UVOD

Kada sam se pre nekoliko meseci, i posle niza osobitih doživljaja na juguTihog Okeana i na drugim mestima, o emu e biti re i na stranicama ove knjige,— kada sam se posle svega toga vratio u Sjedinjene Države, slu aj je hteo da seupoznam sa izvesnom gospodom iz Ri monda u Virdžiniji. Gospoda ta pokazivahuneobi an interes za sve što se odnosilo na krajeve koje sam posetio, inavaljivahu na mene da o svemu dam javan izveštaj; naglašavali su ak da mi jeto neka vrsta dužnosti. Ja sam imao više razloga da predlog ne primim. Neki odtih razloga bili su isto li ni, i te zadržavam za sebe; ali, bilo je idruk ijih. Okolnost što za dosta dugo vreme svoga putovanja nisam vodio dnevnik,ispunjavala me je brigom da po golom se anju ne u biti u stanju da izradimdovoljno ta an i povezan izveštaj; a ako izveštaj ne bude takav, ne e od njegaostati utisak one stvarne istinitosti koji bih ina e postigao, uz jednuopreznost: da isklju im oha prirodna i neizbežna preterivanja u koja tako radozapadamo kad je re o doga ajima iji je uticaj na maštu bio snažan. Drugi jerazlog u tome što su svi slu ajevir o kojima bi trebalo da pri am, bili takoudnovati da bih, zbog nepotvr enosti njihove (mogao bi da ih potvrdi samo jedanpratilac, melez, koji se sa mnom vratio), smeo ra unati na verovanje jedino ukrugu moje porodice i mojih prijatelja, ljudi koji znaju za moje strogoistinoljublje, dok bi šira javnost moja pri anja3sigurno smatrala kao drske i vešte izmišljotine. Najglavniji je pak razlog ležaou nepoverenju sa kojim sam se odnosio prema mojim književni kim sposobnostima.Me u onom gospodom iz Virdžinije koja su se tako živo interesovala za moj putniizveštaj, a naro ito za onaj njegov deo koji bi govorio o Antarkti kom moru —nalazio se i g. Po, do nedavno urednik »Južnog Literarnog Izvestioca«, mese nerevije, koju izdaje g. Toma Hvajt u Ri mondu. On, g. Po, silno me nagovaraše daodmah izradim opširan opis svega što sam video i doživeo, a da se za sve ostalooslonim na oštroumlje i zdravu pamet publike; jer, kako je možda dobro tvrdio,ma koliki bili književni nedostaci moje knjige, baš e ta neiznegovana izrada —ukoliko se uopšte mogne o njoj govoriti — biti jedan dokaz više za istinitoststvari.Ja, kraj svega toga, gotovo da se nisam mogao odlu iti da primim njegov savet,On mi tada, vide i da baš nikako ne kre em s mesta, u ini ovakav predlog: da mudozvolim da on, na osnovu mojih saopštenja, svojim re ima izradi prvi deo mojihavantura, i da to štampa u »Izvestiocu« kao izmišljenu stvar. S tim sam sesložio, pod uslovom da se moje ime ne sporninje. Na taj na in izašla su dvaodlomka tobožnjeg romana u brojevima »Izvestioca« za januar i februar 1837e; ada bi im se sasvim osigurao karakter umetni ke tvorevine, g. Po je usadržaju revije naveo svoje ime.Dejstvo koje je postignuto tom lukavom prevarom nagnalo me je najzad da priredimi izdam spomenute avanture u pravoj celini; naime, uverio sam se da, uprkospesni kom ruhu, u koje je savršeno vešto zaodenut onaj deo mog izveštaja što ještampan u »Izvestiocu« (i to bez izmene i jednog stvarnog detalja), uverio samse, kako rekoh, da publici, kraj svega toga, nije bilo ni4na kraj pameti da tu stvar uzme kao pesni ku tvorevinu: g. Po je dobio pove ibroj pisama koja su svedo ila o sasvim suprotnom mišljenju. Iz toga samzaklju io da fakta u mojoj pri i mora biti da su takva da sama sobom isti udovoljno znake stvarnosti, i da se nemam mnogo bojati neverovanja publike.Pošto sam ovo izneo, lako e se poznati koliko od ovoga što dolazi pripisujemsvome peru; a još jednom naglašavam da strane koje je izradio g. Po ne sadrženijedan krivo pretstavljen fakt. ak ni onim itaocima koji nisu videli brojeve»Izvestioca«, ne treba naro ito govoriti gde njegovo u eš e prestaje, a mojepo inje: razlika u stilu bi 'e odmah svakome jasna.Njujojk, jul 1838A. G. Pim

Ime mi je Artur Gordon Pim. Otac mi je bio ugledan trgovac pomorskom robom uNantuketu, gde sam se ja rodio. Ded moj sa materine strane bio je traženadvokat. Taj ovek je u svemu imao sre e: njegove spekulacije u Edgartonskojnovoj banci, kako se onda zvala, bile su veoma uspešne; koje to, a koje drugo,omogu ilo mu je da lepu svotu novca ostavi nastranu. Mene je, tako mi se ini,voleo više no ikoga na svetu, i ja sam se nadao da u naslediti najve i deonjegova imanja. Ka mi je bilo šest godina, poslao me je u školu staromgospodinu Riketsu, oveku sa jednom rukom i sa veoma ekscentri nim ponaSanjem:njega je poznavao svako ko je dolazio u Novi Be ford. U toj školi ostao sam donavršenja šesnaeste godine, da posle pre em u akademiju gospodina Ronalda, kojaje stojala na visu iznad grada. Tu sam se sprijateljio sa sinom gospodinaBarnarda, jednog brodarskog kapetana, koji je obi no putovao u službi firmeLojda i Vredenburga; gospodin Barnard je bio dobro poznat u Novom Bedfordu, iimao, znam, mnogo ro aika u Edgartonu. Njegov sin zVao se Avgust, i bio je skorodve godine stariji od mene. Putovao je jedared sa ocem u lov na kitove, i mnogomi je govorio o svojim doživljajima u Tihom Okeanu. Ja bih ga esto pratio ku ii ostajao kod njega do ve era, nekada i da no im. Spavali bismo tada u | jednomkrevetu, i Avgust mi ponekad do same zore nije I dao da zaspim, pri ao mi ouro enicima ostrva Tiniana, i drugih mesta, koja je na putu isvam video. Najzad1 je i mene dohvatio silan interes za sve što sam uo, B i postepeno je sazrelau meni želja a idem na more.IImao sam jedan amac sa jedrima, »Ariel« se zvao, a vredeo je otprilikesedamdeset i pet dolara. Nosio je polupalubu, sa kablnom na prednjem delu la e,a jedrila i konopi bili su mu uspremljeni kao kod šalupa; ne znam mu višetonažu; ali, bez teško a mogao je da primi deset osoba. Na toj la ici izveli smoAvgust i ja nekoliko tako drskih poduhvata kako samo može da se zamisli. Kad ihse sada setim, moram udom da se udim. kako sam uopšte još živ.Saopšti u jednu od tih avantura, pre no što pre emna duže i važnije pri anje. Jedne ve eri je kod gospodinaBarnarda bilo društvo, i pred kraj sedeljke kako ja takoi Avgust bili smo prili no nakvašeni. Kao obi no, nisamišao ku i, nego osta oh da preno im kod druga. On jemirno zaspao, bar mi se tako inilo, ne dodirnuvši pretoga nijednom re ju svoj omiljeni predmet. Društvo serazišlo otprilike oko jednog asa po pono i. Ležali smotako bi e pola asa, i taman sam ja hteo da zadremam,kad on odjednom sko i i opsova krupno da, bogme, ni ikojem Arturu Pimu za ljubav ne e spavati, kad napolju \duva tako krasan svež vetar sa jugozapada. Nikada seu svom životu nisam više iznenadio no tada: ne znaju ikakva mu je namera, mislio sam da su ga popijenovino i liker ošamutili. On, me utim, po e sasvim sabrano da razgovara, re e da nikako nije,' kao što bihja hteo, pijan, naprotiv, da nikada nije bio tako trezankao tada. Samo mu se ne e, nastavljao je, da kao pasprespava tako divnu no , i zato je rešio da ustane,da se obu e i da se pro e po moru. Ja ne znam pravošta me je na te re i snašlo; ali, još on nije ni prestaoda govori, a ja sam ve sav treptao od uzbu enja i. želje, i njegova luda ideja inila mi se najizvrsnijai najpametnija na svetu. Napolju je duvao jak vetar,skoro bura, i bilo je hladno: Zašli smo ve bili dobrou oktobar. Ipak, i to u ekstazi, sko io sam iz krevetai izjavio drugu da sam isto tako hrabar kao i on, da mise isto tako ne e da ostanem da ležim kao pseto, i dasam isto tako spreman na svaku pustolovinu kao makoji Avgust Barnard u Nantuketu.

Obukosmo se nadvojenatroje i pojurismo k la ici. Brodi je bio privezan nastarom porušenom prista8ništu, blizu radionice Pankija i druga, i udarao je o agljajive balvane, kao dae se raspasti. Avgust u e u brodi da izbaci vodu, koja ga je bila do polovineispunila. Ka je to ura eno, digosmo trouglasto i veliko jedro, okrenusmo navetar, i zaplovismo odvažno u more.Vetar, kao što sam rekao, duvao je snažno od jugozapada. No je bila veoma vedrai hladna. Avgust je seo da krmani, a ja sam stojao kraj katarke, na polupalubi.Leteli smo velikom brzinom, a re i nismo progovorili od trenutka kadasmo odrešili la icu. Najzad, ja zapitah druga koji pravac misli da uzmei kada misli da emo se vratiti ku i. On je prvo samo zviždukao, a naposletkumi džandrljivo odgovori: »Ja pdoh na mpre, a ti, ako ti se tako svi a,možeš i ku i«. Ja ga pogledah, i spazih da je veoma uzbuden, mada se pretvaraoda je miran. Dobro sam ga video na mese ini: lice mu je bilo ble e od mramora, aruka drhtala da je jedva držao krmu. Osetio sam da nešto nije kao što treba, izabrinuo sam se. U to doba sam se još slabo razumevao u veštini upravljanja nabrodu, i bio sam ostavljen mornarskoj veštini svoga druga. Uza to, vetar jeodjedared postao ja i, i mi se brzo ponesosmo daleko od obale. Kraj svega toga,stideo sam se da odam i najmanji strah, i skoro pola sata utao sam kao nem.Najzad nisam više mogao da se savla ujem i rekoh Avgustu da bi, kanda,najbolje bilo da okrenemo kopnu. Kao i malo as, on mi itav minut ne odgovaraše,niti uzimaše na um moj savet. »Polagano, — re e najzad, — imamo vremena...polagano... ku i...« Ja sam, doduše, o ekivao odgovor te vrste; ali, u tonutih re i bilo je nešto što me je ispunjavalo ose anjem neopisanog užasa. Opetsam pažljivo posmatrao Avgusta. Usne su mu bile sasvim beskrvne, a kolena takoudarala jedno o drugo, da je jedva stajao. »Za ime Boga, Avguste, — kriknuh,preplašen, — šta ti je? Šta se dešava? Šta si namislio?« — »Šta se dešava, —mumlao je on kao da se ne emu udi, a u isti mah ispustio krmu i pao koliko i.jedug na dno brodi a — šta se dešava?... Ništa... voi zimo se ku i... Vvidiš,valjda!« Tada mi pu e pred o ima. Zaleteh se i podigoh ga na noge: bio jepijari,9pijan do životihj'stva: nije više mogao ni da se ni da govori, ni da gle a. O isu nra bile kao od stakla. Kad sam ga, u o ajanju, ispustio iz ruku, bu nuo jekao panj u vodu koja se nakupila bila na dnu brodi a, i iz koje sam ga malo astaman bio izvadio. Jasno je bilo da je u toku ve eri morao popiti mnogo više nošto sam ja slutio, i da je ponašanje njegbvo u krevetu bilo posledica jakogpijanog zanosa, koji, kao i ludilo, daje svojoj žrtvi ponekad držanje potpunorazumnog oveka. Hladan no ni vazduh u inio je me tutim svoje: pod njegavimuticajem izvešta ena duhovna energija Avgustova popustila je, a verovatnozbunjena njegova pretstava o opasnosti našeg položaja ubrzala je katastrofu.Avgust je ležao nesvestan, i nije bilo verovati da e se uskoro mo i da osvesti.Nemogu no je opisati veli inu moga užasa. Magle od nedavno popijena alkoholarazišle su se, i ja sam stojao dvostruko uplašen i nemo an da se na neštoodlu im. Znao sam a pojma jiemam o upravljanju brodi em i a e naspomamni vetar i plima koja se vra a oterati u smrt. O igledno je bilo da se zanama sprema bura; nismo imali ni busolu ni provizije: jasno je bilo da emo, akozadržimo isti kurs, još pre prvog svitania sasvim izgubiti iz vida kopno. Temisli, i itav roj drugih, ne manje užasnih, krstarile su mi kroz glavu naglojedna za drugom, i nekoliko trenutaka me paralisale za ma kakav napor. Bro jesa jakim vetrom u krmu leteo strahovitom brzinom, potpuno razapetih jedara, sakljunom u penušavoj vodi. Pravo božje udo što se nije prevrnuo kad je Avgust,kako sam rekao, ispustio krmilo, a ja, suviše uzbu en, nisam mogao da ga uzmem usvpje ruke. Sre om, brodi se držao kursa, a postepeno se i meni vra alaprisebnost. Vetru se i meni vra ala prisebnost. Vetru se neprestano poja avalasnaga; ako bi se posle zarivanja izdigao kljun, more navali odostrag i prelijenas vodom. Udovi su mi bili tako uko eni od hladno e a skoro ništa više nisamose ao. Najzad, ponesen hrabros u o ajania, bacih se na veliko jedro, i pokušah

ga skratiti. Kao što se moglo o ekivati, ono šinu preko kljuna, natopi se vodomi odnese katarku. Ta me je okolnost uostalom10spasla od neposre ne propasti. Ostavši jedino pod trouglim jedrom, vetar nas jeterao pred sobom, odostrag se survavali slapovi vo e, ali, neposredna samrtnaopasnost bila je otklonjena. Dohvatio sam onda krmilo i dahnuo dušom, kad samvideo da nam je još ostala neka nada na izbavljenje. Avgust je neprestano ležaobez svesti na dnu brodi a; ali kako je po ela da, preti opasnost da e seudaviti (vo a je na tom mestu, gde je on pao, bila stopu visoka), dovio sam senekako da ga kolikotoliko podignem i namestim u sede i položaj: obvivši mu užeoko struka i vezavši ga za jedan prsten na mostu kabine. Pošto sara tako uprkosbedi moga stanja — uzbu enosti 1 smrznutosti — udesio sve kako sam najboljemogao, preporu io sam se Bogu, rešen da sve što me sna e podnesem sa svomsr anoš u kojom raspolažem.Tek što sam stao aza tu odluku, ka odjedare 5uh da svu atmosferu oko našegabrodi a ispunjava nekakav strašan i duga ak krik, urlanje kao iz grla hiljadudemona. Nikad u životu ne mogu zaboraviti samrtni užas koji sam pretrpeo togatrenutka. Kosa mi se nakostrešila, ose ao sam da mi se krv ledi u žilama, srcemi je prestalo kucati, i, ne podigavši ni jedan jedini put o i da ugledam uzroksvome užasu, skotrljah se glava ke i onesveš en na telo svoga druga.Kad sam došao k sebi, video sam da se nalazim u kajiti jedne velike la e za lovna kitove, koja se zvala »Pingvin« i putovala u Nantuket. Više osoba nadvirivalose nada mnom, me u njima i Avgust, ble i od smrti, sav predan marljivom pokušajuda mi trljanjem ugreje ruke. Kada je opazio da sam otvorio o i, stade da kli eod zahvalnosti i radosti, izazivaju i naizmeni no smeh i suze kod onih ljudisurovih lica oko nas. Misterija našeg spasenja naskoro mi je postala jasna. Mismo bili potopljeni od »Pingvina«. Plove i uz vetar as jednom as drugomstranom, i sa svima jedrima koja se usudio razapeti pri onakvom vremenu,»Pingvin« se držao kursa koji je stojao u pravom uglu prema našem. Nekolicina odnjegove posade, doduše, stražarila je i osmatrala; ali, našu šalupu spazilisu tek kad je ve bilo nemogu no11spre iti sudar; ono što je mene toliko užasnulo, bili su krici opomene i grajaod njihove strane. Ogromna la a, pri ahu mi, prešla je preko nas sa savršenomlako om — sa kakvom bi valjda naš amac prekliznuo preko nekog perca — i bez inajmanjeg poreme aja u svom kretanju. Sa palube naše šalupe nije dopro niglasak, uo se samo kroz huku vetra i talasa jedan slaba ak šum kao od grebanja,to jest od trenutnog struganja trošne naše barke o hrbat njenog dželata — to jebilo sve. Kapetan la e E. T. V. Blok, iz Nju Londona, misle i da je naš katarkelišeni brodi samo jedna vodom nošena olupina, nastavio je put ne ispituju idalje doga aj. Sre om, dvojica njegovih ljudi stadoše da se kunu da su na krminaše šalupe spazili oveka, i zastupahu mišljenje da se taj ovek može jošspasti. Razvila se prepirka; Blok se ljutio, i naposletku izjavio: »danjemu'nije dužnost paziti na svaku ljusku od jajeta; da la a zbog takvihgluposti ne može menjati kurs; a ako je ko potopljen, sam je kriv, neka seudavi, i neka ga nosi avo!« — i tome sli no. Sad se za stvar zauzeo Henderson,drugi kapetan, koji je, kao i cela posada sa njim, bio opravdano ogor en zbogkapetanovih bezdušnih re i. On, dakle, po e da govori ne biraju i mnogo šta ekazati, jer je znao da je sva posada na njegovoj strani: rekao je kapetanu dazaslužuje vešala, i da e se on, Henderson, rizikuju i da i njega sna e ta kaznaim stupi na kopno, pokazati neposlušan prema kapetanovoj zapovesti. Pojurio jezatim stražnjem delu la e, odgurnuo Bloka (koji je pobledeo i utao) ustranu, i,do epavši krmilo, zapovedio odlu nim glasom: Oštro uz vetarl Ljudi poleteše nasvoja mesta, i manevar obrtanja uspevaše vrlo dobro. Ali, za sve to trebalo jeoko pet minuta vremena, i zato se jedva verovalo da bi iko mogao biti spasen, apogotovo neko nabrodi u. Pa, ipak su nas, Avgusta i mene, spasli; a spas našizgleda da su omogu ile dve od onih neshvatljivih sre nih slu ajnosti kakvemudri i pobožni ljudi pripisuju posredovanju božje promisli. .

