Halil Bajgoric, Becirbegova Zenidba

HALIL BAJGORI (Dabrica, Stolac): BEIRBEGOVA ENIDBA, THE MILMAN PARRY COLLECTION OF ORAL LITERATURE, HARVARD UNIVERSITY

Oj, rano rani erelez Alija Ej Alija, careva gazija na Visoko vie Sarajeva prije zore i bijela dana jo do zore dva puna sahata 5 dok se svane vi sunce vograne i danica da pomoli lice. Kad je momak dobro uranijo, u odaku vatru naloijo a uz vatru dezvu pristavijo. 10 Dok je momak kahvu zgotovijo i jednu-dvije sebi natoijo i jednu-dvije, tu ejifa nije, tri-etiri ejif ugrabijo, sedam-osam dok mu dosta bilo. 15 U beara nema hizmeara, jer Alija nie nikog nema, samo sebe i svoga dorata skoi momak na noge lagane pa potee nis kulu bijelu. 20 Stra momak u tople podrume do dorata konja kosatoga. Svog dorata od jasala jami, vodi konja, do pod hajat sveza. ula svali, metnu timar gori, 25 stade vaga eati blacara. vA dok dobra konja timarijo u suner mu vodu pokupijo, va ibretom dlaku otvorijo ebe pree, bojno sedlo bai, 30 va po sedlu etiri kolana i peticu svilenu kanicu, sve zapui na jednu sponicu, kad ga stee da ga ne pretee. Zaloi ga emom studenijem, 35 pui konju pucu pod vilicu, zlaturau za ui zabai, dva dizgina na dva rama tura, petericu metnu uz vilicu sam se ede dorat okretati 40 po avliji i tamo vi amo prez kandije i prez binjadije. Kako dorat potkoijo glavu? ko u brdu pilin obanica u kukulju u arenu gunju, 45 jo kojoj je vosamnes godina,1

jo koja je jedina u mame, pa joj mama mee uinicu da joj ne bi erka ogladnila. Evo njega na kulu bijelu. 50 Primae se srgu i haljinam, slabo svlai va dobro oblai, va najprije gae vi koulje ni su stkate, niti su skovate, vet od ice zlatne ispletene 55 pa po njima kove urmilije krk akire, kove urmilije kau da su veza stambolskoga, kaa da su kroja bugarskoga kudgo avi, sve varevi zlatni, 60 nie ne bi pritisnuo palcom e mu nije napuljkano zlatom. Pa na plei tri tanke koulje: prva mu je vod mehkane svile, va druga je vod ice zlatane, 65 va trea je vod elenk kan jote. vOtee se mukademom pasom vod bedara do muki njedara, pa privali mukoga silaha tri su lista kajisera uta, 70 a etiri vod zlata istoga. Za njeg bai dva ifta puaka dva ingleza i dva venedika hizmeu njih handar od elika iz handara etiri sindira, 75 etiri hi momak zavi puta vuoko sebe, oko srca ljuta. vA na plei fermen-elebiju na kom stoje troje toke jajne troje toke od etiri voke 80 na nji puce trides i etiri trides srme va etiri zlatna svaka puca pa vod kvarta bjee. Jedna puca to je pod grvce, vona nosi i tri kvarta zlata, 85 u njoj ima puna aa vina; vono stoji puca na ekrku. Momak vino za rezervu nosi; vako bi mu do rureta bilo pa bi momak voma voednijo, 90 va da pije vod rezerve vino. vA na glavu kalpak i elenke


jedan kalpak, dvanes elinaka va vokolo dvanes perunica, meu njima tica sokolica. 95 Pa pripasa vokovanu palu, va vu depe nasipa cekina, va na noge izme i mamuze, a prigrnu morau dolamu. U beara nema hizmeara 100 poe momak zatvorati vrata na ponase od svake vodaje. Dok sve zdaje bijo zatvorijo, vonda sie momak na vavliju. vOnda doe do podruma svoga, 105 pa von pua dva hrta zelena, pa hi momak svede na avliju. Dobra konja za dizgine jama pa ga vodi pred avlinska vrata, pavondaka vrata zatvorijo, 110 p ondaka vrata zakljuava, u vavliju kljue preturijo. Momak svoga konja zajaijo, pa za njime dva hrta zelena, pa vudari von od Visokoga, 115 pa veto ga eher Sarajevo. Sve Sarajvo zdravo prolazijo, Ustiprai vonda vokrenuvo, pa vondaka Viegradu kletu. Kad dopade Drini na vobalu, 120 dola voda vod brda do brda, kurla Drina drvlje i kamenje. Gaza nema, va uprije nema, ne zna momak kud e pregaziti. Tu se momak malo zamislijo 125 ve mislijo, na jednu smislijo: Boe milina svemu Ti fala! kud u konja nagoniti moga, moga konja pretila dorata? Huoe li mi vodu preplivati? 130 vA vovako momak govorae: Moj dorate, krilo desno moje, mogu li se pouzdati u te j na onu nosit mene stranu? Dobar bjee, vAli znadijae; 135 vagi svome dizgine votima pa vu Drinu vodu voskoijo, na vonu ga stranu prenosijo. Momak konja svoga vodjaijo,2

