Genetski modifikovani organizmi predstavljaju organizme u kojima je genetski materijal promenjen na nain koji se ne ostvaruje prirodnim razmnoavanjem, odnosno prirodnim rekombinovanjem, ve se genetski materijal menja u laboratorijskim uslovima (laboratorijskim tehnikama i metodama). Kroz proces genetske modifikacije geni koji imaju poeljne karakteristike mogu se uzeti iz jedne i ubaciti u drugu vrstu, pri emu vrste mogu biti bakterije, gljivice, virusi, biljke, insekti, ribe ili sisari. 1 Izdvajanjem i prenoenjem celog ili dela gena dobijaju se organizmi poznati kao ivi modifikovani organizmi-LMO, genetiki modifikovani organizmi-GMO ili transgeni organizmi. postali smo svedoci dramatinog razvoja ali i komercijalizacije biotehnologije, najpre u farmaceutskoj industriji, kroz produkciju humanih proteina u bakterijama, tokom 80tih godina prolog veka, a potom i u industriji hrane.

Sredinom 1990-tih godina zapoelo se i sa komercijalnom proizvodnjom rekombinantnom DNK tehnologijom izmenjenih organizama koji se kao takvi koriste u ljudskoj ishrani. Ovaj pristup zahtevao je da se u organizam domaina koji se eli genetiki izmeniti, ubace najmanje dva nova gena: jedan koji je organizmu domaina trebao da prui mogunost sinteze odreenog proteina sa komercijalno poeljnom funkcijom, i drugog gena koji je trebao da poslui kao selektabilni marker.

Do danas je razvijen veliki broj biljnih sorti koje imaju sposobnost sinteze proteina koje u prirodi proizvodi neka druga vrsta, najee bakterijska, a koje upravo zahvaljujui tom proteinu stiu neku poeljnu osobinu, kao to je produena sveina (FlavrSavr paradajz prvi GMO

koji se pojavio na tritu), otpornost na insekte (vei broj komercijalnih biljnih vrsta sa kristalnim proteinom izolovanim iz Bacillus thuringiensis, sa insekticidnim svojstvom), ili otpornost na odreeni herbicid koji se onda moe koristiti samo jednom u vegetativnoj sezoni. 2

Danas je upotreba GMO u biljnoj poljoprivrednoj proizvodnji postala uhodana praksa. Krompir, kukuruz, pamuk i druge biljne kulture, koje sadre gene bakterije Bacillus thuringiensis (Bt) sami proizvode prirodni pesticid (insekticidni protein) kojim se smanjuju oteenja od insekata. Paradajiz u koji se ugrauje gen ribe otporne na hladnou produava sezonu roda. U Severnoj Americi se eksperimentie sa lososom kome je ugraen ljudski gen hGH, koji produkuje hormon rasta, ime se ubrzava porast i poveava veliina lososa. Humani gen za hormon rasta se unosi i u genom krava i svinja. Krv jedne vrste okeanskih riba, koristi se za proizvodnju proteina koji smanjuje kalorijsku vrednost sladoleda. ARGUMENTI U KORIST GMO-a

Kao prednosti upotrebe GMO navode se poveanje kvaliteta i prinosa poljoprivrednih kultura, poboljanje kvaliteta prehrambenih proizvoda (kao to su dui vek trajanja i bolju otpornost u toku transporta ) i bolja otpornost useva na bolesti, insekte i korove. GM tehnologijom se eli postii poboljanje tolerantnosti na niske temperature ili suu i vee iskoriavanje trenutno degradiranog zemljita gajenjem bolje prilagoenih poljoprivrednih kultura. ivotinje daju vee prinose i veu proizvodnju mesa i mleka i otpornije su na bolesti. Svi ovi razlozi utiu na pojeftinjenje proizvodnje.

Tako dobijena hrana bila bi kvalitetnija, obogaena esencijalnim amino-kiselinama, mineralnim materijama, vitaminima i beskalorinim zaslaivaima. Takoe, dobile bi se i poeljne nutritivne karakteristike, to direktno utie na zdravlje ljudi.

