godina LII ISSN 0354-3242 - mfin.gov.rs strucna misljenja/BILTEN 1-12... · Uredbe o carinski...

B I L T E NSLU@BENA OBJA[WEWA I STRU^NA MI[QEWA

ZA PRIMENU FINANSIJSKIH PROPISA

1/januar 2012.

godina

0354-3242

LII

ISSN

REPUBLIKA SRBIJAMINISTARSTVO FINANSIJA

B I L T E N SLU@BENA OBJA[WEWA I STRU^NA MI[QEWA

ZA PRIMENU FINANSIJSKIH PROPISA

Broj 1 januar 2012.

godina LIIISSN 0354-3242

REPUBLIKA SRBIJAMINISTARSTVO FINANSIJA

BEOGRAD

Osniva~ i izdava~Ministarstvo finansija Republike Srbije

Beograd, Kneza Milo{a 20www.mfin.gov.rs

(Osniva~ka i izdava~ka prava preuzeta od Ministarstva finansija SRJ naosnovu Sporazuma o prenosu osniva~kih prava

br. 651-01-1/2003)

Za izdava~adr Mirko Cvetkovi}, ministar finansija

Ure|iva~ki odborGoran Radosavqevi}, mr Nata{a Kova~evi},

Vesna Hreqac-Ivanovi}, mr Jasmina Kneèvi}

Glavni urednikGoran Radosavqevi}

dràvni sekretar

Urednik mr Jasmina Kneèvi}

[email protected]

RedakcijaBILTEN Slu`bena obja{wewa i stru~na mi{qewa

za primenu finansijskih propisaMinistarstvo finansija Republike Srbije

Kneza Milo{a 20, 11000 BeogradTel. 011/3642 659

Priprema i {tampa[tamparija Ministarstva finansija Republike Srbije

Beograd, Kneza Milo{a 20

Bilten izlazi mese~no.Copyright © 2003-2012 by Ministarstvo finansija Republike SrbijeSva prava zadràna.

S A D R @ A J

J A V N I P R I H O D I

POREZI

1. Obaveza pla}awa poreza na prenos apsolutnih prava i poreza nakapitalni dobitak prilikom ulagawa nepokretnosti u kapitaldru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

POREZ NA DODATU VREDNOST

1. Poreski tretman prometa usluge prodaje karata i drugihusluga koji, na osnovu ugovora zakqu~enog sa Gradskom upravomgrada Beograda, Sekretarijatom za saobra}aj, Direkcijom za javniprevoz, vr{i obveznik PDV – „Apex Solution Technology“ doo . . . . . 17

2. Poreski tretman prometa dimni~arskih usluga . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

3. Poreska stopa PDV koja se primewuje na promet {trudle samakom i {trudle sa orasima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

4. Poreski tretman prometa nafte i naftnih derivata sateritorije Republike van APKM na teritoriju APKM. . . . . . . . 23

5. Mogu}nost oslobo|ewa od pla}awa PDV na uvoz rva~kihborili{ta potrebnih za organizaciju predstoje}eg Evropskog{ampionata u rvawu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

6. Pravo na refundaciju PDV za kupovinu prvog stana. . . . . . . . . . . . 27

7. Pravo obveznika PDV – turisti~ke agencije da smawi osnovicuza obra~unavawe PDV za promet jedinstvene turisti~ke uslugeu slu~aju smawewa naknade za tu uslugu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

8. Poreski tretman prometa motornih vozila sa teritorijeAPKM na teritoriju Republike van APKM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

9. Poreski tretman prometa baznih uqa koja se koriste u

proizvodwi motornih i industrijskih uqa, kao i hidrauli~nih

i motornih uqa sa teritorije Republike van APKM na

teritoriju APKM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

10. Odre|ivawe vremena prometa usluga i iskazivawe podatka o

datumu prometa usluga u ra~unu koji obveznik PDV izdaje

primaocu usluga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

11. Poreski tretman prometa usluga omogu}avawa pristupa putem

interneta televizijskom ili radio programu, prenosu odre|enih

doga|aja ili videoteci sa raznim multimedijalnim sadr`ajima

(tzv. WEB TV usluge) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

12. Da li dolazi do izmene poreske osnovice za promet dobara,

odnosno usluga u slu~aju ugovarawa valutne klauzule kada

obveznik PDV – isporu~ilac dobara, odnosno pru`alac usluga

utvrdi osnovicu za obra~unavawe PDV i iznos obra~unatog

PDV u doma}oj valuti primewuju}i sredwi kurs centralne

banke na dan nastanka poreske obaveze, pri ~emu se pla}awe

naknade za taj promet vr{i po prodajnom kursu poslovne banke

na dan pla}awa? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

13. Poreski tretman prometa motornog vozila koji vr{i fizi~ko

lice sa prebivali{tem na teritoriji APKM i boravi{tem na

teritoriji Republike van APKM licu sa prebivali{tem na

teritoriji Republike van APKM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

14. Poreski tretman prometa dobara bez naknade, nabavqenih od

drugog lica, koji vr{i obveznik PDV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

15. Osnovica za obra~unavawe PDV u slu~aju kada obveznik PDVkoji je izvr{io promet dobara ili usluga i po tom osnovudodelio kupcu dobara, odnosno primaocu usluga bodove uodre|enoj vrednosti, izvr{i promet drugih dobara ili uslugaimaocu bodova za koji naknadu napla}uje u novcu i/ili ranijedodeqenim bodovima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

16. Pravo na refundaciju PDV za kupovinu prvog stana ako kupacprvog stana ne isplati ugovorenu cenu stana sa PDV prodavcuve}, na osnovu ugovora o asignaciji, privrednom dru{tvu komeprodavac stana duguje nov~ana sredstva za izvr{ene radove naobjektu u kojem se nalazi stan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

17. Poreski tretman prometa p{enice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

18. Poreski tretman nabavke motornog vozila u Republici Srbijikoju iz dobijenih nov~anih sredstava vr{i Dobrotvornaorganizacija Saveza Hri{}anskih Baptisti~kih Crkava uSrbiji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

POREZ NA DOBIT PRAVNIH LICA

1. a) Poreski tretman prihoda od kamate po osnovu du`ni~kihhartija od vrednosti koje ostvari nerezidentno pravno lice. . . . 53

b) Da li nerezidentno pravno lice prodajom odnosno drugimprenosom uz naknadu du`ni~kih hartija od vrednosti ostvarujekapitalni dobitak?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

2. Poreski tretman isplata naknada nerezidentnim pravnimlicima po osnovu preno{ewa prava kori{}ewa ra~unarskogprograma rezidentnom obvezniku, koje se vr{e u okvirusprovo|ewa projekta „Istra`ivawe i razvoj u javnom sektoru“,finansiranog iz sredstava kredita Evropske investicione banke,zajma Evropske banke za razvoj Saveta Evrope, sredstava IPAPrograma i sredstava koja obezbe|uje Republika Srbija . . . . . . . . 54

3. Poreski tretman prihoda koje ostvari nerezidentniobveznik – agencija koja zastupa izvo|a~a estradnog,zabavnog, umetni~kog, sportskog ili sli~nog programa uRepublici, od rezidentnog obveznika – organizatoradoga|aja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

POREZ NA DOHODAK GRA\ANA

1. Utvr|ivawe poreske osnovice kod oporezivawa kapitalnogdobitka ostvarenog prodajom udela u imovini privrednogdru{tva od strane fizi~kog lica – osniva~a i vlasnika togprivrednog dru{tva, u slu~aju kada se naknada za prenos udelane vr{i u nov~anom obliku ve} se vr{i prenosom prava svojinena odre|enoj nepokretnosti, sa stanovi{ta oporezivawa prihodafizi~kih lica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

2. Poreski tretmana prihoda koje ostvari fizi~ko lice koje jeanga`ovano kao konsultant na realizaciji projekata koji sefinansiraju iz sredstava IPA fonda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

3. Poreski tretman primawa koja zaposleni ostvaruju odsindikata, iz sredstava koja obezbe|uje i upla}uje poslodavacna teret sopstvenih sredstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

4. Obaveza pla}awa poreza na dohodak gra|ana na prihod oddavawa u zakup nepokretnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68

POREZI NA UPOTREBU, DR@AWE I NO[EWE DOBARA

1. Ostvarivawe prava na oslobo|ewe od pla}awa poreza naupotrebu motornih vozila od strane osoba sa invaliditetompropisanog stepena invalidnosti i roditeqa vi{estrukoometene dece koja su u otvorenoj za{titi, odnosno o kojimaroditeqi neposredno brinu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

POREZ NA PREMIJE NE@IVOTNIH OSIGURAWA

1. Da li diplomatska i konzularna predstavni{tva imaju pravo na

osloba|awe od pla}awa poreza na premije osigurawa za poslove

ne`ivotnog osigurawa? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

TAKSE

1. Da li postoji mogu}nost oslobo|ewa od pla}awa republi~keadministrativne takse prilikom izdavawa vize za kra}i,odnosno privremeni boravak stranaca u Republici Srbiji? . . . . 77

CARINE

1. Obra~un pla}awa carinskih da`bina za robu koja se nakonpostupka aktivnog oplemewivawa u Republici Srbiji pu{tau slobodan promet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

2. Carinski tretman uvoza polovnih gra|evinskih ma{ina(opreme) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

3. Cariwewe robe na koju skladi{tar ima zalo`no pravo . . . . . . . . 82

4. Primena ~lana 290. Uredbe o carinski dozvoqenom postupawus robom (upotrebna dozvola za carinsko skladi{te). . . . . . . . . . . . 85

5. Mogu}nost da fudbalski klub bude oslobo|en od pla}awauvoznih da`bina na uvoz motornog vozila marke MAN, tip

NU 313 15m-CNG, godina proizvodwe 2001, koje je predmetdonacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

6. Postupak prenosa vlasni{tva nad robom koja se nalazi podcarinskim nadzorom i wenog kasnijeg izvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

I Z B E G A V A W E M E \ U N A R O D N O G D V O S T R U K O G O P O R E Z I V A W A

1. Poreski tretman naknade za anga`ovawe fizi~kih lica – stranih

konsultanata sa aspekta primene Ugovora o izbegavawu

dvostrukog oporezivawa sa Republikom Slovenijom i

Republikom Hrvatskom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

2. Poreski tretman kamate utvr|ene po transfernim cenama (u

konkretnom slu~aju, kamate koja prelazi iznos koji bi se utvrdio

metodom „van dohvata ruke“) sa aspekta primene Ugovora o

izbegavawu dvostrukog oporezivawa sa Holandijom. . . . . . . . . . . . . 97

J A V N I R A S H O D I

JAVNE NABAVKE

1. Da li je ispravan deo Konkursne dokumentacije u kome je

predvi|ena mogu}nost da se pri realizaciji nabavke

(potpisivawe ugovora) nabave 10% mawe ili vi{e medicinskih

kreveta u odnosu na broj u Obrascu ponude i modelu ugovora,

gde je i predvi|ena ta mogu}nost? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

2. U kojoj vrsti postupka je mogu}a realizacija kampawe „Klikni

bezbedno“ Ministarstva kulture, informisawa i infor macionog

dru{tva, ~iji fokus bi bilo ogla{avawe u medijima u ciqu

za{tite dece na Internetu, kako bi se sa svim ~lanovima

grupe odabranih {tampanih medija sa nacionalnom

pokr i veno{}u (Blic, Ve~erwe novosti, Pres, Kurir,

Vreme i NIN) istovremeno ugovorile ove usluge? . . . . . . . . . . . . 101

3. Da li u okviru sprovo|ewa projekta Nacionalnog investicionogplana Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, kao naru~ilac,koje je zakqu~ilo ugovor o izvo|ewu radova sa izvo|a~ima radova idirektnim korisnicima projekta, moè da sprovede pregovara~kipostupak bez objavqivawa javnog poziva za javne nabavke za izvo|ewedodatnih radova, za koja su sredstva obezbe|ena u buxetu lokalnesamouprave, ili navedenu vrstu postupka za dodatne radove sprovodilokalna samouprava, u skladu sa ~lanom 24. stav 1. ta~ka 7) Zakona ojavnim nabavkama?Da li se po sprovedenom pregovara~kom postupku bezobjavqivawa javnog poziva za dodatne radove zakqu~uje aneksosnovnog ili poseban ugovor o izvo|ewu dodatnih radova, a uskladu sa ~lanom 24. stav 1. ta~ka 7) Zakona? . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

4. Da li Institut za standardizaciju Srbije ispuwava uslove iz~lana 7. stav 1. ta~ka 1) Zakona o javnim nabavkama, odnosno dali su naru~ioci du`ni da primewuju Zakon o javnim nabavkamau slu~aju kada im svoje usluge, u svojstvu ponu|a~a, pruàInstitut? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

5. Da li Fakultet tehni~kih nauka u Novom Sadu moè, za nabavkura~unara i ra~unarske opreme, da primeni restriktivnipostupak, primenom ~lana 22. stav 3. Zakona o javnim nabavkama,s obzirom da nije u mogu}nosti da precizno odredi koli~inupotrebne ra~unarske opreme za 2012. godinu?. . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

6. Da li JKP „Beograd put“ moè deo usluga, dodeqenih odstrane nadle`ne institucije grada Beograda, da dodeli pravnimili fizi~kim licima na osnovu sprovedenih postupaka javnihnabavki, odnosno da li je postupawe u tom smislu u suprotnostisa odredbom ~lana 7. stav 1. ta~ka 1) Zakona o javnim nabavkama?Da li JKP „Beograd put“ moè deo usluge odràvawa ulicaop{tinskih puteva, puteva van naseqa i puteva u nasequ uzimskom periodu 2011/2012 godine, koje su dodeqene od stranenadle`ne institucije grada Beograda, da dodeli pravnim ilifizi~kim licima na osnovu sprovedenih postupaka javnihnabavki, odnosno da li je za taj deo usluga duàn da primeniZakon o javnim nabavkama ili ne?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110

7. Da li se na nabavku usluga mobilne telefonije zajedno sa

odre|enom koli~inom mobilnih telefona koje Telenor daje

svojim korisnicima usluga za 1 dinar po telefonu, moè

primeniti odredba ~lana 7. stav 1. ta~ka 9) Zakona o javnim

nabavkama odnosno da li je naru~ilac u tom slu~aju oslobo|en

primene Zakona o javnim nabavkama?

Da li se tako dati telefoni mogu smatrati, ne dobrom u smislu

Zakona o javnim nabavkama, ve} jednom beneficijom, popustom

operatera koju on kroz svoju poslovnu politiku daje svojim

pretplatnicima, odnosno korisnicima?

S obzirom da na trì{tu Srbije postoji vi{e mobilnih

operatera, da li postoji obaveza naru~ilaca da upute poziv

svim operaterima ili naru~ilac moè da bira sa kojim }e

operaterom mobilne telefonije sara|ivati? . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

8. Da li Fondacija za re{avawe stambenih potreba mladih

nastavnih i nau~nih radnika i umetnika Univerziteta u

Novom Sadu moè da dodeli ugovor o javnoj nabavci radova na

izgradwi drugog stambenog objekta u pregovara~kom postupku

bez objavqivawa javnog poziva, u skladu sa odredbama ~lana

24. stav 1. ta~ka 8) Zakona o javnim nabavkama, nakon {to je

prethodno sproveden otvoren postupak javne nabavke za

izvo|ewe iste vrste radova na izgradwi prvog stambenog

objekta i zakqu~en ugovor sa izabranim ponu|a~em 9. juna

2010. godine, pri ~emu je mogu}nost izgradwe jo{ jedne

zgrade po istom projektu bila ostavqena u prvoj objavi javnog

poziva? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115

9. Da li se Fondacija za re{avawe stambenih potreba

mladih nau~nih radnika i umetnika Univerziteta u Ni{u

smatra naru~iocem u smislu Zakona o javnim nabavkama,

odnosno da li u smislu ~lana 3. stav 1. ta~ka 4) Zakona o

javnim nabavkama obavqa delatnost od op{teg interesa?. . . . . . 117

10. Da li Republi~ki zavod za statistiku ispuwava uslove iz

~lana 7. stav 1. ta~ka 1) Zakona o javnim nabavkama, odnosno

da li su naru~ioci du`ni da primewuju Zakon o javnim

nabavkama u slu~aju kada im svoje usluge, u svojstvu ponu|a~a,

pruà Republi~ki zavod za statistiku? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120

11. a) Da li je naru~ilac prekr{io Zakon o javnim nabavkama kada

je, po sprovedenom postupku javne nabavke, zakqu~io godi{wi

ugovor o javnoj nabavci, koji sadrì podatke o ugovorenim

jedini~nim cenama, a ne sadrì jasno izraènu kona~nu cenu

(vrednost) nabavke, s tim da je „sastavni deo ugovora i obrazac

ponude izabranog ponu|a~a koji sadrì jedini~ne cene“?. . . . . . 124

b) Da li je naru~ilac postupio suprotno ~lanu 27. Zakona o

javnim nabavkama u slu~aju kada je pre pokretawa postupka

predmetnu nabavku predvideo Planom nabavki, ali u planu

nije navedena procewena vrednost javne nabavke, ve} je ista

predvi|ena odlukom o pokretawu postupka javne nabavke i u

trenutku pokretawa postupka naru~ilac je imao obezbe|ena

sredstva u buxetu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124

12. Da li Javno preduze}e Zavod za izgradwu grada Novi Sad, kao

naru~ilac, mo`e da sprovede pregovara~ki postupak bez

objavqivawa javnog poziva za nabavku opreme za tretman otpadnih

voda, iz sredstava koja je obezbedio Ugovorom o donaciji sa

{vedskom agencijom za ekonomski i regionalni razvoj Tillvaxtverket,

ako zbog tehni~kih, odnosno umetni~kih razloga predmeta javne

nabavke ili iz razloga povezanih sa za{titom iskqu~ivih prava

nabavku mo`e ispuniti samo odre|eni ponu|a~?. . . . . . . . . . . . . . . 125

P O D S E T N I K

Finansijski propisi doneti u januaru mesecu 2012. godine . . . . 127

Bilten � godina LII � br. 1/2012

J A V N I P R I H O D I

POREZI

1. Obaveza pla}awa poreza na prenos apsolutnih prava i poreza nakapitalni dobitak prilikom ulagawa nepokretnosti u kapitaldru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u

(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. 430-03-500/2011-04 od

26.12.2011. god.)

1. Sa stanovi{ta Zakona o porezima na imovinu

Prema odredbi ~lana 23. stav 1. ta~ka 1) Zakona o porezima

na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02–SUS, 80/02, 80/02–dr.

zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11 i 78/11, u daqem tekstu:

Zakon), porez na prenos apsolutnih prava pla}a se kod prenosa uz

naknadu prava svojine na nepokretnosti.

Prenosom uz naknadu, u smislu Zakona, ne smatra se prenos

apsolutnog prava na koji se pla}a porez na dodatu vrednost, u

skladu sa zakonom kojim se ure|uje porez na dodatu vrednost (~lan

24a stav 1. Zakona).

14


Prema odredbi ~lana 31. stav 1. ta~ka 3) Zakona, porez na

prenos apsolutnih prava ne pla}a se kod ulagawa apsolutnih

prava u kapital rezidenta Republike Srbije – akcionarskog

dru{tva, odnosno dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u.S tim u vezi, kod ulagawa prava svojine na nepokretnosti

u kapital rezidenta Republike Srbije koji je po pravnoj formidru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u, po kom osnovuprenosilac prava – ulaga~ sti~e udeo u tom dru{tvu, u skladu sazakonom kojim se ure|uju privredna dru{tva, porez na prenosapsolutnih prava se ne pla}a.

2. Sa stanovi{ta Zakona o porezu na dohodak gra|ana

Prema odredbi ~lana 72. stav 1. ta~ka 1) Zakona o porezu na

dohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06,

65/06–ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11 i 91/11–US, u daqem tekstu:

Zakon), kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik

ostvari prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu stvarnih

prava na nepokretnostima.

Kapitalni dobitak predstavqa razliku izme|u prodajne

cene prava, udela odnosno hartija od vrednosti i wihove nabavne

cene uskla|ene prema odredbama Zakona (~lan 72. stav 5. Zakona).

Prodajnom cenom, za svrhu odre|ivawa kapitalnog

dobitka, u smislu ovog zakona, smatra se ugovorena cena, odnosno

trì{na cena koju utvr|uje nadle`ni poreski organ ako oceni da

je ugovorena cena nià od trì{ne, pri ~emu se kao ugovorena,

BILTEN/POREZI

15


odnosno tr`i{na cena uzima cena bez poreza na prenos

apsolutnih prava (~lan 73. st. 1. i 2. Zakona). Nabavnom cenom, za

svrhu odre|ivawa kapitalnog dobitka, u smislu ovog zakona,

smatra se cena po kojoj je obveznik stekao pravo, udeo ili hartiju

od vrednosti, odnosno cena koju je utvrdio poreski organ u skladu

sa Zakonom (~lan 74. stav 1. Zakona).

Prema propisima kojima se ure|uju privredna dru{tva,

~lan dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u sti~e udeo u

osnovnom kapitalu dru{tva srazmerno vrednosti uloga.

U slu~aju kada obveznik – fizi~ko lice osnuje privredno

dru{tvo (dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u), u koje kao

nenov~ani ulog unosi nepokretnost – lokal (u konkretnom

slu~aju) i po tom osnovu kao osniva~ sti~e udeo u osnovnom

kapitalu tog dru{tva, Ministarstvo finansija smatra da se, u

tom slu~aju, radi o prenosu stvarnih prava na nepokretnostima

(lokalu) uz naknadu, u smislu ~lana 72. stav 1. ta~ka 1) Zakona. S

tim u vezi, ukoliko postoji razlika izme|u vrednosti po kojoj je

predmetna nepokretnost uneta u novoosnovano dru{tvo (a koja je

utvr|ena u skladu sa propisima koji ure|uju privredna dru{tva) i

wene nabavne vrednosti (cena po kojoj je obveznik stekao stvarno

pravo na nepokretnosti, odnosno cena koju je utvrdio poreski

organ saglasno Zakonu), Ministarstvo finansija smatra da

prihod koji po tom osnovu ostvari fizi~ko lice, je predmet

oporezivawa porezom na kapitalni dobitak saglasno odredbama

~l. 72. do 77. Zakona.

BILTEN/POREZI

BILTEN/POREZI 16


• Saglasno na~elu fakticiteta, Poreska uprava u svakom

konkretnom slu~aju utvr|uje sve ~iwenice koje su od zna~aja za

opredeqewe poreskog tretmana prihoda, saglasno odredbi ~lana

9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl.

glasnik RS“, br. 80/02 ... i 53/10).


POREZ NA DODATU VREDNOST

1. Poreski tretman prometa usluge prodaje karata i drugih uslugakoji, na osnovu ugovora zakqu~enog sa Gradskom upravom gradaBeograda, Sekretarijatom za saobra}aj, Direkcijom za javniprevoz, vr{i obveznik PDV – „Apex Solution Technology“ doo

(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. 413-00-55/2012-04 od30.1.2012. god.)

Odredbom ~lana 42. stav 1. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon) propisano je da je obveznik duàn da izdara~un ili drugi dokument koji sluì kao ra~un (u daqem tekstu:ra~un) za svaki promet dobara i usluga drugim obveznicima.

Obaveza izdavawa ra~una iz stava 1. ovog ~lana postoji iako obveznik naplati naknadu ili deo naknade pre nego {to jeizvr{en promet dobara i usluga (avansno pla}awe), s tim {to seu kona~nom ra~unu odbijaju avansna pla}awa u kojima je sadrànPDV (~lan 42. stav 2. Zakona).

Prema odredbama stava 3. istog ~lana Zakona, ra~unnaro~ito sadrì slede}e podatke:

1) naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca ra~una;2) mesto i datum izdavawa i redni broj ra~una;3) naziv, adresu i PIB obveznika – primaoca ra~una;

BILTEN/POREZI 18


4) vrstu i koli~inu isporu~enih dobara ili vrstu i obimusluga;

5) datum prometa dobara i usluga i visinu avansnihpla}awa;

6) iznos osnovice;7) poresku stopu koja se primewuje;8) iznos PDV koji je obra~unat na osnovicu;9) napomenu o poreskom oslobo|ewu.Saglasno odredbi ~lana 45. Zakona, ministar bli`e

ure|uje u kojim slu~ajevima nema obaveze izdavawa ra~una ilimogu da se izostave pojedini podaci u ra~unu, odnosno da sepredvide dodatna pojednostavqewa u vezi sa izdavawem ra~una.

Prema odredbi ~lana 2a Pravilnika o odre|ivawuslu~ajeva u kojima nema obaveze izdavawa ra~una i o ra~unima kodkojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Sl. glasnik RS“, br.105/04, 140/04, 67/05 i 4/12, u daqem tekstu: Pravilnik), obveznikPDV koji po osnovu primqene naknade u celokupnom iznosu zaodre|ena dobra i usluge preda bonove, kartice i sl, a kojima sepla}a vrednost isporu~enih dobara i primqenih usluga umomentu prometa, nema obavezu izdavawa ra~una iz ~lana 42. stav1. Zakona.

U slu~aju kada obveznik PDV, na osnovu ugovorazakqu~enog sa Republikom, wenim organima, organimateritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, napla}ujejedinstvenu naknadu za promet dobara i usluga koji vr{e drugalica, ra~un za promet tih dobara i usluga izdaje obveznik PDVkoji napla}uje jedinstvenu naknadu, o ~emu dostavqa obave{tewelicima koja vr{e taj promet u roku od pet dana po istekukalendarskog meseca (~lan 11a stav 1. Pravilnika).

Jedinstvenom naknadom iz stava 1. ovog ~lana smatra senaknada koja se napla}uje za promet dobara i usluga koji vr{ivi{e lica (~lan 11a stav 2. Pravilnika).


Odredbom ~lana 46. stav 1. Zakona propisano je da jeobveznik duàn da, radi pravilnog obra~unavawa i pla}awaPDV, vodi evidenciju koja obezbe|uje vr{ewe kontrole.

Prema odredbi ~lana 2. stav 1. Pravilnika o obliku,sadrìni i na~inu vo|ewa evidencije o PDV („Sl. glasnik RS“,br. 107/04 i 67/05, u daqem tekstu: Pravilnik o evidenciji),obveznik je duàn da, saglasno ~lanu 46. stav 1. Zakona, radipravilnog obra~unavawa i pla}awa PDV, vodi evidenciju oprometu dobara i usluga na na~in koji omogu}ava kontroluobra~unavawa i pla}awa PDV u svakom poreskom periodu.

U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskimodredbama, a u konkretnom slu~aju, imaju}i u vidu da su organlokalne samouprave – Gradska uprava grada Beograda,Sekretarijat za saobra}aj, Direkcija za javni prevoz i obveznikPDV – „Apex Solution Technology“ doo zakqu~ili ugovor, premakojem obveznik PDV – „Apex Solution Technology“ doo, izme|uostalog, vr{i prodaju karata za javni linijski prevoz putnika uBeogradu, napla}uje jedinstvenu naknadu za promet usluga prevozakoji vr{e prevoznici – u~esnici Integrisanog tarifnogsistema, i tu naknadu u potpunosti prenosi Direkciji za javniprevoz, ra~un za promet usluga prevoza izdaje obveznik PDV –„Apex Solution Technology“ doo i o tome dostavqa obave{teweprevoznicima – u~esnicima Integrisanog tarifnog sistema. Potom osnovu, a s obzirom da se naplata jedinstvene naknade zaprevoz putnika vr{i u celokupnom iznosu, pre izvr{ene uslugeprevoza, i da se kupqenim kartama za prevoz fakti~ki pla}ausluga prevoza u momentu prometa, obveznik PDV – „Apex SolutionTechnology“ doo ne izdaje ra~un iz ~lana 42. stav 1. Zakona, ve} sera~un iz ~lana 11a stav 1. Pravilnika istovremeno smatra iavansnim i kona~nim ra~unom, na osnovu kojeg obveznik PDV –primalac ra~una moè da ostvari pravo na odbitak prethodnogporeza uz ispuwewe ostalih uslova propisanih odredbama ~lana28. Zakona. Ovaj ra~un treba da sadrì podatke o nazivu, adresi iPIB-u obveznika – izdavaoca ra~una, mestu i datumu izdavawa i

19BILTEN/Porez na dodatu vrednost

BILTEN/POREZI 20


rednom broju ra~una, nazivu, adresi i PIB–u obveznika –primaoca ra~una, osnovu za avansno pla}awe, vrsti i koli~iniprodatih karata, iznosu poreske osnovice, poreskoj stopi koja seprimewuje (8%) i iznosu obra~unatog PDV. U poreskoj prijavi(Obrazac PPPDV) koju podnosi obveznik PDV –„ Apex SolutionTechnology“ doo za poreski period ne iskazuje se podatak o iznosuPDV obra~unatog i iskazanog u ra~unu iz ~lana 11a stav 1.Pravilnika koji ovaj obveznik PDV izdaje za promet uslugaprevoza koji vr{e prevoznici – u~esnici Integrisanog tarifnogsistema, s obzirom da je re~ o PDV koji ne duguje obveznik PDV –„Apex Solution Technology“ doo. Pored toga, evidencija koju jeobveznik PDV – „Apex Solution Technology“ doo du`an da vodi uskladu sa odredbom ~lana 46. stav 1. Zakona i odredbamaPravilnika o evidenciji, za svaki poreski period, mora dasadr`i, izme|u ostalog, i podatak o iznosu nov~anih sredstavakoja ovaj obveznik PDV prenosi Direkciji za javni prevoz.