iz izama vodu iscijedi. 140 realizam Momak sijo i odpoinuo, va rujna se vina napoijo; dvije lule sprijo duvana, pa vondaka ede na hajvana pa vudari nis ta Raca stara 145 to su Raca umadija kleta. umadiju dorat pregazijo; - pjevaeva junaka ga srea nanijela geografija pa nastupi na iroku Liku do pod kulu likog Mustajbega. 150 Beg Mustajbeg bjee na ardaku, sejir polje ini i livade. vOko bega sedam bajraktara davulhana na sedmero tue, va vudruju zile i borije, 155 va sviraju kako u vezira. vA vopazi poljem konjenika pa govori liki Mustajbee,

Moj uliuula te rodila jev vozdala jednog momka mlada 160 na doratu konju kosatome. Dobro jae pretila dorina. Dobar momak a dobar mu dorat; na prsima carevi nikani, more biti neko vod Stambola, 165 vod Stambola stojna carigrada. Da je soja turskoga sultana, nije udo momka pa ni konja; udo mi je dva zelena vuka, a koko je pa i pripitomijo, 170 va da vidu pa za njim vukovi, pa da skau sve na krilo momku.vA zavika bee od Lijeke, Ajde, sine uliu Nuvane, ajde sii na nau avliju, 175 otvori mu na vavliji vrata. vAko bude kuli muterija, vako pita bega vuod Grbave, neka ide na kulu bijelu. Skoi uli, izmet mu uini. 180 Sie uli na vavliju kletu


pa votvori na vavliji vrata kad evo ti careve gazije na doratu konju kosatome. Pade momak begu u vavliju. 185 Kako pade, turski selam dade, a beg selam prifatijo. Tad zavika momak sa dorata, Je li ovo krvava Grbava, je li doma beg Mustajbeg liki? 190 A ede mu momak govoriti, vOvo ti je krvava Grbava, vovo kula bega Mustajbega. Eno bega gori na ardaku, voko bega sedam bajraktara, 195 davulhana kako u vezira, davulhana na sedmero mlati. Kada momak rijei otkitijo pa pretila konja vodjaijo, dizgine mu na dva rama tura. 200 adijae uli primaknuti mladu momku izmet uiniti, poleee dva hrta zelena E, va da na nje vAlija ne viknu, adijavo njega razmaknuti. 205 A zavika erelez vAlija, Lezte doli, dva hrta zelena! A zavika erelez Alija, Nemoj kretat u konja dorina! Dva dizgina na vavliju bai, 210 va hrti mu dize prifatie, poee vadati dorina po vavliji tamo i ovamo. Evo momka na kulu bijelu. Kada momak pade na vodaju, 215 kak upade, vaga selam dade. Tuka edi liki Mustajbee, va do njega sedam bajraktara, pa se mae jedan do drugoga, pa metnue njega do vodaka 220 kod odaka mjesto nainie. A beg njemu kahvu natoijo jednu-dvije, pa mu dosta nije; tri-etiri, ejif ugrabijo. vOnda ree beg Mustabeg liki, 225 vO gazijo, vO ti jabandijo na ardaku i konaku mome!3

Sramota jeja u teb upitat: daj mi kai ko si i kako si. A ede mu momak govoriti: 230 vOj Turine, bee sa Grbave, ja sam otud sa Bosne ponosne, va ju glavu erelez Alija daida mi gazi Hrustambee u Sarajvu u bijelu gradu. 235 Ja sam samac osto navrh kule, va ja, bee, nie nikog nemam samo Boga i dorata moga pa sam za te uvo na Lijeci da si, bee, dobar za mlaega, 240 pa se tebi doo pridvoriti, da mi kroji krpu i barjaka, da ja budem eti bajraktare. vA zavika liki Mustajbee, vA ti li si, careva gazijo! 245 Ni za tebe krpa ni barjaka; za tebe je, sine, buljubatvo. Vid u tebe carskije nikana nisi njiha lahko zaradijo; ti si carsku zemlju proirijo 250 va aursku vazda tijesnijo. vA zavika liki Mustajbee, Bee e ti sreu okuati. vA ja imam sina Beirbega, pa u njega sada voeniti. 255 Ja sam brata Mehu vopravijo do Kanide grada bijeloga, u Turina Kanidkog ajana; i vu njega plemenita Zlata bi Zlatija bila za vezira, 260 kamol ne bi za moga Beira da mi prosi plemenitu Zlatu. Samo joj je mahana velika sreu ima pod kamenom guja, va Zlata je plemenita nema 265 sedmeri je vodili svatovi, vazda svedi na polje Zeevo, a doekaj Baturiu bane su eteres hiljada vardije, pa von razbi kitu i svatove 270 va sijei curi muteriju, va pobjegni lijepa djevojka


