Finansijski informacioni sistem obuhvata informacione sisteme:

� Narodne banke Srbije� Klirinških kuća� Banaka� Udruženja banaka � Udruženja banaka � Komisije za hartije od vrednosti� Berze i berzanskih posrednika� Centralnog registra hartija od vrednosti � Poreske uprave� Uprave za javna plaćanja

RAZVOJ INFORMACIONOG SISTEMA NBS U SKLADU SA UTVRĐENOM STRATEGIJOM FIS-a

Razvojem integralnog finansijskog informacionog sitema, dolazi do inoviranja informacionog sistema NBS, koji se odnosi na razmenu podataka NBS sa poslovnim bankama telekomunikacionim putem, uz primenu telekomunikacionim putem, uz primenu standardizacije u razmeni i zaštiti podataka.

NBS

� U fazi transformacije bankarskog sistema i orijentacije ka tržišnom bankarskom poslovanju, posebnu ulogu dobija kontrola poslovanja banaka i drugih finansijskih institucija, na osnovu zakonom propisanih institucija, na osnovu zakonom propisanih finansijskih izveštaja o poslovanju koji se dostavljaju NBS.

NBS

� Banke šalju NBS dnevne, dekadne i mesečne izveštaje FTP-om (File Transfer Protocol-om) u XML formatu.

UputstvoZaElektronskoSlanjePodatakaUputstvoZaElektronskoSlanjePodatakaVerzija50.pdf

Strategijom razvoja FIS-a predviđeno je da NBS bude nosilac četiri ključna informaciona podsistema:

� podsistema platnog prometa,

� monetarno-kreditnog podsistema,

� deviznog podsistema i

� podsistema za praćenje poslovanja � podsistema za praćenje poslovanja banaka.

NBS

� Platni promet kao poseban podsistem u okviru FIS-a, povezan je sa svim ostalim podsistemima i njegov razvoj se javlja, kao preduslov razvoja svih ostalih podsistema.preduslov razvoja svih ostalih podsistema.

NBS

�Razvoj jedinstvenog finansijskog informacionog sistema uslovljen je internim i eksternim zahtevima.

NBS- Interni zahtevi se odnose na:

� efikasnije upravljanje monetrano–kreditnom funkcijom i ekonomskim odnosima sa inostranstvom,

� povezivanje platnog prometa u zemlji sa � povezivanje platnog prometa u zemlji sa monetarno kreditnim podsistemom i podsistemom kontrole banaka,

� automatizaciju dobijanja relevantnih podataka

od banaka i drugih finansijskih institucija.

NBS - Eksterni zahtevi se odnose na:

� razvoj bankarskog informacionog sistema, informacionog sistema berzanskih institucija i informacionih sistema drugih finansijskih institucija.sistema drugih finansijskih institucija.

NBS

� U razvoju inoviranog informacionog sistema, prioritet predstavlja informacioni podsistem za praćenje finansijskog stanja i poslovanja banaka, jer se najveći deo instrumenata NBS jer se najveći deo instrumenata NBS (monetarno–kreditno regulisanje, devizno poslovanje, kontrola poslovanja banaka i platni promet u zemlji), sprovodi preko banaka.

NBS

� Za ostvarenje ciljeva ovih podsistema u okviru informacionog sistema NBS i FIS-a, standardizovane su poruke za međusobnu razmenu podataka, organizovanrazmenu podataka, organizovantelekomunikacioni prenos podataka i utvrđeni su i standardi za organizovanje baza podataka svih finansijskih subjekata u okviru FIS-a.

Informacioni sistem platnog sistema NBS

� Za povezivanje informacionih sistema banaka i drugih finansijsih institucija razvijena je nacionalna mreža kao privatna mreža na bazi mreža kao privatna mreža na bazi TCP/IP protokola koja omogućavaelektronsku razmenu podataka između nosilaca platnog prometa i drugih finansijskih institucija.

Informacioni sistem platnog sistema NBS

� Na ovu mrežu se integrišu mreže banaka u statusu ravnopravnih učesnika, kao i ostale mreže zainteresovanih finansijskih i zainteresovanih finansijskih i privrednih organizacija.

� Ova mreža postaje nacionalna finansijska mreža sa WAN svojstvima.

� U pogledu projektovanja infrastruktura je razvijena za primenu RTGS sistema obračuna.