Dok je brod jošstajao na mestu, Henderson naredi da se spusti uri, i sko i unjega on sam, sa onom12dvojicom koji su me, verujem, prvi spazili na krmi. Taman su se spustili sa onestrane palube koja se opirala vetru (mese ina je još bila jaka), kad se la asnažno okrenu na vetrovu stranu. Henderson na to sko i sa svoga sedišta idoviknu posadi: »Natrag!« I zatim je neprestano, i sa nestrpljenjem, ponavljaosve to isto: »Natrag, natrag!« Ljudi izvršavahu zapovest što su bolje mogli, alise la a okrenula, dospela sasvim pod vetar, i pošla napred uprkos svima naporimaljudi da smanje površinu jedara. Henderson tada, iako je to bio opasan pokušaj,do epa glavni lanac u trenutku kad ga je mogao domašiti. Nov udarac talasauzdiže desnu stranu la e, skoro do hrpta, iznad vode, i tada sepokaza uzrak njegova nespokojstva: eove je telo, koje je na udnovat na invisilo o glatkoj i svetloj donjoj površini la e (»Pingvin« je bioobložen bakrom), udaralo je sa svakom navalom talasa o trup la e. Poslenekoliko neuspelih pokušaja, dok se la a jednako nakretala i amcu svakadpretila opasnost da bude potopljen, uspeli su ljudi najzad da iz togopasnog položaja oslobode i dignu na palubu — nikoga drugoga do mene. Jedandrveni klin se razdrmao, probio kroz bakar, i eto za taj klin sam se ja zaka iodok sam klizio ispod broda. Glava klina je probila kroz ogrlicu moga zelenogplatnenog kaputi a, i, kroz površinu zatiljka, zabila se izme u dve žile, ta noispod desnog uha. Položiše me odmah u p~ostelju, mada je izgledalo da nema višeživota u meni. Lekara nije bilo na brodu. Ali kapetan me je negovao sa pažnjamasvake vrste — verovatno da u o ima posade popravi malo ašnje svoje bezdušnoponašanje.Me utim, Henderson se udaljio od... la e, iako je vetar po eo prelaziti u praviuragan. Posle nekoliko minuta naišao je na neke olupine našeg brodi a, a odmahzatim jedan od njegovih ljudi, izme u treska i novog treska nepogode, uzapomaganje. Uprkos signalima kojima ih je Blok više puta pozivao da se vrate,hrabri ovi mornari nastaviše da traže još itavo pola sata, mada je teškozamisliti kako je njihov mali uni svakoga minuta mogao biti „razbijeii.Kasnije sam utvrdio da je un, odre en za lov na ki13tove, bio snabdeven vazdušnim šuipljinama, po obrascu frunova za spasavanje naobali Velsa.Posle podužeg uzaludnog traženja rešiše da se vrate na la u. Ali, tek štoizrekoše odluku, za u se iznemoglo zapomaganje sa nekog crnog predmeta koji jevoda u taj mah pronosila kraj njih. Zaveslaše i stigoše pre met — polupalubu»Ariela« a pored nje i jedva živa Avgusta, koji je bio užetom privezan zamosti . To sam mu uže, kako je poznato, ja obavio bio oko struka i zatimpri vrstio za prsten, da bih drugu osigurao uspravan položaj, i to je eto bilaokolnost koja mu je spasla život. »Ariel« je bio lake konstrukcije, i njegovkostur, kad je bio potopljen, raspao se; navala vode je onda izdigla palubu sajoš drugim delovima brodi a, naravno, palufoa je nosila Avgusta, i tako je mojdrug izbegao strahovitu smrt.Prošlo je više od je noga asa pre nego što je Avgust bio u stanju da progovorii kaže nešto o sebi i da shvati nesre u koja se desila sa našim brodi em. Najzadse sasvim rasvestio i pri ao mnogo o svojim ose anjima dok je'bio u vodi. Prvasvesna konstatacija njegova bila je: da se nalazi pod površinom vode, da se saužasnom brzinom vrti, i da mu je neko uže tri etiri puta omotano oko vrata.Trenutak' kasnije osetio je da je poleteo gore,alije udario glavomo nešto tvrdo,i ponovo se onesvestio. Kad je opet došao sebi, ose ao je više prisebnosti nopre toga; ali je i ta prisebnost još bila zbrkana i tamna, znao je toliko da semorala desiti nesre a, da je on u vodi, no kako su mu usta bila nad vodom, on jemogao slobodno disati. Vetar je u to vreme jama no terao palubu ispred sebe, aAvgust, leže i na le ima, plovio je za njom. U takvom položaju, ta je manjevišepouzdano, ne bi se udavie. Malo zatim ga je jedan talas bacio sasvim na palubu.Naprežu i se iz svih sila, da se u tom položaju zadrži, vikao je s vremena navreme u pomo . Najzad, potpuno iznemogao, ispustio je olupinu, pao u vodu i

predao se sudbini — ali ga je u tom trenutku opazio Henderson. Za vreme te borbeAvgustu se nikako nije vra alo se anje na »Ariela« i na ttzroke katastrofe.Jedno neodre eno ose anje nžasa i o ajanja 14obuzelo mu je bilo svu svest i Cula. Kada su ga najzad izvadili iz vode, izgmbioje bio svaku sposobnost da misli, i, kako sam ve rekao, tek je posle jednogasa bio kadar da pojmi svoj položaj. A što se mene ti e, mene je, takore i vena samoj ivici groba (pošto su u uzaludnim pokušajima protekli tri i po asa),mene je najzad spaslo snažno trljanje flanelom umo enim, u vrelo ulje (sredstvokoje je preporu io Avgust). ^Rana u zatiljku, mada strašna na izgled, pokazalase bezopasna, i ja sam se brzo oporavio.»Pingvin« je ušao u pristanište oko devet asova ujutru, pošto je izdržao burukakva se retko doživljuje oko Nantuketa. Avgust i ja uspeli smo da se pojavimokod Barnardovih za doru ak: a doruSkovalo se, sre om, zbog sino nje sedeljke,prili no kasno; sem toga, zbog opšteg mamurluka onih oko stola, niko nije mnogogledao kako .bedno izgle amo, što bi se pri pažljivom posmatranju, jama no,teško dalo sakriti. Uostalomj aci su u stanju uda da stvaraju kad sepretvaranja ti e; ja verujem da niko od naših prijatelja u Nantuketu nijenaslutio da strašna pri a mornara o jednoj potopljenoj la ici sa 30 do 40 Ijudiposade ima i najmanje veze sa »Arielom«, sa mojiin drugom ili sa mnam. Nasdvojica smo se, dabome, esto vra ali na taj doga aj; i nikad bez ose anjagroze. Avgust mi je otvoreno priznao da celoga svaga života nije prošao kroztako užasno o ajanje, kao kad je u našem brodi u osetio koliko je pijan, i datek što nije izgubio svest.II ' .Kad oveka u slu ajevima predrasuda ili nešto vu e ili odbija, veoma je teškoizvesti zaklju ak i iz najpiostijih injenica. O ekivalo bi se da e doga aj kaoovaj ispri ani, ugušiti u meni klicu strasti za morem. Baš naprotiv, nikad nisamosetio silniju želju da poznam avanture koje šaraju po životu moreplovaea, negoosam dana posle našeg udnovatog spasenja. To kratko vreme bilo je ve dostadugo da rasplaši sve utvaraste senke od onog opasnog doživljaja, a da u15najboljoj svetlosti istakne trenutke koji prijatno draže, svu slikovitostnedavnog opasnog doga aja. Moji razgbvori sa Avgustom behu u estali i postajahusve zanimljiviji. On je znao da pri a svoje pri e o moru (danas mislim da jepolovina od njih ista izmišljotina) tako, da su one svakada uticale na mojuzbudljivi temperamenat i na moju malo mra nu ali živu maštu. Me utim, udnovatoje to da me je najbolje pridobijao za život mornara onda kad mi je pri aonjihove užasne trenutke, njihova stradanja i o ajanja. Za sun anu stranu teslike imao sam mnogo manje smisla. Pred o i su mi izlazile vizije brodoloma igladi, smrti i ropstva me u varvarskim hordama, života jednog koji pun stradanjai suza proti e na nekoj sivoj i usamIjenoj steni, u nekom nepristupnom inepoznatom moru. Posle su me ubedili a su to snovi i želje — snovi ti se uvekpretvaraju u želje — snovi celog jednog velikog plemena melanholi nih mladi a;ali, u bno vreme0 kojem sada govorim, svi snovi su se meni inili kao nekaproro ka nagoveštavanja jedne sudbine kojoj sam se ja, u nekuruku, zavetovao. Avgust je potpuno ušao u moja ose anja. I veoma jeverovatno da je prisno naše opštenje "dovelo do delimi nerazmene u našim karakterima.Prošlo je bilo nekih osamnaest raeseci od propasti »Ariela«, kada je firma Lojdi Vredenburg (ku a, koja, rekao bih, ima nekih veza sa gospodinom Enberbi uLiverpulu) preuzela da popravi i za lov na kitove opremi la u koja se zvala»Grampus«. Zašto su tu staru olupanicu, jedva sposobnu da se spusti na more1 posle svih opravaka, zašto su nju pretpostavili drugim iboljim la ama iste firme — ne znam; ali, tako je bilo i ura eno. GospodinBarnard je primio komandu la e, a Avgust je imao da' ga prati na putu. Jošdok je trajalo opremanje, Avgust mi je esto predo avao sjajnupriiiku da utolim svoju žeiju za putovanjem. Ja se, dakako, hisam tomeopirao: ali, ipak je ovoono zapinjalo. Otac moj, valja re i, nije

bio odlu no protivan; ali majka je pri samom pomenu plana zaputovanja dobivala nastupe, i, najzad, što je gore od svega, deda se kleo da emi ostaviti jedan.16flllng nasle stva ako mu samo još progovorlm o tome. Nu, sve te teško e ne samoda ne oslabiše moju želju, nego je, kao kad ulje padne na vatru, jošrasplamtiše. Rešio sam da pošto poto krenem na put, saopštio sam Avgustiinameru, i onda smo po eli kovati plan kako bi se namera i izvela. Za sve tovreme nikom od ro aka ne spomenuh jedne re i o putovanju: a kako sam se sa vrlomnogo naro itog isticanja bavio svojim obi nim studijama, mislilo se da sam seokanio namere. esto sam od toga vremena sa negodovanjem i enjem mislio otadašnjem svom ponašanju. Pretvaranje kojim sam se služio radi ostvarenja svojenamere i koje je tako dugo vremena živelo u svakoj mojoj re i — kako da sa nekimodobra* vanjem proturaa im to pretvaranje sem sa onom divljom i vatrenom ežnjomsa kojom sam išao usu^ sret ostvarenju tako odavno gajenih snova o putovanju.Naravno, u izradi plana za prevaru, oslanjao sam se pretežno na Avgusta, poštoje on, iz dana u dan, provodio ve i deo vremena na »Grampusu«, nadgledao da seizvedu, za njegova oca, razne pripreme u kajiti i u donjem prostoru la e. Uve ebismo se redovno sastajali i zanosili svojim nadama. Na taj na in se provukaoitav mesec dana, a mi još nikako ne na osmo plan koji bi obe ao siguran uspeh.Na kraju krajeva, jednom prilikom, re e mi Avgust da je sve nužno smislio,predvideo i spremio. Ovako: ja sam u Novom Bedfordu imao ro aka nekoga gospodinaRosa, kod koga sam od vremena do vremena provodio nedelju dve dana. Kako jetrebalo da kapetan Barnard ikrene brodom sredinom juna (bilo je to1827e,) ja1 Avgust sklopismo zaveru da e dan pre no što se la a naveze moj otacprimiti pismo od gospodina Rosa kojim se ja pozivam da provedem nekolikonedelja sa njegoyim sinovima, Robertom i Emetom. Avgust je primio na sebeda to pismo napiše i kao što treba ekspedira. A pošto budemtobož otputovao za Novi Bedford, javi u se drugu da me skloni na skrivenommestu u la i. To skriveno mesto, uveravao me je Avgust, tako je udešeno da u seza onih nekoliko dana dokle moram ostati neopažen, prijatno i udobno ose ati.2 Avanture Gordona Pima * 'A im la a odmakne toliko da se na neiko vra anje mene radi ne može višemisliti, onda u biti premešten i mo i u se i ja koristiti svim u obnostimakabine. Što se pak njegova oca ti e, on e se jama no samo smeiati uspeloj šali.Naravno, sreta emo dovoljno la a, i jedna o njih mo i e poneti mojin)iroditeljima pismo sa potrebnim obaveštenjem o mojoj avanturi.Najzad, došla je polovina juna, i sve je bilo spremno. Pismo je bilo napisano iposlano, i jednoga ponedeljnika izjutra ja sam ostavio ku u, otišao tobože napuni brod za Novi Bedford. Mesto onamo, potr ao sam Avgustu, koji me je na uglujedne ulice o ekivao. Prvobitno je bilo u planu da se do mrakanegde prikrijem, pa tek pred no u.vu em na brod; kako nam je išlana ruku gusta magla, rešili smo da se odmah ukrcam. Avgust se uputipristaništu, a ja na izvesnom rastojanju za njim, uvijen u debeli mornarskiogrta koji mi je on doneo, da me niko ne bi poznao. Taman smo zašliza drugi ugao, iza bunara g. Edmonda, kad, odjedared, ko e se stvoritipreda mnom gledaju i mi pravo u lice — moj ded, stari g. Peterson. — »He, he,Gordone, — re e on posle duže pauze, — iji li ti je, do vraga, taj prljaviogrta na le ima?« — Uzeh, u nevolji, držanje iznena enoga i uvre enoga, iodgovorih, što je mogu no surovi]im basom i izgovaraju i re i pomatroski: »Gospodine, vi ste se o igledno prevarili: prvo, ne zovem se jaGordon, a zatim, kako smete vi, mrgodo, moj ogrta nazivati prljavim?« Umalonisam prsnuo u smej gledaju i kako se stari gospodin na ovu odlu nu osorljiyosttrgao, koraknuo dva tri koraka unazad, prvo pobledeo pa onda pocrveneo kaorak, trgao nao ari uvis, pa ih onda opet spustio, i najzad, sauzdignutim kišobranom poleteo na mene. Ali, napre ac je zastao, kao damu je nešto došlo na um; okrenuo se i otšantucao niz ulicu, drš i

od srdnje i mrmljaju i kroz zube: »Ne valjaju, trebaju mi nove nao ari...zakleo bih se da je ovo bio Gordon... Prokleta matroska fuikara!«Utekavši tako za dlaku od jedne nevolje, išli smo opreznije, i najzad stiglina mesto opredeljenja. Na18

la i je bilo svega dva tri oveka, i ti behu nešto zaposleni napred, na kljunu.Kapetan Barnard, pak, znali smo, imao je nešto da svrši kod firme Lojd iVredenburg, i ne e mo i sti i pre ve eri, tako da se i sa te strane nismo imalini ega da plašimo. Pri penjanju na la u, Avgust je išao napred, a ja veomaoprezno i na razmaku za njim, i tako nas niko od matroza nije spazio. Ušli smo ukabinu: ona je bila prazna. Nameštaj udoban kako retko biva na la ama za lov nakitove. etiri lepa oficirska odeljenja sa širokim i zgodnim krevetima, velikape , a po podu i kabine i odeljenja prostrt skupocen debeo ilim. Do tavanice jebilo oko sedam stopa visine. Jednom re ju, sve mnogo prostranije i lepše no štosam ja sebi pretstavljao. Avgust mi je me utim ostavio samo malo vremena zarazgledanje: navaljivao je da sej/Sto pre sakrijem. Odveo me je u svojeodeljenje, koje je bilo na desnoj strani la e i uz jednu pregradu. im' smoušli, zatvorio je vrata i povukao rezu. Meni se u ini da još nikad nisam videotako lepu sobicu. Bila je deset stopa duga i imala samo jedan krevet, ali široki udoban. Uz samu pregradu nalazio se prostor, etiri stope u kvadratu, sastolom, stolicom i zidnom policom sa knjigama, ve inom mornar^ka literatura iputopis. ~Još i drugih privla nosti je bilo u toj sobi: ne bih hteo ne spomenutivrstu hladnja e, u kojoj mi je Avgust pokazao mnogo dobrih stvari za jelo ipi e.Pritisnu zatim zglavcifna prstiju na izvesnom mestu ilima, u malo as re enomprostoru, rekavši mi da je tu jedan deo poda, otprilike 16 kvadratnih coli,izrezan pa opet umetnut. Pod pritiskom se to par e pomaklo na jednom mestudovoljno da Avgustov prst u e u pukotinu. Tako je postepeno podigao kapak ( ilimje bio utvr en za nj), i ja sam video da taj kapak vodi u šupljinu la e, i to nastražnjoj njenoj strani. Avgust onda zapali sve icu pomo u fosfornog palidrvca,metnu je u mutan fenjer, i stade da se spušta kroz otvor pozvavši i mene zasobom. Kad smo se provukli zatvorio je kapak klinom iznutra zabijenim, ilim jedošao na svoje mesto i svi tragovi otvaranja nestali.2. 19Sve a Je tako slaBo svetlela a sam Je va kuda u pro i izmectu itavih kamararaznih stvari. Ali o i su mi se postepeno navikavale na pomr inu, i ja sam sedosta dobro provla io drže i se za skut od kaputa moga druga. Prokrivudali smokroz itav red uzanih hodni a, najzad me je Avgust doveo do nekog gvož emokovanog sanduka, onakvog otprilike kakvi su sanduci za pakovanje finegrn arije. Sanduk je bio visok etiri stope, dug dobrih šest stopa, a neobi nouzan. Odozgo su po sanduku bila navaljena dva velika prazna uljana bureta, a nanjima opet grdna koli ina asura, ak do tavanice. Svud unaokold stajao je jednouz drugo nabacan itav haos brodarske opreme i još šarena gomila velikih i malihkotarica, buradi i bala, tako da sam se udio kako smo uopšte mogli probiti putdo sanduka. Posle sam saznao da je Avgust po naro itom planu sabio sav taj kršna tom mestu, da bih se ja što bolje skrio, a pomagao mu je pri tom svega jedanovek, koji nije polazio ria put.Zatim mi je Avgust pokazao da se na je nom kraju sanduka zid može po voljiizvaditi. Kad ga je izvadio, pokaza se veoma zanimljiva unutrašnjost. Po celompodu bio je prostrt dušek; doneseni su bili razni potrebni predmeti, koliko ihje god mogao primiti u sebe taj mali prostor, u kojem sam uostalom imao dbvoljnomesta ne sariio da ležim nego i da sedim. Spazio sam, izme u ostalog, nekolikoknjiga i pisa i pribor, tri ebeta, veliki bokal sa vodom, kutiju dvopeka, trietiri velike bolonjske kobasice, grdnu šunku, pe en ov ji but i pola tucetaboca sa likerima i drugim pi em. Odmah sam se uselio u svoje malo odeljenje,zadovoljniji možda nego neki monarh koji ulazi u svoju novu palatu. Avgust mi jejoš objasnio kako se otvor na sanduku zatvara; zatim, podigavši sve u dogore,pakazao mi je jedan' kraj crnog jedeka, koji je odatle % vijugao, kroz sav krš,

do onog klina ispod kapka, i pomo u kojeg mi je lako bilo pogoditi put i beznjega, Avgusta, za slu aj kakvog neo ekivanog doga aj'a, pa se onda oprostiO' odmene pstavivši mi fenjer sa velikom20koli inom sve a i palidrvaca i obe avši mi da e me pose ivati koliko mu godbude bilo mogu no da dolazi neopažen. To se zbilo 17og juna.Ako sam dobro izra unao, ostao sam skriven tri dana i tri no i; za sve to vremenisam nikako napuštao svoje mesto, osim što sam nekoliko puta, da bih se maloproteglio, stojao uspravljen izme u dve kotarice prekoputa od otvora na sanduku.Za sve to vreme od Avgusta ni traga ni glasa; ali to me nije uznemiravalo jersam znao da la a tek što se nije navezla na pu inu, i da mu u vrevi pred polazaknije lako bilo da uhvati zgodan trenutak da do mene si e. Jedva jedared za uh dase kapak otvara i zatvara i da me on zove, prigušenim glasom, i pita kako sam ida li mi što treba. »Ništa, — odgovorih — dobro sam. Kad emo krenuti?« —»Koliko za pola asa di i enno kotvu, — re e mi on. — Došao sam da ti se javim,da se ne bi uzrujavao zbog moga nedolaženja. Za neko vreme, možda i trii etiridana, ne u mo i silaziti. Gore je sve u redu. Kad zatvorim kapak, provuci se,pored jedeka, do mesta gde je ukucan klin, tamo sam ti spremio moj sat, jermislim da tako, bez dnevne svetlosti, ne razlikuješ no od dana. Sigurno ne znašni koliko si vremena tu sahranjen? Svega tri dana, danas je dvadeseti. Ja bih tisam doneo sat, ali se bojira da e me gore tražiti«. I ode.A otprllike jedan as posle toga osetih da se la a kre e; estitao sam sebi štosad eto istinski putujem. Zadovoljan i veseo, rešio sam da u pustiti doga ajeda se re aju sami od sebe, do trenutka kada u svoj sanduk mo i zamenitiprostranijom, no jedva li udobnijom, kabinom. Prva misao zatim beše mi sat.Ostavih sve u da gori i stadoh pipati i provla iti se kroz mnogobrojne krivudaveprolaze; nekoliko puta, posle dužeg tumaranja, našao sam se opet u blizini mestasa kojeg sam pošao. Najzad stigoh do klina, uzeh sat i sre no se vratih.Prelistavao sam knjige, I kojima rne je Avgust, u nežnoj brizi 'za mene, snabIdeo, i izabrao sam »Ekspediciju Luisa i Klerka na k ^e Kolumbije«. Nel ovreme zabavljao sam ss j1tanjem, pa onda, umoran, ugasih pažljivo sve u i zaspah tvrdimsnom.Kada sam se probudio, osetio sam se zbunjen u glavi, i trebalo je neko vreme pada se opomenem raznih okolnosti moga stanja. Postepeno sam se svega setio.Upalim sve u i pogledam sat: stao; nisam dokle mogao znati koliko sana dugospavao. Noge su mi se bile uštapile, i morao sam, da bih ih protegnuo, opetstajati izrrie u one dve kotarice. Odjedared osetih kurja ku glad! setih sehladnog ov jeg buta, od kojeg sam ve pre spavanja malo jeo. Ali kako sam sezaprepastio kad sam video da se meso pokvarilo. To me je užasno uznemirilo:doveo sam to u vezu sa svojom zbunjenoš u u glavi, i onda sa zaklju kom da sammorao neobi no dugo spavati. Verovatno fe krivica bila do r ava vazduha u dubinila e: "taj vazduh bi onda,, naravno, kroz duže vremena mogao biti od najgorihposledica. Glava me je užasno bolela, inilo mi se da sa teško ama dišem;ukratko, navališe na mene razna teška ose anja. Me utim, bojao sam se da bih,ako otvorim kapak, ili u inim što drugo, izazvao pažnju, i zato sam, navivšisat, gledao da se izmirim sa onim što jeste.Prošlo je 24 duga asa, a niko da nai e da mi pomogne. Ve sam u sebi optuživaoAvgusta za najsuroviju ravnodušnost. Najviše me je uznemirivalo to što mi je ubokalu ostalo svega oko etvrt litra vode, a mene mu i jaka že , jer sam seposle nevolje sa ov jim butom valjano najeo bolonjske kobasice. Obuzelo me jeveliko nespokojstvo, nisam više bio kadar a se zabavljam itanjem. Sem toga,neprestano je navaljivala na mene potreba da spavam. Ja sam joj se, drš i odstraha, opirao, jer me je plašila pomisao da bi u zatvorenom vazduhu šupljinemožda moglo biti ne ega nalik na ugljenu kiselinu. Ina e, po njihanju la e samznao da smo ve daleko na okeanu, a neko potmulo šuštanje iz daljine kazivaše mida napolju ne e biti baš da duva sasvim obi an vetar. Nikako nisam mogao da