Tropske vrste, kao npr. banana, su genetiki modifikovane da stvaraju proteine koji mogu biti korieni kao vakcine protiv hepatitisa, dizenterije, kolere, dijareje ili nekih stomanih infekcija koje su karakteristine za zemlje u razvoju. Krompir, paradajz, banana bi mogli biti modifikovani da sadre vakcine, dok e aj biti obogaen flavonoidima.

Radi se na projektu modifikovanja biljaka u smeru stvaranja insulina to e obezbediti uzimanje insulina kroz hranu, umesto davanja inekcija pacijentima. Transgeni organizmi bi, po ovoj optimistikoj projekciji, trebalo da obezbede i proizvodnju jeftinijih lekova i organa za transplantaciju. Upotrebom nove biotehnologije, konano, zatita okoline bila bi podignuta na vii nivo mikrobiolokim ienjem zagaenih vodotoka i otpadnih voda i manjim korienjem hemijskih sredstava u poljoprivredi (herbicida i pesticida).U mnogim tekstovima pobornici upotrebe GMO navode da je ova hrana ekoloki najistija i najsigurnija za ljudsku upotrebu zbog najstroih naunih kontrola pre putanja na trite, kao i da ne postoje nauni dokazi o tetnim posledicama na ljudski i ivotinjski organizam. Takoe, optuuju medije i organizacije da iluziju opasnosti stvaraju iz komercijalnih razloga, kako se zatitili proizvoai konvencionalnih prehrambenih proizvoda.

UPOZORENJE NA OPASNOST!

Godine 1995. kotsko Ministarstvo poljoprivrede, ivotne sredine i ribarstva zakljuilo je ugovor sa Naunim institutom Rovet iz Aberdina o sprovoenju opsene studije kako bi se utvrdile smernice ili nauna metodologija koju e dravne vlasti primjenjivati pri proceni rizika od genetski modifikovanih namirnica.

Dr Pustai bio je koordinator tima naunika sa zadatakom stvaranja modela testiranja genetski modifikovane hrane, kojim bi se proverio njen uticaj na zdravlje ljudi. Njihove metode testiranja trebale su postati standard koji bi se koristio u Velikoj Britaniji, a namera im je bila da se isti prihvati i u drugim dravama Europske unije.

Dr Pustai navodi da je sutinska pozadina naruioca ovih ispitivanja bila da se osim uspostavljanja naunog protokola za ispitivanje genetski modifikovane hrane, doe i do rezultata koji bi uverili naunu javnost i potroae Velike Britanije o ispravnosti GMO namirnica. Deo njihovog posla bio je i ispitivanje nove sorte genetski modifikovanog krompira koje je kotsko ministarstvo elelo da pusti u prodaju.

Dr Pustai i nauni tim doiveli su veliko iznenaenje kada su tek posle tri godine rada i ispitivanja (1998-me) otkrili da je ceo projekat ve odobren bez obzira na rezultate njihovog ispitivanja, kao i to da su 1996-te odobrene i putene u promet GMO kulture koje su oni ispitivali. Dr. Pustai je upozoravao kako nedostaju najvaniji dokazi i objasnio da je model koji je njegov tim razvio kroz istraivanje mnogo rigorozniji i detaljniji nego onaj koji su predstavile biotehnoloke kompanije. Njegov model je ve ukazao na neke opasnosti od GM krompira koje povrna istraivanja na GM krompiru, kukuruzu i soji ne bi pokazala.

Pustaijev nauni tim izmijenio je DNK krumpira koji je trebao stvoriti svoj sopstveni insekticid, lektin, koji se obino nalazi u visibabi, a koji je titi od biljnih vai i drugih insekata. Cilj industrije bio je masovna proizvodnja kombinacije krumpira/insekticida, zbog ega farmeri ne bi morali polja zapraivati zatitnim sredstvima. U sklopu istraivanja Pusztai i tim iz Rovvetta trebali su ispitati djelovanje krumpira na zdravlje takora.

