hadyo

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

UNIVERZITET U KRAGUJEVCUPRIVATE

MAINSKI FAKULTET U KRAGUJEVCU

IZBORNOM VEU MAINSKOG FAKULTETA U KRAGUJEVCUPredmet: Izvetaj Komisije za izbor jednog nastavnika u zvanju vanredni profesor, za naune oblasti Nauka o zavarivanju, Proizvodne tehnologije (Tehnologija zavarivanja) i Mainski materijali, na odredjeno vreme od 5 godina sa punim radnim vremenom.Odlukom izbornog vea Mainskog fakulteta br. 01-2311/1 od 20. 04. 2006. godine imenovani smo za lanove Komisije za pisanje izvetaja o prijavljenim kandidatima za izbor jednog nastavnika, u zvanju vanrednog profesora na odredjeno vreme sa punim radnim vremenom, za naune oblasti: Nauka o zavarivanju, Proizvodne tehnologije (Tehnologija zavarivanja) i Mainski Materijali. Na osnovu uvida u konkursnu dokumentaciju, podnosimo sledei:

IZVETAJNa konkurs koji je Mainski fakultet u Kragujevcu objavio u oglasnim novinama Nacionalne slube za zapoljavanje Poslovi, dana 23. 05. 2006. godine (br. 156, str. 38/39), za izbor jednog nastavnika u zvanju vanrednog profesora, za ue naune oblasti Nauka o zavarivanju, Proizvodne tehnologije (Tehnologija zavarivanja) i Mainski materijali prijavio se samo jedan kandidat dr Vuki Lazi, dipl. ma. in., docent Mainskog fakulteta u Kragujevcu. Na osnovu pregleda naunih, strunih i drugih radova koje je kandidat pri konkurisanju predao, dajemo prikaz podataka najznaajnih za izbor kandidata u navedeno zvanje.1. BIOGRAFSKI PODACI O KANDIDATU

A. LINI PODACI

Vuki Lazi rodjen je 22.03.1957. godine u selu Prevlak, optina Zubin Potok, AP Kosovo i Metohija. Sada ivi u Kragujevcu sa stalnim zapoljenjem na Mainskom fakultetu. Oenjen je i ima dvoje dece.

B. OBRAZOVANJE

Osnovnu i srednju kolu zavrio je u Kragujevcu, a 1975. godine upisuje se na Mainski fakultet na kome diplomira 1980. godine iz oblasti takastog zavarivanja karoserijskih i povrinski zatienih limova.

1991. godine stekao je titulu magistra tehnikih nauka odbranom magistarske teze iz oblasti takastog zavarivanja pod nazivom "Prilog proraunu temperaturskih polja pri takastom zavarivanju".

2001. godine stekao je titulu doktora tehnikih nauka iz oblasti zavarivanja (navarivanja), odbranivi doktorsku disertaciju pod naslovom Optimizacija procesa navarivanja sa aspekta tribolokih karakteristika navara i zaostalih napona.

C. PROFESIONALNA KARIJERA

1981-1984. godine radio je u fabrici Zastava automobili (ZCZ) kao glavni tehnolog konstruktor u Slubi tehnologije OOUR Karoserija i Povrinska zatita. Obavljao je poslove projektovanja steznih, reznih i mernih alata, kao i poslove koji se odnose na tehnologiju zavarivanja razliitih sklopova automobila.1984-1994. godine radio je u fabrici Zastava kamioni (ZCZ), najpre kao glavni tehnolog konstruktor, pa kao ef odseka za konstrukciju i najzad kao rukovodilac Slube tehnologije mehanike obrade. Pored projektovanja steznih, mernih i reznih alata, bavio se i tehnologijom zavarivanja i termike obrade razliitih sklopova i delova kamiona (sklopovi zadnjeg mosta kamiona, tovarni sanduk, rezervoar za gorivo, podiza kabine, asija kamiona, poluosovina, zupanici, i dr.).1994. godine izabran je za asistenta na Mainskom fakultetu u Kragujevcu, gde je jo od 1986. godine radio kao honorani asistent, a 1997. reizabran za predmete: Tehnologija zavarivanja (danas deo predmeta Proizvodne tehnologije I) i Mainski materijali. Pored vebi iz ovih predmeta povremeno je angaovan i pri izvodjenju vebi iz predmeta Ispitivanje mainskih konstrukcija.2001. godine izabran je za docenta Mainskog fakulteta u Kragujevcu za naune oblasti Proizvodne tehnologije I (Tehnologija zavarivanja) i Mainski materijali. Od tog izbora drao je predavanja iz predmeta Tehnologija zavarivanja, izvodio laboratorijske i auditorne vebe iz oba predmeta i povremeno drao nastavu iz predmeta za koji je takodje izabran, tj. Mainskih materijala.

2002. godine predloio je i uveo u nastavni plan i program Mainskog fakulteta u Kragujevcu (smer Proizvodno mainstvo) izborni predmet Regeneracija povrina, za koji je formulisao plan i program po kome ve nekoliko godina dri nastavu.D. LANSTVO U NAUNIM I STRUNIM UDRUENJIMA

lan je Srpskog drutva za zavarivanje (DUZS) i lan Izdavakog saveta nauno-strunog asopisa Zavarivanje i zavarene konstrukcije.E. ZNANJE STRANIH JEZIKA

Slui se: ruskim, italijanskim i engleskim jezikom.

F. OBJAVLJENI RADOVI

Pre izbora u zvanje docenta: U tom periodu Kandidat ima, kao autor odnosno koautor, 25 objavljenih radova, od toga 1 originalni nauni rad, 2 nauno-struna rada, 10 radova objavljenih na domaim medjunarodno nauno-strunim skupovima (9- punih radova i 1 u vidu rezimea na dve stranice), 2 na medjunarodnim konferencijama (Euromat '94, Euromat '97), 6 punih radova i 2 u vidu rezimea na jednoj stranici na stranim medjunarodnim nauno-strunim skupovima (JOM-8, Materials congress `98, Amtech `99, JOM-9, Nagasaki 2000., Danska 2000., Kanada 2000., JOM 10). Osim toga kandidat ima dva rada u Zborniku mainskog fakulteta u Kragujevcu (1995.). Kao koautor ima objavljena tri prirunika i jednu recenziranu skriptu. To su: Prirunik za tehnologiju zavarivanja (1995.), Tehnologija zavarivanja (1996.), Praktikum MAG zavarivanja (1997.) i Mainski materijali - skripta (2000.).

Posle izbora u zvanje docenta: Kandidat ima, kao autor odnosno koautor, 6 objavljenih radova u celini u medjunarodnim asopisima (1 rad je na recenziji), 5 objavljenih radova u celini u vodeim domaim asopisima i 32 rada objavljena na medjunarodnim i domaim nauno-strunim skupovima (31 rad je objavljen u celini, dok je 1 rad objavljen u vidu rezimea na jednoj strani). Kandidat je takodje bio saradnik u jednom trogodinjem projektu koji finansira Ministarstvo za nauku i zatitu ivotne sredine. Dao je znaajan doprinos i pri realizaciji dva medjunarodna projekta koja je podrala Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj. Kao koautor/autor Kandidat ima 1 objavljeni univerziteski udbenik: Mainski materijali, 4 univerzitetska prirunika: Gasno zavarivanje-prirunik, REL zavarivanje-prirunik, MAG/MIG zavarivanje-prirunik i TIG zavarivanje-prirunik i 7 skripti iz oblasti materijala, zavarivanja i gasnog plamenovanja. Pored navedenog, Kandidat je u pripremi za objavljivanje jedne nacionalne monografije i vie od 8 nauno-strunih radova. G. TEHNIKA UNAPREDJENJA

U toku rada u fabrici Zastava kamioni uestvovao je u projektovanju, konstrukciji i izradi Uredjaja za varenje obloge priznate kao tehniko unapredjenje u Zavodima Crvena Zastava-Zastava kamioni, pod brojem 8/94.

2. NAUNI, STRUNI I DRUGI RADOVI2.1 NAUNO-ISTRAIVAKI RADOVI PRE IZBORA U ZVANJE DOCENTA - spisak radova -1. V., Lazi: Prilog proraunu temperaturskih polja pri takastom zavarivanju, magistarska teza, Mainski fakultet, Kragujevac, 1991.

2. V., Lazi: Optimizacija procesa navarivanja sa aspekta tribolokih karakteristika navara i zaostalih napona, doktorska disertacija, Mainski fakultet, Kragujevac, 2001.

GRUPA 1.1

Nauni radovi objavljeni u asopisima medjunarodnog i nacionalnog znaaja

1. V., Lazi, D., Josifovi, M., Jovanovi: Validity of some formulae for calculation of cooling time during welding, Zavariva, Originalni nauni rad, Vol. 40 (2), 1995., Beograd.

2. M., Jovanovi, V., Lazi, D., Josifovi, D., Adamovi: Pregled visokovrednih konstrukcionih elika i ocena njihove zavarljivosti, Zbornik MF, ISBN 86-80581-25-9, Kragujevac, 1995., str. 125-132.

3. V., Lazi, D., Adamovi, D., Josifovi, M., Jovanovi: Prilog definisanju graninih parametara zavarivanja konstrukcionih elika poviene jaine, Zbornik MF, ISBN 86-80581-25-9, Kragujevac, 1995., str. 133-140.

4. V., Lazi, M., Jovanovi, D., Rajai, D., Josifovi, D., Adamovi: Navarivanje kuke kamionske dizalice, Zavarivanje i zavarene konstrukcije, Originalni nauni rad, Vol.42, No.3, str. 159-164. GRUPA 1.2

Objavljeni udbenik ili monografija ili praktikum ili zbirka zadataka

1. M., Jovanovi, D., Adamovi, V., Lazi: Prirunik za tehnologiju zavarivanja, Jugoslovensko drutvo za tribologiju, YU ISSN 0513-85232, Kragujevac, 1995. 2. M., Jovanovi, D., Adamovi, V., Lazi: Tehnologija zavarivanja - Prirunik, samostalno izdanje, ID= 47239692, Kragujevac, 1996. 3. M., Jovanovi, V., Lazi, D., Adamovi: Praktikum MAG zavarivanja, CIM Centar, Mainski fakultet u Kragujevcu, 1997. 4. M., Jovanovi, D., Adamovi, V., Lazi, N. Ratkovi: Mainski materijali, skripta, Mainski fakultet u Kragujevcu, 2000.GRUPA 1.3

Radovi saopteni na medjunarodnim ili domaim skupovima

1. D., Josifovi, M., Jovanovi, V., Lazi: Optimizacija reima zavarivanja elika poviene jaine, Prvi medjunarodni nauno-struni skup TEKA MAINOGRADNJA, Kruevac-Vrnjaka Banja, Jugoslavija, Oktobar 1993., 340-345.

2. D., Josifovi, M., Jovanovi, V., Lazi: The effect of welding conditions on the heat affected zone mechanical properties in low-alloy steel arc welding, 15th Conference on Materials Testing in Metallurgy and 11th Congress on Materials Testing, Volume 1, pp. 343/348, EUROMAT '94, Baltonszeplak, Hungary.3. V., Lazi, D., Josifovi, M., Jovanovi: Ocena tanosti empirijskih izraza za proraun vremena hladjenja pri zavarivanju, Medjunarodno savetovanje - ZAVARIVANJE '94, Novi Sad, 1994., str. 59-62.

4. D., Josifovi, V., Lazi, M., Jovanovi: Prilog simultanom projektovanju konstruktivnih i tehnolokih parametara zavarenog spoja, Nauno-struni skup: Istraivanje i razvoj mainskih sistema i elemenata, IRMES '95, Jugoslavija, str. 163-168.

5. V., Lazi, D., Adamovi, D., Josifovi, M., Jovanovi: Poboljanje postupka zavarivanja sklopa zadnjeg mosta kamiona automatskim postupkom u zatiti gasa, Medjunarodno savetovanje-ZAVARIVANJE '96, Beograd, 1996., str. 84-87.

6. V., Lazi, D., Josifovi, D., Adamovi, M., Jovanovi: Design and application of apparatus for welding the truck body assembly in the proctective gasses atmosphere, 5th European Conference on Advanced Materials, Processes and Applications, EUROMAT '97, Maastricht - NL, 21-23 April 1997, pp. 471-474.

7. M., Jovanovi, D., Josifovi, D., Rajai, V., Lazi, D. Adamovi: Selection of Optimal Technology for Welding Tube to Housing of the Truck Rear Axle, 8. International Conference on the Joining of Materials JOM-8, Helsingor - DK, 1997., pp. 194-199.

8. V., Lazi, M., Jovanovi, D., Rajai, D., Josifovi, D., Adamovi: Navarivanje kuke kamionske dizalice, Medjunarodna konferencija Zavarivanje u odravanju i preventivnom inenjeringu, Beograd, 24-25 septembar 1997., (rad usmeno izloen u celini).9. D., Josifovi, M., Jovanovi, B., Srekovi, D., Adamovi, V., Lazi: Surfacing of Forging Dies for Working at Elevated Temperatures, MATERIALS CONGRESS '98, Royal Agricultural College Cirencester, UK, April 1998., pp. 75, (rad tampan u izvodu).

