Poetna stana

Verskih reformatora bilo je u islamskom svetu ve od najranijeg vremena

Islam i reforme

Muslimanska drutva prolaze kroz proces brzih promena koji obiluje izazovima u oblastima religijskog, politikog i ekonomskog razvoja

Olga Zirojevi

U islamu, kao i hrianstvu, postoje mnogobrojne struje, pravci, pravne kole, teoloka uenja od zemlje do zemlje delimino razliitih kulturno-verskih tradicija koje nisu saglasne ak ni unutar pojedinih porodica. Pored veine sunita, kojih je irom sveta negde oko devedeset procenata, postoji i velika manjina od osam do devet odsto iita, kao i mnogobrojne druge grupe. A iiti su, opet, ukupno ime za veliku grupu vrlo razliitih islamskih sekti ije je polazite priznavanje Alija (roak, usvojenik i zet Muhamedov) za legitimnog halifu nakon Prorokove smrti. Osim toga, postoje i posebne grupe i sekte koje su, delimino, zvanino iskljuene iz muslimanske zajednice, ali se same i dalje smatraju muslimanima (zajednica Ahmedije na indijsko-pakistanskom prostoru). Ima i drugih sinkretistikih grupacija koje nisu doivele iskljuenje, ali se progone (kao Bahaije u Iranu). Grupe, pak, koje povezuju islamske i neislamske sadraje (Jezidi ili Druzi, na primer) uglavnom se trpe. Isto tako postoje velike razlike i izmeu svakodnevnih islamskih tradicija pojedinih zemalja (kao tuniski, relativno zapadni, zamano se razlikuje od vahabitskog islama saudijske vladarske kue). Pa i tamo gde se Kuran priznaje kao prvi izvor boje objave i putokaz u svakodnevnom ivotu mogu postojati znaajne razlike u tumaenju toga koji propisi su danas i na koji nain primenljivi na postojee datosti.

Reforme i reformisti

Verskih reformatora bilo je u islamskom svetu ve od najranijeg vremena. Vraajui islam prvobitnim, po njihovom miljenju jedino autentinim postupcima Proroka i rane zajednice, oni su eleli da ga oiste od svih ideja i postupaka koje su tokom godina prirasle i iskvarile ga, prekrile ga i zasule. Reformisti nisu eleli da stvaraju novo, naprotiv, novine je trebalo otkloniti i njihove nosioce iskljuiti, uutkati, osvestiti. Tako se Ibn Tajmija (12631328), arapski teolog i pravnik, kao estoki protivnik novotarija (bida)1 okomio na potovanje svetaca i hodoae grobovima (da bi se, u potonjem vremenu, poseivao i njegov kabur/grob, a radi traenja udesa i izleenja). Reju i perom borio se Ibn Tajmija protiv svih islamskih sekti, pa je otuda i jedna od glavnih figura u fundamentalistikom miljeu islama i znaajan je pretea vehabija. Jer, i najpoznatiji pokret za obnovu islama u XVIII veku (inae, u ovom veku pokreti za obnovu vere bili su prisutni irom muslimanskog sveta), vahabizam je zapoeo borbu protiv takve idolatrije. Naziv vahabizam dobio je po imenu teologa koji ga je osnovao Muhameda ibn Abdul Vahaba (17031792). Vahabitima (wahhabiya), kod nas vehabijama, nazivaju ih protivnici, a sami se vole nazivati muvehidi (muvehhid), odnosno priznavatelji boje jednoe. Jer, mada je potvrivanje monoteizmasutina vere svih muslimana Muhamed ibn Abdul Vahab proirio je njegovo znaenje i na protivljenje svemu to tei uspostavljanju vlasti odvojene od boga. On je prokleo sufije (mistike, dervie), iite, kao i vrenje svih obreda narodne religije koji su traili posrednike izmeu vernika i svemogueg transcendentnog boga kao znak bezverja i mnogobotva. I nije samo zabranio muziku i igru nego i kafu i duvan kao novotariju budui da ih poslanik nije poznavao. One koji njegovo strogo puritansko shvatanje nisu sledili proglasio je nevernicima protiv kojih treba povesti dihad. Ova sekta nala je u XIX veku utoite u Indiji, Africi i drugim zemljama i danas je preovlaujua u Saudijskoj Arabiji i Kataru.Krajem XIX veka mnogim islamskim intelektualcima ne samo da je teko padala premo Zapada ve su oseali i kompleks nie vrednosti zbog ideoloke difamacije kojoj je islamsko drutvo bilo izloeno. Tako je, na primer, francuski filozof Ernest Renan (18231892) bio Salvador Dali, Biblia Sacra 11,Turris Babel, 1969.miljenja da muslimani, zbog svoje religije, nisu u stanju da se razvijaju poput Zapada. Drugim reima, islam i nauka, kao i islam i civilizacija su principijelno nespojivi.A poelo je sve sa kolonijalnom i privrednom ekspanzijom Evrope kojoj je, od XIX veka, bio izloen islamski svet. Sa stagnacijom duhovnog ivota u Osmanskom carstvu i Egiptu sve glasniji su zahtevi za reformama. U Egiptu su one drakonski sprovedene od strane Muhameda Alija (albanskog oficira u turskoj vojsci, namesnika Egipta i osnivaa kedivske dinastije, 17691849), i to tako to su evropske metode uvedene u dravnu upravu. U istom smeru ile su i reforme koje je u Osmanskom carstvu nagovestio sultan Abdulmedid (od 1839). Kao prva islamska drava Tunis je 1861. godine dobio jedan moderan ustav. U Osmanskom carstvu, meutim, reformsko raspoloenje velikog vezira Mithat-pae nailo je na ogoren otpor od strane potonjeg sultana Abdulhamida II, to je oznailo povratak apsolutistikoj vladavini.Ideje o reformi islamskih normi i institucija ire se na Bliskom istoku 1870-ih godina. Najpogodnije tlo te ideje imaju u Egiptu, koji je ve posedovao izvesno iskustvo modernizacije; krug svetovno obrazovane inteligencije i prosvetiteljski orijentisanu ulemu2 u izrastanju. Otuda moderna varijanta reforme islama predstavlja, pre svega, jedan intelektualni pokret. Njeni najznaajniji predstavnici bili su: Indus Sir Sejjid Ahmed Han (18171898), Egipanin Muhamed Abduhu (18491905), Iranac Demaludin al-Afgani (1838/91897) koji se zalagao za panislamizam3 i Libanac Raid Rida (18651935).Poseban impuls irenju reformistikih ideja u Egiptu i njihovoj prvobitnoj orijentaciji dao je ne-Egipanin Demaludin al-Afgani, jedna od najkontroverznijih linosti moderne istorije islama. On se, kako to zakljuuje F. Kari, proglaava zaetnikom islamskog modernizma, ali i fundamentalizma, zagovornikom razliitih nacionalizama, ali i panislamizma, preteom arapskog ili islamskog socijalizma ali i primjerom politikog aktivizma i ateizma.4Dok su bili u izgnanstvu u Parizu Demaludin al-Afgani i Muhamed Abduhu osnovali su pokret salafija (arap. salafiyya ime potie od sintagme as-salaf as-salih poboni preci). Ovaj pokret imao je verske, kulturne, socijalne i politike dimenzije, najvei uticaj ostvario je u Egiptu, a preko Egipta i u ostalim arapskim zemljama. Slini pokreti nastajali su i u drugim delovima islamskog sveta kao to su Aligarh u Indiji5 i Muhamadija u Indoneziji.6Salafije (ili selefije) su polazile od toga da navodna intelektualna zaostalost ima svoje uzroke u okotalom nefleksibilnom shvatanju islama koja, pored ostalog, poiva i na slepom povinovanju pred u meuvremenu prevazienim sistemom normi izraenim od strane islamske jurisprudencije. Otuda su zagovarali unutranju reformu islama; uz pomo racionalnog prosuivanja trebalo bi omoguiti jedno slobodnije, vremenu primereno tumaenje islamskih izvornih tekstova, Kurana i Sune,7 to su traili i raniji reformatori.Na ovaj nain eleli su da se nadoveu na izvorni islam predaka teei da uz pomo novosteenih principa izvre reformu unutar drutva i uz saglasnost vlasti, dakle bez propagiranja nekog revolucionarnog prevrata. Budui da su svojom kritikom islamske jurisprudencije reformisti radikalno potkopali poloaj islamske uleme, kao jedinih pravnih zastupnika erijata,8 doiveli su, s te strane, najogoreniji otpor.

