Godišnji izveštaj 2013....2012. godine nije zaustavio rast budžetskog deficita i javnog duga...

Godišnji izveštaj 2013.

Godišnji izveštaj 2013.Godišnji izveštaj 2013.


PREGLED GODINEPismo akcionarima

Članovi IzvrŠnog i Upravnog odboraFinansijski pregled

UPRAVLJANJE RIZICIMA

POSLOVI SA STANOVNIŠTVOMSektor za kredite fizičkim licima

Služba depozita i personalnog bankarstvaPoslovanje sa tekućim računima stanovništva

Mali biznis

POSLOVI SA PRIVREDOMSektor za privredno bankarstvo

INVESTICIONO BANKARSTVO I TRŽIŠTE KAPITALASektor sredstava i likvidnosti

Kastodi usluge

OSTALE AKTIVNOSTI BANKEOperativna efikasnost i podrška klijentima

Zaštita okolineFinansiranje – sistem upravljanja socijalnim i ekološkim rizicima

POVEZANE KOMPANIJE GRUPEERB Property Services

PRILOZI

4101214

16

1819202121

2223

24 2525

26272727

2829

30


4

PREGLED GODINE


5

BILANS USPEHA

bilans uspeha za godinu završenu 31. decembra 2013. godineSvi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

Note 2013. 2012.Prihodi od kamata 6 12.102.040 12.269.722 Rashodi kamata 6 (4.603.394) (5.178.550)

DOBITAK PO OSNOVU KAMATA 7.498.646 7.091.172 Prihodi od naknada i provizija 7 2.270.329 2.237.312 Rashodi naknada i provizija 7 (390.542) (282.845)DOBITAK PO OSNOVU NAKNADA I PROVIZIJA 1.879.787 1.954.467 Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha 8 (99) (5.279)Neto dobitak od prodaje HoV raspoloživih za prodaju 8 4.613 2.592 Neto prihodi/(rashodi) od kursnih razlika 9 8.736 (4.635.404)Prihod od dividendi – –Ostali poslovni prihodi 10 98.700 124.084 Neto rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja 11 (2.940.156) (2.107.644)Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 12 (1.929.040) (2.005.819)Troškovi amortizacije 13 (417.819) (402.263)Operativni i ostali poslovni rashodi 14 (3.030.869) (2.960.838)Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 15 33.762.460 26.381.287 Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza 15 (33.613.345) (21.539.419)

REZULTAT PERIODA – DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 1.321.614 1.896.936

Porez na dobit 16 – (94.411)Dobitak/(gubitak) od kreiranja/smanjenja odloženih poreskih sredstava 16 47.078 (128.502)DOBITAK 1.368.692 1.674.023

ZARADA PO AKCIJI Osnovna zarada po akciji (u dinarima po akciji) 17 5.384 6.585


6

BILANS STANJA

bilans stanja za godinu završenu 31. decembra 2013. godineSvi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

Note 2013. 2012.AKTIVAGotovina i gotovinski ekvivalenti 18 12.886.916 18.611.242Opozivi depoziti i krediti 19 24.801.885 16.525.669Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja 20 1.139.220 1.049.448

Dati krediti i depoziti 21 89.496.540 104.477.053Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 22 19.391.672 19.031.938Udeli (učešća) 23 20.479 20.479Ostali plasmani 24 2.997.771 1.820.807Nematerijalna ulaganja 25 1.738.598 1.688.581Osnovna sredstva 26 3.992.357 3.961.671Odložena poreska sredstva 27 245.388 175.337Ostala sredstva 28 1.330.596 1.565.279UKUPNO AKTIVA 158.041.422 168.927.504 PASIVA Transakcioni depoziti 29 12.123.665 10.244.225Ostali depoziti 30 89.918.205 82.647.147Primljeni krediti 31 6.908.263 27.758.088Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene fer vrednosti derivata 32 38.579 54.715Obaveze za poreze 33 38.210 20.021Rezervisanja 34 301.818 295.251Obaveze iz dobitka 35 700 700Odložene poreske obaveze 27 140.799 110.200Ostale obaveze 36 1.747.764 2.385.642UKUPNO OBAVEZE 111.218.003 123.515.989 KAPITALKapital 37 31.481.926 31.481.926Rezerve 37 9.558.335 9.558.335Revalorizacione rezerve 37 185.191 141.979 Akumulirana dobit 37 4.229.275 2.555.252Dobit tekućeg perioda 37 1.368.692 1.674.023UKUPAN KAPITAL 46.823.419 45.411.515 UKUPNO PASIVA 158.041.422 168.927.504 VANBILANSNE POZICIJE Poslovi u ime i za račun trećih lica 38 1.638.646 1.336.391Preuzete buduće obaveze 38 24.126.588 31.487.699Primljena jemstva za obaveze 38 29.978.768 32.457.763Derivati 38 84.186.882 96.349.933Druge vanbilansne pozicije 38 295.053.712 299.598.166

434.984.596 461.229.952


7

BILANS TOKOVA GOTOVINE

izveštaj o tokovima gotovine za godinu završenu 31. decembra 2013. godineSvi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

2013. 2012.PRILIVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI Prilivi od kamata 9.645.027 10.228.810 Prilivi od naknada i provizija 2.261.720 2.179.024 Prilivi po osnovu ostalih poslovnih prihoda 142.188 376.761

12.048.935 12.784.595 ODLIVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTIOdlivi po osnovu kamata (4.658.738) (5.026.398)Odlivi po osnovu naknada i provizija (362.897) (253.084)Odlivi po osnovu bruto zarada, naknada zarada i drugih ličnih rashoda (1.908.658) (1.919.893)Odlivi po osnovu poreza, doprinosa i drugih dažbina na teret prihoda (1.045.148) (991.946)Odlivi po osnovu drugih troškova poslovanja (2.618.871) (2.909.341)

(10.594.312) (11.100.662)NETO PRILIV GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI 1.454.623 1.683.933

SMANJENJE PLASMANA I POVEĆANJE UZETIH DEPOZITASmanjenje kredita i plasmana bankama i komitentima 3.717.962 15.872.193 Smanjenje hartija od vrednosti 1.791.575 3.348.502 Povećanje depozita 8.977.989 250.796

14.487.526 19.471.491 POVEĆANJENJE KREDITA I PLASMANA, I SMANJENJA DEPOZITASmanjenje depozita – –

NETO PRILIV GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI PRE POREZA NA DOBITPlaćen porez na dobit (89.978) (108.578)Isplaćene dividende – –NETO PRILIV GOTOVINE OD POSLOVNIH AKTIVNOSTI 15.852.171 21.046.846

TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJAPriliv od prodaje dugoročnih investicija 5.593.619 5.924.016 Priliv od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 430 2.464

5.594.049 5.926.480 ODLIV GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA Odlivi po osnovu ulaganja u dugoročne hartije od vrednosti (5.187.652) (2.146.446)Odlivi po osnovu kupovine osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja (490.632) (412.679)

(5.678.284) (2.559.125)NETO TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA (84.235) 3.367.355

TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJAPovećanje primljenih kredita – –


8

izveštaj o tokovima gotovine za godinu završenu 31. decembra 2013. godineSvi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

BILANS TOKOVA GOTOVINE

2013. 2012.ODLIV GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJASmanjenje primljenih kredita (21.003.729) (1.505.242)Smanjenje subordiniranih obaveza – –Odliv po osnovu hartija od vrednosti (955.851) (10.174.642)

(21.959.580) (11.679.884)NETO PRILIV GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA (21.959.580) (11.679.884)

SVEGA PRILIV GOTOVINE 32.130.510 38.182.566 SVEGA ODLIV GOTOVINE (38.322.154) (25.448.249)NETO POVEĆANJE/(SMANJENJE) GOTOVINE (6.191.644) 12.734.317 GOTOVINA NA POČETKU GODINE 18.611.242 6.143.802 POZITIVNE KURSNE RAZLIKE 11.073.138 20.948.026 NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE (10.605.820) (21.214.903)GOTOVINA NA KRAJU PERIODA 12.886.916 18.611.242


9

PROMENE NA KAPITALU

izveštaj o promenama na kapitalu za godinu završenu 31. decembra 2013. godineSvi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

Akcijski i drugi kapital

Emisiona premija

Revalorizacione rezerve

Ostale rezerve

Akumulirani dobitak/

(gubitak)Ukupno

STANJE 1. JANUAR 2011. GODINE 25.429.927 6.051.999 18.930 9.558.335 2.700.630 43.759.821

Revaluacija portfolija raspoloživog za prodaju

– – 148,105 – – 148,105

Raspodela dobiti – – – – (145,378) (145,378)

Odloženi porezi po osnovu revalorizacionh rezervi

– – (25,055) – – (25,055)

Dobit tekućeg perioda – – – – 1,674,023 1,674,023 STANJE 31. DECEMBAR 2012. GODINE 25.429.927 6.051.999 141.979 9.558.335 4.229.275 45.411.515

Revaluacija portfolija raspoloživog za prodaju

– – 50,838 – – 50,838

Odloženi porezi po osnovu revalorizacionh rezervi

– – (7,626) – – (7,626)

Dobit tekućeg perioda – – – – 1,368,692 1,368,692

STANJE 31. DECEMBAR 2013. GODINE 25.429.927 6.051.999 185.191 9.558.335 5.597.967 46.823.419


10

Poštovani akcionari,

Nesumnjivo je 2013. godina bila još jedna teška godina za srp-sku privredu i bankarski sektor u celini. Iako je u 2013. godini zabeležen privredni rast (BDP je porastao za 2,5%), koji je u velikoj meri bio posledica niskog baznog efekta i porasta neto izvoza usled niza konkretnih slučajeva (kao što je puno poslo-vanje fabrike FIAT u Kragujevcu i renovirana rafinerija NIS u Pančevu), a ne usled implementacije strukturnih reformi koje dovode do održivog rasta.

Makroekonomsko okruženje u 2013. godini ostalo je puno izazova. Program fiskalne konsolidacije koji je uveden krajem 2012. godine nije zaustavio rast budžetskog deficita i javnog duga (61,2% BDP). Stopa nezaposlenosti je ostala među najvi-šim u Evropi (iznad 20%) dok su neto direktna strana ulaganja opala i iznosila su samo 760 miliona evra.

Bankarski sektor je zabeležio ukupni gubitak (18 miliona evra) po prvi put u deceniji. Polovina od 30 poslobnih banaka koje posluju u državi zabeležila gubitke, a NBS je ukinula dozvolu za rad dve domaće banke. Ukupna kreditna aktivnost opala je za 5,3% u odnosu na 2012. godinu na 16.3 milijardi evra, uglavnom zbog smanjenja kredita pravnim licima (-9% u odnosu prošlu godinu). S druge strane, depoziti su porasli za 2% u odnosu na 2012. godinu dostigavši 13.7 milijardi evra. Krajem 2013. godi-ne, udeo problemetičnih kredita u ukupnim kreditima dostigao je 22,3% (najvećim delom u segementu pravnih lica i predu-zetnika). Uprkos ovim negativnim trendovima, kvalitet bilansa stanja bankarskog sektora je bio na zadovoljavajućem nivou (koeficijent adekvatnosti kapitala 20,9%, koeficijent likvidnos-ti 2,4, problematični krediti obezbeđeni 117,9%), prvenstveno zbog prudentnog upravljanja rizicima i kapitalom većine bana-ka i preduzetih mera supervizora.