rastuma im zašto nema Avgusta. Zacelo smo ve toliko odmakli na putu da bih ija smeo izi i gore. Možda mu se desila neka22Lnevolja; ali nisam mogao da zamislim šta bi to moglo biti, kad me ovoliko dugodrži u zatvoru; sem da je naprasno umro, ili se udavio, a tu misao opet nikakonisam mogao mirno da primim. Možda je naišao protivan vetar pa smo još uvekblizu Nantuketa. Ali da je tako, la a bi eš e morala skretati: a kako seneprestano nagiba na levu stranu, "mora biti da jednako dobija stalno vetar sdesne strane prema krmi. Uostalom, ako smo još u blizini ostrva, zašto Avgust nebi sišao i o tome me obavestio. Razmišljam tako o nevoljama moga žalosnog staniai usamljenosti, pa se reših da u se strpeti još 24 sata; no ako mi ni onda nedo e pomo , oti i u do kapka, i sastati se sa drugom, ili bar do i do malosveža vaz uha i doneti iz Avgustove kabine vode. Ali, ne dovrših još te misli, asavlada me, uprkos svemu mome opiranju, dubok san, gotovo više obamrlost negosan. Imao sam strahovite snove, kao da sve nesre e i svi užasi navališe na mene.Sem drugih strahota, davili su me grdnim jastucima neki demoni, u isto vreme ikrvože ni i utvarasti. Stezale su me ogromne zmije, upirale u mene užasnesjaktave o i. Pa sam se on a odjedared našao pred beskrajnom pustinjom, jezovitoi sve ano strahovitom. Grdno visoka stabla, siva, bez liš a, re ala su se une ogled: koreni su im ležali u prostranim mo varima, ije se tmaste, dubokocrne, grozno mirne vode širile preda mnom. udnovata ta drveta kao da su imalaove ji život u sebi: kretala su skeletnim granama kao rukama, i preklinjalatonom smrtnog straha i o ajanja da se one mirne vode smiluiu na njih. Odjedaredse scena izmenila: ja, go i sam, stojim usred žarko vrelog peska Sahare. Krajmojih nogu prilegao strašan tropski lav. Odjedare , otvaraju se njegove o i iunezverene gledaju u mene. Jedan gr evit skok, on se podiže na noge, i pokazaužasne zube. U isti mah se iz crvenog ždrela njegova prolomi urlik, sli angromu, a ja se sruših na zemlju. Ugušivao sam u sebi gr užasa dok mi najzad nedo e do svesti da sam polubudan. Ali, ta a se moj san pokaza ne samo san. Biosam sad gospodar svojih ula. .Neko ogromno i23= tvarno udovište davilo mi je grudi šapama, vreo r.egov dah zviždao rhi je uušima, a kroz pomr inu su svetlucali strahoviti beli o njaci.Baš da mi je i hilja u života zavisilo od pokreta jednog jedinog uda, ili jednogizgovorenog sloga, niti sam bio u stanju ma i se, ni progovoriti. Zivotinja,kakva je da je, nije menjala položaj, nije prelazila ,u neposredan napad, a jasam ležao pod njom apsolutno nemo an, i, kako mi se inilo, u kandžama srarti.Ose ao sam kako me i fizi ke i duhovne mo i brzo ostavljaju, jednom re ju, kakaumirem, i to umirem od beskrajnog užasa. Svest se u meni Ijuljala, ose ao sammuku, vid rrii je slabio, potamnele su ak i one u mene uprte sjaktave o i.inih poslednji napor, šapnuh božje ime, i spremih se da umrem. Ali zvuk moga

glasa kao da je probudio skrivenu jarost u životinji: bacila se na mene kolikoje duga. Me utim, grdno je bilo moje iznena enje, kada je, pište l tiho iotegnuto, stala da mi sa punom prilježnoš u liže lice i ruke, i još i sa svimaznacima radosti i nežnosti. Iako zbunjen i zanesen, nisam mogao da ne poznamosobiti na in cviljenja moga njufundlan skog psa, Tigra, kao i naro iti na innjegova umiljavanja. To je bio on. Krv mi udari u slepe o i. Svom silom me obuzevrtoglavica, ali i jasno ose anje da sam spasen, da ponovo živim. Sko ih sadušeka na kojem sam ležao, zagrlih svoga vernoga druga, a itav potok suzaodnese veliki pritisak sa mojih grudi.Kao i jedared ranlje, sva mi fc pamet bila užasno smetena, kad sam se digao saduseka. Trebalo je vremena da opet budem u stanju vezati dve misli jednu zadrugu; ali, postepeno, iako veoma sporo, opet mi se pribirala mo razmišljanja,te sam najzad mogao osvežiti u svesti razne okolnosti. Što se ti e prisustvaTigrova, uzalu sam se trudio da ga na razne na ine objasnim: okanivši se najzaddaljeg istraživanja pre ao sam se prosto radosti što je tu, što e deliti samnom tužno samovanje, i umiljavanjem svojim potešiti me. Mnogi Ijudi vole pse;ali ja sam voleo svoga Tigra sasvim neobi no silno, a on

24se, opet, kao nijedno bi e, pokazivao dostojan te ljubavi. Sedam godina bili smonerazdvojni drugovi; u bezbroj slu ajeva isticale su se kod njega plemenite crtezbog kojih volimo tu životinju. Tigra sam kao sasvim malo ku e iš upao iz rukujednog nantuketskog mangupa, koji ga je vezanog za uzicu vukao u vodu: trigodine kasnije odraslo pseto vratilo mi je dug, spaslo me je od batine jednoguli nog razbojnika.Uzeh sat, prislonih ga uz uho: opet je stao. Ali to me sad nije za udilo, jersam po opštem svom stanju mogao zaklju iti da sam opet veoma dugo spavao, koliko— to, naravno, ne bih umeo re i. Ose ao sam groznicu, a morila me jeneizdržljiva že . Pipao sam po sanduku oko sebe, tražio bokal sa ono malo vodešto mi je još ostalo; pipao sam, jer je sve a dogorela do ivice fenjera, afosforne šibice nisam mogao da na em. Najzad sam napipao bokal, ali prazan, jerje vpdu upio Tigar, baš kao što je pojeo i ostatak ov jeg buta, ija je kost,savršeno isto oglodana, ležala pred ulazom u sanduk. Do pokvarena mesa mi,dakako, nije bilo stalo; ali srce mi se gr ilo pri samoj pomisli na vodu. Ose aosam se tako slab da sam pri najmanjem pokretu ili naporu obijao nastupe jeze.Uza sve to se la a jednako ljuljala, i prednjim krajem toliko tonula da su sezejtiriska burad svaki as mogla skotrljati sa moga sanduka i zatvoriti mijedinu mogu nost izlaza i ulaza. Naišlo je još i stradanje od morske bolesti.Sve to me je najzad nagnalo da, bilo šta bilo, odem do kapka i potražim pomodotle dok sam još u stanju da je tražim. Po eh dakle opet pipati za sve om ifosfornim šibicama. Šiblce sam, zbilja, posle izvesnog traženja i našao, ali nei sve e; slabo sam se se ao mesta gde sam ih ostavio, stoga sam se za taj mahokanio traženja, Tigru naredio da bude miran, i pošao do kapka.Pri tome se pokušaju tek pokazalo koliko sam se je va vukao; nekoliko puta su mise oduzimale noge, najzad sam pao na lice i ostao nekoliko minuta leže i skorovan sebe. Pa onda sam opet, naprežu ise, kora ao napred, gonjen strahom da mi je smrt sigurna ako senegde u tom labirintu od krša onesvestim. Naposletku, potegavši svomsnagom napred, udarih elom o šiljati rogalj jednog gvož emokovanog sanduka. To me je opet zanelo, doduše samo za nekolikotrenutaka; ali, nažalost, ubrzo sam konstatovao nešto drugo: da se,navraga, zbog brzog i naglog plovljenja la e srušio sanduk i zatvorio miput. Zapnem iz sve snage, ali nisam bio kadar poma i ga ni za jedan palac, jerse bio vrsto zabio me u okolire sanduke i la arske alate. Ostalo mi je,dakle, s obzirom na moju slabost, ili da prestanem i i uz uže ipotražim drugi put, ili da pokušam prebaciti se preko prepreka i dase zaputim s druge strane. Ovo prvo bilo bi tako puno teško a iopasnosti, da me je jeza prolazila i od same pomisli na njih. Iznuren kao štosam bio telom i duhom, sigurno bih izgubio pravac i bedno propao negde na timmra nim i odvratnim stranputicama. I zato, ne oklevaju i, saberem što sam jošimao snage da se nekim na inom uspužem na pomenuti letvasti sanduk za grn ariju.inih, dakle, u toj nameri pokušaj; ali, odmah sam video da je stvar

mnogo teža no što sam je u svem svom strahu sebi pretstavljao. Saobe strane uskog prolaza dizali su se pravi zidovi svakovrsnbg teškogkrša, tako da bi se na je an jedini pogrešan pokret sve to po elo rušitimeni na glavu; ili, ako baš i ne na glavu, ipak bi srušene mase takozakr ile prolaz, da se ne bih više mogao vratiti. Sem toga, sam sanduk je biotako duga ak i nezgodno masivan, da nisam bio u stanju nigde statinogom na nj. Uzalud sam dakle pokušavao da se do epam temena u nadi da uonda možda mo i sebe podi i. Uostalom, a sam baš i uspeo dohvatitise temena, sigurno je da bi mi nedostajalo snage da se ipodignem i prebacim, i, prema tome, bilo je bolje što uopšte . nisamuspeo. Pri još iednom o ajnom pokušaju da sanduk krenem, osetih,na strani prema meni, neko talasasto ugibanje. Pokušah ugurnuti rukume u letve, i prona em da je jedna od njih popustila. Pomo u džepnog noža,koji sam sre om imao kraj sebe,26

llpo e mi za rukom, mada teško, da letvu sasvim izvalim. Provu emse tada kroz otvor, i na moju grdnu radost prona em da druga stranasanduka uopšte nije letvama zatvorena, jednom re ju, da temena izaklopca i nema, i da sam ja to probio kroz dno sanduka. I takosam on a, bez daljih teško a, sve uz uže, prešao put do klina. Srcemi je lupalo kad sam se ispravio i oprezno pritisnuo kapak. Nije sebaš tako lako dizao kako sam se ja nadao: pritisnuh malobolje, sve u strahu a bih u kabini mogao zastati ne Avgustanego nekoga drugog. Na moje iznena enje, kapak ne popuštaše;zabrinuh se veoma, jer, ranije, on se sam od sebe otvarao. Gurnuh., jako— kapak stoji; gurnuh svom snagom — opet ništa; udarih besno, vansebe, o ajno — kapak se opirao svim mojim usiljavanjima. Izgledaloje dakle jasno jedno od clvoga: ili je otvor prona en, pa zakovan,ili je na kapak navaljen neki težak teret, na ije odmicanje janisam mogao ni misliti. Osetio sam najve i užas i sasvim samklonuo duhom. Uzalud sam tražio razloge zašto su me ovako u grob zazidali.Nisam bio više u stanju logi no da rasu ujem, bacio sam sena tle i predao S65bez ikakva otimanja, najcrnjim mislima, me u kojima su kaonajužasnija strašila bila: smrt od gladi ili že i, gušenje, sahranaživog oveka. Naposletku mi se vratilo prisustvo duha. Ustadoh iuzeh pipati prstima ivice 1 pukotine na kapku. Pažljivo samosmatrao: da li kroz njih prodire svetlost iz kabine, ali je nisam opazio.Onda sam u enuo se icu noži a izme u dve daske, i gurao: osetio sam neštotvrdo. Zastrugao sam nekoliko puta i našao da je to tvrdo gvozdena masa: a kakose pod nožem ose ala talasava neravna površina, zaklju io sam da jeto kabel, gvozdeno uže. Ostalo mi je dakle svega da okrenem tapkati natrag,do svog sanduka, a tamo, ili da se predam žalosnoj sudbini ilida se toliko saberem kako bih mogao smisliti neki nov pokušaj za spasavanje.Posle mnogih teško a vratio sam se na svoje mesto. Iznemogaobacim se na dušek, a Tigar se pruži pored mene, kao da ježeleo, umiljavaju i se, da me uteši, ili27ohrabri a još ne malakšem u podnošenju svoje su bine.Najza mi je upalo u o i neko no Tigrovo ponašanje. Liže mi lice, ruke, paonda prestane, i tiho zacvili. Ako ispružim ruku za njim, na em ga svaki put daleži na le ima, sa šapama dignutim uvis. Neprestano ponavljanje takvog ponašanjabilo je svakako neobi no; ali, ja mu nisam umeo na i objašnjenia. Pošto mi jepseto izgledalo tužno, zaklju io sam da mora imati neku ozledu: stadoh mu pipatišape, jednu po jednu, ali nisam našao ništa. Mislio sam onda da je gladan, i daosam mu veliki komad šunke: pojeo ga je halapljivo, no odmah posle toga opetnastavio svoj manevar. Palo mi je onda na um da i njega, kao i mene, izvesnomu i že : i tek da se' na ovoj misli kona no zaustavim, kad se setih da sam mupregledao samo šape, a da bi on mogao imati ranu negde na telu ili na glavi.Prepipao sam mu dakle pažljivo i glavu i opet nisam našao ništa. Ali kad samprelazio rukom preko le a, osetio sam, popreko preko tela, nakostrešene dlake.Vuku i prstom po tragu, prona em da je psu vezanu uzica oko trupa.' Ispitujemdalje; osetim najzad smotuljak, kojl mi se u inio pisamce, i koji je bio uzicomutvr en, pod Tigrovom levom ple kom.IIIOdmah mi je palo na um a e hartija biti pismo o Avgusta: verovatno ga jenepredvi en slu aj spre io da me oslobodi tamnice, pa je onda našao taj na in dame obavesti o stanju stvari. Drš i od nestrpljenja, stadoh ponovo tražitifosforne šibice i sve e. Mutno sam se se ao kao da sam te stvari, pre nego štosam se ono zaneo bio i zaspao, negde pažljivo smestio; i zatim, pre poslednjegsvog polaska ka kapku a sam i ta no znao to mesto; sada sam me utim izgubioskoro itav as u ljutnji i uzaludnom traženju tih stvari. Pipaju i tako, spazihodjedared blizu otvora moga sanduka, ali spolja, neku

28

slabu, tlnjavu svetlost u pravcu kursa la e. Neobl no iznena en, pokušah da sepribližim toj svetlosti, koja kao da je bila udaljena od mene svega nekolikokoraka. No taman što sam krenuo ka njoj^ kad je izgubih iz vida; morao sam, dabih je mogao opet spaziti, napipavati ta no mesto svoje malo ašnje pozicije.Tada, kre i glavu pažljivo tamo amo, prona oh da se svetlosti mogu približitiako lagano i obazrivo budem odmicao ta no u protivnom pravcu od onoga kojega samse držao malopre. I zaista, na oh se pred svetloš u, pošto sam se prethodnokrivudavo dosta našetao, i videh da je svetlost dolazila od nekoliko par amojih šibica koje su ležale u jednom praznom prevaljenom burencetu. Veoma me jeiznenadilo otkuda šibice na tom mestu. U to mi do oše pod ruku i dva tri komadavoska od sve e, ' koje je verovatno pas prožvakao bio. Odmah sam se setio da jeon pojeo svu moju rezervu sve a, i po eo sam da o ajavam što nikako ne u mo rpro itati šta mi Avgust javlja. Preostali komadi i voska bili su tako jakozdrobljeni s drugim otpacima u burencetu, da sam ih ostavio gde su, uveren da senjima ne mogu poslužiti. A onih nekoliko svetlih mrvica fosfora brižljrvo sampokupio, a onda se teškom mukom vratio u sanduk, gde je Tigar ostao bio za svevreme.Sta da radim dalje, nisam znao. Supljina la e bila je tako tamna, da ruku sasvimblizu pred sobom nisam video. Komade bele hartije sam jedva nazirao, i to ne kadbih ga direktno pogledao, nego iskosa, naperivši spoljne delove mrežnja e. Potome je lako suditi koliko je bila crna no moga zatvora; a pismo mogaprijatelja — ako je uopšte bilo pismo — došlo je samo da me baci još u ve ubedu, da bez svrhe draži moju i tako ve oslabljenu i uznemirenu pamet. Preturaosam po glavi vazdan apsurdnih na ina da do em do svetlosti: postupci kakvioveku valjda samo u opijumskom zanosu dolaze na um; i koji mu se, naizmeni no,ine i najrazumniji i najlu i, prema tome kako naizmeni no, ili razum ilifantazija vladaju njegovom sveš u. Najzad, javila29se jedna i eja koja mi se u inila pametna, i udilo me je kaka da ve i ranijenis^m do nje došao. Položio sam hartiju na korice jedne knjige, skupio par efosfora, naslagao ih po hartiji, pa ih onda brzo i stalno trljao dlanom ruke.Zasvetlela se cela površina, toliko, da bez ikakvih teško a mogu pro itatitekst, ako ga uopšte ima na hartiji. Ali, nije bilo ni jednog sloga; ništa dotužna prazna belina. Osvetljenja nestade za nekoliko sekunada, a sa njim nestadei ono malo hrabrosti u mojoj duši.Moj duh, rekao sam to ve , od duže vremena je ve bio u tupom stanju koje segrani ilo sa idiotštvom. Od asa na as krenula bi snaga punog razuma, a ponekadak i energije; ali to je bivalo retko. Ta, ja sam danima udisao kužni vazduh uzatvorenu prost&ru na dnu la e koja lovi i nosi kitove. I skoro za sve to vremeimao sam i sasvim nedovoljnu koli inu vode. Poslednjih etrnaest petnaest asovaproveo sam bez vode i bez sna. Slana i razdražljiva jela bila su mi glavna, aposle gubitka ov jeg buta i jedina hrana, sem malo la arskog dvopeka, a taj miopet nije vredeo ništa, jer je bio odviše tvrd za moje suvo i nate eno ždrelo.Imao sam u to vreme jaku groznicu, i u svakom pogledu se ose ao veoma r avo. Itako se daje razumeti da su mogli pro i mnogi asovi potpune klonulosti uhaposle onog pokušaja sa fosforom, pre nego što mi je pala na um prosta stvar: dasam pregledao samo jednu stranu hartije. I ne pokušavam da opišem jarost koja meje obuzela kad mi se tako otkrila moja ne uvena nemarnost. Ali ta greška, samapo sebi, ne bi bila tako strašna, da je moja ludost i prenagljenost nisu u iniletakvom: u ~ razo arenju, hartiju sam pocepao a komadi e posejao, sam bog znagde.Najteži deo toga problema Tigar je pomogao da bude rešen. Posle dugog traženja,našao sam jedan komadi hartije; metnuo sam ga Tigru pod nos, i želeo mu timeobjasniti da on sad ima da donese ostale komadi e. Na moje veliko udo, jer gaja nisam nikad pou avao u poznatim veštinama pasa,30

izgleda da je odmah shvatio moju misao; posle nekoliko trenutaka njušenja, doneomi je obar deo pisma. Pa je onda na inio pauzu, trljao nos o moju ruku,igledno ekao odobrenje s moje strane. Ja ga pomilovah po glavi, a on odmah