10. V., Lazi, D., Adamovi, B., Srekovi, D., Josifovi, M., Jovanovi: Primena navarivanja za regeneraciju kovakih alata, XXIII Jugoslovenski majski skup ODRAVANJE TEHNIKIH SISTEMA, Kragujevac, Maj 1998., str. 361-368.

11. M., Jovanovi, V., Lazi, D., Josifovi, D., Adamovi, B., Nedi, V., Nedi, Optimization of the Hard Facing Process of Forging Dies from the Aspect of Tribological Characteristics, AMTECH 99, Proceedings Vol.II, pp. 474-479, Plovdiv, Bulgaria, 1999.

12. M., Jovanovi, D., Josifovi, V., Lazi, D., Adamovi, V., Nedi: Determination of Optimum Relaxation Temperature in Hard Facing of the Forging Dies for Working at Elevated Temperatures, JOM 9, Heslingor, Denmark, 1999., pp. 312-317.

13. V., Lazi, M., Jovanovi, J., Ristovi, B., Nedeljkovi, D., Josifovi, D., Adamovi: Uticaj termike obrade na radne karakteristike navarenih kovakih alata, ZAVARIVANJE '99, Beograd, 1999., (rad usmeno izloen u celini, objavljen na CD-u).

14. V., Lazi, B., Nedi, B., Nedeljkovi: Provera otpornosti na habanje navarenih slojeva kovakih alata, YUTRIB '99, Kragujevac, 1999., 97-98.

15. V., Lazi, M., Jovanovi, J., Ristovi, D., Adamovi, D., Josifovi, N., Ratkovi: Reparaturno zavarivanje rama vertikalne kovake prese, XXIV Jugoslovenski majski skup odravalaca sredstava za rad YUMO 2000, Zbornik radova, Vol. I, str. 233-238, Herceg Novi, 2000.

16. B., Nedi, V., Lazi: Tribological characteristics of the forging dies hard faces, Synopses of the International Tribology Conference, Nagasaki, Japan, 2000., (rad tampan u izvodu).17. V., Lazi, D., Adamovi, D., Josifovi, M., Jovanovi, B., Nedeljkovi, J., Ristovi: Determination of the cooling rate and its influence on the hard-faced forging dies properties, Second International Conference on Education in Welding, October 15-17, 2000., Birekord-Denmark, (rad prihvaen za tampu u celini).

18. D. Adamovi, M. Stefanovi, V. Lazi: Modeliranje tribolokih procesa kod dubokog izvlaenja sa stanjenjem debljine zida, Savetovanje Proizvodnog mainstva Jugoslavije, Kraljevo, 2000., str. 2.7-2.12.

GRUPA 1.4

Originalno struno ostvarenje (projekat, studija, patent, originalni metod, nova sorta), odnosno rukovodjenje ili uee u naunim projektima

1. RAZVOJ INFORMACIONOG SISTEMA ZA IZBOR TEHNOLOKIH PARAMETARA PRI OBRADI METALA ZAVARIVANJEM, koordinator projekta Mr D. Gajovi. Projekat je radjen u saradnji DOO ZJA i Mainskog fakulteta, Kragujevac 1995.

2. REVITALIZACIJA POSTOJEIH TEHNOLOGIJA U INDUSTRIJI PRERADE METALA, koordinator projekta prof. Dr B. Ivkovi. Projekat radjen u saradnji Mainskog fakulteta u Kragujevcu i preduzea: Zastava Kamioni - Kragujevac, 14 Oktobar - Kruevac i FRA - aak.

2.1 Elaborat No.1/'91

Identifikacija tehnolokog nivoa proizvodnog procesa sa gledita automatizacije.


Identifikacija tehnolokog nivoa proizvodnog procesa u maloserijskoj proizvodnji sa gledita fleksibilnosti.


Identifikacija tehnolokog nivoa proizvodnog procesa u maloserijskoj proizvodnji sa gledita produktivnosti.


Identifikacija tehnolokog nivoa proizvodnih procesa u serijskoj proizvodnji alata sa aspekta automatizacije, fleksibilnosti i produktivnosti.


Studija mogunosti podizanja nivoa automatizacije obradnih sistema u industrijskim sistemima za proizvodnju kamiona, gradjevinskih maina i alata.

3. P., Marinkovi, V., Lazi, Dj., Rai., i dr.: Uredjaj za varenje poluobloge- 8/94, Tehniko unapredjenje, Zastava kamioni, Kragujevac, 1994.2.2 NAUNO-ISTRAIVAKI RADOVI POSLE IZBORA U ZVANJE DOCENTA - spisak radova -

GRUPA 1.1

Nauni radovi objavljeni u asopisima nacionalnog znaaja

1. V., Lazi, M., Jovanovi, J., Ristovi, B., Nedeljkovi, D., Josifovi, D., Adamovi: Uticaj termike obrade posle navarivanja na radne karakteristike navarenih kovakih alata, Zavarivanje i zavarene konstrukcije, Originalni nauni rad, Vol. 46, No. 1-2, Beograd, Jugoslavija, 2001., str. 5-11.

2. V., Lazi, M., Jovanovi, N., Ratkovi, D., Adamovi, R., Vulovi: Procena otpornosti na habanje navarenih slojeva izvedenih manganskom elektrodom, Tribologija u industriji, Originalni nauni rad, god. XXII, br. 3&4, 2002., str. 10-17. 3. V., Lazi, M., Jovanovi, N., Ratkovi, D., Adamovi: Procena otpornosti na smicanje modela navarenih kovakih alata, Zavarivanje i zavarene konstrukcije, Originalni nauni rad, godina XLIX, Vol. 49, No. 1, 2004., str. 3-9. 4. M., Jovanovi, V., Lazi, M., Mutavdi, D., Adamovi: Izbor optimalne tehnologije reparature zuba utovarne kaike, Zavarivanje i zavarene konstrukcije, Originalni nauni rad, godina L, Vol. 50, No. 1-66, 2005., str. 11-20.

5. R. Vulovi, V., Lazi, M., Jovanovi, D., Adamovi: Elektrootporsko lemljenje mesinganih i niskougljeninih elinih limova, rad pozitivno recenziran, novembar 2005., (u pripremi za tampu), asopis Zastava.

Nauni radovi objavljeni u asopisima medjunarodnog znaaja

1. D. Adamovi, M., Stefanovi, V., Lazi: Investigation of the influenze of tool material and lubricant onto the process paramerers and quality of work piece surface at ironing, Journal for Technology of Plasticity, Vol. 28 (2003), Number 1-2, pp. 41-55. 2. V., Lazi, M., Jovanovi, D., Adamovi, N., Ratkovi: Improvement of the welding procedure of the fire truck rear axle semi housing assembly, Mobility & Vehicles Mechanics, International Journal for Vehicle Mechanics, Engines and Transportation Systems, Vol. 30, Number 1, March 2004, pp. 45-57. 3. V., Lazi, M., Jovanovi, D., Adamovi, N., Ratkovi: Selection of the optimum technology of the forging dies reparation from the aspect of tribological characteristics, TRIBOLOGIA TEORIA I PRAKTIKA, ISSN 0208-7774, ROK XXXVI, NR 2/2005 (200), pp. 11-31. 4. D., Adamovi, M., Stefanovic, V., Lazic, M., ivkovic: Estimation of lubricants for ironing of aluminium pieces, TRIBOLOGIA TEORIA I PRAKTIKA, ISSN 0208-7774, ROK XXXVI, NR 5/2005 (203), pp. 9-30.

5. D. Adamovi, M. Stefanovi, V. Lazi, M. Zivkovi: Estimation of Lubricants for Ironing of Steel Pieces, Tribology in industry, Volume 26, No. 1&2, Kragujevac, September 2004., p. 12-21. 6. D., Adamovi, M., Stefanovic, V., Lazic, M., ivkovic: Influence of tribological conditions on the sheet metal surface roughness at multiphase ironing, Journal of Balkan tribological association, Vol. 11, No 4, 499-509 (2005).

7. V., Lazi, M., ivkovi, D., Raki, M., Jovanovi, D., Adamovi: Theoretical-experimental determining of cooling time (t8/5) in hard facing of steels for forging dies, Facta Universitates, januar 2006., (na recenziji).

GRUPA 1.2

Objavljeni udbenik ili monografija ili praktikum ili zbirka zadataka Univerzitetski udbenici 1. M., Jovanovi, D., Adamovi, V., Lazi, N. Ratkovi: Mainski materijali, univerzitetski udbenik, Mainski fakultet u Kragujevcu, ISBN 86-80581-55-0, CIP 66.017/.018 (075.8), 539.2/.6(075.8), Kragujevac, 2003. Univerzitetski prirunici

1. M., Jovanovi, V., Lazi, D., Adamovi, N., Ratkovi: Gasno zavarivanje-prirunik, univerzitetski prirunik, Mainski fakultet u Kragujevcu, ISBN 86-80581-68-2, Kragujevac, 2005. 2. M., Jovanovi, V., Lazi, D., Adamovi, N., Ratkovi: REL zavarivanje-prirunik, univerzitetski prirunik, Mainski fakultet u Kragujevcu, Mainski fakultet u Kragujevcu, ISBN 86-80581-69-0, Kragujevac, 2005. 3. M., Jovanovi, V., Lazi, D., Adamovi, N., Ratkovi: MAG/MIG zavarivanje-prirunik, univerzitetski prirunik, Mainski fakultet u Kragujevcu, ISBN 86-80581-70-4, Kragujevac, 2005. 4. M., Jovanovi, V., Lazi, D., Adamovi, N., Ratkovi: TIG zavarivanje-prirunik, univerzitetski prirunik, Mainski fakultet u Kragujevcu, ISBN 86-80581-71-2, Kragujevac, 2005. Skripte

1. M., Jovanovi, D., Adamovi, V., Lazi, N. Ratkovi: Mainski materijali, skripta, Mainski fakultet u Kragujevcu, 2002.2. M., Jovanovi, V., Lazi, D., Adamovi, N., Ratkovi: Gasno zavarivanje, skripta, projekt TRAINING OF WELDERS, Mainski fakultet u Kragujevcu, Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac, 2004.3. M., Jovanovi, V., Lazi, D., Adamovi, N., Ratkovi: REL zavarivanje, skripta, projekt TRAINING OF WELDERS, Mainski fakultet u Kragujevcu, Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac, 2004.4. M., Jovanovi, V., Lazi, D., Adamovi, N., Ratkovi: MAG/MIG zavarivanje, skripta, projekt TRAINING OF WELDERS, Mainski fakultet u Kragujevcu, Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac, 2004.5. M., Jovanovi, V., Lazi, D., Adamovi, N., Ratkovi: TIG zavarivanje, skripta, projekt TRAINING OF WELDERS, Mainski fakultet u Kragujevcu, Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac, 2004.6. M., Jovanovi, V., Lazi: Gorivi gasovi za plamenovanje i druge srodne postupke prirunik, Mainski fakultet u Kragujevcu, Kragujevac, decembar 2005.7. M., Jovanovi, V., Lazi, D., Adamovi, N., Ratkovi: Postupci MAG/MIG zavarivanja, skripta-prirunik (dopunjena i izmenjena verzija skripte-prirunika MAG/MIG zavarivanje iz 2002. godine), Mainski fakultet u Kragujevcu, Kragujevac, april 2006. GRUPA 1.3


1. M., Jovanovi, V., Lazi, D., Josifovi, D., Adamovi, N. Ratkovi: Regeneracija navarivanjem razliitih delova mainskih sistema, Medjunarodna konferencija, ZAVARIVANJE 2001, "Stanje i perspektiva zavarivanja na poetku novog veka", uvodni referat, Beograd, 2001., (rad izloen u celini i objavljen na CD-u).2. V., Lazi, M., Jovanovi, N., Ratkovi, D., Adamovi: Procena otpornosti na smicanje modela navarenih kovakih alata, Medjunarodna konferencija, ZAVARIVANJE 2001, "Stanje i perspektiva zavarivanja na poetku novog veka", uvodni referat, Beograd, 2001., (rad izloen u celini i objavljen na CD-u).3. D., Josifovi, V., Lazi, M., Jovanovi, B., Nedi, D., Adamovi: Evaluation of various lubricants quality in tribological investigations of the hard faced forging dies, WOM 2001-1, Kanada, (rad tampan u izvodu). 4. D., Josifovi, M., Jovanovi, V., Lazi, D., Adamovi, N. Ratkovi: Reparatory hard-facing of the machine systems parts, Tenth International JOM-Jubilee-Conference JOM-10, May 11-14. 2001., Helsingor, Denmark, (rad prihvaen u celini).

5. V., Lazi, M., Jovanovi, B., Nedeljkovi, N., Ratkovi, D., Adamovi, D., Josifovi: Ocena materijala za navarivanje delova izloenih udarnom abrazivnom habanju, YUTRIB '01, Sedma jugoslovenska konferencija o tribologiji, 11-13 Oktobar 2001, Beograd, Jugoslavija, str. 7.45-7.49. 6. D., Adamovi, M., Stefanovi, V., Lazi: Istraivanje uticajnih parametara na proces dubokog izvlaenja sa stanjenjem debljine zida, DEMI 2002, Banja Luka, str. 166-171.