Nova tumaenja

Do danas se u javnim diskusijama u islamskim zemljama postavljaju pitanja o novoj interpretaciji islama, pitanja koja su postavljali i reformisti. Kao, na primer, kako je dolo do propadanja islamske civilizacije; kako se treba ophoditi prema arogantnoj nadmoi Zapada, kako se moe obnoviti islamsko jedinstvo, jedna muslimanska uma?9Suprotno onome to implicira njegov naziv i tvrdnja da ponovo uspostavlja prvobitni islam, pokret je vie predstavljao modernizaciju islama. Iako je kritikovao mlaku pobonost, njegovo zagovaranje predanosti veri skrivalo je poziv na humanizam i progres. Nosioci ovog pokreta nastojali su da pomire islam s idejama sekularnog materijalizma. Treba istai da se nisu ustruavali objaviti da se tamo gde nema sukoba izmeu milenijskog islama i savremenih potreba islamski zakon moe promeniti. Zagovarao je prednost razuma nad doslovnim smislom Kurana u sluaju kada postoji nesklad izmeu njih. U klimi islamskog preporoda (nahda)10 i zaostajanja za Zapadom Abduhuove ideje su bile usmerene ka onima koji su eleli imitirati Zapad bez naputanja svoga naslea. Shodno tome pokret je imitirao hrianske misionarske akcije i finansirao i obuavao islamske propagandiste za irenje religije, koja je predstavljana kao racionalna, progresivna i bolja od hrianstva i judaizma. Uz izgradnju modernih univerziteta u islamskom svetu, izdaju se i reformski orijentisani asopisi meu kojima je bio najpoznatiji al-Manar (svetionik, minare) u Kairu, koji je izdavao Raid Rida. Tu se razmatraju teme o potrebi modernog obrazovanja, koje treba da bude dostupno i enama. Ili, pak, o emancipaciji ena. Islamska kultura promilja se u skladu s modernim razvojem. Izraavajui spremnost da prihvati teoriju evolucije, pokret je modernu nauku o tom pitanju smatrao veim autoritetom od Kurana.Kad je postao veliki muftija Egipta (od 1889) Abduhu je izdao nekoliko fetvi11 kojima doputa muslimanima da nose evropsku odeu, jedu meso ivotinja koje su zaklali hriani, odnosno Jevreji, kao i uzimanje novane naknade za deponovane sume. Drugim reima, pokuaj reformulacije islamskog uenja u svjetlu moderne misli, oiene popularne vjere od animizma, fetiizma i magije, reforma erijatskih ustanova i propisa i reforma muslimanskog obrazovanja. Njegovo opte nastojanje na podruju prava istie na kraju Kari moe se oznaiti kao pokuaj oslobaanja islamske pravne misli od tereta srednjovjekovnih tumaenja i pokuaj institucionalne adaptacije novim uslovima.12Pristup i ideje Demaludina al-Afganija i Muhameda Abduhua bili su podsticajni i plodni za mnoge intelektualce kasnijih generacija. Veliki broj pridravao se njihovih osnovnih principa, ali je potom poeo da ih na razliite naine obrauje i interpretira. U nae vreme, meutim, dolazi do velikog zaokreta; sama logika reforme se iz osnova menja i postaje na nov nain samosvesno islamocentrina. Prestaje da se govori o modernizovanju islama ve se zahteva islamizovanje modernosti.Oblikovanje reformistikih ideja i njihovo pretakanje u drutveni pokret u Indiji koja je meu prvim muslimanskim dravama dola u sferu uticaja evropskih zemalja vezano je za ime, ve pomenutog, Sejjida Ahmed Hana. Ovaj sudski slubenik tradicionalnog obrazovanja koji je svoje poglede zaokruio nakon boravka u Engleskoj prerastao je u utemeljitelja islamskog modernistikog reformizma u ovom delu sveta. Da bi se ostvarila promena u postojeem erijatskom pravu Ahmed Han je predlagao racionalno tumaenje Kurana i kritiko ispitivanje korpusa tradicije.13 Dao je, takoe, i svoj konkretan prilog reformisanju pojedinih ustanova. Dihad je protumaio iskljuivo kao odbrambeni rat, dao je versku argumentaciju za zabranu ropstva (kao zateene ustanove u islamu). A to se tie poligamije, ona je, sa stanovita prirodnog prava, bila dopustiva u odreenim drutvenim prilikama, ali se sa verskog stanovita moe zabraniti. Doputao je i kamatu na bankarske depozite, ali ne i lihvu. Njegovom zaslugom osnovan je Aligarh.U krugu Ahmed Hanovih istomiljenika i saradnika modernistiki projekat reforme je dograivan, radikalizovan ili delimino ublaavan. Tako je Mumtaz Ali, tradicionalno obrazovani uenjak, obratio posebnu panju na pitanja porodinog prava i emancipacije ene (Prava ene, Lahore, 1898) zastupajui ideju potpune jednakosti mukarca i ene. Obiaj pokrivanja ena velom (parduh)14 smatrao je nepravednim i suprotnim verskom pravu i moralu. A argumentaciju tradicionalista da je to potrebno da bi se ene zatitile od uznemiravanja asocijalnih elemenata oborio je tezom da se u takvim sluajevima reenje nalazi u izricanju krivinih sankcija izazivaima, a ne u stavljanju ene u doivotni pritvor. Iao je i dalje traei da se erijatsko porodino pravo radikalno menja; drugim reima, da treba ukinuti aranirane brakove maloletnika, a branu zajednicu zasnovati na ljubavi i slobodnom izboru.Jedan od reformatora na indijskom potkontinentu bio je i Muhamed Ikbal (18771938), pesnik filozof. Smatra se i duhovnim ocem Pakistana. Obrazovan je u Engleskoj i Nemakoj, gde je diplomirao pravo i stekao titulu doktora filozofije. Po povratku u domovinu poinje da radi kao advokat u Lahoreu i pristupa Muslimanskoj ligi.15 Pored bavljenja poezijom utie i na politiku i filozofiju stojei tako u tradiciji univerzalnog genijaGetea, prema kojem je gajio duboko potovanje i divljenje. Britanska kruna uzdie ga u red plemstva (naime, godine 1922. dobija titulu sir). Od 1930. zalae se za stvaranje jedne posebne muslimanske drave na severozapadu Indije. Ovu mogunost prvi put je nagovestio u svom poznatom govoru na godinjoj skuptini Muslimanske lige, iji je bio predsednik, to e kasnije, zahvaljujui Muhamedu Ali Dinahu, biti poznato kao teorija dve nacije. U toku naredne decenije iz ovoga e se razvijati koncept drave Pakistana, do ijeg stvaranja je i dolo 1947. godine.Ikbal je pravio razliku izmeu venih nepromenljivih naela islama (erijat) i onih propisa koji su bili deo ovekovih tumaenja, te stoga podloni menjanju. Predloio je da se pravo na tumaenje islama u ime zajednice prenese sa uleme na nacionalnu skuptinu ili zakonodavna tela.U svom delu Obnova verske misli u islamu Ikbal iznosi argument da je savremena misao Zapada direktni Salvador Dali, Biblia Sacra 32,Nabuchodonosor rex Babylonis, 1969.nastavak slavne srednjovekovne intelektualne kulture islama, koja se irila po Zapadu preko panije i Sicilije. Ovo bavljenje istorijskim i kulturnim znaenjem islama (ne samo od strane Ikbala) treba da ohrabri muslimane da prihvate intelektualizam i humanizam savremenog Zapada kao istinski razvoj ije je ishodite u islamskoj civilizaciji na njenom vrhu, a koji ujedno predstavlja i pravu poruku islama.Ikbal je autor mnogih dela o verskoj reformi i napredovanju. Godine 1931. uestvuje na Okruglom stolu konferencije u Londonu, a nakon toga putuje po Francuskoj, paniji, Italiji i Palestini. Dri predavanja o obnovi islama na univerzitetima u Aligarhu, Delhiju i Madrasu. Uzima uea u delegaciji koja priprema otvaranje univerziteta u Kabulu.Kao pesnik bio je pod uticajem engleskih romantiara i persijskih klasika (Hafiza i Rumija). Eksperimentisao je i sa novim pesnikim formama i pisao prve deje pesme na urdu jeziku.16 Dela koja su bila iz oblasti politike da bi dospela do internacionalne publike pisao je na persijskom. Na ovom jeziku objavio je Glas istoka (koji je bio inspirisan Geteovim Zapadno-istonim divanom), Persijski psaltir i Knjigu venosti, u kojoj kao pesnik, u jednom fiktivnom uznesenju, iznosi svoje misli o filozofiji i politici.Njegovo delo je doprinelo da se urdu uzdigne u moderan knjievni jezik. Smatra se klasiarem i preteom moderne urdu literature. Otuda je i najpoznatiji kao nacionalni pesnik Pakistana (iji nastanak nee doiveti).Kljuni problem postalo je koncipiranje pravnog sistema budue drave.Svetovna muslimanska elita elela je muslimansku dravu, odnosno dravu koja e u svom konceptu objedinjavati islamske principe i tekovine moderne politike demokratije. Ustav takve drave kako je izjavio Muhamed Ali Dinah ne treba da bude u sukobu sa erijatom, ali ni iskljuivo zasnovan na njemu. Najznaajnije protivljenje modernistikoj koncepciji drave i prava poteklo je od zastupnika islamskog revivalizma, koji su bili okupljeni oko monolitne versko-politike organizacije Damaat-i islami(Islamsko drutvo),politike stranke koju je 1941. osnovao islamski uenjak Abu lAla al-Mavdudi (19031979). On je istupio s konceptom tzv. teodemokratije po kojem vrhovni suverenitet pripada bogu, a vlada upravlja dravnim poslovima kao boji opunomoenik.17 U toj dravi centralno mesto pripada erijatu. Ovaj termin kako istie Kari al-Mavdudi koristi u dva znaenja: 1) kompletni sistem ivota, ime ga faktiki izjednaava sa terminom islam i 2) nepromenljivi deo islamskog prava, to znai Kuran i Suna. U celini gledano, po svojoj ideologiji i aktivnosti Mavdudijeva organizacija Damaat-i islami predstavljala je glavnog ideolokog rivala modernistima i glavnu opozicionu snagu veini pakistanskih vlada do 1977. godine.