zatim ode opet u tražnju. Posle nekoliko dobrih minuta do e sa velikim komadom.Pismo je sada bilo itavo, izgleda da sam ga bio pocepao svega u tri komadi a.Sre om, nije dugo trebalo da na em ostatke od fosfora, jer je izvesna svetlostjoš zra ila iz njih. Nevolja me je sad ve nau ila da budem oprezan: stao sam ipoduže razmišljao o fome šta upravo ho u da uradim. Verovatno je, mislio sam, daima nešto napisano na onoj strani pisma koju nisam ispitao, ali koja je stranata strana? Sastavljanje komadi a ne može me o tome obavestiti: što mi ono možegarantovati to je da u na i na istoj strani sve re i, (ako ih uopšte ima), i au ih na i u logi nom redu kako su napisane. Nužnije od svega bilo je utvrditivan svake sumnje šta ho u i mogu, jer preostali fosfor ne bi bio dovoljan i zatre u probu ako bih sad opet promašio. Opet sam položio hartiju na knjigu, isedeo zatim još nekoliko minuta razmišljaju i o svom zadatku. Naposletku, došlomi je na um da bi se napisana strana možda odala pod finim ulom pipanja. Rešihda u inim pokušaj: veoma pažljivo prevu em prstom preko jedne od strana. Nisamništa osetio, te okrenem list na knjizi. Opet pre em kažiprstom po površini izapazim da za prstom ide neko vrlo slabo ali zapažljivo svetlucanje. To jedolazilo (bilo je jasno) od zaostalih sitnih deli a fosfora kojima sam maloprebio posuo list. Dakle, tekst je, ako ga uopšte ima, mogu an samo na protivnojstrani. Okrenem ponovo list i ponovim ono što sam ve radio. Trljao sam fosfor,pojavila se svetlost, ali ovoga puta i nekoliko redaka pisanih krupnim slovima,i to crvenim mastilom, izgleda. Osvetljenje je bilo dovoljno jako; ali zatrenutak nestalo ga je. Pa ipak, da nisam bio tako uzbu en, stigao bih dapro itam tri re enice: video sam naime toliko da ih je svega tri. U nestrpljenjusvome da sve odjedared31proSitam, uhvatio sam samo posle nje reSl, koje su bile: »... krv... akoti je život mio ostani miran«.Da sam uspeo da pro itam ceo tekst, da saznam sav smisao opomene mogaprijatelja, ne bi me potpuno saopštenje o nesre i nekoj ne uvenoj ni desetinutoliko ispunilo užasom kohko je u inio ovaj odlomak poruke. Re »krv«, ta repre sviju drugih re i, uvek puna tajanstvenosti i strave, sada mi se inila triputa zna ajnija: otkinuta od prethodnih re i, koje bi je odredile i inilejasnom, pala je, teška i ledena, usred mraka moje tamnice, i u najskriveniji kutmoje duše!Avgust je sigurno imao krupna razloga kad je želeo da ostanem sakriven; ja samih izmišljao hiljadu, ali nijedan mi nije rešavao zagonetku na verovatan na in.Pošto sam se ono poslednji put vratio sa svoga puta do kapka, a_ pre nego što emi udnovato ponašanje Tigrovo skrenuti pažnju u drugi pravac, bio sam se rešibda u, po svaku cenu, otkriti svoje prisustvo ljudima na palubi, ili, ako mi tone bi pošlo za rukom neposredno, da u pokušati da probijem sebi put do drugogmesta palube. Manje više sigurno ube enje da u svrhu svoju na jedan ili drugina in posti i, ulilo mi je bilo opet hrabrost, koju ina e ne bih imao da i daljepodnosim svoj težak položaj. A sada mi ovo nekoliko pro itanih re i odnešeposlednju nadu, i prvi put osetih svu grozotu svoje sudbine. U krajnjem slu aju,bacio sam se na dušek i ostao leže i otprilike itav dan i no , u obamrlostijednoj kroz koju je samo u trenueima prolazio zrak svesti i ose anja.Naposletku, ipak sam se digao još jedared, i po eo ponovo razmišljati ostrahotama oko sebe. Mogu no je možda da proživim još 24 asa bez vode, alidalje ne. U prvo vreme svoga zato enja upotrebljavao sam dosta alkoholna pi akoja mi je Avgust bio spremio; ali, ona su samo poja avala moju groznicu, a nisumi gasila že . Sada mi je i od njih oštala svega jedna aša, i to je bila vr'staveoma jake rakije^od bresaka, Wja me je dražila na povra anje. Kobasice samdokraja pojeo, od šunke je32ostalo samo par e kožure, a dvopek je takore l do zadnjih mrvica pojeo Tigar.Uza to se moja glavobolja jednako pbgoršavala, pra ena vrstom delirijuma, koji

me, od onog prvog zanosa, u manjoj ili ve oj meri, skoro nikako i ne napuštaše.Ve je nekoliko asova kako dišem s teško om: svaki pokušaj prati nekiuznemiruju i i gr evit porces u grudima. A imao sam još jedan, od sveganavedenog razli it, razlog za obespokojavanje, i taj me je tako užasno kinjio,da sam se, ispružen po dušeku, neprestano trzao iz zanesenosti. Razlog taj ležaoje u ponašanju moga psa.Prvi put sam opazio promenu u njegovu držanju kad sam ono još jedared natiraohartiju fosforom. Dok sam to radio, on mi je, reže i uzdržano, gurao njuškomruku; ali, i sivuše uzbu en u to vreme, nisam toj okolnosti poklanjao pažnje.Malo posle, kao što je poznato, bacio sam se na dušek i pao u letargi no stanje.Me utim, i tada sam, sasvim blizu uha, uo nekakvo udnovato šištanje, i uveriose da dolazi od Tigra, koji je kao u najve em uzbu enju zaduvano disao ibrektao, dok su mu o i kroz pomr inu udno svetlele. Ja mu nešto rekoh, a on miodgovori tihim mumlanjem, pa se smiri. Na mene tada ponovo nai e zanos, i ponovose trgoh na isto onakvo Tigrovo držanje. To se ponavljalo tri do' etiri puta, inaposletku me je toliko poplašilo da sam se sasvim razbudio. U to vreme Tigar jeležao na ulasku u sanduk i režao stravi no, iako prigušeno, i škripao zubima kaoda su ga gr evi kidali: nesumnjivo, on je pobesneo od že i i zbog pokvarenavazduha. Nisam znao šta sa njim da inim. Bežao sam od misli da ga ubijem, aipak mi se to inilo jedino mogu no s obzlrom na moje spasenje. Zapazio sam dasu mu o i sa izrazom smrtne mržnje uprte u mene, i svakog sam trenutka o ekivaoda me napadne. Naposletku, osetio sam da to užasno stanje ne mogu više izdržati,i rešio sam da po svaku cenu izi em iz sanduka; a ako bi mi pseto nekimopiranjem smetalo, da ga ubijem. Da bih izišao, morao sam pre i preko njegovatela, a on, ose aju i valjda33moju nameru, odjedared sko i na prednje noge (konstatovao sam to po promenjenom položaju o iju) ipokaza jake svoje zube, koji su se kroz pomr inubelasali. Uzeh ostatke od kožure i bocu sa malo rakije i sakrih ih uza sebe, kao i veliki kujnski nožkoji mi je ostavio Avgušt; najzad, stegnuvši kaputoko sebe vršto, kro ih prema izlazu. Tek što sammakao, pseto sa jednim strašnim urlikom kidisa namene., Težina njegova tela se obori na moje desnorame, ja se obruših na levu stranu, a razjarenaživotinja se u svoj svojoj užini ispruži po meni.Pao sam na kolena, glava mi se zarila me u ebad,i to me je zaštitilo od drugog, isto tako silnog napada,jer sam kroz tkaninu ve ose ao na svome vratuzube, sre om nedovoljno oštre da probiju kroz vunene bore do golog tela. Ležao sam tako pod životinjom, i trenutak dva kasnije sigurno bih paosasvim u njenu vlast. Ali, o ajanje mi uli snagu.Iš upah se nekako i odgurnuh Tigra daleko od sebe,a ebad sa dušeka ostadoše kod mene. Tu ebadbacih sad na psa, i brzo, pre nego što bi se on mogaoosloboditi, jurnem kroz otvor i zatvorim ga za sobom,da me pas ne bi mogao goniti. U toku te borbe ispustio sam kožuru, i ostao samo sa bocom rakije kaoprovijantom. Shvativši potpuno tu situaciju, osetih se uvlasti neke razvratne udi, kao što biva sa decom usli nim slu ajevima, prinesem bocu ka ustima, ispraznimje do poslednje kapi, a zatim je besno tresnem o pod.Tek što se odjek toga treska izgubio, uh kakoneki uznemiren i prigušen glas izgovara moje ime.Takav ishod stvari je za mene bio neo ekivan, iuzbu enje usled toga tako silno, da sam se uzaludnaprezao da odgovorim. Sasvim sam izgubio spo

sobnost govora. Ispunjen smrtnim strahom da bi meprijatelj mogao srnatrati mrtvim i vratiti se i nedošavši do mene, stojao sam izme u kotarica, blizuotvora na sanduku, i gr evito drhtao u strahovitojborbi da progovorim. Baš da i hiljadu svetova zavisi od jednog jedinog moga sloga, svejedno, ne. bihbio kadar da ga izgovorim. Tada mi se pri u kaoneko kretanje kroz krš, nedaleko i'spred mesta gde34 .

sam stajao. Pa onda se šum slabije razabirao, pa još slabije, i još slabije. Dali bih ikada mogao zaboraviti svoje ose anje toga trenutka? On je dakle odlazio,on, moj prijatelj i drug, od koga sam imao prava mnogo da o ekujein, on jeodlazio, on me je ostavljao — on je otišao! Ostavio me je dakle da propadnembedno, da izdahnem u najstrašnijem i najgnusnijem zato enju: a samo jedna re ,jedan slog samo, mogli su me spasti, ali ja taj jedan slog nisam bio sposoban daizre em! moje muke, to je sigurno, bile su deset hiljada puta strašnije odumiranja. Glava mi se zanese, i ja padoh, mrtva ki nemo an, preko sanduka.U padu mi se istresao nož iza pojasa: uo sam kako je udario sa zvektavim šumom.Nikada moje uho nije zapamtilo sla u muziku. Sa zapetom pažnjom osluškivao samda li e taj zveket u initi neko dejstvo na Avgusta — jer je on jedini mogaobiti onaj koji je izgovorio moje ime. Nekoliko trenutaka vladala je tišina.Tada.ponovo uh ime Artur, izgovoreno muklo više puta, sa strašljivimoklevanjem. Nova nada mi najzad odreši jezik, i ja dreknuih, što sam igda mogao:»Avguste, o Avguste!« »Pst! Za ime božje, uti«, odgovaraše on glasonr koji jetreptao od uzbu enja: »Odmah u biti kod tebe, samo dok na em put«. Dugo samslušao njegovo probijanje kroz krš, i svaki trenutak mi je trajao koliko ceovek. Najzad, osetih na svome ramenu njegovu ruku, a u isto vreme i bocu sa vodomna usnama. Zamisliti moja ose anja sre e mogu jedino oni koji su bilineo ekivano izbavljeni iz eljuisti smrti, i prolazili kroz užasna mu enja že ipod tako složenir^ pkolnostima kakve su bile ove u mom bednom zato enju, — samoti mogu zamisliti šta je bio'za mene dugi gutljaj vode, ta najsavršenija slastza. u malo telo.Kada sam koliko toliko zagasio že , Avgust izvadi iz džepa tri do etiri hladnabarena krompira: i njih sam pojeo sa najve om lakomoš u. Dalje, radost moja odsvetlih zraka — Avgust je bio došao sa sve om u mutnom fenjeru — nije bila ništamanja od radosti što sam se napio i glad utolio. Ali najnestrp3*35Ijivije sam o ekivao da ujem užrok zašto Avgust tako ugo nije dolazio. On tadpo e da mi pri a šta se dešavalo na la i za vreme moga zato enja.rvLa a se navezla na pu inu, kao Što sam i ja znao, otprilike jedan aspošto je Avgust ostavio sat. Dakle 20og juna. Poznato je da sam jatada ve tri dana bio u zatvoru; za sve to vreme, gore, na palubi,a osobito u kabini i po drugim oficirskim odeljenjima, bilo jetako živo, toliko kretanje u svima pravcima da Avgust nije mogao si i da meobi e bez opasnosti da neko u e u tajnu sa kapkom. A kada je ono jedared biodošao, ja sam ga umirio da je sve dobro, i zato odonda tokomidu a dva dana nije brinuo o meni, mada je' neprestano vr'ebaoho e li se dati zgodna prilika da opet si e. Cetvrtog dana sejedva pokazala takva prilika. Za to vreme Avgust se ve nekoliko puta biorešavao da svome ocu sve otkrije, i da me izvede; ali, nismo bili još dostadaleko od Nantuketa, a po nekim izjavama kapetana Barnarda moglo seslutiti da bi on bio kadar okrenuti natrag, im bi saznao da sam i ja nala i. Najzad, kako mi je objasnio Avgust, razmotrivši situaciju sasvih strana, nije mogao pretpostaviti da ja dole stradam od neke prekenužde ili da se u takvom slu aju ne bih bez oklevanja javio na kapku. Uzevši,dakle, sve u obzir, rešio je da e tek onda si i da me obi e kadto bude mogao u initi neopažen. A desilo se to, kao što je

re eno, tek etvrtog dana posle onog sastanka kada sam došao do sata, asedmog od spuštanja moga na dno la e. Avgust je sišao bez vode iprovijanta, jer me je hteo prvo samo zvati da pri em kapku, pa dase onda vrati o kabine i doda mi jelo i pi e. Prošavši u donji prostor, uo jeglasno rkanje: mislio je dakle da ja spavam. Po svemu sude i, to je moraobiti onaj zanos, u koji sam pao poštcr sam dobio asovnik, a onda,opet, ako se zaklju ivanje nastavi dalje, izlazi da je taj36zanos trajao više od tri dana i tri no i. Kasnije sam i po vlastitom iskustvu ipo uveravanju drugih saznao za jako uspavljuju e dejstvo koje dolazi odisparenja starog i u uskom prostoru ostavljenog ribIjeg zejtina; a kad još dodamstanje ,u kojem se nalazila šupljina u kojoj sam bio zatvoren, i uzmem u obzirdužinu vremena koliko Je la a bila u službi u lovu na kitove — onda mi je teževerovati da sam se uopšte probudio, nego da sam onoliko vremena spavao.Avgust me je prvo zvao sasvim tihim glasom i ne spuštaju i za sobom kapak; ali,ja nisam odgovarao. Onda je zatvorio kapak, i govorio ja im tonom. Najzad,sasvim glasno; ali, ja sam samo nastavljao da r em. Šta da radi? Treba muvremena da se provu e kroz krš do mene, a me utim bi kapetan Barnard mogaoopaziti da ga nema, utoliko pre što mu je Avgust svaki as bio potreban zbogsre ivanja i prepisivanja izvesnih poslovnih hartija. Rešio je dakle,razmislivši, da se vrati i da eka drugu priliku da me poseti. Na to se odlu ioutoliko lakše što se moj san inio veoma miran: nije mu stoga dolazilo na um dase meni u zatvorenu prostoru moglo desiti nešto. Taman je sve te misli sredio,kad mu pažnju privu e neobi an neki žagor, koji je, tako mu se inilo, dolazioiz kabine. Brzo sko i kroz kapak, zatvori ga za sobom, i otvori vrata od kabine.Ali tek što je prekora io prag, pred o ima mu sevnu cev od pištolja a u isti mahga obori na zemlju poluga ili veliki brodski klin.vrsta ruka ga podržavaše na podu kabine stežu i ga oko vrata; no on je ipakuspeo da razgleda šta se oko njega dešava. Njegov otac, vezanih ruku i nogu,ležao je na stepenicama kajite, sa glavom naniže i sa dubokom ranom na elu, izkoje je neprestano tekla krv. Nije ništa govorio, o igledno se borio sa smr u.Nad njim se nagao prvi podoficir i posmatrao ga s neprijateljskom zluradoš u;prevrtao mu je mirno džepove, i baš toga asa izvukao mu veliki nov anikkesu ihronometar. Sedmorica ljudi od posade, me u njima kuvar, crnac, preturali su po37kabinama kako bi se epali oružja, i uskoro su se zaista i snabdeli puškama ibarutom. Sem Avgusta i kapetana Barnarda, bilo je njih devetorica u kajiti i tonajgori tipovi posa e. Banditi ovi ispeše se onda na palubu, odvukavši sa sobomi moga prijatelja, kome su prethodno vezali bili ruke na le ima, otidoše dokabine na prednjem delu la e, iji je ulaz bio zatvoren, a dva buntovnika sasekirama stražarila kraj njega; vojica, isto tako, uvala su i glavni otvor nakrovu la e. Podoficir tada dreknu: »Vi, dole, izlazite napolje, jedan po jedan,ujete li? I, pazite, a se niko ne usudi ni pisnuti!« Prošlo je nekoliko minutadok su po eli izlaziti. Prvi me u njima bio je jedan Englez, novajlija u službina brodu, koji je kukavi ki zapomagao i molio podoficira da mu poštedi život.Mesto odgovora dobio je udarac sekirom po elu. Bez jauka prostro se nesre nikpo patosu; crni kuvar ga ta podiže u naru je, kao što bi podigao dete, i baciga u more. Oni ostali, uvši udarac i pljusak tela u more, ne htedoše ni~ poštoda izi u, ne mare i ni za pretnje ni za obe anja. Neko u ini predlog da ihisteraju napolje dimom. Tada se oni odozdo rešiše na protivnapad i u jedan mahje izgledalo kao da e la a biti povra ena. Ali buntovnicima je najzad pošlo zarukom da vrsto zatvore izlaz pre no što je više od šestorice protivnika izišlo.Ta šestorica na oše se prema jednoj jakoj ve ini, a behu, sem toga, i bezoružja, i zato se posle kratke borbe predadoše. Podoficir im se tad obratipristojnim re ima, naravno zato da bi i one ostale, koji su^ uli šta se goregovori, privoleo na popuštanje. Lukavstvo i niska pakost njegova trijumfovalisu. Svi koji, su još bili u prednjo] kabini izraziše se gotovi na predaju, ionda, jedan po jedan, izi oše gore. Tu ih odmah svezaše i, kao i onu šestoricu,oboriše na le a. Svega je bilo 27 osoba koje nisu u estvovale u pobuni.

Zatim je izvršeno strahovito klanje. Vezane matroze odvla ili su na stražnji deola e, a tamo je stojao kuvar, sa sekir'om, i jednoj po jednoj žrtvi, koju bibuntovnici digli i položili na ogra u,, otsecao33glavu. Na taj na in poginulo je vadeset i dvojica; Avgust je ve o ajavao i zasvoj život: svakog trenutka je oeekivao da do a red na njega. Nu, ili su sezlikovci umorili ili im se krvav posao zgadio: etvorica preostalih, i mojprijatelj, svi vezani, biše zasa a pošte eni; podoficir sad posla po rum, iubice prirediše pijanku, koja je trajala dok sunce nije selo. Tada po eše da seprepiru o sudbini preostalih, koji su ležali svega ^nekoliko koraka dalje i ulisvaku re razgovora. Pi e je neke od buntovnika utišalo; uše. se nekolikoglasova sa predlogom da se vezani oslobode, pod uslovom, naravno, da se pridružebuntu. Crni kuvar, me utim, koji je u svakom pogle u bio pravi satana, i imaobar. toliko uticaja koliko i podoficir, nije hteo ni da uje za taj predlog, inekoliko puta se dizao da nastavi svoj posao od malopre. Sre om, alkohol ga jebio toliko savladao, da su ga oni sada manje krvože ni mogli spre iti, a' me unjima osobito jedan, zvani Derk Piters. On beše sin je ne Indijanke iz plemenaUpsaroka, koje živi povu eno u Crnim Planinama, blizu izvora reke Misuri. Otacmu je bio trgova krznom, rekao bih, ili je bar održavao trgova ke veze saIn ijancima na re i Luis. Piters beše ovek neobi no surova izgle a. Nizakrastom, ne više od etiri stope i osam palaca, pokazivao je herkuleskukonstrukciju: šake njegove naro ito tako ebele i široke da. su jedva li ile naljudski oblik; a noge i mišice na udan ha in iskrivljene, kao da uopšte nisupokretljive, savitljive. I glava mu je bila deformisana, grdno krupna, saneravninama na temenu (što se vi a kod ve ine crnaca) i sasvim elava. Da bisakrio ovaj poslednji ne ostatak, koji nije bio zhak njegove starosti, nosio jeobi no vlasulju, o kakve bilo dlakave materije — krzno španskog psa iliameri kog sivog medveda, naprimer. U vreme o kojem je sada re , imao je na glavikomad takve medve e kože, i to je ne malo doprinosilo prirodnoj ivljini njegovalica, koje je isticalo tip Upsaroka. Usta su mu stizala od uha do uha; usnetanke, i, kao neki drugi delovi njegova te.la, izgledale lišene svakepokretljivosti, tako a se39..... iiraz njegova lica ni u kakvoj prilici nije enjao. Zube je imao neobi noduga ke, a toliko su str ali izvan usta da ih usne nikada, ni delimi no, nisupokrivale. Letimi no pogledan, Derk Piters inio je utisak oveka koji se silnosmeje; ali izbliže posmotren, otkrivao je izraz veselja — ako je to bio izrazveselja — onda veselja jednog demona. Me u nantuketskim mornarima išle su raznepri e o tome stvorenju. Tako o strahovitoj snazi kojom taj ovek raspolaže uasu uzbu enja, a, zatim i o šumnji da je u njega razum , potpuno na svomemestu. Na »Grampusu«, u vreme pobune, smatran je više kao komi na figura. Pri amo njemu tako opširno prvo stoga, što je on, uprkos divljem svom izgledu, bioglavni spasilac moga priiatelja, a zatim stoga što u ga još mnogo putaspominjati u toku ove pripovetke, koja e, što dalje sve više, izveštavati odoga ajima koji kao da su iznad ove jeg iskustva, i u koje je stoga teško ikakoverovati; zbog ega ja i napuštam svaku nadu da e se moja saopštenja smatratikao istinita, i jedino se uzdam da e progresivna nauka potvrditi kao stvarnaneka od najvažnijih i najneverovatnijih mojih saopštenja.Posle malih neodlu nosti i nekolikih žestokih sva a bi najzad rešeno da e sviosu eni (sem Avgusta, koga je Piters na jedan komi an na in jogunasto tražibsebi za pisara) — biti ukrcani u jedan. od naimanjih unova za lov i ostavljenisvojoj sudbini. Podoficir broda sišao je u kajitu da vidi da li kapetan Barnardjoš živi — se ate se valjda da je on ostavljen bio dole kad su se svipobunjenici bili ispeli — uskoro se pojaviše obojica, kapetan bled kao smrt, alinešto oporavljen od posledica svoje rane. Glasom kojim je jedva artikulisao re ipreklinjao je posadu da ga ne izbacuje na pu inu, nego da se svi vrate na svojudužnost, obe avaju i im sa svoje strane da e ih iskrcati gde oni budu hteli ida ne e ništa preduzimati za njihov kazneni progon. Naravno, kao da je vetrugovorio. Dva nitkova dohvatiše ga pod miške i prebaciše u un, koji je bio