Genetski modificirani krumpiri ve su se prodavali i konzumirali u Sjedinjenim Dravama. U njihov DNK prenesen je gen iz bakterije tla slian Bacillusu anthraxu. Pod utjecajem umetnutog gena krumpiri su stvarali svoj vlastiti insekticid-otrov Bacillus thuringiensis ili Bt. Kad bi kukci, na svoju nesreu, pojeli neko od ovih genetski modificiranih uda, Bt koji stvara svaka stanica u biljci ubrzo bi ih ubio. Isti geni koji stvaraju Bt bili su preneseni i u DNK kukuruza i pamuka, koji su se takoer prodavali i konzumirali u SAD-u, a U.S. Environmental Protection Agency (amerika Agencija za zatitu okolia) sve ih je slubeno klasificirala kao pesticide. Meutim, U.S. Food and Drug Administration - FDA (Amerika uprava za hranu i lijekove) jasno je stavila do znanja kako vjeruje da su genetski modificirane biljke sigurne te kako imaju slinu prehrambenu vrijednost kao one koje nalazimo u prirodi. Ta je pretpostavka kamen temeljac amerike politike, koja je dopustila da se milijuni hektara CM kultura posiju, prodaju i pojedu bez prethodnog ispitivanja.

Pusztaijev tim modificirao je biljku krumpira da stvori drugi pesticid - lektin, prirodni insekticidni otrov koji neke biljke proizvode kako bi otjerale kukce. Arpa`d Pusztai proveo je gotovo sedam godina istraujui svojstva lektina. Bio je vodei svjetski strunjak za lektine i znao je kako je bezopasan za ljude. Zapravo, u jednom od svojih objavljenih istraivanja nahranio je takore sa 800 puta vie lektina od koliine koju su CM krumpiri trebali proizvoditi i nije bilo vidljivih oteenja. Stoga, nahranivi takore krumpirima koji su proizvodili lektine, nije oekivao nikakve probleme. No, ono to su on i njegov tim otkrili okiralo ih je.

Prvo, prehrambeni sastav nekih CM krumpira znatno se razlikovao od genetski nemodificiranih sorti od kojih su potjecali, iako su uzgojeni u identinim uvjetima. Na primjer, jedna sorta GM krumpira sadravala je 20 posto manje bjelanevina od sorte od koje je potekla.Drugo, ak su se prehrambene vrijednosti GM krumpira koji su potjecali od iste sorte i koji su uzgajani u identinim uvjetima meusobno razlikovale. Da su rezultati Pusztaijevog ispitivanja bili ogranieni samo na te injenice, to bi bilo dovoljno da potkopa cijeli proces ozakonjenja GM hrane. Politika FDA temeljila se na pretpostavci da je genetski modificirana hrana stabilna, odnosno da razine hranjivih tvari ne bi smjele varirati. Ali ova otkria potpuno su zasjenila Pusztaijeva druga, jo vie zabrinjavajua otkria.

Otkrio je kako su takori, koji su jeli GM krumpire, imali oteeni imuni sustav. Njihova bijela krvna zrnca reagirala su sporije od bijelih krvnih zrnaca takora koji su jeli genetski nemodificiranu hranu, zbog ega su postali osjetljiviji na zaraze i bolesti. I drugi organi povezani s imunim sustavom, timus (prsna lijezda) i slezena, pokazivali su neka oteenja.

U usporedbi sa takorima iz kontrolne skupine, koji su jeli genetski nemodificiranu hranu, neki od takora hranjenih GM hranom imali su manje i slabije razvijen mozak, jetru i testise. Drugi takori imali su poveane organe, izmeu ostalih guterau i crijeva. Neki su pokazivali djelominu atrofiju jetre. Pored toga, znaajne strukturalne promjene i razmnoavanje stanica u elucu i crijevima takora koji su jeli GM hranu ukazivale su na poveanu mogunost razvoja raka.

Nakon samo deset dana na takorima su zamijeeni ozbiljni zdravstveni poremeaji. Neke od tih promjena bile su prisutne i nakon sto deset dana (razdoblja koje odgovara razdoblju od deset godina ljudskog ivota). 6

Prema dr Pustaiu i rezultatima do kojih je doao bilo je jasno da lektini nisu glavni uzrok zdravstvenih problema. Neki uinak samog procesa genetskog inenjeringa prouzrokovao je oteenja organa i time naruio zdravu imunu funkciju kod adolescentnih takora. Ovaj naunik izrazio je bojazan da ako bi se kod ljudi javljali problemi slini problemima kod takora, mogle bi proi godine pre nego to se otkriju, a malo je verovatno da bi netko posumnjao da je njihov uzrok GM hrana. Nakon iznoenja u javnost rezultata do kojih je njegov tim doao, Institut Rov et ga je suspendovao, to je izazvalo burne reakcije javnosti. 7