Bliski istok

A na Bliskom istoku principi i ideje al-Afganija i Abduhua bili su podsticajni i plodni za mnoge intelektualce kasnijih generacija. Veliki broj pridravao se njihovih osnovnih principa, ali je potom poeo na razliite naine da ih obrauje i interpretira. Abduhuov najistaknutiji i najuticajniji uenik i sledbenik Libanac Raid Rida nastavio je tumaiti i propagirati ideje islamske reforme preko lista Al-Manar. Kao praktini reformator Rida se, putem lanaka i fetvi, zalagao za stvaranje jedinstvenog sistema islamskog prava putem pribliavanja i spajanja versko-pravnih kola islama (mezheba),18 i to ne samo sunitskih nego i iitskih. Pokuao je da ponudi jedan praktian prilog takvom postupku putem svojih fetvi u ve pomenutom listu. Neke od njih odraavale su i liberalni (!) duh novog doba. Kao fetve o nedopustivosti izricanja smrtne kazne za lice koje se odrekne islama (murtadd) ukoliko se politiki ne pobuni protiv islamske vlasti; o zabrani upotrebe sile (dihad) radi prevoenja u islam sledbenika nebeskih objava, odnosno ljudi knjige;19 o dopustivosti uzimanja kamata za deponovani novac u bankama; o dopustivosti osiguranja. A s druge strane opravdavao je pokrivanje ene i njeno iskljuivanje iz javnog ivota.Rida je pokuao da odgovori na pitanje kako ostvariti reformu erijatskog prava. To je zadatak, smatra on, umerene islamske reformistike partije koja e biti na sredini izmeu krutih imitatora tradicionalne islamske pravne nauke i imitatora zapadnih ideja. A to su, kako on ocenjuje, sledbenici kole salafija, odnosno ortodoksnog reformizma. U celini istie Kari u svom bavljenju pravom Rida nije uspeo da se otrgne od idealizma tradicionalne islamske nauke, pa je erijat kod njega, ipak, vie ideologijski nego pravni koncept.20Mada je salafijski pokret posredstvom svog lista Al-Manar irio je svoja gledita daleko izvan egipatskih granica insistirao na socijalnoj i zakonskoj reformi muslimanskog drutva, raspoloenje u njemu stalno se kretalo ka fundamentalizmu i antiintelektualizmu (drugim reima, s ovim reformatorima radikalizam u islamu napravio je svoje prve korake).Najpoznatija takva organizacija je drutvo Muslimanska braa. Njegov osniva bio je egipatski uitelj Hasan al-Bana (19061949), urednik asopisa Al-Manar posle smrti Raida Ride. Ve u konstitutivnoj fazi Muslimanske brae islam je postao jedna vrsta treeg puta, pored socijalizma i kapitalizma, koji je vien i kao mogunost i za neislamske drave. Moto ni istok ni zapad, koji su Muslimanska braa prva formulisala, postao je od tada slogan muslimanskih radikala u itavom islamskom svetu. Islam su smatrali najboljim sistemom uopte jer je ujedinjavao duhovne i materijalne elemente ivota. Ukratko, za Muslimansku brau islam obuhvata religiju i svet. Iako su bili ogoreni protivnici Zapada od evropskog kolonijalizma i sekularnog nacionalizma do civilizacijskog uticaja Zapada nisu odbacivali ve su, naprotiv, cenili modernu nauku i obrazovanje koristei i savremenu tehnologiju. Cilj organizacije bio je verski preobraaj prvo muslimana, a zatim i celog egipatskog drutva i uspostavljanje islamske drave u kojoj bi islamsko pravo vailo kao sveobuhvatni zbornik pravnih propisa. A narodna volja trebalo je da bude izraena zahvaljujui principu ve pomenute ure. Ovaj termin je rado korien od strane modernih, liberalnih islamskih autora kao dokaz za to da je islam od samog poetka bio postavljen na demokratskim principima. tavie, ura je za Muslimansku brau upravo otelovljenje idealnog islamskog oblika vladavine (i po reima kasnijih islamista islam je zapravo idealno demokratian; s tim to ovakva demokratija vai iskljuivo za pripadnike islamske umme). Drutvo je vremenom poprimilo oblik masovne versko-politike organizacije (1940-ih godina brojalo je oko milion lanova) sa razliitim metodama delovanja koje su se kretale od verskih propovedi, humanitarnog i drutvenog rada, preko legalne parlamentarne aktivnosti, sve do preduzimanja teroristikih akcija. Sam Hasan al-Bana je 1949. ubijen, a 1954. pokret je zabranjen u Egiptu, da bi se poetkom sedamdesetih ponovo javio na javnoj sceni (i indijski pokret Damaat-e-Islamiima neke zajednike osnovne odlike sa Muslimanskom braom).21Krug egipatskih intelektualaca koji su Abduhuovu misao razradili u pravcu sekularizma obuhvatao je kako verski obrazovane linosti tako i svrenike evropskih univerziteta. U tom krugu mogu se izdvojiti autori koji su se zalagali za izgradnju sekularne egipatske drave s osloncem na odreeno razumevanje islama i njegove istorije. Ovi moderno obrazovani pravnici formulisali su tezu o erijatskom pravu kao vanom produktu muslimanske civilizacije, kulturnom nasleu, a ne svetom pravu. Najradikalniji zastupnik ovih svetovnih modernista (mudeddidun) bio je Ali Abdurazik (18881966), alim s Al-Azhara,22 koji je usvojoj knjizi Islam i osnova vlasti (1925) izneo tezu da uopte ne postoje islamski politiki principi, da je islam iskljuivo vera i da odvajanje vere od drave treba prihvatiti u interesu venosti islama kao univerzalne vere. Njegove stavove osudila je tradicionalna ulema s Al-Azhara, kao i salafije, i on je proglaen nepodobnim za vrenje bilo koje javne funkcije.Knjiga je kasnije prevedena na francuski jezik, a Abdurazikovi stavovi ocenjeni su kao prvo otvoreno i teorijski utemeljeno opredeljenje za sekularizam na Bliskom istoku.Krugu svetovnih modernista pripadali su publicista i politiar Muhamed Husein Heikal (18881956), knjievnik Taha Husein (18891973), kao i skupina moderno obrazovanih pravnika (preteno u Francuskoj). A najvanija linost u ovom krugu bio je Abdurazak-paa Sanhuri (18951968), tvorac vie kodifikacija graanskog prava na Bliskom istoku. Prilikom reforme erijatskog prava Sanhuri je smatrao potpuno opravdanim da koristi dostignua evropske pravne Salvador Dali, Biblia Sacra 53,Canite tuba in Sion, 1969.nauke. Unoenjem sekularnog elementa u koncept reformisanog erijatskog prava on je, u stvari, dao jedan od svojih najvanijih priloga razvoju reformistikih ideja. Imao je priliku da pretoi svoje ideje u pozitivno zakonodavstvo vie bliskoistonih zemalja.Zahvaljujui osloncu u liberalnoj ustavnoj partiji u vremenu izmeu dva svetska rata ovi svetovni modernisti izvrili su znaajne reforme vaeeg erijatskog prava. I nakon revolucije u Egiptu (1952) oni su nastavili pruati drutveno prihvatljiva tumaenja islama i islamskog prava u zemlji.Bilo je pokuaja reformi islamskih obrazovnih i dobrotvornih ustanova i erijatskih sudova i u krugu modernistiki orijentisanih verskih intelektualaca. Tako je Mahmud altut (18931963), profesor erijatskog prava, uz podrku vlade Gamala Abdel Nasera izvrio reformu Al-Azhara i doprineo osnivanju Akademije islamskih nauka u Kairu, koju je video kao nosioca obnovljene funkcije tumaenja glavnih izvora erijata; svojim fetvama o planiranju porodice, na primer dao je erijatsko-pravno opravdanje procesu modernizacije egipatskog drutva nakon revolucije.

