Elementri Krovinh Konstrukcija (1)

7/26/2019 Elementri Krovinh Konstrukcija (1)

1/10

UNIVERZITET U BEOGRADU

SAOBRAAJNI FAKULTET

ODSEK ZA LOGISTIKU

Predmet:

GRAEVINARSTVO

S E M I N A R S K I R A D

ELEMENTI KROVNE KONSTRUKCIJE

Nastavnik:

Prof. dr Branislav Pujevi, dipl.in.

Studenti

Ale!sandar Mijailovi, "#$%&'()

BEOGRAD 2016.

SADR*A+


2/10

1.UVOD....................................................................................................................... 3

1.1.Krov................................................................................................................... 3

1.2.Konstrukcija....................................................................................................... 3

1.2.1.Potkonstrukcije............................................................................................ 3

2.KROVA KO!RUK"#$A.............................................................................................%

2.1 Po&e'a krovni( konstrukcija )re*a *aterija'u...................................................%

2.2.Drvene krovne konstrukcije...............................................................................%

2.2.1.Vrste krovin( konstrukcija........................................................................... +

2.3 ,eta'ne-e'ine krovne konstrukcije................................................................./

2.3. Betonske krovne konstrukcije...........................................................................

2.%.Osta'e krovne konstrukcije................................................................................

2.+.!tak'o kao krovni )okriva................................................................................

3. e'eni krovovi.........................................................................................................

%.AK$U4AK..............................................................................................................

+.#5ERA5URA........................................................................................................... 10

2 P a 7 e


3/10

1.UVOD

Kro istoriju -oli s-o da uo/i-o da sa ravojo- te0noloija !oje se !oriste ura1evinarstvu i uvo1enje- novi0 -aterijala, ra1evins!i o2je!ti su se !onstantoravijali i postajali !o-ple!sniji. Krovovi i !rovna !onstru!3ija nisu iueta!. Kada

poleda-o ne!e od najlep4i0 !rovova !ao 4to su !upola Aja Sofije,Istan2ul, 5I ve!6!upole I !atedrale u 7iren3i, Bruneless!i, 85 ve!6 nadstre4i3a #li-pijs!o stadiona uMin0enu aista -oe-o uo3iti sloenost, lepotu i rane varija3ije !rovova i !rovne!onstru!3ije.

1.1.Krov

Krovoi /ine ornju avr4nu !onstru!3iju rade, 4tite je od padavina i drui0atv-sfers!i0 uti3aja 9 vetra, 0ladoe , topline :. #snovna fun!3ija je da pri-e i prenesuoptereenje. Postoje rane vrste !rovova i -oe-o i0 deliti pre-a 2roju !rovni0

ravni9jednovodne, dvovodne itd.:, pre-a o2li!u9 ravne i !ose :. Krovovi su sa/injeni odne!oli!o osnovn0 ele-enata

Krovna !onstru!3ija 9sa pot!onstru!3ijo-: Krovni po!riva/ Iola3ioni sloj ;avr4ni ele-enti I apli!a3ije.

3 P a 7 e


4/10

Postoje I dodatni -aterijali !oji slue a 0idroiola3iju , reula3iju vla!e ,ter-oiola3iju potporni polulu!ovi !oji preui-aju 0oriontalnesile lavni0 lu!ova, itd:, pravi !ora! napred, naro/ito u rasponi-a i o2li3i-a, -oao je

2iti napravljen te! sa pojavo- ar-irano i prednaprenuto 2etona i sa-o /eli!a !aora1evins!o -aterijala.

% P a 7 e


5/10

Danas postoje

Drvene !rovne !onstru!3ije "a-elirane !rovne !onstru!3ije Metalne=?eli/ne !rovne !onstru!3ije Betons!e !rovne !onstru!3ije Sta!lo !ao !rovni po!riva/

2.2.Drv(n( "rovn( "onsr!"#$%(

Drvene !rovne !onstru!3ije i-aju najduu tradi3iju u ra1evinarstvu. #snovni tipdrveni0 !rovni0 !onstru!3ija /ine ele-enti !vadratno ili pravouaono prese!a

@avanja/e Stu2ovi Kosni3a Pajante Roovi Nosa/i roova 9 ven/ani3e, podronja/e, sle-anja/e , letve a pot!onstru!3iju :. Itd


6/10

Raspinjaeilipajantesu ulavno- tanji0 prese!a i postavljaju se i-e1u dva roa da 2iu!rutile spoj dva roa. Sa jedni- paro- roova i pajanto- for-ira se !onstru!3ija uo2li!u slova A

Stolice su po-ona !onstru!3ija !od dua/!i0 !rovi4ta. Slue !ao jos jedna potporna

ta/!a a roove. Krovni0 stoli3a po ived2i i-a -noo ali sve i-aju ore spo-enutuna-enu. Kod te4!i0 !rovova one su o2avean deo !rovne !onstru!3ije.