Principi koji su korišćeni u razvoju mreže su:

1. potpuna dostupnost za sve finansijske institucije,

2. otvorenost mreže za različite tipove računarske opreme,računarske opreme,

3. tehnike kriptografske zaštite i logičke kontrole pristupa mrežnim resursima,

4. raspoloživost i visoka pouzdanost mrežnih servisa,

5. real-time aplikacije i interaktivni on-line servisi.

SERVISI MREŽE

Mreža pruža četiri vrste servisa:� Izvršni mrežni servis,� Opšti transportni servis,� Opšti transportni servis,� Servis elektronskog plaćanja,� Informativni i ostali servisi.

Izvršni mrežni servis ostvaruje elektronsku razmenu standardizovanih finansijskih poruka, koje služe kao dokaz za poruka, koje služe kao dokaz za izvršenje transakcija i realizuju se privatnim protokolom preko specijalizovanih servera.

Opšti transportni servis služi za prenos podataka nespecifiranog formata i primenjuje se u oba segmenta mreže.segmenta mreže.

Servis elektronskog plaćanja služi za razmenu naloga i drugih podataka platnog prometa između učesnika i nosilaca platnog prometa učesnika i nosilaca platnog prometa i ostvaruje se u eksternom segmentu mreže.

Informativni i ostali servisi kao što su: elektronska pošta, internet servisi, distribucija propisa, tabela i statističkih izveštaja primenjuje se u statističkih izveštaja primenjuje se u oba segmenta mreže i ne zahteva visok bezbednosni nivo (Web/HTTP protokol).

TOPOLOGIJA MREŽE

Mreža je hijerarsijsko zvezdaste strukture.

U funkcionalnom smislu mreža se sastoji od tri segmenta: sastoji od tri segmenta:

� Bazičnog

� Internog, i

� Eksternog.

Bazični segment

� Bazični segment - centralni čvor je u NBS.

Interni segment

� Služi za vezu između nosilaca platnog prometa i NBS.

� Komunikacija se odvija preko permanentnih veza ostvarenih permanentnih veza ostvarenih preko digitalnih komunikacionih linkova.

Interni segment

U okviru ovog segmenta ostvaruje se veza i sa relevantnim državnim institucijama: organima vlade, ministarstvima, upravom carine, ministarstvima, upravom carine, statističkim zavodima, poreskom upravom, upravom za javna plaćanja i drugim državnim organima.

Eksterni segment

� Čine ga računarske mreže banaka. � Kod ovog dela mreže nije potrebna stalna veza već se povremene interakcije obavljaju u skladu sa interakcije obavljaju u skladu sa potrebama učesnika.

� Za prenos podataka trenutno se koriste usluge Telekoma gde su svi centri mreže povezani optičkim kablovima.

Fizičko povezivanje:

1 )Privatna mreža NBS (TCP/IP)

� Beograd

Novi Sad� Novi Sad

� Niš

� Kragujevac

2) Swift mreža(SITA)

TEHNOLOGIJE ZAŠTITE ELEKTRONSKOG

PLATNOG PROMETA

Mreža je projektovana na principu razvoja savremene SWIFT mreže, gde je sistem zaštite baziran na savremenoj zaštite baziran na savremenoj tehnologiji smart kartica i kriptografskim tehnikama digitalnih potpisa.

Za povezivanje nosilaca koriste se serveri, koji se nalaze u bankama i drugim nosiocima platnog prometa i predstavljaju tačku preko koje se predstavljaju tačku preko koje se obavlja celokupan saobraćaj i elektronska razmena podataka između nosilaca i mreže.

� Za zaštitu elektronskih poruka koristi se tehnika digitalnog potpisa, koji se generiše na osnovu tajnog ključa sa smart

.osnovu tajnog ključa sa smartkartice.

� Smart kartica-identifikaciona kartica subjekta u elektronskom platnom prometu, na kojoj se nalazi tajni ključ za kreiranje digitalnog potpisa i digitalni nalazi tajni ključ za kreiranje digitalnog potpisa i digitalni certifikat kojim se garantuje identitet potpisnika.

Za generisanje digitalnog potpisa u mreži koristi se namenski hardver, odnosno softverski kriptografski moduli, kao i smart kartice. Dužina ključa za generisanje digitalnog potpisa u mreži iznosi 1024 bita.