U ovom nepovoljnom okruženju, Eurobank je postigla zadovoljava-juću profitabilnost i održala zdrave pozicije kapitala i likvidnosti, i to:

● Ukupna neto dobit u 2013. godini iznosila je 1,4 milijarde di-nara. U drugoj polovini godine, usled pogoršanja finansijske pozicije nekoliko velikih kompanija, na dobit banke uticalo je znatnije izdvajanja rezervisanja.

● Koeficijent adekvatnosti kapitala na kraju 2013. godine izno-sio je 19,5%, znatno iznad regulatornog minimuma od 12%.

PISMO AKCIONARIMA


Mi smo i dalje jedna od vodećih banaka kada su aktiva i kapital u pitanju sa 1.500 zaposlenih koji izlaze u susret svakodnevnim potrebama skoro pola miliona klijenata u nacionalnoj mreži od 100 filijala i poslovnih centara. Zajedno sa ostalim povezanim kompa-nijama Eurobank Grupe, ERB Leasing i ERB Property Services, nu-dimo širok spektar usluga stanovništvu i korporativnim klijentima.

Tokom 2013. godine, naša Banka je nastavila sa dobro uteme-ljenim programom korporativne društvene odgovornosti Inve-stiramo u evropske vrednosti u koji je uloženo oko 4 miliona evra. Realizovali smo veliki broj projekata i inicijativa koje se odnose na obrazovanje, društvenu inkluziju, kulturu i zaštitu ži-votne sredine uključujući rekonstrukciju još 5 igrališta u držav-nim obdaništima širom Srbije. prilagođavanje Galerije SANU osobama sa invaliditetom i prijem za najbolje maturante iz pre-ko 500 srednjih škola širom Srbije organizovan u saradnju sa Fondacijom za obrazovanje Prestolonaslednika Aleksandra II.

Kao priznanje svega navedenog, naša Banka je osvojila presti-žnu Virtus nagradu za doprinos lokalnoj zajednici u 2013. godi-ni. Mi smo takođe prva banka koja je dobila energetski pasoš za centralu u Beogradu kao priznanje za naša ulaganja u zaštiti životne sredine i održivi razvoj.

Eurobanka se više od 10 godina jedan od ključnih stubova ban-karskog sektora Srbije. Poslujući ovde, Eurobanka se dokazala kao pouzdan partner koji podjednako podržava i domaću privredu i stanovništvo. I ubuduće ćemo nastaviti da aktivno doprinosimo dugoročnom rastu i unapređenju poslovnog okruženja u Srbiji.

Beograd, jul 2014. godine

● Depoziti klijenata porasli su za 7% na 846 miliona evra, dok su troškovi depozita znatno opali. Kao rezultat toga, troškovi od kamata opali su za 9% u odnosu na 2012. godinu. Dodatno je osnažena pozicija likvidnosti proširenjem odnosa sa međunarodnim finansijskim institucijama i smanjenjem na finansiranje od strane centrale.

● Ukupni plasmani porasli su za 3% i iznose 860 miliona evra, nadmašivši tako tržište koje je realno opalo tokom godine. Kreditne aktivnosti bile su usmerene na segmente sa opti-malnim odnosom rizika/zarade, kao što su potrošački kre-diti (izdato je više od 44.000 kreditnih kartica, što je najbolji učinak od 2008. godine). Bruto kamatna marža bila je među najvišim u sektoru i dostigla 8,6%.

● Troškovi su ostali na nivou iz 2012. godine, što je dovelo do kumulativnog smanjenja u poslednjih pet godina od 30%.

Eurobanka je nastavila da podržava srpsku privredu, a počet-kom ove godine IFC joj je dodelila nagradu za Najbolje partner-stvo na tržištima u razvoju u 2013. godini za našu saradnju u finansiranju trgovine, odnosno za podršku kod uvozno-izvoznih aktivnosti kompanija iz Srbije.

Takođe smo pokrenuli ekskluzivno četvorogodišnje partner-stvo sa fudbalskim klubom Manchester United u oblasti platnih kartica. Veoma smo zadovoljni što se Eurobank Srbija povezuje sa fudbalskim klubom Manchester United, jednim od najvećih svetskih brendova, sa kojima delimo mnogo zajednič-kih vrednosti. Ovo je prvo veliko partnerstvo ove vrste koje je fudbalski klub Manchester United pokrenuo u Evropi.

Ostali smo fokusirani na unapređenje naših usluga klijentima kroz razvoj alternativnih kanala i kroz optimizaciju procesa. Uspešno pokretanje servisa Mobilnog bankarstva zajedno sa digitalizacijom ključnih poslovnih procesa (otvaranje računa, zahtevi za odobrenje kredita) umnogome su doprineli daljem unapređenju korisničkog iskustva. Naša banka je, takođe, među vodećim što se tiče prisustva u društvenim medijima sa više od 50.000 fanova na Facebook stranici kompanije, gde se sve ključne kampanje dodatno promovišu.

11

Antonios HassiotisPredsednik Upravnog odbora

Filippos Karamanolis Predsednik Izvršnog odbora


12

ČLANOVI IZVRŠNOG ODBORA

Filippos KaramanolisPredsednik Izvršnog odbora

Slavica PavlovićFinansijski direktor

Predrag JankovićDirektor Sektora za upravljanje rizicima

Vuk ZečevićDirektor Sektora sredstava i likvidnosti

Antonios Chatzistamatiou Direktor Sektora za poslove sa privredom

Georgios Michalakopoulos Direktor bankarskih operacija i organizacije

Nataša Strugarević Direktor Sektora ljudskih resursa


13

ČLANOVI UPRAVNOG ODBORA

Antonios Hassiotis

Stavros Ioannou Nikolaos Aliprantis Theodoros Karakasis

Slobodan Slović Angelos Tsichrintzis Ivan Vujačić

PREDSEDNIK

ČLANOVI

NEZAVISNI ČLANOVI


14

FINANSIJSKI PREGLED SNAŽNE POZICIJE LIKVIDNOSTI I KAPITALA

I 2013. godina bila je veoma teška za srpsku ekonomiju jer se kriza nastavila i nije bilo znakova ozbiljnijeg oporavka privrede. Iako je privreda porasla za 2,5%, povećanje je bilo rezultat neto izvoznih aktivnosti, a inflacija na najnižem nivou u prethod-nih nekoliko godina (2,2%). Budžetski deficit je dostigao 6,5% BDP-a, a stopa nazaposlenosti ostala je na veoma visokom nivou od 20,1%. Bankarski sektor u Srbiji suočio se s ozbiljnim pogoršanjem finansijske situacije nekih banaka, što je uticalo na ukupnu profitabilnost sektora u 2013. godini. Dve banke su u 2013. godini izgubile dozvolu za rad, a bankarski sektor u celini je zabežio gubitak po prvi put od 2005. godine.

U ovom veoma nepovoljnom poslovnom okruženju, Eurobank je pokazala da ima snage da se prilagodi izuzetno promenljivim tržišnim uslovima, a da pri tom očuva ulogu sistemske banke u zemlji uz sledeće rezultate:

■ snažna pozicija likvidnosti i kapitala: pokazatelj adekvatnosti kapitala od 19,5%; šesto mesto po ukupnim depozitima i šesto mesto po ukupnom kapitalu

■ šesta najveća banka u pogledu aktive uz tržišno učešće od 5,6%

■ dobro upravljanje troškovima poslovanja (kumulativno smanjenje prethodnih godina od 30%) i racio prihoda i rashoda od 55,8%

■ 2013. godina bila je veoma teška za srpsku privredu, a to se posebno odrazilo na povećanje nenaplativih kredita na tržištu. I na Banku je uticalo opšte stanje na tržištu te je zabeležila nešto povećani nivo nenaplativih kredita

■ neto dobit od RSD 1,4 milijarde■ uspešan nastavak projekata društveno-

odgovornog poslovanja

Banka je održala veoma dobru poziciju likvidnosti u 2013. god-ini. Ukupni depoziti povećali su se za 7% i dostigli RSD 97 mili-jardi. Povećanje depozita pratilo je znatno smanjenje kamatnih stopa. Kamatne stope za depozite u evrima smanjile su se u proseku za 1,47%.

Banka je nastavila opsežnu saradnju sa najznačajnijim međun-arodnim finansijskim institucijama.

Eurobank a.d. Beograd i dalje se ubraja u najbolje kapital-izovane banke na srpskom tržištu. Ukupan akcijski kapital na kraju 2013. godine iznosio je RSD 46,8 milijardi.

* Isključujući depozite lokalnih i stranih banka i

kratkoročne pozajmice od matične banke


15

BEZ SMANJENJA KREDITNOG PORTFOLIJA OČUVANJE PROFITABILNOSTI

Ukupna aktiva Eurobank u Srbiji iznosi RSD 158 milijardi. U 2013. godini, uprkos izrazito teškoj ekonomskoj situaciji, Ban-ka je uspela da očuva stabilan portfolio kredita od RSD 122 mili-jarde. Banka je selektivno rasla u profitabilnim segmentima i povukla se iz nekih neprofitabilnih poslovnih odnosa.

* Isključujući plasmane lokalnim i stranim bankama, kratkoročne

plasmane matičnoj kompaniji i prekogranične kredite

Uprkos nepovoljnim okolnostima koje su se nastavile i u 2013. godini, Banka je uspela da ostane profitabilna čitave godine. Neto dobit dostigla je RSD 1,4 milijarde (EUR 12 miliona).

NASTAVAK INICIJATIVA ZA SMANJENJE TROŠKOVA

Banka je nastavila da postiže odlične rezultate u pogledu smanjenja troškova što je deo njene sveobuhvatne inicijative usmerene ka smanjenju troškova. Banka je postigla kumula-tivno smanjenje veće od 30% u prethodnih nekoliko godina.


16

UPRAVLJANJE RIZICIMA


17

Uspešno upravljanje rizicima jedan je od glavnih prioriteta Eurobank, a istovremeno je izvor njene konkurentske pred-nosti. Banka je uložila znatne napore da poboljša svoju poli-tiku, procedure, metodologiju i infrastrukturu upravljanja ri-zicima u cilju njihove efektivnosti i usaglašenosti s propisima Narodne banke Srbije i najboljom međunarodnom praksom iz oblasti kreditnog, tržišnog i operativnog rizika.

Eurobank u Srbiji sprovodi jasno definisan proces odobra-vanja kredita, uspostavljanja limita i kontrole. Kreditni rizik se konstantno prati, a izveštaji se svakog kvartala podnose Komitetu za rizik Upravnog odbora. Nakon odobrenja, kvalitet kreditne izloženosti prema privredi i stanovništvu prati i procenjuje Služba kreditne kontrole čime obezbeđuje kvalitet sredstava Banke.

U skladu s najboljom praksom u ovoj oblasti, Banka je poslednjih nekoliko godina umnogome ojačala tim zadužen za upravljanje nenaplativim kreditima. Odeljenje za nenaplative kredite predstavlja deo Sektora za upravljanje rizicima i za-duženo je za upravljanje problematičnim izloženostima čime

u velikoj meri doprinosi razrešenju slučajeva nenaplativih kredita i očuvanju kvaliteta portfolija.

