Fra Franjin grob u Bučićima, Fra Ladislav Fišić (1971)

8/12/2019 Fra Franjin grob u Buiima, Fra Ladislav Fii (1971)

1/68

FRA FRANJIN GROBU BUIIMA

F R A L A D I S L A V F l l


2/68


3/68


4/68


5/68

Fra LADISLAV FII

Fra FRANJIN GROB

U BU I IMA


6/68


7/68

FRA LADISLAV FII

FRAFRANJIN GROBU BU I IMA


8/68

FRANJEVA KI PROVINCIJALAT

BOSNE SREBRENE

Bro j : 1433 /71 .

I m p r i m i p o t e s t

Sarajevo, 9. studenog 1971.

Fra Vlado K ar lov i ,

p rov inc i ja l

NADBISKUPSKI ORDINARIJAT

VRHBOSANSKI

Bro j : 2467 / 71 .

I m p r i m a t u r

Sarajevo, 11. studenog 1971.

Dr Tom is lav Jablanovi ,

generalni v ikar

Izda je : upsk i ured Bu i i k /N ovog Travn ika

Odgovara: Fra Stanko Karin, upnik


9/68

P R E D G O V O R

ivu pobud u za izdavanje ove kn jiic e dalanam je upravo ova godina. Stota nakon s m rt i f raFranje Zubi a (Bu i i, 16. t rav n ja 187 1) , jedne

od s vi jet l ih sve eni k ih l i no st i nae pro lost i . FraFranjo je tek nakon svoje smrt i potpuno doao dori je i i pokazao svoje pravo lice, sveta ko, susret-l j ivo , sad ve vie ne um rlo. To kom vremena nastalesu i mnoge legende o pokojnom fra Franji. Nastalesu postepeno, jedna po jedna, pobo nim prep ri avanjem. One su donekle i zamagl i le pravo fra Franjino l ice, ne mogu se uzeti kao vjerodostojne. Kao

to se ne m ora uzeti kao v jero d o sto jno ono tonavode pojedinci o ozdravl jenj ima nakon mol i tve izavjetnog poh a anja njegova groba. StanoviteCrkve je rezerviranost, prema naredbi pape Urbana.

Uspomena na fra F ran ju Zub i a iva je u tra v -ni kom kra ju i neprestano se obn avl ja novim do l ijevanje m pouzdanja u due on ih k o ji dolaze nanjegov gro b na K om ard i. Za to je i naa e lja zaizdavanjem jedne broure o njemu i o mjestu gdjeje on zavr io svoj ivo t i gd je sada po iva samologi an, sam opo sebirazu m ljiv izraz raspoloenjazahvalnost i i pobone nadoknade kod njegovih to-

vatel ja i dunika.

O vdje treba naglasit i i vr i jed no st f ra Fran j inaivota kao dob rog p r im jera . Sve enic ima je on ple-

7


10/68

m enit uzor iskrene su sre t lj ivo st i prem a svim l ju -d im a: v jern ic im a, inovjercim a i nev jern ic im a. Da-nas osob i to, u vr i jem e ist in i t ih pokuaja prodoraekumenske m isli i n jezine, esto, nedo kraj enos t i.Dananjoj gen erac i ji naih v jern ika uzor treba jub i t i n j ih o vi pre i , k o j i su u svom ivotu uv i jekosigurav al i do sto jno m jesto za svoje sve enike,imali povjerenje u svoje ujake, koji su im i svo-

j im podu avanje m i svo jim ivo tom u vr iv a liv je ru , n j iho vo na jja e ivo tno upor i te .

U ovo vr i jeme ve l ik ih soci ja ln ih g iban ja , pr i -vremenog i l i sta lnog naputanja obi te l jskog ognj i -

ta i l i rodn e grude, opravda nih i l i neopravdanihmigraci ja i emigraci ja, neka ova knj iica probudi ipodri plemeniti ponos l judi iz naeg kraja na bo-gatu i slavnu prolost, l jubav prema rodnoj grudi,pa ako se i od lu e na od lazak neka ne zaborave navjeru otaca, koj i su ovdje iv je l i , d je loval i , t rp je l i ,ostajali vjerni Bogu i svome imenu.

U toj nakani izdajemo ovu k n j iic u i prua-mo vam je u ruke.

Bu i i kod Novog T ravnika, ru jna 1971.

Fra STANKO KARIN,upn ik


11/68

O. fra Franjo Zub i, kao upn ik Tu rsk e Gradike god. 1855.


12/68


13/68

Fra FRANJO ZUBI (1 8 2 2 1871)

Na puko m et pu ta od upske crkve u Bu i i ma, smjerom jugois toka, na smetn ju v id iku, iz ra-

s lo je brd o Gradina, u podn oju og ol jeno i na etoiskopavanjem vapnenca. Tu je gro b l je Ko m arda,sa vrs tom crkv icom na gorn jem rubu i jednompod lanicom bezvodne ravnice. N ek ol iko pu tel jak aiz svih pravaca pruaju se prema sredinjem grobu,prema (u p ra vo ) s togodin jem p o iva li tu tje lesnihostataka p oko jnog u jaka f ra Franje Zubi a. To jepoznat i Fra Franin grob.

Mjese no jedanput , m lad im u torko m , o iv lja -va ovo groblje. Izbliza i izdaleka stiu ovamo hodo- asnic i. N ikak o ne dolaze o vamo na od m or. N i jeim do toga, jer su i l i sami t jelesn o ote eni, bole-sni, zabrinuti i l i nekog takvog sa sobom vode. Tusu v jerni katol ic i , pravoslavni i musl imani. Na pro-hodu kroz bu i ku upu oni im aju i svo ju v jernu

p ra tn ju : poglede pune sau e a. Jer svi zna ju dase ov jek ne od lu uje lako 'i jed no strano na pohodfra F ran j inu grobu. O bi no, kad se um noi bo-lest i l i nevo lja, a iscrpe m ogu nost i l ije en ja inakon to se pokuca na mnoga bi jela bo lni kavrata. Tako ovi l jud i s na etim zd ravl jem i zdra-vom vjero m dolaze do grobne hum ke jednog sve- en ika k o j i je za ivota znao l ije i t i, v r lo m alo t ra -

vama, skoro uvi jek samo budnom nadom i pouzda-

l i


14/68

njem u Boga. A po sl i je s m rt i jo vie, ve stot inugodina ne prek idno. D obro je to fra Fra nju nezovu sve tim , blaenim n it i s lugom B o j im . Tako

njegovo l ice ostaje i dalje sakriveno da bi se boljev id je lo Boje i da u po bo nosti puka ne bi b i loporemetn je .

To k je f ra Fran j ina ivota bio bu ran, kao ivr i jem e u ko jem je ivio. R odio se na S ilvestrovo ,31. prosinca 1822. u T rav n iku , u g rads koj etv rt iCiganska Mahala. Im aju i pred sobom n jegovu geneoloku l in i ju , moe se z a k l ju i t i da je fra Fran jo

Zub i po tom ak bosanske p lem i ke o b i te l ji Zub i a ,koju je, kao i mnoge druge, turska zloba do torbedotjerala1). Kao i sve druge plemenitake obitel j i ,i fra F ran jina je ima la svoje posjede i svoj g rb :na utom p o l ju k r i la t i lav sa za vinu t im repom ior lov sk om glavom . Jo jedan lav I j ub i as tobi jel sor lovsk om g lavom.2) Vrem enom , m e ut im , nesta loje i posjeda i grba. tavie n i prezim e njegovoni je ostalo vrsto ni sa uvano. Ne tko od njegovihb liih predaka s o eve strane bio je m lina r pa seprozvao M l ina revi . Tako da se u M at ic i ro enih podspom enut im d atum om ne spom in je n ikakav Zubi ,nego sto j i ( la t in s k i ) : T ravnik, 1. s ije n ja 1823.Ro en ju er. Ja fra Pavo Kl jun ov i .krst io sam Petra( redo vn i ko ime f ra Fra n jo) sina M ate M linarev i a i n jegove zakon i te supruge M a r i je ro . Egonjiiz Pirote3).

Uz svog oca ko jem u je ovo , kao "i m a jci, biodru gi bra k m al i je Petar p ro ivio 10 godina (do18 32). Tada mu je otac um ro, pokopan je u Ov a

) O. A. Kneevi , Bosanski P rija te lj, V I. str. 148.

2) Nav. d j. str. 149.

3) Prema: O. fra M. Daja: Fra Fran jo Zub i , Franjeva ki V i jes nik,Sarajevo, 1929, str. 327.

12


15/68

revu i zaveden u M atici u m rl ih kao M ato Zu bi , ane M lina revi (um ro 20. ru jna 1832) . U potraz iza zn an jem , Petar se n i je mogao po uzd ati u svojum a jku , neuku i nepism enu, ni u kakv u slubenuk olu, budu i da jo takve ni je ni b i lo . Nego neopazice je pos tajao s p re tn i ji u pisan ju i i tan ju si -gu rno uz kojeg up nika ii i kapelana kod k o j ih jenjegova m ajka vod i la ku anstvo. Tako je uz n j ihstekao i uv jeren je da je pozvan od Boga u redov -ni k i sta le i da mu je m jesto me u bosanskimfranjevc im a, u jacim a. Kad se jednom odlu io, n i jese vie kolebao. Poslali su ga u Fojnicu u samostan

da bi tu zavrio takozvane pripravne nauke. Prim-l jen je u Fra njeva ki red 4. studenog 1840, god inudana iza obla enja redovn i kog o d i je la. Nakon petgodina proveden ih u s tud iran ju f i loz o f i je i bogo-slovi je stupio je fra Franjo u akt ivan ivot kao sve- enik. Prvi teki tu rs k i zulum stigao ga je u So-kol inama gdje je bio kapelan upniku fra Grgi Lozi uGali u. Bosnom je tada up rav l jao vez ir Om er

paa Latas, preprede ni d iplom ata i ne u m o ljiviizv ri lac svoje vo l je. U nit io je i tavu jednu gene-ra ci ju turs k ih vel ikaa u Bosni k o j i su se o p iral ivalu reformi u turskom carstvu. Time je sam veziru kr an im a p robu dio nadu u nekakvo vedr i je v r i -

jeme, ponadali su se b o ljo j sre i i s tan ju , pa suse po el i slob od ni je i us prav ni je kre tat i i pogle-dat i u pravcu svoj ih l judskih prava. To je Omer

pai b i lo ve previe. Za po vjedio je da se od svihkr ana p ok up i oru je, za jedan dan posvuda. Dabi se to moglo jednostavno obavit i , zapovjedio je

da se kroz to vr i jem e svi sve enici, i k a tol i k i ipravoslavni , dre u zatvor ima. Kupl jenje oruja, uzbezobzirnu preme ta inu i uzima nje m i ta i na jvred-ni j ih stvari, bi lo je povod da mnogi odu i ostanu u

zatvo ru. To je zadesi lo i f ra F ranju Z ubi a. U Go-13


16/68

dinjaku f ra Jake Balt i a moe se o tom e pro i -tat i : Posl i pokupl jenog Oruja dva Misnika pravazdrava O . f ra. A nto G utt i i O. f ra Frano Zu bi dopadoe Tavnice. G utt i up nik Jaja k i , a Frano