7. V., Lazi, M., Jovanovi, N., Ratkovi, D., Adamovi, R., Vulovi: Procena otpornosti na habanje navarenih slojeva izvedenih manganskom elektrodom, X Jugoslovenska konferencija - elezniko mainstvo sa medjunarodnim ueem, ELKON '02, Ni, 2002., str. 207-212. 8. V., Lazi, M., Jovanovi, D. Josifovi, N., Ratkovi, D., Adamovi: Regeneration damaged working parts of forging presses and hammers by the welding and hard facing procedures, JOM 11, Eleventh International Conference on the Joining of Materials, May 25-28, 2003., Helsingor, Denmark, (pozivni rad prihvaen za tampu u celini). 9. M., Jovanovi, V., Lazi, N., Ratkovi, D., Adamovi, M. Mutavdi: Estimate of wear resistance of the hard-faaced layers made by manganese electrode, 11th International Scietific Conference 17-19. 09. 2003. University of ilina, Slovak Republic, pp. 105-108. 10. V., Lazi, M., Jovanovi, D., Adamovi, N., Ratkovi: Izbor najpovoljnije tehnologije reparature kovakih alata iz aspekta tribolokih karakteristika, ZAVARIVANJE 2003., Medjunarodna konferencija, uvodni rad, Beograd, 2003., (rad prihvaen u celini, izloen i objavljen na CD-u). 11. V., Lazi, M., Jovanovi, R. Vulovi, D., Adamovi: Spajanje mesinga i niskougljeninih elika elektrootporskim lemljenjem, ZAVARIVANJE 2003., Medjunarodna konferencija, Beograd, 2003., (rad prihvaen u celini, izloen i objavljen na CD-u). 12. V., Lazi, M., Jovanovi, D., Adamovi, M., Mutavdi: Reparaturno navarivanje alata za obradu zemljita izloenih abrazivnom habanju, ZAVARIVANJE 2003., Medjunarodna konferencija, Beograd, 2003., (rad prihvaen u celini, izloen i objavljen na CD-u).13. V., Lazi, M., Jovanovi, D., Adamovi, M., Mutavdi: Uticaj vrste karbida na triboloke karakteristike navarenih slojeva, Osma internacionalna konferencija o tribologiji, 8- 10 Oktobar 2003, str. 111-121. 14. D., Adamovi, M. Stefanovi, V., Lazi, B., Nedi: Uticaj tribolokih uslova na hrapavost povrine lima pri obradi dubokim izvlaenjem sa stanjenjem debljine zida, Osma internacionalna konferencija o tribologiji, 8- 10 Oktobar 2003, str. 351359. 15. M., Mutavdi, M., Jovanovi, V., Lazi, N., Ratkovi, D., Adamovi: Izbor optimalne tehnologije reparature delova izloenih habanju, XI Jugoslovenska konferencija - elezniko mainstvo sa meunarodnim ueem, ELKON 04, Ni, 2004., str. 277-282.16. M. Mutavdi, V. Lazi, M. Jovanovi, D. Adamovi, N. Ratkovi: Uticaj razliitih vrsta stenskih minerala na izbor materijala radnih delova gradjevinske mehanizacije, YUTRIB '05, Kragujevac, str. 820-833.

17. V. Lazi, M. Jovanovi, B. Nedi, D. Adamovi, N. Ratkovi: Triboloka ispitivanja navara i osnovnih materijala kovakih alata pri podmazivanju razliitim vrstama maziva, YUTRIB '05, Kragujevac, str. 801-809.

18. M. Jovanovi, V. Lazi, M. Mutavdi, N. Ratkovi, D. Adamovi: Izbor tehnologije reparaturnog navarivanja radnih delova gradjevinskih maina izloenih intenzivnom abrazivnom habanju, YUTRIB '05, Kragujevac, 810-819.

19. D., Adamovi, M. Stefanovi, V., Lazi, M., ivkovi: Istraivanje tipova promene koeficijenta trenja na putu klizanja pri dubokom izvlaenju sa stanjenjem debljine zida, YUTRIB '05, Kragujevac, str. 738-744.

20. D., Adamovi, M. Stefanovi, V., Lazi, M., ivkovi: Influence of tribological conditions onto the sheet metal surface roughness at multiphase ironing, BALKANTRIB '05, Kragujevac, pp. 70-77.

21. V., Lazi, M., ivkovi, D., Raki, M., Jovanovi, D., Adamovi: Theoretical-experimental determining of cooling time (t8/5) in hard facing, The fifth international conference HEAVY MACHINERY HM 2005, Kraljevo, 28 June 03 July 2005., pp. II A.17A 20.

22. R., Vulovi, V., Lazi, M., Jovanovi, R., Nikoli, D., Adamovi,: Selection of the welding technology of reliable joints using GMAW proces, V Medjunarodna konferencija, Teka mainogradnja, Kraljevo, 2005., pp. II A.5II A.8.

23. V., Lazi, M., Jovanovi, D., Adamovi, N., Ratkovi, B., Nedeljkovi: Reparaturno navarivanje oteenih zuba glavine kovake prese, Odravanje u funkciji zatite ivotne sredine, KOD 2005, Bar, (rad objavljen u celini na CD-u i u zborniku apstrakata). 24. V., Lazi, M., Jovanovi, D., Adamovi, R., Nikoli: Izbor tehnologije zavarivanja i kontrole odgovornih zavarenih spojeva, 30. Jubilarno savetovanje proizvodnog mainstva SCG sa medjunarodnim ueem, Vrnjaka Banja, 01-03. septembar 2005., str. 297-302. 25. D., Adamovi, M. Stefanovi, V., Lazi, M., ivkovi, N., Marjanovi: Istraivanje uticaja materijala alata i maziva na silu dubog izvlaenja sa stanjenjem zida, 30. Jubilarno savetovanje proizvodnog mainstva SCG sa medjunarodnim ueem, Vrnjaka Banja, 01-03. septembar 2005., str. 303-308.

26. D., Adamovi, M. Stefanovi, V., Lazi, M., ivkovi, N. Marjanovi: Influence of tribological conditions onto the friction coefficient at multiphase ironing, 5th International Conference Research and Development in Mechanical Industry RaDMI 2005, 04-07. Septembar 2005., Vrnjaka Banja, Serbia and Montenegro, pp. 305-310.

27. V., Lazi, M., Jovanovi, D., Adamovi, D., Josifovi, N., Ratkovi: Development and application of welding technologies for regeneration of damaged working parts of forging presses and hammers, Welding and Joining Technologies for a Sustainble Development and Environment, 24-26.05.2006., Timisoara, Romania, (rad prihvaen u celini, pripremljen i prezentiran na skupu).

28. R., uki, M., Mutavdi, V., Lazi, M., Jovanovi, N., Ratkovi: Tehno-ekonomski efekti reparaturnog i proizvodnog navarivanja delova gradjevinske mehanizacije, ZAVARIVANJE 2006, 26-29.04.2006., Zlatibor, (rad prihvaen u celini i prezentiran na skupu-15 stranica, objavljen na CD-u).

29. M., Mutavdi, V., Lazi, M., Jovanovi, D., Josifovi, B., Krsti: Izbor optimalne tehnologije reparaturnog navarivanja udarnih greda rotacionih drobilica, ZAVARIVANJE 2006, 26-29.04.2006., Zlatibor, (rad prihvaen u celini i prezentiran na skupu-18 stranica, objavljen na CD-u).

30. V., Lazi, M., Mutavdi, M., Jovanovi, D., Adamovi, B., Nedi: Proizvodno navarivanje lopatica mealica asfaltnih baza, ZAVARIVANJE 2006, 26-29.04.2006., Zlatibor, (rad prihvaen u celini i prezentiran na skupu-17 stranica, objavljen na CD-u).

31. M., Jovanovi, M., Mutavdi, V., Lazi, B. Nedi, D., Adamovi: Reparaturno navarivanje noeva rotacionog uredjaja za ravnanje terena, ZAVARIVANJE 2006., 26-29.04.2006., Zlatibor., (rad prihvaen u celini i prezentiran na skupu-13 stranica, objavljen na CD-u).

32. V. Lazi, M. Jovanovi, M. ivkovi, D. Adamovi, N. Ratkovi: Izbor i provera tehnologije reparature odgovornog procesnog postrojenja, nauno-struno savetovanje sa medjunarodnim ueem Regionalno korienje energije u metalurgiji i procesnoj industriji, 16-17 mart 2006., Beograd., (rad prihvaen u celini i prezentiran na skupu-6 stranica).

GRUPA 1.4

Originalno struno ostvarenje (projekat, studija, patent, originalni metod, nova sorta), odnosno rukovodjenje ili uee u naunim projektima

1. "ISTRAIVANJE I RAZVOJ VATROGASNOG VOZILA RADI OBEZBEDJENJA VISOKE EFIKASNOSTI DELOVANJA VATROGASNIH JEDINICA" - MIS.3.06.0010.B, 2003-2005, koordinator projekta, prof. dr B. Krsti. Projekat radjen u saradnji Mainskog fakulteta u Kragujevcu i preduzea: Zastava Kamioni Kragujevac.

2. "TRAINING OF WELDERS" number "02/SER01/14/001/04-12", 20/02/2004, Faculty of Mechanical Engineering in Kragujevac and Eurecna Srl within the frame of the project "SUPPORT FOR HUMAN RESOURCES DEVELOPMENT MEASURES FOR UNEMPLOYED AND REDUNDANT EMPLOYEES IN SERBIA", 02/SER01/14/001, 2004.

3. "ESTABLISHMENT AND PROMOTION OF SUSTAINABLE REGIONAL CENTRE FOR PERMANENT EDUCATION" number 03SER01/06/003-04SER01/11/006, Faculty of Mechanical Engineering in Kragujevac and European Agency for Reconstruction within the frame of the project "Regional Socio-Economic Development Programme", 2005/2006.

GRUPA 1.5

Ostvareni rezultati u razvoju nauno-nastavnog podmlatka, a posebno kroz mentorstvo u magistarskim tezama ili doktorskim disertacijama, kao i uee u Komisijama za ocenu ili odbranu magistarskih teza ili doktorskih disertacijaMentorstvo za magistarski rad

1. Radun Vulovi: Teorijsko-eksperimentalna ocena zavarljivosti elika poviene jaine, magistarska teza, Mainski fakultet u Kragujevcu, 2005., Kragujevac, odluka br. 01-316, 2.06.2005., (mentor rada).Uee u Komisijama za pisanje izvetaja o podobnosti tema za magistarske teze1. Milan Mutavdi: Reparaturno navarivanje delova maina i uredjaja gradjevinske mehanizacije, magistarska teza, Mainski fakultet u Kragujevcu, 2005., Kragujevac, lan Komisije, odluka br. 01-364, 5.05.2002.

2. Marina Vukovi: Eksperimentalna ispitivanja i numerika analiza vrstoe takasto zavarenih spojeva i konstrukcija, magistraska teza, lan Komisije za ocenu podobnosti kandidata i teme magistarske teze, odluka br. 01-903, 1.09.2005. Uee u Komisijama za pisanje izvetaja o izboru kandidata u saradnika i profesorska zvanja 1. lan Komisije za pisanje refereta za izbor jednog saradnika u zvanje asistenta na odredjeno vreme od etiri godine sa punim radnim vremenom, za naune oblasti Mainski materijali i Proizvodne tehnologije I (Zavarivanje i livenje), Mainski fakultet u Kragujevcu, odluka br. 01-640, 20.11.2003.2. lan Komisije za pisanje referata i predloga za izbor kandidata u zvanje nastavnika za uu naunu oblast Poznavanje i primena materijala, VT aak, odluka br. 816/04-9, 2.11.2004.3. lan Komisije za pisanje refereta za izbor jednog saradnika u zvanje asistenta na odredjeno vreme od etiri godine sa punim radnim vremenom, za naune oblasti Mainski materijali i Proizvodne tehnologije I (Zavarivanje i livenje), Mainski fakultet u Kragujevcu, odluka br. 01-1475, 17.11.2005.Pisanje recenzija za udbenike, naune monografije, prirunike, .....1. Recenzent monografije: Uticaj vrste navarivanja na radne karakteristike regenerisanih zupanika, autora dr Svetislava Markovia, prof. VT aak, 2004.2.3 OCENA I NAUNI DOPRINOS RADOVA - MERODAVNI IZBORNI PERIOD

Ovde analiziramo samo najznaajnije radove Kandidata u merodavnom izbornom periodu, hronoloki, prema spisku radova datom u taki 2.2.

GRUPA 1.1

Nauni radovi objavljeni u asopisima nacionalnog znaaja

1. V., Lazi, M., Jovanovi, J., Ristovi, B., Nedeljkovi, D., Josifovi, D., Adamovi: Uticaj termike obrade posle navarivanja na radne karakteristike navarenih kovakih alata, Zavarivanje i zavarene konstrukcije, Originalni nauni rad, Vol. 46, No. 1-2, Beograd, Jugoslavija, 2001., str. 5-11. [Broj bodova: 0.39].U radu se ukazuje na problematiku reparaturnog navarivanja kovakih alata koji su u eksploatacionim uslovima izloeni udarnom optereenju i ciklinom zagrevanju do povienih temperatura. elici namenjeni za izradu ovih alata,treba da izdre velika udarna optereenja, da zadre dobre mehanike osobine na povienim temperaturama, da budu otporni na habanje i na termiki zamor. Iz navedenih razloga za ove alate se koriste legirani elici to oteava regeneraciju oteenih alata postupcima navarivanja. Zato je svaka reparatura navarivanjem gotovo unikatni posao jer je neophodno prilagoditi tehnologiju svakom radnom komadu. I pored toga moe se ustanoviti opta procedura koja se mora potovati da bi se mogla oekivati uspena reparatura kovakih i slinih alata. Ovde se posebno ukazuje na pitanja vezana za naknadnu termiku obradu. Otputanje se primenjuje prvenstveno radi smanjenja nivoa zaostalih napona i prevodjenja martenzitne strukture u povoljnije strukture (medjufazne), uz ouvanje dobrih mehanikih osobina.