Ministarstvo finansija napomiwe da za promet uslugaprevoza putnika u Beogradu koji vr{e obveznici PDV – u~esniciIntegrisanog tarifnog sistema, PDV se obra~unava po poreskojstopi od 8%. Za promet usluge prodaje karata i drugih usluga koji,na osnovu ugovora zakqu~enog sa Gradskom upravom gradaBeograda, Sekretarijatom za saobra}aj, Direkcijom za javniprevoz, vr{i obveznik PDV – „Apex Solution Technology“ doo PDVse obra~unava po poreskoj stopi od 18%. Obra~unati PDV pla}ase u skladu sa Zakonom.

2. Poreski tretman prometa dimni~arskih usluga


Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqem


tekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{iu Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.

Promet usluga, u smislu ovog zakona, a u skladu saodredbom ~lana 5. stav 1. Zakona, su svi poslovi i radwe u okviruobavqawa delatnosti koji nisu promet dobara iz ~lana 4. ovogzakona.

Odredbom ~lana 23. stav 1. Zakona propisano je da op{tastopa PDV za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobaraiznosi 18%.

Prema odredbi ~lana 23. stav 2. ta~ka 12) Zakona, poposebnoj stopi PDV od 8% oporezuje se promet komunalnihusluga.

Saglasno odredbi ~lana 12. Pravilnika o utvr|ivawudobara i usluga ~iji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV(„Slu`beni glasnik RS“, br. 108/04, 130/04, 140/04, 65/05, 63/07 i29/11), komunalnim uslugama, u smislu ~lana 23. stav 2. ta~ka 12)Zakona, a u skladu sa zakonom kojim se ure|uju komunalnedelatnosti, smatraju se:

1) pre~i{}avawe i distribucija vode;2) pre~i{}avawe i odvo|ewe atmosferskih i otpadnih

voda;3) proizvodwa i snabdevawe parom i toplom vodom;4) prevoz putnika u gradskom saobra}aju;5) odràvawe ~isto}e u gradovima i naseqima u op{tini;6) ure|ewe i odràvawe parkova, zelenih i rekreacionih

povr{ina;7) odràvawe ulica, puteva i drugih javnih povr{ina i

javne rasvete u gradovima i drugim naseqima;8) odràvawe deponija;9) ure|ewe i odràvawe grobqa i sahrawivawe.

21BILTEN/Porez na dodatu vrednost

BILTEN/POREZI 22


Shodno navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama,promet dimni~arskih usluga oporezuje se po op{toj stopi PDV od18%, s obzirom da se predmetne usluge ne smatraju uslugama iz~lana 23. stav 2. ta~ka 12) Zakona i ~lana 12. Pravilnika za koje jepropisano oporezivawe po posebnoj stopi PDV od 8%.

3. Poreska stopa PDV koja se primewuje na promet {trudle samakom i {trudle sa orasima


Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl.glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pru`awe usluga koje poreski obveznik izvr{iu Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.

Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu saodredbom ~lana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolagawa natelesnim stvarima (u daqem tekstu: dobra) licu koja tim dobrimamo`e raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije druk~ijeodre|eno.

Odredbom ~lana 23. stav 1. Zakona propisano je da op{tastopa PDV za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobaraiznosi 18%.

Saglasno navedenim zakonskim odredbama, na promet{trudle sa makom i {trudle sa orasima PDV se obra~unava poporeskoj stopi od 18%. Obra~unati PDV pla}a se u skladu saZakonom.


4. Poreski tretman prometa nafte i naftnih derivata sateritorije Republike van APKM na teritoriju APKM


Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon o PDV) propisano je da su predmet oporezivawaPDV isporuka dobara i pruàwe usluga koje poreski obveznikizvr{i u Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti,kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu saodredbom ~lana 4. stav 1. Zakona o PDV, je prenos pravaraspolagawa na telesnim stvarima (u daqem tekstu: dobra) licukoje tim dobrima moè raspolagati kao vlasnik, ako ovimzakonom nije druk~ije odre|eno.

Odredbom ~lana 61. Zakona o PDV propisano je da }eVlada Republike Srbije urediti izvr{avawe ovog zakona nateritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vremevaèwa Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244.

Prema odredbi ~lana 2. Uredbe o izvr{avawu Zakona oporezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajineKosovo i Metohija za vreme vaèwa Rezolucije Savetabezbednosti OUN broj 1244 („Sl. glasnik RS“, br. 15/05 i 68/11, udaqem tekstu: Uredba), na promet dobara i usluga koji obvezniciPDV vr{e sa teritorije Republike Srbije van teritorijeAPKM (u daqem tekstu: Republika van APKM) na teritorijuAPKM, kao i na promet koji se vr{i sa teritorije APKM nateritoriju Republike van APKM, primewuje se Zakon, propisidoneti na osnovu Zakona i ova uredba.

Odredbama ~lana 10. st. 1. i 2. Uredbe propisano je da se napromet doma}ih dobara (dobra doma}eg porekla i dobra stranog

BILTEN/Porez na dodatu vrednost 23

BILTEN/POREZI 24


porekla koja su stavqena u slobodan promet na teritorijiRepublike van APKM) koji izvr{e obveznici PDV sa teritorijeRepublike van APKM na teritoriju APKM, PDV ne pla}a, aobveznici PDV imaju pravo na odbitak prethodnog poreza uskladu sa Zakonom, pod uslovom da su dobra otpremqena nateritoriju APKM uz obrazac EL – Evidencioni list kojipopuwava Posebno odeqewe.

Stavom 3. istog ~lana Uredbe predvi|eno je da je prepopuwavawa Evidencionog lista iz stava 2. ovog ~lana obveznikPDV duàn da Posebnom odeqewu dostavi ra~un, odnosno drugidokument o prometu dobara, koji sadrì:

– naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca ra~una;– mesto i datum izdavawa i redni broj ra~una;– naziv i adresu primaoca ra~una;– vrstu, koli~inu, cenu po jedinici mere i vrednost

dobara.Kao dokaz da su dobra iz stava 1. ovog ~lana otpremqena na

teritoriju APKM, u skladu sa stavom 4. istog ~lana Uredbe,sluè:

– Evidencioni list overen od strane Posebnog odeqewa;– izvod iz poslovnog ra~una obveznika PDV da je za promet

dobara izvr{en prenos nov~anih sredstava sa poslovnog ra~unaprimaoca dobara na poslovni ra~un obveznika PDV –isporu~ioca dobara, odnosno dokaz o uplati nov~anih sredstavaod strane primaoca dobara – fizi~kog lica sa teritorije APKMna poslovni ra~un obveznika PDV – isporu~ioca dobara;

– dokaz o izvr{enoj prodaji deviza Narodnoj banci Srbijeili poslovnoj banci, odnosno ostvarenoj dinarskojprotivvrednosti od prodaje tih deviza, ako je za isporu~ena dobraizvr{eno pla}awe u devizama.

Prema odredbi ~lana 10. stav 5. Uredbe, za obveznike PDVkoji vr{e promet nafte i naftnih derivata sa teritorijeRepublike van APKM na teritoriju APKM, kao dokazi da su ovadobra otpremqena na teritoriju APKM, pored dokaza iz stava 4.

BILTEN/Porez na dodatu vrednost


ovog ~lana, sluì i dokaz o pla}enom PDV za unos nafte inaftnih derivata na teritoriju APKM.

Saglasno navedenim odredbama Zakona o PDV i Uredbe,obveznik PDV koji vr{i promet nafte i naftnih derivata sateritorije Republike van APKM na teritoriju APKM nijeduàn da za promet tih dobara obra~una i plati PDV, a ima pravona odbitak prethodnog poreza po tom osnovu, pod uslovom daposeduje dokaze da su predmetna dobra otpremqena na teritorijuAPKM, i to: Evidencioni list overen od strane Posebnogodeqewa, izvod iz poslovnog ra~una obveznika PDV da je zapromet dobara izvr{en prenos nov~anih sredstava sa poslovnogra~una primaoca dobara na poslovni ra~un obveznika PDV –isporu~ioca dobara, odnosno dokaz o uplati nov~anih sredstavaod strane primaoca dobara – fizi~kog lica sa teritorije APKMna poslovni ra~un obveznika PDV – isporu~ioca dobara, dokaz oizvr{enoj prodaji deviza Narodnoj banci Srbije ili poslovnojbanci, odnosno ostvarenoj dinarskoj protivvrednosti od prodajetih deviza, ako je za isporu~ena dobra izvr{eno pla}awe udevizama, kao i dokaz o pla}enom PDV za unos nafte i naftnihderivata na teritoriju APKM. Ovim dokazom smatra se dokumentiz kojeg se nesporno moè zakqu~iti da je za unos nafte i naftnihderivata na teritoriju APKM obra~unat PDV i dokument da jetako obra~unati PDV pla}en.

5. Mogu}nost oslobo|ewa od pla}awa PDV na uvoz rva~kihborili{ta potrebnih za organizaciju predstoje}eg Evropskog{ampionata u rvawu


Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDV

25

BILTEN/POREZI 26


isporuka dobara i pru`awe usluga koje poreski obveznik izvr{iu Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.

Saglasno odredbi ~lana 7. Zakona, uvoz je svaki unosdobara u carinsko podru~je Republike.

Prema odredbi ~lana 23. stav 1. Zakona, op{ta stopa PDVza oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 18%.

U skladu sa odredbama ~lana 26. Zakona, PDV se ne pla}ana uvoz dobara:

1) ~iji promet je u skladu sa ~lanom 24. stav 1. ta~. 5), 10),11) i 13)–16v) i ~lanom 25. stav 1. ta~. 1) i 2) i stav 2. ta~. 5) i 10)ovog zakona oslobo|en PDV;

1a) koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji, odnosno kaohumanitarna pomo};

1b) koja su izvezena, a koja se u Republiku vra}ajuneprodata ili zato {to ne odgovaraju obavezama koje proisti~uiz ugovora, odnosno poslovnog odnosa na osnovu kojeg su bilaizvezena;

1v) koja se, u okviru carinskog postupka, unose uslobodne carinske prodavnice;

2) koja se, u okviru carinskog postupka, privremeno uvozei ponovo izvoze, kao i stavqaju u carinski postupak aktivnogoplemewivawa sa sistemom odlagawa;

3) koja se, u okviru carinskog postupka, privremenoizvoze i u nepromewenom stawu ponovo uvoze;

4) za koja je, u okviru carinskog postupka, odobrenpostupak prerade pod carinskom kontrolom;

5) u okviru carinskog postupka, nad tranzitom robe;6) za koja je, u okviru carinskog postupka, odobren

postupak carinskog skladi{tewa;7) za koja je u skladu sa ~lanom 192. i ~lanom 193. stav 1.

ta~ka 6) Carinskog zakona („Sl. glasnik RS“, br. 73/03, 61/05,85/05 i 62/06) propisano oslobo|ewe od carine, osim na uvozmotornih vozila.



U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, na uvozrva~kih borili{ta potrebnih za organizaciju predstoje}egEvropskog {ampionata u rvawu, PDV se obra~unava i pla}a uskladu sa Zakonom, s obzirom da za uvoz ovih dobara odredbama~lana 26. Zakona nije propisano poresko oslobo|ewe.

6. Pravo na refundaciju PDV za kupovinu prvog stana


Odredbom ~lana 56a stav 1. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon) propisano je da pravo na refundaciju PDVza kupovinu prvog stana, na osnovu podnetog zahteva, ima fizi~kolice – punoletni dràvqanin Republike, sa prebivali{tem nateritoriji Republike, koji kupuje prvi stan (u daqem tekstu:kupac prvog stana).

Prema odredbi stava 2. istog ~lana Zakona, kupac prvogstana moè da ostvari refundaciju PDV iz stava 1. ovog ~lana podslede}im uslovima:

1) da od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora okupoprodaji na osnovu kojeg sti~e prvi stan nije imao u svojini,odnosno susvojini stan na teritoriji Republike;

2) da je ugovorena cena stana sa PDV u potpunostiispla}ena prodavcu.

Pravo na refundaciju PDV iz stava 1. ovog ~lana moè seostvariti za stan ~ija povr{ina za kupca prvog stana iznosi do40m2, a za ~lanove wegovog porodi~nog doma}instva do 15m2 posvakom ~lanu koji nije imao u svojini, odnosno susvojini stan nateritoriji Republike u periodu iz stava 2. ta~ka 1) ovog ~lana(~lan 56a stav 3. Zakona).

BILTEN/POREZI 28


Odredbom stava 4. istog ~lana Zakona propisano je da akokupac prvog stana kupuje stan povr{ine koja je ve}a od povr{ineza koju u skladu sa stavom 3. ovog ~lana ima pravo na refundacijuPDV, pravo na refundaciju PDV moè da ostvari do iznosa kojiodgovara povr{ini stana iz stava 3. ovog ~lana.

Porodi~nim doma}instvom kupca prvog stana, u smislustava 3. ovog ~lana, smatra se zajednica ìvota, privre|ivawa itro{ewa prihoda kupca prvog stana, wegovog supru`nika,kup~eve dece, kup~evih usvojenika, dece wegovog supru`nika,usvojenika wegovog supru`nika, kup~evih roditeqa, wegovihusvojiteqa, roditeqa wegovog supru`nika, usvojiteqa kup~evogsupru`nika, sa istim prebivali{tem kao kupac prvog stana (~lan56a stav 5. Zakon).

Prema odredbama ~lana 56a stav 6. Zakona, pravo narefundaciju PDV iz stava 1. ovog ~lana nema:

1) kupac stana koji je ostvario refundaciju PDV poosnovu kupovine prvog stana;

2) ~lan porodi~nog doma}instva kupca prvog stana za kojegje kupac prvog stana ostvario refundaciju PDV, u slu~aju kada taj~lan porodi~nog doma}instva kupuje stan;

3) kupac stana koji je stekao prvi stan bez obavezeprodavca da za promet tog stana plati porez na prenos apsolutnihprava po osnovu kupovine prvog stana u skladu sa zakonom kojim seure|uju porezi na imovinu;

4) ~lan porodi~nog doma}instva kupca stana koji je stekaoprvi stan bez obaveze prodavca da za promet tog stana plati porezna prenos apsolutnih prava po osnovu kupovine prvog stana uskladu sa zakonom kojim se ure|uju porezi na imovinu, a za koga jeostvareno to poresko oslobo|ewe.

Saglasno odredbi ~lana 29. Zakona o izmenama i dopunamaZakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 61/07),pravo na refundaciju PDV iz ~lana 22. ovog zakona (~lan 56aZakona) moè se ostvariti samo na osnovu ugovora o kupoprodajistana overenog posle stupawa na snagu ovog zakona, tj. od 8. jula2007. godine.



U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, pravo narefundaciju PDV po osnovu kupovine prvog stana moè daostvari fizi~ko lice – punoletni dràvqanin Republike, saprebivali{tem na teritoriji Republike, koji kupuje prvi stan, uzispuwewe svih Zakonom propisanih uslova, a po proceduripredvi|enoj Pravilnikom o postupku ostvarivawa prava napovra}aj PDV i o na~inu i postupku refakcije i refundacijePDV („Sl. glasnik RS“, br. 107/04, 65/05 i 63/07).

Pored toga, Ministarstvo finansija napomiwe da~iweni~no stawe od uticaja na postojawe i visinu poreskihobaveza, kao i ostvarivawe prava na refundaciju PDV, u svakomkonkretnom slu~aju, utvr|uje i ceni nadle`ni poreski organ uskladu sa na~elima predvi|enim propisima kojima se ure|ujeporeski postupak i poreska administracija.

7. Pravo obveznika PDV – turisti~ke agencije da smawi osnovicuza obra~unavawe PDV za promet jedinstvene turisti~ke usluge uslu~aju smawewa naknade za tu uslugu


Odredbom ~lana 35. stav 1. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon) propisano je da se turisti~kom agencijom,u smislu ovog zakona, smatra obveznik koji putnicima pruàturisti~ke usluge i u odnosu na wih istupa u svoje ime, a zaorganizaciju putovawa prima dobra i usluge drugih obveznikakoje putnici neposredno koriste (u daqem tekstu: prethodneturisti~ke usluge).

Saglasno odredbi stava 2. istog ~lana Zakona, turisti~keusluge koje pruà turisti~ka agencija smatraju se, u smislu ovogzakona, jedinstvenom uslugom.

BILTEN/POREZI 30


Prema odredbi ~lana 35. stav 4. Zakona, osnovicajedinstvene turisti~ke usluge koju pruà turisti~ka agencija jeiznos koji predstavqa razliku izme|u ukupne naknade koju pla}aputnik i stvarnih tro{kova koje turisti~ka agencija pla}a zaprethodne turisti~ke usluge, uz odbitak PDV koji je sadràn u tojrazlici.

Odredbom ~lana 35. stav 7. Zakona propisano je daturisti~ka agencija za turisti~ke usluge iz stava 1. ovog ~lana nemoè da iskazuje PDV u ra~unima ili drugim dokumentima i nemapravo na odbitak prethodnog poreza na osnovu prethodnihturisti~kih usluga koje su joj iskazane u ra~unu.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obveznikPDV – turisti~ka agencija koja vr{i promet jedinstveneturisti~ke usluge, du`na je da za taj promet obra~una PDV naosnovicu koju utvr|uje u skladu sa odredbom ~lana 35. stav 4.Zakona i da obra~unati PDV plati u skladu sa Zakonom. Zapromet ove usluge obveznik PDV – turisti~ka agencija izdajera~un ili drugi dokument koji sluì kao ra~un u kojem nema pravoda iskaè PDV. S tim u vezi, u slu~aju smawewa naknade za prometjedinstvene turisti~ke usluge, obveznik PDV – turisti~kaagencija moè da izmeni osnovicu za obra~unavawe PDV utvr|enuu skladu sa odredbama ~lana 35. stav 4. Zakona i izvr{i ispravkudugovanog PDV u poreskom periodu u kojem je do{lo do smawewanaknade, ako poseduje dokaz o smawewu naknade za prometjedinstvene turisti~ke usluge. U slu~aju smawewa naknade doiznosa koji nije napla}en za promet jedinstvene turisti~keusluge, dokazom se, izme|u ostalog, moè smatrati i kwi`noodobrewe koje obveznik PDV – turisti~ka agencija izdajeprimaocu jedinstvene turisti~ke usluge, odnosno licu koje jeizvr{ilo pla}awe naknade za promet jedinstvene turisti~keusluge.

Pored toga, Ministarstvo finansija napomiwe da akoobveznik PDV – turisti~ka agencija za promet jedinstveneturisti~ke usluge iskaè PDV u ra~unu ili drugom dokumentu

31


koji sluì kao ra~un, u tom slu~aju obveznik PDV – turisti~kaagencija ima obavezu da, u skladu sa odredbom ~lana 44. stav 3.Zakona, tako iskazani PDV plati.

8. Poreski tretman prometa motornih vozila sa teritorijeAPKM na teritoriju Republike van APKM


Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{iu Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.

Odredbom ~lana 61. Zakona propisano je da }e VladaRepublike Srbije urediti izvr{avawe ovog zakona na teritorijiAutonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme vaèwaRezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244.

Prema odredbi ~lana 2. Uredbe o izvr{avawu Zakona oporezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajineKosovo i Metohija za vreme vaèwa Rezolucije Savetabezbednosti OUN broj 1244 („Sl. glasnik RS“, br. 15/05 i 68/11, udaqem tekstu: Uredba), na promet dobara i usluga koji obvezniciPDV vr{e sa teritorije Republike Srbije van teritorije APKM(u daqem tekstu: Republika van APKM) na teritoriju APKM, kaoi na promet koji se vr{i sa teritorije APKM na teritorijuRepublike van APKM, primewuje se Zakon, propisi doneti naosnovu Zakona i ova uredba.

Prema odredbi ~lana 8a stav 1. Uredbe, na prometmotornih vozila sa teritorije APKM na teritoriju Republikevan APKM obra~unava se i pla}a PDV.

BILTEN/Porez na dodatu vrednost

BILTEN/POREZI 32


Prometom motornih vozila iz stava 1. ovog ~lana smatrase prenos prava raspolagawa na motornim vozilima od stranelica sa sedi{tem, odnosno prebivali{tem na teritoriji APKMlicu sa sedi{tem, odnosno prebivali{tem na teritorijiRepublike van APKM (stav 2. istog ~lana Uredbe).

Saglasno odredbi ~lana 8b stav 1. Uredbe, lice sasedi{tem, odnosno prebivali{tem na teritoriji APKM, kojevr{i promet motornih vozila sa teritorije APKM na teritorijuRepublike van APKM dostavqa Posebnom odeqewu ra~un,odnosno drugi dokument o prometu motornih vozila, kao idokument na osnovu kojeg je steklo pravo raspolagawa na timdobrima.

Prema odredbama stava 2. istog ~lana Uredbe, ra~un,odnosno drugi dokument iz stava 1. ovog ~lana sadr`i slede}epodatke:

– naziv, odnosno ime i prezime i adresu lica sa teritorijeAPKM;

– mesto i datum prometa;– naziv, odnosno ime i prezime i PIB lica sa teritorije

Republike van APKM;– vrstu motornog vozila i druge podatke o motornom

vozilu (npr. broj motora, broj {asije);– cenu motornog vozila.Saglasno odredbi ~lana 8v stav 1. Uredbe, Posebno

odeqewe obra~unava PDV i popuwava Obra~unski list za PDV.Obra~unati PDV iz stava 1. ovog ~lana upla}uje se na

propisani uplatni ra~un (stav 2. istog ~lana Uredbe).Odredbom ~lana 8v stav 3. Uredbe propisano je da po

uplati obra~unatog PDV nadle`na organizaciona jedinicaUprave za trezor izdaje potvrdu o pla}enom PDV.

Prema odredbama stava 4. istog ~lana Uredbe, potvrda izstava 3. ovog ~lana sadr`i slede}e podatke:

– naziv, odnosno ime i prezime i adresu uplatioca;



– datum uplate;– broj ra~una uplatioca ako je pla}awe obra~unatog PDV

izvr{eno prenosom nov~anih sredstava sa ra~una uplatioca;– iznos pla}enog PDV;– broj uplatnog ra~una sa pozivom na PIB primaoca

dobara;– broj Obra~unskog lista za PDV.Saglasno odredbi ~lana 8g Uredbe, obra~unski list za

PDV i potvrda o pla}enom PDV iz ~lana 8v stav 3. ove uredbesmatraju se dokazima o izmirenim poreskim obavezama u smislupropisa kojima se ure|uje registracija motornih vozila.

Saglasno navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama,na promet motornog vozila sa teritorije APKM na teritorijuRepublike van APKM, kojim se smatra prenos prava raspolagawana motornom vozilu od strane lica sa sedi{tem, odnosnoprebivali{tem na teritoriji APKM licu sa sedi{tem, odnosnoprebivali{tem na teritoriji Republike van APKM, PDV seobra~unava i pla}a, bez obzira da li je lice koje vr{i prometmotornog vozila nabavilo predmetno vozilo uz poreskooslobo|ewe u skladu sa ~lanom 10. Uredbe, odnosno da li jepredmetno vozilo bilo registrovano na teritoriji APKM.Tako|e, PDV se obra~unava i pla}a i na prenos prava raspolagawana motornom vozilu od strane lica sa sedi{tem, odnosnoprebivali{tem na teritoriji APKM licu sa sedi{tem, odnosnoprebivali{tem na teritoriji Republike van APKM, koji se vr{ibez naknade, pri ~emu Ministarstvo finansija ukazuje da u tomslu~aju dokument iz ~lana 8b stav 2. Uredbe ne sadr`i podatak oceni motornog vozila.

9. Poreski tretman prometa baznih uqa koja se koriste uproizvodwi motornih i industrijskih uqa, kao i hidrauli~nih i

BILTEN/POREZI 34


motornih uqa sa teritorije Republike van APKM na teritorijuAPKM



Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu saodredbom ~lana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolagawa natelesnim stvarima (u daqem tekstu: dobra) licu koje tim dobrimamoè raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije druk~ijeodre|eno.

Odredbom ~lana 61. Zakona propisano je da }e VladaRepublike Srbije urediti izvr{avawe ovog zakona na teritorijiAutonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme vaèwaRezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244.

Prema odredbi ~lana 2. Uredbe o izvr{avawu Zakona oporezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajineKosovo i Metohija za vreme vaèwa Rezolucije Savetabezbednosti OUN broj 1244 („Sl. glasnik RS“, br. 15/05 i 68/11, udaqem tekstu: Uredba), na promet dobara i usluga koji obvezniciPDV vr{e sa teritorije Republike Srbije van teritorije APKM(u daqem tekstu: Republika van APKM) na teritoriju APKM,kao i na promet koji se vr{i sa teritorije APKM na teritorijuRepublike van APKM, primewuje se Zakon, propisi doneti naosnovu Zakona i ova uredba.

Odredbama ~lana 10. st. 1. i 2. Uredbe propisano je da se napromet doma}ih dobara (dobra doma}eg porekla i dobra stranogporekla koja su stavqena u slobodan promet na teritoriji



Republike van APKM) koji izvr{e obveznici PDV sa teritorijeRepublike van APKM na teritoriju APKM, PDV ne pla}a, aobveznici PDV imaju pravo na odbitak prethodnog poreza uskladu sa Zakonom, pod uslovom da su dobra otpremqena nateritoriju APKM uz obrazac EL – Evidencioni list kojipopuwava Posebno odeqewe. Stavom 3. istog ~lana Uredbepredvi|eno je da je pre popuwavawa Evidencionog lista iz stava2. ovog ~lana, obveznik PDV duàn da Posebnom odeqewu dostavira~un, odnosno drugi dokument o prometu dobara, koji sadrì:

– naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca ra~una;– mesto i datum izdavawa i redni broj ra~una;– naziv i adresu primaoca ra~una;– vrstu, koli~inu, cenu po jedinici mere i vrednost

dobara.Kao dokaz da su dobra iz stava 1. ovog ~lana otpremqena na

teritoriju APKM, u skladu sa stavom 4. istog ~lana Uredbe,sluè:

– Evidencioni list overen od strane Posebnog odeqewa;– izvod iz poslovnog ra~una obveznika PDV da je za promet

dobara izvr{en prenos nov~anih sredstava sa poslovnog ra~unaprimaoca dobara na poslovni ra~un obveznika PDV –isporu~ioca dobara, odnosno dokaz o uplati nov~anih sredstavaod strane primaoca dobara – fizi~kog lica sa teritorije APKMna poslovni ra~un obveznika PDV – isporu~ioca dobara;

– dokaz o izvr{enoj prodaji deviza Narodnoj banci Srbijeili poslovnoj banci, odnosno ostvarenoj dinarskojprotivvrednosti od prodaje tih deviza, ako je za isporu~ena dobraizvr{eno pla}awe u devizama.

Prema odredbi ~lana 10. stav 5. Uredbe, za obveznike PDVkoji vr{e promet nafte i naftnih derivata sa teritorijeRepublike van APKM na teritoriju APKM, kao dokazi da su ovadobra otpremqena na teritoriju APKM, pored dokaza iz stava 4.ovog ~lana, sluì i dokaz o pla}enom PDV za unos nafte inaftnih derivata na teritoriju APKM.

BILTEN/POREZI 36


Saglasno navedenim odredbama Zakona i Uredbe, napromet dobara koji vr{i obveznik PDV sa teritorije Republikevan APKM na teritoriju APKM, PDV se ne obra~unava i nepla}a, a obveznik PDV ima pravo na odbitak prethodnog poreza,pod uslovom da poseduje dokaze da su dobra otpremqena nateritoriju APKM, i to: Evidencioni list overen od stranePosebnog odeqewa, izvod iz poslovnog ra~una obveznika PDV daje za promet dobara izvr{en prenos nov~anih sredstava saposlovnog ra~una primaoca dobara na poslovni ra~un obveznikaPDV – isporu~ioca dobara, odnosno dokaz o uplati nov~anihsredstava od strane primaoca dobara – fizi~kog lica sateritorije APKM na poslovni ra~un obveznika PDV –isporu~ioca dobara, kao i dokaz o izvr{enoj prodaji devizaNarodnoj banci Srbije ili poslovnoj banci, odnosno ostvarenojdinarskoj protivvrednosti od prodaje tih deviza, ako je zaisporu~ena dobra izvr{eno pla}awe u devizama, a kada je re~ oobvezniku PDV koji vr{i promet nafte i naftnih derivata sateritorije Republike van APKM na teritoriju APKM, porednavedenih dokaza, potrebno je da poseduje i dokaz o pla}enomPDV za unos nafte i naftnih derivata na teritoriju APKM.Ministarstvo finansija napomiwe da naftni derivati, u smisluodredbe ~lana 10. stav 5. Uredbe, jesu dobra koja se smatrajuderivatima nafte u skladu sa propisima kojima se ure|ujeenergetika.

S tim u vezi, a s obzirom da se, prema mi{qewimaMinistarstva za infrastrukturu i energetiku br. 312-01-00609/2011-09 od 23. septembra 2011. godine i 312-01-00823/2011-09od 16. novembra 2011. godine, bazna uqa koja se koriste uproizvodwi motornih i industrijskih uqa (hidrauli~na,reduktorska i ostala uqa), kao i hidrauli~na i motorna uqa, nesmatraju derivatima nafte u smislu propisa kojima se ure|ujeenergetika, na promet ovih dobara koji vr{i obveznik PDV sa



teritorije Republike van APKM na teritoriju APKM, PDV sene obra~unava i ne pla}a, pod uslovom da obveznik PDV koji vr{ipredmetni promet poseduje dokaze iz ~lana 10. stav 4. Uredbe.