Pom o n ik Ko torsk i ( ko to rva ro k i ) u Ja jcu budun a jpr i poav eni (za tvoren i , op .) Zat im u T rav nikposlani. Kajmakan Travanjski Adi Al i Paa Osmanl ija najve i izkop an ik Ke rst jan skih, ova dva M isni -ka Stavi u najtiinji Apst na ponase, gdi su velikuzim u , glad, i ne isto u pod n i I i 3 miseca. to bi j imse od Paroka Dola kog, o l i od K erstjana h pos laloza j ila to bi turc i p oje l i esto pu t. On i nikad nisu

izvo eni na Sud, n it i na kakav isp it, da j im jekazano: ovo je vaa kr ivic a , nego ovo ho e AdiA li Paa, to je sva n jiho va k rivic a . Ova su dvaMisnika najbol jeg v ladanja bi l i , i dobro ime svugdikod Naroda Imali, i rad ovog od svojih Stariinahl jub l jen i b i l i . M. O. Ex P rovincial fra Ma rian un j i dv ak rat h io m o l it O m er Pau da j ih pu st i:mo le i istog da se njiho va kriv ica kae. O m er Paa

naredi da se puste, ali Adi Ali Paa opet nehtide,do k se je ope t m ora lo hi i O m er Pai. Da su oviM isnic i im al i kakvu k r iv icu , nebi nam za udo

b i lo4) .

Tu je moda i napuklo fra Franj ino zdravl je.Bil i su 7 nedjelja u najgoroj tamnici, u kojoj se nius prav i ti n isu m ogl i. Po danu bi m ora l i ar i ju i -s t i t i , i led p ro b i ja t. K ona no su puteni bez ikakvepresude5) .

Premjeten je zat im bio f ra Franjo u Kraj inu.N a jp ri je za kapelana u Iva njsk u a onda, u l isto -padu 1853, za sam ostalnog kapelana u BosanskuGradiku, gdje je proveo tr i godine. Uspomena nanjega tu je vremenom izbl i jedi la. U upskim mati

4) O. fra Janko Ba lti , Go dinjak, str. 112, u rukop isu.

5) Franjeva ki V ijes n ik, 1929, str. 330.

14


17/68

ama u G radici zab iljeen o je ka ko su sve enici uto vr i jeme pr ihvat i l i jo jednu dunost : kup l jen jehara a za tursk u up ravu. To je palo na pam etH ur id pai (1 8 4 3 1858) da b i os lobodio kr an-

ske po da nike n em ilos rd n ih gu I i tel j ahara l i j a . Fra-n jevci b i m irno p o ku p i li na jm an j i propisani iznosporeza i predava li ga turs k o j f ina n c i js k o j up ravi.

Sad je ivo tn i pu t f ra Franje Zubi a potekaoSrednjom Bosnom. Pomagao je najpri je kao kape-lan u Docu fra A n ti Tuz lan i u a za tim je 1858. bioprem jeten daleko u Vlai , u Dob reti e. Tu je bo-ravio od 2. svibnja 1858. do 28. l ipnja 1868, punih

deset godina. Ka ko je to bio ivo t pun neprora una tih tren uta ka i o sa m ljen os ti! Danas su nam Dobre t i i nekako na do hvat ruke ; p r i je stot inu godinabi lo je to k ra jn je nepouzdano pod ru je , p lan insko,samotno. Prohodno samo za l jude u l jutoj nevol j i ,za ha jduke osv etnike. upa je hvatala 20 ki lom etarsko pros tran stvo koje se d izalo prema v rh o v i -

ma Vlai a i spu talo se u d o lin u ri jek e Ugra. Om erpain put od Trav nika prema SkenderVakufu n i -kad ni je bio siguran. Zimi zameten sni jegom iopasn ostim a jedne ne go stol jub ive i n ep ri jate l jsk eplanine, l je t i p r i ta jan dodue za pu tovanje krozduge drvorede om orika i u m irisu smole; m iranm e ut im samo na p rvi pogled. Teko se l ju d im ab i lo o d lu i ti da se i vrate n j im e ako su ga jedam put

sretno prol i . Tu su u kamenju i granju postavl je-ne n e vid l jive bu si je hajdu ke. Za mnoge je putova -nje kroz Vlai b i lo putovan je bez pov ratka, posl je-dn je. Fra F ran jo je ov dje u Dobreti iima drugov ao sosamom, obi lazio svoje upl jane, slavio misu u ne-kom od n j ih o v ih sela; upske crkve ni je b i lo vestol je im a. Sredite upe b i lo je za sve anih p ri -l ika , prema izvjeta ju o. fra M irka Daje k o j i je

gore proveo est godina kao u p n ik, jedan jed ri

15


18/68

jasen (od njega je do danas osta lo je dno vrs toklecalo, jo nim alo crv o to n o ). Tu su se vje rn icisk u p l ja l i na bogo sluje, os ob i to na Boi . itavabi sela par dana pred Boi ist i la sni jene namete,da putovi budu prohodni j i . Kad bi s ledine sni jeg

rask ida li , p ro sto r i ja b i izgledala ogra ena ba r ika -dam a. Sve enik bi u o taru, t . j . u k o l ib ici odgran ja , po kr iven oj ebetom i l i pokrovcem, pod m i-som drao u rukam a o kru g lo kam enje u pepeluugri jano i 'krpom omotano, da mu prst i ne prizebu.Na rod je ok o lo loio va tre i sluao sve tr i boi nemise6).

Fra Franjo se dao i na jedan sudbonosan pot-hvat za to vr i jem e. O dlu io je po dignu t i crkvu usv ojo j up i . U vjerio je svoje up l jan e u potrebugradnje upske crkve, probudio n j ihov ponos i daose god. 1862. na g ra d n ju. C rkv u je po sve tio sve-tom Anti Padovanskom. Ta crkva danas vie ne po-stoj i . Zidana je dodue, al i ni je izdrala vie od tri -deset godina. Sruena je 1892. a m jes to n je sazi-

dana je druga koja sad op rav o b ro j i zadnje svojedane. Uz n ju ni e tre a. Nova, sigurna i l ijep a .

Vel ik i pokornik, poboan i svet misnik

V ri je m e provedeno u D obret i im a bi lo je zaf ra Franju Zubi a vr i je m e kona nog osobnog i sve- eni kog fo rm iran ja . Svo jim up ljan ima , ko ji ima -

ju zdravo i pravedno o ko kad je govor o n jih o v imsve enicima, ostao je u uspom eni kao ve l iki po-kornik, poboan i svet misnik. Prema navodufra M . Daje, jedan ga je starac ov ak o opisao :Kod ku e je nosio pro sto tea ko o di jelo. Pa ial je oko glave zam otavao i arvale nos io. Mesa

6) Fran jeva ki V ijes n ik, 1929, str . 332.

16


19/68

gotovo nikad ni je jeo, a u drutvu bi oborio i koju aicu ra k i je, ali ne bi prig o n io. B io je ve se ljak , pabi esto zvao nekog M i jan a P ranj i aD ul ji a , da mu

kucne uz a rgi ju. Prema s i ro t in j i je b io tako da-re l jiv, da je u v i je k b io sam sirom aan. P ropo vi-jedao je s ta k im oduevljen je m , da b i redov itosam plakao i druge na pla prob u iva o. U m o l itv ivanredno g o r l j iv , o so bi to za v r i je m e egzorciz iranja, kle ao bi i tave sate na go l im k o l jen im a nakam enju. Za vr i jem e n jegova up nikovan ja n i je d-

nom upe vr i je m e ne ob i7).

U D obret i im a ni je mogao u trn u t i glas o neo-b i nom sv i je t lom prod oru sveta ke nadarenosti uivo t ujaka fra F ranje. Im ao je i da r l ije en ja i spo-sobnost raspoznavanja l i jekova. Sve je to kod nje-govih suvrem enika d jelova lo da se s n j im susre us izra zi t im po tovan jem i da mu se ob ra aju zapom o i u izrazi t im ne pr i likam a. Ispr i ana je zgoda

kako ga je t ravn i k i kajm aka n Ahmedbeg pozvao usvo ju ku u da mu je blagoslovi i da se u n jo j m o l i,a kad se u tu ku u po sli je njegova blagoslova v ra -t io m ir , po e li su ga i m usl im an i sm atrat i svet imi nisu mu zamjeral i kad bi na svom vatrenom ko-n ju M a l inu k o j i pu t p roga lop i rao ka ld rm om t rav -n i ke ari je; jedan k au rski papaz uz epenke ar i jsk ih du and ija . Drug im a je to b i lo zabra-

n jeno pod kaznu smrt i .

Samo deset mjeseci proveo je fra Franjo u sa-mostanu Gu o j Go r i kao p rop ov jed n ik (1 86 8) .St igao je do svoje zadnje po staje, u upu B u i i . Pri -m io je duno st 20. trav n ja 1869. ekala ga je grad njanove, prve upske crkve. On je poloio prvi kamenu tem el je crkv e: oduevio je u pl jan e za gra dn ju,

ul io je u nj ihove el je prvi , elementarni polet. Tada

7) Isto , st r. 333.

17


20/68


21/68

rad i toga ila Druga, Luca Kvasina iz ehove,izjav ila je 20. sv ibn ja 1971. ovo: B oli le su menoge i drugi su me odveli do groba fra Frane Zu-bi a na Ko m ardi al i sam se oda tle vra t i la sama

i vie me ni danas ne bole mada im am 62 go-dine. Tak o sam isto do ivjela izl ije en je vel ike gla-vo bo l je iza u in jenog zavjeta o t i i na grob fraFranin na Komardu. U zahvalu svaki put kad je sv.misa na K om ard i idem i p risu stv uje m sv. misu idadnem opi jelo za pok. fra Franu9).

Grob f ra Franje Zubia ( f r a Franin gr ob ) na Ko m ardi .

Spomenik je postav l jen 22. s rpnja 1928.

