Светлана Радић 362/2004 семинарски рад

Увод

На основу оснивачких уговора државе Чланице су део својих надлежности, а самим тим и део суверенитета, пренеле на институције Европских заједница, односно Европске уније. Тако органи Уније имају одређена овлашћења у доношењу одлука које, када је први стуб интеграција у питању, обавезују, поред органа ЕУ и држава Чланица, и физичка и правна лица. У оквиру институционалне структуре Европске уније не постоји строга подела на законодавну, извршну и судску власт као што је то случај са државом, већ је заступљен принцип институционалног баланса, тј. свака институција врши функције искључиво у оквиру своје надлежности и нема права да угрози надлежности неке од осталих институција. Тако Европски парламент нема искључиву законодавну улогу, већ је дели са Саветом ЕУ, док извршну власт са Саветом ЕУ дели Европска комисија. Оваква расподела надлежности важи само за први стуб - стуб интеграција. У друга два стуба, у којима ЕУ функционише као класична међународна организација, главну улогу у доношењу одлука имају Савет ЕУ и Европски савет. О поштовању принципа институционалног баланса, као и уопште о примени комунитарног права, стара се Европски суд правде.

Главни органи ЕУ су Европски савет, Савет Европске уније, Европски парламент, Европска комисија и Европски суд правде.

Оснивање и улога Европског суда правде

Разграната структура Европске Уније, наравно захтева и орган који је надлежан и овлашћен да на независан начин обезбеђује поштовање правила, већ обимног европско (комунитарног) права којим је уређена организација и делатност Уније1.

Оснивање Европског суда правде везује се за стварање Европске заједнице за угаљ и челик2. Уговором којим је створена ова Заједница предвиђено је, осим оснивања осталих органа, и успостављање Суда правде Европске заједнице за угаљ и челик. Након тога потписана су још два уговора којима су основане друге две Заједнице3. Свака Заједница је имала своје посебне органе, па тако и засебан Суд правде. Међутим, већ на самом почетку постало је јасно да оваква организациона структура нема будућност и да треба размишљати о једном суду за све три Заједнице. Тако је Конвенцијом о одређеним органима заједничким за Европске заједнице успостављен само један суд за све три Заједнице, а од 1959. године Суд добија назив Суд правде Европских заједница, односно Европски суд правде. Неколико година касније, 8. априла 1965. године потписан је Уговор о стварању јединственог савета и

1 Проф. др Миодраг Старчевић МЕЂУНАРОДНО ПРИВРЕДНО ПРАВО, Београд, 2007.2 Европска заједница за угаљ и челик основана је Париским уговором који је потписан 18. априла 1951. године.3 Европска економска заједница (ЕЕЦ) и Европска заједница за атомску енергију (Еуроатом) основанеРимским уговорима из 1957. године.

1

Светлана Радић 362/2004 семинарски рад

јединствене Комисије4, чиме је створена јединствена организациона структура за све три Заједнице, иако није формирана једна јединствена организација, тако да су Европске заједнице функционисале као три посебне организације5.

Суд правде има улогу заштите законитости Европске заједнице, контроле рада њених органа и непосредне заштите интереса држава чланица, правних и физичких лица. Он врши уставно-судску, управно-судску и функцију грађанског суда. Седиште Европског суда правде је у Луксембургу (који је још 1952. године изабран као седиште Суда), а прво рочиште пред овим Судом одржано је 1954. године.

Европски суд правде је најпознатији и најзначајнији суд ЕУ, осим Првостепеног суда и недавно образованог Службеничког трибунала. Овај Суд је познат под различитим називима – Европски суд правде, Суд правде, Суд Европске уније, иако је његов пун и званичан назив Суд правде Европских заједница.

Састав Европског суда правде

Европски суд правде тренутно има 27 судија. Број судија истоветан је броју држава чланица Европске уније. На захтев Суда, Савет може да повећа број судија. За такву одлуку тражи се једногласност. Оснивачким уговором6 је предвиђено да се судије именују споразумом између влада држава чланица.