2. V., Lazi, M., Jovanovi, N., Ratkovi, D., Adamovi, R., Vulovi: Procena otpornosti na habanje navarenih slojeva izvedenih manganskom elektrodom, Tribologija u industriji, Originalni nauni rad, god. XXII, br. 3&4, 2002., str. 10-17. [Broj bodova: 0.46].U ovom radu razmatraju se osnovni vidovi habanja radnih povrna razliitih delova i uredjaja izradjenih od elika, kao i mogunost njihove reparature navarivanjem. Teorijski i eksperimentalno posebno je analiziran mehanizam abrazivnog habanja uzimajui u obzir tvrdou i mikrostrukturu. To predstavlja osnovu za izbor najpovoljnijeg postupka i materijala za regeneraciju radnih povrina. Eksperimentalni deo rada odnosi se na navarivanje manganskog (Hadfieldovog) elika i specijalne legure na niskougljenini elik. Zbog smanjenja trokova zamene, odnosno poveanja veka pojedinih vitalnih delova i sklopova maina i uredjaja, od prvorazrednog znaaja je izabrati odgovarajui postupak i propisati optimalnu tehnologiju navarivanja. Na koji se nain to ostvaruje ukazuju delom rezultati ovog rada. Smisao optimizacije je da se izaberu takvi postupci, dodatni materijali, parametri navarivanja i termika obrada, da bi se dobile najbolje izlazne karakteristike navara.

3. V., Lazi, M., Jovanovi, N., Ratkovi, D., Adamovi: Procena otpornosti na smicanje modela navarenih kovakih alata, Zavarivanje i zavarene konstrukcije, Originalni nauni rad, godina XLIX, Vol. 49, No. 1, 2004., str. 3-9. [Broj bodova: 2].U ovom radu ukazuje se na sloene uslove rada kovakih alata, najee uzroke koji dovode do njihovih oteenja i na mogunost regeneracije navarivanjem. Posebno je detaljno prikazana eksperimentalna provera jaine veze izmedju navara i osnovnog materijala, to omoguuje da se poveu izlazne karakteristike navara i primenjena tehnologija.4. M., Jovanovi, V., Lazi, M., Mutavdi, D., Adamovi: Izbor optimalne tehnologije reparature zuba utovarne kaike, Zavarivanje i zavarene konstrukcije, Originalni nauni rad, godina L, Vol. 50, No. 1-66, 2005., str. 11-20. [Broj bodova: 2].U ovom radu se najpre razmatraju osnovni vidovi habanja koji se u toku rada javljaju na delovima gradjevinskih maina izradjenih od elika i livenog gvodja. U zavisnosti od stepena tog habanja, radni delovi maina se mogu zameniti novim ili podvrgnuti reparaturnom navarivanju. Teorijski i eksperimentalno posebno je analiziran mehanizam abrazivnog habanja uzimajui u obzir tvrdou, mikrostrukturu delova i s tim u vezi otpornost na habanje u laboratorijskim i realnim uslovima. To predstavlja osnovu za izbor najpovoljnijeg postupka i dodatnog materijala za regeneraciju radnih povrina. Eksperimentalni deo rada odnosi se na izbor optimalne tehnologije reparature zuba utovarnih kaika utovarivaa, rovokopaa i bagera, koji rade u uslovima intenzivnog abrazivnog habanja. Odabran je postupak runog elektrolunog navarivanja. Budui da su navedene kaike izradjene livenjem od elika koji se smatra uslovno zavarljivim, to je potrebno odabrati posebnu tehnologiju navarivanja. U tom su cilju izvedena modelska ispitivanja, tako to je na uzorke najpre nanet navar od austenitne elektrode, a zatim jedan ili dva sloja od tvrdih elektroda. Posle toga ispitivana je mikrostruktura karakteristinih zona navara, merena mikrotvrdoa tih zona, a na posebno pripremljenim pinovima proveravana otpornost na habanje. Rezultati modelskih ispitivanja, omoguili su da se izabere najpovoljnija tehnologija navarivanja i ona "prenese" na realne delove. Tako navareni zubi kaika, uz primenu razliitih tehnika nanoenja navara - poprenih, uzdunih i saastih, montirani su na radne maine i povremeno kontrolisani u realnim eksploatacionim uslovima. Pre poetka eksploatacije, ugradjeni su naizmenino nenavareni i navareni zubi kaika. Posle odredjenog vremena rada u istim radnim uslovima, analiziran je stepen pohabanosti nenavarenih i razliito navarenih zuba. Na ovaj nain bilo je mogue da se ustanovi najpovoljnija tehnologija reparature uzimajui u obzir ne samo tehnike ve i ekonomske faktore. Naa dosadanja ispitivanja su pokazala da vek pravilno navarenih delova viestruko nadmauje vek novih delova. Osim toga, na ovaj nain postiu se velike materijalne utede, poveava produktivnost, smanjuje vreme zastoja maina i asortiman i koliina neophodnih rezervnih delova.

5. R. Vulovi, V., Lazi, M., Jovanovi, D., Adamovi: Elektrootporsko lemljenje mesinganih i niskougljeninih elinih limova, rad pozitivno recenziran, novembar 2005., (u pripremi za tampu), asopis Zastava, 2006. [Broj bodova: 2].U ovom radu se najpre razmatra opta teorijska problematika elektrootporskog lemljenja razliitih metala uz primenu lema i topitelja za tvrdo lemljenje. Oprema za lemljenje je ista kao i za elektrootporsko zavarivanje, ali se elektrode moraju posebno konstruisati i korigovati tehnoloki parametri lemljenja. To proizilazi iz same sutine lemljenog spoja koji nastaje difuzijom, a ne topljenjem kao zavaren spoj. Za potrebe eksperimentalnih istraivanja elektrode su izradjivane od visokolegiranog volframskog elika, zatim od bakra sa grafitnim ili volframskim umecima i sa umetkom od volframa. Na ovaj nain je postignuto simetrino temperatursko polje, odnosno lemljeni spoj se lokalizuje u zoni kontakta mesinganih i elinih limova. Osim postizanja zadovoljavajuih mehanikih osobina, bilo je neophodno proveriti mikrotvrdou i mikrostrukturu lemljenog spoja. Rezultati merenja tvrdoe ukazali su na deformaciono ojaanje elinog lima to namee potrebu rekristalizacionog arenja radi popravljanja strukture, odnosno mehanikih osobina. Metalurke tekoe pri obrazovanju spoja posledica su male rastvorljivosti gvodja i bakra u vrstom stanju, to je nametnulo upotrebu medjusloja, odnosno srebrnog lema u obliku folije i odgovarajueg topitelja. Kada je reena metalurka problematika i izabrani optimalni parametri lemljenja, postignute su traene mehanike osobine, koje su potvrdjene eksperimentima. Sve je to omoguilo da se predloi lemljenje ove kombinacije metala u tehnikoj praksi.

Nauni radovi objavljeni u asopisima medjunarodnog znaaja

1. D. Adamovi, M., Stefanovi, V., Lazi: Investigation of the influence of tool material and lubricant onto the process paramerers and quality of work piece surface at ironing, Journal for Technology of Plasticity, Vol. 28 (2003), Number 1-2, pp. 41-55. [Broj bodova: 3].Pri hladnom plastinom deformisanju veliina kontaktne povrine se menja u toku procesa, to znai da u dodir sa alatom stupaju delovi materijala koji u prethodnoj fazi nisu bili u kontaktu. Ova i druge okolnosti otvaraju niz specifinih problema kao to su: promena koeficijenta trenja u uslovima plastinog oblikovanja, znaaj hrapavosti alata i njene interakcije sa poetnom i zatim promenjenom hrapavou materijala koji se obradjuje, kao i upadljivo velike razlike u njihovim mehanikim svojstvima, odvijanje procesa habanja i eventualnog lokalnog privarivanja (pojava galling-a"), mogunost i kvalitet podmazivanja, itd. Ukoliko je u procesu dubokog izvlaenja sa stanjenjem debljine zida potrebno ostvariti vei stepen deformacije, a koji je mogu bez medjuoperacionog arenja, onda se izvlaenje izvodi uzastopno kroz vie matrica. Pri tome, zbog promene kontaktnih uslova (istiskivanje maziva, promena hrapavosti povrine, stvaranje frikcionih spojeva itd), dolazi i do promene uslova trenja. Pri viefaznom izvlaenju, posle svakog prolaza, dolazi do stvaranja sasvim novih uslova na kontaktnim povrinama koji e vrlo bitno da utiu, kako na silu izvlaenja, tako i na kvalitet povrine dela. Detaljna ispitivanja izvedena u ovom radu jasno ukazuju da mazivo i materijal alata presudno utiu na poveanje ili pak smanjenje sile izvlaenja po fazama izvlaenja. Takodje, i sila dranja, odnosno stepen deformacije koji e direktno da zavisi od sile dranja, ima vrlo veliki uticaj na trend promene sile deformisanja po fazama izvlaenja. Pri uzastopnom provlaenju posle prvog provlaenja hrapavost lima na strani matrice naglo opada, a u narednim fazama moe da raste ili priblino da ostane konstantna, to e da zavisi prvenstveno od korienog maziva. Pri izvlaenju lima od AlMg3 mazivo ima vrlo vanu ulogu; da razdvoji povrinu lima od alata i da sprei stvaranje nalepina na alatu, s obzirom na veliku sklonost aluminijuma ka nalepljivanju. U svim kombinacijama maziva i materijala alata, hrapavost lima na strani izvlakaa, ostvarena posle prvog provlaenja, priblino se odrava i pri svim narednim provlaenjima. Kod elinog lima najmanja hrapavost se dobija ukoliko se postupak izvlaenja izvodi bez podmazivanja. Medjutim treba imati na umu da se u tom sluaju poveava koeficijent trenja, te treba oekivati i vee habanje izvlakaa.

2. V., Lazi, M., Jovanovi, D., Adamovi, N., Ratkovi: Improvement of the welding procedure of the fire truck rear axle semi housing assembly, Mobility & Vehicles Mechanics, International Journal for Vehicle Mechanics, Engines and Transportation Systems, Vol. 30, Number 1, March 2004, pp. 45-57. [Broj bodova: 3].U ovom radu se razmatra tehnologija poluautomatskog zavarivanja elinog sklopa poluobloge kamiona vatrogasnog vozila. Poto se zavaruju razliiti elici potrebno je analizirati efekte zavarivanja na mehanike osobine i mikrostukturu pojedinih zona spoja. Stoga se najpre procenjuje zavarljivost osnovnog materijala (cevi poluobloge, prstena i prirubnice), a zatim bira postupak zavarivanja i dodatni materijal i najzad odredjuju tehnoloki parametri zavarivanja. Pri oceni zavarljivosti osnovnog materijala koriene su raunske i eksperimentalne metode zasnovane na merenju tvrdoe kritinih zona i analizi njihove mikrostrukture. Eksperimentalna ispitivanja imaju za cilj da se proveri i eventualno koriguje predloena tehnologija zavarivanja.

3. V., Lazi, M., Jovanovi, D., Adamovi, N., Ratkovi: Selection of the optimum technology of the forging dies reparation from the aspect of tribological characteristics, TRIBOLOGIA TEORIA I PRAKTIKA, ISSN 0208-7774, ROK XXXVI, NR 2/2005 (200), pp. 11-31. [Broj bodova: 3].U ovom radu izlae se prethodna procedura koju je potrebno sprovesti da bi se navarivanjem uspeno regenerisali oteeni kovaki alati. Posle identifikacije vrste oteenja alata i uzroka oteenja odabrani su postupak i parametri navarivanja, koji su dalje korigovani izvodjenjem probnih navarivanja na modelima. Tako su povezani izlazni rezultati sa tehnologijom reparature uzimajui za kriterijum kvaliteta otpornost na habanje povrinskih slojeva, mikrotvrdou, nivo zaostalih napona i deformacija i tsl. To je omoguilo izbor optimalne tehnologije navarivanja za usvojeni postupak i dodatni materijal, kao i odabrani reim termike obrade. Sprovedena triboloka i ostala ispitivanja ukazuju da vek trajanja navarenog alata moe biti vei od novog.4. D., Adamovi, M., Stefanovic, V., Lazic, M., ivkovic: Estimation of lubricants for ironing of aluminium pieces, TRIBOLOGIA TEORIA I PRAKTIKA, ISSN 0208-7774, ROK XXXVI, NR 5/2005 (203), pp. 9-30. [Broj bodova: 3].U procesu dubokog izvlaenja sa stanjenjem zida lima triboloki faktori igraju znaajnu ulogu. Posebno se ukazuje na naponsko-deformaciono stanje plastino oblikovanih delova koje zavisi od veliine i raspodele kontaktnih napona. Glavni su triboloki faktori pri dubokom izvlaenju: brzina izvlaenja, brzina deformacije, stanje materijala u kontaktu i vrste maziva. Tradicionalne metode za odredjivanje vrste maziva nisu najpogodnije, pa se pristupilo testovima koji modeliraju realne radne uslove pri takvoj obradi. U radu su prikazani rezultati potrebni za odredjivanje vrste maziva pri dubokom izvlaenju pomou adekvatnog tribo-modela u obliku trakaste aluminijumske epruvete koja kliza izmedju para koninih povrina.