Danas je f ra Franj in grob na Komardi kutaksvjeeg tovan ja, m jesto t ihe m oli tve obrazloenedubok om v jerom i o iv ljene v last i tom patn jom .M lad im utorko m otvara ju se prema Kom ard i pu-tov i iz blie i d a lje o ko lice , iz i tave Lavanskekotl ine, iz mnogih naih domova gdje se jo vjernoproivl java teologi ja nade. Na tom grobl ju nema

9) Zadnja dva slu aja za bilje io je sadanji u pn ik, o. fra S tanko Ka rin.

19


22/68

vanjskih, vaarskih proslava ni gromko iz javl jenihraspoloenja nakon molitve i bogosluja. Ovamo senikad ne dolazi na izlet i po kakvu uspomenu, nego

ovd je, nad grob om jednog ovjeka koga i ne poz-najemo s fotograf i ja i po l icu, t jeskobno t raimobl ize mo gu nost i da se u m o l itv i okrene m o Bogu,D arovate l ju zdrav l ja i da to s igu rn i je prek ora i -m o razmak izme u Njega i naih l ju d sk ih oja enost i . Fra F ran jo, uprav o zbog svoje sveta ke obi nost i , ni je ni nakon stot inu godina pao u zaborav.Ni kod Boga ni kod nas.


23/68

Malo po maloja se ipak kako sam i e lio pretvaram u obale.

Da bi koja ljudska suza* imala svoj siguran tok

Da nepogaena doplovi

do svog bogatog U a.

Pa sam i sam na kraju putai na kraju snaga

I um irem posve en.

(Zadnja f ra Franj ina misao neiz govorena)

21


24/68


25/68

VATRE NA GOLIM RUKAMA

N itk o jo ne zna d ok le nae k o ri je n je see,Ni gdje e nam g robovi b i t i ,

Ni tko je prvi po pl juv ao nae e loi bicio se na njega kletvom i urokom.

ivjel i smo u bezbroj raspoloenja:

U gr ijehu kukav i luka .U strahu od radosti.B i l i smo doma i s nesre omto nam se u pro l je a g ni jez di la u gru dim a

i tu u jesen ra ala svoje mlade.U lazila je nama s p rv im suncemkroz k lju an icu s tar ih vra ta ,a izlazila zveckavona vo ru lancak o j im su vezali oca i l ' brata.

Nikada n ismo smje l i raskr i l i t i rukeod jedne obale slobode do druge.Le a su nam ud arcim a savi li u lukovea nismo imal i str i je la da se branimo.Kosi l i su kao mladu travu naa prot ivl jenja,Goni l i nas kamo mi n ikako n ismo ht je l i .Il i smo, petama napri jed,da bi nam pogled padao po tragovimai vra ao nas naem p o r i je klu .


26/68

U sutone smo mlake gradi l i ta jne mostoveda b ism o b i li za jedno, kad smo ve bra a.A li n i no i n isu b i le do vo l jno tamneda bi osigurale na polet.

Ostajal i smo na mnogo obalai nae va tre rane nisu se nikad a p alile jednom lu i.A kad smo izgradil i mostove za bratstvo,n j ima je protutn je la izdaja.

Umiral i smo od njezine jeke.I bacani smo bil i u grlo ri jeke.

U vir zeleni,u smrt zelenu.I m i smo kl ic a l i tak vo j sre i :b i t i m rtav u ivom vr t log u i ivo dal je te i.A ne nj ihati se mlohavo na zelenim vjealima.I l i b i t i proboden sabl jom zelenom.

Prot ivno svim r i jekama, naa je protekla uzvodno

i bivala sve ve a.Splaknul i smo blagoslov s rodnih oranica,prokle l i rosu na otet im n j ivama,podloi l i ramena pod sveti teretko l i jevk i ,pjesamai krsne vode.

Bi jeg nam je bio blagoslovl jen:

U brdima smo osluhnul i zvonca slobode.

Rasli smo u kori jenu.Ne u granamaNe previsoko, da bi sunca bilo za sve,I da nam , v iso k im , okus neim atine ne bi postao

gorak.

24


27/68

Al i duboko,da bi nam nit i ivota bi le jake.Da bismo rukama svoj im dohvat i l i sve otrove ove

zeml je

i gledali kako ih eeeeno sunce

na ednom kamenu

u v ri je m e etve.

Svi smo bi l i jata ci.I svi ha jduci .

Liil i smo se pogana strahato nam se kao ustajal i zrak vukao po krvii zabadao se u grlo poput otrovne str i jele.Strah od ponienja ne od sm rt i.Strah od otrova ne od udaraca.S trah od onog ledenog isto nog suncakoje nema svoj ih obala

i ne zna te i to p l in o m i sjajem .Strah od izdajnog pla a sakrivene djeceKad se po selu k u p io hara u krv i .Strah od rado sti koja u nama nika d ne sm ije

dogor je t ini obloit i nam pepelom rane.Nego zamukne u najvesel i jem ciku,kao struna na guslama.A pjesme ostanu nedopjevane.

Liil i smo se pogana straha.Da bismo se domogli daha,povukl i smo zasune na vrat ima.Na pragu su nas ekala teka vremena.

A l ' m i smo sada u rukam a im ali nove tajne.

Pjesme, izronje ne iz svete tuge, stekle su gro m akpr ip jev .

25


28/68

u li sm o k ako iz vo ri k lju a j u b u r n i jim r itm om i

bude hrabrost .

Nism o se vie ulag ivali o trici ma eva u rukam a

zl ih gospodarai po dm i ival i ih za d ob ro raspoloenje za na

ivot(Kakva je to odvratna sre a! )Znali smo da nam bjeanje kroz pu st in ju ne e

v je no t ra ja t i,je r smo u goste p r im il i svoje M o js ije i svoje A rone.

Pal i l i smo kr i jesove po visovima,da nam se no i kau g o sto l ju b ivim .Da bi se vidio Asizi dvatr i bosonoga putnika,ko j i koracima od sedam m i lja ure prema O lovu.

Jer nai kr i jes o vi im a ju k rvi u plamenui njome ih zovu.na grudu ovu.

U ognj it ima je bi lo jo araI svaka se misao oko njih plela.Plelo se i besplodn o eka nje,i siromatvo bez sjaja,i pr i je tn ja ,

i poletno otkucavanje krv i pr i zamahu,i zdvajanje koje podgriza svaki poleti pe ati svoje crne inic i ja leu lica i u ela.

U ognj it ima je bi lo jo ara,al i se nikako ni je smio rodi t i netkoda razgrne pepeo

i da procvjeta crvena i topla vatra.

26


29/68

Dok ni je iz due f ranjevaca fratrap ole t jela ri je : Sloboda srca i

Svoji na svome.

Polet jela je r ije sa M ilodraana tisu u k r i la ,kroz t isu u straakroz mnogostruka usta smrt ii kroz pakao.I ivot nam se vie nije rastakaostrahom i nesigurn o u.

G or je la je r ije u iv im snopovim a vatre,opasan im kud je l jom.Za nj im a smo bez igdje ikoga prual i rukea ne za sultanovom poveljom.

Bi lo je vatre u rukama ujakada se osue sirotinjske suze,da se o s v ijet l i hod no ni po bogazima. do

ha jdu k ih jazb ina,da k m etov i os ve tni ki silaze do u pon ore nepravdei da se vra aju p ri je svanu a.

On i su v o d il i nae razgovore sa o ajemi nadgovori l i ga.M ol itvu nas nau ilida se otkr i ju slast i u kori crnoga kruha.

Da se p ov i jam o jedan drugo m e i pi tam o za zd rav l je.Kao klasovi zrela ita na huku vjetra,k o j i napam et znaju sve nae pri e o sre i.I 'kako nam i sirom ana etva bogato slavl je.

Imal i su iroke pregrt i .I tu je uvijek po jedan

plavi

plamenplovio.

27


30/68

Da se osvijetl i put Bogu do naih vrata.Da b ismo vid je l i svoje vra anje drag ul jim a

zvi jezdamakoje nad grobovima pre a b d i ju i dre svoje no ne

strae.

Oni su odgonetnuli sve nae tajne.Zn ali su kad nam je teko i kako na bol se li je i.A kad su um ira l i osa m l jeni kao bo rovi ,a rile su se na naem nebu u v i jek d v i je r i je i :Sloboda srca iSvoji na svome.

Sad jo mogu li oni iskovati nam titovePo m je ri naega srca.Bez lanih perjanica srca,golog, progonjenog?Za takva srca titove,Sigurne, nove!?

28


31/68

UPA BU I I (kod NOVOG TR AV NIKA)

Lin i jom geografsk ih granica upe

Kad je p r i je desetak godina (19 6 0 ) bi la po-loena asfaltna traka du inom puta od Raskr aprem a Novom T rav niku , o tvor i la je i upa Bu i iirom svoja vra ta s vi jetu i po ela mu se sve brepr ib l ia va t i. Ona je skoro itav im svo j im pro -storo m blago naslonjena na svoje v las t ito po l je,Bu i ko , ko je ne v id l jiv im kap ila r im a provod i vodu

iz r i je ke Grlonice u svoja pros tran stva i b o j i ihzeleno od ranog prolje a do p rv ih snjegova. Laganiuspon prema jugu dobro je doao potocima dase s istom vodom u k o ri t im a h i tro spuste u po l je,da oplaknu usput koju nj ivu i i okvase trave. Tu sui pu tov i iz d oline i s ob ron ak a, uz ograde od pru ai pre aci kroz vo njake i preko nj iva . Svi oni oiv-

ljava ju ju t rom u b is trom r itm u d je ijih koraka ,si tn ih i p lal j iv ih, koj i urno tapkaju u kolu. Ovise pu tovi i vra a ju istim pravcem n atrag, ak tam odo prvih uma, al i mnogo spori je, jer ih sputavauzbrdica i umor u nogama prolaznika. Kad bi ovi

pu tovi im al i s je anje i kad bi ovo vr i jem e im alos trp l jivo s t i za sluanje, m ogl i b i oni pr i a t i kakosu to l iko pu ta ran im ju t ro m b i li p robu en i jedno-

li n im taktom ko pi ta , kr ipan jem sepeta, pun ih

29


32/68

Bui i pr i laz sa s jeverozapada ( is je ak )

30


33/68

kre a, o rebra poslunih ko nja, ne do vol jno si t ih zabi lo kakvu pobunu protiv zle sudbine. Danas nematakvih r i tm i k ih uzdaha. Imetak se stje e u tvo rn i -cama i poduze im a, donosi se ku i u nov aniku

koncem mjeseca i l i se n j im e usput otp la u ju du -govi pr i ja te l jim a i gost ion i ar im a. A l i uv i je k morao stati i neto za os tvare nje o b iteljsk o g sna: k u p itiko je ju tro zeml je od poznanika i za tu pr i l iku ro- aka, d o l je negd je u d o l in i , bl izu puta i tako seos lob od it i susjedstva kre njaka i bezvodice gorepod Gradinom i Kukom. Zato sad raste s obje stra-ne puta kroz Bal i e drv ore d dim nja ka i p ra t i vas

ako idete gore prema upskoj crkvi. Ona sva ostajena vidiku, kad joj se pribl iavate iz dol ine.