na ainu pretilu bjelanu do Kanide grada bijeloga. Sad sam i ja curi muterija, 275 da mi joj je vobraz otvoriti, da mi joj je pute rasistiti. Tad zavika careva gazija, Ja u, bee, u svatove pci! U tom vaktu vi u tom govoru, 280 kad evo ti brata Mehmedage na njegovu debelu gavranu. Pravo ide vuz rosnu livadu, pravo ide pod begovu kulu. U vavliji konja razjaijo, 285 mlai njemu konja prifatie. jEvo momka na kulu bijelu, jevo nosi heljbe sa mrkalja. Kak upade pa im selam dade, va bee mu selam prifatijo. 290 vA vovako momak beedijo, O Boga ti, bee Mustajbee, ko je ovo na tvojoj odaji? A zavika liki Mustajbee, vOno nam je momak jabandija 295 po imenu erelez Alija, et otuda sa Bosne ponosne, od Sarajva pa sa Visokoga, pa se nama junak poteijo. Jesi li mi curu isprosijo? 300 Jesam, brate liki Mustajbee. vA kad emo po evojku poi? A moj bee, do petnejes dana. Poe bee sitne knjige pisat knjige pie na etiri strane. 305 Prvu pe pai do Budima, jo ovako njega poselami: Pobro dragi, pao od Budima, hodi meni, u svatove poi! Povedi mi dvades hiljad druga. 310 Ja u sina voeniti moga, voenit ga kanidkom djevojkom jEj, Zlatijom Kanidkog ajana. vOnu spremi, vodma drugu pie do vOsika gazi vOsmanbegu. 315 vOvako ga bee selamijo: Pobratime Silan Osmanbee, u tebe mi tri tarafa kau, tri tarafa na tvome vOsiku,4

svaki taraf dvanajes hiljada. 320 Jedan taraf beratli spahija, drugi taraf Arnauta ljuta, trei taraf vaga vOsiana; dva vostavi, trei mi povedi, pa ti meni vu svatove poi 325 da ja sina enim Beirbega. vOnu spremi, vodma drugu pie, pa je alje na Hercegovinu, do Mojstara Bia kamenoga, va na ruke Bievi Aliji, 330 jo ovako njega poselami: Pobro dragi Bievi Alija, kupi meni mlade Bievane, kupi meni stotinu momaka, pa ti meni na Grbavu sai, 335 va ja sina da voenim svoga. vOnu spremi va etvrtu pie, pa je alje buljubai Muji: O Turine buljubaa Mujo, vodi meni, sii na Grbavu 340 vodi meni, u svatove poi! Ti e meni biti selambaa selambaa Mujo buljubaa. Kad te knjige bee rasturijo, vonda knjigu jednu nakitijo 345 pa je alje vod Pokralja knezu, jo ovako njega pozdravljae: uje ido od Pokralja knee, veto tebi knjige i pozdravi. Dobro gledaj ta ti knjiga pie! 350 Nametni mi namet na vilajet na kmetove krave i volove, na brane drva i sijeno, na poljake bjelicu enicu, na bavare vinovu rakiju 355 da se goni pod begovu kulu od dnev do dnev prije dvanes dana. Pa von posla ulia Nuana Jo je knjigu nakitijo estu, pa je spremi pobratimu svome, 360 na vOtoku Topavoki Husu, vi jovako njemu progovara: vO moj brate Topalovi Huso, kupi meni vage na vOtoki kupi vaga to i vie ima! 365