Критеријуми за избор судија су слични критеријумима који се примењују у демократским државама. То морају да буду личности високих стручних и моралних квалитета, да су овлашћени да врше правосудне функције у својим државама или да су изузетни правни стручњаци. Судије имају имунитет и тај имунитет уживају и после престанка судијске функције, наравно у односу на све радње које су обвављали док се баве или док су се бавили функцијом судије Европског суда правде. Судије Европског суда правде се именују на шест година, уз могућност реизбора. Судије између себе бирају председника суда на период од три године, уз могућност реизбора. Независност судија је загарантована, пре свега њиховим статусом. Расправе Суда су тајне. Судије су независне у односу на своју матичну земљу.

Значајан чинилац у раду Суда су општи правобраниоци, који могу да дају правно мишљење о сваком предмету који се појави пред судом. Општи правбобраниоци помажу судијама у обављању судијских функција, али они нису заступници ни Уније ни страна у спору. Они Суду предочавају своје мишљење о спору који је у току, пре изрицања пресуде. Иако та мишљења не обавезују Суд, често их Суд прихвата и одлуке заснива на њима.

4 Protocol of 8 April 1965 on the privileges and immunities of the European Communities (OJ 152).(Извор:http://www.ena.lu/europe/european-union/communities-brussels-1965-consolidated-2001.htm).5 Д. Васић, И. Радић, М. Симић, М. Хрњаз, М. Милосављевић, Учимо о Европи, Центар за слободне изборе и демократију (ЦЕСИД), Београд, 2005, стр. 20. Доступно на: http://www.cesid.org/pdf/Ucimo_o_evropi.pdf)6 Види: члан 223. Уговора о оснивању Европске заједнице (Извор: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/site/en/oj/2006/ce321/ce32120061229en00010331.pdf).

2

Светлана Радић 362/2004 семинарски рад

Председник суда обавља послове судске управе, а такође има и одређена овлашћења у поступку. Председник Суда распоређује послове коморама, именује судију известиоца за сваки посао, утврђује распоред расправа и хитно одлучује о захтевима за привремене мере.

Судски бележник је задужен да прима поднеске, депонује акта о поступку, саставља записнике на седници и руководи радом административних служби. У свом раду је подређен генералном секретару. Генералног секретара на шест година именују судије и правобраниоци. Мандат му се може поновити.

Надлежност Европског суда правде

Када се говори о надлежностима Европског суда правде, неки аутори сматрају да су надлежности овог Суда у већини земаља, које припадају групи континенталног права, подељене између судова опште надлежности и посебних судова у националном судском систему.

Основна надлежност Суда односи се на поштовање права приликом тумачења и примене Уговора о оснивању Европске уније и ову надлежност Суд спроводи кроз различите врсте поступака. Иначе, Суд правде је надлежан да решава спорове у свим случајевима када се на одређену правну ствар има применити право Европске уније. Како је то Уговором прописано, надлежност Суда правде у основи обухвата три области. Пре свега, Суд правде поступа по тужби због повреде Уговора, односно уговорне обавезе, коју по том основу против државе чланице може поднети Комисија или друга држава чланица7. Суд је надлежан да контролише законитост аката које заједнички доносе Европски парламент и Савет, аката Савета, Комисије и Европске централне банке, изузев оних који имају карактер препорука или мишљења8. У овим случајевима, Суд решава по тужби Комисије или државе чланице о надлежности, битне повреде правила поступка, повреде уговора или другог прописа, или прекорачења или злоупотребе овлашћења.

Суд је надлежан да даје мишљење о претходном питању у вези са применом Уговора, као и да даје тумачења аката које су донели органи Уније. Национални судови могу увек захтевати од Суда да донесе одлуку о претходном питању када се такво питање постави у спору пред националним судом. У вези са тим, национални судови су дужни да затраже мишљење Суда када се претходно питање постави у спору пред националним судом против чије одлуке нема правног лека у домаћем правном систему.