A kad ste svladali jedan k i lo m e ta r blagog us-pona, o sv o j il i ste ve b istar v id ik prema zapadu,prema Novom T ravn iku i l in i j i pu ta k o j i, o iv i enjab la nov im a , ide u ta j grad i li se vra a iz njega.Nita tada ne stoji na putu vaem pogledu ni pre-ma sjeveru. Ta m o je, na s igu rno j ud aljen os ti odBu i kog po l ja , u jednom davnom t ren utku sukobau ze m l ji zaustavl jen kameni d iv Vlai u svom h t i -je n ju pre m a jugu. To je prava p lan in a . Puna travei m irisa u p ris o ju , puna uma u zale u. Rijeka Lava je isp rala sve zla to do k se to ila kro z Gole pasad te e k ro z Po lje bezb rino i po lako , a prem a Bu i im a ogra u je se svo jom desnom obalom, ko ja se

ispod crvenih sti jena Podrava na jednom mjestuotvara to p l i jo j vod i Gr lon ice. L ju d i iz naroda p r i - at e kako su se neko ovim u em i uzvodnoG r lon icom v rs t im motkama po t isk iva l i amci,k o j i su dug im s to l je im a i estim prepr i avan jemve d o b i li d im en zi je i nazive la a. Tu su i p rista-nita, danas ve na suhu i d a lje u po dn o ju brd a,gdje se jo mogu vidjeti tragovi debelih gvozdenih

a lki o ko je su se vezali am ci. A to su us tvari samo


34/68

ostaci drevne gradine, kule Mostara koja je imalazada u da bran i i l i da otvara p ristu p u d ol inu G rlonice i prema njezinom gornjem toku10).

Na tom ped l ju p lodne zem l je dot i u se sv oj im

granicama e t i ri upe: n a jstar i ja , gu ogorska, posvom pov i jesn om izvo ritu lavanska, prema isto-ku, zatim do la ka uzvodno Lavom, vi teka odNove Bi le tokom Lave i bu i ka, zapadno i jugo -zapadno.

Granica bu i ke upe prem a Vi tezu trai odat lesvoj put u brd ima, pro lazi obronkom Gladnika do

u selo s ist im imenom, koje upravo zbog imena, pu-nog sadraja, ve pripada po vi jes t i. O tom e je fraIvan F ranjo Ju ki na svom pu tova nju po Bosni uoka ko se pri a i za bil je io: Kad je car M ehm ed II(g. 1463) p ro h od io, zapita za ime njegovo, i kadmu kau, da polak sjevernog poloaja r avo rodi ,da je siromano i ubogo, pa mu Gladnik od starineostalo ime, caru se dopade ta e t im olo g i ja a h t i ju i

i svog doa a os tav iti spomen, o tp u s ti selu ovomesve poreze i da e do danas da nite ne pla aju o simhara a11).

Duge ki lometre trai sad granica sebi put bri -dovima negostoljubive Gradine i Kuka. Porazbacane tu i tamo tako da se njihovi stanovnici ne mo-gu ni doz vat i , n iu se t im v r letn im obron cima ku -

ice, i n ik ak o tu nem aju zadov ol jna izgleda. Trebase nj ihovim stanovnicima pjeice spusti t i u dol inui u brz ivot a tako se vratiti i natrag u pust i bez-vodan k ra j. Zato je tu sve m anje ku a a novihsk oro i nema. Jedna zam iljena grani na l in i ja nazapadu upe, slobodno povu ena do l je od puta

10) Podatak o imen u M osta r uzet je iz Glas nika zem aljskog muzeja,X X X V III Sarajevo, 1926, str. 38.

11) Ivan Frano Ju ki , Putopisi i istorijs ko etn og rafs ki radovi Svjetlos t

Sarajevo, 1953, str. 79.


35/68

prema Novom Tra vn iku d o da lek ih uma premaju gu , d ije li upu Bu i i od Rankovi a. Od 1937.

godine.

U nutar ovih granica odv i ja se m irno i sko ropr i ta jen o svakodnevn i ivo t s tanovn ika bu i ke u -pe. Niihov broj sada iznosi 2.100 a ive u selima:B ali i, Bu i i, ehova, G ladnik i Zaselje . Oni sviimaju siguran i osjetl j iv sluh za glas zvona s tornjasvoje upske crkve i prema njegovom vjernom ogla-avanju raspore u ju svo j radni dan. Ustaju ju t -rom i idu na dnevn i posao a uve er se s k u p ljaju

pod za jedn i k i k rov na odm or.U t im ve ern jim t renucim a na j tu n i je se osje -

a kako n i u Bu i im a nema vie ob i te l jsko g za jed-ni kog o k u p l ja n ja oko sofre. Sve je vie praznihm jesta ko ja samo pon ekad , za vr i jem e boi n ih sve- an ih o ku p l jan ja i tokom go d in jih odm ora , zauzi-m aju m la i ro d i te l j i ili s tar i ja bra a. S n j iho vih

pu tnih iskaznica moe se p ro i tat i kako se vra ajuiz daleka i da im je boravak kod ku e istovrem enoi sp rem anje za ponovo odlaen je pa im takva sje a-nja samo lome ra dos ti kad se na u na svom dom a- em pragu.

Lini ja povuena kroz povi jest buike upe

Jarko arite duhovnog i v jerskog ivota upeBu i i ko ja je kao samosta lna upska za jednicaosnovana 1856 jest crkv a na b ri je g u posve enasvetom M a rtin u . Ne moe se, na a lost, i i sasvimsigurnim putem u prolost ove crkve i upe. Sva-kom traganju, da b i se otkr io neprekidn i tok raz-vo ja gra en ja i l i ob na vl jan ja crkve i doga a ja k o j isu uz to vezani, ub rzo ponestane daha je r seu vi jek m ora za ustavi t i na kakvo m garitu, na pe-pelu kakve knj ige i l i kakvih zidova.

33


36/68

Koncem d rugog svjetsko g rata, kad se ve b je-lodano oglaavao i poraz i pobjeda, planuo je jed-nog zim skog dana f ranjeva ki samostan u Gu o jGor i , do vremena gradnje vel ik ih upravnih i vo jn ih

a u s tr ijsk ih zgrada najve a zgrada u Bosni. Najso ni ja hrana plamenu bi le su knjige i oltari . U jednomsudbonosnom danu uniteno je tada b ezbroj bo-ga tih m ogu nos ti da se pre ko stranica kn jiga iarh ivskih l ist ina baci is t in it pogled u pro los tovoga k ra ja, pa se ona mora sada ita ti s na dg rob -nih spomenika i s l ica stari j ih l judi, koj i su je nasv oj im rame nima izn i je l i kro z zla i jo gora vre-

mena ona kvu kakvu su je oni pro iv jeti . Po novilose na drast i an na in opet ono to je fra Jako B alti zapisao u pred go vo r svom G odinjaku k o ji jesretnom igrom slu a ja izmakao inva zi ji va tre (B ioje posu en o. fra Rastku D rlji u u V is o k o ) : Sva-kom ov iku , ko j i iole ima prosv te, m i lo je i ta t i iznati povest svojih Starih. Kakvi su nai Stari bi l i?to se je s n jim a zb ilo? Kako su se u Doga ajim

vladali? Kad bi se tako to zapisano nalo od naihStanih pri je 5. Stotina god. barem, ako ne i stari jeto bi vre d i lo pram Dragom kam enju. Jer Doga a je id i la svo j ih S tar ih pred o iima im a ti, mogo bi se ov ik o k o r is t i t i u Svom iv l jen ju . . . Da nai Starinita p isal i nisu, to bi b i jo g rih re i : Ove bo je Sa-mostane va tra esto pe ri la. N jeto Turc i rad svogpozna tog fan atizm a p a lil i l ih, a nigda se po nepo

volj i slube zapali l i . Ovdi je vatra nemila svu nausta rinu pro de rla. O udesu n e m ili12).

Ni p isanoj kron ic i upe Bu i i ( l ibe r mem orab i liu m ) k o ju su upn ic i do po e tka drugog sv je t-skog rata vodili nema danas traga. Nakon rata bila

12) G odinjak od Doga ajah Ce rkvenih, Svetskih, i prom ine vrime na h uBosn i. Sabro ja fra Jako Balti . Od Godine 1754. do God. mogaivljenja. Str. 2.

34


37/68

su sva vrata upskog stana nekol iko godina otk l ju- ana. U njem u su se sm jenj ivale grupe za rob l jen ikaa zat im grupe radn ika s grad nje eljezni ke prugeNova Bila Sebei . N jih o v interes za prolos t si-

gurno ni je bio ni izdaleka dorastao interesu zaspavanje u toplom i za dobro skuhano jelo; zato jesko ro sav ku ni inve ntar svrio u plam enu, a zaodlaganje vatre dobro su dole suhe l ist ine upskoga rhiva , l isto vi ma tica i upske k ron ike . Zbog togaje i ovaj iz le t u m inu le dane, kao i K ron ika upeBu i i ko ju je godine 1967. napisao u pn ik f ra

M ar ijan Brk i , samo ok v i rno pr ib l iavan je doga- a j im a, nasta lo iz pabir enja po m aticama, kn j iz iinventara i l i po sje anju s ta ri j ih m jetana, kao i poKron ic i f ra Mar i janovo j .

T ra ja lo je to uvijek itav jedan dan, da bi seo tilo u upsku crk vu u Gu u G oru i da bi se vra -t i lo ku i . To sve ano m isno pu tovan je u prvo j

po lovic i prolog stol je a bi lo je p r iv i le g i ja hrab r ihi im u nih, putova nje puno opasnosti za ma l ibroj sanovnika s desne obale Grlonice. Oni su odvremena do vremena o dla zi l i u Gu u G oru, sreditestare upe Lave da bi o s tva ril i svoje zavjetnoobe anje, da bi zo vn uli ujaka tekom b olesnikuu svoje selo, da bi b i li p r isu tni na d ir l j iv o j boi nojzo rnic i , da bi d o n i je l i na blagoslov prve p rol jetne

plodove na Vel iku subotu.