Spajanje svi0 ele-enenata !rovni0 !onstru!3ija se vr4i e!seri-a 4rafovi-a i spe3ijalni-spojni- ele-enti-a a !rovne !onstru!3ije 9 !linovi i !lanfe ili !la-fe :. Rasponidrveni0 ele-enata standardni0 di-enija na ovi- !rovovi-a su do %,)- !a!o ne 2ido4lo do ivijanja 9toli!a -oe 2iti slo2odna duina roa, stu2a ili podronja/e odoslon3a do oslon3a:.

2.2.1.Vrs( "rov$n+ "onsr!"#$%&

?etiri osnovne vrste drveni0 !rovni0 !onstr!3ija su$ Prani !rovovi' Krovovi sa stoli3a-a Krovovi sa visulja-a% Re4et!asti !rovovi

'r&n$ "rovov$

Prani !rovovi -ou se pri-enjivati na rada-a a!o su adovoljeni sledei uslovi

;rada -ora i-ati raspon od (- Nai2 !rova -ora 2iti pre!o %) stepeni ;rada -ora i-ati drvenu !rovnu !onstru!3iju

Duina roova !od prani0 !rovova -oe 2it najvi4e od %.) -, a a!o stavlja-o pajanteonda je duina roa od ,)-. F!ruenja se -oraju ivestu u popre/no- i uduno-s-eru.

Krovov$ s& so*$#&-&

Krovovi sa stoli3a-a -ou se pri-anjivati a sve raspone rada I nai2e ali pod

uslovo- da osi- spolja4ni0 nosivi0 idova u radi postoje jo4 i uduni nosovi idovi!oji slue !ao oslona3 stupova stoli3a. Kod ovi0 !rovoa sa stoli3a-a roovi se oslanjajuna 0oriontalne rede !oje su paralelne sa stre0o- I naiva-o ispodronice.Podroniceu vr0u dvostre4no !rova naivaju seslemenjae.

Krovov$ s& v$s!*%&-&

6 P a 7 e


7/10

#vu vrstu !rovova pri-enjuje-o u rada-a de ne-a popreni0 nosivi0 idova neopostoje sa-o spolja4nji. #ptereenje sa sle-enja/e se prenosi pre!o !osni!a. +ednostru!avisulja se -oe !oristiti a ove nai2e !rovni0 plo/a I a raspone od G- i-edjuspolja4nji0 idova, a dvostru!e visulje od G do $'-.

Drv(n( "rovn( r(/("(Nji-a -oe-o savladati vee raspone, a ove re4et!e for-irane su ulavno- drveni-ele-enti-a for-ata das!e.

L&-(*$r&n( )rv(n( "onsr!"#$%(

Ravijene to!o- 88 ve!a otvorile su potpuno nove -ounosti !od savladavanja veli!i0raspona !onstru!tivni- ele-enti-a od drveta. Drveto- je danas, !ao i 2etono- i/eli!o-, -oue sprovesti s!oro sva!u ar0ite!tons!u ideju u delo re4et!aste !upole,

prostorne re4et!e ili !onole vei0 raspona... Pored toa, otvoren je put i a slo2odnoar0ite!tons!o o2li!ovanje !oje vi4e nije uslovljeno pravolinijs!i- linearni- ele-enti-arelativno jedna!o prese!a ve !onstru!tivni ele-ent -oe 2iti lu/ni ili sa rali!a-ao2li!a ili di-enija prese!a po svojoj duini. "a-elirane lepljene drvene !rovne!onstru!3ije od sredine 88 ve!a !rase -noe sports!e, ilo2ene i drue prostoredonosei u nji0 toplinu istorijs!i0 /ove!ovi0 stani4ta. Ravoj novi0 lep!ova, pre-aa,

protivpoarni0 a4tita, !ao i elja a dravi- o!ruenje-, o2e2edie siurno -estoovi- !rovovi-a i u 2udunosti 9ve danas na tri4tu postoje lepila !oja spajaju drvenerede prosti- suti3anje- /elo u /elo, ili e!spanivni lep!ovi !oji duotrajno u/vr4uju

po0a2ane spojeve drveni0 ele-enata:.