vodi meni na iroku Liku. Hou sina da voenim moga vod Kanide grada bijeloga. Kad sve bee knjige rasturijo rasturijo na etiri strane 370 vonda stade vako govoriti: Moj uliu, moj roeni sine, hajde tri, sine, na vodaka, pa ti jami glavnju iz odaka, pa ti nosi na nau kapiju, 375 pa zapali dva topa velika, najde jeka niz Unurovinu, najde jeka vod grada do grada, nek se kupe nai krajinici. U ulia pogovora nema, 380 e von jami glavnju iz odaka pa zapali dva topa velika. vOde jeka niz Unurovinu, niz es stotin turski palanaka; na gradovim pucaju topovi, 385 po kulama matice lubarde; karavula ibe predhodnice, popucuju na etiri strane vod dnev do dnev pa za deset dana. Stade begu sila dolaziti: 390 va jevo ti pae od Budima e von vodi pet hiljada druga pet hiljada druga dovodijo. Kad evo ti Silna vOsmanbega, i on vodi dvanaes hiljada. 395 Kad evo ti Bievi Alije, i on vodi stotinu momaka. Kad evo ti buljubae Muje, i on vodi pe stotin momaka. Dok evo ti Topolova sina, 400 i on vodi pet hiljada druga. Kad se sila iskupila bila pa stadoe svate razbrajati koliko je kieni svatova, sve je drutvo, samo Tale nema 405 nema hala budaline Tale. Tad zavika liki Mustajbee, Hajde, sine uliu Nuvane, hajde sii na vOraac kuli na vOraac kuli Ibraginoj 410 pa mi zovni budalinu Talu. Tamo prez njeg hoda neimade.5

Skoi uli na noge lagane pa pojava pretila zekana, vode momak na vOraac kleti, 415 pa von vie budalinu Talu. vAl se majka sa ardaka javlja, Nema doma sina Ibre moga. vOtio je tamo u potoke i odnijo vokovanu palu, 420 i odveo dvanaes belija, pa da mee palu na tocilje. A kad zau uliu Nuvane, u potoke puta produljijo kada nae budalinu Talu, 425 a von sablju dri na tocilu, va vokree dvanaes belija, pa se krivi u potoku Tale: vO belije, lako vokreite, j da mi je z bridom sastaviti! 430 Zavika uliu Nuvane, Brate Ibro vod Oraca kleta, selam ti je bee uinijo, a da vodma ide na Grbavu na Grbavu begu Lijekome 435 da povede dvanaje belija. Tad zavika budalina Ibro, Hou doi, vajde begu kai. Pa se uli na Grbavu vrati. vOde momak konja igrajui 440 igrajui, popijevajui va kad sie na kuoku Liku, pa von pria likom Mustajbegu. vA kolju se krave i volovi vEj, aije kotle nastavile, 445 a ciganjke kupe igarice. Jeka stoji za etiri dana sve gotovo, samo Tale nema; dok evo ti budaline Tale na kulau konju kosatome, 450 a vuzdo ga arenom uicom, a na njemu pa ni sedla nema, vet gunjinu samu prebaijo; utego ga arenijem uem, a von njemu torbe objesijo, 455 va vu njima brano proevina. I jo kau da je junak Ibro, a za njime dvanajes belija


sve u srmi i istome zlatu vO, za Talom dvanajes belija 460 sve u srmi i istome zlatu. Kako Tale nagoni kulaa? Koliko ga Tale raljutijo, sve mu travu oko puta pase dobar kula s oblje dvije strane. 465 Kada Tale vu svatove doe, ma bir doe on runo zavika beg Mustajbeg da mu jebe staru; O Turine Silan Osmanbee, jeste l doli bega iskopati 470 iskopati j li zakuiti? vAko jesmo ljudi za svatova kratki danci, kaloviti klanci; postajui kasno emo doi, pomiui nekad emo doi 475 da idemo sada putovati! vA zavika bee Mustajbee, De hoemo, budalina Tale! Zahuktae zile i borije, zavikae kieni aui, 480 Hazurulah kita vi svatovi! Ko je pjeak, pritei opanke, konjenici naspone kolane! Pa na noge skoie junaci, pa jamie bajraki bajrake. 485 Ma se svati bili vodredili stari svate Silan Osmanbee, selambaa Mujo buljubaa a tu bili kad su polazili. Tad zavika Silan Osmanbee, 490 vO Turine Narlanovi Mujo, hajde proi na tijesna klanca pa ti jami divit i papira, pa ti hoe tefteriti vojsku, pa koliko bojne vojske ima 495 vE, koliko vu bega svatova to se danas puno iskupilo, to je zvano i to nije zvano; puno i je i jo dolazilo koga nije Liki bee zvavo 500 ima vojske puno preko reda. A da vidi Narlanovi Muje6