Meutim, dr Pustai nije usamljen u naunim krugovima. Naunici upozoravaju na mnoge druge sluajeve gde istraivanja nisu dosledno sprovedena ili ukazuju na tetne posledice po ljudsko zdravlje. Primera radi, unosom gena iz jedne bakterije tla (Bacillus thuringiensis) u eliju kukuruza, novonastali, tzv. Bt-kukuruz dobija sposobnost proizvodnje jedne potpuno nove belanevine insekticidnog delovanja. To je potpuno nova belanevina, koja, otkad postoji ljudska vrsta, nikada nije bila u lancu ishrane oveka. Nemogue je predvidjeti kako e ljudski organizam prihvatiti tu novu belanevinu u hrani.

Dodatni problem predstavlja i to to ameriki zakon ne prihvata postojanje bitne razlike izmeu genetski modifikovanih i normalnih useva, te se ti usevi, niti od njih dobijena hrana, u Americi se ne moraju posebno oznaavati. Iz tog razloga se i moglo oekivati da e na tritu doi do meanja GM kukuruza, doputenog samo za ishranu stoke, s kukuruzom doputenim za ishranu ljudi. Takvo meanje utvrdile su japanske ispekcijske slube na kukuruzu uvezenom iz SAD-a. 8

Problem objektivnih i kvaltitetno sprovedenih naunih istraivanja postoji iz razloga to najvei broj istraivanja finansiraju biotehnoloke kompanije, meu kojima vodee mesto zauzima Monsanto, kao najvei proizvoa pesticida i GM semena. 9 Jedno od takvih istraivanja, koje je biotehnoloka industrija upotrebila kao glavnu naunu potvrdu tvrdnji o sigurnosti GM hrane, prouavalo je GM soju zvanu Roundup Ready. Godine 1996. naunici iz Monsanta objavili su istraivanje hrane kojim je ispitan uinak njihove soje na takore, somove, pilie i krave.

Meutim, istraivanja su sprovedena na nain koji ne pokazuje sve relevantne injenice ili se one ne saoptavaju javnosti. Na primer, istraivai su ispitali GM soju na odraslim ivotinjama, a ne na mladim, a upravo mlade ivotinje koriste belanevine za razvoj miia, tkiva i organa, dok odrasle ivotinje koriste belanevine za obnovu tkiva i dobijnje energije. Jo je vie zabrinjavala injenica to su u testu s hranom, iji je cilj bio utvrditi delovanje GM soje, naunici zamenili samo jednu desetinu prirodnih belanevina belanevinama iz GM soje. U jo dva testa razredili su svoju GM soju estostruko i dvanaestostruko, te je tako nivo GM soje bio prenizak da bi se mogui neeljeni uinci pojavili.

U izvetaju koji je kompanija iznela za veinu parametara nisu priloeni nikakvi podaci. Meutim, istraivanje je otkrilo nekoliko znaajnih razlika izmeu soje Roundup Ready i prirodne soje, uprkos autorima koji su tvrdili suprotno. Zabeleene su znaajne razlike u udelu masti

i ugljenih hidrata. Roundup Ready soja sadravala je vie inhibitora tripsina supstance koja se smatra moguim alergenom, to moe dodatno pojasniti iznenadni porast alergija na soju u Velikoj Britaniji koji je zabeleen odmah po uvoenju ove vrste soje. Nadalje, krave hranjene GM sojom davale su mleko s veim procentom masti

Istraivai su merili jo neke razlike izmeu GM i prirodne soje koje su, iz nekih razloga, izostavljene u objavljenom radu i nisu ule u kritiku FDA-e. Nekoliko godina nakon to se istra-ivanje pojavilo, medicinski stunjak, Barbara Kiler, dola je do podataka koji su bili izostavljeni u asopisu koji je objavio istraivanje i objavila ih u asopisu Whole Life Times News.