Полазећи од тога да је надлежност Суда истовремено и разноврсна и комплексна, може се закључити да он у појединим случајевима има улогу међународног суда (international court) – када тумачи одредбе уговора, уставног суда (constitutional court) – када се бави питањима контроле законитости, другостепеног суда (appellate court) – када су у питању одлуке по претходним питањима и управног суда (administrative court) – у службеничким споровима.

7 Види: члан 226. и 227. Уговора о оснивању Европске заједнице (Izvor: http://eurlex. europa.eu/LexUriServ/site/en/oj/2006/ce321/ce32120061229en00010331.pdf)8 Види: члан 230. став 1. Уговора о оснивању ЕЗ.

3

Светлана Радић 362/2004 семинарски рад

У погледу настанка и уобличавања управног права Европске уније, управна (и друга) пракса Европског суда правде има веома важну улогу. Европски суд правде одиграо је одлучујућу улогу у стварању правног система Европске уније и постављању правних темеља који су неопходни за функционисање Уније. У процесу постепеног обликовања физиономије управног права Европске уније најзначајнија, ако не и главна улога припада Европском суду правде.

Улога Суда је посебно значајна у увођењу и интерпретацији појединих правних принципа који и данас чине темељ комунитарног правног система: принцип првенства комунитарних аката, принцип директне примене и директног ефекта прописа ЕУ у оквиру јединственог правног система ЕУ који је непосредно укључен у националне правне системе. Тако, може се рећи да се управно право Европске уније развија и кроз процес усклађивања управног права појединих држава чланица са правом Уније. Као пример може се навести како се управно право Европске уније примењује у Француској у којој Државни савет наставља са традицијом да својим одлукама и праксом ствара нове управно-правне институте. Државни савет је низом својих одлука прихватио супериорност међународног права, посебно права ЕУ у односу на национално право Француске. У том смислу, Државни савет је својом одлуком прихватио да општа правна начела могу бити изведена из међународних конвенција (на пример, у материји права избеглица); да су директиве Европске заједнице обавезне за државе чланице заједнице; да се француски закони, који нису у складу са међународним уговорима, не могу примењивати сагласно члану 55. Устава Француске Републике; да је судија овлашћен да сам тумачи међународне конвенције без обавезног обраћања Министарству иностраних послова, као и да француски законодавац мора поштовати право изведено из права Европске заједнице, односно њених регулатива и директива.

Снажна интеракција између управног права ЕУ и националног управног права земаља чланица произвела је значајне промене у националним правним системима и подстакла процес њихове хармонизације. Стални контакти између јавних службеника земаља чланица и јавних службеника Европске комисије, развој посебног европског система управног судства, као и стварање заједничког система управних вредности и принципа допринели су уједначавању управног права земаља чланица. Као резултат целог тог сложеног процеса, створен је посебанг европски систем управног права, који неки аутори називају ,,европски управни простор” (European Administ-rative Space)9. С обзиром на то да само усвајање прописа ЕУ не може гарантовати и њихову ефикасну примену, Европска комисија инсистира на изградњи административних капацитета који ће омогућити безболан улазак у ,,европски управни простор”.

Хармонизација управног права и прихватање заједничких европских вредности и стандарда тиме добијају изузетан значај за све државе у транзицији које намеравају да се у ближој будућности уклопе у европски правни систем.

Улогу управног суда (административног трибунала) Суд правде има када поступа у службеничким, тј. радним споровима. Надлежност Европског суда

9 SIGMA Paper No. 23: Preparing Public Administration for the European Administrative Space, OECD,1998, стр. 14–15. (Извор: www.oecd.org/puma /sigmaweb).

4

Светлана Радић 362/2004 семинарски рад

правде за радне спорове предвиђена је чланом 236. Уговора о оснивању европске заједнице. Радне спорове покрећу запослени у органима ЕУ који су незадовољни одлукама у вези са својим запослењем, поступком запошљавања, пензијама и сл.