Kako bi se Banka zaštitila od nepredviđenih tržišno induko- vanih gubitaka i kako bi se doprinelo stabilnosti prihoda putem nezavisne identifikacije, procene i razumevanja tržišnih rizika koji proizilaze iz bankarskog poslovanja, Eurobanka je razvila i sprovodi politiku upravljanja tržišnim rizikom.

Politika i procedure Banke u pogledu likvidnosti imaju za cilj održavanje adekvatnog nivoa likvidnih sredstava za pokrivanje obaveza kada one dospeju, kao i ublažavanje rizika likvidnosti.

Eurobank smatra da je upravljanje operativnim rizikom od suštinskog značaja za njeno poslovanje. Strateški cljevi upravljanja operativnim rizicima Banke jesu očuvanje sigurnosti Banke i njenih resursa na prihvatljivom nivou kroz tekući proces zaštite od prevarnih radnji, smanjenja opera-tivnih gubitaka i očuvanja kapitala Banke, kao i poboljšanje sistema blagovremenog reagovanja i adekvatnosti preduze-tih aktivnosti Banke u tom pogledu.


18

POSLOVI SA STANOVNIŠTVOM


19

Nastavljajući raniji trend, 2013. godina bila je dinamična i iza-zovna za poslovanje u oblasti kreditiranja fizičkih lica. Uprkos nepovoljnim tržišnim uslovima, Eurobank je uspela da dodatno ojača svoje poslovanje i ostvari intezivan rast u oblasti potro-šačkih kredita i kreditnih kartica. Pozitivni rezultati su posledica pravovremenih odgovora na tržišne trendove i stalnih inovacija proizvoda i procesa.

U oblasti gotovinskih i potrošačkih kredita, uprkos makroeko-nomskim uslovima koji su rezultirali smanjenjem tražnje za robom široke potrošnje, Eurobank je nastavila sa uspešnim poslovnim rezultatima.

U pogledu tražnje za kreditima, trend je ostao isti kao i prethod-nih nekoliko godina. Tražnja za kreditima za refinansiranje je i dalje bila izrazito dominantna, pogotovo onih sa dužim rokovi-ma otplate. Što se tiče valutne strukture, krediti u domaćoj valuti su imali primat tokom 2013. godine, sa učešćem od 99 odsto u ukupnoj godišnjoj kreditnoj aktivnosti. Tokom 2013. godine Eu-robank je sprovodila brojne komercijalne aktivnosti i uspela da isplati 39 odsto više gotovinskih i potrošačkih kredita u odnosu na 2012. godine (u pogledu obima). Eurobank je završila još jed-nu uspešnu godinu za gotovinske i potrošačke kredite sa pove-ćanim saldom u kreditnom portfoliju za 11 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Godine 2013. realizovane su dve uspešne medijske kampanje za kredite za refinansiranje pod nazivom „Štedljivi kredit“ koje su svrstale Eurobank u sam vrh, među glavnim konkurentima na tržištu kredita za stanovništvo. Pored pozitivnog prijema od strane klijenata, kampanja je priznata i od strane Udruženja za tržišne komunikacije Srbije (UEPS) i nagrađena Srebrnom na-gradom za integrisanu promotivnu kampanju.

Što se tiče kreditnih kartica, rastući trend je zadržan i u 2013. godini. Tokom godine saldo kreditnih kartica u Eurobank port-foliju porastao je za osam odsto. Pored toga, povećana je upo-treba kreditnih kartica, tako da je napravljeno 19 odsto više transakcija nego u 2012. godini (u pogledu obima).

U kartičarskom poslu, Eurobank je uvek težila ka inovacijama i novim tehnologijama sa ciljem da održi svoju poziciju među modernim izdavaocima kartica u Srbiji. Prateći svetske trendo-

SEKTOR ZA KREDITE FIZIČKIM LICIMA

ve, uvedena je prva debitna MasterCard PayPass kartica u Srbiji pomoću koje klijenti mogu da vrše beskontaktno plaćanje na brz i jednostavan način.

Sve Eurobank kreditne kartice imaju specijalnu pogodnost: ku-povinu na mesečne rate bez kamate. Ova usluga poznata je po „Secko“ maskoti i u širokoj je upotrebi.

Tokom cele godine Eurobank je sprovodila planiranu i segmenti-ranu strategiju, što je rezultiralo poboljšanjem komunikacije, bo-ljim razumevanjem potreba klijenata i prilagođenom ponudom proizvoda. U cilju kontinuiranog poboljšanja korisničkog servisa, Banka je pokrenula elektronski bilten koji se šalje na kvartalnom nivou svim korisnicima kreditnih kartica koje imaju imejl adresu. Pored toga, lansiran je novi mesečni izveštaj za kreditnu karticu koji omogućava Banci da ubaci različite komercijalne oglase i lič-ne poruke klijentima.

Eurobank je nastavila sa strategijom kontinuiranog ulaganja u zajednicu u kojoj sa uspehom posluje i u 2013. godini. Četvrtu godinu zaredom Banka je nastavila uspesnu saradnju sa Fonda-cijom Ana i Vlade Divac. Zajednička humanitarna MaterCard kar-tica Veliko srce ima više od 22.000 korisnika, zahvaljujući kojima je obnovljeno 20 dečijih igrališta u vrtićima širom Srbije (u 2013. godini ukupno četiri igrališta). Za projekat „Veliko srce“ banka je dobila prestižnu VIRTUS nagradu za doprinos lokalnoj zajednici 2013. godie.

U oblasti stambenih kredita tržišni uslovi su ostali nepromenjeni u odnosu na prethodne godine. Zbog ekonomske krize, tražnja za stambenim kreditima ostala je niska, iako su se cene nekret-nina postepeno smanjivale poslednjih nekoliko godina. Kao re-zultat, Banka je ostala usmerena na postojeći portfolio klijenata u cilju održanja kvaliteta aktive.

U maju 2013. godine Narodna banka Srbije donela je preporuke sa ciljem da se pomogne postojećim korisnicima kredita da pre-vaziđu finansijske poteškoće. Eurobank je blagovremeno prihva-tila i implementirala preporučene mere.

Optimizacija i poboljšanje internih procesa uvek su bili prioriteti Banke. U 2013. godini Eurobank je uvela novo i inovativno tehno-loško rešenje za digitalno skeniranje i rukovanje dokumentima.


20

Digitalizacijom je skraćen proces odobravanja kredita, povećana efikasnost procesa i dodatno poboljšan nivo usluge ka klijentima.

Da bi izašla u susret različitim potrebama klijenata, Eurobank će nastaviti da poboljšava kvalitet usluga, razvija nove i menja postojeće proizvode, uvek sa ciljem da pruži najbolju ponudu. Takođe će nastaviti da unapređuje odnose sa klijentima i obez-beđuje još ličniji pristup.

Eurobank uvek gleda napred u budućnost i poštujući ovu filozo-fiju tehnološki napredne usluge će ostati njena obaveza i odgo-vornost prema klijentima.

U skladu sa poslovnom strategijom banke usmerene ka kontinuiranom unapređenju proizvoda i usluga i poboljša-nju nivoa zadovoljstva klijenata, uvedena je usluga mobilnog bankarstva. Ova usluga omogućava klijentima brz i jedno-stavan pregled po računima, karticama i kreditima koje po-seduju. Pored pregleda stanja, moguće su i opcije transfera sredstava između sopstvenih računa, placanje dugovanja po kreditnim karticama i kupovina/prodaja deviza po povoljni-jem kursu.Takođe, postojeća usluga trajnih naloga unapređena je ra-zvojem opcije za eksterno placanje putem trajnih naloga čime je omogućeno plaćanje na bilo koji račun u zemlji u bilo kom vremenskom periodu.

NETWORK PERFORMANCE

Uspešnom poslovnom strategijom i inovativnim depozitnim proizvodima Služba depozita i personalnog bankarstva je opravdala epitet – Banka, poznata po štednji!

U 2013. godini Banka je ostvarila prirast depozita fizičkih lica od 41 milion evra i 7 miliona pravnih lica i preduzetnika u na- dležnosti mreže, uz istovremenu znatnu racionalizaciju tro- škova kamata i povećanja tržišnog učešća. Prosečna kamatna stopa za depozite u evrima snižena je za čak 1,47 procentnih poena. Najznačajniji rezultati postignuti su u dve depozitne ak-cije, davanje naloga za prenos stare devizne štednje i Nedelji štednje. Poverenje Eurobank je poklonilo preko 9.838 klijena-ta koji su dali nalog za prenos stare devizne štednje na račun

SLUŽBA DEPOZITA I PERSONALNOG BANKARSTVA

slobodne štednje, a Banka je ostvarila prirast od 18 miliona u II kvartalu. Jasno definisana strategija, efikasna koordinacija između Službe depozita i personalnog bankarstva i poslovne mreže, kao i inovativni depozitni proizvod „Dupla kamata“ do-prineli su zapaženim rezultatima u periodu Nedelje štednje. Sa nižom kamatom za ukupne depozite u odnosu na tržište, Banka je ostvarila prirast i povećala tržišno učešće. Zahvaljuju-ći atraktivnoj ponudi i poslovnoj strategiji, koncept personalnog bankarstva je znatno doprineo ostvarenim rezultatima. Broj klijenata koji pripadaju ovom segmentu se povećao za 13%, a iznos depozita u ovom segmentu za 12% u poređenju sa 2012. godinom.


21

Tržište za poslovanje sa malim preduzećima i preduzetnicima (SBB) u Srbiji je nakon kriznog perioda nastavilo da se oporavlja u 2013. godini. U prilog tome, govori i činjenica da je od početka 2013. godine zabeležen pozitivan priraštaj u pogledu ukupnog broja novoosnovanih privrednih subjekata. Kvalitet u poslu sve više postaje osnovni prioritet za klijente, tako da je Sektor malog biznisa nastavio da prati taj trend dajući potpunu podršku kvali-tetnim klijentima kroz različite finansijske usluge.

Tokom 2013. godine Sektor Malog biznisa pružio je kreditne usluge po veoma privlačnim kamatnim stopama u lokalnoj i stranoj valuti. Plasiran je veliki broj kredita u domaćoj valuti sa fiksnom kamatnom stopom i ostvareno povećanje depozitnog portfolija za 30%. Zahvaljujući navedenim i drugim aktivnostima, zadržali smo visoku poziciju na tržištu, gde smo ostali u rangu prve tri banke u Srbiji.

Sa reputacijom jedne od vodećih banaka na tržištu, Sektor za Mali biznis nastavlja da unapređuje svoje proizvode i usluge sa oba-vezom da podrži sve finansijske potrebe kompanija i profesio- nalaca sa prihodima do milion evra.

MALI BIZNIS

U okviru segmenta Poslovanja sa tekućim računima sta-novništva (PY), 2013. godine povećana je profitabilnost po prosečnom klijentu za 28% i aktivirano je 12% više računa u odnosu na 2012. godinu. Ostvaren je i rast indeksa unakrsne prodaje uz istovremeno uvećanje baze klijenata. Tržište je zabeležilo pad od 1%, dok je baza klijenata Eurobank porasla za 3%. Otvoreno je 21.000 novih tekućih računa, dok je 15.000 klijenata postalo aktivni korisnik Eurobank paketa uz tekući račun. Posebna pažnja posvećena je aktivaciji novih tekućih računa kroz razne akcije pozivanja klijenata od strane ekspozitura. Ostvaren je povećan procenat aktivacije od 5% u od-nosu na 2012. godinu.