Ove informacije pokazivale da je Monsantova GM soja imala znatno nie nivoe belanevina, masnih kiselina i esencijalne aminokiseline fenilalanina. Peeni obrok od GM soje sadrao je gotovo dvostruko veu koliinu lektina - koliinu koja bi mogla naruiti sposobnost organizma da asimilira druge hranjive sastojke. Prema miljenju Kilerove, objavljenom u Los Angeles Timesu, istraivanje je ukazivalo na nekoliko alarmantnih injenica i trebalo je potstaknuti istraivae i FDA da zatrae dodatna ispitivanja, ali to se nije desilo.

Ova multinacionalna korporacija, sa sediem u St. Luisu, Misuri, bila je vaan uesnik u stvaranju semena GM itarica i mahunarki. Dve ekonomski najznaajnije tehnologije proizvodnje GM semena koje je razvio Monsanto su: tehnologija uvoenja Bacillus thurigiensis (Bt) gena, kojom biljke poinju da proizvode sopstvene pesticide i tako unitavaju tetoine koji ih napadaju i tehnologija uvoenja gena rezistencije na glifosat, kojom se stvaraju semena rezistentna na glifosat (Roundap), herbicid koji proizvodi Monsanto. 10

Meutim, ova komanija je stalno kritikovana kako u pogledu svog rada, tako i naina na koji ostvaruje svoje ciljeve. Poslednjih godina zamera joj se da koristi zemlje istone Evrope kao pokusne kunie, preko kojih bi u Evropu unela GM hranu. Jedan od osnovnih problema je i to to kada se jednom zaseje genetski modifikovano seme, na tom zemljitvu vie nita drugo ne moe da raste. 11 S obzirom da je vlasnik semena kompanija, ona postaje gospodar ivota.

Monsanto je kompanija sa poduom listom pravosnanih presuda koje je nalaze odgovornom za mnogobrojne prestupe, i u SAD i irom sveta, kao to su zatakivanja i manipulacije istraivanja o bezbednosti svojih proizvoda, lai u reklamama, podmiivanja dravnih slubenika, neblagovremeno obezbeivanje podataka federalnim agencijama, kontaminacija okoline (ponekad i nesluajna), itd. Samo za odtetu stanovnicima Anistona, Alabama, za dugotrajno zagaivanje na podruju optine i za prikrivanje istine, kompanija je 2002 bila osuena da plati 700 miliona dolara.Iz svih ovih razloga da li je potrebno da se zabrinemo zbog injenice da su 2007-e godine na Novosadskom sajmu predsednik Upravnog odbora MK Grupe (ija je misija da postane postane moderan i efikasan lider u agrarnoj industriji u celom regionu uz konstatno ulaganje u nove tehnologije, najbolju opremu i kadrovsko usavravanje), Miodrag Kosti, i direktor multi-nacionalne kompanije Monsanto za Istonu Evropu, Gerhard Rosa, potpisali ugovor o stratekom partnerstvu, kojim je MK Grupa postala zvanini uvoznik i distributer Monsanto hibridnog semena kukuruza, suncokreta i uljane repice za trite Srbije.

ARGUMENTI PROTIV GMO

Argumenti protiv upotrebe GMO se ve mogu naslutiti. Prema podacima sajta Safe Food 13, kao opsnost je navedena neprecizna tehnologija (gen se moe precizno uzeti iz DNA jednog organizma, ali njegovo ubacivanje u DNA drugog organizma moe za posledicu imati ugroavanje funkcije drugih gena bitne za ivot tog organizma), neeljeni efekti (naunici nisu jo uvek prouili ivotne sisteme dovoljno kompletno da bi izvrili DNA operacije bez stvaranja mutanta koji mogu biti tetni za ivotnu okolinu i ljudsko zdravlje), rasprostranjene propasti useva (kada zemljoradnik zasadi GM seme, svo seme ima identinu genetiku strukturu, te ukoliko se razviju gljive, virusi ili druge napasti koje mogu napasti takav usev, moe doi do rasprostranjene propasti useva), pretnja snabdevanju hranom (insekti, ptice i vetar mogu preneti GM seme u susedna polja, polen modifikovanog bilja se moe razmeniti sa genetski prirodnim usevima i divljim roacima, te su tako svi usevi, organski i modifikovani, nezatieni od zagaivanja kroz razmenu polena).