Надлежност у овим споровима је до сада два пута мењана. До оснивања Првостепеног суда (1989), радни спорови су били у надлежности Европског суда правде. Међутим, због огромног броја предмета који су довели до пренатрпаности, радни спорови су прешли у надлежност Првостепеног суда, а Европски суд правде остао је надлежан за другостепени поступак по жалби на одлуку Првостепеног суда у овој врсти спорова, с тим што је његова надлежност ограничена на правна питања. Надлежност Европског суда правде за ову врсту спорова последица је јаког утицаја француске управне доктрине, с обзиром на то да француски Државни савет има сличну надлежност у односу на државне службенике у вишим звањима у француској државној управи. Интересантно је да је то једина врста поступка у којем физичка лица покрећу поступак пред овим Судом.

Управно-судски карактер надлежности Суда долази до изражаја и у споровима о законитости аката Заједнице. У вршењу ове надлежности Европски суд правде поступа и као уставни и ако управни суд. Да би један акт могао бити предмет оцене законитости, тј. акт који може бити побијан тужбом за поништај, потребно је да испуњава одређене услове. Пре свега, мора да буде акт који је усвојила нека од институција Заједнице, затим потребно је да може да произведе одређена правна дејства и најзад, мора бити коначан10. Акти националних органа не могу бити предмет тужбе за поништај. С тим у вези, у предмету European Parliament v. Council, Суд је закључио да одлуке које доносе представници држава чланица када нису у својству чланова Савета не могу бити испитиване у поступку за поништај.

Поводом питања ко може поднети тужбу за поништај разликују се привилеговани и непривилеговани тужиоци. У привилеговане тужиоце спадају државе чланице, Савет, Комисија, Европски парламент, Финансијски суд и Европска централна банка11. Под непривилегованим тужиоцима мисли се на физичка или правна лица која подижу тужбу, и у тим случајевима разликују се две ситуације. Ако физичко или правно лице подиже тужбу против акта који се односи на то лице (нпр. нека одлука Комисије), претпоставља се да су испуњени услови за подношење тужбе.

Међутим, ако лице жели да покрене поступак за поништај акта који се односи на друго лице или се ради о општем акту, треба да докаже да га акт ,,непосредно и појединачно погађа“12.

Надлежност за тужбу за поништај подељена је између Европског суда правде и Првостепеног суда, тако да Европски суд поступа само по тужбама

10 Александра Чавошки, Ана Кнежевић Бајовић, Душан Поповић, Европски суд правде, Институт за упоредно право, Београд, 2006, стр. 72–74.11 Види: члан 230. Уговора о оснивању ЕЗ.12 Види: члан 230. Уговора о оснивању ЕЗ.

5

Светлана Радић 362/2004 семинарски рад

које подносе привилеговани тужиоци, док је Првостепени суд надлежан у свим осталим случајевима.

Надлежност Суда поводом тужбе због пропуштања подсећа на надлежност управног суда, јер је ова надлежност последица тзв. ћутања управе. Ћутање управе је ситуација која настаје када Европски парламент, Савет или Комисија пропусте да донесу одређени акт. У погледу саме врсте акта о коме је реч, из праксе Европског суда правде произилази да се мора радити о обавезујућем акту13. То је и логично, јер би подношење тужбе због пропуштања органа да усвоје неки акт који нема обавезујућу природу представљало непотребно коришћење процесних овлашћења. И ова надлежност за тужбу због пропуштања је подељена између Европског суда правде и Првостепеног суда14.

У одређеној мери, и област заштите људских права потпада под управну јурисдикцију Суда правде. Теоријски посматрано, област заштите људских права у оквиру Заједнице (Уније) односи се на повреду ових права од стране саме Заједнице (Уније). У том случају покретање поступка пред Судом правде могуће је када су ова права повређена од стране држава чланица Заједнице (Уније). Међутим, у пракси, у случају повреде људских права судску заштиту најчешће пружају судови држава чланица, као и посебан механизам који је, у оквиру Европског савета, установио Европски суд за људска права15.

У погледу контроле поштовања људских права од стране Европског суда правде, важно је рећи да он нема надлежност да примени Европску конвенцију о људским правима када контролише законитост аката Заједнице (Уније), јер Европска конвенција није део правог поретка Заједнице (Уније), али је Суд више пута поновио да је његово устаљено тумачење да основна права чине општа начела права чије поштовање обезбеђује судски систем Заједнице (Уније).