Tradicionalisti

I Bosna i Hercegovina su, austrougarskom okupacijom (1878), rano dole u neposredan doticaj s evropskim politikim, pravnim, drutvenim i kulturnim ustanovama i vrednostima. Ve 1890-ih godina stvoreno je plodno tlo za pojavu prvih muslimanskih verskih i svetovnih intelektualaca koji su istupali s idejama modernizacije islamskih ustanova. A zahvaljujui erijatsko-sudakoj koli u Sarajevu (1887), potpornom udruenju Gajret, brojnim tamparijama i knjiarama 1900. pokrenut je asopis Behar,iji je cilj bio moralno i intelektualno uzdizanje muslimana u skladu s novim vremenima i savremenom naukom. Drugim reima, usvajanje evropske civilizacije uz ouvanje islamske vere i moralnih vrednosti. Inspirativno e, u kasnijem vremenu delovati i delo i reforme Mustafe Kemala u Turskoj (ukidanje hilafeta, erijatskog prava, uticaja uleme na voenje javnih poslova, zabrana dervikih redova, kao i zabrana noenja zara, ferede i fesa). U periodu do Drugog svetskog rata te ideje modernistikog reformizma imale su najvei praktini odraz u sferi porodinog prava, neto manje u oblasti uprave vakufa, a vrlo ogranien u oblasti islamske drutvene etike.Za razliku od svetovnih modernista, koji su u celini podravali reforme Mustafe Kemala, videi u njima uzor vlastitih nastojanja tradicionalisti, posebno krug okupljen oko lista Hikjmet gotovo svakom prilikom napadali su svetovni modernizam u Turskoj (kemalizam) ocenjujui ga kao najopasniji protivislamski pokret, ogranak ruskog boljevizma.23Ova tradicionalno obrazovana ulema nastupala je s idejama ouvanja i odbrane postojeeg islamskog uenja i prakse. Najpoznatiji predstavnici ovako shvaenog tradicionalizma bili su Sejfulah Proho (18591933), Ali Riza Karabeg (18731944), Ali Riza Prohi (18671942), te krugovi oko lista Hikjmet u Tuzli i El-Hidaje u Sarajevu. Osnovna ideja tradicionalista da se u islamu nema ta reformisati proirena je u tezu da delovanje reformista vodi dekadenciji i rasulu muslimana.Nakon Drugog svetskog rata u Jugoslaviji je prihvaen model sekularne drave, a to znai odvajanje verskih zajednica od drave, proglaenje religije za privatnu stvar pojedinca i graanski status nevezan za versku pripadnost. Najpre se ukidaju erijatski sudovi (1946), a sledee godine zapoinje akcija za skidanje zara i ferede (odnosno otkrivanje Muslimanke), da bi zakonom (iz 1950) bilo zabranjeno ... noenje, prisiljavanje ili nagovaranje ene da nosi zar ili feredu ili na drugi nain pokriva lice. Za samo noenje zara i ferede predviena je kazna od 3 mjeseca zatvora ili novana kazna od 20.000 dinara, kao i za svako zahtijevanje da se ta odjea nosi. Za prisiljavanje ene da tu odjeu nosi ili za vrenje propagande u tom smislu predviena je kazna lienja slobode sa prinudnim radom do 2 godine ili novana kazna do 50.000 dinara. Propisano je da zakon stupa na snagu 30 dana po objavljivanju.24 Najvii organ IVZ dao je i islamsku legitimnost kolektivizaciji na selu, uz apel muslimanima da pristupaju zadrugama, poredei ih sa erijatskom ustanovom udruge ili irketa (shirka).U muslimanskim zemljama pod tradicionalistima se podrazumeva intelektualni pokret koji pokuava da sauva rezultate istorijskog razvoja islamskog srednjeg veka koliko god je mogue vie i time se vie priblii islamskoj povezanosti irokih slojeva naroda.25Ovu poziciju zastupa, na prvom mestu, muslimanska ulema koja, poput pristalica reformista, od modernista doputeni koncept evropske prosveenosti povezuje sa sekularizmom, materijalizmom i individualizmom i, kao deo kolonijalizma, odbacuje.Tradicionalisti, iji duhovni centar predstavlja Al-Azhar, zasnivaju svoj svetonazor na vekovima tradiranim normama i propisima. Oni svaku promenu ovakvog poimanja, bilo da dolazi od reformista ili modernista, odbijaju. Po njihovom miljenju, evropskom izazovu moe da se suprotstavi doslednije nastavljanje starog reda. Konzervativna muslimanska ulema smatra se jedinom ovlaenom instancom da donosi odluke o pitanjima uzrokovanim novim ivotnim uslovima. U regulisanju tih pitanja ele da odluujua re pripadne tradicionalnoj predaji. Samo ulemi pripada rukovanje tradiranim znanjem, kao i tumaenje normativnih tekstova Kurana i hadisa. Uopte, tradicionalisti trae orijentaciju svih drutvenih odnosa, ukljuujui i vladanje, prema erijatu. U mnogim islamskim zemljama ulema se tokom vremena nagodila sa dravnim vlastima. Otuda podruje njihovog uticaja ostaje esto ogranieno na privatno pravo i, kao predstavnici zvaninog islama, igraju u javnoj sferi veoma veliku ulogu. Upravo obini vernici prihvataju tradicionaliste kao uvare morala.

Modernisti

Pod modernistima se, meu muslimanskim intelektualcima, podrazumeva jedna struja koja, nasuprot sledbenicima reformskog islama ili tradicionalistima, svoj koncept ravnopravnosti izvodi iz islamskih i evropskih korena. Njen prvenstveni cilj je da prevazie oiglednu zaostalost islamskog sveta. A politiko sredstvo da bi se stiglo do tog cilja vide u ograniavanju autoritarnih formi vladavine, i to uvoenjem konstitucionalnog parlamentarnog sistema vladavine. Slede zahtevi za veom individualnom slobodom i boljim mogunostima obrazovanja. Neki od njih ele i odvajanje vere od drave, odnosno da se islam proglasi privatnom stvari pojedinca. Takvi sekularisti, meutim, ine beskrajno mali udeo u ovoj struji, jer veina modernista ne eli da menja islamsku orijentaciju drutva.Modernistima su, poetkom XX veka, pripadali i mnogi arapski hriani pre svega u Egiptu i Siriji koji su Evropu i prosveenost posmatrali kao sastavni deo sopstvene kulture. Zapad nije bio njihov neprijatelj ve primer za ugled. Neke ideje ovih hriana bile su tokom vremena prihvaene od strane muslimanskih modernista.U centru njihovog razmiljanja bilo je pitanje ponovnog sticanja politikih sloboda u

okviru nacionalnih drava. Otkriva se sopstvena posebna istorija nezavisna od panarapskih zahteva; u Egiptu modernisti istiu postojanje posebnog karaktera i mentaliteta. Knjievnici Taha Husein i Muhamed Heikal pokuavaju ponovo da oive sopstvenu kulturnu batinu uz pomo evropskih pogleda. I u drugim arapskim zemljama dolazi do razvoja nacionalnih istorija, nacionalnih kultura i nacionalnih literatura. U Jemenu su se prisetili kraljice od Sabe, a u severnoj Africi fenianskih predaka.etrdesetih godina minulog veka reformisti nisu uspeli da politiki sprovedu svoje demokratske i liberalne predstave. A ezdesetih godina neuspeh arapskog Modernistima su, poetkom XX veka, pripadali i mnogi arapski hriani pre svega u Egiptu i Siriji koji su Evropu i prosveenost posmatrali kao sastavni deo sopstvene kulture. Zapad nije bio njihov neprijatelj ve primer za ugled. Neke ideje ovih hriana bile su tokom vremena prihvaene od strane muslimanskih modernistasocijalizma,26 brojnih monarhistikih reima i panarapskog nacionalizma dovodi do nastanka novih islamistikih grupa u arapskom svetu. Sajid Kutb27 doivljava sadanjost kao dahiliju,28 pa je obaveza muslimana da uz pomo dihada pomogne bojem zakonu da ponovo doe do izraaja u islamskim zemljama. Vana polja aktivnosti islamistikih grupa su pozivi na solidarnost sa muslimanima u celom svetu, naroito s Palestincima, a odnedavno i sa Iraanima, jer su, po islamskom shvatanju, ugnjeteni od strane jednog bezvernog neprijatelja. Po ubeenju islamista, ispravno vrenje vere moe da garantuje samo islamska drava, a koje se, opet, bazira na Kuranu i Sunni. Taan sistem vladavine je sporan, ostaje esencijalno da je suveren u islamskom dravnom sistemu bog, a ne narod.