10. Odre|ivawe vremena prometa usluga i iskazivawe podatka odatumu prometa usluga u ra~unu koji obveznik PDV izdajeprimaocu usluga


• Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{iu Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.

Saglasno odredbi ~lana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, usmislu ovog zakona, su svi poslovi i radwe u okviru obavqawadelatnosti koji nisu promet dobara iz ~lana 4. ovog zakona.

Odredbama ~lana 15. stav 1. Zakona propisano je da seusluga smatra pruènom danom kada je:

1) zavr{eno pojedina~no pruàwe usluge;2) prestao pravni odnos koji je osnov pruàwa usluge – u

slu~aju pruàwa vremenski ograni~enih ili neograni~enihusluga.

Prema odredbi ~lana 15. stav 2. Zakona, u slu~aju pruàwavremenski ograni~enih ili neograni~enih usluga ~ije je trajaweduè od godinu dana, obavezno se izdaje periodi~ni ra~un, s tim{to period za koji se izdaje taj ra~un ne moè biti duì odgodinu dana.

BILTEN/POREZI 38


Ako se za pruàwe usluga izdaju periodi~ni ra~uni, prometusluga smatra se izvr{enim posledweg dana perioda za koji seizdaje ra~un (~lan 15. stav 3. Zakona).

Shodno navedenom, usluga zbriwavawa pasa lutalica koja sepruà u odre|enom vremenskom periodu smatra se pruènomdanom kada je prestao pravni odnos izme|u ugovornih strana, akoji proizilazi iz pravnog osnova pruàwa usluge, tj. iz ugovorao pruàwu usluge zbriwavawa pasa lutalica. U slu~aju kada seusluga zbriwavawa pasa lutalica pruà u periodu duèm odgodinu dana, obavezno se izdaje periodi~ni ra~un, s tim {toperiod za koji se izdaje taj ra~un ne moè biti duì od godinudana. Kada obveznik PDV za promet usluge zbriwavawa pasalutalica izdaje periodi~ne ra~une, usluga se smatra pruènomposledweg dana perioda za koji se izdaje ra~un. Primera radi, akoje obveznik PDV izdao ra~un za predmetnu uslugu za period2.6–24.11.2010. godine, usluga se smatra pruènom dana 24.11.2010.godine.

• Saglasno odredbi ~lana 42. stav 1. Zakona, obveznik jeduàn da izda ra~un ili drugi dokument koji sluì kao ra~un (udaqem tekstu: ra~un) za svaki promet dobara i usluga drugimobveznicima.

Prema odredbi stava 3. istog ~lana Zakona, ra~unnaro~ito sadrì slede}e podatke:

1) naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca ra~una;2) mesto i datum izdavawa i redni broj ra~una;3) naziv, adresu i PIB obveznika – primaoca ra~una;4) vrstu i koli~inu isporu~enih dobara ili vrstu i obim

usluga;5) datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih

pla}awa;6) iznos osnovice;7) poresku stopu koja se primewuje;



8) iznos PDV koji je obra~unat na osnovicu;9) napomenu o poreskom oslobo|ewu.Saglasno odredbi ~lana 7. stav 1. Pravilnika o

odre|ivawu slu~ajeva u kojima nema obaveze izdavawa ra~una i ora~unima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Sl.glasnik RS“, br. 105/04, 140/04 i 67/0, u daqem tekstu: Pravilnik),poreski obveznik koji vr{i oporezivi promet dobara i uslugaizdaje ra~un u kojem ne iskazuje podatke iz ~lana 42. stav 3. ta~ka9) Zakona.

U skladu sa navedenim odredbama Zakona i Pravilnika,ra~un za oporezivi promet usluga naro~ito sadr`i: naziv, adresui PIB obveznika – izdavaoca ra~una, mesto i datum izdavawa iredni broj ra~una, naziv, adresu i PIB obveznika – primaocara~una, vrstu i obim usluga, datum prometa usluga, iznos osnovice,poresku stopu koja se primewuje i iznos PDV koji je obra~unat naosnovicu.

11. Poreski tretman prometa usluga omogu}avawa pristupa puteminterneta televizijskom ili radio programu, prenosu odre|enihdoga|aja ili videoteci sa raznim multimedijalnim sadr`ajima(tzv. WEB TV usluge)



BILTEN/POREZI 40



Mesto prometa usluga je mesto u kojem pruàlac uslugaobavqa svoju delatnost, a ako se promet usluga vr{i prekoposlovne jedinice, mestom prometa usluga smatra se mestoposlovne jedinice (~lan 12. st. 1. i 2. Zakona).

Odredbama ~lana 12. stav 3. ta~ka 4) podta~. (2) i (10)Zakona propisano je da se, izuzetno od st. 1. i 2. ovog ~lana, mestomprometa usluga smatra mesto u kojem primalac usluge obavqadelatnost ili ima poslovnu jedinicu za koju se pruà usluga,odnosno mesto u kojem primalac usluge ima sedi{te iliprebivali{te, ako se radi o telekomunikacionim uslugama,uslugama pruènim elektronskim putem i radio-televizijskimuslugama.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, mestoprometa usluga omogu}avawa pristupa putem internetatelevizijskom ili radio programu, prenosu odre|enih doga|ajaili videoteci sa raznim multimedijalnim sadràjima (tzv. WEBTV usluge) uz korisni~ki nalog koji se dodequje u procesuregistracije za kori{}ewe usluga, je mesto u kojem primalacusluga ima sedi{te ili prebivali{te, s obzirom da je re~ otelekomunikacionim uslugama koje se pruàju elektronskimputem. S tim u vezi, ako je mesto prometa predmetnih usluga nateritoriji Republike Srbije, obveznik PDV – pruàlac usluga jeduàn da na naknadu za promet tih usluga, bez PDV, obra~una PDVpo poreskoj stopi od 18% i da obra~unati PDV plati u skladu saZakonom, a ako mesto prometa nije na teritoriji RepublikeSrbije (o ~emu mora postojati dokaz, primera radi – podatak oprebivali{tu iz korisni~kog naloga), u tom slu~aju ne postoji niobaveza obra~unavawa i pla}awa PDV. Po osnovu pruàwa tzv.



WEB TV usluga obveznik PDV ima pravo na odbitak prethodnogporeza u skladu sa Zakonom.

12. Da li dolazi do izmene poreske osnovice za promet dobara,odnosno usluga u slu~aju ugovarawa valutne klauzule kadaobveznik PDV – isporu~ilac dobara, odnosno pruàlac uslugautvrdi osnovicu za obra~unavawe PDV i iznos obra~unatog PDVu doma}oj valuti primewuju}i sredwi kurs centralne banke nadan nastanka poreske obaveze, pri ~emu se pla}awe naknade za tajpromet vr{i po prodajnom kursu poslovne banke na dan pla}awa?


Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{iu Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti.

Odredbama ~lana 16. ta~. 1) i 2) Zakona propisano je daporeska obaveza nastaje danom kada se najranije izvr{i jedna odslede}ih radwi: promet dobara i usluga ili naplata ako jenaknada ili deo naknade napla}en pre prometa dobara i usluga.

Prema odredbi ~lana 17. stav 1. Zakona, poreska osnovicakod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarimaili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi zaisporu~ena dobra ili pruène usluge, ukqu~uju}i subvencije kojesu neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nijeukqu~en PDV, ako ovim zakonom nije druk~ije propisano.

Prema odredbi ~lana 2. stav 1. ta~ka 24) Zakona o deviznomposlovawu („Sl. glasnik RS“, br. 62/06 i 31/11), valutna klauzula je

BILTEN/POREZI 42


ugovarawe vrednosti obaveze u devizama (valuta obaveze) uRepublici s tim {to se pla}awe i napla}ivawe po tim ugovorimavr{i u dinarima (valuta isplate).

Pla}awe, napla}ivawe i prenos izme|u rezidenata iizme|u rezidenata i nerezidenata u Republici vr{e se udinarima (stav 2. Zakona o deviznom poslovawu).

Odredbom stava 3. istog ~lana Zakona o deviznomposlovawu propisano je da je dozvoqeno ugovarawe u devizama uRepublici s tim {to se pla}awe i napla}ivawe po tim ugovorimavr{i u dinarima.

Saglasno odredbi ~lana 44. stav 7. Pravilnika o Kontnomokviru i sadrìni ra~una u Kontnom okviru za privrednadru{tva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike („Sl. glasnikRS“, br. 114/06, 119/08, 9/09, 4/10 i 3/11, u daqem tekstu: Pravilnik),na ra~unu 564 – Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule,iskazuju se negativni efekti proistekli iz za{titepotraìvawa, plasmana i obaveza valutnom klauzulom, dok sesaglasno odredbi ~lana 54. stav 8. Pravilnika, na ra~unu 664 –Prihodi po osnovu efekata valutne klauzule, iskazuju pozitivniefekti proistekli iz za{tite potraìvawa, plasmana i obavezavalutnom klauzulom.

Shodno navedenom, kada obveznik PDV – isporu~ilacdobara, odnosno pruàlac usluga ugovori vrednost prometadobara, odnosno usluga u stranoj valuti (dok se pla}awe tevrednosti vr{i u doma}oj valuti) i obra~una PDV na vrednost togprometa izraènu u doma}oj valuti primewuju}i sredwi kurscentralne banke koji vaì na dan nastanka poreske obaveze, nakon~ega do|e do promene tog kursa tako da se sredwi kurs centralnebanke na dan nastanka poreske obaveze razlikuje od sredweg kursacentralne banke na dan pla}awa, prihod, odnosno rashod koji seostvari po tom osnovu ne dovodi do obaveze izmene poreskeosnovice u smislu odredaba ~lana 21. Zakona, s obzirom da se takoostvareni prihod, odnosno rashod smatra efektom po osnovu



za{tite odre|enog potraìvawa valutnom klauzulom. Tako|e,prema mi{qewu Ministarstva finansija, izmena poreskeosnovice ne vr{i se ni kada je ugovorena primena nekog drugogkursa centralne banke, odnosno kursa poslovne banke, uz napomenuda u tom slu~aju obveznik PDV – isporu~ilac dobara, odnosnopruàlac usluga utvr|uje osnovicu za obra~unavawe PDV i iznosobra~unatog PDV u doma}oj valuti primewuju}i ugovoreni kurskoji vaì na dan nastanka poreske obaveze. Me|utim, kada zapromet dobara, odnosno usluga obveznik PDV – isporu~ilacdobara, odnosno pruàlac usluga utvrdi osnovicu zaobra~unavawe PDV i iznos obra~unatog PDV u doma}oj valutiprimewuju}i sredwi kurs centralne banke na dan nastankaporeske obaveze, pri ~emu se pla}awe naknade za taj promet vr{ipo prodajnom kursu poslovne banke na dan pla}awa, u tom slu~ajuMinistarstvo finansija smatra da je re~ o izmeni poreskeosnovice u smislu odredaba ~lana 21. Zakona.

13. Poreski tretman prometa motornog vozila koji vr{i fizi~kolice sa prebivali{tem na teritoriji APKM i boravi{tem nateritoriji Republike van APKM licu sa prebivali{tem nateritoriji Republike van APKM



Odredbom ~lana 61. Zakona propisano je da }e VladaRepublike Srbije urediti izvr{avawe ovog zakona na teritoriji

BILTEN/POREZI 44


Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme va`ewaRezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244.

Prema odredbi ~lana 2. Uredbe o izvr{avawu Zakona oporezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajineKosovo i Metohija za vreme va`ewa Rezolucije Savetabezbednosti OUN broj 1244 („Sl. glasnik RS“, br. 15/05 i 68/11, udaqem tekstu: Uredba), na promet dobara i usluga koji obvezniciPDV vr{e sa teritorije Republike Srbije van teritorije APKM(u daqem tekstu: Republika van APKM) na teritoriju APKM, kaoi na promet koji se vr{i sa teritorije APKM na teritorijuRepublike van APKM, primewuje se Zakon, propisi doneti naosnovu Zakona i ova uredba.

Saglasno odredbi ~lana 8a stav 1. Uredbe, na prometmotornih vozila sa teritorije APKM na teritoriju Republikevan APKM obra~unava se i pla}a PDV.

Prometom motornih vozila iz stava 1. ovog ~lana smatrase prenos prava raspolagawa na motornim vozilima od stranelica sa sedi{tem, odnosno prebivali{tem na teritoriji APKMlicu sa sedi{tem, odnosno prebivali{tem na teritorijiRepublike van APKM (stav 2. ~lana 8a Uredbe).

U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskimodredbama, na promet motornog vozila koji vr{i fizi~ko lice saprebivali{tem na teritoriji APKM i boravi{tem nateritoriji Republike van APKM licu sa prebivali{tem nateritoriji Republike van APKM, PDV se obra~unava i pla}a.

14. Poreski tretman prometa dobara bez naknade, nabavqenih oddrugog lica, koji vr{i obveznik PDV







Prema odredbi ~lana 4. stav 4. Zakona, sa prometom dobarauz naknadu izjedna~ava se:

1) uzimawe dobara koja su deo poslovne imovine poreskogobveznika za li~ne potrebe osniva~a, zaposlenih ili drugih lica;

2) svaki drugi promet dobara bez naknade;3) iskazani rashod (kalo, rastur, kvar i lom) iznad

koli~ine utvr|ene aktom koji donosi Vlada Republike Srbije.Uzimawe dobara, odnosno svaki drugi promet dobara iz

stava 4. ovog ~lana smatra se prometom dobara uz naknadu poduslovom da se PDV obra~unat u prethodnoj fazi prometa na tadobra ili wihove sastavne delove mo`e odbiti u potpunosti ilisrazmerno (stav 5. ~lana 4. Zakona).

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, sa prometomdobara uz naknadu izjedna~ava se uzimawe dobara koja su deoposlovne imovine poreskog obveznika za li~ne potrebe osniva~a,zaposlenih ili drugih lica i svaki drugi promet dobara beznaknade, pod uslovom da se PDV obra~unat u prethodnoj faziprometa na ta dobra ili wihove sastavne delove mo`e odbiti upotpunosti ili srazmerno, kao i iskazani rashod (kalo, rastur,kvar i lom) iznad koli~ine utvr|ene aktom koji donosi VladaRepublike Srbije.

Odredbama ~lana 18. st. 1. i 2. Zakona propisano je da seosnovicom kod prometa dobara i usluga iz ~lana 4. stav 4. i ~lana5. stav 4. ovog zakona smatra nabavna cena, odnosno cena ko{tawa

BILTEN/POREZI 46


tih ili sli~nih dobara i usluga, u momentu prometa, u koju nijeukqu~en PDV.

Saglasno navedenom, obveznik PDV koji vr{i prometdobara bez naknade, nabavqenih od drugog lica, duàn je daobra~una PDV na osnovicu koju ~ini nabavna cena tih dobara umomentu prometa, tj. cena po kojoj obveznik PDV moè nabavitita ili sli~na dobra u momentu prometa, bez PDV.

15. Osnovica za obra~unavawe PDV u slu~aju kada obveznik PDVkoji je izvr{io promet dobara ili usluga i po tom osnovu dodeliokupcu dobara, odnosno primaocu usluga bodove u odre|enojvrednosti, izvr{i promet drugih dobara ili usluga imaocubodova za koji naknadu napla}uje u novcu i/ili ranije dodeqenimbodovima


Prema odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon), predmet oporezivawa PDV su isporukadobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{i uRepublici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.





U skladu sa odredbom ~lana 17. stav 1. Zakona, poreskuosnovicu kod prometa dobara i usluga ~ini iznos naknade (u novcu,stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi zaisporu~ena dobra ili pru`ene usluge, ukqu~uju}i subvencije kojesu neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nijeukqu~en PDV, ako ovim zakonom nije druk~ije propisano.

Shodno navedenim zakonskim odredbama, u konkretnomslu~aju, a prema mi{qewu Ministarstva finansija, kadaobveznik PDV koji je izvr{io promet dobara ili usluga i po tomosnovu dodelio kupcu dobara, odnosno primaocu usluga bodove uodre|enoj vrednosti, izvr{i promet drugih dobara ili uslugaimaocu bodova za koji naknadu napla}uje u novcu i/ili ranijedodeqenim bodovima, osnovicu za obra~unavawe PDV zapredmetni promet ~ini ukupan iznos naknade koji obveznik PDVprima ili treba da primi od kupca dobara, odnosno primaocausluga, u novcu i/ili ranije dodeqenim bodovima, u koju nijeukqu~en PDV.

16. Pravo na refundaciju PDV za kupovinu prvog stana ako kupacprvog stana ne isplati ugovorenu cenu stana sa PDV prodavcu ve},na osnovu ugovora o asignaciji, privrednom dru{tvu komeprodavac stana duguje nov~ana sredstva za izvr{ene radove naobjektu u kojem se nalazi stan


Odredbom ~lana 56a stav 1. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon) propisano je da pravo na refundaciju PDVza kupovinu prvog stana, na osnovu podnetog zahteva, ima fizi~kolice – punoletni dr`avqanin Republike, sa prebivali{tem na

BILTEN/POREZI 48


teritoriji Republike, koji kupuje prvi stan (u daqem tekstu:kupac prvog stana).

Saglasno odredbi stava 2. istog ~lana Zakona, kupacprvog stana moè da ostvari refundaciju PDV iz stava 1. ovog~lana, pod slede}im uslovima:

1) da od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora okupoprodaji na osnovu kojeg sti~e prvi stan nije imao u svojini,odnosno susvojini stan na teritoriji Republike;

2) da je ugovorena cena stana sa PDV u potpunostiispla}ena prodavcu.

Pravo na refundaciju PDV iz stava 1. ovog ~lana moè seostvariti za stan ~ija povr{ina za kupca prvog stana iznosi do40m2, a za ~lanove wegovog porodi~nog doma}instva do 15m2 posvakom ~lanu koji nije imao u svojini, odnosno susvojini stan nateritoriji Republike u periodu iz stava 2. ta~ka 1) ovog ~lana(~lan 56a stav 3. Zakona).

Odredbom stava 4. istog ~lana Zakona propisano je da akokupac prvog stana kupuje stan povr{ine koja je ve}a od povr{ineza koju u skladu sa stavom 3. ovog ~lana ima pravo na refundacijuPDV, pravo na refundaciju PDV moè da ostvari do iznosa kojiodgovara povr{ini stana iz stava 3. ovog ~lana.

Porodi~nim doma}instvom kupca prvog stana, u smislustava 3. ovog ~lana, smatra se zajednica ìvota, privre|ivawa itro{ewa prihoda kupca prvog stana, wegovog supru`nika,kup~eve dece, kup~evih usvojenika, dece wegovog supru`nika,usvojenika wegovog supru`nika, kup~evih roditeqa, wegovihusvojiteqa, roditeqa wegovog supru`nika, usvojiteqa kup~evogsupru`nika, sa istim prebivali{tem kao kupac prvog stana (~lan56a stav 5. Zakona).

Prema odredbi ~lana 56a stav 6. Zakona, pravo narefundaciju PDV iz stava 1. ovog ~lana nema:

1) kupac stana koji je ostvario refundaciju PDV poosnovu kupovine prvog stana;



2) ~lan porodi~nog doma}instva kupca prvog stana zakojeg je kupac prvog stana ostvario refundaciju PDV, u slu~ajukada taj ~lan porodi~nog doma}instva kupuje stan;

3) kupac stana koji je stekao prvi stan bez obavezeprodavca da za promet tog stana plati porez na prenos apsolutnihprava po osnovu kupovine prvog stana u skladu sa zakonom kojim seure|uje porez na imovinu;

4) ~lan porodi~nog doma}instva kupca prvog stana kojije stekao prvi stan bez obaveze prodavca da za promet tog stanaplati porez na prenos apsolutnih prava po osnovu kupovine prvogstana u skladu sa zakonom kojim se ure|uje porez na imovinu, a zakoga je ostvareno to poresko oslobo|ewe.

Nadle`ni poreski organ, po sprovedenom postupku,donosi re{ewe o refundaciji PDV kupcu prvog stana i vodievidenciju o kupcima prvog stana i ~lanovima porodi~nihdoma}instava kupaca prvog stana za koje su kupci prvog stanaostvarili refundaciju PDV, kao i o iznosu ostvarenerefundacije PDV (~lan 56a st. 7. i 8. Zakona).

Saglasno navedenim zakonskim. odredbama, ako kupacprvog stana ne isplati ugovorenu cenu stana sa PDV prodavcu ve},na osnovu ugovora o asignaciji, privrednom dru{tvu komeprodavac stana duguje nov~ana sredstva za izvr{ene radove naobjektu u kojem se nalazi stan, mi{qewe Ministarstva finansijaje da u tom slu~aju nije ispuwen uslov za ostvarivawe prava narefundaciju PDV propisan odredbom ~lana 56a stav 2. ta~ka 2)Zakona.

17. Poreski tretman prometa p{enice



BILTEN/POREZI 50



Prema odredbi ~lana 17. stav 1. Zakona, poreska osnovica (udaqem tekstu: osnovica) kod prometa dobara i usluga jeste iznosnaknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ilitreba da primi za isporu~ena dobra i pruène usluge, ukqu~uju}isubvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara iliusluga, u koju nije ukqu~en PDV, ako ovim zakonom nije druk~ijepropisano.

Saglasno odredbama stava 2. istog ~lana Zakona, u osnovicuse ura~unavaju i:

1) akcize, carina i druge uvozne da`bine, kao i ostalijavni prihodi, osim PDV;

2) svi sporedni tro{kovi koje obveznik zara~unavaprimaocu dobara i usluga.

Odredbom ~lana 23. stav 2. ta~ka 2a) Zakona propisano jeda se po posebnoj stopi PDV od 8% oporezuje promet i uvozìtarica, suncokreta, soje, {e}erne repe i uqane repice.

Pravilnikom o utvr|ivawu dobara i usluga ~iji se prometoporezuje po posebnoj stopi PDV („Sl. glasnik RS“, br. 108/04 ... i29/11, u daqem tekstu: Pravilnik), u ~lanu 2a stav 1, propisano jeda se ìtaricama, u smislu ~lana 23. stav 2. ta~ka 2a) Zakona,smatraju p{enica i napolica, ra`, je~am, ovas, kukuruz, pirina~,heqda i proso, u zrnu, nezavisno od toga da li je zrno ovihìtarica neoqu{teno, oqu{teno ili na drugi na~in obra|eno.

Saglasno navedenom, obveznik PDV koji vr{i prometp{enice duàn je da za taj promet obra~una PDV po posebnojstopi PDV od 8% i da obra~unati PDV plati u skladu saZakonom. Osnovicu za obra~unavawe PDV ~ini ukupan iznosnaknade u koju se ura~unavaju i svi sporedni tro{kovi koje



obveznik PDV – isporu~ilac p{enice zara~unava primaocu (npr.tro{ak utovara, tro{ak prevoza i dr), bez PDV.

18. Poreski tretman nabavke motornog vozila u RepubliciSrbiji koju iz dobijenih nov~anih sredstava vr{i Dobrotvornaorganizacija Saveza Hri{}anskih Baptisti~kih Crkava uSrbiji



Promet dobara, u smislu ovog zakona, je prenos pravaraspolagawa na telesnim stvarima (u daqem tekstu: dobra) licukoje tim dobrima mo`e raspolagati kao vlasnik, ako ovimzakonom nije druk~ije odre|eno (~lan 4. stav 1. Zakona).


Shodno navedenim zakonskim odredbama, primawenov~anih sredstava bez obaveze primaoca nov~anih sredstava daizvr{i protiv~inidbu (promet dobara ili usluga) davaocunov~anih sredstava ili drugom licu, ne smatra se predmetomoporezivawa PDV.

Prema tome, na nov~ana sredstva koja Dobrotvornaorganizacija Saveza Hri{}anskih Baptisti~kih Crkava uSrbiji „Qubi bli`wega svoga“ iz Vrwa~ke Bawe dobija od

BILTEN/POREZI 52


donatora iz Engleske, PDV se ne obra~unava i ne pla}a, s obziromda ova nov~ana sredstva ne predstavqaju naknadu za promet dobarai usluga koji vr{i Dobrotvorna organizacija SavezaHri{}anskih Baptisti~kih Crkava u Srbiji „Qubi bli`wegasvoga“.

Me|utim, kada Dobrotvorna organizacija SavezaHri{}anskih Baptisti~kih Crkava u Srbiji „Qubi bli`wegasvoga“ iz dobijenih nov~anih sredstava vr{i nabavku motornogvozila u Republici Srbiji, isporu~ilac motornog vozila, ako jeobveznik PDV i ako vr{i oporezivi promet, du`an je da zaizvr{eni promet obra~una PDV i da obra~unati PDV plati uskladu sa Zakonom, s obzirom da za promet predmetnog dobraZakonom nije propisano poresko oslobo|ewe.


POREZ NA DOBIT PRAVNIH LICA

1. a) Poreski tretman prihoda od kamate po osnovu du`ni~kihhartija od vrednosti koje ostvari nerezidentno pravno liceb) Da li nerezidentno pravno lice prodajom odnosno drugimprenosom uz naknadu du`ni~kih hartija od vrednosti ostvarujekapitalni dobitak?


a) Odredbom ~lana 40. Zakona o porezu na dobit pravnihlica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 101/11, u daqem tekstu: Zakon),koji je izmewen i dopuwen ~lanom 6. Zakona o izmenama idopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica – „Sl. glasnikRS“, br. 101/11, u daqem tekstu: Zakon o izmenama i dopunama, ustavu 1, propisano je da se na prihode koje ostvari nerezidentnopravno lice od rezidentnog pravnog lica, izme|u ostalog, poosnovu kamata, obra~unava i pla}a porez po odbitku po stopi od20% ako me|unarodnim ugovorom o izbegavawu dvostrukogoporezivawa nije druk~ije ure|eno. Prema ~lanu 40. stav 3.Zakona, porez po odbitku se ne pla}a na prihode koje ostvarinerezidentno pravno lice od kamata po osnovu du`ni~kih hartijaod vrednosti, u skladu sa zakonom koji ure|uje tr`i{te kapitala,a ~iji je izdavalac Republika, autonomna pokrajina, jedinicalokalne samouprave ili Narodna banka Srbije.

BILTEN/POREZI 54


Odredba ~lana 6. Zakona o izmenama i dopunama stupilaje na snagu osmog dana od dana objavqivawa u „Sl. glasniku RS“. Stim u vezi, a imaju}i u vidu da se porez po odbitku obra~unava ipla}a u momentu isplate prihoda nerezidentnom pravnom licu,mi{qewe Ministarstva finansija je da se prilikom isplatekamate po osnovu du`ni~kih hartija od vrednosti, u skladu sazakonom koji ure|uje tr`i{te kapitala, a ~iji je izdavalacRepublika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samoupraveili Narodna banka Srbije, nerezidentnom pravnom licu, a koja jeizvr{ena nakon stupawa na snagu Zakona o izmenama i dopunama,ne obra~unava i ne pla}a porez po odbitku, u skladu sa ~lanom 6.tog zakona.

b) Prema odredbi ~lana 40. stav 4. Zakona, na prihode kojeostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica,drugog nerezidentnog pravnog lica, fizi~kog lica, nerezidentnogili rezidentnog ili od otvorenog investicionog fonda, nateritoriji Republike, po osnovu kapitalnih dobitaka nastalih uskladu sa odredbama ~l. 27. do 29. Zakona, obra~unava se i pla}aporez po stopi od 20%, ako me|unarodnim ugovorom o izbegavawudvostrukog oporezivawa nije druk~ije ure|eno. S tim u vezi,Ministarstvo finansija napomiwe da se kapitalni dobitakostvaruje prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu, izme|uostalog, udela u kapitalu pravnih lica i akcija i ostalih hartijaod vrednosti, osim obveznica izdatih u skladu sa propisimakojima se ure|uje izmirewe obaveze Republike po osnovu zajma zaprivredni razvoj, devizne {tedwe gra|ana i du`ni~kih hartija odvrednosti ~iji je izdavalac, u skladu sa zakonom, Republika,autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i Narodnabanka Srbije (~lan 27. stav 1. ta~ka 3) Zakona).

2. Poreski tretman isplata naknada nerezidentnim pravnimlicima po osnovu preno{ewa prava kori{}ewa ra~unarskog

55


programa rezidentnom obvezniku, koje se vr{e u okvirusprovo|ewa projekta „Istra`ivawe i razvoj u javnom sektoru“,finansiranog iz sredstava kredita Evropske investicione banke,zajma Evropske banke za razvoj Saveta Evrope, sredstava IPAPrograma i sredstava koja obezbe|uje Republika Srbija


Prema odredbi ~lana 40. stav 1. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:Zakon), na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik odrezidentnog obveznika, po osnovu dividendi i udela u dobiti upravnom licu, naknada po osnovu autorskog i srodnih prava iprava industrijske svojine (u daqem tekstu: autorska naknada),kamata i naknada po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnihstvari, na teritoriji Republike, obra~unava se i pla}a porez poodbitku po stopi od 20%, ako me|unarodnim ugovorom oizbegavawu dvostrukog oporezivawa nije druk~ije ure|eno.