Правна средства пред Судом правде

Суду правде се могу поднети следећа правна средства: тужба због неиспуњења обавезе, захтев за поништавање акта, тужба због пропуштања обавеза, захтев за сношење одговорности, захтев службеника заједнице поводом спора у границама одређеним Статутом о раду запослених, захтев за давање мишљења, захтев за одлучивање о претходном питању.

Тужба због неиспуњења обавезе државе чланицеОва тужба је предвиђена одредбом члана 226. Уговора за случај да

Комисија оцени да држава чланица није испунила обавезу из овог Уговора. У том случају Комисија даје образложено мишљење пошто је претходно држави која је прекршила обавезу дала прилику да се изјасни. Истовремено се држави, даје рок да поступи у складу са мишљењем. Ако држава не поступи у складу са мишљењем у року који је одредила Комисија, Комисија је овлашћена да тражи

13 Види: члан 232. Уговора о оснивању ЕЗ.14 Види: члан 51. Статута Европског суда правде (Izvor: http://curia.europa.eu/en/instit/txtdocfr/txtsenvigueur/statut.pdf). Датум приступа 27. август 2007.15 Европски суд за људска права образован је Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода (1950). Његово седиште је у Стразбуру.

6

Светлана Радић 362/2004 семинарски рад

одлуку Суда. Тужбу подноси или Европска комисија или једна од земаља чланица.

Суд својом одлуком констатује неизвршење обавезе, изриче мере, али не може присилити државу да своју обавезу испуни. У уговору је прописано да је држава обавезна да предузима мере којима ће извршити одлуку Суда правде. Уколико Комисија оцени да дотична чланица није донела такве мере за извршење одлуке Суда у утврђеном року, Комисија може о томе да обавести Суд правде. Истовремено она издаје, после давања могућности овој држави да поднесе примедбе, образложење у коме су тачно назначене тачке по којима се држава није придржавала одлуке Суда.

Уколико држава није донела мере за извршење одлуке Суда у утврђеном року, Комисија може о томе да обавести Суд правде. Истовремено, она предлаже висину паушалног износа или новчане казне, коју, сходно околностима, треба да плати дотична држава. Ако Суд правде утврди да се држава чланица није придржавала његове одлуке, он може да јој наложи плаћање паушалног износа или казне.

Захтев за поништај актаОво правно средство има за циљ да обезбеди усклађеност аката и одлука

Заједнице са Уговором и да реши проблеме око расподеле надлежности међу институцијама Европске уније.

Тужба се може поднети због ненадлежности, повреде битних правила поступка, повреде Уговора или сваког другог правног прописа који се односи на његову примену.

Ову тужбу могу да поднесу земље чланице као и институције - Европски парламент, Финансијски суд, Европска централна банка.

Под истим условима овај поступак може да покрене свако физичко или правно лице против одлука донетих против њега, као и одлука донетих у виду уредби или одлука упућених неком другом лицу а које га непосредно погађају.

Уколико Суд оцени да је тужба основана, огласиће ништавним оспорени акт. Покретање поступка везано је за рок од два месеца рачунајући од објаве акта, његовог саопштавања или од дана када је подносилац на други начин са тим актом упознат.

Тужба због пропуштања Ова тужба се примењује када нека институција (Европски парламент,

Савет или Комисија) пропусти да донесе одлуку, а што је супротно одредбама Уговора. Да би тужба могла да се поднесе, потребно је да орган који је пропустио да донесе одлуку, буде претходно позван да нешто предузме. Ако у року од два месеца од позива, орган не заузме став, тужба се може поднети у наредном року од два месеца. Ово је типична тужба “због ћутања администрације”.

За подношење овакве тужбе овлашћене су земље чланице, институције и појединци (када се односи на њих директно и појединачно).