Tako je b i lo do godine 1827, 20. trav n ja. A ,tada je pod ru je dananje upe Bu i i p otpalo pod

ju r is d ik c iju upn ika u Docu. To je opet, m e u tim ,bi la udaljenost spletena od opasnosti i nezamjet l j i -vih zamki na putu. Opasnost se krila : i u siroma-tvu i u slabim i ne sigurnim pu tovim a, bud u i da

zakon o za t it i i vr i jed n o st i ivota raje jo n i jebio (ni je nikad!) na snazi.

35


38/68

U uurbanoj potrazi za sig u rn i jim i m irn i j imivotom i s lobo dn i jim izraavanjem svog probu e-nog vje rsk og ponosa u d ru il i su se stan ov nici bu i k ih sela i n j ih ov najve i s in , b iskup f ra M ar i jan unj i ( ro en 20. prosinca 1797, um ro 28. ru jna1 8 6 0 )13, i o d lu i l i da se oku pe ok o svoje vlas ti tecrkve u upsku zajednicu. Tako je Capelania local is Bu i i postala 1856, samostalna upa. Sre-dite nove upe b i lo je prv o tno u d o l in i , u dana-njem selu B al i i, ko je se m e ut im u m aticamaprvi put spominje tek 1885. Za patrona upe i up-ske crkv e izabran je sveti M a rt in, biskup.

O sniva njem upe nam etnula se ve p rvih danaautonomnog vjerskog ivota i prva br iga: gradnjacrkve i upskog stana. Jer to je ve b i lo vr i jem enepovratnog izlaenja iz katakom ba za K atol i kuC rkvu u tu rsk o j Bosn i. B iskup fra M ar ijan un jiponu dio je samostanu u Gu o j G or i svoju o insku

ku u u Bu i im a, izgra enu na br i jeg u gdje sese sada nalazi crkva, a za uzvrat trebalo je da sa-mostan preuzm e na sebe obvezu d o h ra n jiva n ja ibr ige ok o njegove sestre bl izn a kin je Ane do koncanjezina ivota. Tako se sjedite upe podiglo iz rav-ni, ko ja jo dodue nije bila gusto nase ljena, zadva ki lometra lakog uspona prema jugu. A to se po-m icanje u ono vr i jem e jo n i je o sjet i lo kao nesretno

pom icanje sredita na p e r i fe r i ju . A kad je u nj ip ok lon io upi jo d v i je svoje nj ive i ba u iznaddananje crkve, bi lo je pi tanje lokaci je crkve i up-skog stana naizgled vrlo sretno i bez trokova ri je-eno. N ikom n i je m oglo past i na pamet ka ko e se

,3) Fra M irko Daja objelod anio je u V jesniku akova ke bisku pije odlistopa da 1967, god. XX , br. 10, na st r. 183. lana k pod naslovomUmjesto vijenca na grob biskupa fra M arijana Su nji a. Tu pobijastar i je m il jenje da je f ra M ar i jan b io ro en 7. si je nja 1798.

Buii samostalna upa

36


39/68

nakon stot in ja k godina tokov i ivota i u Bu i nmanaglo ub rzat i i p o u r i ti prema ravn ic i i d o b r im

putov ima.

Prema bisk up ov oj sestri samostan je potenoizvrio svo ju obvezu, o emu svjedo i o. f ra JakoG ri u kn j izi inventara upe, 1881: De fun d ohodierno et agro adjacente hujus Cap. Localis Franciscani conve nerunt cum b. m l l lm o D om ino Episcopo M ar iano un ji cu jus p a t rim on ium fuera t ,qua tenus ipsis idem totu m cederet, i i I i ve ro so ro riejus unicae certam ratam pecuniae et v ictu a l iu mann uat im usque m ortem soror is supp edi tarent ,quod Franc iscani ab anno 1856. usque an. 1873.qu o ea obi i t , et obs erv aru nt adcoque ista pre tioredemerunt.

Fra Mar i jano va kua upska crkva

Rodna ku a f ra M ari jana unj i a im ala je saddvostruku namjenu; postala je upska crkva i up-sk i s tan. A li zbog s voj ih m in i ja tu rn ih d im en zijan i je mogla b i t i do sto jno go sto l jub iva prema sv imu p l jan im a. Oni su dodue n a v ik l i na m alo p ro -stora u c rk v i i u iv o tu, al i bu du i da ih je sto-l jetna st iska drala budnim i uvi jek kucala na

vrata nj ihova ponosa, el jel i su da nj ihovo mjestobude ozna eno n j ih o vim im enom i da ih uv i jek eka prazno i nezapo sjedn uto. Zato je ne ko liko go-dina po sl ije fo rm ira n ja upe bi la napravl jena novaupska ku a ko ju je podigao u pn ik f ra StjepanLu i Jablanovi kad je po drugi p ut b io postav l jenza u pn ika u Bu i am a, 1862. god ine. Fra Stjepan jeo tk r io u sebi i u m jetni ke sposobnost i a najv ie je

radio na v las t itom po r t re tu od s lonove k o s t i( ! ) 14).

4) N ikola Maslac, D. I, u Travn i koj spomenici, 1932. lanak Travniku prolosti. Str. 47.

37


40/68

Fra Stjepan je podigao upsku ku u do jeseni 1866.Tada je pres tao s radom i sa ivoto m (U m ro je 1.studenog 1866, pokopan u D ocu ). Kao u m jetn ik,prema Masla u15) n a jbo l ji f ran jeva k i s l ika ru Bosni

19. stol je a, u tro io je dosta energi je da se svo jimsuvrem enicima dokae kao zdrav i i izvo rni po to-m ak, izdanak plem i ke loze i o b i te l j i Jablanovi a. O.Je rko V lad i u sv ojim U renjacim a iz Rame16)svjedo i da je vid io i R odo slovl je koje je nacrtaofra Stjepan; gdje je sebe naslikao na vrhu razvoj-nog s tab la p lem i ke porodice Jablanovi a . Vlad i m e ut im ima drugo tum a enje za ono Jablanovi u

prezim enu fra Stjepana Lu i a. Kad je jedan odnjegovih pre a, Luka Lu i , dosel io od Bugojna uT ra vn ik, nas tanio se u Docu, na Ilova i, a bud u ida je bio visok o i v itk o izrastao, pro zva li su gaLuka Jablan, a njegove potom ke Jablanovi ima,kako je to kod nas est s lu a j .

Jedan od m otiva da bi g ra dio u pski stan uBu i ima b i la je za fra St jepana, um jetnika , i

el ja za udobno u i dobnim rasporedo m . Tu mumu opet sto j i pr igo vo r f ra Jerke V ladi a k o j i unek ol iko redaka svo j ih Urenjaka po tvr u je ras-poloenje odbojnost i Ramljaka prema fra St jepanu,kad je ovaj 1848. godine u Rami zamijenio fra Bo-nu Perii a. Doao je fra Stjepan, ko jim se nikoov dje ni je hva lio, da se ime od liko va o, nego l i je -pom no njm i gizdom u ku i , gd je je sve, tono se

re e, p jevalo, emu Ram ljaci n i jesu na vik l i , jer suse p r i ja n j i sv i n j iho v i upnic i i pom o n ic i na j jed -no stavn ije o d i jev a li, a kad vidjee na njem u l jet im al i urak od l is i ine, a z im i v e l ik i , a ka dikada i

15) Nav. d j. st r. 47.

16) lanak Urenjaci iz Rame tiskan je u almana hu Hrvatska duaza 1924 1925. godinu u V ir ju . O tisn ut je na stranica ma od 311. do380.

38


41/68

obadva , tada po ee g o v o riti: To n ije za nas i zanae kolibe17).

U p r irod n o m ko n tek stu s ov im sto j i i V lad i

eva m arginalna opaska uz g o rn j i navod, puna do-bronamjernog upozorenja i is t in i te kr i t ike: Ima idanas ova kvih ikoj i m isle, da e gizdom i ko je-kakv im ures ima, posobl jem, kanapej ima, fote l j ima,s jajn im stolovim a i stol icam a ug od it i sv i jetu . Nanarod vo l i, kad v idi kod svog sve enika is to u iure dno st, ali mu se ne svi a ni na sve en iku, ni unjegovo j ku i s jaj i gospodski nam jetaj , na ko j ina se ne e po sad iti onaj p ros t i u p lja n in, k o j i jetom u neto d o p r inio, nego o r i , k o j i n i jesu nitad o p r in i je l i 18).

Fra Stjepan je m e ut im u Bu i im a sagradiosol idn u ku u, nikakav raskoan dvorac, da bi bionedostupan teacima i nj ihovoj djeci, nego prostrani vrst dom i za sebe i za n jih . Jer ta je ku a imala

sad i nam jenu crkve. Jednim svo j im k r i lo m onaje slo ila ii za d ije lje n je sakram enata i za n e d je ljnomisno bogosluje s pukom.

Ta sakralna p ro sto r i ja bi la je duga ka 14, iro -ka 3 a visoka 2,5 metara. U njoj je bi lo prostranoi Isusovom t i je lu u tab ern ak lu i re l ikv i jam a sveta-ca na o l ta ru i v jern o m p uku oko o l ta ra. A l i s to-

lje tno m uporabom tokom ne ko l iko god ina no-v i jeg vremena i z loupotrebom neodgovornih gosta(1 9 4 6 1950) ru in ir ana , fr a S tjepanova jeku a vid jela zad nje dane svog opstanka 1958. kadje, uz m alo nos ta lg ije i ala za p rolo u , b ila po-ruena, d je lom i no , do tem elja (sasv im ) a d je lo-m i no su joj tem e l ji iskor iteni za novi upskistan, novih dimenzi ja i novih v idika.

17) U ren jaci, s tr. 340.1B) Nav. lana k, u fus no ti na st r. 340.

39


42/68

K ronika donosi o f ra St jepano voj ku i zabiI jek u: Paulo post (na im e po sl i je osnu tka upa,op. f ra M ar i jan a B rki a) nova domus paroch ia l iscura conventus Gu ogorensis et cu ratorum franc icsa lium erecta fu it ona cum ali is ae dif ici is ejus, atqueab iisdem expensum in omnia 14. 426. gros. Parochiani aotem supra in idem 1354 et material i al iqua I i juv e ru n t ipsis hodie d um faten tibu s .