U skladu sa odredbom ~lana 71. st. 1. i 2. Zakona, porez poodbitku na prihode iz ~lana 40. stav 1. ovog zakona za svakogobveznika i za svaki pojedina~no ostvareni, odnosno ispla}eniprihod isplatilac obra~unava, obustavqa i upla}uje napropisane ra~une u momentu kada je prihod ostvaren, odnosnoispla}en, pri ~emu prihod iz stava 1. ovog ~lana predstavqa brutoprihod koji bi se isplatio nerezidentnom obvezniku da porez nijeodbijen od ostvarenog, odnosno ispla}enog prihoda.

Odredbom ~lana 2. Zakona o autorskom i srodnim pravima(„Sl. glasnik RS“, br. 104/09) propisano je da se autorskim delom,izme|u ostalog, smatraju i ra~unarski programi. S tim u vezi,Ministarstvo finansija smatra da u slu~aju kada prava nara~unarskom programu pripadaju nerezidentnom obvezniku(pravnom licu), koji putem ugovora o licenci prenosi pravokori{}ewa predmeta ugovora – ra~unarskog programa,rezidentnom obvezniku koji mu po tom osnovu pla}a odre|enu

BILTEN/Porez na dobit pravnih lica

BILTEN/POREZI 56


naknadu, ta naknada predstavqa autorsku naknadu koja se oporezujeporezom po odbitku u skladu sa ~lanom 40. Zakona po stopi od 20%,ukoliko me|unarodnim ugovorom o izbegavawu dvostrukogoporezivawa nije druk~ije ure|eno.

U konkretnom slu~aju, rezidentno pravno lice (JUPIstraìvawe i razvoj d.o.o, u daqem tekstu: JUP), osnovano odstrane Vlade Republike Srbije, na osnovu Finansijskog ugovoraizme|u Republike Srbije i Evropske investicione banke (koji jepotpisan 4. marta 2010. godine u Beogradu, a potvr|en Zakonom opotvr|ivawu Finansijskog ugovora „Istraìvawe i razvoj ujavnom sektoru“ izme|u Republike Srbije i Evropskeinvesticione banke, „Sl. glasnik RS – Me|unarodni ugovori“, br.5/2010, u daqem tekstu: Finansijski sporazum), ovla{}eno je daupravqa sredstvima, te vr{i planirawe, pra}ewe i kontrolurealizacije projekta „Istraìvawe i razvoj u javnom sektoru“ (udaqem tekstu: Projekat), koji se (kako proizilazi iz sadrìnepodnetog zahteva) sastoji od „izgradwe nau~ne infrastrukture,nabavke kapitalne opreme i potro{nog materijala za nau~nuzajednicu“. Predmetni projekat (vredan 420 miliona EUR)finansira se iz kredita Evropske investicione banke (saglasnoFinansijskom sporazumu), iz zajma Evropske banke za razvojSaveta Evrope, iz sredstava pretpristupne pomo}i IPA, kao isredstava koja obezbe|uje Republika Srbija.

S tim u vezi, JUP, u vr{ewu svojih ovla{}ewa, a u ciqusprovo|ewa Projekta, izme|u ostalog, vr{i nabavku softvera odstrane nerezidentnih pravnih lica, pri ~emu predmetni softveri(kao i ostala na ovaj na~in nabavqena oprema) postaju vlasni{tvoRepublike Srbije.

Odredbom ~lana 6. odeqak 6.01 stav 3. Finansijskogsporazuma predvi|eno je da se sredstva zajma ne mogu koristiti zapla}awe poreza na dodatu vrednost za promet dobara i usluga iuvoz dobara i usluga, tro{kove carine i drugih uvoznih da`bina,poreza i drugih nameta koji nastaju u realizaciji i sprovo|ewuProjekta.

57


Odredbom ~lana 26. Okvirnog sporazuma izme|u VladeRepublike Srbije i Komisije evropskih zajednica o pravilima zasaradwu koja se odnose na finansijsku pomo} Evropske zajedniceRepublici Srbiji u okviru sprovo|ewa pomo}i prema pravilimainstrumenata pretpristupne pomo}i (IPA) – „Sl. glasnik RS“,br. 124/2007 (u daqem tekstu: Okvirni sporazum) propisano je da,izuzev ako nije druga~ije predvi|eno u sektorskom ilifinansijskom sporazumu, porezi, carinske i uvozne da`bine ilidrugi tro{kovi koji imaju istovetno dejstvo nisu prihvatqivi naosnovu IPA.

Dobit i/ili prihod ostvaren na osnovu ugovora EZpodlega}e oporezivawu u Republici Srbiji, u skladu sanacionalnim/lokalnim poreskim sistemom. Me|utim, fizi~ka ipravna lica, ukqu~uju}i i strano osobqe, iz dràva ~lanicaEvropske unije ili drugih dràva prihvatqivih na osnovu IPA,koja izvr{avaju ugovore koje finansira Zajednica bi}e izuzeta odpla}awa tih poreza u Republici Srbiji (~lan 26. stav 2. ta~ka v)Okvirnog sporazuma).

Prema odredbi ~lana 4. Okvirnog ugovora o zajmuzakqu~enog izme|u Banke za razvoj Saveta Evrope i RepublikeSrbije („Sl. glasnik RS – Me|unarodni ugovori“, br. 13/10, udaqem tekstu: Okvirni ugovor o zajmu), na osnovu kog se (jednimdelom) Projekat finansira, sredstva iz zajma ne mogu sekoristiti za finansirawe poreza, carine i drugih da`bina.

Saglasno navedenom, kada obveznik (JUP) vr{i nabavkusoftvera od strane nerezidentnog pravnog lica, iskqu~ivo zarealizaciju Projekta koji se finansira iz sredstava kreditaEvropske investicione banke, zajma Evropske banke za razvojSaveta Evrope, sredstava IPA Programa (a na osnovu sporazumakoji, izme|u ostalog, sadrè odredbe o poreskom oslobo|ewu), kaoi sredstava koja obezbe|uje Republika Srbija, mi{qeweMinistarstva finansija je da se samo u tom konkretnom slu~aju naiznos naknade koja se ispla}uje nerezidentu, ne obra~unava i nepla}a porez po odbitku.

BILTEN/Porez na dobit pravnih lica

BILTEN/POREZI 58


3. Poreski tretman prihoda koje ostvari nerezidentni obveznik– agencija koja zastupa izvo|a~a estradnog, zabavnog, umetni~kog,sportskog ili sli~nog programa u Republici, od rezidentnogobveznika – organizatora doga|aja


Prema odredbi ~lana 40. stav 2. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:Zakon), na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik odrezidentnog obveznika, po osnovu izvo|ewa estradnog, zabavnog,umetni~kog, sportskog ili sli~nog programa u Republici, kojinisu oporezovani kao dohodak fizi~kog lica (izvo|a~a,muzi~ara, sportiste i sl), u skladu sa propisima kojima se ure|ujeoporezivawe dohotka gra|ana, obra~unava se i pla}a porez poodbitku po stopi od 20%, ako me|unarodnim ugovorom oizbegavawu dvostrukog oporezivawa nije druk~ije ure|eno.

U skladu sa navedenom zakonskom odredbom, u slu~aju kadarezidentno pravno lice (organizator doga|aja) vr{i isplatunaknade nerezidentnom pravnom licu (agenciji koja zastupaizvo|a~a estradnog, zabavnog, umetni~kog, sportskog ili sli~nogprograma u Republici), na iznos naknade koji nije oporezovan kaodohodak fizi~kog lica (izvo|a~a), a koji pripada nerezidentnompravnom licu (agenciji u konkretnom slu~aju), obra~unava se ipla}a porez po odbitku u skladu sa ~l. 40. i 40a Zakona, na na~inpropisan odredbom ~lana 71. Zakona.


POREZ NA DOHODAK GRA\ANA

1. Utvr|ivawe poreske osnovice kod oporezivawa kapitalnogdobitka ostvarenog prodajom udela u imovini privrednogdru{tva od strane fizi~kog lica – osniva~a i vlasnika togprivrednog dru{tva, u slu~aju kada se naknada za prenos udela nevr{i u nov~anom obliku ve} se vr{i prenosom prava svojine naodre|enoj nepokretnosti, sa stanovi{ta oporezivawa prihodafizi~kih lica

(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. 413-00-1074/2011-04 od19.1.2012. god)

Odredbom ~lana 72. stav 1. ta~ka 4) Zakona o porezu nadohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br, 24/01, 80/02, 135/04, 62/06,65/06–ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11 i 91/11–US, u daqem tekstu:Zakon) propisano je da se kapitalnim dobitkom smatra prihodkoji obveznik ostvari prodajom, odnosno drugim prenosom uznaknadu udela u imovini pravnih lica, akcija i ostalih hartija odvrednosti, osim du`ni~kih hartija od vrednosti.

Obveznik koji je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti preprodaje dr`ao u svom portfequ pre 24. januara 1994. godine neostvaruje kapitalni dobitak wihovom prodajom, saglasno odredbi~lana 72. stav 7. Zakona.

60


BILTEN/POREZI

Kapitalni dobitak predstavqa razliku izme|u prodajnecene prava, udela, odnosno hartija od vrednosti i wihove nabavnecene uskla|ene prema odredbama Zakona.

Za svrhu odre|ivawa kapitalnog dobitka, prodajnom cenomse smatra ugovorena cena, odnosno trì{na cena koju utvr|ujenadle`ni poreski organ ako oceni da je ugovorena cena nià odtrì{ne, pri ~emu se kao ugovorena, odnosno trì{na cenauzima cena bez poreza na prenos apsolutnih prava (~lan 73. st. 1. i2. Zakona).

Prema ~lanu 74. stav 1. Zakona, nabavnom cenom prava,udela, odnosno hartija od vrednosti smatra se cena po kojoj jeobveznik stekao pravo, udeo ili hartiju od vrednosti, odnosnocena koju je utvrdio poreski organ u skladu sa Zakonom.

Poresku osnovicu predstavqa oporezivi prihod na koji sepla}a porez na kapitalni dobitak utvr|en na na~in iz ~l. 72. do75. Zakona.

Obveznik poreza na kapitalni dobitak je fizi~ko licekoje ostvari kapitalni dobitak.

Obveznik koji u toku godine ostvari ili zapo~neostvarivawe prihoda na kapitalni dobitak, duàn je da podneseporesku prijavu (Obrazac PPDG-3) najkasnije u roku od 15 dana odpo~etka ostvarivawa prihoda, poreskom organu na ~ijojteritoriji ima prebivali{te (~l. 95. i 98. Zakona).

Porez na kapitalni dobitak utvr|uje re{ewem nadle`niporeski organ, na osnovu podataka iz poreske prijave, odnosnopodataka kojima raspolaè nadle`ni poreski organ, a pla}a se uroku od 15 dana od dana dostavqawa re{ewa o utvr|ivawu poreza(~l. 115. i 118. Zakona).

Imaju}i u vidu navedene odredbe Zakona, na prihod kojifizi~ko lice kao osniva~ – vlasnik privrednog dru{tva, ostvaripo osnovu prodaje udela u imovini pravnog lica ~iji je osniva~,nezavisno od na~ina pla}awa kupoprodajne cene (u novcu, u

61


naturi, odnosno u odre|enoj imovini), obra~unava se i pla}aporez na prihode od kapitalnog dobitka, po stopi od 10% u skladusa ~l. 72. do 77. Zakona (poreska stopa od 10% primewuje se kodoporezivawa kapitalnih dobitaka koji su ostvareni po~ev od 27.marta 2010. godine).

U slu~aju kada je kupoprodajna cena udela u imovinipravnog lica opredeqena u nenov~anom obliku (konkretno,osniva~ – fizi~ko lice svoj udeo u odre|enom pravnom licuprodaje drugom pravnom licu koje, za uzvrat, kao na~in isplatekupoprodajne cene udela, na to fizi~ko lice – osniva~a prenosipravo svojine na odre|enom stanu), za svrhu odre|ivawakapitalnog dobitka, prodajnom cenom udela smatra se cena koja jeizme|u stranaka ugovorena kao vrednost nekretnine ~iji prenosprava svojine predstavqa vid pla}awa cene udela izme|uprenosioca (lica koje je osniva~ privrednog dru{tva iprenosilac udela u imovini pravnog dru{tva i sticalac pravasvojine na nepokretnosti) i sticaoca udela (sticalac udela uimovini pravnog dru{tva i prenosilac prava svojine nanepokretnosti), a nabavnom cenom udela smatra se cena po kojoj jeobveznik stekao udeo, odnosno cena koju je utvrdio poreski organu skladu sa Zakonom. Ukoliko nadle`ni poreski organ oceni da jekao prodajna cena izme|u ugovornih strana ugovorena cena koja jenià od trì{ne, onda se prodajnom cenom smatra trì{na cenakoju utvrdi poreski organ.

U pogledu utvr|ivawa konkretne poreske obaveze,Ministarstvo finansija napomiwe da, saglasno na~elufakticiteta, Poreska uprava u svakom konkretnom slu~ajuutvr|uje sve ~iwenice koje su od zna~aja za opredeqewe poreskogtretmana prihoda, prema ~lanu 9. Zakona o poreskom postupku iporeskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02 ... i2/12–ispravka).

BILTEN/Porez na dohodak gra|ana

BILTEN/POREZI 62


2. Poreski tretmana prihoda koje ostvari fizi~ko lice koje jeanga`ovano kao konsultant na realizaciji projekata koji sefinansiraju iz sredstava IPA fonda


Kako se navodi u dopisu, fizi~ka lica anga`ovana su ipla}ena, saglasno Ugovoru o IPA grantu EK (Projekat podr{keinovacijama u Srbiji) koji je Republika Srbija potpisala saSvetskom bankom, iz sredstava IPA I 2011 projekta (komponenta2 Support Human Capital Development and Research/Serbia InnovationProject). Osnov za potpisivawe Ugovora o IPA grantu EK(Projekat podr{ke inovacijama u Srbiji) sa Me|unarodnombankom za obnovu i razvoj je Finansijski sporazum izme|u Srbijei Evropske komisije za IPA u 2011 (projekat je pod brojem 10komponenta 2), u vezi sa nacionalnim IPA programom zaRepubliku Srbiju za 2011. godinu, potpisan u julu 2011. godine,koji se zasniva na Okvirnom sporazumu izme|u Vlade RepublikeSrbije i Evropske komisije za IPA. Kako se navodi, „Ugovor oIPA grantu EK treba posmatrati i u vezi sa Ugovorom oadministraciji projekta zakqu~enim izme|u Evropske komisije iMe|unarodne banke za obnovu i razvoj dana 11. oktobra 2011.godine“, kojim Evropska komisija odre|ena nov~ana sredstva dajeMe|unarodnoj banci za obnovu i razvoj da administrira zapotrebe implementacije projekta Projekat podr{ke inovacijamau Srbiji sa Fondom za inovacionu delatnost, proizilazi da tajugovor predstavqa osnov za realizaciju IPA projekta. Daqe seukazuje da je izme|u Fonda za inovacionu delatnost iMe|unarodne banke za obnovu i razvoj koja postupa u svojstvuadministratora u ime Evropske komisije, shodno Povereni~kom


fondu instrumenata Evropske unije za pretpristupnu pomo},zakqu~en Ugovor o projektu dana 5. decembra 2011. godine.

Sa stanovi{ta oporezivawa prihoda fizi~kih lica,odredbama ~l. 7. i 8. Zakona o porezu na dohodak gra|ana („Sl.glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06–ispravka, 31/09,44/09, 18/10, 50/11 i 91–US) propisano je da obveznik poreza nadohodak gra|ana je rezident Republike Srbije za dohodakostvaren na teritoriji Republike i u drugoj dr`avi, kao inerezident za dohodak ostvaren na teritoriji Republike.

Prema odredbi ~lana 7. stav 2. tog zakona, rezidentRepublike Srbije jeste fizi~ko lice koje:

1) na teritoriji Republike ima prebivali{te ili centarposlovnih i `ivotnih interesa;

2) na teritoriji Republike, neprekidno ili sa prekidima,boravi 183 ili vi{e dana u periodu od 12 meseci koji po~iwe ilise zavr{ava u odnosnoj poreskoj godini.

Okvirni sporazum izme|u Vlade Republike Srbije iKomisije Evropskih zajednica o pravilima za saradwu koja seodnose na finansijsku pomo} Evropske zajednice RepubliciSrbiji u okviru sprovo|ewa pomo}i prema pravilimainstrumenta pretpristupne pomo}i – IPA („Sl. glasnik RS“, br.124/07, u daqem tekstu: Okvirni sporazum o IPA), koji jeratifikovan 26. decembra 2007. godine, predstavqa pravni osnovza sprovo|ewe saradwe koja se odnosi na finansijsku pomo}Evropske zajednice Republici Srbiji u okviru sprovo|ewapomo}i prema pravilima instrumenta pretpristupne pomo}i(IPA).

Odredbom ~lana 26. stav 1. Okvirnog sporazuma o IPApropisano je da porezi, carinske i uvozne da`bine ili drugitro{kovi koji imaju istovetno dejstvo nisu prihvatqivi na

63BILTEN/Porez na dohodak gra|ana

BILTEN/POREZI 64


osnovu IPA, izuzetno ako nije druk~ije predvi|eno u sektorskomili finansijskom sporazumu. Stavom 2. ta~ka v) tog ~lanaOkvirnog sporazuma o IPA propisano je da }e dobit i/iliprihod ostvaren na osnovu ugovora EZ podlegati oporezivawu uRepublici Srbiji, u skladu sa nacionalnim/lokalnim poreskimsistemom, s tim da }e fizi~ka i pravna lica, ukqu~uju}i i stranoosobqe, iz dràva ~lanica Evropske unije ili iz drugih dràvaprihvatqivih na osnovu IPA, koja izvr{avaju ugovore kojefinansira Zajednica, biti izuzeta od pla}awa tih poreza uRepublici Srbiji.

Imaju}i u vidu navedenu odredbu Okvirnog sporazuma oIPA iz koje proizilazi da je poreski tretman prihoda kojeostvaruju strana fizi~ka lica koja izvr{avaju ugovore kojefinansira Evropska zajednica ure|en me|unarodnim sporazumom– Okvirnim sporazumom o IPA, Ministarstvo finansija ukazujeda su prema ~lanu 16. stav 2. Ustava Republike Srbije („Sl.glasnik RS“, br. 98/06) op{teprihva}ena pravila me|unarodnogprava i potvr|eni me|unarodni sporazumi sastavni deo pravnogporetka Republike Srbije i da se neposredno primewuju.

Dakle, saglasno navedenoj odredbi pomenutogme|unarodnog sporazuma, u slu~aju kada strano fizi~ko lice, izdràve ~lanice Evropske unije ili iz druge dràve prihvatqivena osnovu IPA, koje je kao konsultant angaòvano i pla}eno izsredstava IPA I 2011 projekta – komponenta 2 Support HumanCapital Development and Research/Serbia Innovation Project i nijerezident Republike Srbije, ostvaruje prihod po osnovu takvogradnog angaòvawa (kao stru~wak ukqu~en u posloveizvr{avawa ugovora koji su finansirani iz IPA fondovaEvropske komisije radi realizacije projekata), tako ostvareniprihod ne podleè obavezi pla}awa poreza na dohodak gra|ana uRepublici Srbiji.

65


Imaju}i u vidu da se odredba ~lana 26. stav 2. ta~ka v)Okvirnog sporazuma o IPA odnosi iskqu~ivo na fizi~ka lica izdràva ~lanica Evropske unije ili iz drugih dràvaprihvatqivih na osnovu IPA, koja izvr{avaju ugovore kojefinansira Zajednica, shodno tome, prihodi koje fizi~ka lica izRepublike Srbije ostvare po osnovu radnog angaòvawa nanavedenom projektu podleù obavezi pla}awa poreza na dohodakgra|ana saglasno odredbama Zakona o porezu na dohodak gra|ana.

3. Poreski tretman primawa koja zaposleni ostvaruju odsindikata, iz sredstava koja obezbe|uje i upla}uje poslodavac nateret sopstvenih sredstava


Saglasno navodima iz zahteva za mi{qewe, premaSporazumu o na~inu uplate sredstava namewenih za prevencijuradne invalidnosti i rekreativni odmor radnika u JKP„Tr`nica“ Novi Sad, sredstva za te svrhe dele se izme|usindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti,sindikata zaposlenih kod poslodavca i nezavisnog sindikata kodposlodavca, tako {to 0,50% poslodavac upla}uje sindikatima upreduze}u – srazmerno broju ~lanova, a 0,15% Fondu solidarnostiGradskog odbora samostalnog sindikata Novog Sada. Navodi se dasredstva koja se izdvajaju sindikatima u preduze}u mogu da koristesamo ~lanovi tih sindikata, dok sredstva koja se udruùju u Fondsolidarnosti Gradskog odbora samostalnog sindikata imaju pravoda koriste na bazi solidarnosti svi zaposleni, bez obzira da li su~lanovi jedne ili druge sindikalne organizacije ili uop{te nepripadaju ni jednoj sindikalnoj organizaciji, kao i zaposleni izdrugih javnih komunalnih preduze}a.


66


• Porez na dohodak gra|ana pla}aju fizi~ka lica kojaostvaruju prihod i to na prihode iz svih izvora, sem onih koji suposebno izuzeti, saglasno odredbama ~l. 1. i 2. Zakona o porezu nadohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06,65/06–ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11 i 91/11–US, u daqem tekstu:Zakon).

Sa stanovi{ta oporezivawa prihoda fizi~kih lica, podzaradom, u smislu Zakona, smatra se zarada koja se ostvaruje poosnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se ure|uju radniodnosi i druga primawa zaposlenog (~lan 13. stav 1. Zakona).

Odredbom ~lana 14. stav 1. Zakona propisano je da sezaradom smatraju i primawa u obliku bonova, nov~anih potvrda,akcija, osim akcija ste~enih u postupku svojinsketransformacije, ili robe, ~iwewem ili pru`awem pogodnosti,opra{tawem duga, kao i pokrivawem rashoda obveznika nov~anomnadoknadom ili neposrednim pla}awem.

Imaju}i u vidu navedene odredbe zakona, kao i navode izzahteva za mi{qewe da se u predmetnom slu~aju vr{e davawazaposlenima iz sredstava sindikata kod poslodavca, kojaobezbe|uje poslodavac na teret sopstvenih sredstava tako {toizdvaja sredstva koja su kao obra~unska veli~ina opredeqena uodre|enom procentualnom iznosu od mase ispla}enih zarada upreduze}u za dati mesec i upla}uje ih sindikatu (kod poslodavca)za svrhu prevencije radne invalidnosti i rekreativnog odmorazaposlenih, i to tako da pravo na kori{}ewe navedenih sredstavamogu da ostvare samo zaposleni koji su ~lanovi sindikata kodposlodavca, Ministarstvo finansija smatra da takvo primawezaposlenih koje se ostvaruje po osnovu kori{}ewa sindikalnihsredstava sakupqenih prenosom sredstava sa ra~una poslodavca (ane od ~lanarine koja se pla}a iz zarade zaposlenog iz koje jeprethodno pla}en porez i doprinosi), predstavqa primawe

BILTEN/POREZI

67


zaposlenog koje ima karakter zarade saglasno odredbama ~l. 13. i14. Zakona.

Kako se, saglasno odredbi ~l. 99. i 101. Zakona, porez nazarade obra~unava i pla}a po odbitku, u slu~aju kada iz sredstavasindikata, sakupqenih prenosom sredstava sa ra~una poslodavca(a ne od ~lanarine koja se pla}a iz zarade zaposlenog iz koje jeprethodno pla}en porez i doprinosi), za svrhu prevencije radneinvalidnosti i rekreativnog odmora, zaposleni ostvarujuprimawa koja imaju karakter zarade, po mi{qewu Ministarstvafinansija, obveznik obra~unavawa i pla}awa poreza na zaradu poodbitku je poslodavac, za svakog zaposlenog koji je ostvarioprimawe na opisani na~in.

S obzirom da se u pogledu pla}awa doprinosa za obaveznosocijalno osigurawe po osnovu zarade kao prethodno postavqapitawe kakav je karakter navedenog primawa zaposlenog sastanovi{ta Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i54/09), potrebno je obratiti se Ministarstvu rada i socijalnepolitike kao resorno nadle`nom za davawe mi{qewa o primeninavedenog zakona.

• U slu~aju kada za svrhu prevencije radne invalidnosti irekreativnog odmora zaposlenih, fizi~ka lica kao zaposleni kodposlodavca (koji posluje u okviru odre|ene delatnosti) imajupravo da na bazi solidarnosti, nezavisno da li su ~lanovi nekogod sindikata ili nisu ~lanovi ni jednog sindikata, koristesredstva fonda solidarnosti gradskog odbora samostalnihsindikata odre|ene delatnosti (koji ima svojstvo pravnog lica)za predmetnu svrhu, a koja (sredstva su, pored ostalog, prikupqenaiz sredstava preduze}a ~iji su sindikati udru`eni u gradskiodbor samostalnog sindikata u komunalno-stambenoj delatnosti)se vode na bankovnom ra~unu tog fonda, Ministarstvo finansijasmatra da primawe koje fizi~ko lice po osnovu naknade


BILTEN/POREZI 68


tro{kova u svrhu prevencije radne invalidnosti i rekreativnogodmora zaposlenih ostvaruje od fonda solidarnosti (posebnopravno lice), predstavqa prihod tog fizi~kog lica koji podle`eoporezivawu saglasno odredbi ~lana 85. stav 1. ta~ka 13) Zakona.

Porez na drugi prihod obra~unava i pla}a isplatilacprihoda, po odbitku, saglasno odredbama ~l. 99. i 101. Zakona.

4. Obaveza pla}awa poreza na dohodak gra|ana na prihod oddavawa u zakup nepokretnosti


Odredbom ~lana 66. stav 1. Zakona o porezu na dohodakgra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06,65/06–ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11 i 91/11–US, u daqem tekstu:Zakon) propisano je da se prihodima od nepokretnosti smatrajuprihodi koje obveznik ostvari izdavawem u zakup ili podzakupnepokretnosti, a naro~ito zemqi{ta, stambenih i poslovnihzgrada, delova tih zgrada, stanova, delova stanova, polovnihprostorija i gara`a. Prihode od nepokretnosti ~ine ostvarenazakupnina i vrednost svih realizovanih obaveza i usluga na kojese obavezao zakupac, odnosno podzakupac (stav 2. ~lana 66.Zakona).

Obveznik poreza na prihode od nepokretnosti, prema~lanu 67. stav 1. Zakona, je fizi~ko lice koje izdavawem u zakupili podzakup nepokretnosti ostvari prihode po tom osnovu.

Porez na prihode od nepokretnosti pla}a se po stopi od20%, koja se primewuje na osnovicu koju ~ini bruto prihod(zakupnina i vrednost svih realizovanih obaveza i usluga na kojese obavezao zakupac) umawen za normirane tro{kove u visini od20% ili za stvarne tro{kove koje je obveznik imao pri

69


ostvarivawu i o~uvawu prihoda ako za to podnese dokaze (~lan 68.st 1. i 3. i ~lan 69. Zakona).

Porez na prihode od nepokretnosti obra~unava se i pla}apo odbitku ili po re{ewu nadle`nog poreskog organa.

Porez na prihode od nepokretnosti obra~unava se i pla}apo odbitku kada je isplatilac tih prihoda pravno lice ilipreduzetnik, saglasno odredbi ~lana 99. stav 1. ta~ka 4) Zakona.To zna~i da je isplatilac prihoda – zakupac (pravno lice ilipreduzetnik), kao poreski platac, u obavezi da porez obra~una,obustavi i uplati na propisani uplatni ra~un istovremeno saisplatom prihoda fizi~kom licu – zakupodavcu, koji je obveznikporeza na prihode od davawa u zakup nepokretnosti, premapropisima koji vaè na dan isplate prihoda.

U ovom slu~aju, isplatilac prihoda duàn je da u zakonompropisanom roku nadle`nom poreskom organu dostavi poreskuprijavu o obra~unatom i pla}enom porezu na prihode odnepokretnosti na Obrascu PP OPJ-4.

Me|utim, kada je isplatilac prihoda – zakupac lice kojenije obveznik obra~unavawa i pla}awa poreza po odbitku (npr.fizi~ko lice), porez na prihode od nepokretnosti pla}aobveznik poreza – fizi~ko lice koje izdavawem u zakup (vlasniknepokretnosti) ili podzakup nepokretnosti ostvari prihode potom osnovu, po re{ewu nadle`nog poreskog organa (~lan 116.Zakona).

U ovom slu~aju, obveznik poreza duàn je da nadle`nomporeskom organu (na ~ijoj teritoriji se nalazi nepokretnost)podnese poresku prijavu za utvr|ivawe poreza na prihode odnepokretnosti na Obrascu PPDG-2, najkasnije u roku od 15 dana oddana zakqu~ewa ugovora o zakupu.

Ministarstvo finansija napomiwe da je obveznik porezana prihode od nepokretnosti, saglasno ~lanu 95. stav 3. Zakona,duàn da podnese poresku prijavu (Obrazac PPDG-2) nadle`nom


BILTEN/POREZI 70


poreskom organu i u slu~aju kad se ovaj porez pla}a po odbitku (ane samo kad se pla}a po re{ewu). Poreska prijava se podnosi kakobi poreski organ, ukoliko ne prihvati prijavqeni (ugovoreni)prihod od nepokretnosti, mogao da utvrdi visinu prihoda prematrì{nim uslovima (~lan 70. Zakona) na osnovu koje bi seutvrdila poreska obaveza. Dakle, bez obzira da li se porez pla}apo odbitku ili po re{ewu poreskog organa, obveznik porezaduàn je da u roku od 15 dana od dana zakqu~ewa ugovora o zakupuobavesti poreski organ i podnese poresku prijavu, kao i da uprilogu dostavi predmetni ugovor o zakupu.