5. D. Adamovi, M. Stefanovi, V. Lazi, M. Zivkovi: Estimation of Lubricants for Ironing of Steel Pieces, Tribology in industry, Volume 26, No. 1&2, Kragujevac, September 2004., pp. 12-21. [Broj bodova: 3].U procesu dubokog izvlaenja sa stanjenjem triboloki faktori igraju znaajnu ulogu. Posebno se ukazuje na naponsko-deformaciono stanje plastino oblikovanih delova koji zavisi od veliine i raspodele kontaktnih napona. Glavni su triboloki faktori pri dubokom izvlaenju: brzina izvlaenja, brzina deformacije, stanje materijala u kontaktu i vrste maziva. Tradicionalne metode za odredjivanje vrste maziva nisu najpogodnije, pa se pristupilo testovima koji modeliraju realne radne uslove pri takvoj obradi. U radu su prikazani rezultati potrebni za izbor vrste maziva pri dubokom izvlaenju pomou adekvatnog tribo-modela u obliku trakaste eline epruvete koja kliza izmedju para koninih povrina.

6. D., Adamovi, M., Stefanovic, V., Lazic, M., ivkovic: Influence of tribological conditions on the sheet metal surface roughness at multiphase ironing, Journal of Balkan tribological association, Vol. 11, No 4, 499-509 (2005). [Broj bodova: 3].Pri hladnom plastinom izvlaenju veliina kontaktne povrine se menja za vreme procesa to znai da deo materijala koji nije bio u kontaktu u prethodnoj fazi sada dolazi u kontakt sa alatom. Ovaj uslov kao i mnogi drugi stvara niz specifinih problema. Ti problemi se ogledaju u promeni koeficijenta trenja u uslovima plastinog oblikovanja, znaaju hrapavosti alata i materijala, razlici u mehanikim osobinama, razvoju procesa habanja i potencijalnom lokalnom hladnom privarivanju, primeni razliitih vrsta maziva i dr. Cilj eksperimentalnih istraivanja prikazanih u ovom radu je da se prikae promena hrapavosti povrine koja nastaje u multifaznom izvlaenju i da se razmotri uticaj nekih faktora (materijal alata, vrsta maziva) na razvoj procesa.

7. V., Lazi, M., ivkovi, D., Raki, M., Jovanovi, D., Adamovi: Theoretical-experimental determining of cooling time (t8/5) in hard facing of steels for forging dies, Facta Universitates, januar 2006., (na recenziji). U ovom radu se razmatra ocena tanosti empirijskih izraza, odnosno najpovoljnije metode za proraun vremena hladjenja od 800 do 500C pri navarivanju elinih delova. Stepen tanosti vremena t8/5 je veoma znaajan, jer posredno odredjuje brzinu hladjenja, a time i strukturne promene u zoni uticaja toplote (ZUT-u) kod navarenih slojeva. Procena tanosti navedenih izraza doneta je na osnovu grafikih prikaza temperaturskih ciklusa ZUT-a odredjenih bilo eksperimentalno, raunskim ili numerikim metodama. GRUPA 1.2

Objavljeni udbenik ili monografija ili praktikum ili zbirka zadataka

Univerzitetski udbenici 1. M., Jovanovi, D., Adamovi, V., Lazi, N. Ratkovi: Mainski materijali, univerzitetski udbenik, Mainski fakultet u Kragujevcu, ISBN 86-80581-55-0, CIP 66.017/.018 (075.8), 539.2/.6(075.8), Kragujevac, 2003. [Broj bodova: 9].Ovaj univerzitetski udbenik sadri 400 stranica formata B5, podeljen je na 15 poglavlja uz uvodno izlaganje na dve stranice. U Prlogu su date osobine nekih hemijskih elemenata, indeks pojmova i literatura. Glavna su poglavlja: Opte karakteristike metala, Osnovi kristalizacije metala i legura, Legure gvodja, Osnove faznih promena u metalnim sistemima, Fazne promene u vrstom stanju kod elika, Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila, Termika obrada elika, Dobijanje sirovog gvodja, elika i livenog gvodja, Podela elika, Legure za livenje, Obojeni metali i legure, Korozija, Keramiki materijali, staklo i metalurgija praha, Polimerni materijali i Tehniko drvo i papir, zatitne prevlake i lepkovi.

Udbenik je uradjen po ugledu na najnovije strane udbenike iz ove oblasti u kojima se postupno izlae sloena materija i navode brojni primeri iz prakse. Tekst je prilagodjen nastavnom planu za predmet Mainski materijali na Mainskom fakultetu u Kragujevcu. Zbog velikog broja podataka ovaj tekst moe takodje biti koristan i za inenjere praktiare iz oblasti tehnologije materijala, a zbog obimnosti i velikog broja korisnih podataka moe se koristiti i na poslediplomskim studijama za predmete iz oblasti nauke o materijalu i fizike vrstog stanja.

Univerzitetski prirunici

1. M., Jovanovi, V., Lazi, D., Adamovi, N., Ratkovi: Gasno zavarivanje-prirunik, univerzitetski prirunik, Mainski fakultet u Kragujevcu, ISBN 86-80581-68-2, Kragujevac, 2005. [Broj bodova: 9].Prirunik obuhvata 10 osnovnih poglavlja direktno vezanih za tehniku, tehnologiju, primenu, kontrolu i zatitu pri oksiacetilenskom zavarivanju, kao i 3 Priloga koji se odnose nomenklaturu zavarivakih pojmova, dodatne materijale, termo-fizike osobine najvanijih tehnikih (inenjerskih) metala i legura i testove za prepoznavanje osnovnog materijala.

Prirunik je prvenstveno namenjen za obuku zavarivaa za gasno zavarivanje i srodnih postupaka, kao i prekvalifikaciju radnika drugih metalskih struka na poslove zavarivanja topljenjem. Osim toga, ovaj prirunik moe da poslui kao korisna literatura za studente tehnikih fakulteta i odgovarajuih viih kola na kojima se ove napredne tehnologije sve vie izuavaju. Takodje je ve iskazan interes za ovaj prirunik i od strane tehnikog osoblja zapoljenog u naim preduzeima, bilo u oblasti metalo-preradjivake industrije ili transporta, gradjevinske i poljoprivredne mehanizacije, odnosno odravanja.

Ovaj prirunik predstavlja osnovu za teorijsku i praktinu obuku gasnih zavarivaa, kontrolora i pogonskih inenjera iz oblasti gasnog (autogenog) zavarivanja, lemljenja i termikog rezanja i metalizacije.

2. M., Jovanovi, V., Lazi, D., Adamovi, N., Ratkovi: REL zavarivanje-prirunik, univerzitetski prirunik, Mainski fakultet u Kragujevcu, Mainski fakultet u Kragujevcu, ISBN 86-80581-69-0, Kragujevac, 2005. [Broj bodova: 9].Prirunik obuhvata 11 osnovnih poglavlja koja se odnose na opte podatke o tehnikim metalima, teoriju elektrinog luka, zavarene spojeve i njihove osobine, tehnoloke parametre, kontrolu zavarenih spojeva, kao i zatitu pri elektrolunom zavarivanju. Osim toga, u Prilogu se daje nomenklatura zavarivakih pojmova, uputstvo za izbor elektroda, zatim se daju termo-fizike osobine najvanijih tehnikih metala i legura i testovi za prepoznavanje osnovnog materijala.

Prirunik je prvenstveno namenjen za obuku zavarivaa za elektroluno zavarivanje i srodne postupke, kao i prekvalifikaciju radnika drugih metalskih struka na poslove zavarivanja topljenjem. Osim toga, ovaj prirunik moe da poslui kao korisna literatura za studente tehnikih fakulteta i odgovarajuih viih kola na kojima se ove napredne tehnologije sve vie izuavaju. Takodje je ve iskazan interes za ovaj prirunik i od strane tehnikog osoblja zapoljenog u naim preduzeima, bilo u oblasti metalo-preradjivake industrije ili transporta, gradjevinske i poljoprivredne mehanizacije, odnosno odravanja.

Ovaj prirunik predstavlja osnovu za teorijsku i praktinu obuku zavarivaa, kontrolora i pogonskih inenjera u oblasti (REL, E) zavarivanja, i posebno metalizacije i navarivanja pohabanih mainskih delova i uredjaja. 3. M., Jovanovi, V., Lazi, D., Adamovi, N., Ratkovi: MAG/MIG zavarivanje-prirunik, univerzitetski prirunik, Mainski fakultet u Kragujevcu, ISBN 86-80581-70-4, Kragujevac, 2005. [Broj bodova: 9].Prirunik obuhvata 11 osnovnih poglavlja koja se odnose na opte podatke o tehnikim metalima, teoriju elektrinog luka, zatitne gasove, zavarene spojeve i njihove osobine, tehnoloke parametre, kontrolu zavarenih spojeva, kao i zatitu od delovanja elektrinog luka i jonizovanih gasova stvorenih pri zavarivanju. Osim toga, u Prilogu se daje nomenklatura zavarivakih pojmova, preporuke za izbor reima zavarivanja i elektrodnih ica, a na kraju se daju i termo-fizike osobine najvanijih tehnikih metala i legura, kao i testovi za prepoznavanje osnovnog materijala.

Prirunik je prvenstveno namenjen za obuku zavarivaa za elektroluno zavarivanje u zatiti gasova, kao i prekvalifikaciju zavarivaa sa runo-elektrolunog zavarivanja na zavarivanje u zatiti aktivnih i inertnih gasova. Osim toga, ovaj prirunik moe da poslui kao korisna literatura za studente tehnikih fakulteta i odgovarajuih viih kola na kojima se ove napredne tehnologije sve vie izuavaju. Takodje je ve iskazan interes za ovaj prirunik i od strane tehnikog osoblja zapoljenog u naim preduzeima, bilo u oblasti metalo-preradjivake industrije ili transporta, gradjevinske i poljoprivredne mehanizacije, odnosno odravanja.

Ovaj prirunik predstavlja osnovu za teorijsku i praktinu obuku zavarivaa u zatiti gasova, kontrolora i pogonskih inenjera, posebno u oblasti poluautomatskog i automatskog zavarivanja punim i punjenim elektrodnim icama, kao i navarivanja pohabanih mainskih delova i uredjaja.

4. M., Jovanovi, V., Lazi, D., Adamovi, N., Ratkovi: TIG zavarivanje-prirunik, univerzitetski prirunik, Mainski fakultet u Kragujevcu, ISBN 86-80581-71-2, Kragujevac, 2005. [Broj bodova: 9].Prirunik obuhvata 12 osnovnih poglavlja koja se odnose na opte podatke o materijalima zavarljivim argonskim postupkom, teoriju elektrinog luka, zatitne gasove, zavarene spojeve i njihove osobine, tehnoloke parametre, kontrolu zavarenih spojeva, kao i zatitu od delovanja elektrinog luka i poveane koncentracije argona u zoni zavarivanja. Osim toga, u Prilogu se daje nomenklatura zavarivakih pojmova, zatim se navode termo-fizike osobine najvanijih tehnikih metala i legura, kao i testovi za prepoznavanje osnovnog materijala.

Prirunik je prvenstveno namenjen za obuku zavarivaa za argonsko zavarivanje koji su prethodno savladali vetinu gasnog zavarivanja. Osim toga, ovaj prirunik moe da poslui kao korisna literatura za studente tehnikih fakulteta i odgovarajuih viih kola na kojima se ove napredne tehnologije sve vie izuavaju. Takodje je ve iskazan interes za ovaj prirunik i od strane preduzea koja izradjuju zavarene konstrukcije od nerdjajuih elika, aluminijuma i njihovih legura, bakra i njihovih legura, kao i titana i drugih teko zavarljivih metala.

Ovaj prirunik predstavlja osnovu za teorijsku i praktinu obuku zavarivaa u zatiti argona netopljivom volframskom elektrodom. To je osnovna metoda zavarivanja nerdjajuih elika, lakih metala i njihovih legura, tehniki istog bakra i uopte reaktivnih metala.

GRUPA 1.3


1. M., Jovanovi, V., Lazi, D., Josifovi, D., Adamovi, N. Ratkovi: Regeneracija navarivanjem razliitih delova mainskih sistema, Medjunarodna konferencija, ZAVARIVANJE 2001, "Stanje i perspektiva zavarivanja na poetku novog veka", uvodni referat, Beograd, 2001., (rad izloen u celini i objavljen na CD-u). [Broj bodova: 1].