M ogu nost i za dog ra ivan je nalazi i f ra Stjepanov nasl jedn ik, f ra Jako Gr i (1866 69 ) .Ku acrkva dobila je kroz to vr ijem e svoj kona n i

izgledni j i l ik. Fra Jako ni je propustio zabi l jei t i :Dobro instva, ko ja sam u in io ovo j ku i redov ko j up skoj u Bu i ima i to od god. 1866. do 1869.Sva un utr ica ku na, crkva pod ist im krovomku nim , ku a mala (k u in a ) iz tem elja, sva ogra-da ok o ze m ljita naega ovo sve po meni je u i -n jeno i dovreno s m alom podp orom puka . . . Fra Jako je dodue ogradio upsko zemlj ite al i ni je

podigao nikakv e ograde izme u sebe i svo j ih upIjana. Oni su zadrali svoju privrenost premanjemu kao i prema svim ujacima. A sad je ovavjern os t u osv itu novih m irn i j ih dana do bi la izgledive, radosno i e l jn o do ekane, pravedne nagradeza vjekovno budno straarenje nad zavjetn im kov- egom vjere naeg puka kro z v r i je m e naeg p uto-

vanja kro z p u s t inju , to jest k ro z doba nae na-rodne obespravl jeno st i i tu inskog neodgovornoggospodarenja.

Prva crkva i kola u Buiima

Zad nje d v ije godine svog ivota prove o je uBu i ima kao upn ik fra F ran jo Zub i (od 20.svibnja 1869. do 6. t rava nja 18 71 ). N jem u je uz

mnoge t ihe uzdahe bolesnika nad njego vim gro-bom na g ro b l ju Kom arda posve eno i ovo sje anje

40


43/68

u povodu stogo dinj ice njegove s m rt i . krte po-da tke o f ra F ran j inu ivotu i od jeku toga ivotaposli je smrt i staloio je u ivotopisne retke i izdaou Franjeva kom V jesn iku god. 1929. o. f ra M irko

Daja, k o j i je upravo te godine b io u p nik u Bu- i im a. Meni je zato uskra en nep r ija tan t rud brebacivanja preko ruku star ih upskih mat ica i dru-gih izvora o ivo tu ove jed instvene li no sti naegfranjeva kog 19. s to l je a. N ije potrebno n ikakvonaknadno provjeravanje f ra Mirkovih navoda. Sve

je on to s igurno i savjesno p ro lis tao , p ro m is lio pazat im ob jelod an io19). Fra F ranju Zubi a eka ovdje

poseban naslov a u ovom sklopu neka bude nave-deno da je u Bu i im a um ro nakon to je svojeupljane oduevio za gradnju upske crkve, prve uBu i ima. Tu vie ni je b i lo zastoja ni m alaksalosti.G radn ju je p r ihva t io f ra A nto Tuz lan i , v r ijed n ifranjevac (upnikovao od 1. svibnja 1871. do 19.svibnja 1879). to mu ovdje ni je uspjelo pdignut ivelebnu crkv u , kako je to u inio u Docu dvadeset

godina ran i je (1 8 5 2 ), sm i jeno bi ga b i lo o ptu i -va t i. Dola ani su u to vr i jem e m ogl i b aci ti uva tru bogate zal ihe svog v jersk og i nacionalnogodu evl jen ja, kr anske tra d ic i je i m ate r ija ln ihsredstava da bi po digl i d ivnu crk vu , i ja dva torn jas tugom u glasu svojih zvona gledaju danas u pravrc ima ko j im a su o t i l i Dola ani za neka kvim b o l jim

ivo tn im uv je t ima.Fra Anto je u Bu i im a usporedo prav io crkvu

i prvu ko lu bu du i da je S tar jeinstvo Franje-va ke P rovin cije Bosne Srebrene na svom zasje-da nju u Sut jesci o d lu i lo da se u Bu i im a podignekola. Za samo godinu dana kola je do rasla dokrova . Prv i u i te l j postao je f ra A nt in kapelan ine ak fra M i jo I l i jaevi .

19) Fra njeva ki V jes nik , Sarajevo, 1929. st r. 324 334.

41


44/68

Kako je proao p rvi radni dan u ovo j novo jkol i i tko je sve potvrdio svoju prisutnost na prvo

kapelanovo prozivanje, moemo dosegnut i samo

matom. Ali je taj dan svakako bio sudbonosan i zabu i k i k ra j , za dosta s irom an ih polaznika ovekole. Kad bi na pu tali kolovan je, ula zil i bi si-

g u rn i j im koracima u ivot i hvatal i se h ra b ri je u

kotac s njegovim zaht jevima. Nastavu u ovoj kol ivodil i su franjevci do 1879 godine kada je prela unadlenost i na brigu drave. Od te zgrade m e ut imnije se do danas zadrao spomen: nema ih mnogo

k o ji se sje aju.

U go dini 1876. slavila se u Bu i ima je-

dinstvena sve anost. Na slime novoizgra ene

crkve d on os ili su se da rov i. M a jsto ri su segrom ko zah va l jiva l i da rovate ljim a, k l ica l i budu no-

sti upske crkve. Tada je postavljen krov na zidnenosa e i Bu i i su d o b i li svoju pravu crkvu.

O da hn uli su i oni k o j i su rad i l i i oni k o j i su pla al i .

2upa je dob i la c rkv u, po vrsto i i p lanu na alostne uzornu. to donosi krto kron i arevo pero otome? Anno 1876 aedificata est Ecclesia in honorem s. M a rt in! Episcopi quae c o ns ist it un iversim17.981. gr. Duo bene factores c o n tule ru t 2.300 gr.,e leemosina a l tar is 2.700 gr. , pa roch iani m odic iss im o

juvam in e, quod iid em ipsi agnoscunt, tam pecuniaegro np 96 quam mater ia l is cooperat i fuerunt .Dempt is mox memorat is col lat ionibus, expensarumfranciscaf ium in Ecclesiam prodii t numerus 12.888gr. Fra A nto se od lu uje i na kup ov inu jedne rod-ne sjenokoe a nakon toga naputa svaku aktivnostje r je fiz i k i v r lo troan U m ro je kao b u i k i up-n ik 1879, pokopan na g ro b l ju u Bu i ima uz grob-

l jansku kapel icu.

42


45/68

Nasto jan ja kasn i j ih upn ika grad i te l ja

Njegovo je cije lo ist im arom i ist im r i tm omnastavio njegov na sl jed nik, f ra Jako Gri kom u jeto sada b i lo drugo up nikovan je u Bu i ima.Crkva je bila u svom kosturu od kamena i cigle alin i je bi la iva je r n i je imala nita od un utran jegnamjetaja i dekoraci je; samo prazan prostoruokviren hladnim zidovima i krovom. Fra Jako sebacio na posao: trebalo je izvriti dopunske rado

Snane prot ivnosti :

star i upski stan i novi , mladi upnik

f ra Kar lo Ku jund i (1 . l i pn ja 1958)

ve, sitne poslove k o ji ne pad aju u o i a trae ve likiizdatak u novcu i s trp l j iv o s ti . On je ovu crkv uiznu tra i izvana u redio, k o r nap ravio, neto ve ihsl ika i ostalog crkvenog namjetaja i ruha (Kronikafra Mari janova). On sam obavjetava o svoj im

rado vim a: Dok talu s dvora i un utra o kre i , podsav iz tem el ja nov p rom inu , dok stranu ku e od

43


46/68

zapada novom im lom pro m inu . Izhodi i t rabozane iz tem el ja novo u ini. Dok ud ari p lot jasenovispod ku e sko l jem sm reko vim za novac vla s t it ip r ibav iv i . . . Dok u in i ska line p r id v ra tim a crkve -

nim od sedre i kamena. U ku i u nu tr ica u m logimstvarima po meni napravl jena i ponovl jena, sve meto zasi e 1659. groa. to u c rk v i u ini , d o k sam

je u in io c rkvom i po lje po u n u tr i i s dvora . Doku in i o l tar iz tem elja , kor , dok pr iba vi drug i na ki tna pr. sl ike krasne 4 u ve l iko m o b l ik u , cvi'tovah6., iraka 2., i to me zasi e 1890. g r. S liku sv.M ar t ina b iskupa ob ran i te l ja ove upe, ko ja je

zasikla novaca iz Be a s prino so m do m ista vla sti-tog 115. for. Istu sl iku plat io puk. Druge dvi sl ikena bezu, velike naime Maria Majka Isusova od 7 a-losti i sv. A ntu n Pad ovanski, d a r po slati m eni odvl . Ive Radi a, biveg gv ardi jana Brodsko g sjed n im P ropetjem . e tvrta s lika fin a na bezu Pro -pet je Isusovo u krasnom o k v iru .

Tako se za vri lo vr i jem e g ra enja prve crkve iprvog upskog stana u Bu i im a. Na stupile su go-dine t ihog smjenj ivanja generaci ja upnika a i star-jeina u o b ite ljim a up lja na . Neki su o s je tili b ilovrem ena, o p s k rb i li se znan jem iz osnovne kole,ivo tnim isku stvom i m udro u zdravog sela i za-puti l i se u svi jet trgovine i preprodaje. Tako su seform i ra le d v i je t r i v i en ije porod ice, (V ida ci , Udov

i i . . . ) s tek le im etak i ime me u susjed im a papu st ile svoje k or i jen e i u gradu T ravn iku i da l je . . .

Crkvene zgrade, crkva i upska ku a, n a jpr i jesu u vrst i le svoje zidove na ja kim tem el jim a, poka-zivale u p rv im god inama bez stida svoje l ice suncui v jetro v im a ia onda, m alo po m alo, gu bi le b i tk u svremenom i zaeljele se popravka i renoviranja.Stara Tuzlan i eva kola bi la je n a jpr i je p retvo -rena u d rva rn icu nastava se odravala u sol id-

44


47/68


48/68

Nesuglasice oko lokacije nove crkve

(podje la upe)

To k vremena ud al java o je crk vu sve vie odsredita upe. O sje alo se godinama kak o je to b ionespretan pothvat: izgradnja crkve i upskog sta-na na tom m jestu pod brd om , d o k je ve i dio upeostao u podn oju i zapadno. Crkva u Bu i im a po-staja la je sve nep ode snija i sve vie sklona ru en jua istov rem en o je rasla po treba da se gra di novacrkva na pr istup a n i jem m jestu. Iz dopisa o. f ra

M irka Daje upu enog 5. svibnja 1930. D e f in i tor i juFranjeva ke bosanske P rov inc i je osje a se ivovren je me u v jern ic im a: jednako jako kod on ihk o j i ele novu crkvu ma novom pr istup a n i jemmjestu i kod onih koj i ele novu crkvu na starimtem elj im a. Rasla je pod vojeno st i poja avalo setrven je . Na jve u g lavob ol jo os je ao je upravo up-n ik koga je neprestano stizala sum nja i jed nih i

drugih da radi s n j ihovim prot ivn ic ima. On je b iosklon gradnj i crkve u ravnici .