Aktivnosti koje smo preduzeli tokom 2012. i nastavili u 2013. godine podržale su naše dobre performanse ne samo u cilju akvizicije novih klijenata već i održavanja zadovoljstva posto-jećih (Medifree program sa dodatnim mesečnim besplatnim pregledima za klijente banke). Godine 2013.bilo je 15.000 ak-tivnih korisnika Medifree usluge.

Produbljena je saradnja sa Wiener Städtische osiguranjem koja je u u 2013. godini bila veroma uspešna. U 2012. godi-ni proširili smo ponudu uvodeći proizvode: riziko osiguranje života, putno osiguranje, individualno osiguranje kuće/stana i mešovito (štedno) osiguranje života, dok je u 2013. godini. Ponuda obogacena uvođenjem nove vrste mešovitog osigu-ranja života sa garantovanom dobiti.

POSLOVANJE SA TEKUĆIM RAČUNIMA STANOVNIŠTVA

U planu je uvođenje još dva proizvoda štednog životnog osi-guranja od kojih će jedan biti namenjen starijoj populaciji, kako bismo zadovoljili i taj segment klijenata. Takođe, pla-niramo uvođenje novih proizvoda osiguranja uz kredite i kre-ditne kartice i očekujemo još bolje rezultate u 2014. godini u odnosu na proteklu godinu.


22

POSLOVI SA PRIVREDOM


23

Tokom 2013. godine srpska privreda zabeležila je primetan rast BDP. Međutim, korist od ovog rasta nije bila pravilno raspoređena na sve sektore privrede, već je bila prilično ograničena na auto–industriju i sektor poljoprivrede. Vredi napomenuti da su, nakon mnogo godina rasta, plasmani pravnim licima i depoziti pravnih lica smanjeni u 2013. god-ini u poređenju sa 2012. godinom, i to za 9,2%, odnosno, 1,5%. Takođe, treba dodati da su 2013. godinu obeležili fi-nansijski problemi pojedinih veoma poznatih kompanija iz TOP 100, što je onda izazvalo talas uznemirenosti među poslovnim partnerima tih kompanija.

U ovakvom okruženju Sektor za rad s privredom Eurobank uspeo je da nadmaši tržište imajući u vidu da je obim plasmana smanjen za 3,6%, dok je baza depozita uvećana za 4,7%. Najveći deo rasta u oblasti plasmana finansiran je novim sredstvima Međunarodne finansijske korporacije (IFC-a) čiji je cilj pružanje podrške srpskim kompanijama i njihovim međunarodnim trgovinskim aktivnostima.

SEKTOR ZA PRIVREDNO BANKARSTVO

Još jedna oblast na čije smo se unapređenje obavezali, a i koje smo ostvarili tokom 2013. godine u odnosu na 2012. godinu, jeste oblast prihoda od nerizičnih prioizvoda, tj. pri-hoda od naknada i provizija, kao i od depozita. Tokom pome-nutog perioda ovi prihodi su kumulativno porasli za 23%.

Što se tiče novog talasa nenaplativih kredita, koji su se po-javili na tržištu tokom 2013. godine, naša izloženost bila je veoma ograničena. Međutim, ipak smo osetili znatan uticaj rezervisanja, koja su proistekla iz prodaje/revalorizacije up-isanih hipoteka, koje su u 2012. godini predstavljale obez-beđenje kod nenaplativih kredita.

Očekuje se da će sledeća godina (2014) biti puna izazova, ima-jući u vidu da ćemo morati da balansiramo između razvoja novih, zdravih odnosa, naročito sa malim i srednjim preduzećima, koji-ma se adekvatno upravljalo i istovremeno da analiziramo kvalitet finansijskog položaja postojećih klijenata na koje je potencijalno uticao finansijski krah njihovih partnera.


24

INVESTICIONO BANKARSTVO ITRŽIŠTE KAPITALA


25

Kao i prethodna, i 2013. godina bila je izazovna za Sektor sredstava i likvidnosti. Glavni cilj bili su osiguranje likvidnosti, održanje i povećanje profitabilnosti i nastavak daljeg razvo-ja poslovanja koji je orijentisan prema potrebama klijenata, proširenje i dalje unapređenje saradnje sa međunarodnim finansijskim institucijama.

Eurobank je i u 2013. godini nastavila sa vrlo jasnom i in-tezivnom razvojnom strategijom zasnovanom, pre svega, na jačanju pozicije likvidnosti. Koordinacija likvidnosti i upravljanje kapitalom od strane Sektora sredstava i likvidnosti bili su osnovni instrumenti Banke pred izazovima.

Zahvaljujući aktivnom učešću i svojom prisutnošću na tržištu, Odeljenje trgovanja bilo je u mogućnosti da ponudi izuzetno konkurentne kotacije na novčanom i deviznom trzištu. Nasto-jeći da diverzifikuje rizik, Odeljenje trgovanja je, takođe, uspe-lo da ostvari najznačajniji cilj u ovoj godini, a to je da obezbedi visok nivo likvidnosti sa odličnom kontrolom troškova.

Konstantno unapređenje i proširivanje ponude različitih proiz-voda i usluga za naše internacionalne i domaće klijente, veli-ka, mala i srednja preduzeća, institucionalne klijente i fizička lica bili su glavni ciljevi 2013. godini. Na taj način, klijenti su bili u mogućnosti da se zaštite od različitih vrsta rizika na finansijskim tržištima. Koristeći prisutnost naše grupacije u regionu, uspeli smo da odgovorimo na različite potrebe naših klijenata koje su vezane za poslovanje i izvan Srbije, kao i da obezbedimo finansijsku podršku regionalnom poslovanju.

SEKTOR SREDSTAVA I LIKVIDNOSTI KASTODI USLUGE

Eurobank nudi široki spektar kastodi i depozitarnih usluga domaćim i stranim institucionalnim investitorima, korpora-tivnim klijentima i fizičkim licima, kao što su čuvanje hartija od vrednosti, saldiranje transakcija i servisiranje imovine. Eu-robank pruža kastodi usluge na tržištu Srbije od 2007. godine i nudi potpunu kompatibilnost sa standardima SWIFT ko-munikacije, STP obradu instrukcija klijenata, itd. Obezbeđu-jemo zaokružen sistem vrednosti koji podrazumeva kliring i saldiranje, čuvanje i upravljanje hartijama od vrednosti.

Širok spektar usluga koje nudimo klijentima su:

■ homogen sistem i podrška u celom regionu■ potpuna SWIFT osposobljenost■ proces saldiranja transakcija uz visoku stopu

STP transakcija■ procesiranje svih korporativnih događaja i

obaveštavanje u roku od 24 sata od objave■ portfolio izveštavanje : pravovremeno, tačno i

po meri klijenta u definisanim intervalima koji su usklađeni sa potrebama i zahtevima naših klijenata.


26

OSTALE AKTIVNOSTI BANKE


27

U 2013. godini nastavljeno je sa usavršavanjem efikasnosti rada u izvršenju naloga međunarodnog platnog prometa, što nije ostalo nezapaženo ni od strane klijenata banke, ni od strane njenih korespondenata. Kao materijalizaciju tih napora i opredeljenja, zadovoljstvo je bilo primiti priznanje Commer-zbanke Frankfurt/Main za odličan kvalitet i obavljanje poslo-va platnog prometa sa inostranstvom. Priznanje je došlo kao neosporna potvrda usvajanja i održavanja visokog standarda u obavljanju ovog posla, kao i predanosti celog tima Banke na zadovoljstvo i banaka učesnica i njihovih klijenata.

Kao deo velikog projekta Grupe, Banka je promenila naziv (brisanje „EFG“ prefiksa iz naziva), što je uključilo mnoge aktivnosti re–brandinga prostorija ekspozitura i centrale, zamene reklamnog materiala, dokumentacije, softverskih rešenja i promene BIC koda Banke.

U toku 2013. godine uspešno je započet projekt DD (direktno zaduživanje) za pravna lica (očekuje se sertifikacija NBS). Sa implementacijom ovakvog načina rada, ključni procesi, a ne samo aktivnosti platnog prometa, će se ubrzati, plaćanje i na-plata će biti pouzdanija i komfornija i za Banku i za klijente.

OPERATIVNA EFIKASNOST I PODRŠKA KLIJENTIMA

ZAŠTITA OKOLINE FINANSIRANJE – SISTEM UPRAVLJANJA SOCIJALNIM I EKOLOŠKIM RIZICIMAFinansiranje i odgovorno upravljanje ekološkim i socijalnim rizicima predstavlja važan deo strategije rada i razvoja Euro-bank. Do sada, Banka je implementirala Sistem upravljanja socijalnim i ekološkim rizicima u proces odobravanja kredita, u skladu sa međunarodnim standardima i najboljom prak-som. ESRM je bio jedan od ključnih elemenata za uspostavl-janje dobre saradnje sa Evropskom bankom za obnovu i raz-voj. Zahvaljujući svojim čvrstim opredeljenjima i rezultatima, Eurobanka je dobila novu revolving kreditnu liniju od EBRD-a u okviru programa „Trade Facilitation Program“.

Zaštita životne sredine je jedan od klučnih stubova dru- štvene odgovornosti u Eurobank. Težeći stalnim poboljšanji-ma i sprovođenju ekoloških programa i inicijativa, Eurobank je usvojila Sistem upravljanja životnom sredinom. U skladu sa naporima da razvije svoj Sistem upravljanja životnom sredi-nom, u obzir je uzet sveukupan uticaj na okruženje. Rezultati su poslužili za postavljanje osnova za sledeće ključne inicijative:

■ UPRAVLJANJE OTPADOMEurobank je implementirala procedure i programe za uprav-ljanje otpadom usklađene sa osnovnim principima o uprav-

ljanju otpadom – smanjenjem upotrebe, ponovim korišće- njem i recikliranjem. U 2013. godini Eurobank je proširila program recikliranja papira u svim ekspoziturama u regionu Beograda, dok je akcija recikliranja praznih i istrošenih ker-tridža sprovedena u svim ekspoziturama u Srbiji. Pored toga, sav električni i elektronski otpad je recikliran.

■ ENERGIJA I KLIMATSKE PROMENEUprkos činjenici da banke doprinose efektu staklene bašte uglavnom indirektno, kroz potrošnju električne energije, značaj smanjenja efekata emisije štetnih gasova ogleda se u praćenju potrošnje električne energije i svih pratećih emisija.

Banka je prepoznala značaj energetske efikasnosti kao jedan od glavnih načina smanjenja emisije štetnih gasova i stvaranja efekta staklene bašte i prilikom renoviranja zgrade centrale, tokom 2009. godine koristila je najkvalitetniji ma-terijali za fasadu, fasadne prozore i drugi izolacioni materija-li. Potvda opravdanosti napora da se poboljšaju energetske performanse zgrade centrale Banke došla je krajem 2013. godine, kada je zgrada centrale sertifikovana u energetsku kategoriju „C“.