U ovom radu razmatraju se savremene metode obnavljanja pohabanih ili havarijski oteenih radnih povrina razliitih delova maina i uredjaja. Re je uglavnom o navarivanju koje nalazi sve iru primenu pri nanoenju prevlaka otpornih na habanje i koroziju, pri reparaturnim radovima, kao i pri doradi novih odlivaka izradjenih s grekom. Zbog smanjenja trokova zamene, odnosno poveanja veka pojedinih vitalnih delova i sklopova maina i uredjaja, od prvorazrednog znaaja je izabrati odgovarajui postupak i propisati optimalnu tehnologiju navarivanja. Na koji se nain to ostvaruje ukazuju delom rezultati ovog rada. Smisao optimizacije je da se izaberu takvi postupci, dodatni materijali, parametri navarivanja i termika obrada, da bi se dobile najbolje izlazne karakteristike navara. Iako je opta procedura ustanovljena za navarivanje elika za rad na toplo, ona se moe primeniti i pri reparaturi delova od drugih vrsta materijala i drukijeg geometrijskog oblika2. V., Lazi, M., Jovanovi, N., Ratkovi, D., Adamovi: Procena otpornosti na smicanje modela navarenih kovakih alata, Medjunarodna konferencija, ZAVARIVANJE 2001, "Stanje i perspektiva zavarivanja na poetku novog veka", uvodni referat, Beograd, 2001., (rad izloen u celini i objavljen na CD-u). [Broj bodova: 0.50].U ovom radu ukazuje se na sloene uslove rada kovakih alata, najee uzroke koji dovode do njihovih oteenja i postupak reparature navarivanjem. Posebno je detaljno objanjen metod provere jaine veze izmedju navara i osnovnog materijala, pri emu se povezuju izlazni rezultati navara sa primenjenom tehnologijom.3. D., Josifovi, V., Lazi, M., Jovanovi, B., Nedi, D., Adamovi: Evaluation of various lubricants quality in tribological investigations of the hard faced forging dies, WOM 2001-1, Kanada, (rad tampan u izvodu). [Broj bodova: 0.50].U radu su prikazani rezultati tribolokih ispitivanja navarenih kovakih alata. Na osnovu dobijenih rezultata merenja izvedeni su zakljuci o kvalitetu ostvarenih navara, primenjenoj tehnologiji i korienim dodatnim materijalima. Iz aspekta otpornosti na habanje triboloki je proveravan kvalitet osnovnog materijala, navara i predloene tehnologije navarivanja oteenih kovakih alata. Cilj ovih ispitivanja nije bio modeliranje procesa kovanja, ve odredjivanje otpornosti na habanje osnovnih materijala, kao i nanetih prevlaka - navara. U tom smislu ostvarivan je kontakt "pin on disk" pri emu su varirani sila kontakta, brzina klizanja, kao i sredstvo za podmazivanje.

4. D., Josifovi, M., Jovanovi, V., Lazi, D., Adamovi, N. Ratkovi: Reparatory hard-facing of the machine systems parts, Tenth International JOM-Jubilee-Conference JOM-10, May 11-14. 2001., Helsingor, Denmark, (rad prihvaen za tampu u celini). [Broj bodova: 0.50].U ovom radu razmatraju se savremene metode obnavljanja pohabanih ili havarijski oteenih radnih povrina razliitih delova maina i uredjaja. Re je uglavnom o navarivanju koje nalazi sve iru primenu pri nanoenju prevlaka otpornih na habanje i koroziju, pri reparaturnim radovima, kao i pri doradi novih odlivaka izradjenih s grekom. Zbog smanjenja trokova zamene, odnosno poveanja veka pojedinih vitalnih delova i sklopova maina i uredjaja, od prvorazrednog znaaja je izabrati odgovarajui postupak i propisati optimalnu tehnologiju navarivanja. Na koji se nain to ostvaruje ukazuju delom rezultati ovog rada. Smisao optimizacije je da se izaberu takvi postupci, dodatni materijali, parametri navarivanja i termika obrada, da bi se dobile najbolje izlazne karakteristike navara. Iako je opta procedura ustanovljena za navarivanje elika za rad na toplo, ona se moe primeniti i pri reparaturi delova od drugih vrsta materijala i drukijeg geometrijskog oblika.

5. V., Lazi, M., Jovanovi, B., Nedeljkovi, N., Ratkovi, D., Adamovi, D., Josifovi: Ocena materijala za navarivanje delova izloenih udarnom abrazivnom habanju, YUTRIB '01, Sedma jugoslovenska konferencija o tribologiji, 11-13 Oktobar 2001, Beograd, Jugoslavija, str. 7.45-7.49. [Broj bodova: 0.50].U ovom radu razmatraju se osnovni vidovi habanja radnih povrna razliitih delova i uredjaja izradjenih od elika, kao i mogunost njihove reparature navarivanjem. Teorijski i eksperimentalno posebno je analiziran mehanizam abrazivnog habanja uzimajui u obzir tvrdou i mikrostrukturu. To predstavlja osnovu za izbor najpovoljnijeg postupka i materijala za regeneraciju radnih povrina. Eksperimentalni deo rada odnosi se na navarivanje niskougljeninog elika nanoenjem manganskog - Hadfieldovog elika i specijalne legure.

6. D., Adamovi, M., Stefanovi, V., Lazi: Istraivanje uticajnih parametara na proces dubokog izvlaenja sa stanjenjem debljine zida, DEMI 2002, Banja Luka, str. 166-171. [Broj bodova: 0.50].Glavni faktori pri obradi dubokim izvlaenjem sa stanjenjem debljine zida su: brzina, stepen deformacije (zavisan od optereenja i poluugla konusa matrice), stanje materijala u kontaktu (topografija povrina, fizike i hemijske karakteristike materijala), vrsta maziva i geometrija alata i radnog dela. Pravilnim izborom uticajnih parametara procesa mogue je dobiti deo zadovoljavajueg kvaliteta uz minimalni utroak energije.

7. V., Lazi, M., Jovanovi, N., Ratkovi, D., Adamovi, R., Vulovi: Procena otpornosti na habanje navarenih slojeva izvedenih manganskom elektrodom, X Jugoslovenska konferencija - elezniko mainstvo sa medjunarodnim ueem, ELKON '02, Ni, 2002., str. 207-212. [Broj bodova: 0.50].U ovom radu razmatraju se osnovni vidovi habanja radnih povrna razliitih delova i uredjaja izradjenih od elika, kao i mogunost njihove reparature navarivanjem. Teorijski i eksperimentalno posebno je analiziran mehanizam abrazivnog habanja uzimajui u obzir tvrdou i mikrostrukturu. To predstavlja osnovu za izbor najpovoljnijeg postupka i materijala za regeneraciju radnih povrina. Eksperimentalni deo rada odnosi se na navarivanje manganskog (Hadfieldovog) elika i specijalne legure na niskougljenini elik. Zbog smanjenja trokova zamene, odnosno poveanja veka pojedinih vitalnih delova i sklopova maina i uredjaja, od prvorazrednog znaaja je izabrati odgovarajui postupak i propisati optimalnu tehnologiju navarivanja. Na koji se nain to ostvaruje ukazuju delom rezultati ovog rada. Smisao optimizacije je da se izaberu takvi postupci, dodatni materijali, parametri navarivanja i termika obrada, da bi se dobile najbolje izlazne karakteristike navara.8. V., Lazi, M., Jovanovi, D. Josifovi, N., Ratkovi, D., Adamovi: Regeneration damaged working parts of forging presses and hammers by the welding and hard facing procedures, JOM-11, Eleventh International Conference on the Joining of Materials, May 25-28, 2003., Helsingor, Denmark, (rad prihvaen za tampu u celini, kao rad po pozivu). [Broj bodova: 1].U ovom radu se razmatra problematika odravanja velikih kovakih presa i pneumatskih ekia u Zastava Kovanici (ZCZ), ukljuujui tu i navarivanje naprslih i pohabanih radnih povrina ili pak zavarivanje polomljenih delova. Konkretno, ovde je re o izboru optimalne tehnologije reparaturnog zavarivanja polomljenog rama kovake prese i naprslog bata pneumatskog ekia.

9. M., Jovanovi, V., Lazi, N., Ratkovi, D., Adamovi, M. Mutavdi: Estimate of wear resistance of the hard-faaced layers made by manganese electrode, 11th International Scietific Conference 17-19. 09. 2003. University of ilina, Slovak Republic, pp. 105-108. [Broj bodova: 0.50].U ovom radu razmatraju se osnovni vidovi habanja radnih povrna razliitih delova i uredjaja izradjenih od elika, kao i mogunost njihove reparature navarivanjem. Teorijski i eksperimentalno posebno je analiziran mehanizam abrazivnog habanja uzimajui u obzir tvrdou i mikrostrukturu navara. To predstavlja osnovu za izbor najpovoljnijeg postupka i materijala za regeneraciju radnih povrina. Eksperimentalni deo rada odnosi se na navarivanje manganskog-Hadfieldovog elika.

10. V., Lazi, M., Jovanovi, D., Adamovi, N., Ratkovi: Izbor najpovoljnije tehnologije reparature kovakih alata iz aspekta tribolokih karakteristika, ZAVARIVANJE 2003., Medjunarodna konferencija, uvodni referat, Beograd, 2003., (rad prihvaen u celini, izloen i objavljen na CD-u). [Broj bodova: 1].U ovom radu izlae se prethodna procedura koju je potrebno sprovesti da bi se navarivanjem uspeno regenerisali oteeni kovaki alati. Posle identifikacije vrste oteenja alata i uzroka oteenja odabrali smo postupak i parametre navarivanja, koje smo dalje korigovali izvodei probna navarivanja na modelima. Tako smo povezali izlazne rezultate sa tehnologijom reparature uzimajui za kriterijum kvaliteta otpornost na habanje povrinskih slojeva, mikrotvrdou, nivo zaostalih napona i deformacija i tsl. To je omoguilo izbor optimalne tehnologije navarivanja za usvojeni postupak i dodatni materijal, kao i odabrani reim termike obrade. Izvedena triboloka i ostala ispitivanja ukazuju da vek rada navarenog alata moe biti vei od novog.11. V., Lazi, M., Jovanovi, R. Vulovi, D., Adamovi: Spajanje mesinga i niskougljeninih elika elektrootporskim lemljenjem, ZAVARIVANJE 2003., Medjunarodna konferencija, Beograd, 2003., (rad prihvaen u celini, izloen i objavljen na CD-u). [Broj bodova: 0.50].U ovom radu se najpre razmatra opta teorijska problematika elektrootporskog lemljenja razliitih metala uz primenu lema i topitelja za tvrdo lemljenje. Oprema za lemljenje je ista kao i za elektrootporsko zavarivanje, ali se elektrode moraju posebno konstruisati i korigovati tehnoloki parametri lemljenja. To proizilazi iz same sutine lemljenog spoja koji nastaje difuzijom, a ne topljenjem kao zavaren spoj. Za potrebe eksperimentalnih istraivanja elektrode su izradjivane od visokolegiranog volframskog elika, zatim od bakra sa grafitnim umecima i sa umetkom od volframa. Na ovaj nain je postignuto simetrino temperatursko polje, odnosno lemljeni spoj se lokalizuje u zoni kontakta mesinganih i elinih limova. Osim postizanja zadovoljavajuih mehanikih osobina, bilo je neophodno proveriti mikrotvrdou i mikrostrukturu lemljenog spoja. Rezultati merenja tvrdoe ukazali su na deformaciono ojaanje elinog lima to namee potrebu rekristalizacionog arenja radi popravljanja strukture, odnosno mehanikih osobina. Metalurke tekoe pri obrazovanju spoja posledica su male uzajamne rastvorljivosti gvodja i bakra u vrstom stanju, to je nametnulo upotrebu medjusloja, odnosno srebrnog lema u obliku folije i odgovarajueg topitelja. Kada je reena metalurka problematika i izabrani optimalni parametri lemljenja, postignute su traene mehanike osobine, koje su potvrdjene eksperimentima. Sve je to omoguilo da se predloi lemljenje ove kombinacije metala u tehnikoj praksi.

12. V., Lazi, M., Jovanovi, D., Adamovi, M., Mutavdi: Reparaturno navarivanje alata za obradu zemljita izloenih abrazivnom habanju, ZAVARIVANJE 2003., Medjunarodna konferencija, Beograd, 2003., (rad prihvaen u celini i objavljen na CD-u). [Broj bodova: 0.50].U ovom radu razmatraju se osnovni vidovi habanja elinih radnih elemenata, posebno motiica za obradu zemlje, kao i mogunost poveanja njihovog radnog veka navarivanjem. Teorijski i eksperimentalno posebno je analiziran mehanizam abrazivnog habanja na realnim delovima uzimajui u obzir tvrdou i mikrostrukturu, kao i pojas habanja i veliinu oteenja radnog dela - novog navarenog i novog nenavarenog dela. Navarivane su rezne ivice alata za obradu zemlje. Tako navarene motiice su naotrene bruenjem i time definitivno pripremljene za rad. Za vreme eksploatacije je praeno habanje i uporedjivano sa novim nenavarenim motiicama eksploatisanim u istim radnim i vremenskim uslovima. Ustanovljeno je da postojanost motiica navarenih po izabranoj tehnologiji viestruko prevazilazi nenavarene, to se objanjava prvenstveno ostvarenom mikrostrukturom navara koja je povoljnija za ove uslove rada.