koji znade sve sedam jezika, pa propade Proeenu klancu, pa von tefter tuka rasklopijo, 505 rasklopi ga Osmanu na glavi va zaklopi pa Tali za vratom, jer najzadnji Tale nalazijo. Dvades i pet pa po broju bilo dvades i pet pa bilo hiljada 510 vEj, u bega kienih svatova. Kad su prvi na Mezevo bili, tu su odma vatre poloili vaj aije vatru naloie pa na vatru kazane metnue 515 jer veera treba svatovima, veerati pa vonda spavati. Pa se drutvo bilo iskupilo vEj, klanjae, vonda veerae, pa legoe Turci da spavaju. 520 vA ne spava liki Mustajbee, vet on sejri sedam turbetova e je sedam zginulo momaka, sve momaka curi muterija. Svaki bijo jedinak u majke 525 nije majka drugoga imala veg onoga to je poginuvo. Tuka bjee puno haramluka e je turska sila izginula, izginule sedmeri svatovi 530 na hiljade pa i na stotine. Sejir ini liki Mustajbee va sa njime Silan Osmanbee, va sa njima paa od Budima jo sa njima buljubaa Mujo 535 us koljeno privodi Halila pa Halila rukom udarae: Moj Halile, brate vod matere, vidi vone pa turske propasti ta radijo Baturiu bane, 540 turskoj curi sreu zazaftijo. vA tako mi maa i junatva va tako mi mojega bjelana, va tako mi eteres godina ja u ovo sjutra osvetiti 545 j li sjutra, brate, j l preksjutra. Ja u pitat Baturia bana ijoj curi pa sreu zastavlja. Tu noie, dobro podranie.


Kad su bili dobro podranili, 550 sve naprijed careva gazija vEj, gazija erelez Alija pa za njime Silan Osmanbee Osmanbee starosvat svatovim pa za njime Mujo buljubaa 555 buljubaa bjee selambaa pa za njima paa sa Budima, pored njega liki Mustajbee, pa za njima bee Beirbee na ainu debelu golubu. 560 Jo kako se Beko napravijo, va za njima kita i svatovi, va po broju dvades i pet hiljad. Kad su bili do Kanide bili, va dobro i tamo doekae 565 doeka i Kanidki vajane na valaju i turskom selamu: poglavare na gornje vahare va svatove niz rosne livade, svakom svatu konak i veera. 570 vOdredie sedam everova ko e biti ever uz evojku. Tu im fino na konaku bilo. Vazdi svu no ljudi presjeee preeee, piju rujno vino. 575 Mladi momci igre se vigraju neki voda gradu po Kanidi, neki gleda lepi devojaka vE, osaju pa i vaikuju. Kad se svanu i ogranu sunce, 580 tad zavika Mujo buljubaa buljubaa, turski selambaa Hazurula kita vi svatovi! Je li hazur na konja evojka? Jamte curu sedam everova! 585 vA zavika liki Mustajbee, Vakat nam je, Mujo, putovati! Treba danas na Mezevo sii, eno eka dumanine bane su eteres hiljada vordije 590 i stotinu vod rata topova. Treba sjutra dijeliti mejdane da vidimo ija je Zlatija. A zavika Kanidki ajane, Prijatelju liki Mustajbee, 595 vustavi se pa da predanimo.7

Nek se momci cura nagledaju nae cure vaije momaka, vai momci nai devojaka neka vai otpoinu momci. 600 A zavika liki Mustajbee, Fala tebi prijatelju glavni! A everi na noge skoie vE, Zlatiju curu prifatie, digoe je na konja bjelana. 605 A da vidi likog Mustajbega, puno heljbe prosipae zlata sve daruje prijatelje svoje. Pa naprijed Mujo selambaa, va za njime stari svat Osmane, 610 va za njima svikolici redove. Deverovi u zadu ostae, zapozajdni buljubaa Tale on tovari dvanes saisana, suva ruva i bakrena suda. 615 Sve svatovi bili votrgnuli i daleko prvi vodmaknuli, j li vosto Beko mladoenja vosto Beko u svoje punice da daruje punca i punicu, 620 da daruje mile svasti svoje treba zete pa da se pokae. Kad je Beko vie polazijo, za svatovim pa je uputijo. Prvi naprjed careva gazija 625 u Tianju nesretnu planinu. Kad se dade njemu pogledati, kad sjav , ede sljepac nasred puta va preda se prostro kabanicu. Oba sljepac oka zatvorijo, 630 utego se bijelijem pasom va to bjee Baturiu bane. Pa se bane tako napravijo pa da njega ne bi poznavali. Kad napade careva gazija, 635 tada vika slijepac sa puta, vOj, Boga ti, careva gazijo, daruj meni moju kabanicu daj ti meni turi napojnicu. vA momak mu tri dukata bai. 640 Napade Mujo buljubaa, pa vovako sljepac govorae, Daruj meni moju kabanicu,