Umereni i radikali

Vano je i razlikovanje izmeu umerenog islamizma i radikalnog, odnosno islamizma spremnog na nasilje sa mnogim strujama koje se nalaze izmeu ove dve kategorije. Ove prve nastoje da islam uine putokazom socijalnog i politikog vladanja (ponaanja). Mnogi islamistiki pokreti utemeljeni su, tako, na politikom otporu protiv okupatora (kao na podruju Palestine i u Libanu).I kada je re o zatiti ljudi knjige, islamistike grupe se razlikuju u predstavama takve zatite; mnogi ovim manjinama dozvoljavaju puno praktikovanje svoje religije, dok bi drugi javno praktikovanje vere hteli da ogranie. I meusobno se odnosi sunitskih i iitskih sekti toliko razlikuju da se miljenja druge strane esto ne priznaju.Danas postoje dve zvanino islamske drave, Iran i Saudijska Arabija; obe funkcioniu na jednoj naelno razliitoj politikoj bazi i razilaze se i s obzirom na svoj politiki razvoj i dravnu religiju (Iran, duodecimalni iiti; Saudijska Arabija, sunitsko-vahabitski islam). Obe vladavine su a naroito, nakon nedavnih izbora, iranska kod delova sopstvenog stanovnitva sporne,29 posebno meu domaim islamistikim grupama koje su, dodue, zabranjene, ali nezvanino nalaze bazu koja se stalno iri. U Saudijskoj Arabiji opozicija se regrutuje iz redova verskih uenjaka. Tu se vlastima prebacuje neislamsko dranje, osuuje se bogatstvo i ivotni stil vladarske porodice, njena instrumentalizacija religije, kao i bratstvo po oruju a naroito posle poslednjeg Zalivskog rata sa Amerikom. Sa islamistikom kritikom moraju da ive i vie ili manje sekularne arapske vlade. Mnogi arapski lideri daju islamistima30 privilegije da bi tako ograniili uticaj nacionalista i panarabista, a i da bi ublaili nezadovoljstvo naroda. Time oni ograniavaju demokratska prava i tako spreavaju zahteve za demokratskim promenama.Islamizam se uglavnom redukuje na meunarodne teroristike grupe i njihovu mreu. Ali ovaj globalni pokret predstavlja potencijalnu opasnost i svojom hijerarhijskom strukturom i usmerenjem u raznim podrujima ivota (kole Kurana, islamistiki kadar, dobrotvorna udruenja, logistiki centri, narodne kuhinje). Za njih je Osama bin Laden neosporni moderni prorok, dolazei halifa svih muslimana.Zahtev za islamskim dravnim ureenjem sa erijatom kao dravnim ustavom provlai se neprekidno od Hasana al-Bane do iranskog revolucionarnog voe ajatolaha31 RuholahaMusavi Homeinija (19021989): Islamski zakoni kae ovaj potonji poto imaju boansko poreklo jedina su valjana istina i oni vae veito i uvek za celo oveanstvo (...). Celo oveanstvo mora da slua proroka Muhameda i njegovi zakoni moraju se rigorozno primenjivati. U svom delu Islamski fundamentalizam, moderna nauka i tehnologija Sirijac Basam Tibi (1944) istie da islamski fundamentalisti ele da usvoje instrumente evropske moderne (nauni rezultati i tehnoloka dostignua), ali ne i njihovu logiku (modernu, na oveka koncentrisanu racionalnu sliku sveta). Otuda ne uspeva njihov pokuaj da usvoje modernu i zavrava se u snu o jednoj polovini moderne.Meunarodno udruenje islamskih uenjaka (IAMS) eli da bude alternativa meunarodnoj mrei radikalnih islamista, kao i da podstakne dijalog. Ova institucija (osnovana 2004. godine) smatra se nevladinom organizacijom i Salvador Dali, Biblia Sacra 32,Nabuchodonosor rex Babylonis, 1969.vidi svoju ulogu u obrazovanju jednog globalnog islamskog autoriteta. Pokretaka ideja i jedan od suosnivaa je uveni islamski uenjak egipatskog porekla i jedan od najviih savremenih autoriteta u sunitskom islamu dr Jusuf Abdallah al-Karadavi (roen 1926). Meu oko dvesta uesnika osnivake skuptine u Dablinu nalazili su se pripadnici razliitih verskih pravaca (struja): sunita, iita, sufija, omanskih ibadita, jemenskih zajidita. A za predsednika je izabran svrenik univerziteta Al-Azhar i nekadanji lan Muslimanske brae ejh al-Karadavi. Za udruenje je osnovni cilj upotreba metoda sredine za islamsku zajednicu. Prilikom osnivanja pomenuta su kao znaajna dva teita: 1) opozicija protiv nedemokratskih principa vladavine u islamskim zemljama, i 2) sprovoenje pravnog i zakonski jednakog tretmana mukarca i ene, i to pozivajui se upravo na Kuran.32A za ostvarenje tih ciljeva uenjaci poseu, shodno al-Karadaviju, iskljuivo za komunikativnim sredstvima, kao to su propoved, savetovanje i dijalog sa svim drutvenim akterima.Od 1997. godine postoji i Evropski savet za fetve (ECFR) kojim, takoe, predsedava al-Karadavi koji je, inae, i stalni gost arapskog elektronskog medija Al-Dazire.33 U svojim fetvama pokuava da dinaminu sadanjost dovede u sklad s islamom, pa su u njima obraene teme koje tretiraju vlast, demokratiju, viestranaje, ali i takve kao to su otmica aviona, pitanje eutanazije, transplantacija ljudskih organa, kontracepcija, upotreba droga, zapoljavanje ena, poslovanje. ejh al-Karadavi, objanjavajui svoj metodoloki pristup ovom nadasve odgovornom poslu, istie da on ne pripada onoj grupaciji znalaca erijata koji odgovaraju sa da ili ne,to je dozvoljeno, a ono zabranjeno, bez detaljnog objanjenja. On nastoji da svaki odgovor razloi do pojedinosti i iznese mnotvo dokaza koji potvruju njegovo miljenje.Al-Karadavi potpomae odlunu borbu za nezavisnost Palestinaca, naroito od vremena druge intifade (2000). Inicira akcije solidarnosti, prikuplja novac, iznosi svoje stavove na televiziji, internetu, u propovedima petkom, na konferencijama protiv zaposedanja Palestine. On fetvama opravdava, na primer, samoubilake atentate Palestinaca i Palestinki kao sredstvo odbrane (zatite) od politike Izraela. Shodno tome, za njega su atentatori muenici (aehidi borci poginuli u dihadu, muenici za veru), odnosno nikakve samoubice (jer samoubistvo je u islamu greh, a muenika smrt nije). Napade, pak, na ciljeve u Njujorku, Indoneziji, Saudijskoj Arabiji jasno je osudio.Koje e, dalje, nove funkcije preuzeti IAMS, u kojoj meri e muslimani na Zapadu i u islamskim zemljama34 priznati propagirani globalni autoritet nove institucije i da li se oko ove instance moe formirati svest jedne globalne zajednice vernika? Ne manje je zanimljiva i primena koncepta sredine, odnosno kako e uenjaci nai balans izmeu verskih, metodskih i politikih razlika irom islamskog sveta? I, najzad, jo jedno pitanje ostaje otvoreno, da li e jedan postignuti minimalni konsenzus uticati na lokalne islamske pravne i svakodnevne postupke?*Islamu u dananjem svetu, kao i tokom velikog dela njegove istorije kae Don Espozito svojstvene su dinamine promene. Muslimanska drutva prolaze kroz proces brzih promena koji obiluje izazovima u oblastima religijskog, politikog i ekonomskog razvoja. Muslimani i dalje nastoje da razree odnos sadanjosti i budunosti prema prolosti. Kao i kod vernika njima srodnih religija, judaizma i hrianstva, kljuno pitanje predstavlja odnos vere i tradicije prema promenama u pluralistikom svetu koji se brzo menja. Fazlur Rahman, poznati muslimanski mislilac, napisao je u svom delu Islam i modernizam (1982) da su muslimanima potrebni izuzetni umovi koji su, kad je re o sutini, u stanju da tumae staro u svetlu novog i da, kad je re o idealima, novo stave u slubu starog.35

Autorka je istoriarka

LiteraturaAmirpur, Katajun (2006), Schirin Ebadi: Mit dem Kuran fuer gleiche Rechte, u: Katajun Amirpur, Ludwig Ammann (Hg.), Der Islam am Wendepeunkt,Herder, FreiburgBaselWien.Boovi, Rade, Simi, Vojkan (2003), Pojmovnik islama,Narodna knjiga.Fazlur Rahman (1983), Duh islama,Jugoslavija, Beograd.Glass, Cyril (2006), Enciklopedija islama,Libris, Sarajevo.Graf, Bettina (2005), Internationale Vereinigung muslimischer Gelehrter Yusuf al-Qaradawi und die Bildung einer globalen islamischen Autoritaet, u: Qantara de 2005.Heine, Peter (2001), Terror in Allahs Namen, Extremistische Kraefte im Islam,Herder, FreiburgBaselWien.El-Karadavi, Jusuf, ejh (1997), Savremene fetve (izbor),preveo sa arapskog A. Kari, Hfz. M. Muji, Tuzla.Kari, Fikret (1990), Drutveno-pravni aspekt islamskog reformizma, Pokret za reformu erijatskog prava i njegov odjek u Jugoslaviji u prvoj polovini XX veka,Sarajevo.Kleines Islam-Lexikon, Geschichte-Alltag-Kultur (2001), Herausgegeben von Ralf Elger unter Mitarbeit von Friederike Stolleis, Beck, Muenchen.Kraemer, Gudrun (2005), Geschichte des Islam,Beck, Muenchen.Kreiser, Klaus, Wielandt, Rotraud (Hrsg, 1992): Lexikon der Islamischen Welt,StuttgartBerlinKoeln.Kuran (1993), preveo Besim Korkut, II izdanje, Zagreb.Lexikon Arabische Welt (1994), Hrsg. Guenter Barthel und Kristina Stock, Wiesbaden.Lexikon der arabischen Welt (1966), Stephan und Nandy Ronart, Artemis, Amsterdam.Meddeb, Abdelwahab(2002, 2007), Die Krankheit des Islam,Unionsverlag, Zuerich.Metzger, Albrecht (2000), Der Himmel ist fuer Gott, der Staat fuer uns, Islamismus zwischen Gewalt und Demokratie,Lamuv, Goettingen.Oksfordska istorija islama (2002), Priredio Don L. Espozito, Clio, Beograd.The Oxford Encyclopedia of the Modern Islamic World (1995), John L. Esposito editor in chief, Volume 3, New YorkOxford.Sing, Manfred (2007), Progressiver Islam in Theorie und Praxis, Die interne Kritik am hegemonialen islamischen Diskurs durch den roten Scheich Abdallah al-Alayli (19141996),Nurenberg.Smailagi, Nerkez (1990), Leksikon islama,redaktor Darko Tanaskovi, Svjetlost, Sarajevo.Tanaskovi, Darko (2008), Islam, dogma i ivot,SKZ, Beograd.Tariq Ali (2002), Fundamentalismus im Kampf um die Weltordnung, Die Krisenherde unserer Zeit und ihre historischen Wurzeln,Muenchen.Tibi, Bassam (1992), Islamischer Fundamentalismus, moderne Wissenschaft und Technologie,Suhrkamp, Frankfuert a. Main.Thoraval, Yves (1999), Lexikon der islamischen Kultur,Primus Verlag, Darmstadt.Tworuschka, Monika und Udo (2001), Islam Lexikon,Patmos.(uz podatke preuzete iz Vikipedije)