Prihodi od nepokretnosti (umaweni za pla}eni porez priostvarivawu tih prihoda, nezavisno od toga da li je taj porezpla}en po odbitku ili po re{ewu poreskog organa), ako zajedno saprihodima po drugim osnovima koji ulaze u osnovicu godi{wegporeza prelaze propisani neoporezivi iznos, podleù pla}awu igodi{weg poreza na dohodak gra|ana, kao dodatnog poreza, uskladu da odredbama ~l. 87. do 89. Zakona.


POREZI NA UPOTREBU, DR@AWE I NO[EWE DOBARA

1. Ostvarivawe prava na oslobo|ewe od pla}awa poreza naupotrebu motornih vozila od strane osoba sa invaliditetompropisanog stepena invalidnosti i roditeqa vi{estrukoometene dece koja su u otvorenoj za{titi, odnosno o kojimaroditeqi neposredno brinu


Prema odredbi ~lana 2. stav 1. Zakona o porezima naupotrebu, dr`awe i no{ewe dobara („Sl. glasnik RS“, br. 26/01 ...i 100/11, u daqem tekstu: Zakon), porez na upotrebu motornihvozila pla}a se kod izdavawa saobra}ajne dozvole, odnosnoregistracione nalepnice (u daqem tekstu: registracija) zamotorna vozila, koji se vr{e u skladu sa propisima kojima seure|uje bezbednost saobra}aja na putevima, i to: putni~kihvozila, motocikala, motocikala sa bo~nim sedi{tem i te{kihtricikala.

Odredbama ~lana 5. stav 1. ta~. 1), 2) i 2a) Zakonapropisano je da porez na upotrebu motornih vozila ne pla}aju:

– osoba sa invaliditetom sa 80 ili vi{e procenatatelesnog o{te}ewa, na jedno vozilo iz ~lana 4. stav 1. ta~ka 1.Zakona, koje se na weno ime prvo registruje u jednoj godini;

– osoba sa invaliditetom kod koje postoji telesnoo{te}ewe koje ima za posledicu nesposobnost dowih

BILTEN/POREZI 72


ekstremiteta nogu od 60 ili vi{e procenata, na jedno vozilo iz~lana 4. stav 1. ta~ka 1. Zakona, koje se na weno ime prvo registrujeu jednoj godini, i

– roditeqi vi{estruko ometene dece koja su u otvorenojza{titi, odnosno o kojima roditeqi neposredno brinu – na jednovozilo iz ~lana 4. stav 1. ta~ka 1. Zakona, koje se na wihovo ime,odnosno ime jednog od wih, prvo registruje u jednoj godini.

Dokaze o ispuwewu uslova za ostvarivawe prava iz ~lana5. stav 1. ta~. 1), 2) i 2a) Zakona izdaju nadle`ni organi, za godinuu kojoj se vr{i registracija (~lan 5. stav 2. Zakona).

Pla}eni porez na upotrebu motornih vozila, za motornovozilo koje je uni{teno, odnosno odjavqeno, odnosno otu|eno, preisteka vaèwa registracije, ne smatra se vi{e ili pogre{nopla}enim porezom, u smislu zakona kojim se ure|uju poreskipostupak i poreska administracija. Kada lice koje nema pravo naporesko oslobo|ewe, odnosno na umawewe poreza, u skladu sa~lanom 5. st. 1. i 3. Zakona, stekne u toku perioda vaèwaregistracije pravo svojine na registrovanom motornom vozilu,kod ~ije registracije je ostvareno pravo na poresko oslobo|ewe,odnosno na umawewe poreza, porez na upotrebu motornih vozilaza to vozilo pla}a u pripadaju}em iznosu koji odgovara periodu odsticawa prava svojine na vozilu do isteka registracije (~lan 5ast. 1. i 3. Zakona).

Odredbom ~lana 274. stav 2. Zakona o bezbednostisaobra}aja na putevima („Sl. glasnik RS“, br. 41/09 i 53/10)ure|eno je da je vlasnik, odnosno korisnik vozila duàn da u rokuod 15 dana odjavi vozilo ako je uni{teno ili otpisano ili daprijavi promenu bilo kog podatka koji se upisuje u saobra}ajnudozvolu.

Prema odredbama ~lana 9. st. 1. i 2. Pravilnika oregistraciji motornih i prikqu~nih vozila („Sl. glasnik RS“,br. 69/10 i 101/10), vlasnik vozila upisanog u jedinstveni registarmoè kod organa kod koga se vozilo vodi u evidenciji da odjavivozilo i pre isteka vaèwa registracije. Prilikom odjavqivawavozila, saobra}ajna dozvola se poni{tava bu{ewem, a podaci oodjavi vozila evidentiraju se u jedinstvenom registru vozila.

73


U situaciji kada javni prevoz nije uvek, ili je te{kopristupa~an osobama sa invaliditetom, kao izraz odnosa dru{tvaprema tim licima, potrebe i èqe da se ona ukqu~e u dru{tveneaktivnosti, smisao i svrha poreskih oslobo|ewa propisanih~lanom 5. stav 1. ta~. 1) i 2) Zakona je da se licima pobrojanim unavedenim odredbama, kao i deci lica iz ta~ke 2a) Zakona,omogu}i upotreba jednog putni~kog motornog vozila bez pla}awaporeza na upotrebu motornih vozila.

S tim u vezi, imaju}i u vidu odredbe ~lana 5. stav 1. ta~. 1)i 2) Zakona, u vezi sa odredbama ~lana 5a st. 1. i 3. Zakona,proizlazi da pravo na oslobo|ewe od poreza na upotrebumotornog vozila ostvaruje lice sa invaliditetom stepenainvalidnosti propisanog ta~. 1) i 2) Zakona – na jedno putni~kovozilo, a ako se na ime tog lica registruje vi{e vozila u jednojkalendarskoj godini – na prvo od tih vozila koje se na wegovo imeregistruje. Navedeno pravo ostvaruje se uz dokaz o propisanomstepenu invalidnosti koji je izdat od nadle`nog organa za godinuu kojoj se vr{i registracija.

U tom smislu, na primer, kada lice iz ~lana 5. stav 1. ta~.1) i 2) Zakona u toku perioda vaèwa registracije otu|i motornovozilo za koje je ostvarilo pravo na poresko oslobo|ewe, pasticalac prava (koji nije lice sa invaliditetom stepenainvalidnosti propisanog ta~. 1) ili 2) tog ~lana) ima obavezu daplati porez na upotrebu motornih vozila u pripadaju}em iznosu(koji odgovara periodu od sticawa prava svojine na vozilu doisteka registracije), Ministarstvo finansija smatra da lice iz~lana 5. stav 1. ta~. 1) i 2) Zakona ima pravo da u toku vaèwaregistracije otu|enog putni~kog motornog vozila na svoje imeregistruje „novo“ putni~ko motorno vozilo bez pla}awa poreza, sobzirom na to da od otu|ewa prethodnog vozila nema na svoje imeregistrovano nijedno putni~ko motorno vozilo. Podrazumeva seda za ostvarivawe tog prava treba da iznova pruì dokaz opropisanom stepenu invalidnosti (izdat od nadle`nog organa) zagodinu u kojoj se vr{i registracija.

BILTEN/Porezi na upotrebu, dràwe i no{ewe dobara

BILTEN/POREZI 74


Tako|e, ako lice iz ~lana 5. stav 1. ta~. 1) i 2) Zakona utoku perioda vaèwa registracije otu|i motorno vozilo za kojeje ostvarilo pravo na poresko oslobo|ewe, pri ~emu je sticalacprava tako|e lice sa invaliditetom stepena invalidnosti iz ta~.1) ili 2) tog ~lana, sticalac prava po osnovu svoje invalidnostinema obavezu da plati porez na upotrebu motornih vozila upripadaju}em iznosu (koji odgovara periodu od sticawa pravasvojine na vozilu do isteka registracije), uz dokaz o svojojinvalidnosti izdat od nadle`nog organa. Stoga, Ministarstvofinansija smatra da lice iz ~lana 5. stav 1. ta~. 1) i 2) Zakona kojeje otu|ilo putni~ko motorno vozilo ima pravo da u toku vaèwaregistracije otu|enog putni~kog motornog vozila na svoje imeregistruje „novo“ putni~ko motorno vozilo bez pla}awa poreza, sobzirom na to da od otu|ewa prethodnog vozila nema na svoje imeregistrovano nijedno putni~ko motorno vozilo.

Pravo na oslobo|ewe od pla}awa poreza na upotrebumotornog vozila imaju roditeqi vi{estruko ometene dece koja suu otvorenoj za{titi, odnosno o kojima roditeqi neposrednobrinu – na jedno putni~ko vozilo, koje se na wihovo ime, odnosnoime jednog od wih, prvo registruje u jednoj godini, uz odgovaraju}idokaz koji izdaje nadle`ni organ za godinu u kojoj se vr{iregistracija, primenom odredbe ~lana 5. stav 1. ta~ka 2a) Zakona.

Po mi{qewu Ministarstva finansija, pravo na poreskooslobo|ewe primenom navedene odredbe moè se ostvariti samona jedno putni~ko motorno vozilo koje se registruje na imeroditeqa vi{estruko ometene dece koja su u otvorenoj za{titi,odnosno o kojima roditeqi neposredno brinu (a ne na po jednovozilo na ime svakog od roditeqa te dece).

Ukoliko jedan od roditeqa ima u svojini vi{e putni~kihmotornih vozila, ili svaki od roditeqa deteta iz ~lana 5. stav 1.ta~ka 2a) Zakona ima u svojini jedno ili vi{e putni~kihmotornih vozila, pravo na poresko oslobo|ewe, uz propisanedokaze, moè se ostvariti samo na jedno putni~ko vozilo jednog odroditeqa – koje se prvo registruje u konkretnoj kalendarskojgodini.


POREZ NA PREMIJE NE@IVOTNIH OSIGURAWA

1. Da li diplomatska i konzularna predstavni{tva imaju pravo naosloba|awe od pla}awa poreza na premije osigurawa za posloveneìvotnog osigurawa?


Odredbom ~lana 1. stav 1. Zakona o porezu na premijeneìvotnih osigurawa („Sl. glasnik RS“, br. 135/2004, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da se ovim zakonom uvodi obavezaobra~unavawa i pla}awa poreza na premije osigurawa koje seostvaruju zakqu~ivawem i izvr{avawem ugovora o poslovimaneìvotnog osigurawa u Republici Srbiji (u daqem tekstu: porezna premije osigurawa).

Poslovi neìvotnog osigurawa, u smislu ovog zakona, jesusve vrste neìvotnog osigurawa utvr|ene zakonom kojim seure|uje osigurawe (stav 2. istog ~lana Zakona).

Odredbom ~lana 4. Zakona propisano je da je poreskaosnovica za obra~unavawe poreza na premije osigurawa iznosukupne premije osigurawa utvr|ene ugovorom o osigurawu iz~lana 1. ovog zakona.

Prema odredbi ~lana 5. Zakona, porez na premijeosigurawa pla}a se po stopi od 5%.

BILTEN/POREZI 76


Porez na premije osigurawa, u skladu sa odredbama ~lana6. stav 1. Zakona, ne pla}a se na premije osigurawa koje seostvaruju zakqu~ivawem i izvr{avawem ugovora o poslovimaneìvotnog osigurawa, i to:

1) osigurawe od posledica nezgode;2) osigurawe od povreda na radu i profesionalnih

oboqewa;3) dobrovoqno zdravstveno osigurawe;4) osigurawe motornih vozila, koje pokriva {tete na

motornim vozilima na sopstveni pogon, odnosno gubitak tihvozila, ~iji su vlasnici lica sa utvr|enim invaliditetom;

5) osigurawe stambenih kredita;6) osigurawe izvoznih kredita;7) osigurawe kredita gra|ana koji se pla}aju u ratama;8) osigurawe poqoprivrednih kredita.Porez na premije osigurawa ne pla}aju diplomatska

i konzularna predstavni{tva, pod uslovom reciprociteta (~lan6. stav 2. Zakona).

U skladu sa navedenim odredbama Zakona, diplomatska ikonzularna predstavni{tva imaju pravo na osloba|awe odpla}awa poreza na premije osigurawa za sve poslove neìvotnogosigurawa, ukoliko je ispuwen uslov reciprociteta.

Za osobqe diplomatskih i konzularnih predstavni{tavaovim zakonom nije predvi|eno osloba|awe od pla}awa poreza napremije osigurawa, osim za poslove neìvotnog osigurawa iz~lana 6. stav 1. Zakona.


TAKSE

1. Da li postoji mogu}nost oslobo|ewa od pla}awa republi~keadministrativne takse prilikom izdavawa vize za kra}i, odnosnoprivremeni boravak stranaca u Republici Srbiji?


Odredbom ~lana 2. st. 1. do 4. Zakona o republi -~kim administrativnim taksama („Sl. glasnik RS“, br. 43/03…70/11, u daqem tekstu: Zakon) propisano je da se za spise i radweu upravnim stvarima, kao i za druge spise i radwe kod organa,pla}aju takse po odredbama tog zakona. Iznosi taksi propisani suTarifom. Tarifa sadr`i Odeqak A i Odeqak B. U Odeqku ATarife propisane su takse koje se pla}aju za spise i radwe organau Republici Srbiji.

Organi jesu institucije, dr`avni organi i organizacije,organi pokrajinske autonomije i lokalne samouprave kada vr{epoverene poslove, kao i preduze}a, privredna dru{tva i drugeorganizacije kojima je povereno vr{ewe javnih ovla{}ewa (~lan1a ta~ka 3) Zakona).

Odredbom ~lana 1a ta~ka 1) Zakona propisano je da„zahtev“ jeste predlog, prijava, molba i drugi podnesak,ukqu~uju}i i podneske podnete na obrascu, odnosno saop{tewekoje se upu}uje organu, kao i usmeno obra}awe organu, kojim sepokre}e postupak kod organa.

BILTEN/TAKSE 78


Prema odredbi ~lana 11. stav 1. Zakona, taksa se pla}a upropisanom iznosu za zahtev i za spise i radwe koje se u vezi satim zahtevom donose, odnosno vr{e, ako Zakonom nije druk~ijepropisano.

Prema tome, republi~ka administrativna taksa se pla}aza zahtev i za spise i radwe koje se u vezi sa tim zahtevom donose,odnosno vr{e, ako Zakonom nije druk~ije propisano, osim uslu~ajevima kada je Zakonom propisano pravo na taksenooslobo|ewe.

U Odeqku A Tarife republi~kih administrativnihtaksi, Tarifni broj 1. propisna je taksa za zahtev, ako timzakonom nije druk~ije propisano, u iznosu od 240 dinara.

Tako|e, Ministarstvo finansija nagla{ava da su u Zakonuo republi~kim administrativnim taksama, u Odeqku A Tarife,Tarifni broj 37. propisane takse za spise i radwe kod organa zaizdavawe putne isprave, putnog lista, odnosno viza za stranedràvqane i za lica bez dràvqanstva, odnosno u Odeqku BTarife – Konzularne takse, Tarifni broj 9. stav 2. propisane sutakse za spise i radwe za izdavawe putne isprave, odnosno zaizdavawe vize stranim dràvqanima, a u Napomeni uz te tarifnebrojeve propisana su oslobo|ewa od pla}awa taksi po timtarifnim brojevima.

Odredbom ~l. 18. i 19. Zakona propisana su oslobo|ewa odpla}awa republi~kih administrativnih taksi.

Odredbom ~lana 21. Zakona propisano je da stranidràvqani, pod uslovom uzajamnosti, imaju prava na taksenooslobo|ewe za istorodne spise i radwe kao i dràvqaniRepublike Srbije u dràvi ~iji je strano lice dràvqanin.

Prema tome, u konkretnom slu~aju, ako stranidràvqanin namerava da boravi na teritoriji Republike Srbije,pa iz tog razloga podnese zahtev nadle`nom organu u RepubliciSrbiji da mu se izda viza za kra}i, odnosno privremeni boravak uRepublici Srbiji, republi~ka administrativna taksa se pla}a zazahtev i za spise i radwe koje se u vezi sa tim zahtevom donose,odnosno vr{e, ako Zakonom nije druk~ije propisano, osim uslu~ajevima kada je Zakonom propisano pravo na taksenooslobo|ewe.

Tako|e, Zakonom nije propisano pravo na oslobo|ewe odpla}awa republi~ke administrativne takse (pa ni republi~keadministrativne takse za izdavawe vize za kra}i boravak odnosnovize za privremeni boravka stranom dràvqaninu u RepubliciSrbiji) u slu~aju te{ke materijalne situacije obveznika takse.


CARINE

1. Obra~un pla}awa carinskih da`bina za robu koja se nakonpostupka aktivnog oplemewivawa u Republici Srbiji pu{ta uslobodan promet


U skladu sa ~lanom 30. stav 1. Carinskog zakona („Sl.glasnik RS“, br. 18/10), elementi za obra~un uvoznih i izvoznihda`bina utvr|uju se na osnovu Carinske tarife RepublikeSrbije. Objediwena Carinska tarifa, u smislu ovog zakona,izme|u ostalog, obuhvata i preferencijalne tarifne meresadràne u me|unarodnim ugovorima.

U okladu sa ~lanom 143. stav 1. ta~ka 1. Carinskog zakona,postupak aktivnog oplemewivawa moè se odobriti za stranurobu, za koju se ne pla}a carina niti roba podleè meramatrgovinske politike, a namewena je ponovnom izvozu iz carinskogpodru~ja u obliku dobijenih proizvoda (sistem odlagawa).Carinski organ, u skladu sa ~lanom 145. istog zakona, dajeodobrewe na pismeni zahtev zainteresovanog lica koje vr{i iliorganizuje aktivno oplemewivawe. Ako se, u skladu sa datim

BILTEN/CARINE 80


odobrewem, deo dobijenih proizvoda stavqa u slobodan promet, utom slu~aju je ~lanom 150. stav 1. ta~ka 2. Zakona predvi|eno da zaproizvode dobijene u postupku aktivnog oplemewivawa uz sistemodlagawa koji se deklari{u za slobodan promet, iznos uvoznihda`bina treba da bude najmawe jednak iznosu koji je obra~unat uskladu sa ~lanom 149. ovog zakona, odnosno iznos duga se utvr|ujena osnovu elemenata za odre|ivawe visine uvoznih da`bina kojisu vaìli za uvoznu robu na dan prihvatawa deklaracije zastavqawe te robe u postupak aktivnog oplemewivawa.

Tako|e, pri odlu~ivawu, carinski organ }e imati u vidu iodredbe ~lana 251. stav 4. Zakona kojim je, izme|u ostalog,propisano da }e se na iznos carinskog duga naplatitikompenzatorna kamata radi spre~avawa neosnovanog sticawafinansijske koristi zbog pomerawa dana nastanka ili obra~unacarinskog duga. Kompenzatorna kamata obra~unava se u skladu sa~lanom 285. Uredbe o carinski dozvoqenom postupawu s robom(„Sl. glasnik RS“, br. 93/10). Kompenzatorna kamata se ne pla}asamo ako korisnik odobrewa podnese dokaze da zbog posebnihokolnosti, koje nisu posledica wegove nemarnosti ili prevarnihradwi, nije ekonomski opravdano mogao da obavi ponovni izvozpod uslovima koje je zahtevao ili verodostojno dokazao kad jepodnosio zahtev za odobrewe postupka (~lan 285. stav 5. ta~ka 7.Uredbe).

Na osnovu prethodno re~enog, a u konkretnom slu~aju, naobra|ene monoblok to~kove, od kojih zainteresovano liceplanira da jedan deo nakon okon~awa postupka aktivnogoplemewivawa uz sistem odlagawa, pusti u slobodan promet natrì{te Republike Srbije, na uvoznu komponentu koju pratisertifikat o poreklu EUR.1 naplati}e se carinske da`bine uskladu sa propisima koji su vaìli na dan prihvatawadeklaracije za stavqawe te robe u postupak aktivnogoplemewivawa. Drugim re~ima, na uvoznu komponentu sa EU

81


poreklom primeni}e se preferencijalna stopa carine podinamici predvi|enoj Prelaznim trgovinskim sporazumomizme|u EU i Republike Srbije („Sl. glasnik RS – Me|unarodniugovori“, br. 83/08), koja je vaìla na dan prihvatawa deklaracijeza stavqawe te robe u postupak aktivnog oplemewivawa.

2. Carinski tretman uvoza polovnih gra|evinskih ma{ina(opreme)


Carinskim zakonom („Sl. glasnik RS“, br. 18/2010)propisano je da se robi koja ulazi (koja se unosi, odnosno doprema)u carinsko podru~je Republike Srbije mora odrediti carinskidozvoqeno postupawe ili upotreba.

Pri odre|ivawu carinski dozvoqenog postupawa iliupotrebe robe odnosio pri sprovo|ewu carinskog postupka zarobu koja se unosi u carinsko podru~je Republike Srbije carinskiorgani, osim carinskih, primewuju i druge propise, ukqu~uju}i ipropise kojima je ure|ena oblast uvoza polovnih gra|evinskihma{ina, kao i druge mere trgovinske politike. Mere trgovinskepolitike su mere koje propisuju dràvni organi, a nisu utvr|eneCarinskom tarifom, i koje uti~u na izvoz i uvoz robe, ukqu~uju}iza{titne mere, kvantitativna ograni~ewa i zabrane. Ovo tim pre{to je odredbom ~lana 2. stav 3. Carinskog zakona propisano dacarinski organ moè vr{iti sve kontrolne radwe zaobezbe|ivawe pravilne primene ovog zakona i ostalih propisa.

Postupak stavqawa robe u slobodan promet podrazumevaprimenu mera trgovinske politike, ispuwavawe ostalihformalnosti u vezi sa uvozom robe i pla}awe svih propisanihda`bina, poreza, akciza i drugih naknada u skladu s carinskim

BILTEN/CARINE

82


propisima. Shodno navedenom, uslovi za stavqawe robe uslobodan promet cene se u trenutku kad se roba deklari{e zaslobodan promet. Drugim re~ima, kada carinski organ odlu~uje ostavqawu robe u slobodan promet, on u tom postupku utvr|uje dali su ispuweni svi uslovi da se predmetna roba stavi u tajpostupak. Postupawe sa tom robom odnosno prodaja robe nakonsprovedenog cariwewa nije predmet regulisawa Carinskogzakona.

Ministarstvo finansija napomiwe da Carinski zakon ipropisi doneti na osnovu tog zakona ne reguli{u pitawe pravana uvoz robe, ve} samo carinski postupak sa robom, ukqu~uju}ipitawa pla}awa odnosno oslobo|ewa od pla}awa carinskihda`bina, iz kog razloga Ministarstvo finansija predla`e, radidobijawa detaqnijih informacija o uvozu predmetne robe,obra}awe nadle`nim organima.

3. Cariwewe robe na koju skladi{tar ima zalo`no pravo


Carinskim zakonom („Sl. glasnik RS“, br. 18/10)definisano je pitawe robe na koju se primewuju mere carinskognadzora i kontrole, kao i carinski dozvoqeno postupawe sarobom ili upotreba robe. Uspostavqawe zalo`nog prava odnosnostavqawe zaloge nad robom koja se nalazi pod carinskimnadzorom, prema carinskim propisima, nije zabraweno.

Odredbom ~lana 730. Zakona o obligacionim odnosima(„Sl. list SFRJ“, br. 29/78 ... 57/89 i „Sl. list SRJ“, br. 31/93 ...44/99) ure|eno je da se ugovorom o uskladi{tewu obavezujeskladi{tar da primi i ~uva odre|enu robu i da preduzimapotrebne ili ugovorene mere radi wenog o~uvawa u odre|enomstawu, te da je preda na zahtev ostavodavca ili drugog ovla{}enog

BILTEN/CARINE

83


lica, a ostavodavac se obavezuje da mu za to plati odre|enunaknadu. Saglasno ~lanu 736. tog zakona, za svoja potraìvawa izugovora o uskladi{tewu i ostala pitawa potraìvawa nastala uvezi sa ~uvawem robe skladi{tar ima zalo`no pravo na toj robi.

S druge strane, ~lanom 981. navedenog zakona je re~eno ida ako du`nik (zalogodavac) ne namiri o dospelostipotraìvawe nastalo iz ugovora u privredi, poverilac nijeduàn obra}ati se sudu, nego moè pristupiti prodaji zaloènestvari na javnoj prodaji po isteku osam dana od upozorewau~iwenog du`niku kao i zalogodavcu, kad to nije isto lice, da }etako postupiti. Ako zaloène stvari imaju trì{nu iliberzansku cenu, poverilac ih moè prodati po toj ceni, po istekuosam dana od upozorewa u~iwenog du`niku i zalogodavcu da }etako postupiti.

Ministarstvo finansija ukazuje da se javna prodaja robenad kojom je uspostavqena zaloga, a nalazi se pod carinskimnadzorom, ne bi mogla pravilno sprovesti pre stavqawa te robeu slobodan promet imaju}i u vidu, s jedne strane, ~iwenicu da seradi o robi koja je pod carinskim nadzorom, a, s druge strane,prirodu postupka javne prodaje (u~estvovawe vi{e lica, pregledrobe i sl). Ovo posebno ako se zna da je carinski nadzor skupop{tih mera koje primewuje carinski organ nad robom podcarinskim nadzorom, ukqu~uju}i mere za obezbe|eweistovetnosti robe od prispe}a do sprovo|ewa carinskogpostupka (pra}ewe i ~uvawe robe, uzimawe uzoraka, prospekata,fotografija ili drugih podataka), stavqawe carinskihobele`ja, overa propisanih dokumenata i sl.

Ministarstvo finansija napomiwe da se carinskipostupak, po op{tim pravilima iz Carinskog zakona, okon~avakada se za robu koja je bila stavqena u jedan postupak odredi novicarinski dozvoqeni postupak ili upotreba. Ovde Ministarstvofinansija napomiwe i da Carinskim zakonom nije propisano dalice koje je podnelo prethodni dokument tj. dokument za jedancarinski postupak (npr. deklaraciju C7 za postupak carinskog

BILTEN/CARINE

84


skladi{tewa) mora da podnese i carinski dokument za novipostupak (npr. deklaraciju za stavqawe robe u slobodan promet).Drugim re~ima, sama ~iwenica da je drugo lice bilo nosilacodobrewa za postupak skladi{tewa nije od uticaja prilikomdeklarisawa robe za novi carinski postupak, u ovom slu~aju,prilikom deklarisawa robe za slobodan promet.

Ovo tim pre {to je prilikom deklarisawa robe zacarinski postupak deklarant duàn da carinskom organu podnesedokaze o postojawu pravnog osnova za sprovo|ewe carinskogpostupka nad predmetnom robom odnosno dokaze o vlasni{tvu nadrobom ili dokaze o postojawu nekog sli~nog prava raspolagawanad robom. Takav dokaz bi, prema mi{qewu Ministarstvafinansija, mogao da predstavqa i ugovor o uskladi{tewu robe nakojoj je skladi{tar stekao pravo zaloge, na osnovu kojeg bi to lice– skladi{tar (zalogoprimac) moglo da legitimi{e svoj zahtevpred carinskim organima da se roba stavi u odgovaraju}icarinski postupak tj. da se roba stavi u slobodan promet, pri ~emubi deklarant bio duàn da dokaè da je stekao pravo naplatepotraìvawa iz zaloène stvari, a ne samo da ima pravo zaloge natoj stvari.

Drugim re~ima, ne postoje zakonske smetwe da lice koje imauspostavqenu zalogu nad robom koja se nalazi pod carinskimnadzorom, istu stavi u slobodan promet ukoliko carinskomorganu uz deklaraciju priloì pravni osnov tj. dokumentaciju(ugovor u privredi, aneks ugovora, sudska odluka i sl.) neophodnuza sprovo|ewe zahtevanog carinskog postupka.

Ministarstvo finansija napomiwe da je odredbom ~lana11. Pravilnika o obliku, sadrìni, na~inu podno{ewa ipopuwavawa deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku(„Sl. glasnik RS“, br. 29/10 ... 56/11) propisan, izme|u ostalog, ina~in popuwavawa rubrika JCI za stavqawe robe u slobodanpromet. Tako|e, Ministarstvo finansija napomiwe da ododabira carinskog postupka za koji je roba deklarisana zavisi ina~in popuwavawa rubrika JCI.

BILTEN/CARINE

85


Saglasno odredbama Carinskog zakona, deklarant je duànda deklaraciju podnese na propisan na~in, da u deklaraciji navedesve podatke neophodne za primenu propisa kojim je ure|encarinski postupak za koji se roba prijavquje i da uz deklaracijupriloì sve isprave potrebne radi primene propisanogcarinskog postupka za koji se roba prijavquje. Stoga seusagla{enost odnosno pravilnost podataka navedenih uodre|enim rubrikama JCI utvr|uje na osnovu isprava koje seprilaù uz deklaraciju (faktura, CMR, ugovori i aneksi ugovoraili na osnovu nekog drugog odgovaraju}eg dokumenta koji jepriloèn uz JCI).

Daqe postupawe sa tom robom odnosno prodaja te robenakon sprovedenog cariwewa nije predmet regulisawa Carinskogzakona.

Na kraju, Ministarstvo finansija ukazuje i da se ~inomcariwewa robe ne sti~e nu`no pravo svojine nad robom, budu}i daje pitawe vlasni{tva nad robom posebno pitawe i odvojeno seposmatra od pitawa sprovo|ewa carinskog postupka nad robom.