У случају да се тужба покаже основаном, Суд правде констатује пропуштање и изриче мере које треба донети. Орган или органи чије је пропуштање проглашено супротним Уговору дужни су да донесу мере о извршењу одлуке Суда правде.

Тужба за накнаду штете

7

Светлана Радић 362/2004 семинарски рад

Ова тужба се односи на штету коју су причинили трећем лицу институције или њихови службеници и на обештећење оштећеног лица.

Ове тужбе могу подносити појединци. Тужиоци треба да докажу одговорност Заједнице кроз постојање кривице

и настале штете.

Приговор службеника - радни спорИнституције Европске заједнице запошљавају значајан број службеника.

Спорови који настају између институција Заједнице у својству послодавца и њених службеника решавају се пред Судом правде. У случају да су испуњени услови, Суд досуђује накнаду штете.

Захтев за давање мишљењаУговором су предвиђени случајеви када се закључују споразуми између

Заједнице и једне или више држава или међународних организација када Комисија подноси препоруке Савету који је овлашћује да започне потребне преговоре. Преговоре води Комисија у договору са специјалним комитетима које именује Савет да би јој помогли у обављању тог задатка.

Када постоји сумња о компатибилности предлога међународног уговора са одредбама Уговора, може да се затражи мишљење Суда правде о усклађености предлога неког споразума са одредбама овог Уговора. Савет, Комисија или држава чланица могу тражити мишљење Суда правде о наведеним питањима.

Уговорена надлежностНа основу одредбе члана 181. Уговора, Суд правде је надлежан да доноси

пресуде на основу арбитражне клаузуле садржане у јавноправном или приватно-правном уговору који је закључила Заједница или су закључени у њено име.

Захтев за одлучивање о претходном питањуДа би се обезбедила једнообразна примена права Заједнице у земљама

чланицама Суд правде обезбеђује сарадњу националних судова и Суда правде. Суд правде је надлежан да доноси одлуке о претходним питањима у вези

са тумачењем овог Уговора, ваљаности и тумачења аката који су донели органи заједнице, тумачења статута тела која су основана актом Савета, ако то ови статути предвиђају.

Када се проблем тумачења права заједнице или правоваљаности неког акта заједнице постави пред националним судом, он може да поднесе захтев Суду правде у облику питања које се решава пре почетка главне расправе - како треба тумачити дотични текст или акт. Постоји обавеза обраћања Суду правде када се питање тумачења права Заједнице постави суду против чије одлуке нема права жалбе (Касациони суд, Државни савет).

Најважнији облик захтева је управо захтев за одлуком о претходном питању. Ово због све већег продора прописа заједнице у правни поредак земаља чланица.

Суд правде коме је поднета одлука националног суда, објашњава право Заједнице, али при том не прејудицира решење спора који спада у надлежност националног суда који примењује право Европске заједнице.

Поступак пред судом правде

8

Светлана Радић 362/2004 семинарски рад

Правила поступка пред Европским судом регулисана су Протоколима о Статуту Суда уз сваки од три оснивачка уговора европских заједница и Пословником о раду16. Сходно чл. 188. Уговора о ЕЗ, за усвајање Пословника (који доноси Суд), потребно је једногласно одобрење Савета17. У погледу редовног поступка пред Судом, постоји разлика измеду поступка по директним тужбама (direct actions) и поступка у прелиминарном одлучивању Суда (preliminary rulings). Поступак пред Судом се састоји из писменог и усменог дела18

Поступак непосредне тужбе У поступку непосредне тужбе поднесак се подноси Суду препорученом

пошиљком преко судске писарнице. Поднесак се уписује у регистар Суда и објављује у Службеном листу. После тога председник Суда именује судију известиоца задуженог за праћење предмета. Пошто се изабере судија известилац, први правобранилац бира правобраниоца.

Потом се поднесак доставља противној страни која има месец дана да дâ свој одговор. На крају спроведених извиђаја, предмет се износи на јавну расправу пред судије. Неколико седмица по одржаној јавној расправи правобранилац износи своје закључке. Суд одлучује на основу предлога судије известиоца.