28

POVEZANE KOMPANIJE GRUPE


29

Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, ERB Property Services nastavila je sa razvijanjem i proširenjem svojih usluga. Kao eksluzivni procenitelj Eurobank grupe, ERB Property Ser-vices je izvršio više 1.500 procena za banku i treća lica. Svi izveštaji procena rađeni su u skladu sa IVSC standardima. Najveći projekti u 2013. godini uključuju procenu vrednosti objekata BIG C, Delta, Ušće, Srboštampa.

ERB Property Services je ekskluzivni agent za prodaju i izda-vanje nekretnina, kao i u pružanju konsultantskih usluga za kompletan IMO portfolio. Takođe, uspostavljena je uspešna saradnja sa trećim licima uključujući M centar, gde će ERB Property Services biti ekskluzivni agent za izdavanje pet re-tail parkova širom Srbije.

ERB PROPERTY SERVICES


30

PRILOZI


1

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2013. GODINE

SADRŽAJ: Izveštaj nezavisnog revizora 2

1. Opšte informacije 42. Pregled značajnijih računovodstvenih politika 43. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja 204. Finansijska sredstva prema kategorijama i klasama 215. Politike upravljanja rizikom 216. Prihodi i rashodi od kamata 427. Prihodi i rashodi od kamata i provizija 438. Neto dobitak/(gubitak) od prodaje hartija od vrednosti 439. Neto prihodi/(rashodi) od kursnih razlika 4410. Ostali poslovni prihodi 4411. Neto rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja 4512. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 4613. Troškovi amortizacije 4614. Operativni i ostali poslovni rashodi 4615. Prihodi i rashodi od promene vrednosti imovine

i obaveza 4816. Porez na dobit 4917. Zarada po akciji 5018. Gotovina i gotovinski ekvivalenti 5019. Opozivi depoziti i krediti 5120. Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje,

promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja 5121. Dati krediti i depoziti 5322. Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 5523. Udeli (učešća) 5524. Ostali plasmani 5625. Nematerijalna ulaganja 5726. Osnovna sredstva 5827. Odložena poreska sredstva i obaveze 6028. Ostala sredstva 6129. Transakcioni depoziti 6230. Ostali depoziti 6331. Primljeni krediti i ostale finansijske obaveze 6532. Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene fer

vrednosti derivata 6633. Obaveze za poreze 6634. Rezervisanja 6735. Obaveze iz dobitka 6836. Ostale obaveze 6937. Kapital 7038. Vanbilansne pozicije 7239. Potencijalne obaveze 7340. Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije 7441. Odnosi sa povezanim licima 7442. Devizni kursevi 8043. Usaglašavanje potraživanja po osnovu kredita, depozita

i ostalih obaveza sa klijentima 8044. Upravni odbor 8145. Događaji nakon perioda izveštavanja 81


2


3


4

1. OPŠTE INFORMACIJEEurobank a. d. Beograd nastala je procesom spajanja uz pripajanje Eurobank EFG a. d. Beograd i Nacionalne štedionice Banke a. d. koji je okončan 20. oktobra 2006. godine.

Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa i kreditnih i depo-zitnih poslova u zemlji i inostranstvu. Banka posluje u skladu sa Zakonom o bankama na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti.

Registrovano sedište Banke nalazi se u Vuka Karadžića 10, u Beogradu.

Na dan 31. decembra 2013. godine Banka je imala 1.548 zaposlenih (na dan 31. decembra 2012: 1.512 zaposlenih). Banka u svom sastavu ima 105 filijala i poslovnih centara (31. decembra 2011: 107).

Matični broj banke je 17171178. Poreski identifikacioni broj banke je 100002532.

Upravni odbor Banke odobrio je finansijske izveštaje 27. februara 2014. godine.

2. PREGLED ZNAČAJNIJIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKAOsnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje ovih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godi-ne, osim ako nije drugačije naznačeno.

2.1. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJABanka je sastavila ove finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu i re-viziji koji zahteva da finansijski izveštaji budu pripremljeni u skladu sa svim MSFI, kao i računovodstvenom regulativom Narodne banke Srbije. Navedeni propisi su: Pravilnik o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke („Službeni gla-snik Republike Srbije“ br. 74/2008, 3/2009, 12/2009 i 5/2010), Pravilnik o Kontnom okvi-ru i sadržini računa u Kontnom okviru za banke („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 98/2007, 57/2008 i 3/2009), Zakon o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 111/2009).

Rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije br. 401-00-380/2010 od 25. oktobra 2010. godine („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 77/2010 i 95/2010) utvrđuje zvaničan pre-vod osnovnih Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) i Međunarodnih standar-da finansijskog izveštavanja (MSFI) koje izdaje Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB), kao i tumačenja standarda koje izdaje Komitet za tumačenje računo-vodstvenih standarda (IFRIC) do 1. januara 2009. godine, koji se upotrebljavaju na datum pripreme finansijskih izveštaja.

Primenjene računovodstvene politike odstupaju od MSFI zahteva u sledećim značajnim oblastima:● Do datuma pripreme finansijskih izveštaja Ministarstvo finansija Republike Srbije nije

zvanično sprovelo sve promene i dodatke postojećih standarda, revidiranih standarda


5

i novih tumačenja koje izdaju Odbor za međunarodne računovodstvene standarde i Komitet za tumačenje računovodstvenih standarda, koji su na snazi u tekućem izve-štajnom periodu, tj. koji se prvi put primenjuju za finansijsku godinu započetu 1. januara 2013. godine. Pomenute izmene i dodaci i nova tumačenja koji nisu zvanično prevedeni u Republici Srbiji obelodanjeni su u Napomeni 2.1. a i b).

● Banka nije izvršila određena obelodanjivanja u skladu sa MRS 1 – Prikazivanje finan-sijskih izveštaja budući da Narodna banka Srbije definiše formu sačinjavanja bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa tokova gotovine i izveštaja o promenama na kapitalu.

● „Vanbilansne pozicije“ su prikazane na obrascu bilansa stanja (Napomena 38). Ove stavke po definiciji MSFI ne predstavljaju ni sredstva ni obaveze.

Priprema finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva upotrebu određenih ključnih ra-čunovodstvenih procena. Takođe, od rukovodstva Banke se očekuje da se osloni na svoje procene prilikom primene računovodstvenih politika Banke. Oblasti koje su kompleksnije ili u kojima se u većoj meri oslanja na takvu vrstu prosuđivanja, ili oblasti u kojima su pretpostavke i procene značajne za finansijske izveštaje, obelodanjene su u Napomeni 3.

Finansijski izveštaji Banke pripremljeni su pod pretpostavkom nastavka poslovanja, tj. pod pretpostavkom da će nastaviti sa poslovanjem i u doglednoj budućnosti.

a) Dopune objavljenih standarda i novi standardi i tumačenja koji se primenjuju u 2013. godini u Evropskoj uniji

Dopune objavljenih standarda i novi standardi i tumačenja, objavljeni od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde (IASB) i primenjenih u Evropskoj uniji, koji se primenjuju od 1. januara 2013. godine: ● IAS 1 (izmena) – „Prikazivanje stavki ostale sveobuhvatne dobiti“ ● IAS 12 (izmena) – „Odložena poreska sredstva: Pokriće osnovne imovine“ ● IAS 19 (izmena) – „Primanja zaposlenih“ ● IFRS 7 (izmena) – „Obelodanjivanja, prebijanje finan-sijskih sredstava i finansijskih obaveza“ ● IFRS 13, „Merenje fer vrednosti“ ● Godišnja poboljšanja MSFI 2009–2011.

b) Standardi i interpretacije koje su objavljeni ali nisu još uvek u primeni u Evropskoj unijiIzvestan broj novih standarda, izmena i interpretacija stupio je na snagu 2013. godine, ali se ne primenjuju u Evropskoj uniji ili ih Banka nije prevremeno usvojila: ● MRS 19 (izmena) – „Definisani planovi doprinosa: Naknade zaposlenima” (na snazi od

1. januara 2015., još nije usvojen u EU) ● MRS 27 (izmena) – „Odvojeni finansijski izveštaju“ (na snazi od 1. januara 2014) ● MRS 28 (izmena) – „Ulaganja u pridužena društva i zajednička ulaganja” (na snazi od 1.

januara 2014) ● MRS 32 (izmena) – „Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza“ (na snazi

od 1. januara 2014) ● MRS 36 (izmena) – „Obelodanjivanje povraćenih iznosa nefinansijskih sredstava“ (na

snazi od 1. januara 2014)


6

● MRS 39 (izmena) – „Novacija derivata i hedžing“ (na snazi od 1. januara 2014) ● MSFI 9, „Finansisjki instrumenti“ (datum stupanja na snagu utvrdiće IASB) ● MSFI 10, „Konsolidovani finansijski izveštaji“ (na snazi od 1. januara 2014) ● MSFI 11, „Zajednički aranžmani“ (na snazi od 1. Januara 2014) ● MSFI 12, „Obelodanjivanje učešća u drugim entitetima“ (na snazi od 1. januara 2014) ● MSFI 10, 11 i 12 (izmene) – „Konsolidovani finansijski izveštaji, Zajednički aranžmani

i Obelodanjivanje učešća u drugim entitetima: Smernice za prelazak“ (na snazi od 1. januara 2014)

● MSFI 10, 12 i MRS 27 (izmene) – „Investicioni entiteti“ (na snazi od 1. januara 2014) ● Godišnja poboljšanja MSFI 2010–2012 (na snazi od 1. januara 2015, još nisu usvojeni

u EU) ● Godišnja poboljšanja MSFI 2011–2013 (na snazi od 1. januara 2015, još nisu usvojeni

u EU) ● IFRIC 21, Porezi (na snazi od 1. januara 2014, još nisu usvojeni u EU)

Ovi finansijski izveštaji nisu usaglašeni sa svim zahtevima Međunarodnih standarda finan-sijskog izveštavanja. Shodno tome, ovi finansijski izveštaji nisu pripremljeni sa namerom da prikažu finansijski položaj i rezultate poslovanja i tokove gotovine Banke u skladu sa računovodstvenim principima opšteprihvaćenim izvan jurisdikcije Republike Srbije.

c) Uticaj ekonomske krize i situacije u GrčkojGrčka je pristupila novom programu finansiranja i restrukturiranja dogovorenim sa Evropskom komisijom, Evropskom centralnom bankom i državama-članicama evrozone na sastanku Evrogrupe održanom 21. februara 2012. godine. Program ima za cilj smanje-nje pokazatelja duga u odnosu na BDP na manje od 120% do 2020. godine.

Novi program finansiranja i reformi poboljšao je finansijski položaj i izglede zemlje sma-njenjem javnog duga i servisiranjem troškova od 2012. godine i nadalje.

Pored ovih kretanja, i nakon što grčka vlada sprovede/uredi zakonom čitav niz strukturnih reformi i mera fiskalne štednje u periodu 2013–16. godine, Evrogrupa je 26. novembra 2012. godine postigla dogovor o novom skupu mera za smanjenje javnog duga Grčke na 124,0% BDP-a do 2020. godine i 110,0% BDP-a do 2022. godine. Ovakvo kretanje duga u skladu je sa održivošću duga koje zahteva Međunarodni monetarni fond.

d) Pozicija GrupeProgram zamene grčkog suverenog duga Dana 21. februara 2012. godine, ministri finansija evrozone dogovorili su se o programu pomoći za Grčku, uključujući finansijsku pomoć od zvaničnog sektora, kao i dobrovoljnu zamenu duga dogovorenu sa privatnim sektorom koji je oprostio 53,5% nominalne vred-nosti grčkog duga. Sve zamenjene obveznice isknjižene su, a nove obveznice priznate po fer vrednosti na osnovu kotiranih tržišnih cena na dan priznavanja.