13. V., Lazi, M., Jovanovi, D., Adamovi, M., Mutavdi: Uticaj vrste karbida na triboloke karakteristike navarenih slojeva, Osma internacionalna konferencija o tribologiji, 8-10 Oktobar 2003, str. 111-121. [Broj bodova: 0.50].U radu se najpre teorijski daje pregled karbidotvornih - alfagenih elemenata i navode uslovi koje pojedini elementi moraju ispuniti da bi obrazovali karbide. Tu se pre svega misli na legirajue elemente koji u sistemu gvodje-ugljenik mogu graditi proste, kompleksne ili specijalne karbide, odnosno faze intersticijskog ili supstitucijskog tipa. Takodje, daje se pregled vrsta karbida koji se formiraju pri tvrdom navarivanju elinih delova razliitim tipovima dodatnih materijala. Ukazuje se na triboloke karakteristike pojedinih vrsta karbida i na uticaj metalne matrice u koju su karbidi utisnuti. Ispitivanja na modelima ukazuju na to da presudan uticaj na izlazne osobine navarenog sloja, pored primenjene tehnologije, ima vrsta dodatnog materijala. U zavisnosti od uslova rada dela, odnosno dominantne vrste habanja bira se najpovoljniji dodatni materijal odnosno tehnologija navarivanja. Rezultati ovog rada ukazuju kako treba izabrati dodatni materijal i tehnologiju navarivanja, da bi se dobila povoljna mikrostruktura i vrsta karbida.

14. D., Adamovi, M. Stefanovi, V., Lazi, B., Nedi: Uticaj tribolokih uslova na hrapavost povrine lima pri obradi dubokim izvlaenjem sa stanjenjem debljine zida, Osma internacionalna konferencija o tribologiji, 8-10 Oktobar 2003, str. 351359. [Broj bodova: 0.50].Pri dubokom izvlaenju sa stanjenjem debljine zida dolazi do vrlo znaajnih promena na povrinama lima koje su bile u kontaktu sa alatom. Poto je lim sa jedne strane u kontaktu sa konusnom matricom, a sa druge strane sa izvlakaem, dolazi i do razliitih promena na povrini lima, a usled razliitog teenja materijala u odnosu na alat. Novonastala hrapavost lima zavisi od: polazne hrapavosti lima, stanja povrine alata, stepena deformacije, vrste maziva i dr. U ovom radu uoena su tri karakteristina tipa povrina, koje su se pojavljivale kod oba materijala, i to: glatke, izgrebane i izbrazdane, mada pri detaljnoj analizi bilo je mogue uoiti i druge podtipove navedenih povrina. 15. M., Mutavdi, M., Jovanovi, V., Lazi, N., Ratkovi, D., Adamovi: Izbor optimalne tehnologije reparature delova izloenih habanju, XI Jugoslovenska konferencija - elezniko mainstvo sa meunarodnim ueem, ELKON '04, Ni, 2004., str. 277-282. [Broj bodova: 0.50].U ovom radu razmatraju se osnovni vidovi habanja radnih povrna razliitih mainskih delova i uredjaja izradjenih od elika, kao i mogunost njihove reparature navarivanjem. Teorijski i eksperimentalno posebno je analiziran mehanizam abrazivnog habanja uzimajui u obzir tvrdou i mikrostrukturu. To predstavlja osnovu za izbor najpovoljnijeg postupka i materijala za regeneraciju radnih povrina. Eksperimentalni deo rada odnosi se na navarivanje niskougljeninog elika nanoenjem specijalno legiranog manganskog - Hadfieldovog elika i specijalne legure.

16. M. Mutavdi, V. Lazi, M. Jovanovi, D. Adamovi, N. Ratkovi: Uticaj razliitih vrsta stenskih minerala na izbor materijala radnih delova gradjevinske mehanizacije, YUTRIB '05, Kragujevac, str. 820-833. [Broj bodova: 0.25].U ovom radu istrauju se karakteristike raznih vrsta gradjevinskog kamena i kamenih agregata, koje najvie utiu na habanje radnih delova maina za pripremu i nanoenje agregata za izradu puteva. Stene od kojih se dobija gradjevinski kamen sainjene su od odredjenih minerala, odnosno fiziki i hemijski homogenih tela nastalih u zemljinoj kori. Ovde se razmatraju najvanije vrste gradjevinskog kamena: krenjak, dolomitski mermer, kalcitsko-dolomitski mermer i andezit. Vade se iz etiri nalazita u Srbiji, a upotrebljavaju se za izradu pojedinih slojeva kolovoznih konstrukcija na putevima, ulicama, aerodromima i zastora na eleznikim prugama, kao i za spravljanje razliitih vrsta betona i asfalta. Za pravilan izbor kamena za nasipanje puteva potrebno je poznavati njegove opte i specifine osobine. U tom cilju esto se izvode sledea ispitivanja: mineroloko-petrografska, fiziko-mehanika i posebna. Osim toga, proveravali smo otpornost na habanje kako na uzorcima direktno uzetim iz stenskog materijala tako i na kamenim agregatima.17. V. Lazi, M. Jovanovi, B. Nedi, D. Adamovi, N. Ratkovi: Triboloka ispitivanja navara i osnovnih materijala kovakih alata pri podmazivanju razliitim vrstama maziva, YUTRIB '05, Kragujevac, str. 801-809. [Broj bodova: 0.25].U ovom radu prikazuje se procedura neophodna za izbor tehnologije reparaturnog navarivanja kovakih alata koji su u radu izloeni udarnom optereenju i ciklinom zagrevanju do povienih temperatura. elici za ove alate treba da izdre velika udarna optereenja, da zadre dobre mehanike osobine na povienim temperaturama, da budu otporni na habanje i na termiki zamor. Upotrebljavaju se legirani alatni elici, koji spadaju u uslovno zavarljive, to oteava reparaturno navarivanje oteenih alata. Otpornost na habanje osnovnog materijala, navara i zone uticaja toplote, triboloki smo ispitivali uz primenu dva razliita sredstva za podmazivanje: jedno je isto sintetiko ulje LM 76, a drugo je to isto ulje sa dodatkom 6% molibdendisulfida (MoS2). Triboloka ispitivanja su pokazala da je otpornost na habanje navarenih slojeva znatno vea od otpornosti osnovnog materijala, ali je s obzirom na trenje neto povoljniji osnovni materijal.

18. M. Jovanovi, V. Lazi, M. Mutavdi, N. Ratkovi, D. Adamovi: Izbor tehnologije reparaturnog navarivanja radnih delova gradjevinskih maina izloenih intenzivnom abrazivnom habanju, YUTRIB '05, Kragujevac, 810-819. [Broj bodova: 0.25].U ovom radu se najpre razmatraju osnovni vidovi habanja zamenljivih radnih delova gradjevinskih maina izradjenih od elika i livenog gvodja, a zatim procenjuje da li se oni moraju zameniti novim ili podvri reparaturnom navarivanju. U tom cilju posebno je analiziran mehanizam abrazivnog habanja uslovljen tvrdoom i mikrostrukturom, koje su presudne za otpornost na habanje u laboratorijskim i realnim uslovima. Sve to ini osnovu za izbor najpovoljnijeg postupka i dodatnog materijala za regeneraciju radnih povrina. Eksperimentalni deo rada odnosi se na reparaturu zuba utovarnih kaika utovarivaa, rovokopaa i bagera, koji rade u uslovima intenzivnog abrazivnog habanja. Odabran je postupak runog elektrolunog navarivanja. Budui da su zubi kaike izradjeni livenjem od uslovno zavarljivog elika, neophodna je posebna tehnologija navarivanja. Do nje smo doli prethodnim modelskim ispitivanjima, koja obuhvataju probna navarivanja u vie slojeva, polaganje medjusloja austenitne elektrode i navarivanje sa predgrevanjem i bez predgrevanja. Na navarenim uzorcima ispitivana je mikrostruktura karakteristinih zona navara, merena mikrotvrdoa tih zona, a na posebno pripremljenim blokovima proveravana otpornost na habanje. Na osnovu toga odabrana je tehnologija reparaturnog navarivanja i zatim ona "preneta" na radne delove zuba kaike utovarivaa. Zubi navareni uzduno, popreno i ukrteno, montirani su na kaiku utovarivaa, zajedno sa novim i pritom je praeno njihovo habanje pri radu u istim radnim i vremenskim uslovima. Ustanovljeno je da postojanost zuba navarenih po ovde izabranoj tehnologiji viestruko prevazilazi nenavarene, to se moe objasniti veom otpornou na habanje navarenih slojeva od samog osnovnog materijala radnih delova zuba kaike.

19. D., Adamovi, M. Stefanovi, V., Lazi, M., ivkovi: Istraivanje tipova promene koeficijenta trenja na putu klizanja pri dubokom izvlaenju sa stanjenjem debljine zida, YUTRIB '05, Kragujevac, str. 738-744. [Broj bodova: 0.25].Pri dubokom izvlaenju sa stanjenjenjem debljine zida veliina kontaktne povrine se menja u toku procesa, to znai da u dodir sa alatom stupaju delovi materijala koji u prethodnoj fazi nisu bili u kontaktu. Ova i druge okolnosti otvaraju niz specifinih problema kao to su: promena koeficijenta trenja na putu klizanja, znaaj hrapavosti alata i njene interakcije sa poetnom i zatim promenjenom hrapavou materijala koji se obradjuje, odvijanje procesa habanja i eventualnog lokalnog privarivanja (pojava galling"-a), mogunost i kvalitet podmazivanja, itd. Koeficijent trenja na strani matrice ima veoma vanu ulogu u procesu dubokog izvlaenja sa stanjenjem debljine zida. Od njega e da zavisi veliina sile izvlaenja, a samim tim i utroena snaga za izvodjenje procesa. Trenje na strani izvlakaa, za razliku od trenja na matrici, ima korisno dejstvo. Sila trenja na izvlakau smanjuje silu (napon) zatezanja zida, a samim tim poveava mogui stepen deformacije. Rezultati detaljnih istraivanja, prikazani u ovom radu, pokazuju da koeficijent trenja, kako na strani matrice, tako i na strani izvlakaa, na putu klizanja moe da bude konstantan, da raste, opada, ili pak moe da ima neki kombinovani karakter.

20. D., Adamovi, M. Stefanovi, V., Lazi, M., ivkovi: Influence of tribological conditions onto the sheet metal surface roughness at multiphase ironing, BALKANTRIB '05, Kragujevac, pp. 70-77. [Broj bodova: 0.50].Pri hladnom plastinom deformisanju veliina kontaktne povrine se menja u toku procesa, to znai da u dodir sa alatom stupaju delovi materijala koji u prethodnoj fazi nisu bili u kontaktu. Ova i druge okolnosti otvaraju niz specifinih problema kao to su: promena koeficijenta trenja u uslovima plastinog oblikovanja, znaaj hrapavosti alata i njene interakcije sa poetnom i zatim promenjenom hrapavou materijala koji se obradjuje, kao i upadljivo velike razlike u njihovim mehanikim svojstvima, odvijanje procesa habanja i eventualnog lokalnog privarivanja (pojava galling-a"), mogunost i kvalitet podmazivanja, itd. Ukoliko je u procesu dubokog izvlaenja sa stanjenjem debljine zida potrebno ostvariti vei stepen deformacije, a koji je mogu bez medjuoperacionog arenja, onda se izvlaenje izvodi uzastopno kroz vie matrica. Pri tome, zbog promene kontaktnih uslova (istiskivanje maziva, promena hrapavosti povrine, stvaranje difuzionih i adhezionih spojeva itd), dolazi i do promene uslova trenja. Eksperimentalna istraivanja izvedena u ovom radu imala su za cilj da ukau na promene hrapavosti koje nastaju prilikom viefaznog izvlaenja, kao i da se razmotre uticaj nekih faktora (materijal alata, mazivo na matrici i izvlakau) na odvijanje procesa.

21. V., Lazi, M., ivkovi, D., Raki, M., Jovanovi, D., Adamovi: Theoretical-experimental determining of cooling time (t8/5) in hard facing, The fifth international conference HEAVY MACHINERY HM 2005, Kraljevo, 28 June 03 July 2005., pp. II A.17 A 20. [Broj bodova: 0.50].U ovom radu se razmatra ocena tanosti empirijskih izraza, odnosno najpovoljnije metode za proraun vremena hladjenja od 800 do 500C posle polaganja zavara ili navara. Stepen tanosti vremena t8/5 je veoma znaajan, jer posredno odredjuje brzinu hladjenja, a time i strukturne promene u zoni uticaja toplote (ZUT-u) kod navarenih slojeva. Procenu tanosti navedenih izraza donosili smo na osnovu grafikih prikaza temperaturskih ciklusa ZUT-a odredjenih bilo eksperimentalno ili raunskim, odnosno numerikim metodama.