Kao opasnosti po ljudsko zdravlje navedeno je da nema dugog testiranja ( genetiari koriste materijal iz organizama koji nisu nikada bili deo ljudske ishrane, da bi izmenili osnovnu prirodu hrane koju jedemo, i iz tog razloga niko ne moe da zna da je ta hrana bezbedna), otrovi (genetski ininjering moe izazvati neoikavena mutacije u organizmima, koji mogu uzrokovati nove i vee nivoe otrova u hrani), alergijske reakcije (genetski ininjering moe proizvesti dosad neviene i nepoznate alergene u hrani), smanjena hranljiva vrednost (GM hrana moe obmanuti potroae sa izvanrednom sveinom, a da pritom soan izgled, jarko crvenog GM paradajza moe biti star nekoliko nedelja i sasvim malom hranljivom vrednou), antibiotik otporne bakterije (genetski modifikovani usevi sadre gene koji su otporni na antibiotike), problem se ne moe pratiti (bez oznaka, javne zdravstvene organizacije su bespomone da prate problem bilo koje vrste, sve do njegovog izvora), neeljeni efekti mogu ubiti (37 ljudi je umrlo, 1500 je delimino paralizovano, a 5000 je privremeno nesposobno od sindroma koji je povezan sa triptofanom proizvedenim od genetiki stvorene bakterije).

Opasnost za ivotnu sredinu pre svega se ogleda u poveanom korienju herbicida

(naunici procenjuju da e genetiki modifikovane biljke otporne na herbicide znaajno poveati upotrebu herbicida, jer e zemljoradnici, znajui da njihovi usevi mogu tolerisati herbicide, koristiti ih jo slobodnije), vie pesticida (proizvoai modifikovanih useva nude svoje sopstvene pesticide), ivotna sredina moe biti unitena (uticaj genetski modifikovanih organizama moe unititi lokalno okruenje, jer se novi organizmi mogu uspeno takmiiti sa divljim roacima, uzrokujui promene u prirodi), zagaivani geni se ne mogu oistiti (jednom genetiki modifikovani organizmi, bakterije i virusi se oslobaaju u prirodu i nemogue ih je opozvati, za razliku od hemijske ili nuklearne kontaminacije, negativni efekti su ireverzibilni).

Prema lanku objavljenom u New York Timesu 2001. godine Centar za kontrolu bolesti (CDC - Center for Disease Control) tvrdi da je hrana danas odgovorna za dvostruko vie bolesti u SAD-u, nego to su naunici to pretpostavljali pre samo sedam godina. Najmanje osamdeset procenata bolesti povezanih s hranom prouzrokovano je virusima ili drugim patogenima koje naunici ne mogu identifikovati.

Pominju se veoma zabrinjavajue informacije o pet hiljada smrtnih sluajeva, tristotine dvadeset pet hospitalizacija i sedamdeset est miliona bolesti godinje. Taj porast priblino odgovara razdoblju tokom kog su Amerikanci jeli GM hranu. Pretilnost je dostigla astronomske razmere. Godine1990. nijedna savezna drava nije imala vie od petnaest procenata pretilnog stanovnitva. Do 2001. godine samo je jedna drava imala manje od petnaest procenata pretilog stanovnitva.

Dijabetes je porastao trideset tri procenta od 1990. do 1998. godine, rak limfnih lezda je u porastu, kao i mnoge druge bolesti. Ima li to veze s GM hranom? Ne postoji nain da to otkrijemo, jer ga niko nije potraio.

Kada se pominje iskorenjivanje gladi i neuhranjenosti u svetu, kao jedan od glavnih motiva za upotrebu GM hrane, interesantan je podatak do koga se dolazi na osnovu statistike UN, a prema kom se moe zakljuiti da ima dovoljno hrane da se svakom oveku osigura najmanje 2 kilograma dnevno, i to: neto preko 1 kilogram itarica, mahunarki i oraastih plodova, oko pola kilograma voa i povra i jo gotovo pola kilograma mesa, mlijeka i jaja, to je sasvim dovoljno da veinu ljudi na planetu uini gojaznim. Postavlja se pitanje raspodele, politike koja se vodi i ekonomskih ineresa koji stoje iza svega.