Dvi je godine utro io je f ra M irko da u jed in ip ro t ivn ike i da im ak t ivn os t , po ja anu prkosom ,usmjeri u jednom pravcu al i je na koncu bio pri -s i ljen pr izna t i svo ju nemo pred n jiho vom upo rno- u i pred spletka m a ko je su se po ele plesti i okonjegove osobne sigurnosti i slobode. Zamolio je

S tarje instv o da ga p rem jesti sa upe, jer m u sesvaki pokua j pom iren je i za jedni ke akc i je raz-b io i p ropao. Nadbiskupski O rd ina r i ja t odred io je(otpisom od 25. rujna 1928. br. 1977) da trebazidat i novu (crkvu) na novom mjestu gdje je ve- ina up l jan a a laki im je i b l ii p r istu p i gdjeupl jani poklanja ju za crkvu zeml j ite. Na radostm jetana D onjeg k ra ja , Rankovi a i susjednihsela, misao o g ra d n j i nove crkve na n j iho vo m tlu

46


49/68

po ela se os tva rivati . V elep os jedn ik iz R ankovi a

Stjepan V idak zvani Ivan ica po nu dio se da e o

svom troku podignut i crkvu do pod krov. Radi lo

se, pie fra M irk o u spom enutom dop isu, kao uka kvo j f i rm i . Nakon to je od O rd ina r i ja ta izdan

dekret (dopis od 25. oujka 1930, br. 480) o grad-

n ji nove crkve on je ubrzo i opozvan (do pis od

28. ou jka iste g o d ine ), dozvola je suspendirana a

Crkva s novim upskim stanom

gra d n ja obu stavl jena na tem el ju neta nih iz javadep utac ije nezadovoljn ika ( f ra M irkov dopis Pro

v in c i ja la tu ) . up nik je kroz te d v i je godine zauz-

vra t dao na pra vit i kapel icu sv. An te u Ra nkovi im a

u b liz in i osnovne ko le. Do tada se sluba Boja

obavl jala u dupl j i starog poznatog carskog hrasta

u Rankovi im a k o j i je mogao da t i sk lonite za tr i -desetak l judi .

47


50/68

Konana f iz ionomi ja crkve u Bu i ima

Rascjep me u up l jan im a vukao se godinama

kao zapreka svakoj zdra voj a k c i j i , do k se godine1937. upa n i je p o d i je l ila i prav no. Za upu Bu i esagradio je u pn ik f ra Jako B i li novu crkv u nastarom mjestu. Ona je podignuta u jednom zama-hu, u jedno j go dini (1 9 3 7 ). Istovrem eno i Rankovi i su d o b i li svoju crk vu i pos tal i nezavisna up-ska zajednica. Sl ijede e godine crkva u Bu i im ado bi la je svo ju kona nu f iz ion o m i ju prema p lanu

i ruko vo en ju gradn jom in. Fran je Holza.

Ratne i poratne godine

Budu i da su granice upe Bu i i t im ci jep a-njem bile sad stegnute na ud no m ali opseg(700 du a) , po sta l i su Bu i i nekako ladan jska

upa, posao za u m iro v l jen je sve enike; za m la e isvjei je trai lo se drugih, teih i naporni j ih mjesta.T okom rata b i la je to ve sk oro zabo ravl jena upa.Vi jao se dodue dim iz upskog stana, al i sigurnostii mira u njemu ni je bi lo. Taj rat, drugi svjetski, joje na dohvatu n aem s je an ju : kako su se brzo,prek o no i, m i je nja le zastave na prozor ima i nai la -z ile vo jske razn ih bo ja . U Bu i ima je od jek ivao

svaki top ispal jen na Tarabovcu i drugim viso-vim a. K orak prema jugu, od crkv e, ve je umaskr ivala v id ik i b i la gos to l jub ivo zak lonite zano ne iz letn ike . u pnici su, kao i n j ih o vi u p l jan i ,rano gasi li sv i jet la i p ro v o d i li no i u tanko m snu inapetom oslukivanju. Par mjeseci b i lo je dovol jnoda se polome ivci i da se trai premjetaj na nekos igu rn i je m jesto. Nakon rata nadole su e t ir i go-

d ine (1 9 4 6 1950) nem ile naputenosti, kad jeupa bila bez up nika nakon to je fra Em il M ili e

48


51/68

vi b io zatvoren. up ski stan ostao je bez k lju eva.To je b i lo vr i jem e uurbanog uni tavanja ku nognam jetaja i dokum ena ta iz upske kan ce lar ije ( to

je ve na p rije d spom enu to ).

Dolaskom o. f ra Arkan e la G rg i a , iz zatvora,na dunost upnika, budi se u upi novi ivot, i tonapre ac. Fra Arka n elo je imao sad pune ruke po-sla. A imao je vremena da misli i na posao i dasprema p lanove, je r ga je esto u no i bu dila kia,ko ja je n a jpr i je iko ji as kuckala po drvenomku nom krov u a onda brzo pronala jednu odmnogih uplj ina na stropu, vlai la zidove i budila

svog dom a ina. U od su tnos t i sna f ra Arkan eo jebrzo kovao mog u nost i za pop ravak crkve ko ja jetako er vapila za br igom i renov i ran jem . Prvi n je -gov pothvat doivio je na alost sudbinu Sizifovazalaganja. Akad em ski s l ika r Vlado M ar jano v i iz ra-d io je na bo n im z idov im a crkvene la e m edal jonei na nj im a s l ike eva elista. Tak o er jednu s l iku sv.M ar t ina na p la tnu . S lika r m e u tim n i je svo j um je t -

n i k i posao p ra t io d ov o l jn im tehn i k im znanjem.Podloga s l ika je nakon ne ko l iko godina n a jp r i jen ab ub ri la zbog vlan ost i a onda se, m rvu pomrvu, odvajala od z ida i t rusi la po podu, dok tak-vom alosnom stanju u svibnju 1966. godine novimm al jan jem crkve n i je doao k ra j . Fra Arkan eo jekao u pn ik proveo u Bu i ima sedam godina (od 1.

s i je nja 1950. do 1. s i je nja 19 57). Plan o izgrad nj inovog upskog stana ni je ostvario; njegovu je briguosvo j ila crkva, oso bi to un ut ranje ure ivanje. iv ioje osobno u s k ra jn je s irom an im p r ilika m a ;m nog i e se od nas rado ja v it i kao svjedoc i za to.Obi lato je eksploat i rao svoje pouzdanje u Pro-v idn os t i f ran jeva ku sk lonost prema pobonomriz iku . Ku a je m e ut im sve v ie i v ie gubi la izgled

dostojnog stana.

49


52/68

Dom rtve za Boga i za svoj narod!

Njegov nasl jedn ik, f ra K ar lo K ujund i (od31. si je nja 1957. do 1. l ip n ja 1965) os tvarivao je

postepeno i sigurno svoj vlastit i plan. Upoznao jen a jpr i je osobno sko ro sve svoje up ljane , skup ioih u sigurnu i vrstu duhovnu za jednicu, svojom t i

Blagoslov temel jnog kamena za novi upski stan (8. l ipnja 1858)

hom vrst ino m i pr igov orom u b lagom okv iruotu p io je ra toborno st m lad ih Bu i ana, ko ja je unjima jo t injala kao nesretna ostavtina rata ibudi la se ponekad pri dobrom raspoloenju na-

top l jeno m mlado u i a lkoho lom . Sje am se kakosu nam s ta ri j i zna l i br in o za tvara t i vrata i skla-n ja t i nas na sigurno kad bi se m ladi i iz Bu i a e tv r tko m , pazarn im danom , pos l ije podne vra a liiz Travnika. To je bi la nj ihova neslavna prednost,ko je se danas i oni sami sje aju i sp o m inju : to subi la vremena!

Nakon toga fra Karlo se dao na izgradnju no-vog upskog stana. Polovicom 1958 (8 . l ip n ja ) oba-

50


53/68

v io je f ra Ivo M arko v i , gvard i jan iz Gu e Gore b la-goslov tem eljnog kamena, pos tavl jeno g desno odulaza. V jerno st star im ob i a j im a zah t ijevala je dase u kam en ili uklee ili ostavi nap isano geslo i

datum blagoslova. U temelje ovog stana postavl jenesu r i je i : Neka (ov aj d o m ) bude: Dom rtve za Bogai za svoj na rod. Budu i da su vreme nske p ri l ik e od -govarale gra d nj i (suho l je to ) a sav va n i ji m ate r i ja l

Nova kua ima i svoje ive temelje

ve bio una pri jed spre m ljen , stan je za skoro polagodine bio gotov. Rad je tekao t iho, sigurno ibez zastoja; ve u rujn u iste godine (28 . 9. 1958)oba vljen je blagoslov ku e Spom enplo a s desnestrane ulaza upozorava da je ku a stavljenapod zat i tu b i. D j. M a ri je i sv. M art ina . Kao da jetaj stan s neba pao. Izrastao nekako odjednom,okre nu o se proz orim a prema d o l in i i prema Vla

i u a vra t im a prem a crk vi . Gra en je od veoma

51


54/68

sol idnog mater i ja la i od veoma dragovol jn ih pr i -loga u pl jan a, redov ni ke o b ite l j i samostana u Gu oj G ori , k o j i je i sam tada bio u g ra d n j i, Provin-ci ja lata bosanske franjeva ke P rovinci je, Udruenja

Dobri Past ir i, posredno, vje rn ika i tavog trav -ni kog k raja . Sva je pom o pruena s mnogo razu-mijevanja i bratske l jubavi, jer je svima poznato daje ova upa malena i sirom ana ( Iz dopisa upnikafra Kar la Ku jund i a samostanu u Gu oj G or i 29.si je nja 1959)(.

N i je sm jelo b i t i raskoraka u up niko vo j br iz iza ku u, za c rkvu i za up sku zajedn icu . Istoga dana

kad i up n ik, u up sk i stan uselile su asne sestre,kolske, svetog Franje (31. 1. 1957) a nedugo izatoga o tvo ri la se u to j up i slavina ensk ih redov-ni k ih zvanja. To je b io rezu l tat bo ravka asnih se-stara u upi i nj ihov og d i je la duhov ne izgradn jeupe.