daj ti meni bai napojnicu. Sad mu Mujo tri dukata bai. 645 Kad napade Silan Osmanbee va na njemu bjegov ordenovi , va na njemu carski nikanovi tad zavika slijepac sa puta, vO, Turine liki Mustajbee, 650 daruj meni moju kabanicu. A zavika liki Mustajbee, A svak daruj slijepca na putu, a svak podaj ta ga srce stee. Sve svatovi redom prolazili 655 dok evo ti sedam everova ui meu nji plemenite Zlate. A zavika slijepac sa puta, O Zlatijo Kanidkog ajana, daruj meni moju kabanicu, 660 ua za zdravlje Beiragi svome, da ti Beir bude vazda zdravo, da Bog da ti poljubijo lice, ti u njega na ruci zaspala. Kada cura rije otkitila, 665 pa zalampa u depove ruke, stotina mu bai madarija. Kad napade momak na golubu na golubu bee Beirbee sad zavika slijepac sa puta, 670 O Turine Beko mladoenja, staru ocu tvome! Tebe aa nema vet jednoga a da Bog da pa da mu poivi! Daruj meni moju kabanicu, 675 ti Zlatije vobljubijo lice. Tada momak konja zastavijo pa von dade stotinu dukata. vA zavika Vide bajraktare, Kupi, bane, vajde da idemo! 680 Neka, Vide, jo Turaka ima. Aj e su i sada saisane? Kad se neko uz bogaze krivi, eka prvu j li majku suje, Prva kriva, zadnja prevaljiva! 685 kad evo ti buljubaa Tale e von goni dvanes saisana. Kad napade Tale vuz bogaze, ua zavika Baturiu bane, Kakva j ono turska neprilika 6908

tono jae pretila kulaa, uoblje noge pa na jednu stranu ua na drugu avlena baketa? uA zavika Vide bajraktare, uOno ti je budalina Tale. 695 U njega ti iti napojnicu. Kad napade Tale na kulau, Daj ti meni turi napojnicu! O, ti uje, buljubaa Tale, daj ti meni bai napojnicu, 700 daruj meni moju kabanicu. vA zavika buljubaa Ibro, ekaj malo, slijepe na putu velik mi je troak osvojijo u Kanidi bijelome gradu 705 dok upitam avlene bakete je li koji dinar ostanuo. Poe Tale noge namjeati ua podie avlenu baketu u kojoj je trideset heksera. 710 Vie bane da e poginuti pa pobjee sasred druma puta, uosta banu kabanica kleta i ostade nebrojeno blago. Sad se savi Tale nis kulaa, 715 sva etiri roglja sastavijo pa sve blago u bisage skrenu. Kabanicu uz lea privali, jo ovako Tale progovara, Fala Bogu i dananjem danu! 720 Evo njesam imo kabanice, pa mi dade dumanine bane. Kad su prvi na Mezevo bili, polju pola vojska pritisnula, redom vojska Baturia bana. 725 Namjestili vod boja topove, vu turbeta grla vokrenuli. Kad su Turci na Mezevo bili kad se bili redom iskupili va da vidi buljubae Muje 730 e vovako Mujo progovara: vO Turine Silan Osmanbee, a ta emo noas od evojke? Muogli bi nam ukrasti devojku. uA zavika Silan Osmanbee, 735 Izaberi stotinu momaka i evojku za bijelu ruku,


pa ti vodi curu u turbeta. Ti je uvaj, buljubaa Mujo, uvaj curu svu no do sabaha. 740 Jami curu buljubaa Mujo i odabra stotinu momaka, vodi curu u turbeta kleta, pa tu uva svu noj do sabaa. A kad svanu i ogranu sunce, 745 kad se vidi crvena adora crven ador Baturia bana a pred njime bedevija vrana, bedevija za didu svezana. J vrana je kako gavran crni 750 Ej, na trku stie lastavicu, sve uima vedro nebo strie j dobra je vrana bedevija: u oba je voka arakasta, u etiri noge kalinasta. 755 uA za njeg ima silna vojska silna vojska ima, i topovi. Kad se njima dade pogledati, kad evo ti knjigonoe mlade e von nosi knjigu arovitu, 760 pa von pita Beka Beirbega, e je bee likog Mustajbega, to je momak curi muterija? Neka banu bide debelija. vA to zau bee Beirbee, 765 preda nj tade i zavika Ja sam! uA dade mu knjigu napisanu, kad to mu je bane nakitijo: uO Turine bee Beirbee, misli, Ture, vodvesti evojku? 770 Nee nikad preko mene iva ta moja je plemenita Zlata! Hodi meni na mejdan junaki. Zubim u ti valu iskopati ua handarom srce izvaditi 775 ja u Zlatu moju ugrabiti! Kada momak knjigu preitavo, z druge strane potpis udarijo, ekaj, ido Baturiu bane! Ti si, bane, voma pohasijo. 780 Hasi ida puna tivka vina ja u tebi na mejdan izii. Pa se vrati staru vocu svome. Svome vocu zaiska halala,9