7

Nakon odluke Evrogrupe od 27. novembra 2012. godine i kao jednu od mera za smanjenje duga, Grčka je 3. decembra 2012. godine uputila poziv svim vlasnicima novih obveznica grčke vlade da podnesu ponudu da zamene takve obveznice za šestomesečne obveznice bez kupona koje izdaje Evropski fond za finansijsku stabilnost. U okviru svog učešća u programu povratne kupovine grčkog duga, Eurobank Ergasias Grupa podnela je za razme-nu 100% svojih novih obveznica grčke vlade u iznosu od € 2,3 milijarde.

Okvir i proces rekapitalizacijeUzimajući u obzir ozbiljnost uticaja programa zamene obveznica grčke vlade (PSI+), dana 21. februara 2012. godine ministri finansija evrozone alocirali su ukupno € 50 milijardi za drugi program podrške Grčkoj za posebnu namenu rekapitalizacije grčkog bankarskog si-stema, a ova sredstva prosleđena su kroz Helenski fond za finansijsku stabilnost (HFSF) čiji je mandat u skladu s tim proširen. Iznos od € 39 milijardi uplaćen je Grčkoj tokom 2012. godine, a preostalih € 11 tokom 2013. godine.

Rekapitalizacija Eurobank Ergasias S.A.Centralna banka Grčke, nakon procene poslovnog plana i potreba za kapitalom Eurobank, zaključila je 19. aprila 2012. godine da je Eurobank održiva banka, i 8. novembra 2012. go-dine obavestila Eurobank Ergasias da će njen osnovni kapital biti uvećan za € 5.839 milio-na. Eurobank Ergasias, HFSF i Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) potpisali su 28. maja 2012, 21. decembra 2012. i 30. aprila 2013. godine, tripartitini preliminarni ugovor o upisu (PSA) za upis EFSF obveznica nominalne vrednosti € 3.970 miliona, €1.341 milion i € 528 miliona, u vidu avanse uplate za učešće u uvećanju kapitala Eurobank Ergasias.

Dana 7. aprila 2013. godine relevantna regulatorna tela, uz saglasnost rukovodstva obe banke, odlučila su da će Nacionalna banka Grčke (NBG) i Eurobank Ergasias biti nezavisno rekapitalizovane u potpunosti. Ovo je za posledicu imalo obustavljanje procesa spaja-nja ove dve banke. Nakon prethodno navedene odluke Upravni odbor Eurobank Ergasias procenio je specifičnosti procesa privlačenja kapitala privatnih investitora i, posebno, ne-izvesnost u pogledu okončanja spajanja sa NBG, kao i iz toga proisteklu nemogućnost da se na adekvatan način proceni predlog o investiranju, kao i odsustvo na desetine hiljada tradicionalnih akcionara Eurobank Ergasias koji su izmenjeni usled nedavne NBG dobro-voljne tenderske ponude učešćem NBG od približno 85% u kapitalu Eurobank Ergasias S.A. Stoga je Upravni odbor Eurobank Ergasias S.A. predložio Skupštini akcionara na sednici od 30. aprila 2013. godine da se uvećanje kapitala od € 5.839 miliona u potpunosti upiše HFSF.

Dana 30. aprila 2013. godine vanredna Skupština akcionara odbrila je povećanje kapitala Banke u skladu sa odredbama Zakona 3864/2010 i Ukaza Vlade 38/9. 11. 2012, u iznosu od € 5.839 miliona izdavanjem 3.789.317.358 novih običnih akcija, koje će u potpunosti pokriti HFSF uz dodatne obveznice koje izdaje EFSF, a u vlasništvu HFSF. Povećanje ka-pitala je overeno i upisano 31. maja 2013. godine, a listiranje novih akcija okončano 19. juna 2013. godine nakon što su dobijena relevantna odobrenja od grčkih regulatornih tela.


8

Dana 28. marta 2013. godine Upravni odbor je izdao Akt Izvršnog odbora (13/28. 03. 2013) kojim je limit za osnovni capital doveden do nivoa od 9% ponderisane rizične active i ak-cionarski osnovni kapital do 6% sa datumom stupanja na snagu–31. mart 2013. godine. Prema novoj definiciji osnovnog kapitala, rezerve raspoložive za prodaju se u potpunosti priznaju, dok se priznavanje odloženih poreskih sredstava ograničava na 20% osnovnog kapitala. Na dan 30. septembra 2013. godine pokazatelj osnovnog kapitala iznosio je 6,8%, a proforma 8,1% uz okončanje transakcija sa Fairfax Financial Holdings Limited (povećanje Fairfax-ovog učešća u Eurobank Properties S.A. putem uvećanja kapitala) i im-plementacijom Bazel II metodologije kreditnog rizika zanosvanog na internim rejtinzima (IRB pristup) (uz prethodnu saglasnost Centralne banke Grčke) na TT Hellenic Postbank S.A. (NHPB) i New Proton Bank S.A. (New Proton).

Dana 23. decembra 2013. godine Upravni odbor je izdao Akt Izvršnog odbora (36/23. 12. 2013) kojim se ukida ranije navedeno ograničenje u odnosu na priznavanje odloženih po-reskih sredstava, a stupa na snagu 31. decembra 2013. godine, i od koga se očekuje da će imati pozitivan uticaj na pokazatelj osnovnog kapitala.

e) Pozicija BankeZaključno sa 31. decembrom 2013. godine Banka se ne oslanja na sredstva finansiranja matične banke, već uglavnom na depozite sa lokalnog tržišta, sopstveni kapital i u manjoj meri na sredstva finansiranja dobijena of međunarodnih finansijskih institucija kao što je obelodanjeno u Napomenama 29, 30, 31 i 37. Pokazatelj adekvatnosti kapitala (koji pro-pisuje Narodna banka Srbije) znatno je veći od propisanih minimalnih 12% (Napomena 40).

Član 33 Zakona o bankama („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 107/05 i 91/10) propi-suje da izloženost banke prema licu povezanom s bankom ne sme preći 5% regulatornog kapitala banke. Ukupna izloženost prema svim povezanim licima ne sme preći 20% ka-pitala Banke. Na dan 31. decembra 2013. godine, 31. decembra 2012. godine i na datum usvajanja ovih finansijskih izveštaja, izloženost Banke prema povezanim licima ne prelazi zakonom propisan iznos.

2.2. OSNOV ZA MERENJEFinansijski izveštaji su pripremljeni na bazi istorijskih vrednosti izuzev u sledećim slučajevima:● derivati se mere po fer vrednosti ● finansijski instrumenti po fer vrednosti kroz bilans uspeha mere se po fer vrednosti ● finansijski instrumenti raspoloživi za prodaju mere se po fer vrednosti i ● obaveze iz aktivnosti trgovanja mere se po fer vrednosti.

2.3. UPOREDNI PODACIUporedne finansijske informacije, tj. početna stanja predstavljaju finansijski izveštaji Banke na dan 31. decembra 2012. godine.


9

2.4. PRERAČUNAVANJE STRANIH VALUTAa) Transakcije i stanjaTransakcije u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećih na dan transakcije. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale iz vršenja takvih transakcija i iz preračuna monetarnih sredstava i obaveza izraženih u stranim valu-tama na kraju godine priznaju se u bilansu uspeha.

Sredstva i obaveze izražene u stranoj valuti preračunavaju se u funkcionalnu valutu pri-menom deviznih kurseva važećih na datum bilansa stanja, a kursne razlike se priznaju u bilansu uspeha.

b) Funkcionalna valuta i valuta prikazivanjaStavke uključene u finansijske izveštaje vrednuju se korišćenjem valute primarnog pri-vrednog okruženja u kom Banka posluje („funkcionalna valuta“).

Finansijski izveštaji su prikazani u dinarima (RSD) koji predstavljaju funkcionalnu valutu i valutu prikazivanja.

2.5. DERIVATIBanka koristi derivate kao što su valutni derivati u cilju zaštite od rizika (hedžing) u vezi sa promenom kamatne stope i kurseva stranih valuta.

Derivati, uključujući valutne ugovore, terminske ugovore, valutne svopove i druge izve-dene finansijske instrumente, prvobitno se priznaju po fer vrednosti u bilansu stanja na datum sklapanja ugovora i naknadno se ponovo mere po fer vrednosti. Informacije o fer vrednost se pribavljaju preko kotiranih cena i uključuju informacije o skorašnjim transak-cijama na tržištu ili se utvrđuju metodom diskontovanih novčanih tokova. Svi derivati se iskazuju kao sredstva kada je fer vrednost pozitivna, tj. kao obaveze kada je negativna.

Najbolji izvor procene fer vrednosti derivata prilikom inicijalnog priznavanja je transakci-ona cena (tj. fer vrednost date ili primljene naknade) osim ukoliko za fer vrednost instru-menta nije reprezentativnije poređenje sa drugim tekućim tržišnim transakcijama koje uključuju isti instrument (tj. bez modifikacija ili prepakivanja) ili je procena zasnovana na tehikama čije varijable uključuju isključivo podatke sa postojećih tržišta sa kojih su podaci dostupni.

Ugrađeni derivatiBanka ugovara sa svojim klijentima valutnu klauzulu. Valutna klauzula predstavlja ugra-đeni derivat koji se ne evidentira odvojeno od osnovnog ugovora s obzirom na to da su ekonomske karakteristike i rizici ugrađenih derivata blisko povezani sa osnovnim ugovo-rom. Dobici/gubici po ovoj osnovi evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi/rashodi od kursnih razlika.


10

Prebijanje finansijskih intrumenataFinansijska sredstva i obaveze se prebijaju, a neto iznos se priznaje u bilansu stanja kada postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji na-mera da se poravnaju na neto bazi, ili da se istovremeno proda sredstvo i namiri obaveza.

2.6. BILANS USPEHAa) Prihodi i rashodi od kamataPrihodi i rashodi od kamata za sve kamatonosne finansijske instrumente, osim onih kla-sifikovanih kao instrumenti koji se drže radi trgovanja, ili određenih po fer vrednost kroz bilans uspeha priznaju se u okviru „prihoda od kamata“ i „rashoda od kamata“ u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope.

Metod efektivne kamatne stope jeste metod kojim se računa amortizovana vrednost fi-nansijskih sredstava ili finansijskih obaveza, kao i troškovi alociranja prihoda ili rashoda od kamata u određenom periodu. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja novčanih sredstava kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili, kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Kada se računa efektivna kamatna stopa, Banka procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovo-rene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost prevremene otplate), ali ne uzima u obzir buduće kreditne gubitke. Kalkulacija uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene između dve ugovorne strane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcije i sve druge premije ili diskonte.