� Algoritam za generisanje digitalnog potpisa je iz klase RSA, a njegova primena usklađena je sa međunarodnim PKCS-1 standardom(Public Key Cryptography standardom(Public Key Cryptography Standard).

� RSA algoritam je najkompletniji algoritam za šifrovanje asimetričnim ključevima koji su osmislili 1978. godine Rivest, Shamir, Adleman. godine Rivest, Shamir, Adleman.

INFORMACIONI SISTEM BANKE

� Informacioni sistem banke je strukturni deo poslovnog sistema banke i neohodan servis strategijskog upravljanja razvojem banke.banke.

� Upravljanje poslovnim sistemom banke i donošenje pravovremenih odluka zavisi od kvalitetnih informacija.

INFORMACIONI SISTEM BANKE

� Razvoj računarskih komunikacija i računarskih mreža kao i usavršavanje elektronskog prenosa na velike udaljenosti i razvoj telekomunikacija, doveli su do i razvoj telekomunikacija, doveli su do visoke informatizacije eksternih tokova kod bankarskih sistema.

INFORMACIONI SISTEM BANKE

� Informaciona tehnologija je doprinela da se znatno unapredi efikasnost u komuniciranju banaka kako sa udaljenim filijalama, agencijama, tako i sa drugim filijalama, agencijama, tako i sa drugim subjektima sa kojima banka ima poslovne kontakte.

INFORMACIONI SISTEM BANKE

� Informacioni sistem banke treba da zadovolji zahteve i potrebe brojnih korisnika u banci kao i njenih komitenata u okruženju (NBS, poslovne banke, u okruženju (NBS, poslovne banke, udruženje banaka, berze i berzanski posrednici, komitenti...).

INFORMACIONI SISTEM UDRUŽENJA BANAKA SRBIJE

Informacioni sistem Udruženja banaka Srbije treba da podrži poslovanje UB u odnosu na osnovne funkcije koje obavlja UB:

� unapređenje poslovanja banaka, ostvarivanje zajedničkog interesa banaka i drugih finansijskih organizacija.

INFORMACIONI SISTEM BERZE i BERZANSKIH

POSREDNIKA

� Preko informacionog sistema berze i berzanskih posrednika, banke i druge finansijske institucije obavljaju trgovinu kratkoročnim i dugoročnim hartijama od kratkoročnim i dugoročnim hartijama od vrednosti.

Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti

� Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti osnovan je 19. novembra 2001. godine kao organizacioni deo Narodne banke organizacioni deo Narodne banke Jugoslavije.

� Osnovna funkcija mu je bila registrovanje, kliring i saldiranje hartija od vrednosti.

Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti

� Registrovanje svih emitovanih hartija od vrednosti;

� Kliring i saldiranje novčanih transakcija po osnovu poslova sa hartijama od vrednosti;

� Kliring i saldiranje hartija od vrednosti;

� Izvršenje transakcija.

Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti

� Tehničke osnove projektovanog rešenja Beokliringa su:� Otvorena platforma i arhitektura;� Komunikaciona TCP/IP infrastruktura i Komunikaciona TCP/IP infrastruktura i

PKI tehnologija;� Široko dostupan servis korisnicima preko

svih raspoloživih komunikacionih kanala.

Članovi Beokliringa su:

� Banke;� Custody banke;� Ovlašćene banke;� Berzanski posrednici;

NBS;� NBS;� RS;� Berza;� Društva za upravljanje fondovima;� Strane depozitno-klirinške organizacije.

Poslovi sa hartijama od vrednosti koji se obavljaju preko sistema Beokliringa su:

� uknjižavanje emitovanih hov;� imobilizacija materijalizovanih hov;� otvaranje i administiriranje računa hov;� kliring i saldiranje hov;

preknjižavanje hov;� preknjižavanje hov;� izveštavanje o stanju na računima hov;� upis založnog prava na hov;� promene podataka o imaocima računa hov.

Elektronska razmena podataka učesnika Centralnog registra HOV

ELEKTRONSKA RAZMENA PODATAKA ELEKTRONSKA RAZMENA PODATAKA

N B N B SSBANKEBANKE BERZABERZA

BERZANSK I BERZANSK I

POSREDNICIPOSREDNICIN B N B SS POSREDNICIPOSREDNICI

D ial -in

SQLserver 2000SQL

server 2000W EBW EB FT PFT P

Term ina l server

CENTRALNI REGISTAR CENTRALN I REGISTAR H oVHoV