22. R., Vulovi, V., Lazi, M., Jovanovi, R., Nikoli, D., Adamovi,: Selection of the welding technology of reliable joints using GMAW proces, V Medjunarodna konferencija, Teka mainogradnja, Kraljevo, 2005., pp. II A.5 II A.8. [Broj bodova: 0.50].Za definisanje reima zavarivanja, pored izbora postupka, vrste spoja i vrste leba, izbora dodatnog materijala i zavarivake opreme, prorauna energetsko-tehnolokih parametara, neophodna je i prethodna ocena zavarljivosti osnovnog materijala. Ocena zavarljivosti se svodi na procenu otpornosti osnovnog materijala na pojavu prslina, odakle proizilazi i eventualna prethodna ili naknadna termika obrada. U ovom radu daje se primer izbora optimalne tehnologije zavarivanja u zatiti gasova veoma odgovornog masivnog sklopa cevi i njenog poklopca.23. V., Lazi, M., Jovanovi, D., Adamovi, N., Ratkovi, B., Nedeljkovi: Reparaturno navarivanje oteenih zuba glavine kovake prese, Odravanje u funkciji zatite ivotne sredine, KOD 2005, Bar, (rad objavljen u celini na CD-u i u zborniku apstrakata). [Broj bodova: 0.50].U ovom radu se razmatra problematika reparaturnog navarivanja oteenih zuba ozubljene glavine spojnice. Konkretno, ovde je re o izboru optimalne tehnologije reparaturnog zavarivanja oteenih zuba spojnice sloene geometrije i velike mase. Spojnica je izloena sloenim eksploatacionim uslovima rada, te je izradjena od niskolegiranog hrom-molibdenskog elika za poboljanje (4732). Budui da je re o uslovno zavarljivom eliku, neophodno je odabrati posebnu tehnologiju navarivanja. Do nje smo doli prethodnim modelskim ispitivanjima, koja obuhvataju probna navarivanja na posebno pripremljenim uzorcima-modelima, pri emu su varirani razliiti dodatni materijali, redosled nanoenja i broj slojeva, kao i vrsta prethodne i naknadne termike obrade. Na modelima je merena tvrdoa i ispitivana mikrostruktura karakteristinih zona navara. Analizom dobijenih rezultata, odabrana je najpovoljnija tehnologija reparaturnog navarivanja i ona preneta na realni deo.24. V., Lazi, M., Jovanovi, D., Adamovi, R., Nikoli: Izbor tehnologije zavarivanja i kontrole odgovornih zavarenih spojeva, 30. Jubilarno savetovanje proizvodnog mainstva SCG sa medjunarodnim ueem, Vrnjaka Banja, 01-03. 09. 2005., str. 297-302. [Broj bodova: 0.50].U ovom radu se izlae procedura izbora najpovoljnije tehnologije zavarivanja podsklopova, namenjenih za odgovorne uredjaje i sklopove u nuklearnom istraivakom centru Cern. Poto su u pitanju odgovorni spojevi, bilo je neophodno izabrati i proveriti tehnologiju zavarivanja koja e dati zavarene spojeve bez bilo kakvih greaka. Konkretno, ovde je re o zavarivanju oslonih aica za elinu plou. Pored odreivanja reima zavarivanja, izbora postupka zavarivanja, vrste spoja i vrste leba, dodatnog materijala i zavarivake opreme, prorauna energetsko-tehnolokih parametara, ovaj rad podrazumeva i prethodnu ocenu zavarljivosti osnovnog materijala. Ocena zavarljivosti se svodi na procenu otpornosti osnovnog materijala na pojavu prslina, odakle proizilazi i eventualna prethodna ili naknadna termika obrada.

25. D., Adamovi, M. Stefanovi, V., Lazi, M., ivkovi, N., Marjanovi: Istraivanje uticaja materijala alata i maziva na silu dubog izvlaenja sa stanjenjem zida, 30. Jubilarno savetovanje proizvodnog mainstva SCG sa medjunarodnim ueem, Vrnjaka Banja, 01-03. septembar 2005., str. 303-308. [Broj bodova: 0.50].Ukoliko je u procesu dubokog izvlaenja sa stanjenjem debljine zida potrebno ostvariti vei stepen deformacije, a koji je mogu bez medjuoperacionog arenja, onda se izvlaenje izvodi uzastopno kroz vie matrica. Pri tome, zbog promene kontaktnih uslova (istiskivanje maziva, promena hrapavosti povrine, stvaranje difuzionih i adhezionih spojeva itd), dolazi i do promene uslova trenja. Eksperimentalna istraivanja izvedena u ovom radu imala su za cilj da ukau na promene koje nastaju prilikom viefaznog izvlaenja, kao i da se razmotri uticaj nekih faktora (materijal alata, mazivo na matrici i izvlakau) na odvijanje procesa.

26. D., Adamovi, M. Stefanovi, V., Lazi, M., ivkovi, N. Marjanovi: Influence of tribological conditions onto the friction coefficient at multiphase ironing, 5th International Conference Research and Development in Mechanical Industry RaDMI 2005, 04-07. Septembar 2005., Vrnjaka Banja, Serbia and Montenegro, pp. 305-310. [Broj bodova: 0.50].Pri hladnom plastinom izvlaenju veliina kontaktne povrine se menja za vreme procesa to znai da deo materijala koji nije bio u kontaktu u prethodnoj fazi sada dolazi u kontakt sa alatom. Ovaj uslov kao i mnogi drugi stvara niz specifinih problema. Ti problemi se ogledaju u promeni koeficijenta trenja u uslovima plastinog oblikovanja, znaaju hrapavosti alata i materijala, razlici u mehanikim osobinama, razvoju procesa habanja i potencijalnom lokalnom hladnom privarivanju, primeni razliitih vrsta maziva i dr. Cilj eksperimentalnih istraivanja prikazanih u ovom radu je da prikae promenu hrapavosti povrine koje nastaju u multifaznom izvlaenju i da se razmotri uticaj nekih faktora (materijal alata, vrsta maziva) na razvoj procesa.

27. V., Lazi, M., Jovanovi, D., Adamovi, D., Josifovi, N., Ratkovi: Development and application of welding technologies for regeneration of damaged working parts of forging presses and hammers, Welding and Joining Technologies for a Sustainble Development and Environment, 24-26.05.2006., Timisoara, Romania, (rad prihvaen u celini, pripremljen i prezentiran na skupu). [Broj bodova: 0.50].U radu je dat postupak reparature zavarivanjem i navarivanjem naprslog rama prese i bata pneumatskog ekia koji su u viegodinjoj eksploataciji u Zastava Kovanici (ZCZ). Pomenuti radni delovi podleu u toku dugotrajnog rada termikom zamoru usled cikline promene temperature i udarnog optereenja. To je posebno izraeno kod kovakog bata zbog istovremenog dejstva oba gore navedena faktora. S obzirom na veoma visoku cenu, a esto i nemogunost nabavke novih delova namee se potreba njihove reparature. Izvrena je detaljna kontrola nastalih oteenja tako to je najpre to uradjeno vizuelno, a zatim magnetnom i ultrazvunom defektoskopijom. To je omoguilo da se izvede adekvatna priprema lebova za zavarivanje. Takodje je, na osnovu hemijske analize navedenih delova, ustanovljeno da je re o srednjeugljeninom elinom livu (ram prese) odnosno eliku za poboljanje (bat ekia). Podaci dobijeni defektoskopskim ispitivanjima, hemijskom analizom i podaci koji proizilaze iz uslova rada navedenih delova, omoguili su izbor postupka i tehnologije zavarivanja, ukljuujui i sloenu proceduru prethodne, tekue i naknadne termike obrade. Ovakav pristup, uz neka dodatna modelska ispitivanja, bio je neophodan jer su u pitanju veoma nepovoljni uslovi za zavarivanje zbog velike mase i sloene konfiguracije navedenih delova. Osim toga, eventualno lomljenje radnih delova bata u eksploataciji neposredno bi ugrozilo angaovane radnike. Kontrola zavarivakih radova izvodjena je indirektno (na posebnim uzorcima zavarenim istim postupkom i tehnologijom) i direktno na gotovim delovima pre putanja u rad. Cilj indirektne kontrole je provera mikrostrukture i tvrdoe, a direktne (ultrazvukom i magnetnim fluksom) otkrivanje eventualnih spoljnih i unutranjih greaka.

28. R., uki, M., Mutavdi, V., Lazi, M., Jovanovi, N., Ratkovi: Tehno-ekonomski efekti reparaturnog i proizvodnog navarivanja delova gradjevinske mehanizacije, ZAVARIVANJE 2006, 26-29.04.2006., Zlatibor, (rad prihvaen u celini, prezentiran na skupu-15 stranica i objavljen na CD-u). [Broj bodova: 0.50].Za istraivanja u oblasti navarivanja delova gradjevinske mehanizacije opredelili smo se kako iz tehnikih tako i tehno-ekonomskih razloga. Razlozi za uvodjenje novih tehnologija reparature navarivanjem jesu viestruki: naa istraivanja ukazuju da se tri etvrtine svih delova gradjevinske mehanizacije mogu regenerisati odnosno proizvodno navarivati, vek repariranog dela dostie ili nadmauje vek novog dela, vek proizvodno navarenog dela nadmauje vie puta vek novog nenavarenog dela, niskih trokova reparature, smanjenje vremena zastoja zbog nabavke novog dela, poveanje produktivnosti smanjenjem vremena zastoja, trokova finansiranja i skladitenja. Veliki broj oteenih, a esto i polomljenih delova izaziva prekid radnog procesa, pa se zbog tekoa pri nabavci novih, uglavnom uvoznih delova, mora pristupiti alternativnom reenju-regeneraciji navarivanjem. Pored toga, u okviru odravanja delova gradjevinske mehanizacije planira se izrada novih delova navarivanjem, od kojih se oekuje dui radni vek u odnosu na nove radne delove. U ovom radu izvedena je tehno-ekonomska analiza tri tipina dela gradjevinske mehanizacije koja pokazuje direktne koristi od primene reparaturnog i proizvodnog navarivanja.

29. M., Mutavdi, V., Lazi, M., Jovanovi, D., Josifovi, B., Krsti: Izbor optimalne tehnologije reparaturnog navarivanja udarnih greda rotacionih drobilica, ZAVARIVANJE 2006, 26-29.04.2006., Zlatibor, (rad prihvaen u celini, prezentiran na skupu-18 stranica i objavljen na CD-u). [Broj bodova: 0.50].U ovom radu se razmatraju osnovni vidovi habanja koji se mogu uoiti na radnim delovima gradjevinskih maina izradjenim od manganskog elinog liva. U zavisnosti od stepena tog habanja, radni delovi maina se mogu zameniti novim ili podvrgnuti reparaturnom navarivanju. Teorijski i eksperimentalno posebno je analiziran mehanizam udarnog abrazivnog habanja uzimajui u obzir tvrdou, mikrostrukturu delova i s tim u vezi otpornost na habanje u laboratorijskim i realnim uslovima. To predstavlja osnovu za izbor najpovoljnijeg postupka i dodatnog materijala za regeneraciju radnih povrina. Eksperimentalni deo rada odnosi se na izbor optimalne tehnologije reparature oteenih udarnih greda drobilica stenskih minerala koje rade u uslovima intenzivnog udarnog abrazivnog habanja. Budui da su navedeni delovi izradjeni livenjem od manganskog elika, to je potrebno odabrati posebnu tehnologiju navarivanja. U tom su cilju najpre izvedena modelska ispitivanja, tako to su na uzorke naneti navari od: isto austenitne elektrode, austenitno-karbidne elektrode, kao i elektrodama za tvrda navarivanja uz primenu medjuslojne austenitne elektrode. Posle toga ispitivana je mikrostruktura karakteristinih zona navara, merena mikrotvrdoa tih zona, a na posebno pripremljenim blokovima proveravana otpornost na habanje. Tako navarene udarne grede, montirane su na rotor drobilice, putene u proces drobljenja minerala i povremeno kontrolisane u odredjenim vremenskim intervalima u realnim eksploatacionim uslovima. Posle odredjenog vremena rada u istim radnim uslovima, analiziran je stepen pohabanosti nenavarenih i razliito navarenih udarnih greda. Na ovaj nain bilo je mogue da se ustanovi najpovoljnija tehnologija reparature uzimajui u obzir ne samo tehnike ve i ekonomske faktore.

30. V., Lazi, M., Mutavdi, M., Jovanovi, D., Adamovi, B., Nedi: Proizvodno navarivanje lopatica mealica asfaltnih baza, ZAVARIVANJE 2006, 26-29.04.2006., Zlatibor, (rad prihvaen u celini, izloen na skupu-17 stranica i objavljen na CD-u). [Broj bodova: 0.50].U ovom radu razmatraju se osnovni vidovi habanja radnih povrina lopatica mealica za proizvodnju asfalta s ciljem da se predoi mogunost produenja njihovog radnog veka proizvodnim navarivanjem. Teorijski i eksperimentalno posebno je analiziran mehanizam abrazivnog habanja na modelima i realnim delovima, uzimajui u obzir tvrdou i mikrostrukturu, kao i pojas habanja i veliinu oteenja nove proizvodno navarene lopatice i nove nenavarene lopatice. Rezultati modelskih ispitivanja, omoguili su da se izabere najpovoljnija tehnologija navarivanja i ona "prenese" na realne delove. Tako navarene lopatice, montirane su u mealicu za proizvodnju asfalta, putene u proces proizvodnje asfalta tako da je u toku proizvodnje bila mogua samo povremena vizuelna kontrola lopatica. Na kraju gradjevinske sezone, analiziran je stepen pohabanosti nenavarenih i razliito proizvodno navarenih lopatica. Na ovaj nain bilo je mogue da se ustanovi najpovoljniji dodatni materijal

hadyo

Documents

Transcript of hadyo