1 tetna i pokudna novotarija, neprih1fvatljiva pravovernom islamu. U pitanju je obiaj, ponaanje ili verovanje koje nije bilo prisutno u islamu (kada je objavljivan u Kuranu) i zasnovano na Suni (sunna) bojeg poslanika, pa prema tome neto to je u suprotnosti sa islamom. Za neke muslimane bida je svaka praksa ili deo vere koji nisu postojali u ranom islamu, kao to je, na primer, izgradnja munara uz damije, i koji se, prema tome, moraju odbaciti. Za veinu, pak, uvoenje neeg novog jeste bida samo onda ako se suprotstavlja duhu islama. Zato postoji podela na dobre i loe novine. Najkonzervativniji muslimani ne prihvataju inovacije koje se baziraju na nauci, a odbijaju i upotrebu duvana i kafe. S druge strane, mnoge islamske drave (pre svega, Saudijska Arabija) svoj dananji ekonomski ivot zasnivaju na nafti koja se eksploatie na osnovu najnovijih naunih dostignua. A konzervativna tradicija, koja je jo uvek dosta jaka u islamu, a koja ivi u svom irealnom svetu apstraktnih ideja, insistira na neizmenjenim obiajima, onakvim kakvi su bili, i kakvi su potvreni hadisima, odnosno izvetajima o nekom Muhamedovom iskazu ili postupku.2 U pitanju je mn. od arap. rei alim onaj koji poseduje ilm, tj. znanje, uenost u najirem smislu i u visokom stepenu. Ovom titulom oznaavaju se imami znaajnih damija, kadije, profesori teolokih visokih kola, kao i verski dostojanstvenici (mule, na primer). Drugim reima, skup uenjaka kompetentnih da odluuju o verskim pitanjima. Ulema je uvek predstavljala legitimitet u dravi (ak i u naslednim monarhijama bira suverena) i veri i bila je neka vrsta niti u prenoenju legitimiteta od reima do reima preivljavajui pad sultana i dinastija. Imali su poslednju odluku o svim pitanjima drave, prava i teologije. Danas su to uglavnom slubenici u ministarstvima vere. Njihov stav o nekom aktuelnom pitanju, koji iznose lino ili preko poznatih institucija (poput Al-Azhara), a danas i preko elektronskih medija, uiva veliko potovanje.3 Ideologija koja je nastala kao odgovor na prodor evropskih kolonijalnih sila na Bliski i Srednji istok. Panislamistike ideje bile su naroito rairene meu osmanskim intelektualcima. A jedan od njegovih najprominentnijih predstavnika bio je upravo al-Afgani. Pod Abdulhamidom II (18761909) panislamizam je postao osmanska dravna doktrina kojom je osmanski sultan, koji se kao halifa smatrao duhovnim i svetovnim poglavarem svih muslimana, hteo suprotstaviti nacionalistikim tendencijama. Nakon Prvog svetskog rata i ukidanja hilafeta (1924) koji je izazvao samo verbalni protest opao je znaaj panislamizma. Uprkos tome, jo nekoliko skupova bilo je posveeno njegovim perspektivama da bi, posle Drugog svetskog rata, ova ideologija ponovo dobila na znaaju jer je, ovog puta, Saudijska Arabija pokuavala da se panislamizmom suprotstavi sekularnom panarabizmu (naroito onom u obliku naserizma). I to uz pomo dveju organizacija: Lige islamskog sveta (1962) i Organizacije islamske konferencije (1969).4 Fikret Kari, Drutveno-pravni aspekt islamskog reformizma. Pokret za reformu erijatskog prava i njegov odjek u Jugoslaviji u prvoj polovini XX veka,Sarajevo, 1990, str. 7679, nap. 14. Zanimljivo je, moda, pomenuti njegovu preporuku da se Kuran ponovo ita u skladu sa zapadnim otkriima i novim tehnologijama. Drugim reima, ne treba se sakrivati iza starih komentara. Uz to, posebn4o uporno zagovara ujedinjenje sunita i iita (kojima je, najverovatnije, i sam pripadao). A od oveka je traio ne samo da potuje boga ve i da sam stvara jednu blistavu civilizaciju, a na korist svim ljudima.5 Godine 1875. Indus Sejjid Ahmed Han osniva, pod ovim imenom, srednju kolu po uzoru na evropske modele. Kasnije joj je dodan Aligarh koled, a 1920. postae istoimeni univerzitet. Zbog ideoloke pozadine te kole ime Aligarh povezano je sa modernizacijskim pokretom u Indiji koji se zalae za prihvatanje zapadnih ideja ali i za reformisanje islama.6 Ovaj islamski modernistiki i nacionalni reformistiki pokret osnovan je 1923. godine. Kao i veina slinih pokreta bio je odraz elje za oponaanjem kolonizatora pod maskom ispoljavanja sopstvene osobenosti. Imao je poseban enski ogranak, kao i deju skautsku organizaciju. Pokret kopira i zapadnu misionarsku tehniku i organizaciju, uz k5olovane misionare.7 Arap. sunna normativno ponaanje i ukupni nain ivota koje treba slediti, zasnovan na Muhamedovom primeru, rekonstruisanom kroz usmenu, a zatim zabeleenu i sreenu tradiciju (hadise), Darko Tanaskovi, ISLAM, dogma i ivot, Glosar, SKZ Beograd, 2008, str. 305.8 Arap. aria put (do izvora), jasanput koji sledi, pravilan put, muslimanski vjerozakon, zbir pravnih normi i naela na kojima treba da ivi svako muslimansko drutvo. Tretira se kao boanski zakon saopten preko Kurana, hadisa i truda pravnika. Za muslimanskog vernika erijat predstavlja zbir Allahovih zapovesti i on ga osea u prvom redu kao nauku o obavezama koja obuhvata religiozne, politike, socijalne, porodine i individualne odnose u ivotu zajednice (umme). Njime se reguliu iskljuivo spoljni odnosi vernika prema bogu i drugim vernicima, dok intimni odnosi ostaju van jurisdikcije erijata. U erijat mogu biti integrisane i lokalne tradicije (kao to je u vreme talibana patunsko plemensko pravo imalo uticaja na erijat). Praktina primena islamskog prava u islamskim zemljama je veoma razliita. U nekim zemljama potpuno su ga potisnuli pravni sistemi kopirani od evropskih zemalja, u drugima je sveden na reavanje pitanja iz porodinog prava, a u nekim egzistira rame uz rame s evropskim pravnim sistemima usvojenim u XIX veku. Tako u Maleziji egzistira dualni pravni sistem. Najee se primenjuje u graanskopravnom podruju kao, na primer, u Aliru, Indoneziji i Egiptu. U nekim zemljama, pak, u celini, kao u Saudijskoj Arabiji i Mauritaniji. Ponekad se primenjuje samo u delovima zemlje gde dominiraju muslimani, Nigerija, Sudan ili Indonezija. Danas je erijat pravna osnova u Nigeriji (delimino), Maldivima, Iranu, Saudijskoj Arabiji, Bangladeu, Mauritaniji, Avganistanu, Sudanu (osim junog dela zemlje), Gambiji, Senegalu, Kataru, Kuvajtu, Bahreinu, Jemenu (uz postojanje i plemenskog prava), delovima Pakistana. Ukratko, znaaj erijata poeo je da raste od sredine sedamdesetih godina minulog veka, pa se, tako, i u laicistikoj Turskoj javljaju glasovi koji trae povratak islamskom verskom pravu. Uopte, poziv za uvoenje erijata je danas u mnogim muslimanskim zemljama postao politiki borbeni pokli. Ali u islamskom svetu sve vie se uju i alternativne interpretacije erijata, navedimo neke: Fazlur Rahman u Pakistanu, Muhammad ahnur u Siriji, Abdulkarim Soru u Iranu, Hasan Hanafi u Egiptu, uz ne malobrojne teologe u Turskoj. A Evropski sud za ljudska prava u Strazburu ocenio je, u nekoliko procesa, da je erijat inkompatibilan sa osnovnim principima demokratije.9 Arap. al-umma al-islamiyya islamska optina, (sve)muslimanska zajednica, danas se koristi u znaenju nacija.10 Arap. naziv za kulturni, nauni i politiki preporod, renesansu u arapskim zemljama koja zapoinje nakon Napoleonove ekspedicije u Egipat (1798) i reformi Muhameda Alija. Iz Egipta nahda kasnije prelazi u Liban i druge zemlje arapskog govornog podruja. Muslimani, zajedno sa Koptima i maronitima prihvataju ideje evropske prosveenosti i Francuske revolucije; prevode nauna i knjievna dela sa francuskog, engleskog, ruskog i drugih evropskih jezika na arapski dajui, tako, arapskom duhovnom ivotu naroito literaturi i jeziku nove impulse. Osnivaju se nove tamparije, naklade, izdaju nauno-popularne novine, sastavljaju enciklopedije, piu drame, novele, romani. Nastaju nacionalne biblioteke, akademije i svetovne kole. Stvaraju se i novi termini u arapskom jeziku. Knjievni stil se pojednostavljuje, a probija se, uprkos islamskoj zabrani slika, ak i likovna umetnost.11 Arap. fatwa versko-pravno miljenje o nekom konkretnom pitanju, koje je ovlaen da daje muftija, pravnika decizija.12 Kari, nav. delo, str. 8081.13 Arap. hadis izvetaj o nekom Muhamedovom iskazu ili postupku kao obrascu za postavljanje u odreenim ivotnim situacijama.14 Kuran ne sadri nikakva jasna uputstva o tome da ene treba da pokrivaju lice i da se njihovo kretanje mora ograniiti na podruje sopstvene kue. Ipak, one ne treba javno da pokazuju svoje ari (A reci vjernicama neka obore poglede svoje