Kada se finansijsko sredstvo, ili grupa sličnih finansijskih sredstava otpiše kao rezultat gubitka od obezvređenja, prihod od kamate se priznaje korišćenjem kamatne stope kojom je diskontovan budući tok gotovine da bi se odmerio gubitak od obezvređenja.

b) Prihodi i rashodi od provizija i naknadaPrihodi i rashodi od naknada i provizija priznaju se po načelu nastanka događaja kada je usluga pružena. Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prome-ta, izdate garancije i druge bankarske usluge.

Naknade po osnovu odobrenih kredita razgraničavaju se i amortizuju kao prihod od ka-mata na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita. Proporcionalno razgra-ničavanje naknada ne razlikuje se materijalno od primene metode efektivne kamatne stope. Naknade po osnovu odobrenih kredita prikazane su u okviru Prihoda od kamata (Napomena 6).

2.7. OSNOVNA SREDSTVAOsnovna sredstva iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amorti-zaciju i obezvređenje po osnovu umanjenja vrednosti. Nabavna vrednost uključuje izdatke koji se direktno pripisuju nabavci osnovnog sredstva.


11

Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku ko-rist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha finansijskog perioda u kome su nastali.Zemljište se ne amortizuje. Amortizacija drugih sredstava se obračunava primenom pro-porcionalne metode kako bi se rasporedila njihova nabavna vrednost do njihove rezidual-ne vrednosti tokom njihovog procenjenog veka trajanja:

GODINE

Građevinski objekti 77

Ulaganja u tuđe objekte do 18Računarska oprema 5–7 Nameštaj i druga oprema 7–25Motorna vozila 5

Rezidualna vrednost sredstva je procenjeni iznos koji bi u sadašnjem trenutku Banka mogla ostvariti prodajom sredstva, umanjen za procenjeni trošak prodaje. Rezidualna vrednost sredstva je nula ukoliko Banka očekuje da pomenuto sredstvo koristi do kraja njegovog korisnog veka upotrebe. Rezidualna vrednost i korisni vek upotrebe sredstva se revidiraju, i po potrebi koriguju, na datum svakog bilansa stanja.

Dobici i gubici po osnovu otuđenja sredstava utvrđuju se iz razlike između novčanog pri-liva i knjigovodstvene vrednosti i iskazuju u bilansu uspeha u okviru ostalih operativnih rashoda.

2.8. NEMATERIJALNA ULAGANJALicenceLicence se inicijalno iskazuju po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Licence imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se troškovi licenci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (od godine do 15 godina).

Računarski softverTroškovi računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stav-ljanju u upotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom procenjenog veka upotrebe softvera (15 godina).

Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Banka i koji će verovatno generisati ekonom-sku korist veću od troškova duže od godinu dana priznaju se kao nematerijalna ulaganja. Direktni troškovi obuhvataju troškove radne snage tima koji je razvio softver.


12

Troškovi razvoja računarskog softvera priznati kao sredstvo amortizuju se tokom njihovog procenjenog korisnog veka upotrebe (koji nije duži od 10 godina).

2.9. FINANSIJSKA SREDSTVABanka klasifikuje svoja finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, krediti i potraživanja, sredstva koja se drže do dospeća i sredstva raspoloživa za prodaju. Rukovodstvo Banke pri inicijalnom priznavanju određuje klasifikaciju sredstava.

a) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspehaOva kategorija sadrži dve potkategorije: finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja, i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha od trenutku priznavanja.

Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva koja se drže radi trgovanja ako su pri-bavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, ili ako su deo portfelja identifi-kovanih finansijskih instrumenata koji se vode zajedno i za koje postoji dokaz skorašnjeg stvarnog kratkoročnog ostvarenja profita. Derivati su, takođe, klasifikovani kao hartije koje se drže radi trgovanja osim ako nisu određeni kao instrumenti zaštite od rizika.

Finansijska sredstva se svrstavaju u kategoriju finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha kada:● klasifikacija u navedenu kategoriju znatno smanjuje nedoslednosti u vrednovanju koje

bi nastale kada bi finansijska sredstva bila vrednovana po amortizovanoj vrednosti, a derivati povezani sa finansijskim sredstvima bili svrstani u kategoriju finansijskih sred-stava koja se drže radi trgovanja;

● se određena ulaganja, kao što su akcije drugih pravnih lica, procenjuju i njima se uprav-lja na bazi fer vrednosti, a u skladu sa dokumentovanim procedurama za upravljanje rizicima ili dokumentovanom strategijom investicionog ulaganja i ako se o njima ruko-vodstvo izveštava na ovoj bazi;

● određeni finansijski instrumenti, kao što su dužničke hartije, koji sadrže jedan ili više ugrađenih derivata, znatno menjaju tokove gotovine.

b) Krediti i potraživanjaKrediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim ispla-tama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu.

c) Finansijska sredstva koja se drže dospećaUlaganja koja se drže do dospeća su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnom ili odredi-vom isplatom i fiksnim dospećima za koje rukovodstvo Banke ima pozitivnu nameru i moguć-nost da ih drži do dospeća. Ako Banka odluči da proda više od beznačajne sume ovih sredsta-va koja se drže do dospeća, cela kategorija će biti reklasifikovana kao raspoloživa za prodaju.

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća iskazuju se po amortizovanoj vrednosti kori-šćenjem metode efektivne kamatne stope. Amortizovana vrednost obračunava se uzima-jući u obzir sve diskonte i premije ostvarene pri kupovini.


13

d) Finansijska sredstva raspoloživa za prodajuFinansijska sredstva raspoloživa za prodaju su ona sredstva za koja postoji namera da se drže neodređeni vremenski period, koja mogu da se prodaju prema potrebama za likvid-nošću ili zbog promena kamatne stope, promena deviznog kursa ili promena cene kapitala.

e) Računovodstveni tretman i obračunRedovna kupovina i prodaja finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha, sredstava koja se drže do dospeća i sredstava raspoloživih za prodaju priznaje se na dan transakcije, a to je dan kada se Banka obavezala da će kupiti ili prodati sredstvo. Ulaganja se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj za transakcione troškove za sva finansijska sredstva koja se ne vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska sredstva se isknjižavaju u trenutku kada je Banka prenela sve rizike i prava po osnovu vlasništva ili kada je isteklo pravo Banke da primi tokove gotovine po osnovu finansijskih sredstava.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha konsekventno se iskazuju po fer vrednosti. Krediti i potraživanja i sred-stva koja se drže do dospeća iskazuju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. Prihodi i rashodi od promene fer vrednosti finansijskih sredsta-va po fer vrednosti kroz bilans uspeha, priznaju se u bilansu uspeha u periodu u kom su nastali. Prihodi i rashodi od promene fer vrednosti finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju iskazuju se direktno u kapitalu, sve do isknjižavanja ili gubitka usled obezvređe-nja, kada se kumulirani prihod ili rashod, prethodno priznat u okviru kapitala priznaje u bi-lansu uspeha. Međutim, kamata izračunata korišćenjem metode efektivne kamatne stope priznaje se u bilansu uspeha. Dividende se priznaju u bilansu uspeha kada se uspostavi pravo datog lica da primi isplatu.

Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva (i tržište hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi) nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih strana, pozivanje na druge in-strumente koji su suštinski isti, analizu diskontovanih novčanih tokova i druge tehnike vrednovanja.

2.10. OBEZVREĐENJE FINANSIJSKIH SREDSTAVAa) Sredstva koja se vode po amortizovanoj vrednostiBanka procenjuje na svaki izveštajni datum da li postoji objektivan dokaz da je vred-nost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjenja, tj. da li je sredstvo obezvređeno. Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gu-bici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređe-nju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sred-stva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji može biti pouzdano procenjen. Kriterijumi koje Banka koristi da odredi da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju uključuju:


14

● kašnjenja u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate● dužnik ima poteškoće sa novčanim tokovima (npr. pokazatelji kapitala, procenat neto

prihoda od prodaje)● kršenje ugovornih obaveza● započinjanje postupka stečaja● pogoršanje konkurentske pozicije dužnika● smanjenje vrednosti instrumenata obezbeđenja.

Procenu perioda između pojavljivanja gubitka i njegove identifikacije vrši rukovodstvo, po-sebno za svaku vrstu portfolija. Ovaj period se u načelu kreće od tri do dvanaest meseci, mada u izuzetnim slučajevima period može biti i duži.

Banka prvo procenjuje da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju za pojedinačno finan-sijsko sredstvo koje je pojedinačno značajno, i pojedinačno ili grupno za finansijska sredstva koja nisu pojedinačno značajna. Ako Banka utvrdi da ne postoji objektivan dokaz o pojedinač-nom obezvređenju za finansijsko sredstvo, bilo da je značajno ili nije, to sredstvo uključuje u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i grupno procenjuje obezvređenje. Sredstva kod kojih se pojedinačno procenjuje obezvređenje i za koja se gubitak pri obezvređenju priznaje ili nastavlja da se priznaje nisu uključena u grupno procenjivanje obezvređenja.

Iznos gubitka se utvrđuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova (isključujući buduće kreditne gubitke koji nisu nastali), diskontovanih po prvobitnoj kamatnoj stopi primenjivoj za dato finansijsko sredstvo.Iznos knjigovodstvene vrednosti sredstava umanjuje se upotrebom računa ispravke vredno-sti i iznos gubitka se priznaje u bilansu uspeha. Ako kredit ili ulaganje koje se drži do dospeća ima varijabilnu kamatnu stopu, diskontna stopa za utvrđivanje bilo kog gubitka zbog obez-vređenja jeste trenutna kamatna stopa.

Kalkulacija sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova finansijskih sredstava koja su obezbeđena instrumentima obezbeđenja, odražava novčani tok koji može proisteći iz instrumenta obezbeđenja umanjenog za troškove pribavljanja i prodaje instrumenta obezbe-đenja, bez obzira na to da li je ili nije aktiviranje instrumenta obezbeđenja verovatno.

Za potrebe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu sličnih karakteristika kreditnog rizika (na primer, na osnovu interne klasifikacije Banke koja uzima u obzir vrstu sredstva, industrijsku oblast, geografsku lokaciju, tip jemstva, status dospelih a nenaplaćenih kredita i druge relevantne faktore). Ove karakteristike su relevantne za proce-nu budućih novčanih tokova navedenih sredstava jer ukazuju na sposobnost dužnika da plati sve iznose u skladu sa ugovorenim uslovima sredstva koje se procenjuje.

Budući novčani tokovi, za grupu finansijskih sredstava kod kojih se vrši grupno utvrđiva-nje obezvređenja, procenjuju se na bazi ugovorenih novčanih tokova sredstva i iskustva Banke u ostvarivanju gubitaka kod sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Iskustvo u ostvarivanju gubitaka koriguje se za efekte tekućih uslova koji nisu uticali na


15

period u kojem je iskustvo u ostvarivanju gubitaka stečeno i otklanjaju se efekti uslova iz prethodnog perioda koji trenutno ne postoje.

Procene promena u budućim novčanim tokovima za grupe sredstava trebalo bi da odraze i da budu direktno povezane sa promenama koje nastaju iz perioda u period (na primer, promene u stopi nezaposlenosti, cenama nekretnina, uslovima plaćanja, ili druge prome-ne koje ukazuju na promene u verovatnoći ostvarivanja gubitaka u Banci i njihove razme-re). Metodologija i pretpostavke korišćene za procenu budućih novčanih tokova, Banka redovno kritički preispituje da bi smanjila razlike između procenjenih gubitaka i stvarno ostvarenih gubitaka.