2.0 M(&*n((*$n( "rovn( "onsr!"#$%(

@ipovi /eli/ni0 !rovni0 !onstru!3ija po for-i pra!ti/no paralelno prate one od drveta,-e1uti-, ve na sa-o- po/et!u svo ravoja ovi !rovovi naovestili su do-ina3iju usavre-eno- ra1evinarstvu a0valjujui veli!i- rasponi-a !oje savladavaju, pre3ini-detalji-a, -e0ani/!i- !ara!teristi!a-a i neorani/eni- o2li!ovni- -ounosti-a.Dodatno, savre-ene tenje !a odrivoj radnji a0tevaju sirovine !oje se -ou relativnola!o re3i!lirati, a /eli! -e1u ra1evins!i- -aterijali-a u ovo-e aui-a prvo -esto.

R&-ovs"( -(&*n( "onsr!"#$%(

Po for-i nastavljaju se na tradi3iju osnovno tipa drveni0 !onstru!3ija, ali rali!a je uto-e 4to /eli! -oe savladati dale!o vee raspone i vea -e1u ele-enti-a je

jednostavnija, pre3inija i 0o-oenija 94rafljenje-, a!iv3i-a ili varenje-:, pa se 2roj

/ P a 7 e


8/10

ele-enata u !onstru!3iji natno s-anjuje 9ne-a potre2e a !o-pli!ovani- !rovni-stoli3a-a, !osni3i-a, pajanta-a:. Dodatno, -etal o-ouuje pri2linije di-enionisanjeele-enata pre-a prora/unu optereanja pa ti-e i opti-ia3iju upotre2e sirovina.

M(&*n((*$n( r(/("(

Savladae isti raspon !ao i one od drveta u natno -anji prese! ele-enata. Poredprosti0 re4et!i, !onstru!3ije !rovova u vidu prostorni0 re4et!i -ou savladati raspone narani3i ne-oue i to ele-enti-a prese!a od sa-o ne!oli!o 3enti-etara. #vaj tip!rovne !onstru!3ije naj/e4e se pri-enjuje a !rovove javni0 o2je!ata 9aerodro-s!i idrui sao2raajni ter-inali i sl.: ili a veli!e nadstre4ni3e 9stadioni, 2enins!e pu-pe,itd:.

Fpotre2a /eli!a a !rovne !onstru!3ije nosi iste prednosti i -ane !ao i a drue deloveo2je!ta.

#snovne prednosti su pre3ina -a4ins!a irada ele-enata !oja arantuje !valititet ivedeno stanja !oji

u potpunosti odovara proje!tu=predra/unu, 4to daje -ounost opti-ia3ije-aterijala i vre-ena rada

2ra uradnja prefa2ri!ovani0 ele-enata !oja ta!o1e s!rauje vre-e ivo1enjaradova.

Najvea -ana /eli/ni0 !onstru!3ija 9ne ra/unajui veli!e os3ila3ije 3ene na svets!o-tri4tu: jeste nji0ova sla2a otpornost na viso!e te-perature 9/eli! u2i nosee

!ara!teristi!e ve na '&&H > tj. na!on otprili!e $)-in dejstva pla-ena:, pa naro/itupanju tre2a posvetiti ispunjavanju protivpoarni0 standard.

2.0. B(ons"( "rovn( "onsr!"#$%(

L$n(&rn$ 3(ons"$ (*(-(n$ & r&-ovs"( &r-$r&no43(ons"( "rovn( "onsr!"#$%(

Ira1uju se naj/e4e !ao prednaprenuti 2etons!i nosa/i. Mou 2iti u o2li!u prosti0reda ili re4et!i. Flavno- se proivode u fa2ri!a-a i dovoe !ao otovi ele-enti na

radili4te de se vr4i nji0ovo spajanje u -onolitnu !onstru!3iju alivanje- spojeva2etono- na li3u -esta, ali se spajanje -oe vr4iti i avrtnji-a ili a!iv3i-a. Betons!i!rovovi -ou 2iti ra1eni i u o3*$"! &r-$r&no43(ons"$+ ,*o& rali/iti0 tipova9re2raste, sitnore2raste, o4upljene, itd:.