Odo, babo, banu na mejdana 785 ja u banu na mejdan izai. vA bee mu vajir dovu dava: Vajde, sine, u sto dobri asa! vA kad Beko pritite goluba, iz ordije konja izgonijo. 790 eka tamo careva gazija vEj, gazija erelez Alija pa pod njime konja uvatijo i ovako vAlija govori: Daj se vrati, bee Beirbee 795 ti se vrati, ja u ii za te. Neu, Bog me, momak jabandija. Ne dam nikom plemenite Zlate. Ja u banu na mejdan izai. Alija mu dizgine prifati, 800 va zavika bee Beirbee, Puti, more, dizgine golubu! Ja u ii da neu ni doi. A zavika liki Mustajbee, Svi imami na dovu stanite 805 va kurbane sinu voborite! Tada njemu padoe kurbani va na dovu stadoe imami, Beirbegu molie za zdravlje. Bli to blie, primae se blizu, 810 kad zavika bee Beirbee, uO, idijo Baturiu bane, jai tvoju pretilu kobilu da mi, bane, mejdan dijelimo! A kad skoi Baturiu bane 815 va prifati koplje kotunovo na kome je vod meeda glava va vu glave dva filova zuba, va voko njih trista praporaca ijem plai konje i junake, 820 pa zajava bedeviju vranu, jo zavika Baturiu bane, Bjei ai, bee Beirbee! Jazuk ti je poginuti mladu, i ti jesi jedinak u babe. 825 Neu banemejdan da inimo! vOnda ree Baturiu bane, ekaj mene, bee Beirbee! Ja u moju igrati kobilu, ja u junak udariti na te. 830


vAko li mi, Beko, ne pobjegne, vonda ti e udarati na me. vA na piku Beirbego stade. Ban odigra bedeviju vranu pa je brzu nazad okrenuvo, 835 bala bane kopljem kotunovim ijem plai konje i junake. Stadijae golub pobjegnuti, va ne dade bee Beirbee: Stoj, golube dobar od mejdana 840 stoj golube, nemoj pobjegnuti! Pa nemoj se dobar prepanuti ta dosta si nogam pogazijo. Kad dotra Baturiu bane, mahnu kopljem, poleee glava 845 va polee vod meeda glava vona pade pred konja goluba, a golub je nogam pogazijo. Tad zavika Baturiu bane, Sad ti hajde, bee Beirbee 850 sad ti hajde, udarae na me. ekaj mene, Baturiu bane! Prevari si bee Beirbee pa odigra aina goluba, va kad viknu vila viz oblaka, 855 Boe mili, udaga mejdana! Ve dvojica mejdan dijelie dijelie pa se rastadoe e pobjee jedan od drugoga. Kad s okrenu Beko na golubu, 860 kad mu bane vilu uinijo bjei bane vu svoju vordiju. Tada Beko konja vokrenuvo pa za njime poljem poletijo, a zapuca eteres topova 865 salkum puca, crnu zemlju buca. Tu Beiru dobra srea bila, niti pade ni dopade rana. Pod topove junak ujagmijo, pa za njime momak poletijo 870 Hej, gazija erelez Alija. Zavikae turske buljukbae Pa na noge, turski krajinici! Blag onome ko danas pogine vaj kabilu lea ne vokrene 875 denetu su vrata votvorena10

vaj izile denetske hurije; u rukam im krzli petemalji to faaju dananje evite. Pa na noge momci zuhurie, 880 juri udri sa etiri strane. vA kad momak na topove side, ui momak ezan na topove na topovim i na toprakmali va jo kako vui alovito 885 i jovako momak progovara: Naprijedte naa brao draga, danas naa sila zadobila! Ja sam samac uzevo topove, sve topove leom zavalijo, 890 toprakmare krvi napojijo. vA naprijed sila svakolika. Jeka stala za etiri sata. Boe mijo, neuredna jada! Sve proljcu konji prez junaka 895 j li momci prez dobrije konja; stoji zveka pale i jandara, stoji jeka ranjena junaka; breine se glavom okitile Ej, doline krvi napojile. 900 A kad bilo pa etiri sata, tada puka bila udefila, va ranjeni krajem puta jee. Neko vie Podigni me, drue! Neko vie Ne nagoni na me! 905 Ubiu te da si vjenan za me. A kad bilo pa se zgotovilo, vonda veli silan Mustajbee, Boe dragi, daj mi vjetar ladan; da mi pune s mora provijenca, 910 da goni tamu sa Mezeva, da ja vidim ija sila dobi, ija danas sila zadobila. Od Boga mu mogbul dova bila pa mu s mora provijenca punu, 915 pa voera us planine tamu kako vuci prebijele ovce. vA kad vie Silan Osmanbee da je turska sila zadobila, pa su vonda poli do turbeta. 920 Kad turbetu bili silazili, kada niko u turbetu nema niti ima lijepe devojke,