i neka vode brigu o stidnim mjestima svojim; i neka ne dozvole da se od ukrasa njihovih vidi ita osim onoga to je ionako spoljanje, i neka vela svoja spuste na grudi svoje; neka ukrase svoje ne pokazuju drugima, to mogu samo muevima svojim, ili oevima svojim..., 24, 31) i da se pokriju odeom (O Vjerovjesnie, reci enama svojim, i kerima svojim, i enama vjernika neka spuste haljine svoje niza se. Tako e se najlake prepoznati pa nee napastvovane biti..., 33, 59). Veo, uostalom, nije nikakvo islamsko otkrie; noen je, naroito po gradovima, u vreme verovesnika Muhameda. Ibn Kutejbe (umro 889), vodei tradicionalista svoga vremena, opirao se potpunom pokrivanju ene govorei da je takvo pokrivanje bilo posebna kuranska obaveza za Poslanikove (misli se na verovesnika Muhameda) ene, koje su tada bile u centru panje i nije im bila dozvoljena udaja posle njegove smrti, dok je ostalim enama to bilo dozvoljeno. A skrivanje poslanikovih ena nije znailo noenje marame, ve zavesu ili pregradu izmeu njih i osoba koje su im dolazile u posetu. Iako je veo kao institucija prognao enu iz javnosti u porodicu, njegova uloga je razliita. S jedne strane se smatra simbolom ugnjetavanja, s druge strane se razume kao simbol islamskog samoodreenja i islamske samostalnosti, a dovoenjem u vezu s oslobodilakom borbom protiv kolonijalnih sila i u vezu sa reislamizacijom. Inae, slika ene u islamizmu nije ni jedinstvena ni jednodimenzionalna. Osnovno shvatanje veine islamistikih grupa sastoji se u tome da enu vide ponajpre u domaem okruenju; politika i verska aktivnost, rad i zabava nisu im zabranjeni ako se takve aktivnosti mogu usaglasiti sa porodicom. Mnoge islamistike organizacije i partije imaju paralelne enske komitete i udruenja u kojima ene mogu biti politiki aktivne (tavie, upravo im je u Arapskim emiratima doputeno da mogu biti muftije, odnosno nakon zavrenog kolovanja izdavati fetve). A nemali broj islamista vide se ak kao reformatori koji ene tite od zastarelih tradicija koje su u svojoj biti neislamske. Druge grupe, meutim, ne prihvataju enu u javnosti i propovedaju jednu konzervativnu sliku ene. Sledei Mavdudija, veina fundamentalista insistira na potpunom pokrivanju ene. Pomenimo, najzad, i to da se na zapadni feminizam esto gleda kao na oslobaanje koje je dovelo do novog oblika robovanja (nainu odevanja, mladalakom izgledu, fizikoj lepoti), to je dovelo do drutva u kojem se telo koristi u prodaji sve mogue robe. Otuda pokrivanje tela, tvrdi se, odreuje enu i odnose polova u drutvu na osnovu linosti i talenta, a ne fizikog izgleda.15 Pokuavajui da podeli indijski nacionalizam London stvara najpre (1906), polazei od dve vere (hinduizma i islama), dva izborna gremija. Kao protivteu indijskom nacionalnom kongresu, kojim su dominirali hinduisti, modernistike muslimanske nacionalistike voe osnivaju, 1916. godine, Sveindijsku muslimansku ligu (Muslimanska liga). Advokatu iz Bombaja, Muhamedu Ali Dinahu (18761948) uspeva da od hinduistikih nacionalista dobije samostalno predsednitvo muslimana u buduem ustavotvornom parlamentu. Kada su 1940. sukobi izmeu dve velike indijske partije oko sudbine budue nezavisne Indije dostigli svoj vrhunac, Dinah je izabran za vou sveindijskih muslimana, pa preuzima upravljanje Muslimanskom ligom. Kongres u Lahoreu, koji je bio pod posebnim uticajem ideja Muhameda Ikbala, zastupa teoriju dve nacije (hinduistike i muslimanske) i trai stvaranje jedne posebne muslimanske drave Pakistana (drava istih). Dinah e, potom, sve do svoje smrti, biti i njen prvi predsednik.16 Indoevropski jezik, najsrodniji mu je hindi (hindski). Odvajanje urdua iz zajednike hindustanske baze poelo je jo u srednjem veku. Ve tada je trpeo jak islamsko-persijski uticaj. U Mogulskom carstvu (koje je trajalo do sredine XIX veka) bio je dravni jezik. Veoma rano poeli su da ga nazivaju meanim jezikom. Indijski udeo u urduu iznosi 73% (ukljuujui i sanskrit i dravidski), ostatak od 23% su pozajmice iz arapskog, persijskog, turskog i evropskih jezika (portugalskog, francuskog, engleskog, ukupno 550 rei). Pie se u varijanti jednog arapsko-persijskog alfabeta. Urdu je jedan vitalan kulturni jezik sa modernom terminologijom. Njime danas govori oko 125 miliona Pakistanaca (gde je i zvanini jezik), kao i mnogi muslimani u Indiji (tu je u novije vreme postao lingua franca), ali i drugde. Ime je dobio po turskoj rei ordu vojni tabor (vojska) budui da su Turci, Persijanci i Hindusi iveli zajedno u kraljevskom taboru i govorili meavinom sva tri jezika.17 Argumenti protiv demokratije kao oblika dravnog ureenja baziraju se na tvrdnji da demokratija kao ideologija stoji na putu ak verskim principima islama; a to je glavni naglasak al-Mavdudija i Sejida Kutba (19061966) koji je iskljuivao svaki oblik narodnog suvereniteta. Ideoloki uticaj ovog poslednjeg (pogubljen zbog optube za pobunu i terorizam) bio je ogroman, posebno u vreme iranske revolucije. Demokratski sistem se, osim toga, smatra neislamskim jer zahvaljujui javnoj slobodi moe da vodi i prostituciji (koja je u islamu zabranjena). Nasuprot tome stoji struja pod vostvom spornog tuniskog politiara (u egzilu) Raida al-Ganuija (roen 1941) kome su se, pored ostalih, prikljuili delovi egipatske i jordanske Muslimanske brae, kao i mnogobrojni islamski intelektualci. Ova struja posmatra demokratiju kao islamu blisku strukturu za kontrolu vlasti. Al-Ganui i drugi temelje ovo tumaenje na islamu svojstvenoj ideji ure (arap. shura savetovanje, savet, skuptina), jednom mehanizmu kojim se vladar usklauje sa narodom, odnosno verskim uenjacima. Al-Ganui posmatra demokratiju iako ne u njenom sekularnom obliku kao prikladan mehanizam da se zaustavi despotizam i pouzdano utvrdi primena erijata. On shvata princip bojeg suvereniteta kao osnovni princip koji trai od vladara da ne vlada despotski i samovoljno, jer islamska 91presuda pripada Allahu.18 Arap. mazhab versko-pravna kola u islamu. U zlatnom veku arapske kulture, periodu VIIIIX veka, nastale su etiri glavne kole, pravca: hanifita, malikita, afita i hanbalita. Neki ovim kolama dodaju i petu, iitsku, tzv. kolu imamata-dafarita. Njihovo uenje se baziralo na Kuranu i Sunni. Meusobno se razlikuju po pitanju verskog rituala i nainu tumaenja Kurana, pre svega. Svi osnivai ovih pravaca smatraju se pravovernim i svaki musliman treba da pripada nekom mezhebu po izboru i ubeenju.19 Ili sledbenici knjige (ehli-i kitab). Verovesnik Muhamed je tako zvao Jevreje, hriane i Sabejce za razliku od neznaboaca zbog toga to su oni posedovali knjige objave (Tora, Psaltir, Jevanelje), koje, dodue, prenose iskrivljeno, ali zahvaljujui kojima zauzimaju ipak povlaeno mesto meu sledbenicima drugih vera. Za razliku od neznaboaca, u Kuranu im je zajamena sloboda veroispovesti ukoliko se pokore i plaaju glavarinu. U tom sluaju muslimanske vlasti su obavezne da ih tite. Islam je vrlo rano proirio krug ljudi knjige, pa su u njega uli i zoroastrijci (uz druge).20 Kari, nav. delo, str. 130.21 Tanije, obe organizacije imale su isti ideoloki pogled na svet. Ali su se razlikovale u ideolokom pristupu; Braa su bila populistiki pokret sa lanstvom iz svih drutvenih slojeva, dok je Demaat bio pokret vie elitistikog usmerenja i nastojao je da privue i obrazuje kandidate za nove voe, a to znai moderno nastrojene, obrazovane, ali islamski orijentisane pojedince. Ovi prvi su, dakle, sprovodili pristup odozdo ka vrhu, a drugi od vrha nadole.22 Najpoznatiji univerzitet isla22mskog sveta. osnovan nedugo nakon podizanja samog Kaira (972), nove iitske prestonice Fatimida. Dao je zamaha viem obrazovanju i u drugim islamskim zemljama. A imao je uticaja i na razvoj obrazovnih institucija i u Evropi; neki od obiaja kao to su noenje crne odore, tradicija javnih rasprava, dodiplomske i postdiplomske studije potiu upravo s Al-Azhara. Tokom vremena, od prvobitnog iitskog razvio se u jedan od najuticajnijih centara sunitskog islama. Pokuaja reformi bilo je u XIX i prvoj polovini XX veka (od strane Muhameda Abduhua). Godine 1961. univerzitet je stavljen pod direktnu dravnu kontrolu i dobija novu organizacionu strukturu. Uz tri klasina fakulteta teoloki, pravni i filoloki dodata su jo dva: za prirodne nauke i tehniku. A od naredne godine na njemu e studirati i ene. Iako Al-Azhar nije Vatikan islama, njegove fetve u celom sunitsko-muslimanskom svetu dobijaju sve znaajniju ulogu, to moe voditi i strogoj cenzuri na svim podrujima miljenja. Al-Azhar je oduvek bio misionarski centar i do danas je ostao utoite tradicionalnog islama. Do danas je ouvao i veliki svetski ugled koji je stekao u domenu verskih uenja.23 Ili, kako je to upesmio H. ehi: Nikad nee reformau/Utihnuti ezan jasni/Svud se nosi Herceg-Bosnom/Vala, saruk i fes krasni.24 Slubeni list NR BiH,br. 32 (5. 