Ukratko, ako najsiromaniji nemaju novaca da kupe hranu, poveana proizvodnja im doista nita nee znaiti. Uvoenje novih tehnologija pri sadanjoj distribuciji resursa doprinosit e sve veoj koncentraciji moi i novca u razvijenim i bogatim zemljama, sa sasvim mogue jo negativnijim posljedicama za zemlje u razvoju i siromatvo u njima. Tragina posljedica svega e biti jo vie proizvedene hrane u svijetu i jo vie gladnih! 14

Iako u strunim krugovima postoje velika neslaganja u vezi ekolokih, zdravstvenih i drutveno-ekonomskih posledica upotrebe genetski modifikovane hrane, namirnice nastale genetskim ininjeringom uveliko se proizvode i upotrebljavaju irom sveta. Pojedinac gubi svoja osnovna ljudska prava, usled trinog rata koji se vodi oko GMO, u borbi za stvaranje monopola nad proizvodnjom hrane.

Mnotvo problema koje namee gajenje i konzumiranje ovih genetiki izmenjenih organizama, predstavlja izazov za svetsku naunu zajednicu sa jedne strane, ali i lokalne za konodavne sisteme, sa druge strane.

ZAKONSKA REGULATIVA U SRBIJI

Republika Srbija ratifikovala je Protokol o biozatiti, poznat kao Kartagena protokol, iji je cilj obezbeivanje adekvatnog naina zatite u oblasti sigurnog transporta (posebno reguliui prekogranini promet), rukovanja i upotrebe genetiki modifikovanih organizama, a koji mogu imati negativne efekte na ouvanje i odrivo korienje biodiverziteta, uzimajui takoe u obzir i rizike po ljudsko zdravlje.Prema Kartagena protokolu vangranino kretanje ivih modifikovanih organizama (LMO) sa namerom njihovog uvoenja u sredinu zemlje uvoznika, mora biti najavljeno posebnom vrstom ugovora izmeu zemalja uvoznika i izvoznika. Ovaj protokol se odnosi na seme namenjeno setvi, a ne i za: LMO koji se koriste kao lekovi, LMO u tranzitu, LMO namenjeni stonoj ishrani ili preradi.

Stupanjem na snagu novog Zakona o genetiki modifikovanim organizmima koji je donet 29.5.2009. prestaje da vai Zakon o genetiki modifikovanim organizmima (Slubeni list SRJ, broj 21/01 i Slubeni glasnik RS, broj 101/05-dr.zakon). S obzirom da je Republika Srbija poseduje veliko bogatstvo biljnih resursa i odlikuje se optimalnim uslovima za proizvodnju i preradu raznovrsnog bilja, zakonom se mora zatiti biodiverzitet i spreiti irenje nedozvoljenih genetiki modifikovanih organizama.Novi zakon je u potpunosti usklaen sa direktivama EU i iskljuena je mogunost razmatranja komercijalnog gajenja, odnosno stavljanja u promet modifikovanih ivih organizama, ukoliko za taj modifikovani ivi organizam ne postoje eksperimentalni podaci o potencijalnom uticaju na ekosisteme koji mogu biti ugroeni njegovom primenom, a koji su dobijeni u ogledima izdvedenim na teritoriji Republike Srbije.U ovom zakonu prevazieni su nedostaci iz postojeeg zakona i napravljena je osnova za donoenje podzakonskih akata koji e blie regulisati pojedine aspekte upotrebe genetiki modifikovanih organizama, a sve u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije i potrebom da se spree negativni uticaji genetiki modifikovanih organizama, kao i da se obavesti javnost o bilo kojoj radnji nastaloj u vezi sa genetiki modifikovanim organizmima.Zakonom o genetiki modifikovanim organizmima ureuje se postupak za izdavanje odobrenja za upotrebu u zatvorenim sistemima i za namerno uvoenje u ivotnu sredinu genetiki modifikovanih organizama i proizvoda od genetiki modifikovanih organizama, uslovi za upotrebu u zatvorenim sistemima i za namerno uvoenje u ivotnu sredinu genetiki modifikovanih organizama, rukovanje, pakovanje i prevoz genetiki modifikovanih organizama i proizvoda od genetiki modifikovanih organizama, kao i druga pitanja od znaaja za genetiki modifikovane organizme i proizvode od genetiki modifikovanih organizama.Nova zakonska reenja treba da pomognu u podizanju nivoa zastite ivotne sredine i potroaa, kao i da sprei nekontrolisano unoenje GM proizvoda u Srbiju. Predvieno je i osnivanje posebne radne grupe - Strunog saveta za bioloku sigurnost koja e davati miljenje za izdavanje dozvola za upotrebu modifikovanih organizama. Uvodi se pojam odgovornosti za tetu koja je nastala direktnom, odnosno indirektnom aktivnou vezanom za GMO i proizvod od GMO kojom se prouzrokuju tetne posledice po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu.Cilj zakona je da se obezbedi visok nivo zatite ivotne sredine, biodiverziteta, zdravlja ljudi i interesa potroaa, kao i da se svest graana o genetiki modifikovanim organizmima podigne na visok nivo i to edukacijom i ueem u procesu donoenja odluke. 16