4. Primena ~lana 290. Uredbe o carinski dozvoqenom postupawu srobom (upotrebna dozvola za carinsko skladi{te)


Odredbom ~lana 290. Uredbe o carinski dozvoqenompostupawu s robom („Sl. glasnik RS“, br. 93/10) propisani sudodatni uslovi za izdavawe odobrewa za carinsko skladi{tewe.Istom odredbom uredbe ure|eno je, izme|u ostalog, i da carinskiorgan u odobrewu odre|uje prostorije ili druga mesta koja sutehni~ki osposobqena, odnosno imaju upotrebnu dozvolu da sekoriste kao carinsko skladi{te tipa A, B, C ili D.

Imaju}i u vidu navedeno, kao i ostale odredbe Carinskogzakona i Uredbe, koje se odnose na carinsko skladi{tewe,

BILTEN/CARINE

86


carinski organ bi u svakom konkretnom slu~aju trebalo da ceniispuwenost uslova za otvarawe carinskog skladi{ta.

Pri odlu~ivawu o ispuwenosti ovih uslova, izme|uostalog, carinski organ treba da ceni svaki dokaz o ispuwenostiuslova pojedina~no i u odnosu na sve priloène dokaze zajedno.Naime, da li }e carinski organ dati prednost tehni~kojosposobqenosti ili upotrebnoj dozvoli za konkretan prostor,moglo bi da zavisi, izme|u ostalog, od tipa skladi{ta, vrste ikarakteristike robe koja bi trebalo da sme{ta u prostorije(prostore) za koje je podnet zahtev za otvarawe carinskogskladi{ta, uslova za sprovo|ewe mera carinskog nadzora ikontrole itd.

Mogu}a je i situacija da dràlac carinskog skladi{tanije u mogu}nosti da pribavi upotrebnu dozvolu iz razloga {tonisu re{eni zahtevi za legalizaciju objekta, a ispuweni su svidrugi uslovi za otvarawe skladi{ta u smislu ekonomskeopravdanosti, bankarske garancije, uslova za sprovo|ewe meracarinskog nadzora i kontrole itd. U tim slu~ajevima problemoko otvarawa carinskih skladi{ta mogao bi se prevazi}ieventualno i dono{ewem privremenog re{ewa, kada je za prostornamewen otvarawu carinskog skladi{ta podnet zahtev zalegalizaciju nadle`nom organu uprave, a svi ostali uslovi pooceni carinskog organa su ispuweni. Me|utim, u tim slu~ajevimatreba imati u vidu smisao i svrhu privremenog re{ewa iz ~lana207. Zakona o op{tem upravnom postupku („Sl. list SRJ“, br.33/97 i 31/01, „Sl. glasnik RS“, br. 30/10), pri ~emu je dràlaccarinskog skladi{ta duàn da po dobijawu podneska od straneorgana uprave kojim je odlu~eno o zahtevu za legalizacijupodnesak odmah dostavi nadle`nom carinskom organu.

Isto tako mogu}a je situacija da pojedini ranije izgra|eniobjekti imaju gra|evinsku dozvolu (odobrewe za izgradwu) i zakoje dràlac carinskog skladi{ta nije u mogu}nosti da pribaviupotrebnu dozvolu iz razloga {to nikad nije ni izdata. U tom

BILTEN/CARINE

87


slu~aju se, analogno kao kod objekata koji su u postupkulegalizacije, carinskom organu pri odlu~ivawu o otvarawucarinskog skladi{ta u tim objektima (prostorijama) moradostaviti dokaz da je podnet zahtev za izdavawe upotrebne dozvolekod nadle`nog organa uprave za predmetni objekat kako binadle`ni carinski organ, u svakom konkretnom slu~aju, mogao daproceni da li su za taj objekat ispuweni ostali uslovi zaotvarawe carinskog skladi{ta.

U izuzetnim slu~ajevima, carinski organ ne morazahtevati upotrebnu dozvolu ako se radi o robi za koju morajubiti ispuweni uslovi iz Pravilnika o minimalnim tehni~kimuslovima za obavqawe prometa robe i vr{ewe usluga u prometurobe („Sl. glasnik RS“, br. 47/96 ... 98/09), a ti se uslovi, izme|uostalog, odnose i na prostor gde se skladi{ti ta roba, pa bi u tomslu~aju carinski organ u postupku izdavawa odobrewa zaotvarawe carinskog skladi{ta poseban zna~aj dao tom dokazu.

U ostalim slu~ajevima, kada se roba sme{ta u skladi{tekoje ne mora da ispuwava neke posebne uslove iz Pravilnika,tehni~ku osposobqenost prostora namewenog za carinskoskladi{te, carinski organ mogao bi da ceni, pored ostalog, uzavisnosti od op{tih uslova propisanih Pravilnikom i uslovaza sprovo|ewe mera carinskog nadzora i kontrole.

5. Mogu}nost da fudbalski klub bude oslobo|en od pla}awauvoznih da`bina na uvoz motornog vozila marke MAN, tip NU313 15m-CNG, godina proizvodwe 2001, koje je predmet donacije


^lanom 2. Zakona o donacijama i humanitarnoj pomo}i(„Sl. list SRJ“, br. 53/2001, 61/2001, 36/2002 i 101/2005) propisano

BILTEN/CARINE

88


je da donacija i humanitarna pomo} moè biti u robi, osim duvanai duvanskih prera|evina, alkoholnih pi}a, putni~kih auto -mobila, uslugama, novcu, hartijama od vrednosti, imovinskim idrugim pravima, a ~lanom 5. istog zakona je propisano da jeprimalac donacije i pomo}i oslobo|en od pla}awa carine,drugih uvoznih da`bina i taksi koje se pla}aju prilikom uvozarobe koja je predmet donacije i humanitarne pomo}i.

U skladu sa Zakonom o Carinskoj tarifi („Sl. glasnikRS“ br. 62/05, 61/07 i 5/09), autobusi iz tarifnog broja 8702 sumotorna vozila za prevoz deset ili vi{e osoba, ukqu~uju}ivoza~a, i ne spadaju u grupu putni~kih automobila, pa samim timmogu biti predmet donacije.

Imaju}i u vidu prethodno navedeno, pravo na oslobo|eweod pla}awa uvoznih da`bina moè se ostvariti ukoliko senadle`noj carinarnici, shodno ~lanu 6. Zakona o donacijama ihumanitarnoj pomo}i, uz zahtev za oslobo|ewe od pla}awauvoznih da`bina, podnese slede}a dokumentacija:

1) izjava donatora, odnosno davaoca humanitarne pomo}i izkoje se vidi da se roba {aqe besplatno, odnosno drugi dokaz da seroba pla}a iz sredstava prikupqenih po osnovu donacije ipomo}i ili iz sredstava ostvarenih realizacijom hartija odvrednosti i po osnovu kori{}ewa ustupqenih prava;

2) izjava da }e roba biti upotrebqena u sportske svrhe;3) izvod iz registra ili drugi dokaz da se primalac

donacije bavi sportskom delatno{}u.Ministarstvo finansija napomiwe da primalac donacije

i pomo}i, shodno ~lanu 7. Zakona o donacijama i humanitarnojpomo}i, ne moè bez prethodnog pla}awa carine robuoslobo|enu od pla}awa carine, drugih uvoznih da`bina i taksikoje se pla}aju prilikom uvoza robe koja je predmet donacije ihumanitarne pomo}i, u smislu ovog zakona, prodati iliupotrebiti u druge svrhe osim u svrhe za koje je donacija, odnosnopomo} data, u roku od tri godine od dana uvoza.

BILTEN/CARINE

89


6. Postupak prenosa vlasni{tva nad robom koja se nalazi podcarinskim nadzorom i wenog kasnijeg izvoza


Carinskim zakonom („Sl. glasnik RS“, br. 18/10)definisano je pitawe robe na koju se primewuju mere carinskognadzora i kontrole, kao i carinski dozvoqeno postupawe sarobom ili upotreba robe, u koje spada i postupak carinskogskladi{tewa.

Prenos prava svojine nad robom koja se nalazi podcarinskim nadzorom, pa samim tim i nad robom koja se nalazi upostupku carinskog skladi{tewa, prema carinskim propisima,nije zabrawen. Ovo proizilazi i iz op{tih odredaba Zakona oobligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78 ... 57/89 i „Sl.list SRJ“, br. 31/93 ... 44/99), prema kojima se strankama, u skladu sana~elom slobode ugovarawa, mora dozvoliti da svojom voqomzakqu~uju ugovore o kupoprodaji (prenosu vlasni{tva) robe. Ovoposebno ako se zna da je ugovor o kupoprodaji op{ti imenovaniugovor, propisan ovim zakonom i isti se odnosi na sve modalitetekupoprodaje, {to ukqu~uje i kupoprodaju u carinskimskladi{tima.

Tako|e, prenos prava svojine nad robom koja se nalazi upostupku carinskog skladi{tewa, po pravilu, ne uti~e na prava iobaveze iz tog postupka. Za primenu carinskih propisanajva`niji je deklarant i nosilac postupka, tj. odobrewa, koji suodgovorni pred carinskim organom za sve obaveze koje proizilazeiz primene carinskih propisa za predmetni postupak.Ministarstvo finansija napomiwe da, prema ~lanu 89. Carinskogzakona, deklarant mora biti lice koje ima sedi{te iliprebivali{te u Republici Srbiji, osim u slu~ajevima iz stava 3.ovog ~lana (lice koje prijavquje robu za tranzit ili privremeniuvoz; ili samo povremeno prijavquje robu, ako to carinski organ

BILTEN/CARINE

90


smatra opravdanim), a ko }e biti deklarant zavisi}e od voqestranaka.

U javnim skladi{tima pitawe vlasni{tva nad sme{tenomrobom nije od zna~aja za postupawe carinskog organa, ve} je bitnoko je robu stavio u skladi{te i ko snosi odgovornost za robu (kodskladi{ta tipa A odgovornost snosi dràlac skladi{ta, a kodtipa B odgovornost je na korisniku skladi{ta). S druge strane,kada su u pitawu privatna skladi{ta, treba imati u vidu da su onaprvenstveno namewena skladi{tewu robe dràoca skladi{ta. Tone zna~i da prodaja robe u ovim skladi{tima nije dozvoqena, aliona moè uticati na odobrewe za postupak skladi{tewa.

Ministarstvo finansija ukazuje da se carinski postupakpo op{tim pravilima iz Carinskog zakona okon~ava kada se zarobu koja je bila stavqena u odgovaraju}i postupak odredi novicarinski dozvoqeni postupak ili upotreba. Ministarstvofinansija ovde napomiwe i da Carinskim zakonom nije propisanoda lice koje je podnelo prethodni dokument tj. dokument za jedancarinski postupak (npr. C7 za postupak carinskog skladi{tewa)mora da podnese i carinski dokument za novi postupak (npr.deklaraciju za izvoz).

Ovo tim pre {to je prilikom deklarisawa robe zacarinski postupak deklarant duàn da carinskom organu podnesedokaze o postojawu pravnog osnova za sprovo|ewe carinskogpostupka nad predmetnom robom odnosno dokaze o vlasni{tvu nadrobom ili dokaze o postojawu nekog sli~nog prava raspolagawanad robom. Takav dokaz bi, prema mi{qewu Ministarstvafinansija, mogao da predstavqa i ugovor o kupoprodaji robe kojase nalazi u postupku skladi{tewa, na osnovu kojeg bi lice koje jekupilo robu moglo da se legitimi{e pred carinskim organimaodnosno na osnovu tog ugovora to lice bi moglo da zahteva da seroba stavi u odgovaraju}i carinski postupak, u ovom slu~aju uizvozni postupak.

Ministarstvo finansija isti~e i da je izvo znik/po -{iqalac odnosno uvoznik/primalac Pravilnikom o obliku,

BILTEN/CARINE

91


sadrìni, na~inu podno{ewa i popuwavawa deklaracije i drugihobrazaca u carinskom postupku („Sl. glasnik RS“, bo. 29/10 ...100/10) definisan kao lice za ~iji ra~un se podnosi deklaracija ikoje je, u vreme prihvatawa deklaracije, vlasnik robe ili imasli~na prava raspolagawa robom. Prema tome, ne postoje zakonskesmetwe da lice koje ima pravni osnov o izvr{enom prenosu pravasvojine nad robom koja se nalazi u postupku carinskogskladi{tewa (ugovor o kupoprodaji ili sl) predmetnu robu staviu izvozni postupak.

Drugim re~ima, predmetna roba se moè staviti upostupak izvoza ukoliko se carinskom organu uz deklaracijupriloì pravni osnov tj. dokumentacija (ugovor, aneks ugovora,sudska odluka i sl) neophodna za sprovo|ewe zahtevanog carinskogpostupka. Na osnovu te dokumentacije podnosilac deklaracijelegitimi{e svoj zahtev pred carinskim organima da se roba staviu odabrani carinski postupak, a sama ~iwenica da je drugo licebilo nosilac odobrewa za postupak skladi{tewa nije od uticajaprilikom deklarisawa robe za novi carinski postupak, u ovomslu~aju za postupak ponovnog izvoza.

Ministarstvo finansija napomiwe da je odredbom ~lana 8.Pravilnika o obliku, sadrìni, na~inu podno{ewa ipopuwavawa deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku(„Sl. glasnik RS“, br. 29/10 ... 56/11) propisan, izme|u ostalog, ina~in popuwavawa rubrika JCI za izvoz. Tako|e, Ministarstvonapomiwemo da od odabira carinskog postupka za koji je robadeklarisana zavisi i na~in popuwavawa rubrika JCI.

Saglasno odredbama Carinskog zakona, deklarant je duànda deklaraciju podnese na propisan na~in, da u deklaraciji navedesve podatke neophodne za primenu propisa kojim je ure|encarinski postupak za koji se roba prijavquje i da uz deklaracijupriloì sve isprave potrebne radi primene propisanogcarinskog postupka za koji se roba prijavquje. Stoga seusagla{enost odnosno pravilnost podataka navedenih uodre|enim rubrikama JCI utvr|uje na osnovu isprava koje se

BILTEN/CARINE

92


prilaù uz deklaraciju (faktura, CMR, ugovori i aneksi ugovoraili na osnovu nekog drugog odgovaraju}eg dokumenta koji jepriloèn uz JCI).

[to se ti~e obra~una i pla}awa PDV za promet robeizvr{en u postupku carinskog skladi{tewa, sa aspekta primeneporeskih propisa, a u skladu sa stavom Sektora za fiskalnisistem Ministarstva finansija, prodaja robe (prenos vlasni{tvanad robom) na carinskom podru~ju Republike Srbije koja nijestavqena u slobodan promet podleè obavezi evidentirawa iobra~una poreza na dodatu vrednost (PDV), u skladu sa Zakonom oporezu na dodatu vrednost. S obzirom da promena vlasni{tva nadrobom ne uti~e na carinski postupak u kom roba ostaje (ukonkretnom slu~aju, roba ostaje u postupku carinskogskladi{tewa), to ne postoji obaveza carinskog organa daobra~unava i evidentira PDV u tom slu~aju.

Na kraju, Ministarstvo finansija napomiwe da se svakoposlovawe na teritoriji Republike Srbije vr{i i u skladu sadeviznim propisima, tj. u skladu sa Zakonom o deviznomposlovawu, pri ~emu se svaki promet na teritoriji RepublikeSrbije mora vr{iti u dinarima.

BILTEN/CARINE


I Z B E G A V A W E M E \ U N A R O D N O GD V O S T R U K O G O P O R E Z I V A W A

1. Poreski tretman naknade za anga`ovawe fizi~kih lica –stranih konsultanata sa aspekta primene Ugovora o izbegavawudvostrukog oporezivawa sa Republikom Slovenijom iRepublikom Hrvatskom


Zahtev za mi{qewe odnosi se na primenu Ugovora oizbegavawu dvostrukog oporezivawa sa Slovenijom i Hrvatskomodnosno na poreski tretman naknade za anga`ovawe stranihkonsultanata (fizi~kih lica, rezidenata Slovenije i Hrvatske)koji su (kako se navodi u dopisu) u Republici Srbiji boravilimawe od 183 dana i koji u Republici Srbiji nisu imali stalnubazu, a posao konsultanta su obavqali u svoje ime i za svoj ra~un.

I. Izme|u Saveta ministara Srbije i Crne Gore i VladeRepublike Slovenije zakqu~en je Ugovor o izbegavawudvostrukog oporezivawa u odnosu na poreze na dohodak i naimovinu, sa Protokolom („Sl. list SCG – Me|unarodniugovori“, br. 7/03, u daqem tekstu: Ugovor) koji se primewuje odprvog januara 2004. godine. Ugovor proizvodi pravno dejstvo i ubilateralnim ekonomskim odnosima izme|u Republike Srbije iRepublike Slovenije.

Ministarstvo finansija napomiwe da Ustav RepublikeSrbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/06), u ~lanu 16, pored ostalog,predvi|a da: „Op{teprihva}ena pravila me|unarodnog prava ipotvr|eni me|unarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretkaRepublike Srbije i neposredno se primewuju.“

94


^lan 14. (Samostalne li~ne delatnosti) Ugovorapropisuje:

„1. Dohodak koji ostvari fizi~ko lice, rezident dràveugovornice (u konkretnom slu~aju, rezident Slovenije) odprofesionalnih delatnosti ili od drugih samostalnihdelatnosti oporezuje se samo u toj dràvi (u konkretnom slu~aju,u Sloveniji) osim ako za obavqawe svojih delatnosti ima stalnubazu koju redovno koristi u drugoj dràvi ugovornici (ukonkretnom slu~aju, u Republici Srbiji). U tom slu~aju, samo deodohotka koji se pripisuje toj stalnoj bazi oporezuje se u toj drugojdràvi ugovornici (u konkretnom slu~aju, u Republici Srbiji).

2. Izraz ‘profesionalne delatnosti‘ posebno obuhvatasamostalne nau~ne, kwièvne, umetni~ke, obrazovne ili nastavnedelatnosti, kao i samostalne delatnosti lekara, advokata,inèwera, arhitekata, stomatologa i ra~unovo|a.“

II. Izme|u Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije iVlade Republike Hrvatske zakqu~en je Ugovor o izbegavawudvostrukog oporezivawa u odnosu na poreze na dohodak i naimovinu („Sl. List SCG – Me|unarodni ugovori“, br. 6/04, udaqem tekstu: Ugovor) koji se primewuje od prvog januara 2005.godine.

Ugovor proizvodi pravno dejstvo i u bilateralnimekonomskim odnosima izme|u Republike Srbije i RepublikeHrvatske.


^lan 14. (Samostalne li~ne delatnosti) Ugovorapropisuje:

„1. Dohodak koji ostvari rezident dràve ugovornice (ukonkretnom slu~aju, Hrvatske) od profesionalnih delatnostiili od drugih samostalnih delatnosti oporezuje se samo u tojdràvi (u konkretnom slu~aju, u Hrvatskoj) osim:

BILTEN/IZBEGAVAWE ME\. DVOSTRUKOG OPOREZ.

95


1) ako za obavqawe svojih delatnosti ima stalnu bazu kojuredovno koristi u drugoj dràvi ugovornici (u konkretnomslu~aju, u Republici Srbiji). U tom slu~aju, samo deo dohotka kojise pripisuje toj stalnoj bazi oporezuje se u toj drugoj dràviugovornici (u konkretnom slu~aju, u Republici Srbiji); ili

2) ako boravi u drugoj dràvi ugovornici (u konkretnomslu~aju, u Republici Srbiji) u periodu ili u periodima kojiukupno traju 183 dana ili duè u periodu od dvanaest meseci kojipo~iwe ili se zavr{ava u odnosnoj poreskoj godini ilikalendarskoj godini. U tom slu~aju, samo deo dohotka koji seostvaruje od delatnosti koje se obavqaju u toj drugoj dràviugovornici (u konkretnom slu~aju, u Republici Srbiji) oporezujese u toj drugoj dràvi (u konkretnom slu~aju, u Republici Srbiji).

3. Izraz ‘profesionalne delatnosti‘ posebno obuhvatasamostalne nau~ne, kwièvne, umetni~ke, obrazovne ili nastavnedelatnosti, kao i samostalne delatnosti lekara, advokata,inèwera, arhitekata, stomatologa i ra~unovo|a.“

III. Imaju}i u vidu navedeno, Ministarstvo finansijaukazuje da obavqawe samostalnih li~nih delatnosti iskqu~ujeobavqawe industrijskih i komercijalnih delatnosti, kao iobavqawe profesionalnih delatnosti po osnovu radnog odnosa(npr. lekara koji radi kao medicinsko osobqe u fabrici) koji suregulisani drugim ~lanovima Ugovora (o ~emu, ovom prilikom,detaqnije, ne}e biti govora).

U skladu sa teorijom i praksom me|unarodnog poreskogprava, a za potrebe primene ugovora o izbegavawu dvostrukogoporezivawa, re~ je, dakle, o delatnostima fizi~kih lica kojaiste, radi ostvarivawa dohotka, obavqaju za svoj ra~un, {topodrazumeva sno{ewe rizika potencijalnih gubitaka nastalihprilikom obavqawa delatnosti.

Zna~ewe izraza „samostalne/profesionalne li~nedelatnosti“ bliè je obja{weno navo|ewem (u ~lanu 14. stav 2.ili 3. Ugovora) niza naj~e{}ih primera tzv. „liberalnihprofesija“. Nabrajawe ima iskqu~ivo karakter obja{wewa i ni


96


u kom slu~aju nije kona~no. Mogu}e te{ko}e koje u primeniUgovora o izbegavawu me|unarodnog dvostrukog oporezivawa uposebnim slu~ajevima mogu nastati u pogledu usagla{avawastavova da li neka delatnost ima karakter „samostalne li~nedelatnosti“, u smislu Ugovora, re{avaju se u postupku uzajamnogdogovarawa izme|u nadle`nih organa dràva ugovornica.

Kada je re~ o kriterijumu „stalne baze“, kao uslovu da seprihodi lica koja obavqaju samostalne li~ne delatnostioporezuju u zemqi izvora (u konkretnom slu~aju, u RepubliciSrbiji), Ministarstvo finansija ukazuje da, u skladu same|unarodnom praksom, prilikom zakqu~ivawa ugovora oizbegavawu me|unarodnog dvostrukog oporezivawa nijeuobi~ajeno da se, u ~lanu 14. Ugovora, precizno defini{e zna~eweizraza „stalna baza“. Me|utim, u komentaru odredaba ovog ~lana,u Modelu ugovora OECD i Modelu ugovora UN, navedeno je da sepod izrazom „stalna baza“ podrazumeva centar aktivnosti stalnogili trajnog karaktera (minimum {est meseci) koji rezidentdràve ugovornice (fizi~ko lice) ima u drugoj dràviugovornici (u konkretnom slu~aju, u Republici Srbiji) zaobavqawe samostalnih li~nih delatnosti.

S obzirom na izneto, kao i na osnovu navoda iz dopisa(boravak stranih konsultanata iz Slovenije i Hrvatske uRepublici Srbiji je kra}i od 183 dana; navedena lica u RepubliciSrbiji nemaju stalnu bazu), stav je Ministarstva finansija –Sektora za me|unarodne finansijske odnose i evropskeintegracije (Grupa za bilateralne finansijske odnose iizbegavawe dvostrukog oporezivawa) da }e se naknada koja seispla}uje stranim konsultantima (fizi~kim licima, rezi -dentima Slovenije i Hrvatske) oporezovati samo u Sloveniji,odnosno samo u Hrvatskoj.

Me|utim, kako je u ~lanu 1. Ugovora, izri~ito, navedeno dase isti primewuje samo na lica koja su rezidenti jedne ili obedràve ugovornice, Ministarstvo finansija ukazuje da je preprimene prethodno navedenog re{ewa – oporezivawa odnosnogprihoda samo u Sloveniji, odnosno Hrvatskoj ({to je posebnapogodnost predvi|ena citiranim odredbama ~lana 14. Ugovora)neophodno da odnosna fizi~ka lica (konsultanti iz Slovenije iHrvatske) nadle`nim poreskim organima Republike Srbije,


97


odnosno svom isplatiocu prihoda iz Republike Srbije, priloèpotvrdu o rezidentnosti (za 2011. godinu) svoje mati~ne dràve(Slovenije, odnosno Hrvatske) potpisanu i overenu od stranenadle`nih poreskih organa Slovenije (na osnovu ~lana 3. – Op{tedefinicije, stav 1. ta~ka 10) Ugovora sa Slovenijom, to jeMinistarstvo finansija Republike Slovenije, odnosno wegovovla{}eni predstavnik) odnosno Hrvatske (na osnovu ~lana 3.stav 1. ta~ka 9) pod (2) Ugovora sa Hrvatskom, to je ministarfinansija ili wegov ovla{}eni predstavnik) i to na posebnomobrascu Republike Srbije.

2. Poreski tretman kamate utvr|ene po transfernim cenama (ukonkretnom slu~aju, kamate koja prelazi iznos koji bi se utvrdiometodom „van dohvata ruke“) sa aspekta primene Ugovora oizbegavawu dvostrukog oporezivawa sa Holandijom


Izme|u SFR Jugoslavije i Kraqevine Holandije zakqu~enje Ugovor o izbegavawu dvostrukog oporezivawa u odnosu naporeze na dohodak i na imovinu, sa Protokolom („Sl. list SFRJ –Me|unarodni ugovori“, br. 12/82) koji se primewuje od prvogjanuara 1984. godine.

Ugovor se primewuje i u bilateralnim ekonomskimodnosima izme|u Republike Srbije i Kraqevine Holandije.


Ugovor, u ~lanu 11. (Kamata) stav 1. propisuje da kamatanastala u jednoj od dràva (u konkretnom slu~aju, u Srbiji – ovoiz razloga jer je isplatilac kamate rezident Srbije) i ispla}enarezidentu druge dràve ugovornice (u konkretnom slu~aju,rezidentu Holandije) oporezuju se samo u toj drugoj dràvi (ukonkretnom slu~aju, samo u Holandiji – ovo pod uslovom da jestvarni vlasnik kamate – rezident Holandije, doma}em


98


isplatiocu kamate, na propisanom POR-2 obrascu Srbije,prezentovao potvrdu o rezidentnosti Holandije, potpisanu ioverenu od strane nadle`nog organa Holandije).

Navedeno re{ewe predvi|a izuzimawe od oporezivawa uSrbiji (kao zemqi izvora) samo one kamate koju su poverilac idu`nik ugovorili u skladu sa principom „van dohvata ruke“.

Istovremeno, kada je u pitawu kamata izme|u povezanihlica, odnosno onaj wen (kamate) deo koji prelazi iznos koji bi(izme|u poverioca i du`nika) bio ugovoren u skladu saprincipom „van dohvata ruke“ (pod trì{nim uslovima), Ugovor,u stavu 6. istog ~lana 11. (Kamata), pored ostalog, propisuje da akozbog posebnog odnosa izme|u platioca i primaoca ili izme|uwih i nekog drugog lica, iznos kamate, imaju}i u vidupotraìvawe za koje se ona pla}a, prelazi iznos koji bi biougovoren izme|u platioca i primaoca, odredbe ovog ~lana (ooporezivawu kamate samo u Holandiji, ali ne i u Srbiji)primewuju se samo na iznos koji bi bio ugovoren da takvog odnosanema.

Poseban odnos izme|u platioca kamate i wenog stvarnogvlasnika ili izme|u wih i drugog lica postoji kada se kamatapla}a fizi~kom ili pravnom licu koje direktno ili indirektnokontroli{e isplatioca ili koje je direktno ili indirektnokontrolisano od isplatioca ili je zavisno od grupe koja imazajedni~ki interes sa isplatiocem kamate. Poseban odnos, tako|e,obuhvata odnos po osnovu krvnog srodstva ili braka i, generalno,zajednicu interesa koja se razlikuje od zakonskog odnosa koji dajepravo na pla}awe kamate.

Imaju}i u vidu navedeno, u konkretnom slu~aju koji senavodi u dopisu (da je kamata ugovorena izme|u povezanih lica),Ministarstvo finansija ukazuje da ~lan 11. (Kamata) stav 6.Ugovora precizira da dràva izvora kamate (u konkretnomslu~aju, Srbija) izuzimawe od oporezivawa kamate u Srbiji (uskladu sa prethodno navedenim ~lanom 11. stav 1. Ugovora)primewuje samo na iznos kamate ugovoren po trì{nim uslovima(u skladu sa principom „van dohvata ruke“), a da se vi{ak iznad togiznosa oporezuje u punom iznosu, u skladu sa doma}im poreskimzakonodavstvom Srbije.



J A V N I R A S H O D I

JAVNE NABAVKE

1. Da li je ispravan deo Konkursne dokumentacije u kome jepredvi|ena mogu}nost da se pri realizaciji nabavke(potpisivawe ugovora) nabave 10% mawe ili vi{e medicinskihkreveta u odnosu na broj u Obrascu ponude i modelu ugovora, gde jei predvi|ena ta mogu}nost?