odrešen i spušten dok je podoficir silazio. Odrešiše zatrtnetvoricu40onih vezanih na po u, i zapovediše im da silaze u | un za kapetanom, što oni iiniše bez ikakva po* kušaja otpora. Ostao je Avgust sam u mu nom svom L

položaju, bn se otimao doduše da ustane i molio za k bednu dozvolu da se baroprosti od svoga oca. NeW, sre nicima su dali pregršt dvopeka i kr ag vode; noniti katarku ni jedro, ni veslo ni kompas. Još neko ! vreme, dok su sebuntovnici o ne em dogovarali, ! vukla je la a un, a zatim uže bi prese eno.Me uK tim, pala je no — nisu se videli ni mesec ni zvezde P — a more je udaraloIjutirri i kratkim talasima, mada nije duvao jak vetar. un se za as izgubio izvida; za nesre nike u njemu jedva je ostajalo nade. Taj doga aj desio se na35°30' severne širine i 61°20' zapadne užine; dakle nedaleko od BermudskihOstrva. Avgust je stoga pokušao da se teši i da veruje da e un ili dospeti doobale ili mu se bar toliko približiti da e neminovno biti opažen od obalskihmornara.»Grampus« pak, pošto je razapeo sva jedra, nastavi put drže i sesvog prvobitnog kursa na jugozapad; buntovnici su imali na umuda izvedu gusarski prepad; udešavali su, koliko je Avgust mogaorazumeti, da porobe neku la u koja dolazi od Kapverdiskih ostrva iputuje za Portoriko. Avgust je sada bio odrešen i smeo slobodnoda se kre e po la i sa jednim isklju enjem: ulaska u kajitu — njemu nijeviše obra ana pažnja. Derk Piters je postupao sa njim sa izvesnomblagonaklonoš u, i jedared ga je spasao od brutalnosti crnog kuvara.Ipak, njegov položaj bio je veoma žalostan i veoma težak, jer su Ijudi okonjega bili neprestano pijani i nije se moglo bogzna koliko oslanjati nanjihovu dobru volju ili neopreznost. Smatrao je dalje Avgust da muje od svega najteža bila briga za mene: mnogo puta rešavao seda buntovnicima otkrije tajnu moga prisustva na la i; zadržavaloga je od toga, sa jedne strane, se anje na strahote kojih je bioevidac, a sa druge strane, opet, nada da e mi skoro mo i da

pomogne. Neprestano je vrebao priliku za to; ipak, uprkosnajbudnijoj pažnji, prošlo je itava tri danaIotkad je pušten bio na vodu amae onih nesre nika, kad se jedva jednom pokazalazgodna mogu no^t. Pred ve e toga tre ega dana digao se bio sa istoka oluj, pa susvi imali pune ruke posla oko sabiranja i skra ivanja jedrila. U toj opštojzabuni Avgust je sa ekao priliku a nevi en u e u kajitu. Ali je sa užasom imaoda konstatujje da je kajita pretvorena u prostor za ostavu provijanta i raznihalata, i da je jedan veliki kotur gvozdenih užeta, koja su pre ležala podstepenicama, tako e tu, i navaljen baš na kapak! Ukloniti taj kabel, a ne bitiopažen, bilo je nemogu no; dakle, opet se vratio na paliibu. im je izišao,dohvatio ga je po oficir za gušu, i pitao šta je tražio u kaiiti: i ve ga jehteo baciti u more, kad se opet umeša Piters i još jedared spase Avgustu živcrt.Metnuše mu ta a lisice na ruke — bilo je više pari u rezervi — vezaše mu i noge,pa ga onda baciše u matrosko o eljenje uz pregra u na pre njoj kabini, i rekošemu da na palubu ne e više kro iti »dokle god je la a la a«. Tako se izraziokuvar, koji ga je bacio u koju; a šta je zapravo mislio re i, teško je pogoditi.No ceo taj doga aj, kao što e1 se videti, baš je poslužio da se jakona no oslobo im. V 'Avgusta, za nekoliko prvih minuta, obuzelo je bilo o ajanje: izgubio je nadu dae iz k6je živ izi i. Rešio se dakle da prvome ko u koju nai e, saopšti mojpoložaj, jer je mislio da je bolje da oprobam svoju sre u i sa buntovnicima,nego da u dnu la e umrem od že i: deset dana sam v zatvoren, a jedan bokal vodedakako da za to vreme ne može biti ovoljan. Razmišljaju i o tome, pade muodjedared na um da bi mož a mogao do i sa mnom u vezu kroz glavni deo onješupljine broda. U drugim prilikama zadržavale bi ga od tog pokušaja teško e iopasnosti preduze a; ali, sada mu se vlastiti život inio ništavan — malo

izgleda da živi, pa zato i gubitak mali — i zato se svim silama svog duhaokrenuo tom velikom za atku,42Smetale su pre svega lisice na rukama, i dugo vremena mu nijedolazila ideja kako da ih se reši, Ve je mislio da pomo i nema, kadaje, posle ta nijeg ispitivanja, zapazio a se postepenim tegljenjem istiskanjem obe ruke daju izvu i iz gvož a, pošto lisice na la i nisuudešene za ruke mladi a, ije su nežne kosti još lako pokretljive i popuštajupod pri. tiskom. Razdrešio je zatim i noge; ali, uže je spremio tako da biga za nevolju, ako neko nai e, mogao opet nata i, i on a jepo eo da ispituje pregradu blizu kreveca. Ona je bila na injenaod mekanog jelova drveta, otprilike palac debelog, kroz koje bidosta lako raogao da probije. U to se za u neki glas, gore, kod stepenica: imaoje samo toliko vremena da desnu ruku brzo gurne u lisice (levu uopšte nije biooslobodio) i da uže namakne oko lanaka nogu — kad se na ulazu pojaviPiters, a za njim sko i u koju i odmah leže i Tigar. Tigra. jeoveo ria la u Avgust (znao je koliko volim pseto, pa je hteo da zavreme putovanja imam radost). Vratio se našoj ku i po psa pošto je mene sakriobio, samo je, kad ono beše silazio zbog asovnika, zaboravio da mi tosaopšti. O momenta kada je izbio na la i bunt, Avgust nije više vi ao Tigra, ibio je uvefen da ga je neki nevaljalac iz po oficirske grupe bacio u more.Ustvari, pas se bio sakrio dole u neku rupu ispo amca, izkoje posle nije mogao da izi e, jer nije imao dovoljno mestada se okrene — sve dokle ga Piters nije oslobodio. A tada, Piters,sa nekom vrstom dobrote, koju je moj prijatelj »veoma cenio uPitersu, dovede pseto Avgustu, kao društvo; ujedno mu je doneo i malo usoljenamesa, krompira, i mali kr ag vode, pa se onda vratio na palubu,obe avši da e sutra opet doneti nešto za jelo.im je on otišao, Avgust oslobodi obe ruke i noge, pretfrne dužek, i noži emsvojim (nitkovi oni nisu našli za vre no da ga pretražuju) po e da iseca jednuod najbližih dasaka pregrade uza sam krevetac. To je mesto izabrao zato da bi,prekinut od koga bilo u poslu, mogao brzo spuštenim dušekom sakriti na etudasku. Celoga dana ga nije niko uz43nemirio: a prekono je potpuno isekao asku. Nužno je još napomenuti da seprednjom kabinom niko od posa e nije služio za spavanje; od dana pobune svi suzajedno živeli u kajiti i pili vino i astili se provizijom kapetana Barnarda,dok su se o upravljanju la om starali tek toliko koliko je bilo najnužnije. Taokolnost, uostalom, taman je dobro došla i Avgustu i meni, jer on ina e„ nikadane bi uspeo da mi do e. Pred zoru je presekao dasku još na jednom mestu,otprilike je nu stopu iznad prvog proreza, i na inio tako dosta veliki otvor dakroz njega mogne pro i do me upalube. A odatle mu je on a lako bilo dospeti dopoluvratanca Ispod palube, mada je, da bi do njih došao, morao da se pentrapreko naslaga uljanih buradi, koje su se izdizale skoro do gornjeg krova la e, ijedva ostavljale toliko mesta da se ove je telo provu e. Kad je došao dopoluvratanca, spazio je da je i Tigar išao za njim, provla i se izme u dvareda buradi. Me utim, ve je prili no okasnilo, i bilo slabo izgleda a se možedo i do mene pre nego što svane dan, jer je glavna. teško a! imala tek da sesavla a u probijanju kroz krš u onjoj šupljini la e. Avgust je stoga rešio ase vrati i da pri eka do sutra uve e. Poluvratanca je, me utim, da bi se manjezadržavao kad sutra na to mesto do e, malo otškrinuo. Ali im je to u inio,Tigar sko i na taj uski otvor, po e nemirno a m'uši, da otegnuto ci i inestrpljivo da grebe kao da želi šapama sasvim da digne zaklopac napoluvratancima. O igledno je bilo da ose a da sam ja unutra, i Avgustu onda do emisao da e me pas sigurno na i ako ga pusti u šupljinu la e, a zatim ruga >misao: a mi po psu pošalje pisamce, i u pisamcetu saopštenje da nikako sam nepokušavam da se oslobodim, bar pod trenutnim okolnostima, } da ne zna da li eon ve idu eg dana mo i da do e o mene. Doga aji koji su došli zatim dokazalisu kako je sre na bila ideja. Jer, da nisam dobio ceduljicu sigurno bih bio

ostao pri jednom od o ajnih planova da alarmiram posadu, a posledica binajverovatnije bila ta da bismo obojica izgubili živote.44Rešivši tako da e pisati, našao se Avgust pred teško ama oko sredstava zapisanje. Najzad je od jedne stare kalice na inio pero; pisao je isto popipanju (jer je prostor izme u dva krova la e bio mra an kao pono ) na hartijikoja je bila stražnji list nekog pisma, duplikata onog lažnog poziva u goste odstrane g. Rosa; sad još mastilo: zasekao se u prst iznad nokta, i krv je obilatopocurila kao uvek iz rane na tom mestu. Na taj na in mi je ukratko napisaosaopštenje: da se desila pobuna, da je kapetan Barnard u malom unu predattalasima; da se uskoro mogu nadati pomo i što se namirnica ti e; ali ne smem seusuditi da dajem znake od sebe. Pismo se završavalo re ima: »Pišem ti svojomkrvIju: ako ti je život mio, ostani gde si«.Hartija je onda zavezana Tigru oko tela, i Tigar pušten kroz poluvratanca ušupljinu la e. Avgust se zatim vratio, što j.e brže umeo, natrag u prednjukabinu, ne našavši sreLom nikakva znaka da je me utim neko tu silazio. Da bisakrio probušenu rupu u pregradij zabo je iznad nje svoj nož, a o nož obesioneki kaput na en u koji. Najzad je natakao sebi lisice na ruke, a uže namestiooko nogu.Tek što je sve to bilo svršeno, pokazao se Piters, pijan, ali vrlo dobroraspoložen, i sa predovoljstvom za. moga prijatelja: jedno dvanaestak krupnihirskih krompira, pe enih na žaru, i kr ag vode. Seo je na neki sanduk i po eobez ustezanja da govori o podoficiru i o svima prilikama na brodu. U ponašanjunjegovu bilo je ne eg krajnje prkosnog ak i grotesknog, Avgiist se u jedan mahuznemirio zbog njegova držanja. Najzad se Piters podigao da se vrati na palubu,mrmljaju i nešto kao da e sutra doneti apseniku svom dobar ru ak. Toga istogdana silazila su i dvojica harpunara sa kuvarom, svi pijani kao zemlja. Kao iPiters, i oni su govorili sasvim bez uzdržavanja o svojim planovima. Izgleda,koliko ih je god bilo, zastupali su razna mišljenja o krajnjoj svrsi puta i okursu kojega la a treba da se drži; a slagali su se svi samo u pripremanomprepadu na onu la u što dolazi sa Kap45verdiskih ostrva, i koju su svakog trenutka o ekivali da ugledaju. Iz svega jeizlazilo: pabuna ipak nije bila izvedena isklju ivo zsbog plena, nego ju jeizazvala li na pakost podoficira protiv kapetana Barnarda. U tome trenutku,reklo bi se, bilo je dve stranke na la i, stranka podoficira i stranka kuvarova.Podoficirova stranka htela je da otme prvu zgodnu la u koja nai e, i na jednomod Antilskih ostrva da je spremi za gusarenj ; kuvarova stranka, ja a i kojoj jepripadao i Piters, želela je da se nastavi putovanje u pravcu u kojem je la aprvobitno krenula, to jest prema južnom delu Tihog okeana, a tamo ili da lovikitove, ili da, prema okolnostima, preduzme nešto drugo. Pitersova razlaganja(on je kroz taj kraj eš e putovao) mnogo su, izgleda, zna ila predpobunjenicima, koji su se nejasno kolebali izme u raznih planova dobitka izadovoljstva. On im je iznosio pred o i itav svet novih i zanimljivih stvari,koje bi našli na bezbrojnim ostrvima Južnog Pacifika; govorio im o apsolutnojsigurnosti i apsolutnoj slobodi tamo dole, a osobito o divotama klime, oizobilju životnih namirnica, i o dražima lepih žena.. Još nije bilo ništadefinitivno rešeno, ali, opisivanja melezova uselila su se u vrele maštemornara, i sva verovatno a da se plan primi nagnula je na Pitersovu stranu.Posle jednog asa udaljila su se i njih trojica, i toga dana nije više nikoulazio u prednju kafoinu. Avgust je dakle ostao na miru. Kad je pala no , skinuoje lisice, i uže s nogu, i po eo da se sprema za pokušaj. Našao je u koji bocu,napunio je vodom iz kr aga, koji mu je bio doneo Piters, i potrpao u džepovehladne krompire: na veliku svoju radost, našao je i fenjer sa koma em sve e,koji je mogao uže i jer je fosforne šibice imao u džepu. Kad je sasvim pala no ,provukao se kroz otvor na pregradi, namestivši pre toga ebad u. svojoj kojitako kao da pod njima leži ovek. S one strane je onda proturio ruku i obesioopet onu bluzu o nož, a se ne bi video otvor, pošto izva eni komad daske zasadanije umetao. Našao se dakle tako na me upa

46lubi. Nastavio je onda put kao i ju e, izme u uljanih buradi i palube, dopoluvratanca za spuštanje u šupljinu. Kad je tu stigao, zapalio' je sve icu istao da silazi, napreduju i teško izme u gusto nabacanog tovara. Nabrzo ga jepo ela uznemiravati gustina vazduha i nepodnošljiv smrad u njemu. Pod timokolnostima, tako se u sebi vajkao, teško da sam ja mogao živ izdržati svojezato enje za tako dugo vreme. Zvao me je nekoliko puta po imenu, ja nisamodgovarao, i to ga je sasvim utvrdilo u verovanju da nisam živ. Kako se la amnogo tresla i štropotala, tihi' ton moga rkanja ili disanja zaista nije nivredelo o ekivati jer se ne bi mogli uti. Otvarao je fenjer, i još ga je, kadgod bi se dalo, podizao uvis, da bih ja, u slu aju da sam još' živ, mogaosvetlost opaziti i znati da se bliži pomo . Me utim, od mene ni glaska;pretpostavka Avgustova da sam mrtav, prelažaše postepeno u ube enje. Ipak,odlu io je da e se probiti kroz krš do moga sanduka i tako van svake sumnjeutvrditi injenicu. Pošao je dakle, mada bez nade, dalje._,Na jednom mestu,odjedared, našao je prolaz sasvim zakr en, — što je zna ilo da se tuda ne možesti i do cilja. Avgust oseti u tom trenutku da ga je ophrvalo ose anjemalodušnosti: bacio se na pod izme u nabacanih stvari i zaplakao kao dete. Trgaoga je iz tog stanja tresak od razbijene boce, one koju sam ja bio tresnuo ozemlju. Ta bezna ajna slu ajnost bila je eto sre fia slu ajnost, kojom se rešilamoja sudbina. Prošlo je više godina pre no što e to meni postati jasno. Avgust,i zbog stida i zbog žaljenja što je bio slab i neodlu an, nije mi odmah priznaoono što e mi kasnije, u boljern i pravi nijem raspoloženju, otkriti. Našavši danesavladljive prepreke otežavaju ostvarenje njegove namere, rešio je bio da meneostavi sudbini, a on da se vrati u prednju kabinu. Me utim, ne treba ga osuditidokraja pre nego što se uzmu u obzir sve tadašnje teške okolnosti: približavalase no ; otsustvo njegovo moglo bi biti, štaviše sigurno bi i bilo, otkriveno,ako se do zore ne bi vratio u koju; sve a tek što nije dokapalau47fenjeru; u tmini bi jedva pogodio put do poluvratanca. Tako e mu se moradozvoliti da je imao mnogo stvarnih razloga za verovanje u moju smrt, a u tomslu aju, zaista, ništa ne bi zna ilo za mene baš da je i stigao do moga sanduka,a on bi bez ikakva smisla imao da pro e kroz niz opasnosti. Zvao me je po imenuviše puta, svakad bez odgovora. Jedanaest dana i no i proveo sam dole sa onomalo vode u kr agu, što mi je on bio doneOj a štedeo vodu sigurno nisam, jer samupo etku imao sve razloge za nadu na skorašnje oslobo enje. Vazduh, tako e,njemu, koji je dolazio iz srazmerno iste atmosfere u ku ici oko krme, morao seiniti savršeno otrovan, i mnogo neizdfžljiviji nego meni; jer kad sam ja prviput sišao bio u la u, otvori na krov,u stojali su pre toga otvoreni _ mesecima.Ako se tome još dodadu sve krvave i užasne scene koje je Avgust taman preživeo;zatim njegovo hapšenje i lišavanja svake vrste; stalna smrtna opasnost nadglavom, zajedno sa bednim i neprestano još dvosmislenim okolnostima njegoveegzistencije, — onda se može razumeti da se u mome prijatelju uko ila bila svakavolja i umna energrja i onda e italac, kao i ja što sam, gledati na njegovoprividno izneveravanje prijateljstva pre sa ose anjem tuge nego sa ose anjemnegodovanja. Avgust je jasno uo da se boca razbila; ali nije bio sasvim siguranda šum dolazi iz donjeg prostora la e. Sumnja ta došla je baš kao potstrek daistraje u naporima. Uspentrao se po tovaru do me upalube i viknuo me po imenušto je ja e mogao, ne mare i što ga je u tom trenutku mogla uti posada. italacse se a da je tom prilikom glas zaista dopro do mene; ali je moje uzbu enjetoliko bilo uzelo maha nada mnom, da nisam bio kadar da odgovorim. Ube en, prematome, da je najgore njegovo strahovanje opravdano, Avgust se spustio dole sanamerom da se što pre vrati na prednji deo la e. U žurbi je preturio nekolikomanjih sanduka, i taj je šum, kao što je poznato, došao do mojih ušiju. Avgustje ve dobro bio izmakao na svom putu natrag, kad se desilo da je meni paonož. Taj šum Avgusta ponovo48