Prema Zakonu o zatiti potroaa, u delu II, lan 10. propisano je da: Proizvod koji je rezultat genetskog inenjeringa ili u svom sastavu ima genetski modifikovane komponente, obavezno mora imati oznaku takvog porekla. 17 Zakon poropisuje i kaznene odredbe u sluaju neobeleavanja. Ukoliko bi se ovaj lan dosledno sprovodio, graanima bi stajala na raspolaganju mogunost izbora prilikom kupovone hrane.ZAKLJUAK

GMO se danas uzgaja u dvadeset tri drave na svim kontinentima, to predstavlja znaajnu promenu u odnosu na to da su GMO 1996-e bili uzgajani u svega 6 drava, prvenstveno u SAD, Kanadi, Australiji i Argentini, s tim to je najvei deo uzgajan u SAD-u. Analitiari posebno istiu ekspanziju uzgoja GMO u Indiji, Kini i Junoafrikoj Republici.U Srbiji je zakonom dozvoljeno koristiti samu 18 od GM soje, ali ne i seme GM soje koja bi se posejala. GM sojina sama se uvozi u Srbiju od 1997-e kao donacija SAD i namenjena je za stoarsku proizvodnju. Tek od 2001. godine, sa donoenjem Zakona o GMO, ispituje se i proverava. Dodatno zabrinjava injenica da ilegalnim putevima iz susednih drava stie GMO seme, te se unazad par godina vri spaljivanje takvih useva, preteno u Vojvodini25. februara ove godine amerika FDA je odrala prvi od javnih sastanaka na kojima se govorilo o genetski modifikovanim ljudima i njihovim navodnim prednostima. Pored britanskih eksperimenata sa kombinacijom ljudske i ivotinjske DNK, pored stvaranja hidri sa biljnom, ivotinjskom i ljudskom genetikom, na red su doli i genetski modifikovani ljudski embrioni sa patentiranim genima..

Kao razlog uzgoja ovakve dece navodi se strah od prenosa gena kod roditelja koji imaju gen za neku naslednu bolest, pa se tako pod maskom straha od naslednih bolesti, daje mogunost roditeljima sa takvim genom da imaju zdravu decu. Roditelji koji e ubrzo imati mogunost stvaranja deteta, imae mogunost i oblikovanja tog deteta to je zastraujue.

Moi e se birati, visina, teina, boja oiju, oblik nosa i ostalo. Ovakvo meanje ljudi u gene ljudi je isto igranje Boga, nita vie. injenica je da je stvaranje ovakve vetake populacije ljudi poelo, te e se samo nastaviti da razvija u sve veem obimu. Rezultat je neizbean.

Po svemu sudei, uskoro emo biti svedoci postojanja dve rase ljudi. Jedni e biti stvoreni od Boga savreni u zamisli, dok e drugi biti vetaki stvorena bia, ljudi koji e svojom savrenou nadjaati obinog oveka. Stvara se nova vojska nadljudi i toga jednostavno moramo biti svesni.

Kako e se ovo odraziti na svet, moemo samo nagaati, ali jedno je sigurno: Obian ovek uskoro postaje manjina, a svet nije daleko od ponovnog eugeniarskog i nacistikog doba za koje smo mislili da je iza nas.