10. 1950), str. 427).25 Kleine Islam Lexikon, Geschichte Alltag Kultur,hrsg. von Ralf Elger, Beck, 2001, str. 305.26 U XIX veku diskutovalo se, meu muslimanskim intelektualcima, i o ideji socijalizma. Al-Afgani je prepoznao originalne socijalistike drutvene oblike u predislamskom beduinskom drutvu, koje je, potom, bilo preuzeto u prvoj islamskoj zajednici. Indus Ubeydullah Sindi (18721944) bio je impresioniran Oktobarskom revolucijom i bavio se milju da bi sovjetski muslimani, pruanjem islamske verske osnove, mogli dati novi karakter socijalistikom drutvenom poretku i njegovom irenju na istoku. U tom smislu Sindi je brojne islamske i erijatske koncepte protumaio u duhu marksizma; dihad je izjednaio s revolucijom, demat (skupinu vernika) s revolucionarnom politikom partijom, panislamizam s internacionalizmom. Tako su u Indiji ideje Oktobarske revolucije i kemalistikog modernizma dovele do pojave napredno orijentisanih muslimanskih intelektualaca pod ijim neposrednim uticajem je doneto vie zakona o poboljanju poloaja ene i potiskivanju obiajnih normi ponaanja. U Egiptu je Salama Musa (18861958) oduevljen, opet, engleskim oblikom socijalizma postao istaknuti propagandista jednog sekularnog arapskog socijalizma. U ranim dvadesetim godinama u islamskom svetu su nastale prve socijalistike i komunistike partije. Voa sirijske Muslimanske brae preduzima pokuaj sinteze islama i socijalizma. Jer uz pomo socijalizma moglo bi se, verovalo se, smanjiti siromatvo; islam, dodue, ne zabranjuje vlasnitvo, ali zabranjuje eksploataciju oveka uz pomo kapitala. Njegov princip je, ukratko, drutvena solidarnost. Naser je pokuao (1962) da u ustavu spoji socijalizam, nacionalizam i islam. I u BAAS ideologiji zastupljena je veza islama i socijalizma. Nema sumnje da je arapsko-islamski socijalizam koji svoje kriterijume, kako tvrdi, izvodi iz Kurana, hadisa i ivota Muhamedovih drubenika (ashaba), privlaan za delove graanstva, radnike i seljako stanovnitvo.27 U mnogo emu smatra se najvanijim teorijskim idejnim inspiratorom teroristikog napada od 11. septembra. On je, inae, svakako prvi koji jedan moderan zapadni koncept revoluciju upotrebljava u jednom islamskom kontekstu. I francuski politolog Olivier Roy (1949) u jednom svom nedavnom intervjuu Novim cirikim novinama (NZZ,21. 04.2010) tvrdi da modus operandi i organizacija al-Kaide s amerikim imperijalizmom kao centralnom slikom neprijatelja i praksom da se regrutuju mladi, na Zapadu obrazovani muslimani i konvertiti, sve to ukazuje da Al-Kaida nije jednostavno izraz jednog tradicionalnog ili ak fundamentalistikog islama, nego mnogo vie novo razumevanje islama u odei zapadne, revolucionarne ideologije. A to se tie ostvarenja jednog idealnog drutvenog modela, ti novi pokreti su duboko skeptini, pa otuda i suicidalna dimenzija koju susreemo i kod Crvenih brigada, zakljuuje Roy. Za razliku od njih, Tunianin Abdelwahab Meddeb (roen 1946), pisac, prevodilac, politiki komentator, poznavalac i kritiar islama (autor dela Bolest islama) smatra da je teroristiki napad od 11. septembra jedan zloin, zloin koji su poinili islamisti i vrhunac serije teroristikih akata koji zapoinju 1979. godine sa trijumfom Homeinija u Iranu i ulaskom sovjetskih trupa u Avganistan. Oba dogaaja bila su, istie, sa dalekosenim posledicama koje su ojaale fundamentalistike pokrete i pomogle im, pri tom, da ire svoje ideologije.28 Oznaka za doba i kulturno stanje preislamske Arabije, odnosno period nepoznavanja ideje o jednom bogu i, prema islamskom shvatanju, ukupnog varvarstva.29 Tako iranska nobelovka irin Ebadi (2003) ne smatra sadanju Islamsku republiku verskim reimom. Postoji neka zbrka kod te stvari, kae ona. Ono to mi danas imamo u Iranu nije nikakav verski reim ve reim u kojem ljudi koji vladaju instrumentaliu veru da bi ostali na vlasti. I ako sadanji reim ne napusti put kojim je krenuo i ne uvai volju naroda, on e propasti. Inae, po njenom miljenju, pravi put za reforme ide samo preko parlamenta, i to usporenim tempom (Katayun Amirpur, Ludwig Amman (Hg.), Der Islam am Wendepunkt, Liberale und konservative Reformer einer Weltreligion, FreiburgBaselWien, 2006, str. 194195). Ve devedesetih godina minulog veka Abdolkarim Soru (Sorush, roen 1945), vodea linost u iranskom disidentskom pokretu, kritikuje dravotvornu klerikalnu doktrinu traei deideologizaciju religije. Njegov filozofski koncept razvio se pod uticajem vodeih zapadnih sociofilozofa.30 Prodor islama u polje panje javnosti na Zapadu, i posvuda u nemuslimanskim sredinama kae D. Tanaskovi praen je stvaranjem pravog pojmovnog i terminolokog galimatijasa koji ukazuje na nesnalaenje i zbrku, ali i simptomatinu povrnost i sklonost improvizovanju. U vezi s pojavama i kretanjima u islamu i u islamskom svetu, ali i meu muslimanima u tzv. dijaspori,upotrebljava se pregrt naziva i atributa: (islamski) preporod, (islamski) reformizam, (islamski) radikalizam, (islamski) fundamentalizam, integrizam, integralizam, modernizam, ekstremizam, islamizam, panislamizam, revivalizam, politiki islam, odskora dihadizam itd. Nijednim od pobrojanih naziva, od kojih neki (preporod, radikalizam, modernizam, ekstremizam), bar kad je o islamu re, ne mogu imati samostalnu terminoloku vrednost, nije mogue adekvatno obuhvatiti celinu sloenog verskog, kulturnog, drutvenog i politikog fenomena probuenog islama,jer on, naprosto, nije jedinstven i jednoobrazan, kakvim ga se neretko eli, postupkom pars pro toto, predstaviti. Posebnu tekou predstavlja zapadna opsednutost islamskim fundamentalizmom,kroz iju se prizmu sve islamsko doivljava kao fundamentalistiko ili, logikom iste distorzije, antifundamentalistiko. U zakljuku autor smatra da se islamski politiki aktivizam u svim svojim pojavnim vidovima i organizacionim oblicima nazivno najadekvatnije moe objediniti terminom islamizam (arap. islamiyya). Sami islamisti (islamiyyun)sebe u novije vreme sve redovnije upravo tako nazivaju. Drugim reima, termin islamizam u strunoj literaturi postepeno potiskuje ostale, pa bi ga valjalo usvojiti (Tanaskovi, ISLAM, str. 214, 223224).31 Allahov znak poasna titula najuglednijih iitskih teologa, posebno u Iranu.32 A vjernici i vjernice su prijatelji jedni drugima: trae da se ine dobra djela, a od nevaljalih odvraaju, i molitvu obavljaju i zekat daju, i Allahu i Poslaniku Njegovu se pokoravaju. To su oni kojima e se Allah sigurno smilovati... (9, 71).33 Arap. al-Jazeera (ostrvo), arapski medij, smatra se nezavisnim. Osnovao ga je emir Katara 1996. godine. Osloboena okova cenzure i kontrole vlade, uz izdanu finansijsku podrku Al-Dazira je mogla, kako se istie, da ponudi arapskoj publici i toliko potrebnu slobodu miljenja, nezavisnost, kao i prostor za rasprave. Iako se ocenjuje i kao najvie kontroverzni arapski informativni medij na Srednjem istoku sagledava se, takoe, i kao stabilizirajui faktor jer pomae u demokratizaciji zemlje domaina.34 Ukupan broj muslimana u svetu, shodno podacima iz Enciklopedije Britanika (online) kretao se (u 2008. godini) izmeu 1,1 do 1,2 milijarde. A to znai da su posle hriana bili najvea verska zajednica. Inae, ive u preko stotinu zemalja, a u etrdesetak ine veinu stanovnitva. U dijaspori, znai u Evropi i obema Amerikama, bilo ih je (1999) oko petnaest miliona. Najvee muslimanske zemlje su Indonezija, Pakistan, Banglade, dok su u Indiji najvea manjina; pomenute 1999. godine bilo ih je oko sto miliona (od ukupno devetsto pedeset miliona stanovnika). Arapi su meu muslimanskim narodima ve veoma rano bili u manjini; njihov broj se kretao (1999) oko dvesta miliona (od toga su deset miliona orijentalni hriani).35 Don L. Espozito, Islam danas,Oksfordska istorija islama, prir. Don L. Espozito, Clio, 2002, str. 752. Bujno i sapeto stvaralatvoBroj 486-4891.10. - 30.11. 2010.

Copyright 1996-2010