Kada je kredit nenaplativ, vrši se otpis kredita, isknjižavanjem kredita i odgovarajuće ispravke vrednosti. Takvi krediti se otpisuju kada se završe sve neophodne procedure i utvrdi iznos gubitka.

Ako se u narednom periodu iznos gubitka zbog umanjenja vrednosti smanji i smanjenje se može objektivno povezati sa bilo kojim događajem nakon što je umanjenje priznato (kao što je poboljšanje dužnikovog kreditnog položaja), prethodno priznati gubitak zbog umanjenja vrednosti koriguje se promenama na računu ispravke vrednosti. Iznos ukidanja rezervisanja priznaje se u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja rezervisanja.

b) Sredstva klasifikovana kao raspoloživa za prodajuBanka na svaki izveštajni datum procenjuje da li postoji objektivan dokaz da je finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvređena. U slučaju hartija od vrednosti koje su klasifikovane kao sredstva raspoloživa za prodaju, znatan pad ili nastavak pada fer vrednosti hartije ispod njene nabavne vrednosti ukazuje na to da je takva hartija od vred-nosti obezvređena. Ako postoji dokaz obezvređenja za finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, kumulirani gubitak – utvrđen kao razlika između troškova sticanja i trenutne fer vrednosti – priznaje se u bilansu uspeha. Ako se, u narednom periodu, poveća fer vred-nost dužničkih instrumenata priznatih kao rasploživim za prodaju, a povećanje može biti objektivno povezano sa događajem koji je nastao nakon što je gubitak zbog obezvređenja priznat u bilansu uspeha, gubitak zbog obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha.

2.11. PROCENA POTENCIJALNIH GUBITAKA FINANSIJSKIH SREDSTAVA U SKLADU SA ZAHTEVIMA NARODNE BANKE SRBIJEU skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije, Banka je dužna da klasifikuje krеdite, druge plasmane, garancije i ostale bilansne i vanbilansne izlоžеnоsti Bankе riziku u katеgоriје A, B, V, G i D u skladu sa prоcеnоm naplativоsti i izloženosti riziku krеdita i drugih plasmana a na osnovu urednosti izmirenja obaveza dužnika, finansijskog položaja dužnika i kvalite-ta instrumenata obezbeđenja naplate potraživanja. Iznоs rеzеrvе za procenjene gubitkе је оbračunat primеnоm sledećih prоcеnta: 0% na plasmanе klasifikоvanе u katеgоriјu A, 2% na plasmanе katеgоriје B, 15% na plasmanе katеgоriје V, 30% na plasmanе katеgоriје G i 100% na plasmane kategorije D (u 2012. godini: 0% na plasmane kategorije A, 2% na plasmane kategorije B, 15% na plasmane kategorije V, 30% na plasmane kategorije G i 100% na plasmane kategorije D).


16

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke obračunava se kao razlika između uku-pne rezerve izračunate u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije i ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama na nivou dužnika, u skladu sa politikom opisanom u Napomeni 2.10. Posebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke predstavlja odbitnu stavku u obračunu adekvatnosti kapitala (Napomena 5.5).

2.12. OBEZVREĐENJE NEFINANSIJSKIH SREDSTAVASredstva koja imaju neograničen korisni vek upotrebe ne podležu amortizaciji, već se na godišnjem nivou vrši provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti. Za sredstva koja podležu amortizaciji provera da li je došlo do umanjenja vrednosti vrši se kada do-gađaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nado-knađena. Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznaje se u visini iznosa za koji je knjigovod-stvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je ste vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva (osim goodwill-a), kod kojih je došlo do umanjenja vred-nosti revidiraju se na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti.

2.13. UGOVORI O PRODAJI I PONOVNOJ KUPOVINIUgovori o prodaji hartija od vrednosti radi njihove ponovne kupovine („repo“), reklasifikuju se u finansijskim izveštajima kao založena imovina kada oni koji je prenose imaju pravo po ugovo-ru ili mogućnost da je prodaju ili ponovo založe kao jemstvo; obaveza druge ugovorne strane uključuje se u iznose depozita ili ostalih obaveza, u skladu sa potrebama. Hartije od vredno-sti po ugovoru o ponovnoj prodaji („obrnuti repo“) evidentiraju se kao opozivi krediti i depoziti (Napomena 19). Razlika između prodajne cene i cene ponovne kupovine tretira se kao kamata i obračunava za vreme trajanja ugovora primenom metoda efektivne kamatne stope.

2.14. UZETI KREDITIObaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transak-cione troškove. Obaveze po kreditima naknadno se prikazuju po amortizovanoj vrednosti.

Obaveze po kreditima klasifikuju se kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslov-no pravo da odloži izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.

2.15. LIZINGBanka kao zakupacLizing koji Banka koristi je ste prevashodno operativni lizing. Kod operativnog lizinga zna-tan deo rizika i koristi od vlasništva ostaje na zakupodavcu. Ukupne isplate učinjene po osnovu operativnog lizinga evidentiraju se u bilansu uspeha na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja lizinga.

Kada se operativni lizing okonča pre nego što je istekao period zakupa, svaka isplata, koju zahteva zakupodavac kao kaznu, priznaje se kao trošak u periodu u kojem se desio prestanak zakupa.


17

Banka kao zakupodavacUgovor o zakupu je ugovor kojim zakupodavac prenosi na zakupca, u zamenu za isplatu, ili niz isplata, pravo da upotrebljava sredstvo u toku ugovorenog perioda.

Banka daje sredstva u zakup po osnovu operativnog lizinga. Sredstvo pod zakupom po osnovu operativnog lizinga uključeno je u bilans stanja Banke na osnovu prirode samog sredstva.

Prihodi po osnovu lizinga priznaju se na proporcionalnoj osnovi u periodu trajanja lizinga.

2.16. POREZ NA DOBIT I ODLOŽENI POREZTekući porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa poreskim propisima u Republici Srbiji. Poreski organi utvrđuju procenjeni mesečni akontacioni iznos poreza na dobit koji se plaća unapred, mesečno.

Porez na dobit u iznosu od 10% plaća se na osnovu godišnje dobiti iskazane u Poreskom bilansu. Računovodstvena dobit se, da bi se došlo do iznosa oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine. Godišnji poreski bilans se predaje u roku od 10 dana po isteku roka za podnošenje finansijskih izveštaja, tačnije do 10. marta naredne godine.

Odloženi porez na dobit obračunava se i evidentira na privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza i njihovih knjigovodstvenih vrednosti u finansijskim izvešta-jima Banke. Odložene poreske obaveze priznaju se za sve oporezive privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza na dan bilansa stanja, i iznosa iskazanih za svrhe izveštavanja, a što će rezultirati oporezivim iznosima budućih perioda. Odložena poreska sredstva priznaju se za sve odbitne privremene razlike, neiskorišćena poreska sredstva i neiskorišćene poreske gubitke, do iznosa za koji je verovatno da će budući opo-rezivi dobici biti dovoljni da omoguće realizaciju (iskorišćenje) odbitnih privremenih razlika, neiskorišćenih poreskih sredstava i neiskorišćenih poreskih gubitaka.

Tekući i odloženi porezi priznaju se u bilansu uspeha tekućeg perioda.

2.17. PRIMANJA ZAPOSLENIHa) Naknade zaposlenimaKratkoročne naknade zaposlenima uključuju zarade i doprinose za socijalno osiguranje i priznaju se kao rashod u periodu u kome su nastale.

Banka i njeni zaposleni su u zakonskoj obavezi da vrše plaćanja u skladu sa definisanim planovima doprinosa penzionom fondu Republike Srbije. Banka nije u pravnoj ili iz nje izvedenoj obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade ukoliko Fond nema dovoljna sred-stva da isplati svim zaposlenima naknade u vezi sa zaposlenjem u tekućem i prethodim periodima. Doprinosi se evidentiraju kao rashod naknada zaposlenima perioda na koji se odnose.


18

b) Ostala primanja zaposlenihBanka obezbeđuje primanja zaposlenima nakon penzionisanja. Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne granice određene za penzionisanje i do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenute naknade akumuliraju se tokom perioda trajanja zaposlenja. Definisana penziona obaveza procenjuje se na godišnjem nivou od strane nezavisnih, kvalifikovanih aktuara, primenom metode projektovane kreditne jedinice. Sadašnja vrednost obaveze po osnovu definisanih primanja utvrđuje se diskontovanjem očekivanih budućih gotovinskih isplata primenom kamatnih stopa visokokvalitetnih obveznica koje su iskazane u valuti u kojoj će obaveze za penzije biti plaćene i koje imaju rok dospeća koji približno odgovara rokovima dospeća obaveze za penzije.

c) OtpremnineOtpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa pre datuma redovnog penzionisanja, ili kada zaposleni prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zame-nu za otpremninu. Banka priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno da je obavezna da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim radnikom, u skladu sa detaljnim zvaničnim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja zaposlenih. Otpremnine koje dospevaju u razdoblju dužem od 12 meseci nakon dana bilansa stanja svode se na sadašnju vrednost.

2.18. ODUZETA IMOVINAZemljište i građevinski objekti nad kojima je preuzeto vlasništvo u procesu povraćaja obezvređenih kredita, uključeni su u „Ostala sredstva“ osim ukoliko nije drugačije nagla-šeno. Takva sredstva se privremeno drže u svrhu likvidacije i iskazuju po nižoj od nabavne i prodajne cene umanjene za troškove prodaje. Svi prihodi ili rashodi od otuđenja sredsta-va uključeni su u „Ostale operativne prihode“.

2.19. TRANSAKCIJE SA POVEZANIM LICIMAPovezana lica uključuju saradnike, ćerke-kompanije, direktore, njihovu najbližu rodbinu, kompanije koje oni poseduju ili kontrolišu i kompanije na čije finansijske i operativne poli-tike mogu da utiču. Transakcije slične prirode obelodanjuju se agregatno. Sve bankarske transakcije sa povezanim licima ostvaruju se u uobičajenom toku poslovanja i na principu transakcija između nezavisnih strana.

2.20. REZERVISANJARezervisanja se priznaju kada Banka ima važeću zakonsku ili ugovorenu obavezu koja je rezultat prošlih događaja; kada je u većoj meri verovatno da će izmirenje obaveze iziski-vati odliv sredstava; i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze.

2.21. AKCIJSKI KAPITALa) Troškovi emisije akcijaTroškovi izdavanja akcija koji se mogu direktno pripisati emisiji akcija direktno umanjuju kapital.


19

b) Dividende na akcijeDividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja obelodanjuju se u napomeni o događajima nakon datuma bilansa stanja.

2.22. FINANSIJSKE GARANCIJEFinansijske garancije su ugovori koji obavezuju izdavaoca garan

Godišnji izveštaj 2013....2012. godine nije zaustavio rast budžetskog deficita i javnog duga...

Documents

Transcript of Godišnji izveštaj 2013....2012. godine nije zaustavio rast budžetskog deficita i javnog duga...