(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. 011-00-516/2011 od25.1.2012. god)

Zakonom o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 116/08,u daqem tekstu: Zakon) propisano je:

– da naru~ilac mo`e da pokrene postupak javne nabavkeako je nabavka predvi|ena u godi{wem planu nabavki i ako su zatu nabavku predvi|ena sredstva u buxetu Republike Srbije,teritorijalne autonomije, lokalne samouprave ili u finan -sijskom planu naru~ioca (~lan 27. stav 1);

– da naru~ilac pokre}e postupak javne nabavke dono{ewemodluke o pokretawu postupka u pisanom obliku koja, izme|uostalog, sadr`i i procewenu vrednost javne nabavke (~lan 28. stav1. ta~ka 3);

– da se procewena vrednost javne nabavke iskazuje uukupnom iznosu bez poreza na dodatu vrednost (~lan 37. stav 2).

Iz navedenog proizlazi da naru~ilac, u granicamaobezbe|enih sredstava, pokre}e postupak javne nabavke

100


iskazuju}i wenu procewenu vrednost u ukupnom iznosu bez porezana dodatu vrednost.

Pravilno odre|ena procewena vrednost javne nabavke oduticaja je ne samo na izbor postupka javne nabavke, nego i naostvarewe propisanog na~ela transparentnosti u sprovo|ewu togpostupka (objavqivawe oglasa o javnim nabavkama), odnosno nadruga prava i obaveze koje naru~ilac ima u postupku javne nabavke(jezik na kome se priprema konkursna dokumentacija, iznos takseza podno{ewe zahteva za za{titu prava i dr).

Da bi naru~ilac pravilno odredio procewenu vrednostjavne nabavke neophodno je, izme|u ostalog, da odredi koli~inudobara koja su predmet javne nabavke.

Pravilnikom o obaveznim elementima konkursnedokumentacije u postupcima javnih nabavki („Sl. glasnik RS“, br.50/09) propisano je da:

– u obrascu strukture cene moraju biti prikazani osnovnielementi strukture cene kao {to su jedini~ne cene i ukupna cena,odnosno ukupna cena bez PDV-a i ukupna cena sa PDV-om (~lan 10.stav 1. ta~. 1) i 2);

– model ugovora, kao sastavni element konkursnedokumentacije, mora da sadrì sve bitne elemente ugovora(predmet, cenu i ugovorne obaveze), te da sadrìna zakqu~enogugovora ne moè da se razlikuje od sadrìne modela ugovora (~lan7. st. 1. i 4). Ministarstvo finansija napomiwe da je predmetodre|en kada je ugovorom odre|ena wegova koli~ina.

Pravilnikom o postupku otvarawa ponuda i obrascu zavo|ewe zapisnika o otvarawu ponuda („Sl. glasnik RS“, br. 50/09)propisano je da je naru~ilac duàn da u postupku otvarawa ponudavodi zapisnik u koji se, izme|u ostalog, unosi ponu|ena cena ieventualni popusti koje nudi ponu|a~ (~lan 7. stav 1. alinejadeseta)

Pismeni izve{taj o stru~noj oceni ponuda sadrì, izme|uostalog, podatak o predmetu i vrednosti ugovora o javnoj nabavci(~lan 80. stav 2. ta~ka 2. Zakona).

BILTEN/JAVNE NABAVKE

101


Po sastavqenom izve{taju o stru~noj oceni ponudanaru~ilac donosi odluku o izboru najpovoqnije ponude, nakon~ega, u skladu sa wom, zakqu~uje ugovor o javnoj nabavci saponu|a~em ~ija je ponuda najpovoqnija.

Kako sadrìna zakqu~enog ugovora ne moè da serazlikuje od modela ugovora, to zakqu~eni ugovor mora da sadrìcenu koja je navedena i u modelu ugovora.

S obzirom na navedeno, mi{qewe Ministarstvafinansija je da konkursna dokumentacija i model ugovora, kaosastavni elemenat konkursne dokumentacije, moraju da sadrèta~nu koli~inu dobara koja je predmet javne nabavke, kako bi sestekli uslovi da naru~ilac sprovede postupak u skladu saodredbama Zakona.

2. U kojoj vrsti postupka je mogu}a realizacija kampawe „Kliknibezbedno“ Ministarstva kulture, informisawa i infor -macionog dru{tva, ~iji fokus bi bilo ogla{avawe u medijima uciqu za{tite dece na Internetu, kako bi se sa svim ~lanovimagrupe odabranih {tampanih medija sa nacionalnom pokr i -veno{}u (Blic, Ve~erwe novosti, Pres, Kurir, Vreme i NIN)istovremeno ugovorile ove usluge?

(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. 011-00-574/2011 od24.1.2012. god)

^lanom 6. stav 1. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnikRS“, br. 116/08, u daqem tekstu: Zakon) ure|ena su pitawa koja seodnose na nabavku usluga. Tako su predmet ugovora o javnoj nabavciusluga usluge navedene u aneksima IA i IB, koji su od{tampani uzovaj zakon i ~ine wegov sastavni deo. Aneksom IA obuhva}ene su,izme|u ostalog, reklamne usluge, a u Aneksu IB, pored taksativnognavo|ewa usluga koje mogu da budu predmet javne nabavke,sadràne su i „druge usluge“.


102


^lanom 2. ta~. 1. i 3. Zakona o ogla{avawu („Sl. glasnikRS“, br. 79/05) propisano je da ogla{avawe predstavqaobave{tavawe preko oglasnog sredstva (letak, prospekt,ambalaà proizvoda, plakat, fotografija, ogledni karton, pano,transparent, bilbord, rasvetno telo, displej, motorno vozilo,sredstvo poslovne komunikacije, sredstvo poslovnereprezentacije, kao i druga sredstva pomo}u kojih se oglasnaporuka moè u~initi dostupnom primaocu) kojim se preporu~ujeogla{iva~, wegova aktivnost, proizvod, usluga ili drugapreporuka sa ciqem da je primalac kome je upu}ena prihvati ilikoristi.

Polaze}i od iznetog, po mi{qewu Ministarstvafinansija, usluge ogla{avawa ne bi se mogle smatrati reklamnimuslugama koje su obuhva}ene Aneksom IA. Ovo zbog toga {to uslugereklame i propagande, ~iji je ciq da se zainteresuju i zadrèpotro{a~i, odnosno traèwe kupaca, ne obuhvataju, izme|uostalog, odnose i komunicirawe sa javno{}u, tj. objavqivawerelevantnih podataka na na~in koji javnosti, odnosnozainteresovanim licima omogu}ava uvid u rad ministarstva,odnosno upoznavawe sa tim podacima, niti druge sli~nedelatnosti, saglasno Uredbi o klasifikaciji delatnosti, sektorM Stru~ne, nau~ne, inovacione i tehni~ke delatnosti, oblast 73Reklamirawe i istraìvawe trì{ta grana 73.1 Reklamirawe(„Sl. glasnik RS“, br. 54/10).

Tako|e, usluge ogla{avawa nemaju karakter „drugihusluga“ koje, po mi{qewu Ministarstva finansija, predstavqajuusluge srodne ili sli~ne uslugama obuhva}enim u Aneksu IB, akoje nije bilo mogu}e navesti u tom aneksu.

Imaju}i u vidu da aneksi IA i IB ne sadrè uslugeogla{avawa, proizilazi da usluga koja se odnosi na ogla{avawekampawe, koja za ciq ima edukaciju gra|ana, u dnevnoj {tampi sanacionalnom pokriveno{}u, odnosno koja izlazi na celojteritoriji Republike Srbije nije predmet ugovora o javnoj



nabavci, odnosno da se na nabavku usluga ogla{avawa neprimewuju uslovi, na~in i postupak nabavke propisan Zakonom.

3. Da li u okviru sprovo|ewa projekta Nacionalnoginvesticionog plana Ministarstvo ekonomije i regionalnograzvoja, kao naru~ilac, koje je zakqu~ilo ugovor o izvo|ewuradova sa izvo|a~ima radova i direktnim korisnicima projekta,mo`e da sprovede pregovara~ki postupak bez objavqivawa javnogpoziva za javne nabavke za izvo|ewe dodatnih radova, za koja susredstva obezbe|ena u buxetu lokalne samouprave, ili navedenuvrstu postupka za dodatne radove sprovodi lokalna samouprava, uskladu sa ~lanom 24. stav 1. ta~ka 7) Zakona o javnim nabavkama?Da li se po sprovedenom pregovara~kom postupku bezobjavqivawa javnog poziva za dodatne radove zakqu~uje aneksosnovnog ili poseban ugovor o izvo|ewu dodatnih radova, a uskladu sa ~lanom 24. stav 1. ta~ka 7) Zakona?


U zahtevu za davawe mi{qewa je, izme|u ostalog, navedenoda je u okviru sprovo|ewa projekta Nacionalnog investicionogplana Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, kaonaru~ilac, zakqu~ilo ugovor o izvo|ewu radova sa izvo|a~imaradova i direktnim korisnicima projekta, s tim da ugovorpotpisuju svi suinvestitori, ukoliko se projekat finansira izrazli~itih izvora, u skladu sa ~lanom 30. Uredbe o postupku pokome se biraju projekti za Nacionalni investicioni plan ipostupku po kome se pomenuti plan sprovodi („Sl. glasnik RS“, br.29/08 i 49/09). Tako|e, istaknuto je da se tokom realizacijeugovora, usled izmena i dopuna projektne dokumentacije, javqapotreba za ugovarawem dodatnih radova (vi{kova i neugovorenihradova), za koje }e finansijska sredstva obezbediti direktnikorisnik projekta odnosno suinvestitor (lokalna samouprava).

103BILTEN/JAVNE NABAVKE

^lanom 24. stav 1. ta~ka 7) Zakona o javnim nabavkama („Sl.glasnik RS“, br. 116/08, u daqem tekstu: Zakon) propisano je da uslu~aju dodatnih usluga ili radova koji nisu bili ukqu~eni uprvobitni projekat ili u prvu javnu nabavku, a koji su zbognepredvidqivih okolnosti postali neophodni za izvr{eweugovora o javnoj nabavci, pod uslovom da se ugovor zakqu~i saprvobitnim pruàocem usluga, odnosno izvo|a~em radova i daukupna vrednost svih dodatnih usluga ili radova nije ve}a od 25%od ukupne vrednosti prvobitno zakqu~enog ugovora, kao i da:

a) da se takve dodatne usluge ili radovi ne mogu razdvojiti,u tehni~kom ili ekonomskom pogledu, od prve javne nabavke, a dase pri tome ne prouzrokuju nesrazmerno velike te{ko}e ilinesrazmerno veliki tro{kovi za naru~ioca ili

b) su takve usluge ili radovi, koje bi naru~ilac mogaonabaviti odvojeno od izvr{ewa prvobitnog ugovora, neophodne zadaqe faze pruàwa usluga odnosno izvr{ewa radova.

Kako iz dopisa proizlazi da je u okviru sprovo|ewaprojekta Nacionalnog investicionog plana Ministarstvoekonomije i regionalnog razvoja zakqu~ilo ugovor o izvo|ewuradova sa izvo|a~ima radova i direktnim korisnicima projektapo prethodno sprovedenom postupku javne nabavke, te kako jeMinistarstvo potpisnik osnovnog ugovora o izvo|ewu radova,mi{qewe Ministarstva finansija je da lokalna samouprava nemoè sprovesti pregovara~ki postupak bez objavqivawa javnogpoziva, ve} bi taj postupak trebalo da sprovede Ministarstvo kaonaru~ilac. Eventualna mogu}nost sprovo|ewa predmetnogpostupka javne nabavke od strane lokalne samouprave postojala biu situaciji da Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, kaonaru~ilac, saglasno ~lanu 29. Zakona, ovlasti lokalnusamoupravu da ona u weno ime i za wen ra~un sprovede predmetnipostupak, s tim da je u konkretnom slu~aju Ministarstvoekonomije i regionalnog razvoja i daqe naru~ilac. Ovo izrazloga {to se nabavka dodatnih radova sprovodi upregovara~kom postupku bez objavqivawa javnog poziva ako su


104 BILTEN/JAVNE NABAVKE

kumulativno (istovremeno) ispuweni uslovi propisani ~lanom24. stav 1. ta~ka 7) Zakona u koje spada i uslov da se ugovor zakqu~isa prvobitnim izvo|a~em radova.

U slu~aju javne nabavke dodatnih radova ne zakqu~uje seaneks ugovora, ve} se sprovodi pregovara~ki postupak bezobjavqivawa javnog poziva, pod uslovima koji su propisani~lanom 24. stav 1. ta~ka 7) Zakona i zakqu~uje se novi ugovor ojavnoj nabavci dodatnih radova.

Ako je vrednost dodatnih radova ve}a od 25% od ukupnevrednosti prvobitno zakqu~enog ugovora, {to se odre|uje putemprocewene vrednosti javne nabavke, naru~ilac je u obavezi dasprovede drugi odgovaraju}i postupak javne nabavke.

Ovim mi{qewem povla~i se mi{qewe Ministarstvafinansija broj: 011-00-00157/2010-27 od 30. jula 2010. godine u delukoji se odnosi na mogu}nost da se „ukoliko se tokom realizacijeugovora dodeqenih u pregovara~kom postupku steknu uslovi zapro{irewe obima ugovorenih radova, zakqu~i aneks za ve}postoje}e ugovore“.

4. Da li Institut za standardizaciju Srbije ispuwava uslove iz~lana 7. stav 1. ta~ka 1) Zakona o javnim nabavkama, odnosno da lisu naru~ioci du`ni da primewuju Zakon o javnim nabavkama uslu~aju kada im svoje usluge, u svojstvu ponu|a~a, pru`aInstitut?


U zahtevu za davawe mi{qewa najpre je navedeno da jeInstitut za standardizaciju Srbije (u daqem tekstu: Institut)javna ustanova koja posluje u skladu sa propisima o javnimslu`bama i Zakonom o standardizaciji („Sl. glasnik RS“, br.36/09), da kao indirektni buxetski korisnik obavqa poslove uvezi sa dono{ewem, objavqivawem, preispitivawem i



povla~ewem srpskih standarda i srodnih dokumenata, kao i drugeposlove u vezi sa standardima i standardizacijom. Ukazano je dasu navedeni poslovi utvr|eni Zakonom o standardizaciji,Odlukom o izmenama i dopunama osniva~kog akta Instituta zastandardizaciju („Sl. glasnik RS“, br. 88/09) i StatutomInstituta („Sl. glasnik RS“, br. 6/11), te da oni predstavqajudelatnost Instituta. Pri tome je navedeno da se na osnovu ~lana9. stav 1. ta~ka 2) Zakona o standardizaciji, sredstva za radInstituta obezbe|uju i prodajom srpskih standarda, srodnihdokumenata i drugih publikacija.

^lanom 7. stav 1. ta~ka 1) Zakona o javnim nabavkama („Sl.glasnik RS“, br. 116/08, u daqem tekstu: Zakon) propisano je da seodredbe ovog zakona ne primewuju na nabavke od organizacija kojese, u smislu ovog zakona, smatraju naru~iocem i kojima jeRepublika Srbija, teritorijalna autonomija ili lokalnasamouprava na osnovu posebnog zakona, podzakonskog akta ilidrugog propisa dodelila posebno ili iskqu~ivo pravo naobavqawe delatnosti pru`awa usluga koje su predmet javnenabavke.

Citiranu zakonsku odredbu je mogu}e primeniti uzkumulativno ispuwewe slede}ih uslova: da nabavku sprovodisubjekat koji se u smislu Zakona smatra naru~iocem, da subjektkoji sprovodi nabavku ima posebno ili iskqu~ivo pravo naobavqawe delatnosti pru`awa usluga koje su predmet javnenabavke, kao i da mu je to posebno ili iskqu~ivo pravo dodeqenood strane Republike Srbije, teritorijalne autonomije ililokalne samouprave na osnovu posebnog zakona, podzakonskog aktaili drugog propisa.

Zakonom o standardizaciji propisano je da:– se ovaj zakon primewuje na standarde i srodne dokumente

koje donosi i objavquje nacionalno telo za standardizaciju uRepublici Srbiji, kao i na me|unarodne standarde i srodnedokumente priznatih me|unarodnih i evropskih organizacija za



standardizaciju iz ~lana 3. ta~. 12) i 13) ovog zakona kojipredstavqaju osnovu za dono{ewe srpskih standarda (~lan 2);

– je Institut nacionalno telo za standardizaciju uRepublici Srbiji i da su sredstva kojima posluje Institut udràvnoj svojini (~lan 6. st. 1. i 2);

– Institut objavquje, preispituje i povla~i srpskestandarde, u skladu sa pravilima Instituta, te da obavqa i drugeposlove koji su u vezi sa standardima i standardizacijom,predvi|enih u ta~ki 2) do 16) istog ~lana ovog zakona (~lan 7. stav1. ta~ka 1).

Iz iznetog nesumwivo proizlazi da Institut ima statusnaru~ioca, u smislu ~lana 3. stav 1. ta~ka 1) Zakona i da mu jeZakonom o standardizaciji dato iskqu~ivo pravo na obavqawedelatnosti koja se odnosi na pruàwe usluga dono{ewem,objavqivawem, preispitivawem i povla~ewem srpskih standardai srodnih dokumenata, kao i druge poslove u vezi sa standardima istandardizacijom. Dakle, naru~ioci nisu u obavezi da primewujuZakon kada vr{e nabavke usluga koje se odnose na dono{ewe,objavqivawe, preispitivawe i povla~ewe srpskih standarda isrodnih dokumenata, a koje predstavqaju poslove za koje jeInstitut osnovan.

Imaju}i u vidu navedeni ~lan, u kome se propisuje da seodredbe Zakona ne primewuju na nabavke od organizacija koje se,u smislu ovog zakona, smatraju naru~iocem i kojima je RepublikaSrbija, teritorijalna autonomija ili lokalna samouprava naosnovu posebnog zakona, podzakonskog akta ili drugog propisadodelila posebno ili iskqu~ivo pravo na obavqawe delatnostipruàwa usluga koje su predmet javne nabavke, Ministarstvofinansija smatra da nabavka usluga vezanih, izme|u ostalog, i zaprodaju standarda, srodnih dokumenata i drugih publikacija odInstituta, ne podleè sprovo|ewu postupaka javnih nabavki.

Naime, u situaciji kada je naru~iocima neophodnapredmetna usluga, a vezano za standarde, srodna dokumenta i drugepublikacije, a koja su Institutu poverena kao iskqu~ivo pravo,



naru~ioci ne moraju da sprovode postupak javne nabavke u smislu~lana 7. stav 1. ta~ka) Zakona.

S obzirom da je u dopisu ukazano da Institut nije siguran„kako bi trebalo da postupa nakon prijema javnog poziva zadostavqawe ponude u postupcima javnih nabavki“, a imaju}i u viduda naru~ioci u predmetnoj situaciji nemaju obavezu da sprovodepostupak javne nabavke, zna~i da izostaje i obaveza Instituta dapostupa po javnim pozivima za koje navodi da ih dobija u~estalomdinamikom.

5. Da li Fakultet tehni~kih nauka u Novom Sadu mo`e, za nabavkura~unara i ra~unarske opreme, da primeni restriktivnipostupak, primenom ~lana 22. stav 3. Zakona o javnim nabavkama, sobzirom da nije u mogu}nosti da precizno odredi koli~inupotrebne ra~unarske opreme za 2012. godinu?


U zahtevu za davawe mi{qewa navedeno je da bi seFakultet tehni~kih nauka u Novom Sadu u 2012. godini opredelioza restriktivni postupak u slu~aju sprovo|ewa postupka javnenabavke ~iji su predmet ra~unari i ra~unarska oprema, uznapomenu da se wihovo pitawe odnosi na „definisaweraspolo`ivih sredstava za kupovinu navedene opreme odnosnoprocenu ta~ne koli~ine opreme“. Pri tome je istaknuto da setrenutno realizuje 107 projekata koje finansira Ministarstvoprosvete i 57 projekata me|unarodne saradwe. Tako|e, navedeno jeda je Fakultet tehni~kih nauka aplicirao za jo{ 10 projekata, teda bi u toku 2012. godine trebalo da im budu odobreni i drugidoma}i i me|unarodni projekti, s obzirom da nisu u mogu}nosti daprecizno odrede koli~inu potrebne ra~unarske opreme.



^lanom 22. stav 3. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnikRS“, br. 116/08, u daqem tekstu: Zakon) propisano je da naru~ilacmoè sprovoditi restriktivni postupak i kada javnu nabavku nijemogu}e unapred planirati sa stanovi{ta obima i vremena, apredmet te nabavke su povremene usluge ili potro{na dobra,odnosno povremene popravke ili radovi na odràvawu, koji sepruàju, isporu~uju ili izvode ne prema posebnim zahtevimanaru~ioca, ve} u skladu sa trì{nim uslovima. Primenanavedene zakonske odredbe odnosi se, pre svega, na nabavke koje zapredmet imaju dobra, usluge ili radove za kojima se potreba javqapovremeno. S obzirom da zbog prirode tih dobara, usluga iliradova nije mogu}e proceniti vrednost istih zbog wihoveraznolikosti (npr. nije mogu}e proceniti za kojim dobrima,uslugama i radovima }e naru~ilac imati potrebe u toku godine,kolike }e potrebe biti, koje }e trì{ne cene biti u trenutkunabavke i sl), niti u~estalost nabavki, primena otvorenogpostupka, pre svega zbog trajawa postupka, ~esto ne bi bilaprimerena.

S obzirom na izneto, naru~ilac treba ad hoc da vr{i ocenuopravdanosti primene predmetne vrste postupka, zato {toangaòvawe Fakulteta tehni~kih nauka na realizaciji doma}ih ime|unarodnih projekata, u smislu navedene zakonske odredbe, nijemogu}e predvideti, te stoga nije mogu}e predvideti ni koli~inupotrebne ra~unarske opreme. Tako|e, mi{qewe Ministarstvafinansija je da precizirawe broja projekata u predmetnom dopisuza koji je Fakultet tehni~kih nauka aplicirao (ukupno 10projekata), moè biti odlu~uju}e u proceni obima realnihpotreba za ra~unarima i ra~unarskom opremom, ali takvaprocena, saglasno ~lanu 6. Zakona o ministarstvima („Sl. glasnikRS“, br. 16/11), ne moè biti predmet razmatrawa od straneMinistarstva finansija.

Imaju}i u vidu sve navedeno, mi{qewe Ministarstvafinansija je da ispuwenost Zakonom propisanih uslova zaprimenu restriktivnog postupka naru~ilac mora da ceni u svakom



konkretnom slu~aju, budu}i da samo naru~ilac ima uvid u to kojadobra – ra~unari i ra~unarska oprema, u konkretnom slu~aju –mogu biti povremeno isporu~ena.

6. Da li JKP „Beograd put“ moè deo usluga, dodeqenih od stranenadle`ne institucije grada Beograda, da dodeli pravnim ilifizi~kim licima na osnovu sprovedenih postupaka javnihnabavki, odnosno da li je postupawe u tom smislu u suprotnosti saodredbom ~lana 7. stav 1. ta~ka 1) Zakona o javnim nabavkama?Da li JKP „Beograd put“ moè deo usluge odràvawa ulicaop{tinskih puteva, puteva van naseqa i puteva u nasequ uzimskom periodu 2011/2012 godine, koje su dodeqene od stranenadle`ne institucije grada Beograda, da dodeli pravnim ilifizi~kim licima na osnovu sprovedenih postupaka javnihnabavki, odnosno da li je za taj deo usluga duàn da primeni Zakono javnim nabavkama ili ne?


U zahtevu za davawe mi{qewa, izme|u ostalog, navedeno jeda je Odlukom o promeni osniva~kog akta javnog komunalnogpreduze}a „Beograd put“ („Sl. list grada Beograda“, br. 12/10, udaqem tekstu: Odluka) definisana prete`na delatnost JKP„Beograd put“ iz Beograda, kao i da prete`na delatnost obuhvataslede}e: izgradwa saobra}ajnica, pista i sportskih terena –izrada, rekonstrukcija, ure|ewe i odràvawe ulica, lokalnih inekategorisanih puteva, saobra}ajnih objekata i druge opremeputa na teritoriji grada Beograda. Ukazano je da, pored prete`nedelatnosti, JKP „Beograd put“ iz Beograda, obavqa i poslove naodràvawu gradskih saobra}ajnica u zimskim uslovimaposipawem soqu i agregata, a po potrebi i uklawawe snega i ledasa ulica i puteva.



^lanom 4. Zakona o komunalnim delatnostima („Sl.glasnik RS“, br. 88/11) propisano je, izme|u ostalog, da jedinicalokalne samouprave, u skladu sa ovim zakonom:

– obezbe|uje organizacione, materijalne i druge uslove zaizgradwu, odràvawe i funkcionisawe komunalnih objekata i zatehni~ko i tehnolo{ko jedinstvo sistema i ure|uje i obezbe|ujeobavqawe komunalnih delatnosti i wihov razvoj (stav 1);

– ure|uje uslove obavqawa komunalnih delatnosti, prava iobaveze korisnika komunalnih usluga, obim i kvalitetkomunalnih usluga i na~in vr{ewa nadzora nad obavqawemkomunalnih delatnosti obezbe|uju}i naro~ito (stav 3):

^lanom 9. Zakona o komunalnim delatnostima propisanoje, izme|u ostalog, da:

– se pod poveravawem obavqawa komunalne delatnostipodrazumeva vremenski oro~eno ugovorno ure|ivawe odnosa uvezi sa obavqawem komunalne delatnosti ili pojedinih poslovaiz okvira komunalne delatnosti izme|u jedne ili vi{e jedinicalokalne samouprave i vr{ioca komunalne delatnosti, koje za ciqima pruàwe komunalnih usluga na teritoriji jedne ili vi{ejedinica lokalne samouprave ili na delu teritorije jedinicelokalne samouprave (stav 1);

– se poveravawe obavqawa komunalne delatnosti vr{i naosnovu odluke skup{tine jedinice lokalne samouprave o na~inuobavqawa komunalne delatnosti i ugovora o poveravawu, osimkada se osniva javno preduze}e (stav 2);

– ukoliko je odlukom o na~inu obavqawa komunalnedelatnosti predvi|eno da }e komunalnu delatnost obavqati javnopreduze}e, crkva ili verska zajednica, ne postoji obavezasprovo|ewa postupka predvi|enog zakonom kojim se ure|ujukoncesije, ve} se vr{ilac komunalne delatnosti moè odrediti uodluci o na~inu obavqawa komunalne delatnosti (stav 4).

Iz navedenih zakonskih odredbi proizlazi da je jedinicalokalne samouprave nadle`na za ure|ivawe komunalnihdelatnosti, a u slu~aju kada komunalnu delatnost obavqa javno



preduze}e ovla{}ena je da u odluci o na~inu obavqawa komunalnedelatnosti odredi vr{ioca komunalne delatnosti.

S obzirom na izneto, mi{qewe Ministarstva finansija jeda „deo usluga dodeqenih od strane nadle`ne institucije gradaBeograda, JKP „Beograd put“ iz Beograda ne bi moglo da „dodelipravnim ili fizi~kim licima“.

Naime, polaze}i od op{teg na~ela javnog prava onemogu}nosti daqeg prenosa ovla{}ewa, Ministarstvofinansija napomiwe da JKP „Beograd put“ iz Beograda, kaovr{ilac komunalne delatnosti, ima pravo (i obavezu) da, izme|uostalog, trajno i nesmetano pru`a komunalne usluge korisnicimapod propisanim uslovima i na propisani na~in, ali nijeovla{}eno da „daqe“ odre|uje lice koje ima pravo da obavqakomunalne delatnosti. To, drugim re~ima, zna~i da ovo javnopreduze}e ne bi moglo naknadno da „otu|i“ pravo na pru`awekomunalnih usluga i prenese ga na neko drugo lice. Ovo praviloima izuzetke pod uslovom da, u konkretnom slu~aju, Zakon okomunalnim delatnostima izri~ito dozvoqava prenosovla{}ewa koje se odnosi na odre|ivawe vr{ioca komunalnedelatnosti.

S obzirom da je iz Odluke utvr|eno da je osniva~ osnovaojavno komunalno preduze}e „Beograd put“ iz Beograda sa posebnimpravom obavqawa delatnosti navedenih u ~l. 4. i 5. ove odluke, teimaju}i u vidu da je mi{qewe Ministarstva finansija da seposebno pravo na obavqawe navedenih komunalnih delatnosti nebi moglo poveriti (preneti) drugom pravnom ili fizi~kom licu,Ministarstvo finansija napomiwe da je bespredmetnorazmatrati pitawe koje se odnosi na neophodnost primene ~lana7. stav 1. ta~ka 1) Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br.116/08).

7. Da li se na nabavku usluga mobilne telefonije zajedno saodre|enom koli~inom mobilnih telefona koje Telenor daje



svojim korisnicima usluga za 1 dinar po telefonu, moèprimeniti odredba ~lana 7. stav 1. ta~ka 9) Zakona o javnimnabavkama odnosno da li je naru~ilac u tom slu~aju oslobo|enprimene Zakona o javnim nabavkama?Da li se tako dati telefoni mogu smatrati, ne dobrom u smisluZakona o javnim nabavkama, ve} jednom beneficijom, popustomoperatera koju on kroz svoju poslovnu politiku daje svojimpretplatnicima, odnosno korisnicima?S obzirom da na trì{tu Srbije postoji vi{e mobilnihoperatera, da li postoji obaveza naru~ilaca da upute poziv svimoperaterima ili naru~ilac moè da bira sa kojim }e operaterommobilne telefonije sara|ivati?