Поступак за доношење одлуке по претходном питањуОвај поступак се, као што је речено, иницира актом националног

правосуђа које Суду правде поставља питања у вези са тумачењем или правоваљаношћу неког акта Заједнице.

Захтев који је примљен судски писар даје на превођење и доставља га странкама. Суштина захтева се објављује у Службеном листу. У року од два месеца странке могу да саопште примедбе.

Даље, поступак тече именовањем судије известиоца који ће пратити предмет, бирањем правобраниоца који ће изнети своје мишљење. Захтев се даје на одговор. Након спроведеног извиђаја предмет се износи пред судије на јавну расправу. Прибавља се мишљење правобраниоца. Потом, Суд одлучује по предлогу судије известиоца. Одлуке суда се доносе већином гласова.

Извршење пресудаУговор прописује да су пресуде Суда правде извршне под одређеним

условима. Пресуде којима се утврђује новчана обавеза лицима, али не и државама,

представљају извршне наслове. На принудно извршење се примењују прописи грађанског поступка оне државе на чијој се територији спроводи извршење.

Свака влада државе чланице одређује национални орган који је надлежан да донесе одлуку о извршењу. Национални орган у том поступку само проверава аутентичност одлуке и без икаквих других формалности дозвољава извршење.

Поступак принудног извршења покреће се на захтев заинтересоване странке. Захтев се подноси надлежном националном органу. Принудно

16 Обављен је у ОЈ Л 176/7, 1991.17 Обављен је у ОЈ Л 136/1, 1991.18 Одредбе ча. 18. Протокола о Статуту Суда ЕЕЗ уз Римски уговор о ЕЕЗ. A. Campbell, ,,Common Market Law’’, Vol II, Longmans, Oceana, 1969, p. 210

9

Светлана Радић 362/2004 семинарски рад

извршење може да буде одложено само одлуком Суда. Међутим у надлежности је националних судова да испитују правилности извршних мера примењујући своје национално законодавство.

Закључак

10

Светлана Радић 362/2004 семинарски рад

Из свега изложеног, може се констатовати да је захваљујући својим надлежностима, овај Суд успео да изгради свој ауторитет и постане уставни суд Европске уније. Улога овог Суда, односно његова судска пракса од непроцењивог је значаја за формирање управног права Европске уније и за продубљивање европске интеграције.

Државе које приступају Европској унији ратификују посебним актом Уговор о оснивању. Тиме Уговор постаје саставни део унутрашњег права држава чланица. Од момента ратификације национални судови би били дужни да одредбе Уговора третирају као важеће, позитивно право. Упутства која доносе надлежни органи Европске заједнице уносе се на основу националних прописа у домаће правне поретке држава чланица.

Остваривањем начела ефикасне судске заштите, Суд правде је кроз своје одлуке омогућио усклађивање правних средстава заштите са европским правом и стварање нових правних средстава. Пример за то су тужбе за накнаду штете од државе због неспровођења упутстава Заједнице и привремене мере које су дозвољене пред националним судовима и када их национално законодавство не познаје.

Одлуке Суда правде се објављују у службеном листу Европске заједнице и Збирци судских одлука и значајне су за јединствену примену комунитарног права.

Наша земља је примљена у Савет Европе, а опредељена да приступи Европској заједници. У том процесу један од задатака је да се припреме судови да примењују европско право у споровима са елементом европског спора, да Суду правде иницирају решавање одређених случајева кад су за то испуњени услови. У склопу реформе правосуђа неопходна је и реформа образовања на правним факултетима, реформа образовања судија, и усклађивање не само материјалних прописа из домена основних права и слобода, тржишта, заштите потрошача, већ и процесних закона.

11

Светлана Радић 362/2004 семинарски рад

Литература

Гордана Илић Гасми, "Право и институције Европске уније", Београд,

2008.

Љиљана Вељић, www . informator . co . yu

Миодраг Старчевић, " Међународно привредно право", Београд, 2007.

Зоран В. Радовић, www . rrattorneys . com Београд, јул 2006.

internet http://curia.europa.eu/

12