zaustavi. Okrenuo je natrag i popevši se još jedared na složenu robu, viknuo mepo imenu, isto tako jasno kao i malo as, o eknuvši opet prethodno da nastupije an trenutak stišanosti. Toga puta sam ja imad toliko glasa da odgovorim.Presre an što se uverio da sam još živ, rešio je Avgust da e izdržati ma kojuteško u i opasnost, samo da do e do mene. Isplevši se što je brže mogao izlabirinta od krša, u koji se bio zaglavio, naišao je najzad na neki boljiprolaz, i, na kraju krajeva, dospeo, naravno, sasvim iznemogao,' do mogasanduka.VITu, kraj sanduka dok smo stajali, Avgust mi je saopštio najvažnije momentesvojih doživljaja; a tek kasnije dodao je i pojedinosti. On je strahovao da ese opaziti da ga nema, a mene je opet dohvatilo krajnje nestrpljenje da seoprostim svog užasnog zatvora. Rešili smo, dakle, da ne asimo; da odmah krenemodo mesta gde u ja ekati dok on ne izvrši izvi anje. Pitanje je još bilo šta dase u ini pa da Tigar ne ostane u sanduku — sa ime se ni Avgust ni ja ne bismomogli pomiriti. Zasada je pseto bilo sasvim mirno: prislanjali smo uši sasvimblizu sanduka i ni dah mu se nije uo iznutra. Ja sam bio ube en da je psetomrtvo, i odlu io sam da otvorim vrata. Našli smo ga gde leži, ispruženo, jošživo, ali u dubokom zanosu. Vremena za gubljenje, dakako, nismo imali; a ja seopet, nisam mogao odlu iti da napustim životinju, koja mi je dvaput životspasla, pre nekog pokušaja da pseto spasem. Vukli smo dakle Tigra za sobom kakosmo mogli, po cenu najve ih teško a i zamaranja; što e re i da je Avgust bioonaj koji je sa teškim psetom na rukama savla ivao prepreke, pentrao se popreprekama na prolazu; jer ja, slab kako sam bio, ne bih to nikako mogao_izdržati. Najzad smo stigli do rupe, i onda se Avgust provukao, a pseto smo zanjim progurali. U kabini je sve na eno u redu, i mi ne propustimo da zahvalimoBogu za spas od neposredne opasnosti. Dokonali smo, za po etak, da u jaostati4 Avsmture Gor ona Pima 49blizu rupe, kroz koju mi drug može do avati deo od svoje hrane, i gde km umogu nosti da do em do koliko toliko svežeg vazduha.Da bih bolje objasnio neka mesta ovog izveštaja, ( ona gde je bilo re i orasporedu tovara u la i, i ( koja bi se mesta mogla u initi nejasna itaocimakoji su videli propisno utovarivanje robe, — mo ; ram zabeležiti da je kapetanBarnard tu svoju veoma j važnu dužnost na brodu bio uzeo olako i izvršio dosramote nemarno: nije se pokazao ni onoliko brižan ni onoliko iskusan mornarkoliko je u smislu vrlo osetljive prirode svoje dužnosti trebalo da je bio.Utovar robe u la u ne sme se vršiti kojekako; nebrojeni nesre ni slu ajevi, vei u opsegu moga li nog iskustva, bivali su posledice nemara ili neznanja u tomposlu. Obalski brodovi, koji esto u velikoj žurbi utovaruju ili istovaruju,stradaju mnogo puta baš zbog toga nedostatka pažnje ili znanja oko utovara.Glavno je da se ni tovar ni pretega u dnu la e, ni pri najja em ljuljanju nepokre u sa svoga mesta. ~U ve ini slu ajeva slaganje robe biva pomo u ekrka, iako se, naprimer, tovari duvan ili brašno, ekrk tako sabija robu, da su priistovaru sandu i i buri i sasvim stinjeni, i treba im vremena dok se opetvrate u svoj oblik. Sabija se roba da bi se dobilo više mesta za tovar, jer akoje sabijena potpuno, isklju uje se pomicanje robe, bar ono koje bi bilo opasno.Dešava se da to sabijanje tovara ekrkom dovodi do žalosnih posledica. Tovarpamuka naprimer, dobro sabijen pod jednim okolnostima može rastezanjem svojim daizazove pucanje la e. To bi se isto moglo desiti sa tovarom duvana, kad do evreme njegova vrenja, da nije onib. malih praznina pod okruglinartia buradi.Ako je utovar samo delimi an, opSsnost od pomicania je vrlo velika, i moraju sepreduzeti sve potrebne mere' za spre avanje nesre e. Samo oni koji su iskusiliburu na rnoru, ili znaju kako se Ijulja brod kad posle bure odjednom stane vetar— samo oni znaju sa kakvom silinom se sve pokretno na brodu ili u brodu po injezaletati. Može se ceo tovar50

obrušiti na jednu stranu broda, bro pole i, napuniti se vodom i za nekolikosekunada potonuti. Nije preterano re i da je bar u polovini slu ajeva tonjenjabroda u buri uzrok ležao u rušenju tovara.Ako je tovar delimi an, on se, pošto je dobro sabijen, pokrije prvo slojempokretnih dasaka dugih koliki je prostor u brodu; na daske onda do u jakipodupira i, koji idu ak do palube, i koji drže svaki komad tovara na svomemestu. Pri utovaru zrna važne su naro ite predostrožnosti. Zrno se jako sleže —potpuno ispunjena dubina la e, kad stigne na mesto opredeljenja, nema više odtri etvrtine ispurvjenog prostora — i zato, ako se dobro ne nabije, može do ido opasnog kretanja i prevaljivanja tereta. Obi aj je da se u masu zrna zabijajuklinovi.Utovar »Grampusa« izvršen je na bedan na in: ispreturano je ležala masa uljanihburadi i raznog la arskog pribora. (La e koje idu u lov ria kitove, snabdevanesu obi no gvozdenim rezervoarima za ulje: zašto nije tako bilo i na »Grampusu« —nisam nikada mogao saznati). Kako je, prema fome, izgledalo na dnu la e, to samve opisao: na me upalubi, kao što je re eno, bilo je toliko mesta da se mojetelo moglo stisnuti izme u gornje palube i uljanih buri a; stajalo je praznomesto i oko glavnih vratanaca na krovu la e, a nekoliko šupljina i ovde onde usamom tovaru; dalje, oko otvora koji je Avgust isekao u dasci bilo je mesta zaitavo jedno bure, gde sam se ja, kao što je poznato, privremeno i srazmernodosta udobno bio smestio.Kada je moj prijatelj dospeo u svoju k6ju, i udesio lisice na rukama i uže okonogu, skoro je svanulo. Može se re i da smo za dlaku umakli, jer, taman jeAvgust posvršavao sve što treba, sišao je dole podoficir sa Derkom Pitersom i sakuvarem. Oni su neko vreme razgovarali o la i sa Zelenog predgorja, i kao da sujedva ekali da se ona pojavi. Naposletku se kuvar približio Avgustovu krevetu iseo mu elo glave. Ja sam iz svog zaklona mogao sve uti i videti (jer ise enideo daske nije bio umetnut na svoje mesto), i samo sam o ekivao kad e 4.51se kuvar nasloniti na matrosku bluzu, koja je visila da pokrije otvor, pa da seonda svemu u e u trag, da i ja i moj drug budemo" sigurno smaknuti. Me utim,sre a nas nije ni tu izneverila: mada se kuvar, pri ljuljanju la e, estooticao bluze, nikad je nije toliko pritisnuo da bi se pokazalo šta se iza njekrije. Ivicom svojom bluza je bila pri vrš ena za pregradu, tako da se ni prinjenu kla enju nije mogla pokazati rupa u pregradi. Za sve to vreme Tigar jeležao elo nogu kreveta; verovatno, bio je došao malo k sebi jer sam s vremenana vreme mogao videti kako otvara o i i duboko udiše.Posle nekoliko minuta podoficir i kuvar odoše gore, a Piters, im je njihnestalo, prišao je bliže i seo na mesto gde je malo as sedeo podoficir. Po eo jeveoma drugarski da razgovara sa Avgustom, i mi smo se tada uverili da se ondobrim delom samo pretvara kako je pijan, kad je u društvu one dvojice.Odgovarao je sasvim otvoreno na sva pitanja moga prijatelja; rekao je da jeskoro uveren da su Avgustova oca negde morali spasti, jer je toga dana, prezalaska sunca, opaženo ne manje od pet jedrilica; uopšte, govorio je nekakoveoma utešno, što je mene koliko iznenadilo, toliko i obra ovalo. I po eo sam dase nadam da bismo, mož a pomo u Pitersovom, mogli opet mi ovladati la om, i tusam ideju prvom prilikom saopštio i Avgustu. On je tako e smatrao da je stvarmogu na; ali, nalazio je da sa pokušajem treba biti krajnje obazriv, jer ko znada li ponašanje melezovo nije možda samo vrsta udi; i zbilja, teško je biloznati da li je taj ovek uopšte pri dobroj pameti. Posle jednog sata Piters jeotišao na palubu, a vratio se tek oko podne, donevši Avgustu izdašan obrok slanegove ine i pudinga. Naravno da je bilo ru ka i za mene. Celoga toga dana nikoviše nije silazio u prednju kabinu; kad se spustilo ve e, ja sam se uvukao uAvgustovu koju i spavao slatko i mirno skoro do zore, kada me je Avgust, zbognekog šušnja na palubi, probudio, i ja se brže bolje opet provukao u svojzaklon. Pošto se razdanilo opazili smo da se Tigar skoro sasvimoporavio, da52

ne pokazuje nikakve znake strašenja od vode, jer je sa najve om slaš u popioporciju koju smo mu dali. U toku dana povratile su mu se sve stare njegove sile,naravno, i dobar apetit. udno njegovo ponašanje, dakle, sigurno je bilo samoposledica otrovnog vazduha u šupljini la e, a ne znak besnila. Ja sam se teksada istinski radovao što sam nastojavao da pseto iznesemo iz sanduka. Toga danabio je 30ti jun, dakle trinaesti dan otkako je »Grampus« isplovio iz lukeNantuketa.2ogL jula sišao je dole podoficir, pijan kao obi no, a psobito dobre volje.Prišao je Avgustovoj koji, potapšao Avgusta po le ima, pitao ga da li bi se znaoponašati kako treba ako bi mu se dala sloboda, i da li ho e da obe a da ne eviše ulaziti u kajitu. Naravno da je Avgust na sva ta pltanja odgovarao sa da,našto mu je onaj nitkov skinuo uže, davši mu pretho uo da se napije ruma izjedne boce koju je izvukao iz džepa svoga kaputa. Zatim su obojica otišli napalubu, i ja, puna tri asa nisam više video Avgusta. Najzad, došao je sa dobromveš u da se otsada sme slobodno kretati po la i, sem njenoga stražnjega dela, ida e, kao i dosada, spavati u prednjoj kabini. Doneo mi je dobar obed idovoljno vode. La a je neprestano krstarila u o ekivanju one sa Zelenogpredgorja; u jedan mah su i opažena jedrila i svi su držali da je to vrebanajedrenja a. Kako se za narednih osam dana nije esilo ništa važno, da u o tomevremenu samo kratak izveštaj u obliku dnevnika.3eg julaAvgust mi je nabavio tri ebeta, od kojih sam na inio sebi u zaklonu udobnoležište. Niko nije silazio, sem moga druga; tokom itavog dana. Tigar sesmestit) ii koji, odmah do rupe, i tvrdo je spavao, kao da se još nije dovoljnooporavio od svoga bolovanja. Predve e je udarac vetra dohvatio la u pre no štosu jedra mogla biti skra ena, i umalo je nije prevrnuo. Sr^om, potrajao je samotrenutak, i ništa drugo nije se dogodilo sem što se prednje53jedro zaderalo do sredine. Piters je celoga" toga dana bio veoma ljubazan premaAvgustu; upustio se u veliki razgovor sa njim o Tihom okeanu i o ostrvima kojaje tamo posetio. Pitao ga je da li bi on sa pobunjenicima hteo po i na jednuvrstu istraživa kog i zabavnog puta u te oblasti, i kazao mu da se ljudi na la ipostepeno priklanjaju nazorima podoficirovim. Avgust je smatrao da je najbolje:re i da bi sa velikim zadovoljstvom pošao na taj avanturisti ki put, pošto seve ništa bolje i ne radi; i da je, uostalom, sve bolje od života gusara.4og julaZapažena la a bila je mali brig iz Liverpula; pustili su je da pro e na miru.Avgust je skoro ceo dan ostao na palubi, kako bi sa'znao što više o nameramabuntovnika. Oni su se esto i žestoko sva ali izme u sebe: jednom prilikom jejedan od njih, harpunar Džim Boner, ba en u more. Stranka podoficira nadvladalaje. Džim Boner je pripadao stranci kuvarevoj, kao i Piters.5ogr julaPred zoru javio se oštar vetar sa zapada, koji se u podne pretvorio u pravuburu, tako da je od jedara moglo ostati samo jedro na prednjoj katarci i onotrouglasto. Pri sabiranju platna pao je u more Sims, jedan od prostih matroza, iod stranke kuvarove: bio je veoma pijan i udavio se; uostalom, nisu ni injeninikakvi pokušaji da se spase. Sad je ostalo na la i svega trinaest ljudi: DerkPiters; Sejmor, crni kuvar; Džons; Grili; Hartman Rodžers; Viljern Alen; — sviod kuvareve stranke; zatim podoficir, ije ime nisam nikada saznao; AbsadomHiks; Vilson; Džon Hent; Ri ard Parker, — od podoficirove stranke; i Avgust ija.6og julaBura je potrajala celog dana, javljala se u snažnim udarcima i pra ena kišom.Kroz porube la e ušlo je dosta vode, jedan od šmrkova neprestano je radio, iAvgust je tako e morao pomagati. U sumrak54je prošla kraj nas velika la a, koju nisu bili spazil; sve dok nije došla nadomak doziva. Mislilo se da je to ona koju su buntovnici vrebali. Podoficir jestade dozivati, ali je odgovor gušila huka vetra. Oko jedanaest prevalio se

talas sredinom palube, i odneo veliki deo ograde^ sa leve strane la e, i u inioi druge lakše štete. Pred „zoru ,Je bura popustila; a kad se pokazalo sunce,ostao je još samo slab vetri .700 julaCeloga dana imali smo velike talase; la a, slabo natovarena, ljuljala se užasno,i mnogi predmeti, u šupljini, kao što sam sa svoga mesta mogao lepo uti, po elisu da se kotrljaju. Ja sam dobio jaku morsku bolest. Piters je toga dana imaodug razgovor sa Avgustom, i kazao mu da su dvojica iz njegove stranke, Grili iAlen, prešla podoficiru, izjavivši gotovost da gusare. Postavljao je zatimAvgustu neka pitanja, koja ovaj tada nije dobro razumeo. Uve e se opazilo da ula u probija mnogo vode; ali nije I bilo pomo i, jer je voda zbog velikih naporala e : p^olazila kroz ku ine u njenim porubima. Raš ijali su onda jedno jedro,zapušili bar rupe na prednjem delu la e, i onda je voda zbiljamanje probijala.8og julaSa izlaskom sunca pojavio se lak isto ni vetar; podoficir dade la i jugozapadnipravac, a imao je na umu da, radi svojih gusarskih planova, prispe na jedno odAntilskih ostrva. Niti su se Piters, niti kuvar tome opirali; barem u prisustvuAvgustovu ne. Misao da se uhvati la a sa Zelenog predgorja bila je napuštena.Prodiranje vode uspešno je spre avano na taj na in što bi svakih tri etvrtiasa radio po jedan šmrk. Izvu eno je jedro ispod prednjeg dela la e. Dozivalismo se u toku dana sa dve male la ice.9og jula*' Lepo vreme. Sve ruke na poslu da se opravi ograda. Piters seopet dugo razgovarao sa Avgustom55i bio je jasriiji nego dosada. Izjavio je da ga ništa ne može pridobiti zanazore podoficira, i nagovestio rešenost da otme la u iz njegovih ruku. Pitao jeAvgusta da li bi u takvome slu aju mogao ra unati . na njegovu pomo , našta jemoj prijatelj, bez ustezanja, odgovorio da može. Piters je onda kazao da eispitati kako o tome misle drugi lanovi njegova društva, i otišao. Do krajatoga dana Avgust više nije ugrabio priliku da se sastane sa Pitersom nasamo.VII10og julaDozivali smo se sa jednom la om koja je dolazila iz Ria i plovila za Norfolk.Vreme maglovito, sa lakim, promenljivim vetrom od istoka. Danas je umro HartmanRodžers, pošto je ve osmog jula, posle jedne aše groga, dobio nastupe gr eva.On je pripadao kuvarevoj stranci, i bio ovek na koga je PiterS naro itora unao. Piters je rekao Avgustu da misli da je Rodžersa podoficir otrovao, i dase boji da e i na njega, Pitersa, skoro do i red, ako ne bude obro otvaraoi. Ostali su sada svega on, Džons, i kuvar na jednoj strani, dok ih je na

protivnoj bilo petorica. Predlagao je Džonsu da zapovedništvo broda otmu odpodoficira; ali kako je naišao na hla an prijem, nije se više zadržavao na tome.A kuvaru to uopšte nije ni spominjao. Dobro je radio što je bio toliko oprezan,jer je posle podne kuvar izrazio odluku da se pridruži podoficiru i zaista iprešao na njegovu stranu; u isto vreme Džons se svadio sa Pitersom, i pretio muda e otkriti podoficiru plan o uzbuni. Jasno je bilo da je svaki minut skup;Piters je objavio odluku da otme la u po svaku cenu, ako e ga samo Avgustpomagati. Moj prijatelj uverio*! ga je o gotovosti da u estvuje u ma kojem planusa takvom svrhom, a ujedno, uzevši tu okolnost kao zgodan i pravi momenat,otkrio je Pitersu tajnu o mome prisustvu na la i. Melez se pre obradovao nego56što se iznena io, pošto se u Džonsa nije više mogao pouzdati, i ve ga ra unao ustranku protivnika. Onda su sišli dole, i ja i Piters smo se brzo upoznali;rešeno je bilo da emo prvom zgodnom prilikom pokušati da otmemo la u. Džonsauopšte nismo pozvali na svoja savetovanja. Za slu aj da se pokušaj uspešnoizvede, odlu ili smo da u emo u prvu luku i tamo la u predamo vlastima.Ostavljen od svojih pristalica, Piters je napustio plan o putovanju u oblastTihog Okeana, jer se to ne bi dalo izvesti bez posade. A ina e je ra unao da e

ga, ili u toku sudske istrage osloboditi na osnovu neura unljivosti (sve ano jetvrdio da jeu momentu umne poreme enosti stao na stranu buntovnika) ili, ako bašbude osu en, da e ga spasti moje i Avgustovo posredovanje. Naš razgovor bio jeprekinut komandom: »Svak na mesto, spuštaj jedra!« Piters i Avgust pohitaše napalubu.Kao i obi no, skoro je sva posada bila pijana i pre nego što su platna kolikotreba sabrana, jak udar vetra nakrenu la u na jednu stranu. Nekako je opetispravljena, ali je dobila mnogo vode. Tamah se uspostavio red, udari vetar inalet talasa još jedanput, pa još jedanput, no prošlo je sve bez štete. Izgledisu bili na buru, koja je naskoro i došla, besne i od severa i zapada. Sve jeodmah pri vrš eno što se bolje moglo, a na službi ostalo je samo skra enoprednje jedro. No se spuštala: bura bivala sve ja a: išli su grdni talasi.Piters i Avgust si oše u prednju kabinu, i mi se opet po esmosavetovati.Složili smo se u tome da boljih okolnosti za ostvarenje našeg plana«flie možebiti. Prvo, u buri se niko ne nada napadu. Zatim, kako la a plovi skoro bez ijednog platna, ne e trebati Ijudi za manevrisanje sve dok se vreme opet nepopravi: a tada, ako se plan dotle izvede, oslobodili bismo jednoga ili dvojicuod pokorene posade, i oni bi nam pomogli da stignemo u luku. Glavna teško a jeležala u nesrazmeri naših sila. Nas je bilo trojica, a u kabini ih je bilodevetorica. Sve oružje tako e je bilo u njihovim rukama, izuzev dva malapištolja, koje je57IPiters sakrio negde na sebi, i velikog mornarskog r.oža, koji je uvek nosio zapojasom. Po nekim znacima (naprimer, nismo više vi ali na uobipajenim mestimasekire) zaklju ivali smo da podoficir mora biti da sumnja, osobito na Pitersa, ida ne e propustiti nije nu priliku da ga se reši. Bilo nam je dakle jasno da sešto pre mora izvesti sve što rešimo da emo uraditi. Ipak zbog nesrazm'ere usnazi, morali smo postupati vrlo oprezno.Piters je predlagao: on da ode na palubu, a se upiisti u razgovor. sastražarom, Alenom, i da ga, u zgodnom trenutku, bez svake komplikacije baci umore; na to da stignemo Avgust i ja, da se dograbimo kakvog bilo oružja napalubi i da se onda na juriš opsednu stepenice za kajitu, pre no što bi tkomogao i samo pomisliti na otpor. Ja se nisam slagao jer nisam mogao verovati dabi se podoficir (koji je bio lukav u sva emu, sem §vojih praznovernihpredrasuda) tako lako prepao i dao uhvatiti. Ve ta okolnost: da je na palubistojala straža, dokazivala je njegovu opreznost; jer, na la araa bez osobitediscipline, nije obi aj da na palubi stoji stražar u vreme kad se la a, da se nebi u vetru mnogo naprezala, ostavi svega sa jednim jedrom, ili sa takonameštenim jedrima da se u neku ruku brod »zadržava«. La u pod takvimokolnostima treba malo podrobnije da opišem, zbog italaca koji nisu nikada bilina moru. Taj manevar »zadržavanja« izvodi se po raznim povodima i na raznena ine. Izvodi se i kad je vreme dobro; ali tada je stvar samo u tome da se la azaustavi dok se, recimo, ne sa eka druga la a, ili u nekom tome sli nomslu aju,»Ako je ipak takva la a plovila pod svima jedrima, manevar se izvodipomo u motaka koje delimi no uvrnu platna, tako da vetar jedan deo jedara po negurati natraške, i la a onda stane. Ali na ovome mestu u pripoveci mi govorimo oslu aju zadržavanja la e u buri. To se dešava kad vetar udara spreda, i kad jetako jak da se bez opasnosti prevrtanja ne mož6i upotrebiti ve a koli inajedara; ili kad je, i pri povoljnom vetru, more suviše nemirno, pa la a nemože u talase napred. Ako pri58suviše nemirnom moru la a preseca talase, ima opasnosti od navale vode prekostražnjeg dela la e, ili od dubokog tonjenja u vodu prednjeg dela la e, te ljudimpraju biti obazrivi ho e li, ili ne, upotrebiti manevar. Ako pak la a krozporube propušta vodu, onda se i pri nemirnom moru ne zadržava, jer bi joj se odvelikog napora napukline još više raširile, i onda je od dva zla manje da sepusti da plovi pred vetroip. Dosta je puta potrebno pustiti la u pred vetar i