U zahtevu za mi{qewe ukazano je da „Uprava za zajedni~keposlove pokrajinskih organa koristi telekomunikacione uslugeTelenor DOO Beograd“; da ugovor o kori{}ewu usluga mobilnetelefonije isti~e i da je „Telenor dostavio Ponudu i Anekskojim se utvr|uju posebni uslovi za kori{}ewetelekomunikacionih usluga za sve pretplatni~ke ugovorezakqu~ene sa pretplatnikom“. U okviru dostavqene ponude„Telenor je ponudio usluge kroz odgovaraju}i tarifni paket imobilne telefone po benefit ceni od 1 RSD, a ne po trì{nojceni“. Tako|e, konstatuje se da su „tako ponu|eni mobilnitelefoni beneficija pretplatniku za kori{}ewe usluga i dasamom ~iwenicom zakqu~ewa ugovora sa Telenorom pretplatnikima pravo na te telefone“.

^lanom 7. stav 1. ta~ka 9) Zakona o javnim nabavkama („Sl.glasnik RS“, br. 116/08, u daqem tekstu: Zakon) propisano je da seodredbe ovog zakona ne primewuju na nabavke usluga glasovnetelefonije, teleksa, radio-telefonije, pejxinga, interneta isatelitskih usluga.



Uredbom o klasifikaciji delatnosti, u okviru oblasti 61– Telekomunikacije, pored ostalog, propisano je datelekomunikacije obuhvataju aktivnosti kojima se pruàjutelekomunikacione i srodne usluge, tj. svako emitovawe, prenosili prijem poruka (govor, zvuk, tekst, slika ili podaci) u vidusignala, kori{}ewem ì~anih, radio, opti~kih ili drugihelektromagnetskih sistema. Prenosni ure|aji kojima sepodràvaju te aktivnosti mogu se zasnivati na jednoj tehnologijiili na kombinaciji vi{e tehnologija. Zajedni~ka osobina ovihaktivnosti jeste prenos sadràja bez wegovog stvarawa.

Iz iznetog proizlazi da „telekomunikacije“, poredostalog, obuhvataju i glasovnu telefoniju (prenos sadràja bezwegovog stvarawa) u koju spada fiksna i mobilna telefonija, teje mi{qewe Ministarstva finansija da se nabavka uslugamobilne telefonije ne vr{i na na~in i pod uslovima propisanimZakonom.

Me|utim, bez obzira {to se na usluge glasovne telefonijeprimewuju odredbe ~lana 7. stav 1 ta~ka 9) Zakona, odnosnonaru~ilac nije u obavezi da upu}uje poziv svim mobilnimoperaterima za dostavqawe ponuda na na~in i pod uslovima kojisu propisani ovim zakonom, mi{qewe Ministarstva finansija jeda bi navedeni poziv, radi po{tovawa na~ela obezbe|ewakonkurencije me|u ponu|a~ima (~lan 9. Zakona), mogli uputiti ive}em broju operatera.

Kada se radi o pitawu „da li se tako dati telefoni mogusmatrati, ne dobrom u smislu Zakona o javnim nabavkama, ve}jednom beneficijom, popustom operatera“, Ministarstvofinansija podse}a da je ~lanom 6. stav 5. Zakona propisano,izme|u ostalog, da se ugovorom o javnoj nabavci usluga smatra iugovor o javnoj nabavci ~iji je predmet usluge i dobra akoprocewena vrednost usluga prelazi procewenu vrednost dobaraobuhva}enih tim ugovorom.

Kako je vrednost predmetne usluge znatno ve}a odvrednosti dobra (vrednost mobilnih telefona iznosi 1 dinar), to



Ministarstvo finansija smatra da bi, u konkretnom slu~aju,nabavku mobilnih telefona trebalo tretirati kao nabavkuusluga, u smislu navedenog ~lana 6. stav 5. Zakona.

8. Da li Fondacija za re{avawe stambenih potreba mladihnastavnih i nau~nih radnika i umetnika Univerziteta u NovomSadu mo`e da dodeli ugovor o javnoj nabavci radova na izgradwidrugog stambenog objekta u pregovara~kom postupku bezobjavqivawa javnog poziva, u skladu sa odredbama ~lana 24. stav 1.ta~ka 8) Zakona o javnim nabavkama, nakon {to je prethodnosproveden otvoren postupak javne nabavke za izvo|ewe iste vrsteradova na izgradwi prvog stambenog objekta i zakqu~en ugovor saizabranim ponu|a~em 9. juna 2010. godine, pri ~emu je mogu}nostizgradwe jo{ jedne zgrade po istom projektu bila ostavqena uprvoj objavi javnog poziva?


U zahtevu za davawe mi{qewa najpre je navedeno da jeUpravni odbor Fondacije za re{avawe stambenih potreba mladihradnika i umetnika Univerziteta u Novom Sadu sproveo otvorenipostupak javne nabavke za izvo|ewe radova na izgradwi stambenogobjekta, te da je sa ponu|a~em kojeg je izabrao u navedenompostupku dana 9. juna 2010. godine zakqu~en ugovor o izvo|ewupredmetnih radova. U javnom pozivu je ostavqena mogu}nost da uslu~aju izvo|ewa iste vrste radova na izgradwi jo{ jedne zgradepo istom projektu i istim ugovorenim uslovima, bude sa istimizvo|a~em zakqu~en ugovor o izvo|ewu radova. Imaju}i u vidu dase javila potreba za izgradwom nove zgrade koja se nalazi uneposrednoj blizini ve} izgra|ene zgrade, istaknuto je da biekonomski najpovoqnije i najbr`e bilo da se nastavi gradwa uovom kompleksu sa istim izvo|a~em radova. U prilogu ovihtvrdwi, zajedno sa dopisom dostavqena je i fotokopija ugovora o



javnoj nabavci i javnog poziva iz opisanog sprovedenog postupkajavne nabavke.

^lanom 24. stav 1. ta~ka 8) Zakona o javnim nabavkama („Sl.glasnik RS“, br. 116/08, daqem tekstu: Zakon) propisano je danaru~ilac moè sprovoditi pregovara~ki postupak bezobjavqivawa javnog poziva kod novih usluga ili radova kojepredstavqaju ponavqawe sli~nih usluga ili radova koje pruàprvobitni pruàlac usluga ili izvo|a~ radova, pod uslovom da setakve usluge ili radovi uklapaju u osnovni projekat za koji je poobjavqenom javnom pozivu bio zakqu~en ugovor o javnoj nabavci,da je ova mogu}nost navedena u prvoj objavi javnog poziva i da odzakqu~ewa prvog ugovora nije proteklo vi{e od tri godine

Iz iznetog proizlazi da se navedena zakonska odredbaodnosi na nabavku usluga odnosno radova koji u su{tinipredstavqaju ponavqawe ve} izvr{enih usluga odnosno izvedenihradova. Naime, naru~ilac moè da ugovori takve usluge odnosnoradove u pregovara~kom postupku, ali samo uz ispuwewe slede}ihuslova:

1) da ih ugovori sa prvobitnim pruàocem usluga, odnosnoizvo|a~em radova;

2) da je prvobitni ugovor zakqu~en nakon sprovedenogpostupka javne nabavke u kojem je objavqen javni poziv;

3) da se usluge, odnosno radovi, koji su predmet nabavkezasnivaju na prvobitnom projektu na osnovu kojeg je realizovanaprva javna nabavka;

4) da je mogu}nost ovakvog ugovarawa navedena u prvojobjavi javnog poziva i

5) da od zakqu~ewa prvog ugovora nije pro{lo vi{e od trigodine.

U dostavqenom javnom pozivu za prikupqawe ponuda uotvorenom postupku broj 01-1/09/3 od 3. decembra 2009. godine(„Sl. glasnik RS“, br. 104/ 09), u delu pod ta~kom 1, koji se odnosina predmet javne nabavke, izme|u ostalog, predvi|eno je da



„investitor ostavqa mogu}nost ugovarawa jo{ jednog identi~nogobjekta po cenama iz osnovnog ugovora“, dok je iz Ugovora oizvo|ewu radova broj: II-100-872 od 9. juna 2010. godine nesumwivoutvr|eno da je predmet javne nabavke izgradwa stambenog objektaP+3+Pk za mlade nastavne i nau~ne radnike i umetnikeUniverziteta u Novom Sadu i da je period od zakqu~ewa ovogugovora kra}i od tri godine.

S obzirom na tvrdwu da se javila potreba za izgradwomnove zgrade koja se nalazi u neposrednoj blizini ve} izgra|enezgrade {to je realizovano na osnovu prethodno sprovedenogpostupka javne nabavke, a imaju}i u vidu da iz utvr|enog~iweni~nog stawa proizlazi da je prvobitni ugovor zakqu~ennakon sprovedenog postupka javne nabavke u kojem je objavqenjavni poziv, da od zakqu~ewa prvog ugovora nije pro{lo vi{e odtri godine, mi{qewe Ministarstva finansija je da su ispuweniuslovi propisani ~lanom 24. stav 1. ta~ka 8) Zakona.

9. Da li se Fondacija za re{avawe stambenih potreba mladihnau~nih radnika i umetnika Univerziteta u Ni{u smatranaru~iocem u smislu Zakona o javnim nabavkama, odnosno da li usmislu ~lana 3. stav 1. ta~ka 4) Zakona o javnim nabavkama obavqadelatnost od op{teg interesa?


^lanom 3. stav 1. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnikRS“, br. 116/08, u daqem tekstu: Zakon) propisano je da jenaru~ilac javne nabavke:

1) dr`avni organ, organizacija, ustanova i drugi direktniili indirektni korisnik buxetskih sredstava u smislu zakonakojim se ure|uje buxetski sistem i buxet, kao i organizacija zaobavezno socijalno osigurawe;

2) javno preduze}e;



3) pravno lice koje obavqa i delatnost od op{teginteresa, ukoliko je ispuwen neki od slede}ih uslova:

(1) da vi{e od polovine ~lanova organa upravqawa togpravnog lica ~ine predstavnici naru~ioca;

(2) da vi{e od polovine glasova u organu tog pravnog licaimaju predstavnici naru~ioca;

(3) da naru~ilac vr{i nadzor nad radom tog pravnog lica;(4) da naru~ilac poseduje vi{e od 50% akcija, odnosno

udela u tom pravnom licu;(5) da se vi{e od 50% finansira iz sredstava naru~ioca.4) pravno lice osnovano od naru~ilaca, a koje obavqa i

delatnost od op{teg interesa i koje ispuwava najmawe jedan oduslova iz ta~ke 3) ovog ~lana.

^lanom 5. stav 2. Zakona propisano je da je predmet javnenabavke radova i izvo|ewe radova koji se neposredno iliposredno finansiraju od strane naru~ioca u iznosu koji prelazi50% vrednosti javne nabavke, a koji su povezani sa gradwombolnica, verskih objekata, sportskih i rekreativnih objekata iobjekata za odmor, {kolskih i univerzitetskih zgrada i zgradakoje se koriste za potrebe dr`avnih organa, kao i saniskogradwom u skladu sa Aneksom II.

^lanom 6. stav 6. Zakona propisano je da se odredbe ovogzakona primewuju i na nabavke usluga koje se neposredno iliposredno finansiraju od strane naru~ioca u iznosu od preko 50%vrednosti javne nabavke.

Za primenu navedenih odredaba odgovoran je naru~ilackoji finansira izvo|ewe radova, odnosno pru`awe usluge (~lan5. stav 3. i ~lan 6. stav 7. Zakona).

Iz navedenog proizlazi da lice koje nema statusnaru~ioca, u smislu ~lana 3. stav 1. Zakona, primewuje ovaj zakonkada vr{i:

– nabavku radova za izgradwu bolnica, verskihobjekata, sportskih i rekreativnih objekata i objekata za odmor,



{kolskih i univerzitetskih zgrada i zgrada koje se koriste zapotrebe dràvnih organa, kao i nabavku radova u vezi saniskogradwom u skladu sa Aneksom II ili

– nabavku usluga, koji/e se neposredno ili posrednofinansiraju od strane naru~ioca u iznosu od preko 50% vrednostijavne nabavke.

Tako|e, naru~ilac koji finansira izvo|ewe radova ilipruàwe usluga odgovara za zakonitost sprovedenog postupkajavne nabavke.

Prema ~lanu 2. stav 1. Zakona o javnim preduze}ima iobavqawu delatnosti od op{teg interesa („Sl. glasnik RS“, br.25/00, 25/02, 107/05, 108/05 i 123/07) delatnosti od op{teg interesajesu delatnosti koje su kao takve odre|ene zakonom u oblasti:proizvodwe, prenosa i distribucije elektri~ne energije;proizvodwe i prerade ugqa; istraìvawa, proizvodwe, prerade,transporta i distribucije nafte i prirodnog i te~nog gasa;prometa nafte i naftnih derivata; èlezni~kog, po{tanskog ivazdu{nog saobra}aja; telekomunikacija; izdavawa slu`benogglasila Republike Srbije; informisawa; izdavawa uxbenika;kori{}ewa, upravqawa, za{tite i unapre|ivawa dobara odop{teg interesa (vode, putevi, mineralne sirovine, {ume, plovnereke, jezera, obale, bawe, divqa~), kao i komunalne delatnosti.

Prema Zakonu o zadu`binama i fondacijama („Sl. glasnikRS“, br. 88/10):

– fondacija je pravno lice bez ~lanova i osnovne imovinekoje je osnovano radi dobro~inog ostvarivawa op{tekorisnogciqa koji nije zabrawen Ustavom ili zakonom (~lan 2. stav 2);

– ostvarivawem op{tekorisnog ciqa, u smislu ovogzakona, smatraju se aktivnosti usmerene na promovisawe iza{titu qudskih, gra|anskih i mawinskih prava, promovisawedemokratskih vrednosti, evropskih integracija i me|unarodnograzumevawa, odrìvi razvoj, regionalni razvoj, ravnopravnostpolova, unapre|ewe socijalne i zdravstvene za{tite, promo -



visawe i unapre|ewe kulture i javnog informisawa,promovisawe i popularizaciju nauke, obrazovawa, umetnostii amaterskog sporta, unapre|ivawe poloàja osoba sainvaliditetom, brigu o deci i mladima, pomo} starima, za{tituìvotne sredine, borbu protiv korupcije, za{titu potro{a~a,za{titu ìvotiwa, humanitarne i druge aktivnosti kojimazadu`bine i fondacije ostvaruju op{tekorisne ciqeve odnosnointerese (~lan 3. stav 1);

– zadu`bine i fondacije, u smislu ovog zakona, jesunedobitne nevladine organizacije (~lan 4).

Iz svega navedenog proizlazi da Fondacija za re{avawestambenih potreba mladih nau~nih radnika i umetnikaUniverziteta u Ni{u (u daqem tekstu: fondacija) ima statusnevladine organizacije, odnosno pravnog lica koje ne obavqadelatnost od op{teg interesa, u smislu Zakona o javnimpreduze}ima i obavqawu delatnosti od op{teg interesa i Zakonao zadu`binama i fondacijama, te stoga nema status naru~ioca, usmislu ~lana 3. stav 1. ta~ka 4) Zakona.

Me|utim, fondacija se smatra naru~iocem, u smislu ~lana3. stav 1. ta~ka 1) Zakona, kada se za ostvarivawe wenihstatutarnih ciqeva koriste sredstva i imovina koji suobezbe|eni iz Buxeta Republike Srbije, odnosno buxeta lokalnevlasti, kao i drugih korisnika javnih sredstava (u daqem tekstu:buxetska sredstva).

Ako se aktivnosti fondacije ne finansiraju buxetskimsredstvima, u kom slu~aju nema status naru~ioca javne nabavke,fondacija je ipak du`na da nabavku radova ili usluga, u smislu~lana 5. stav 2. i ~lana 6. stav 6. Zakona, vr{i pod uslovima, nana~in i u postupku koji je propisan ovim zakonom.

10. Da li Republi~ki zavod za statistiku ispuwava uslove iz~lana 7. stav 1. ta~ka 1) Zakona o javnim nabavkama, odnosno da lisu naru~ioci du`ni da primewuju Zakon o javnim nabavkama u



slu~aju kada im svoje usluge, u svojstvu ponu|a~a, pruàRepubli~ki zavod za statistiku?


U zahtevu za davawe mi{qewa najpre je navedeno da je~lanom 26. Zakona o ministarstvima („Sl. glasnik RS“, br. 16/11)propisano da Republi~ki zavod za statistiku obavqa stru~neposlove koji se odnose na: dono{ewe programa, organizaciju isprovo|ewe statisti~kih istraìvawa, odnosno izradumetodologije, prikupqawe, obradu, statisti~ku analizu iobjavqivawe statisti~kih podataka; pripremu i dono{ewejedinstvenih statisti~kih standarda; razvoj, odràvawe ikori{}ewe republi~kih administrativnih i statisti~kihregistara; formirawe i odràvawe sistema nacionalnih ra~una;saradwu sa me|unarodnim organizacijama radi standardizacije iobezbe|ivawa uporedivosti podataka; obradu podataka radiutvr|ivawe rezultata izbora i referenduma na republi~komnivou, kao i druge poslove odre|ene zakonom. Citiraju}i ~l. 6. i7. Zakona o zvani~noj statistici („Sl. glasnik RS“, br. 104/09),tako|e je navedeno da je predmetnim zakonom regulisanaorganizacija sistema zvani~ne statistike u kojem se posebnonagla{ava uloga zavoda, kao posebne organizacije, odnosnosamostalne institucije u proizvodwi, diseminaciji iorganizovawu sistema zvani~ne statistike.

^lanom 7. stav 1. ta~ka 1) Zakona o javnim nabavkama („Sl.glasnik RS“, br. 116/08, u daqem tekstu: Zakon) propisano je da seodredbe ovog zakona ne primewuju na nabavke od organizacija kojese, u smislu ovog zakona, smatraju naru~iocem i kojima jeRepublika Srbija, teritorijalna autonomija ili lokalnasamouprava na osnovu posebnog zakona, podzakonskog akta ilidrugog propisa dodelila posebno ili iskqu~ivo pravo naobavqawe delatnosti pruàwa usluga koje su predmet javnenabavke.



Iz navedene odredbe proizlazi da se Zakon ne primewujeako su kumulativno ispuweni slede}i uslovi:

– da se nabavka usluga vr{i od subjekta koji se u smisluZakona smatra naru~iocem;

– da taj subjekt ima posebno ili iskqu~ivo pravo naobavqawe delatnosti pruàwa usluga koje su predmet javnenabavke;

– da mu je to posebno ili iskqu~ivo pravo dodeqeno odstrane Republike Srbije, teritorijalne autonomije ili lokalnesamouprave na osnovu posebnog zakona, podzakonskog akta ilidrugog propisa.

^lanom 3. stav 1. ta~ka 1) Zakona je propisano da jenaru~ilac javne nabavke, dràvni organ, organizacija, ustanova idrugi direktni i indirektni korisnik buxetskih sredstava, usmislu zakona kojim se ure|uje buxetski sistem, kao iorganizacija za obavezno socijalno osigurawe.

Zakonom o zvani~noj statistici propisano je da:– je odgovorni proizvo|a~ zvani~ne statistike dràvni

organ, odnosno ustanova, zaduèn za prikupqawe, izradu iobjavqivawe podataka zvani~ne statistike, u skladu sapetogodi{wim statisti~kim programom (~lan 4. stav 1. ta~ka 2);

– su sistemom zvani~ne statistike Republike Srbije,kao odgovorni proizvo|a~i, obuhva}eni Republi~ki zavod zastatistiku, Narodna banka Srbije, Gradska uprava grada Beograda– za teritoriju grada Beograda i ostali odgovorni proizvo|a~izvani~ne statistike, navedeni u petogodi{wem statisti~komprogramu (~lan 6);

– je Republi~ki zavod za statistiku (u daqem tekstu:Zavod) posebna organizacija zaduèna za obavqawe stati -sti~kih aktivnosti zasnovanih na petogodi{wem stati sti~komprogramu i godi{wim implementacionim planovima, kao i da jeZavod glavni proizvo|a~ i diseminator zvani~nih statisti~kihpodataka, kao i odgovorni stru~ni nosilac, organizator ikoordinator sistema zvani~ne statistike u Republici Srbiji ipredstavqa zvani~nu statistiku Republike Srbije ume|unarodnom statisti~kom sistemu (~lan 7);



– Zavod, kao glavni u~esnik unutar sistema, obavqaposlove koji se odnose na proizvodwu i diseminaciju nacionalnihra~una, sprovo|ewe propisa, uvo|ewe i vo|ewe statisti~kihregistara, sa izuzetkom odre|enih istraìvawa iz finansijskogsektora i dr. i, kao organizator i koordinator zvani~nestatistike, pripremu petogodi{wih statisti~kih programa igodi{we primewive planove, izradu metodologije za istra -ìvawa koja sprovodi i postavqa standarde za celokupnuzvani~nu statistiku – klasifikacije, nomenklature, definicije,principe i drugo, ukoliko za pojedine oblasti nije druga~ijeodre|eno, postavqawe i odràvawe baze podataka koje su rezultatrada zvani~ne statistike osim baze podataka Narodne bankeSrbije i dr (~lan 8);

– Narodna banka Srbije obavqa aktivnosti zvani~nestatistike u skladu sa ovim zakonom i drugim propisom, kao i dapostavqa standarde za zvani~nu statistiku u okviru funkcija kojevr{i, dok su ~lanom 4. Zakona o Narodnoj banci Srbije („Sl.glasnik RS“, br. 72/03, 55/04, 85/05 i 44/10) nabrojane funkcije kojeobavqa, izme|u ostalih, utvr|uje i sprovodi monetarnu i deviznupolitiku, upravqa deviznim rezervama, utvr|uje i sprovodi, uokviru svoje nadle`nosti, aktivnosti i mere radi o~uvawa ija~awa stabilnosti finansijskog sistema, izdaje nov~anice ikovani novac i upravqa tokovima gotovine itd (~lan 12).

U smislu citiranih odredbi Zakona o zvani~nojstatistici i Zakona o Narodnoj banci Srbije nesumwivoproizlazi da i Zavod i Narodna banka Srbije obavqajustatisti~ka istraìvawa, s tim {to su poslovi Zavoda ifunkcije Banke razli~iti, te se domen wihovih statisti~kihistraìvawa opredequje s obzirom na vrstu poslova, odnosnofunkcija koje navedeni organi vr{e.

S obzirom na izneto, mi{qewe Ministarstva finansija jeda Republi~ki zavod za statistiku ima status naru~ioca, u smislu~lana 3. stav 1. ta~ka 1) Zakona i da mu je Zakonom o zvani~nojstatistici dato posebno pravo na obavqawe delatnosti koja seodnosi na pruàwe usluga statisti~kih istraìvawa, odnosno danaru~ioci nisu u obavezi da primewuju Zakon kada vr{e nabavke



usluga koje se odnose na statisti~ka istraìvawa koje Zavodpruà, a koje predstavqaju posebnu delatnost Zavoda.

11. a) Da li je naru~ilac prekr{io Zakon o javnim nabavkama kadaje, po sprovedenom postupku javne nabavke, zakqu~io godi{wiugovor o javnoj nabavci, koji sadrì podatke o ugovorenimjedini~nim cenama, a ne sadrì jasno izraènu kona~nu cenu(vrednost) nabavke, s tim da je „sastavni deo ugovora i obrazacponude izabranog ponu|a~a koji sadrì jedini~ne cene“?b) Da li je naru~ilac postupio suprotno ~lanu 27. Zakona o javnimnabavkama u slu~aju kada je pre pokretawa postupka predmetnunabavku predvideo Planom nabavki, ali u planu nije navedenaprocewena vrednost javne nabavke, ve} je ista predvi|enaodlukom o pokretawu postupka javne nabavke i u trenutkupokretawa postupka naru~ilac je imao obezbe|ena sredstva ubuxetu?


a) ^lanom 7. stav 1. Pravilnika o obaveznim elementimakonkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki („Sl.glasnik RS“, br. 50/09, u daqem tekstu: Pravilnik) propisano je damodel ugovora mora da sadrì sve bitne elemente ugovora(predmet, cenu i ugovorne obaveze).

Iz odredbe ~lana 462. stav 1. Zakona o obligacionimodnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Sl. listSRJ“, br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) proizlazi, izme|uostalog, da ugovor o prodaji nema pravno dejstvo ako ugovor nesadrì dovoqno podataka pomo}u kojih bi se mogla odrediticena.

Pod pretpostavkom da je predmet javne nabavke takav da semoè izraziti po jedinici mere i da su u ugovoru o javnoj nabavcinavedene jedini~ne cene, odnosno da je sastavni deo tog ugovora i



obrazac ponude izabranog ponu|a~a na osnovu kojeg se moèutvrditi ukupna vrednost ugovora, po mi{qewu Ministarstvafinansija ne radi se o ugovoru koji je zakqu~en suprotnopropisima kojima se ure|uju javne nabavke.

b) ^lanom 27. stav 1. Zakona o javnim nabavkama („Sl.glasnik RS“, br. 116/08, u daqem tekstu: Zakon) propisano je danaru~ilac moè da pokrene postupak javne nabavke ako je nabavkapredvi|ena u godi{wem planu nabavki i ako su za tu nabavkupredvi|ena sredstva u buxetu Republike Srbije, teritorijalneautonomije, lokalne samouprave ili u finansijskom planunaru~ioca.

Naru~ilac, saglasno ~lanu 28. stav 1. ta~ka 3) Zakona,pokre}e postupak javne nabavke dono{ewem odluke o pokretawupostupka u pisanom obliku koja, izme|u ostalog, sadrì iprocewenu vrednost javne nabavke.

Kako obavezna sadrìna godi{weg plana nabavki nijepropisana Zakonom, to naru~ilac moè pokrenuti postupak javnenabavke koja je predvi|ena u godi{wem planu nabavki, bez obzirana to {to plan nabavki ne sadrì procewenu vrednost javnenabavke, naravno pod uslovom da su sredstva za tu javnu nabavkupredvi|ena u buxetu Republike Srbije, teritorijalne autonomije,lokalne samouprave ili u finansijskom planu naru~ioca i daodluka kojom se pokre}e postupak javne nabavke sadrì podatak oprocewenoj vrednost te nabavke.

12. Da li Javno preduze}e Zavod za izgradwu grada Novi Sad, kaonaru~ilac, moè da sprovede pregovara~ki postupak bezobjavqivawa javnog poziva za nabavku opreme za tretmanotpadnih voda, iz sredstava koja je obezbedio Ugovorom odonaciji sa {vedskom agencijom za ekonomski i regionalnirazvoj Tillvaxtverket, ako zbog tehni~kih, odnosno umetni~kihrazloga predmeta javne nabavke ili iz razloga povezanih sa



za{titom iskqu~ivih prava, nabavku moè ispuniti samoodre|eni ponu|a~?


^lanom 7. stav 1. ta~ka 2) odredbom pod a) Zakona o javnimnabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 116/08, u daqem tekstu: Zakon)propisano je da se odredbe ovog zakona ne primewuju na nabavkeza koje vaè druga~ija pravila nabavke, a koje se sprovode poosnovu me|unarodnog sporazuma koji se odnosi na isporukedobara, izvo|ewe radova, pruàwe usluga ili javne konkurse zanacrte.

Iz navedenog proizlazi da naru~ilac nije u obavezi daprimewuje Zakon pod uslovom da su zakqu~enim me|unarodnimsporazumom, koji se odnosi na isporuke dobara, izvo|ewe radova,pruàwe usluga ili javne konkurse za nacrte odre|ena pravilapo kojima se sprovodi javna nabavka ili ako taj sporazum upu}ujena primenu odre|enih pravila nabavke.

U pogledu pitawa koje se odnosi na mogu}nost da Javnopreduze}e Zavod za izgradwu grada Novi Sad sprovedepregovara~ki postupak bez objavqivawa javnog poziva ako zbogtehni~kih, odnosno umetni~kih razloga predmeta javne nabavkeili iz razloga povezanih sa za{titom iskqu~ivih prava, nabavkumoè ispuniti samo odre|eni ponu|a~ (~lan 24. stav 1. ta~ka 3.Zakona), Ministarstvo finansija ukazuje na slede}e:

Ministarstvo finansija ovla{}eno je da daje mi{qewa oprimeni odredaba Zakona i propisa donetih za wegovoizvr{avawe, kao i da vr{i kontrolu dokumentacije koddirektnih i indirektnih korisnika buxetskih sredstava, saciqem da utvrdi da li su sredstva namenski i zakonitokori{}ena, ali ne i da ocewuje da li su u konkretnom postupkujavne nabavke ispuweni Zakonom propisani razlozi za wegovuprimenu. Naime, ispuwenost zakonom propisanih uslova zaprimenu pregovara~kog postupka u svakom konkretnom slu~aju,ukqu~uju}i i slu~aj iz ~lana 24. stav 1. ta~ka 3) ovog Zakona, ceninaru~ilac.



P O D S E T N I K


BILTEN/PODSETNIK128


129BILTEN/PODSETNIK


CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

336

BILTEN: slu`bena obja{wewa i stru~nami{qewa za primenu finansijskih propisa,glavni urednik Goran Radosavqevi}. – God.32,br.1 / 2 (1992) – . – Beograd: Ministarstvofinansija Republike Srbije,1992–. – 20 cm

Mese~no. –ISSN 0354-3242 = Bilten, slu`benaobja{wewa i stru~na mi{qewa za primenufinansijskih propisaCOBISS. SR–ID 43429132

godina LII ISSN 0354-3242 - mfin.gov.rs strucna misljenja/BILTEN 1-12... · Uredbe o carinski...

Documents

Transcript of godina LII ISSN 0354-3242 - mfin.gov.rs strucna misljenja/BILTEN 1-12... · Uredbe o carinski...