niti ima momka nijednoga. Sva su turbe krvi potapane, 925 va pa jei buljubaa Mujo, va rane ga osvojile ljute. A zavika Silan Osmanbee, Brate Mujo po hiljadu puta, kamo tebi stotinu momaka, 930 kamo li ti plemenita Zlata? A zavika Mujo buljubaa, O, Boga mi, Silan Osmanbee, kad je danas oko podne bilo, va vudari Baturiu bane, 935 i pred njime pa pe stotin druga. Kad pet stotin idri na stotina, pa se brani dva puna savata dok je bilo pa sve izginulo. Jami bane plemenitu Zlatu 940 pa pobjee us planinu njome na kobili vitkoj bedeviji. Tad zakuka beg Mustajbeg liki, tad zakuka Silan Osmanbee: Boe mili, zaludu junatvo! 945 Potekoe putem us planinu. Kada gori u planinu bili, kad naoe Mujina Valila e von rane krajem puta ljei ljei Halil, al je ranjen teko 950 va zavika Silan Osmanbee, vO, Turine Mujagin Halile, je li davno proo Baturiu? vA jes davno, liki Mustajbee. Je li njega viko voeravo? 955 vOera ga careva gazija vEj, gazija erelez Alija na doratu konju kosatome. Pocrnijo kako avka crna, nem naj njemu ruba ni valjina, 960 na doratu grive ni perina. Kad to zau liki Mustajbee i sa njime Silan Osmanbee, uodma dalje konje proerali. Kad su voni na Jabuku bili 965 uoklen s ono vidi do Kotara, kada bjei Baturiu bane va von goni bedeviju vranu, va von nosi plemenitu Zlatu, a za njime erelez Alija, 97011

va za njime kletim poljem tre. Tad zavika Silan Osmanbee, vO, Turine erelez Alija, nemoj puat plemenite Zlate! Stad udarat konja pretiloga 975 kud ga kuca, sve mu koa puca a vondalen krvca zalijeva. Kad polee dore vod mejdana, pa von stie Baturia bana e ga stie, pa pred njega proe 980 va von vide pa prsi ufati. Jami bane dvije puke male da vubije erelez Aliju. U Alije gole prsi klete, pa vovako junak progovara: 985 Udri bane, ne ali olova. jEvo prsi to e doekati i oe se olovo saviti! Kad mu dvije puke zagrmljee Ej, jAliju u prsi vudrie 990 vudrie ga va ne nagubie. Sad Alija nadainu jami pa von njome vudi putimice, vu zliicu vudari junaku i stavi ga na zelenu travu. 995 Pa mu rusu odsijee glavu, navambira kobu na dorina, pa se momak vrati na Mezevo. Kad evo ti bega Beirbega i on poo gonit Baturia. 1000 Govori mu silan Beirbee, Fala tebi, erelez Alija! vAlija mu ede govoriti, Da si mene, Beko, puo, ja bi jutros njega pogubijo. 1005 Na Mezevo pa su izlazili, pa ehitu brau iskupie. Dobri momci va votri nadaci, askom rake braa pokopae pa ehitu brau zatrapie, 1010 va ranjeno drutvo iskupie. Nanosila Turci nainie sve dva koplja va etiri momka pa ranjena meu na srijedu da i Turci nose na Turiju. 1015


vAj, odoe svatovi votalen. Koliko je bee izgubijo? Pet hiljada izgubijo druga, va dvades mu ostalo hiljada. Pa von ode na iroku Liku 1020 va von ode, va svadbu provede. Bee ini svadbu i veselje, va ranjene daje na heime bee plaa sve iz depa svoga. I Beko se vozenijo njome, 1025 i petero ece je rodijo troje ensko jeste, dvoje muko i ivjela pedeset godina to ivjela, vonda je vumrla. Ne znam vie, niti pjesme ima. 1030

12

Halil Bajgoric, Becirbegova Zenidba

Documents

Transcript of Halil Bajgoric, Becirbegova Zenidba