onda kada je ili bura tako jaka da bi u komade iscepala ono jedro što jenamešteno radi zadržavanja la e, ili onda kad je, zbog r ave konstrukcije la e,ili sa nekog drugog razloga, manevar nemogu no izvoditi.Zaustavljanje la e, u vreme bure, biva, prema razli itim brodskimkonstrukcijama, na razhe na ine. Ponekad je najzgodnije izvoditi manevar pomo ujedra na prednjoj katarci, i to je, tako bih rekaojedro koje se za taj manevarnaj eš e upotrebljava. Velike la e, sa raznim katarkama za jedra, imaju zare enu svrhu, naro ito jedro za »otpor buri«. Ponekad se upotrebljava samotrouglasto jedro; ponekad i trouglasto i ono na prednjoj katarci; ili sa dvauvijutka sabrano je'dro na prednjoj katarci; a ponekad to isto i sa stražnjimjedrima. »Grampus« se »zaustavljao« pod sabranim jedrom na prednjoj katarci.Kad treba la a da se »zadrži«, biva ovako: upravi se elom toliko pod vetar, davetar napuni jedra kad ona seku la u u pravcu dijagonale. Na taj na in kljun sela e odmakne za nekoliko stepena od vetrova pravca, i la a onda, naravno, dobijaudarce talasa u svoj vetru iskrenuti bok. U takvom položaju dobra la a možeizdržati jaku buru, i da u nju ne u e ni kap vode, i da posada nema nikakvanaro itog posla oko nje. Krmilo se obi no spus'ti i pri vrsti; ali to nijeapsolutno potrebno (sem ako je želja da se izbegne larma od egrtanja opuštenepoluge), ,jer krma nema nikakav upliv na la u koja je »zadržana«. Štaviše, boljeje ostaviti krmilo slobodno, nego ga vrsto vezivati, kao što se obi no radi;jer, ako se ne može slobodno okretati, biva da59;afc talasi otl nu to ak i odnesu. Dokle god se drži ;edro, dobro gra ena la aostaje u takvom položaju, : može da najaše na svakovrsne talase, kao da je nekoživo i razumno stvorenje. Ako bi, me utim, silan vetar pokidao i pocepao jedro(nesre a koja se dešava samo pri pravim uraganima), opasnost preti neposredno.La a se okrene od vetra, ispre i se ispred talasa, i on a je potpuno ostavljenanjihovoj milosti ili nemilosti; jedina pomo u takvom slu aju jeste pustiti jena milost vetra, dok se ne opremi drugo jedro. Ima la a koje se ni pod kojimjedrom ne " adu zaustaviti: te se ne bi smele puštati na veliko more.Pod takvim okolnostima — vra amo se pri i — nikada podoficir nije imao obi ajda,o re uje stražu na palubi: a što je sada o redio (još kad se ne zaboraviokolnost da je nestalo sa svojih mesta sekira i poluga), ubedio nas je potpuno upretpostavci da je posada na oprezu, i da je izvršenje Pitersovog plananemogu no. Nešto se, me utim, moralo uraditi ~i to što pre, to bolje, jer ePitersa, ako je ve pala sumnja na njega, poslati na drugi svet prvom zgodnomprilikom, a takva prilika bi se, sigurno, ili našla, ili na inila, imopadne bura.Avgust onda predloži da bi dobro bilo ka bi Piters, pod ma kojim prividnimuzrokom, uklonio kotur kabla na kapku u kabini, jer bismo onda možda mogliizvršiti iznena ni napad iz donjeg prostora la e. Ali, posle kratkograzmišljanja, došli smo do zaklju ka da se takva stvar ne bi mogla izvesti zbogodviše jakog ljuljanja, i zaronjavanja la e prednjim delom.Velika sre a bila je što je meni najzad ošla misao: da uzmemo u kombinacijupraznoverje i grešnu savest podoficirovu. Kao što je poznato, toga jutra je umroHartman Rodžers posle onih gr eva pre dva dana. Piters je tvrdio da je ovek biootrovan i vrsto stajao na tom gledištu, iako nam nije hteo odati koji sunjegovi nepokolebljivi razlozi za nepokolebljivo verovanje (što se opet mogloprotuma iti njegovim udnovatim bi em). Ali, bez obzira na to da li je on imao,ili nije imao, boljih razloga60od naših da posumnja u podoficira, mi smo se brzo složili sa njim u sumnji, i utom smislu i rešili se na delo.Rodžers je umro oko jedanaest asova pre podne, u užasnim gr evima: leš njegovje ve nekoliko minuta posle smrti bio strašniji i odvratniji od svega što samikada u životu video. Trbuh užasno naduven, kao kod udavljenika koji je višenedelja ležao pod vodom: ruke tako e naduvene, dok je lice, naprotiv, izgledalosmežurano, zbr kano, belo kao kre , sa svega dve ili tri jako crvene mrlje,onakve kakve se javIjaju u slu aju crvenog vetra: jedna od tih mrlja išla je u

dijagonali preko lica, pokrivala jedno oko kao nekom trakoin od crvena somota. Utom strašnom stanju leš je bio iznesen iz kajite da bi ga spustili u more;podoficir, bacivši pogled (tada je prvi put usmotrio leš), da li zbog grižesavesti, da li od užasa pred strahovitom slikom, dao je nare enje da leš ušiju umrežu i da se nad njim izvrše sve uobi ajene ceremonije pogreba na moru. I poštoje izdao tu zapovest, sišao je odmah dole, kao da je želeo da izbegne svakidalji pogled na svoju žrtvu. Još dok su injene pripreme za izvršenje zapovesti,bura se digla sa ja om silom, i privremeno se moralo odustati od zadatka. Leš jejednostavno bio ostavljen gde se našao, a talasi su ga odgurali u kanal zaispuštanje vode, gde se, još i u as o kome se ovde govori, kotrljao ovamoonamo pod jakim posrtanjem la e.Pošto smo se nas trojica složili u planu, dali smo se na posao da ga što preizvedemo. Piters izi e na palubu, gde ga, kao što je predvideo, odmah osloviAlen, koji je, o igledno, stajao na straži više radi osmatranja prednje kabinenego radi ma ega drugog. Sudbina ovog nevaljaica bila je brzo i u tišiniodlu ena: približivši mu se ravnodušno, kao da ho e da ga oslovi, Piters ga jedohvatio za gušu i bacio preko ograde~ pre nego što je mogao i usta da otvori.Zatim je pozvao gore nas dvojicu. Prvi naš zadatak bio je da na emo nešto što enam mo i poslužiti kao oružje; ali smo pri tom traženju morali biti veomaoprezni, jer zbog jakog ljuljanja la e, ovek se61jedva mogao držati na nogarna na palufei, je nako smo se morali hvatati za neštovrsto, a sem toga, palubu su, pri svakom tonjenju prednjeg dela, još iprelivali talasi. Morali smo se i žuriti, jer je podoficir svakog asa mogaozapovediti da se krenu šrrirkovi, pošto se la a sve više punila vodom. Tražilismo oko sebe neko vreme; ono što smo najboljemogli na i bile su dve držaljice odšmrka, od kojih je jednu uzeo Avgust a drugu ja. Pošto smo se time snabdeli,skinuli smo košulju sa mrtvaca, a leš smo bacili u more. Piters i ja smo ondasišli dole, ostavivši Avgusta na straži na palubi, ta no na onom mestu gde jeranije stojao Alen, le ima okrenutog prema ulazu u kajitu, tako da bi, za slu ajda ma koji od podoficirovih pristalica izi e, mislio da je to prvobitnoodre eni stražar.Cim smo sišli dole, ja sam se po eo preobla iti u Rodžersov leš. Košulja njegovanam je naro ito išla na ruku, jer je bila osobitog kroja i izgleda, i lako seraspoznavaia (neka vrsta bluze, koju je pokojnik nosio preko odela): bila jepletena od plave vune, sa širokim popre nim belim prugama. Pošto sam navukao tukošulju, napravio sam sebi ogroman trbuh, imituju i užasnu unakaženost naduvenogtela. To sam postigao pomo u nekoliko posteljnih stvari. I ruke svoje sam udesiona sli an na in, obukao par belih vunenih polurukavica, i ispunio ih svimmogu im krp ima koje smo našli. Zatim mi je Piters doterao lice: natro ga jeprvo dobro kre om, i namrljavio ga zatim krvlju iz pose ena svoga prsta. Onapruga preko oka tako e je ostvarena, i davala mi je užasan izgled.VIIIKada sam se pogledao u komadi ogledala iako pri tamnoj svetlosti slepogfenjera, — i moj vlastiti izgled, i se anje na strašnu stvarnost koju sam sadpretstavljao ispunili su me ose anjima takvog užasa da sam se pitao mogu li idalje ostati u toj ulozi. Ali se moralo odlu no postupiti, i ja i Pitersizi osmo na palubu.62kNašli smo sve u redu; drže i se sasvim blizi ograde, prišunjali smo se svatrojica ulasku u kajitu Vrata na stepenicama nisu bila sasvim zatvorena: imalise na umu da se onemogu i naglo zatvaranje spolj; postavljanjem drvenih trup ana gornjem stepenu Bez teško a, dakle, mogli smo pregledati unutrašnjost kajitekroz pukptine oko šarki. Pokazalo se tad; da smo pametno u inili što ih nismoneo ekivanc napali: o igledno je bilo da su se držali na oprezu Samo je jedanspavao, i taj je, leže i kraj stepeništs imao pušku uza se. Ostali su sedeli nadušecima pova enim iz kreveta i razbacanim po podu. Vodil: su ozbiljan razgovor;no ma da su, sude i po praznim bokalima i praznim^ ašama oko njih, pijan ili

nisu bili tako pijani kao obi no. Svi snabdeveni noževima, a jedan ili dvojicaimali su i pištolje dobra koli ina pušaka ležala je kraj njih u jedno; koji.Neko vreme osluškivali smo šta razgovaraju, ds bismo bolje odlu ili šta imamo daradimo: nismo, tojest, bili rešili ništa sasvim odre eno, sem da emc kad do eas prepada, pokušati da parališemo njiho'v otpor pojavom Rodžersova duha.Raspravljali su svoje gusarske planove; koliko smo mogli uti, imali su nameruda se združe sa posadom la ice »Hornet«, pa ako bude mogu no da i ovladajula icom, sve to u svrhu nekog pokušaja na široj osnovi, ije pojedinosti,me utim, nijedan od nas nije bio u stanju da razume.Neko od njih govorio je o Pitersu; a podoficir je u estvovao u razgovoru, alijako tiho; najzad je dodao, dovoljno glasno: ».Ne razumem šta neprestano petljas onim kapetanovim derletom: najbolje bi bilo da što pre obojica odlete u more«.Niko nije na to ništa odgovorio; videli smo, me utim, da je stvar u celomdruštvu primljena sa odobravanjem, a osobito od strane Džonsa. Ja sam bio veomauzbu en, tim pre što sam zapazio da se ni Piters ni Avgust nikako ne mogu daodlu e kako da se radi. Ali sam u sebi rešio da u život svoj skupo prodati, aprethodno da u se dobro braniti od malodušnosti.63Užasan šum vetra koji je urlao me u užetima jedara i pljuskanje vode po palubi,smetali su da ujemo ceo razgovor: re i su dopirale do nas samo kad bi nastupilaizvesna tišina. U jednoj takvoj pauzi jasno smo uli da je podoficir rekaonekome od ljudi: »idi napred, i reci onim klipanima da do u u kajitu«. Hteo jeda smo mu pred o ima, ne e da trpi nikakve tajanstvenosti na la i. Sre om ponas, la a se u tom trenutku tako naglo zarila u vodu, da se zapovest nije moglasmesta izvršiti. Taman se kuvar bio digao da po e po nas, kad ga jedan potres,toliki da sam se poplašio da e odneti sve katarke, obori, i tresnu mu glavom opregradu jedne koje takvom silinom da se pregrada usled toga oštetila; to jeonda dovelo do nove zabuhe. Opet sre om, taj jaki potres nije srušio nikoga odnas, i mi smo imali vremena da se naglo povu emo u prednju kabinu, i da u brzinisklopimo rieki plan akcije, pre nego što nam stigne vesnik, ili, bolje re eno,pre no što je promolio glavu na izlaz od kajite, jer na palubu nije izišao. Nemogavši sa svoga mesta opaziti da Alena više nema, on je tobože Alenu dreknuozapovest podoficira. »Dobro, dobro«, odgovorio je Piters promenjenim glasom ikuvar je posle toga odmah nestao pod krovom, ne slute i da stvari nisu u redu.Moja dva druga uputiše se nato odvažno u kajitu. Piters je zatvorio za sobomyrata onako kako su i pre toga bila zatvorena. Podoficir ih je do ekao sapretvornom ljubaznoš u i rekao Avgustu: zato što se tako dobro ponašao uposlednje vreme, može otsad stanovati ir kajiti, i brojiti se u njihovo društvo.Nasuo mu je zatim polovinu pehara ruma, i dao da ispije. Ja sam sve to uo ivideo, jer sam prišao kajiti im su se vrata za mojim drugovima pritvorila, izauzeo sam opet svoje mesto. Sa sobom sam poneo obe držaljice od šmrka: jednusam sakrio blizu ulaza u kajitu, da bi se u slu aju nužde našla pri ruci.Namestio sam se zatim zgodno na svome mestu, kako bih mogao videti sve što seunutra doga a; uje no sam eli io živce, da upadnem me u buntov64nike onda ka mi Piters, po dogovoru, dade znak za to. Piters je me utim uspeoda skrene razgovor na krvave scene prilikpm bunta, i, malo, naveo ljude naprepri avanja raznih sujeverica, koje su tako uobi ajene me u mornarima. Janisam mogao uti sve što se govori; ali sam jasno video dejstvo tih pri a nalicima prisutnih. Podoficir je bio uzbu en, i kad je neko pomenuo strahovitizgled Rodžersova leša, umalo nije pao u nesvest. Piters ga tada upita da li nebi bilo bolje da se telo odmah baci u more, jer je užasno gledati ga kako sekotrlja po kanalu. Pri tim reeima zlikovac onaj prosto je po eo da se guši;lagano je prošao pogledom po svojim drugovima kao da moli da neko od njih izi ei izvrši taj zadatak. Ali se niko živi ne micaše sa svoga mesta: bilo je jasnoda se nervno uzbu enje popelo kod sviju do vrhunca. Tada Piters dade ugovoreniznak. Ja otvorih vrata, po oh po stepenicama, ne proslovih ni glaska, stadohispravljen nasred kajite.

Užasan efekat od ove neo ekivane pojave može se razumeti kad se uzmu u obzirrazne okolnosti. Obi no, pri sli nim doga ajima, ostaje u pameti prisutnih makartrunka sumnje u stvarnost vizije pred njima, trunka nade da je samo pojedinac,on, žrtva obmane, i da pojava nije u istini gost sa onoga sveta. Sigurno je dase nekakva bleda sumnja javlja u svima takvim slu ajevima, i da se samrtnistrah, i u najmu nijim oživljajima ima pripisati pre užasu od slutnje da bipojava možda rnogla biti stvarnost nego istinskom verovanju u duhove. Ali, uovom slu aju, kao što e se videti, u glavama buntovnika nije bilo ni senkenekog razloga, na osnovu kojega bi se dalo sumnjati u oživljenje Rodžersovastrašnoga leša, bilo u sablast njegova duha. Usamljenost la e, nepristupa nost knjoj zbog bure svodili su eventualne' mogu nosti obmane na tako tesne i odre enegranice da su buntovnici morali biti uvereni da oni svaku od tih mogu nostimoraju odmah uo iti. Ima 24 dana otkada su na moru; nikakvih veza ni sa kojomla om, sem kratkih doziva kroz cev za raz5 Avanture Gor ona Pima 65govor. Zatim, sva posa a — ona za iju se prisutnost na brodu mogloznati, naravno — bila je u kajiti, sa izuzetkom Alena, koji je stajao nastraži, i ija je džinovska figura — šest stopa i šest palaca visine —'sklju ivala svaku pornisao da je on ta sablast. Tome oš^treba dodatistrah od bure; pa razgovor koji je poveo Piters, pa utisak odstvarno odvratnog leša Rodžersova, ujutro toga dana, pa d'obruimitaciju od moje strane, najzadi nesigurnu i drhtavu svetlost pri kojojsu me spazili, koja,,dolaze i od raskla ena fenjera, padaše po menitajanstveno i u trzajima — onda niko se ne e cuditi što je efekatpremašio svako naše o ekivanje.' Podoficir je sko io sa dušeka nakojem je ležao, pa se onda, bez glaska, srušio mrtav na pod kajite, i,zbog posrtanja la e, otkotrljao kao klada. Od preostale sedmoricesamo su njih trojica, upo etku, zadržavali nešto prisebnosti.etvorica ostalih su neko vreme stajali kao urasli u pod: najbednijeslike o ajanja i užasa, kakve nikada ranije nisam video. Jediniotpor je dolazio od kuvara, Džona Hanta, i od Ri arda Parkera; ali jenjihova odbrana bila neodlu na i slaba. Dvojicu iz družine jePiters odmah ubio; a ja sam je nim udarcem držalice po glaviParkera oborio. Me utim je Avgust do epao jednu od pušaka i ubiojoš jednog buntovnika, Vilsona, pucaju i mu u grudi. Ostalo ih jesad svega trojica; ali su oni me utim došli k sebi, videli da je posredisamo obmaita, i po eli da se bore ogor eno i odvažno, tako da nasje samo strahovita snaga Pitersovih miši a spasla od poraza. Ta tri oveka behu:Džons, Grili i Absalon Hiks. Džons je oborio Avgusta, izbo mu na nekolikomesta desnu mišicu, i sigurno bi ga bio i sasvim dovršio(Piters i ja se nismo mogli dosta brzo iš upati od svojihprotivnika), da nije na vreme prisko io prijatelj na kojegauopšte nismo mislili — Tigar. Podmuklo reže i, sko io je u kajitu unajkriti nijem trenutku po Avgusta, i bacio se na Džonsa, prikovao gaza pod. Moj oslobo eni prijatelj, teško ranjen, nije mogao pri i nama upomo ; meni je opet mnogo smetala moja prerušenost i sam sam malošto mogao; pseto je jednako vrsto66držalo Džonsa; Piters je bio dovoljno jak a se obra una sa preostalom dvojicom,i sigurno bi ih brzo otpravio na onaj svet, ali mu je smetao tesan prostor iužasno posrtanje broda. Nekako mu se dade prilika da do epa jednu od teškihstolica koje su ležale na podu. Tom stolicom je razbio glavu i prosuo mozakGrilijev, baš utrenutku kad je hteo na mene da ispali pušku; a kako je Pitersaodmah zatim jedan potres la e bacio u dodir sa Hiksom, dohvatio je i njega, iudavio ga prosto strahovitom svojom snagom. I tako, eto, za kra e vreme no štoje/meni trebalo da stvar ispri am, postali smo gospodari la e. Jedini preosteliprotivnik bio je Ri ard Parker, koga sam ja, kao što je poznato, oboriodržaljicom od pumpe u samom' po etku prepada. On je ležao nepomi an narazvaljenom ulazu kajite, ali kad ga je Piters gurnuo nogom, progovorio je i

molio milost. Glava. mu je bila samo lako ranjena, a ina e nije imao ozleda, jerse od udarca odmah onesvestio i pao. Digao se, a mi smo mu, bar za izvesnovreme, vezali ruke na le a. Pseto je još neprestano režalona Džon\ sa; ali,pregledavši Džonsa dobro, našli smo da je mrtav. Krv mu je tekla u debelomjnlazu iz rane na vratu, koja je, po svemu sude i, dolazila od oštrih zubaverne životinje.Bilo je otprilike jedan as po pono i; vetar je još neprestano snažno duvao.La a je inila veljke napore, i trebalo je nešto u initi da joj se olakša. Sasvakim udarcem u bok ulazila je u nju voda; za vreme naše borbe prodrla je ukajitu, jer sam ja, posle silaska dole, ostavio vrata sasvim otvorena. Svaograda na levoj strani la e bila je odnesena, isto tako i komora na prednjem, iamac na stražnjem delu la e. Natezanjei škripanje velike katarke bilo je dokazda e i ona skoro pu i. Da bi se došlo (do više prostora za tovar u stražnjemdelu la e, koren te katarke je bio utvr en na me upalubi (r av obi aj graditeljabrodova koji ne znaju svoj posao), tako da je plitko usa enoj katarci pretilaneposredna opasnost da isko i iz svoga žljeba. Ali, kao vrhunac s.67nevolje doSlo je to što smo pri sondiranju našli ne manje od sedam stopavode.Ostavismo mrtva telesa u kajiti, a mi odosmo da krenemo šmrkove — Parker,dakako,' oslobo en, jia bi nam mogao pomo i. Avgustu smo previli ruku kako smobolje umeli, pa je i on radio koliko je mogao, ali to nije bilo mnogo. Pronašlismo, me utim, da možemo spre iti ve e nadiranje vode ako jedan šmrk bude stalnoradio. Nu kako je nas bilo svega etvorica, to je zna ilo teško kulu enje; ipaksmo se svi trudili da ne klonemo duhom i željno smo o ekivali jutro, nadali seda emo tada, obaranjem velike katarke, mo i smanjiti napore la e.Tako smo proveli jednu no strašnih doživljaja i velikog umora; ali, kad senajzad pojavio dan, niti je bura prestajala, niti je bilo kakvih znakova da eprestati. Izvukli smo lešine na, palubu i bacili ih u more. Druga nam je brigabila da se oprostimo velike katarke. Pošto su u injene sve pripreme, Piters —našavši prethodno sekire u kabini po eo da udara, dok smo mi ostalii stražarilikod motaka i užeta. Baš kad se, u jednom momentu, la a opet jako nakrenula nastranu. od vetra, za u se zapovest da se emo užeta, a kad je to ura eno, strashamasa drveta i konopaca strovali se u more, i oslobodi la u ctereta, neinivši pri tom nikakva kvara na njoj. Posle toga, konstatovalii smo da. la a

lakše odoleva; ali nam je položaj bio još uvek nesiguran, i kraj svih naporanismo mogli stati na put nadiranju vode druk ije nego stalnim radom na dvašmrka. Da nevolja ponovo poraste, jak jedan udarac talasa pomi e la u zanekoliko crta od vetra, a pre no što se mogla vratiti u svoj. položaj, udari jenov talas, i nakrenu je sasvim na bok, Usled toga je pretega na dnu la e sa svommasom svojom skliznula na stranu (ceo utovar se ve odavno po volji teturaoovamo onamo), i za nekoliko trenutaka je izgledalo da nas ništa na svetu ne možespasti od izvrtanja. Zatim, nešto malo smo se ispravili; kako je pretega ostalana levoj strani la e, a mi se naherili na bok, to se na upotrebu šmrkovanije moglo ni misliti: ubstalom, ni68

ina e ne bismo bili u stanju raditi oko njih, jer su nam ruke od preteranihnapora bile kao odrane i iz njih je užasno liptala krv.Nasuprot Parkerovu savetu, dadosmo se zatim na posao da oborimo i prednjukatarku, što nam je, posle teško a, pošlo za rukom. Padaju i u more, prednjakatarka odnela je i katarku sa kljuna, i tako nam la a ostade kao nekiobi an ponton.Do toga asa, neprestano smo se radovali što su talasi bar duga ki amacostavili. Ali, i toj radosti do e kraj, jer, posle gubitka prednje katarke, a snjom, naravno, i prednjeg jedra, koji su la u još donekle držali, talasi su bezsvake smetnje mogli navaljivati, i doista, za nekih pet minuta, o upali su iodneli sve, o kljuna do repa broda, ak su i ekrk razlupali. Žaloshiji položajod našeg teško bi bilo ^zamisliti.