U knj izi Naredbi prve nedjel je mjeseca l ip-

nja 1962. upnik je napravio ovu zabi l jeku: Us-pjeno je obavl jena proslava Mari je Kral j ice: obav-l jen blagoslov novog kipa M a ri je K ral j ic e i sve anopo sta vl jan je istog . . . Puka je b i lo dosta. Sv. Ispo-v i jed i 130. Od toga datum a u Bu i ima se na po-seban, pat ronski na in p roiv i dan M ar i je K ra l ji -ce, koncem svibnja. To je int imna proslava, nimalovaarska. Sm islom svetkovine prem ai la je daleko

prvog patrona, sv. M art ina . Ona je pr i rodn a zak-lju na r ije sv iban jsk ih m olitava i m ar i jan sk ih pobonosti u ovoj upi.

Jednoj d i r l j iv o j sve anosti h t je l i su 22. V I I I1964. svi p r ib iv a t i : m lado j misi fra Drage Kolara.Tu je upa bila jedinstvena . Porod i no se radovalatoga dana. P rihva ti la je svoga sina vla stitog sve-

enika kao svoj v la s t i ti b lagoslov. S rado u, koja

52


55/68


56/68

m ladima da se zabave igra ju i narodna ko la k ojaim je svirao gramofon sa upnikova prozora.

Problem sale za vjeron a un u nastavu, akutan

kao i svuda, ovdje je bio brzo r i jeen. Adaptirana jeza to veranda na zapa dnoj s tran i ku e. Zatvorena jeta strana prozorima pa se tu nalo mjesta zaezdesetak u enika, za jednog u i tel ja i jednu pe .

Fra Mari jana je zamijenio god. 1970. fra Stan-ko Kar in , sadanji up nik. On se n a jpr i je p o b r i -nuo da crkvu i upni stan povee sa svijetom jed

Prva sv. pr iest 25. srpnja 1971.

n im ko l i ko to l i ko p rohodn im pu tom za motornavozila. Tako sam se i ja jednog svibanjskog dana,u predve erje ne djel je, naao u u psk oj c rk v i uBu i ima, i n i je mi b i lo teko us klad it i m elod ijud je ijeg m ol jen ja krun ice s udarc im a os je t l ji v ih d l i -

je ta ko jim a je m a js to r k le sar Ante U ljeb rka , S p li - an in , uk lan jao posl jedn je hrapavosti s novog o l tar -

54


57/68

skog kam ena, k ris tio n ice i am bona . Sad je to svenekako na ok up u; ima dim en zi je ob i te l jsk og sve-t ita. Kam eni nosa i ol tarsk og stola (sve je tu

uo stalom od kam ena) ukraeni su s t il iz i ran im kla-sjem i t rsom, kr ist ionica i ambon simbol ima di je-l jen ja sakramenata i R ije i. Novi taberna ku l sadlei d o sto jno visok o na zidu iza olta ra na nosa imauvu enim u zid. Nove dim en zi je o l tara, l in i je re-l je fa i ok v i rno g p le tera nemaju m e ut im jo do-vol jno svjet la n i v idnost i ; potrebno je otvor i t i v iezida s jedne i druge strane svetita i instal irati koj i

m an ji re f lek tor za bo na osv je t ljav an ja . Am bon ikr ist ion ica pos tavl jeni su m alo preb l izu bo nim zi -dov im a, d je lu ju k ru to . To se m e u t im n i je da loizbje i , jer b i onda osta lo m alo akt ivnog pro -s to ra izme u n j ih ; b io b i s irom an iji p r is tup o l ta -ru, budu i da su sve m jere u ov oj crk vi m in i ja -turn e. Sad od jedn om i pri esna klupa izgledasuvina i na p u tu . Novo lice sve tita ne trp i

prepreka prema sredini crkve kao to ni novio l ta r ne t rp i prepreka prema pr i esn ic im a.

N ed jel ja je u Bu i im a dan m iran i sve an.Svi putovi i pr i lazi otvore se dvaput l icem premacrkvi i pod njezin siguran krov dovedu skoro svudjecu i odrasle. A ko je pr i je ne d je l jno posje ivanjecrkve b i lo neto sve anotradicionalno, neka vrsta

pobonog provoda, k o j i b i tra jao toko m itavogdana sa slianjem mise u sreditu i zavravao se,nakon igre i razgovora, polaganim i umornim pje-a enjem ku i , danas to ne dje l jno polaenje crk visvatko povezuje sa svoj im vlast i t im vjerskim odgo-jem i sprem no se uiv i java u to .

Dobre, rodne zemlje ni je bi lo dovol jno za sve.

Pol je je pravovremeno b i lo poklop l jeno d lanomveleposjednika; za siromanije nala se tu i tamo

55


58/68

samo po ko ja k rta parcela, donesena u m iraz i l iku pl jen a u ime p r i ja te l js tva , za gotovo. Zato se venakon prvog svjetskog rata po elo o dla zit i u lavo-

n i ju , to zna i u tu in i , na rad s ko n j im a u Slove-n i ju , Crnu Go ru, G orski K otar i jo ko jekud a. Usje an ju fra M irka Daje ostao je jo razgov or sjedn im n je govim u p lja n in o m , jedn im od M iku li a ,koji? je ne kako u v ri jem e p rvog s vjetskog rata na-pu st io svoje ku no og nj ite. Na up nikov o p i tan je,gdje sada iv i i zara u je odg ovo r io je M iku l i : UN im a ko j , u ja e, iza BosnaBroda (Bosanski B ro d ).Ka ko se sporazum ijeva tam o, kako se go vor i? Pa go vo ri se, m o lim Vas, naki, samo m alo se zano-si. Odlasci za zaradom nisu m e utim za ljud e iz Bu i a odlasci bez po vratk a. Za ma lo nj ih se moe re ida su se iznevjeri l i svojoj kol i jevci. Za nj ih je, na-p ro t iv , ka rakte r is t i no da se, kao v jern i od jek,u vi jek vrate svom izho ditu, bez obzira kam o ih

odvede ivo tni pu t. Tu su, kau oni, u svo joj ku i ,uz svoju crk vu , uz svoje p r i ja te l je . Tu su na js i-g u rn i ji , n a jm i rn i ji , n a js re tn i ji . Tu je n jihova obe- ana ze m lja , tu su on i svo ji na svome.

56


59/68

POPIS UPNIKA UPE B U I I

1. Fra Ivo Jaranovi 1856 1857.2. Fra Stjepan Jablanovi 1857 1858.

3. Fra Ivan Jaranovi1858 1860.

4. Fra M arko M ili ev i 1860 1861.

5. Fra Ivan K rili 1861 1862.

6. Fra Stjepan Jab lanov i 1862 1866.

7. Fra Jako Gri 1866 1869.

8. Fra Franjo Zubi 1869 1871.

9. Fra M ato Dui 1871 1872.

10. Fra Anto Tuzlan i 1872 1879.

Fra M ijo llijaev i ,kap. u ite lj

11. Fra Jako Gri 1879 1883.12. Fra Jozo u ri 1883 1885.13. Fra Jako Gri 1885 1886.14. Fra M ato Dui 1886 1886.15. Fra I li ja Draeti 1886 1887.16. Fra A nto K olarevi 1887 1889.

17. Fra Jako Gr i 1889 1895.18. Fra Jako Selak 1895 1903.19. Fra A nto K o la revi 1903 1904.20. Fra R udolf Jablanovi 1904 1906.21. Fra A nto M arko v i 1906 1910.22. Fra Jako Jur i 1910 1915.23. Fra M arko T rogran i 1915 1917.24. Fra Franjo Stjepanek 1917 1922.25. Fra Jako Juri 1922 1926.

57


60/68


61/68

Statist ika upe Buii koncem 1970. godine

Naselja

dom

a

instva

vjernika

osn.

k.

sred

.

k.

u

inozemstvu

Balii 166 926 179 10 14

Buii 78 419 62 5 10

ehova 53 335 84 10 6

Gladn ik 54 271 72 5 4

Zaselje 29 167 21 3 6

Ukupno: 380 2 0 5 4 418 33 40

Treba napomenuti da ivot u ovoj upi sve viegubi o b i lje je seoskog a stje e oznake prigrad sk og .O tvara ju se sve ire m ogu nost i za kolovanje. et-

ve rog od inja osnovna kola izgra ena je u sred ituupe; ub rzo e se o s tva rit i plan ovi i za po tpun oosnovno kolovanje izgradnjom nove kole. U sva-ko selo s tigli su p u tov i, pro ho dn i i za m otorn avoz ila. E lektr i ne insta laci je u svim selima pou-ru ju kupo van je st rojeva za ku anstvo a uurbanoko pa nje vodovoda pok azuje na stojan je svih sta-no vn ika upe da se v la s tit im brigam a i snagama

clomognu ljepeg i udobnijeg ivota.

59


62/68


63/68

S A D R A J

Predgovor ................................................................... 7

Fra Fran j o Zub i (1882 1 8 7 1 ) .............. 11

V el iki p o k o rn ik, poboan i svet m isnik . 16

Rije i p o vra tnika s g ro b lja na K om ard i . . 18

V at r e na g olim r u k a m a ....................................... 23

upa Bui i (kod Novog Travnika)

L in ijo m geografskih granica upe . . . . 29

L in i ja povu ena kroz po vi jest bu i ke upe . 33

Bu i i sa mosta ln a u p a .................................36

Fra M ar ijano va ku a upska crkva. . . 37

Prva crkva i ko la u Bu i i m a .................... 40

N astojanja ka sn i jih upn ika g rad i te l ja . . 43

Nesuglasice oko lokacije nove crkve(p o d je la u p e ) ............................................ 46

Kona na f iz io n o m i ja crkve u Bu i im a . . 48

Ratne i poratne godine ...................................... 48

Dom rtve za Boga i za svoj n a ro d ! . . . 50

Popis upn ika upe B u i i ................................ 57

S tatistika upe Bu i i koncem 1970. god. . . 59


64/68

t a m p a :

I KP SVJETLOST SARAJEVO

Z a t a m p a r i j u :

gr afi ki in. Sulejman Fejzagi


65/68


66/68


67/68


68/68

ONI SU ODGONETNULI SVE NAE TAJNE.

ZNALI SU KAD NAM JE TEKO I KAKO

NA BOL SE LIJEI.

A KAD SU UMIRA L I OSA MLJENI

KAO BOROVI,

ARILE SU SE NA NAEM NEBU UVIJEK

DVIJE RIJEI:

SLOBODA SRCA I

SVOJI NA SVOME.

SAD JO MOGU LI ONI ISKOVATI NAM

TITOVE

PO MJERI NAEG SRCA?

BEZ LANIH PERJANICA SRCA,GOLOG, PROGONJENOG?

ZA TAKVA SRCA TITOVE,

SIGURNE NOVE?!

Fra Franjin grob u Bučićima, Fra Ladislav Fišić (1971)

Documents

Transcript of Fra Franjin grob u Bučićima, Fra Ladislav Fišić (1971)