@ada je nosa/ !rovno po!riva/a pra!ti/no istovetan tipu -e1uspratne tavani3e, anaj/e4e onoj !oja se !oristi i na 3elo- o2je!tu. @a!o ar-irano2etons!e plo/e -ou 2iti

P a 7 e


9/10

sitnore2raste tavani3e 9sa ispuno-=!alupi-a od ope!ars!i0 ili peno2etons!i0ele-enata, EPSa, plasti!e, du2o!i0 trapeasti0 profila...:

pune ar-irano2etons!e plo/e 9livene na li3u -esta ili sastavljene odprefa2ri!ovani0 ele-enata:

o4upljene ar-irano2etons!e plo/e 9prefa2ri!ovani o4upljeni ele-enti ili npr.ola!4avanje !onstru!3ije plasti/ni- ele-enti-a ulavno- loptasti-:

2.5.Os&*( "rovn( "onsr!"#$%(

Pored ovi0 osnovni0a -aterijala !rovna !onstru!3ija -oe 2iti i od ope!e, sla-e,e-lje... ali 2o svoji0 !ara!teristi!a tada se -ora raditi u vidu lu!a ili svoda. Danas seova!ve !onstru!3ije pri-enjuju veo-a ret!o, ulavno- na e!speri-entalni- o2je!ti-aili !od re!onstru!3ija.@a!o1e, sve je /e4a pri-ena savre-eni0 -aterijala > sve veiupliv poli-era u ra1evinarstvu odnosi se i na !rovne !onstru!3ije. F ne!oli!o navrata

pisali s-o o poli-eri-a ar-irani- vla!ni-a > 7RP, !a!vi su pri-enjivani i a iraduoli-pijs!i0 o2je!ata a Ire u Pe!inu '&&G. odine.

2.6.S&"*o "&o "rovn$ ,o"r$v&

Kod po!rivanja sta!lo- vano je pose2nu panju posvetiti spre/avanju prodora F5 ra!ai preterano- arevanju unutra4nje prostora. #vo se re4ava upotre2o- spe3ijalni0sta!ala, a4titni0 folija 9fil-ova:, astori-a, tranena-a i sl.

0. Z(*(n$ "rovov$

Danas predstavljaju najpoeljnije re4enje !rovni0 povr4ina, naro/ito u radovi-a. Nji-ase postiu nie te-perature u sa-o- o2je!tu, vea vu/na iolovanost o2je!ta, -anjearevanje ur2ani0 3entara, duotrajnija a4tita !rovne !onstru!3ije i svi0 iola3ioni0slojeva, 2olje is!ori4enje at-osfers!i0 voda, poveanje 2iodiveriteta u radovi-a,uvo1enje prirodno o!ruenja u rads!a jera, for-iranje javni0 i polujavni0 eleni0

povr4ina, na nji-a je -oue uajanje drave 0rane, itd.

5.ZAKLJU7AK

I2or !rovne !onstru!3ije avisis od -noi0 uslova. Moe-o da pri-eti-o da postojiveli!i 2roj rali/iti0 !rovni0 !onstru!3ija i sva!a od nji0 i-a svoje prednosti i -ane. Saodre1eno- !rovno- !onstru!3ijo- postiu se rali/iti reulati i sva!a !onstru!3ija i-a

P a 7 e


10/10

svoju na-enu. ;ato se u planovi-a o2je!ata !oji se ira1uju jasno -ora na3rtati i staitip !rovne !onstru!3ije i !rova. Drvena !rovna !onstru!3ija i dalje najastupljenija 2ilo!od nas ta!o i u svetu. #stale !rovne !onstru!3ije su pronasle svoju pri-enu i sve suastupljenije. Krovne !onstru!3ije i dalje su u veli!oj -eri avisni od tradi3ije,ur2anisti/!i0 orani/enja, lo!alni0 resursa i tri4ta, vani/ni0, ali i uo2i/ajeni0,nevani/ni0, standarda radnje. Krovne !onstru!3ije se nepre!idno ravijaju I u

2udunosti e se teiti na upotre2i novi0 -aterijala !oji i vise e se o2airati na e!olo4!ifa3tor i dalji ravita! eleni0 !rovova.

6.LITERATURA

10 P a 7 e

Elementri Krovinh Konstrukcija (1)

Documents

Transcript of Elementri Krovinh Konstrukcija (1)