Oko podne izgledalo je kao da e se bura malo stišati, no i to je bila obmana;stala je za nekoliko trenutaka, da bi posle utoliko ja e nanovo po ela. Okoetiri po podne nije ovek bio u stanju da stoji na nogama; a kad se spustilano , ja sam izgubio poslg nju nadu da e la a& do ujutru mo i ostati itava.Oko pono i voda je došla o me upalube. Malo posle bila je odnesena i sva krma:talas koji ju je otkinuo podigao je stražnji deo la e sasvim iz vode, tako dase, pri vra anju, trup njen zatr.esao kao što biva pred udarac o stenu ibrodolom. Svi smo ra unali da e krma mo i odoleti, jer je bila pripeta neobi novrsto, tako kako još nikad ranije nisam video. Niz glavni njen, balvan re ao seitav red jakih gvozdenih kuka, a ,isto tako i po odgovaraju em zadnjem delu

la e. Kroz kuke je bila provu ena veoma .debela gvozdena šipka; krma je na tajna in prianjala vrsto za zadnji deo la e, a opet ostajala slobodna u pokretu našipci. Kolika je bila snaga talasa koji su sve to iš upali, može se suditi potome što su kuke na zadnjem delu la e sve do jedne bile sasvim istignuteiz tvrdog drveta, kroz69koje su prolazile skroz, i bile iznutra savijene i spljoštene.Posle toga . strahovitog treska 'jedva smo imali vremena da odahnemo, kad seopet jedan od gr nih talasa obori preko nas na palubu, odrrese sa sobom savstepeni ni deo pred kajitom, navalivši do rupa za silazak u trup Froda, inapunivši la u vodom do ruba.IXSre om, sva etvorica, pre no što e sasvim pasti no , bili smo seprivezali za ostatak o ekrka, i ležali pripijeno ravni 'sapalubom. To nas je spaslo od smrti. O strašne koli ine i težine vodešto je lila po' nama bili smo sasvim ošamu eni i zaglušeni; skliznula bi ta vodas nas, inilo se, tek pošto smo bili skoro obamrli. Kad sam je nomslobodniie dahnuo, javih se drugovima. Odazvao se samo Avgust:»S nama je svršeno, neka se Bog smiluje na naše duše«. Zatim se javiše idruga vojica; opominjali su iias da ne o ajavamo, a još ima nade, jer jetovar takav da la a ne može potonuti, a svi su izgledi za 'to da e bura ojutra pro i. Te re i uliše u mene malo života; zaista, ma kolikoudno to izgle alo, sasvim sam bio smetnuo s uma a la a, puna praznihuljanih buri a, ne može potonuti: a meni, naprotiv, baš se tonjenje iniloprva neposredna opasnost. im sam se ponovo ispunio nadom, gle aosam a šta sigurnije stegnem uže kojim sam bio pri vrš en, a osetiosam da to isto rade i moji drugovi. No je bila tamna kakosamo može biti, a huku i haos oko nas uopšte nemogu no je opisati. Palubanaša ležala je u istoj površini sa morem, ili, bolje re eno, oko nasse dizao itav bedem od pene, iji se je an eo svaki as i na nas slivao.Nije preterano kazano da su nam glave samo u jednoj sekun i od tri bile vanvo e. Mada smo ležali nablizu, nismo jedan. drugog vi eli; niti smo vi eliikoji deo la e po kojo]' smo se tako užasno kotrljali. S vremenana vreme do70zivali smo se, da bismo se malo ohrabrili. Slabost Avgustova izazivala je našesau eš e: kako on svojom ranjenom rukom sigurno nije mogao dobro stegnuti uže,jednako smo o ekivali da e ga naje ared odneti voda; a da mu se pomogne, o tomnije moglo biti ni govora. Na sre u, njegovo je mesto bilo mnogo bolje negonaše: gornji deo njegova tela našao se ispod jednog komada o razbijenog ekrka,i tako su talasi sa ublaženom. snagom dolazili do njega. U svakom drugompoložaju, sem onog u kojem je bio — uostalom slu ajno potisnut, pošto se ranijebio privezao na vrlo izloženom mestu — sigurno ne bi doživeo sutrašnii dan.Stoga što je la a bila jako nagnuta, manje nam je pretila opasnost tla nas vodaodnese. Nagnutost je bila na levu stranu, i polovina palube je stojala podvo om. Tako je onda bok la e zadfžavao talase koji su dolazili sa desne strane,i oni su nas, ravno potrbuške ispružene, udarali pošto su ve i sami bilirazbijeni u delove; a talasi koji su dolazili s leve strane, dohvataju i nas s

le a, i zbog našeg položaja ravnog ležanja, nisu imali dovoljno snage da nasistrgnu iz užeta.U tom strahovitom štanju preležali smo rio do zore, kada nam je svetlostpokazala pravi užas oko nas. La a nije bila više drugo do komad drveta kojise'valjao po volii svakoga talasa; bura kao da je još neprestano ja ala, bilave pravi uragan; izgledalo je da nam spasa više nema. Opet smo nekoliko asovaostali ute i, ekali sa asa na as da nam ili kaiši i užeta popucaju, ili dajedan od ekrka popuste i raspa nu se, ili da jedan od titanskih talasa, što susvud oko nas urlali, pritisne olupinu tako duboko pod vo u da emo se pre njenogiskakanja na površinu, morati podaviti. Božja milost rfes je, me utim, sa uvalaod tih neposrednih opasnosti, i oko po ne nas je ohrabrilo sunce. Odmah zatimvi esmo da bura jenjava, i onda, je va jedared, prvi put od sino , usmoAvgustov glas; pitao je Pitersa, koji je ležao prvi do njega, da li misli da jošima mogu nosti da se spasemo. Kako nismo odmah uli odgovor, mislili smo daje Piters davljenik. Ka odjednom,71veliku radost, on progovori, mada neobi no xn glasom: tužio se da mu je veomateško, da je kao prerezan od užeta koja su mu tesno stezala trbuh, i da ili morana i na ina da popusti užeta, ili mora umreti, jer ne može više podnositimu enje. To nas je.jako ožalostilo; ali se na neku pomo nije moglo pomišljatisve dok talasi sa tolikom snagom preko nas udaraju. Molili smo ga da još potrpimuku, i obe avali da emo ga, im bude bilo mogu no, osloboditi. On je odgovorioda e uskoro za pomo biti kasno, sve e biti svršeno kad mi stignemo da mupomognemo; i poje avši još nekoliko minuta, u utao je; mi smo iz togazaklju ili da je izdahnuo.Pred ve e >se more znatno stišalo: jedva da je u pet minuta nailazio po jedantalas; i vetar je bio mnogo slabiji, mada je još jednako jako duvao. Nekolikoasova ve nisam uo glaska ni od jednog od drugova, i zato zovnuh Avgusta. Onodgovori, ali tako slaba kim glasom da nisa'm razabrao šta mi je kazao. Obratimse tada Pitersu i Parkeru; od njih dvojice se nijedan ne odazva.Naskoro zatim sam i ja pao u zanos; za to vreme su mi najlepše slike dolazile umaštu: zelena drveta, polja sa talasavim zrelim žitom, redovi igra ica, trupejaha a, i drugo. Sada se se am da je u svemu što mi se privi alo glavna idejabila kretanje. Nikako mi se nije javljalo u fantaziji nešto nepomi no, kao ku a,brdo, ili tome sli no, nego vetrenja e, la e, velike tice, baloni, ljudi nakonjima, kola u besnom trku, it . Kad sam se prenuo iz toga stanja, sunce je,koliko sam ja mogao suditi, moralo ve itav as ranije izi i. Teško.mi je bilosetiti se raznih okolnosti u vezi sa mojim stanjem, i neko vreme bio sam ube enda sam još neprestano na dnu la e, blizu moga sanduka, i da je Parkerovo teloTigar.Kada sam se najzad sasvim rasvestio, o vetra je ostao samo još povetarac, amore je bilo srazmerno mirno, prebacivalo se još samo preko sredine la e. Levami se ruka bila izvukla iz užeta i imala je prili nu ozledu oko lakta: desnasasvim utrnula, a šaka i lanak jako zatekli od pritiska užeta koje me72je zatezalo od ramena. Ose ao sam bol od još jednog užeta, oko bedara, koja subila užasno stegnuta. Pogledavši oko sebe, video sam da Piters još živi, mada muse jedno uže tako užasno zategnulo oko struka da je izgledaoprese en na dva dela; im sam se makao, Piters u ini iznemogaogest, i pokazivaše na uže. Avgust ne davaše nikakav znak života: biose skoro predvostru io oko jednog okrajka ekrka. Parker progovori i zapita dali imam snage da ga razdrešim i oslobodim položaja, dodavši: akosaberem svoje sile i odrešim ga, orida se možda još Tnožemo spasti,ina e svi emo propasti. Ja mu rekoh da se hrabro drži, a ja dau pokušati da ga oslobodim. U pantalonama sam našao noži : poslemnogih uzaludnih pokušaja najzad uspem da ga otvorim. Onda levom svojomrukom oslobodim desnu, pa prese em i ostala užeta koja su mesputavala. Ali kad sam hteo da ustanem, osetih da me noge ne služe, a istotako da desnom rukom ne mogu ni u kom pravcu da krenem. Reknem to

Parkeru, a on mi savetova da ostanem nekoliko minuta mirnoleže i, da levom rukom držim za ekrk, i ekam da tok krviopet pravilno proradi. I zbilja je uko enost po ela da popušta:prvo sam mogao krenuti jednom nogom, pa drugom', najzad mi je delimi nooživela i desna mišica. Otpuzah tada pažljivo do Parkera,ne dižu i se na noge, i" porasecam sva užeta oko njega. Malo je potrajalo, paje i on delimi no ovladao svojim udovima. Brzo se dadosmo narazvezivanje Pitersa. Uže se bilo useklo, kroz pojas, pantalone i kroz dvekošulje, u slabine, iz kojih je, kad smo uže prerezali, po elajako da lipti krv. Ali Pitersu je odmah laknulo, po ep je da govori,i kretao se bolje o Parkera i bd mene, verovatno zbogodilaska krvi. Kod Avgusta, nade su nam bile sasvim slabe, jer onnikako ne odavaše znake života: ali kad smo mu prišli, videli smo da'je samoonesvešeen; a i to ' valjda jedino zbog gubitka krvi; voda_jeraskuiula zavoj; ina e, nijedno od užeta nije bilo tako stegnutoda bi zbog toga moralo do i do smrti. Oslo73bodivši ga užeta i komada ekrka, preneli smo ga na suvo mesto,u zavetrinu, i položili s glavom nešto niže od tela, i sva trojicapo esmo da ga trljarno. Posle pola asa otprilike došao je ksebi: ali tek sutradan je mogao da nas raspozna i imao snage da govori.Dok smo se redom oslotaa ali i drešili, pao je mrak, i po elisu se opet kupiti oblaci; samrtni strah nas je obuzeo da se to moždaponovo sprema bura, jer, iznemogli do krajnje "granice kakvi smobili svi bismo. propali u novom iskušenju. Sre om, prekono jevreme ostalo prili no dobro; more se sve više stišavalo, i mi seopet po esmo nadati spasenju. Slab vetar je, doduše, neprestanoduvao sa severozapada; ali nije bilo nimalo hladno. Avgusta smopažljivo privezali da se pri ljuljanju ne bi skotrljao u more; on sam jošnikakcvnije imao dovoljno mo i da se pridržava. Nama ostalima tonije bilo potrebno, mi smo sedeli tesno jedan uz rugog, držali seuzajamno pomo u iskidanih užeta na ekrku i savetovali se o na inu kako daizi emo iz strašnog položaja. Bilo nam je prijatno što smo mogli skinuti sa sebeodelo i iscediti iz njega vo u. Navukavši ga ponovo, u inilo liam se neobienotoplo i prijatno na telu, i to nas je dosta okrepilo. Isto smo touradili i sa Avgustovim haliinama; i njemu je ta promena vrlo ^dobroinila.Glavne naše muke bile su sa a glad i že : kad samo se po eli osvrtati zasredstvima pomo i, obuzelo nas je o ajanje, i ve smo po eli žaliti što smoizbegli manje strašne muke smrti u talasima, da bismo dospeli u ve e mukeumiranja od gladi i že i. Pokušavali smo da se hrabrimo kako e možda uskoronai i neka la a; ili da juna ki strpimo zla koja nas mogu sna i.'Najzad je svanulo jutro 14og jula; vreme je bilo vedro i blago, sa stalnim alilakim vetrom od severozapada. Voda je sad bila sasvim mirna, i kako nam je la a,sa razloga koji mi nismo mogli da na emo, ležala sad manje nakrenuta na jednustranu, paluba se srazmerno osušila, i mi smo se mogli kre74tati sa dosta slobode. Više od tri ana i tri noc.nismo ništa ni jeli ni pili, a krajnje je vreme bilo da pokušamo nešto daiznesemo odozdo iz la e. Kako je la a bila puna, vode, latili smo se toga poslasa veoma malo volje i sasvim malo nade da emo mo i do ne ega do i. Na inilismo, mesto mreže, napravu osobite vrste: zabili smo, u dva komada drveta,nekoliko klinova, iš upanih iz ostataka kajite, vezali onda drvo za drvo,pri vrstili duga ko uže, spustili u kajitu i vukli ovamo onamo, u nadi da emoili uloviti nešto od jela, ili bar neki zgodan pre met koji bi nam mogao bitidalje u pomo i da lakše do emo do hrane. Ve i deo jutra vprošao je, a izvuklismo, zaka ene za klinove, svega nekoliko posteljnih pokriva a. Sa grubim našimoru em ništa se drugo nije moglo ni o ekivati.

Pokušali smo zatim sa lovom u prednjoj kabini, ali, tako e, bez uspeha. Ve nasje obuzela malodušnost, kad Piters pre loži ,. da, na užetu, spustimo njesa uvodu. Primismo tai predlog sa puno ushi enia i sa novo probu enom nadom. Pitersodmah ski e odelo, sem pantalona, a mi mu pažljivo vezasmo jako uže, prvo okostruka, pa zatim ispod mišic'a, da se ne bi moglo sma i. Tai pokušai bio jeopasan i težak; jer, kako smo samo iedva ili nikako jmali izgleda da u samojkajiti nešto na emo, morao bi gnjura , pošto bude spušten, prvo saviti na esno,pa onda pro i, sve pod vodom, uzanim hodni em, nekih eset do dvanaest stopado komore za jelo, pa se istim putem i vratiti — a za sve to vreme/ da nijedared ne uzme u sebe vazduha. ^Kad je sve bilo spremljeno, Piters se spusti po stepenicama u kajitu, dok muvoda nije došla do brade. Tada se, s glavom napred, a uzevši pravac nadesno,zagnjurio. Ali taj prvi pokušaj sasvim je propao. Ni pola minuta nije prošlo,kad osetismo jako trzanje užeta, i odmah po dogovoru izvukosmo gnjura a napolje,pri tom još i vrlo nevešto, jer se strahovito izudarao o stepenice. Nije ništaizneo, a jedva je mali deo hodnika uspeo da pro e, jer se75neprestano morao opirati podizanju tela uvis, i u aranju o tavanicu. Kad smo gaizvukli bio je užasno iznemogao, i morao se punih etvrt sata odmarati, pre nošto e se ponovo zagnjuriti.Drugi pokušaj ispao je još gore. Piters je toliko dugo ostao pod vodom, nedaju i nikakva znaka, da smo ga, uplašeni za njegov život, izvukli i bez znaka,i to takore i u zadnji as pre no što e se udaviti. Po njegovu kazivanju, minismo osetili da je nekoliko puta jedno za drugim drmao za uže. To se verovatnoima pripisati slu aju da se jedan deo užeta zapleo u ogradu stepenica. Ta jeograda 1 ina e bila velika smetnja, i zadatak .nam je bio da pre no štonastavimo posao, i to, naravno, golom našom snagom, nju uklonimo. Ušli smo,koliko duboko se dalo, sva etvorica u vodu, i potegnuvši sjedinjenim silamauspeli Nsmo da je o upamo.I tre i pokušaj bio je uzaludan; pokazalo se da bez nekog teškog predmeta,pomo u kojeg bi gnjura uspeo da vrsto stane na pod kajite, ne možemo ništaposti i. Dugo smo se osvrtali za takvim predmetom: najzad smo, na veliku našuradost, opazili jedan lanac, na prednjem delu la e, tako labav da smo ga bezsvake muke otkinuli. Pri vrstivši taj la^ nac iznad stopala, Piters je i etvrtiput sišao u kabinu, i toga puta uspeo da do e do vrata ostave za jelo. Na velikusvoju žalost, vrata je našao zatvorena. Bio je primoran da izi e iz vode nesvršivši ništa; jer, i kraj najve eg naprezarvja, ne 'bi bio u stanju da izdržipod vodom duže od jednog minuta. Položaj naš je sad izgledao beskrajno o ajan, ija i Avgust ne mogasmo više da se savladamo: po esmo gorko da pla emo predbeskrajnim nizom teško a, a bez ikakva izgleda na spasenje. Ali ta slabost brzopre e. Bacivši se na kolena, molili smo se Bogu da nas on izbavi iz tolikihmnogih opasnosti oko nas; a zatim, ohrabreni, i sa novom nadom, uzesmo darazmišljamo šta bi još moglo biti u ove joj mo i te da se beda od nasotkloni.76

XNaskoro zatim desio se slu aj, koji mi se, prvo po velikim radostima,' a zatimpo svakovrsnim užasima, ini potresniji nego ma koji od mojih doživljaja zapunih devet godina posle toga, devet godina prepunih naj udnovatijih,najneshvatljivijih i najne uvenijih doga aja. Ležali smo na palubi, blizustepenica, i razgovarali kako bismo ipak došli do komore sa provizijom, kadodjedared spazih da je Avgust pobledeo kao smrt, i da mu usne drš u na jedansasvim udnovat na in. Ja, veoma uznemiren, nešto ga zapitah, ali on neodgovaraše, što mi je još više dalo povoda da mislim da mu je naprasno pozlilo —kad jedva najzad spazih da su mu o i kao prikovane za neki predmet iza mene.Okrenuo sam glavu, i, dok sam živ, ne u zaboraviti blaženstvo koje jeprostrujalo kroz svaki deli moga tela, kad sam video, i to svega na neku miljuod nas, da prema nama plovi ,veiika la a. Sko io sam na noge kao da me je kuršum

pogodio, i, ispruživši ruke u pravcu la e, ostao "sam u tom položaju bezpokreta, bez glaska. I Piters i Parker bili su uzbu eni, naravno, na raznena ine. Piters je igrao na palubi kao lud, govorio neke besmislice isprekidaneuzvicima i molbama, dok je Parker briznuo u pla i plakao dugo kao dete.La a koja se približavala beše brig holandskog. stila, crno obojena i saraskošnim pozla enim kljunom. I ona mora biti da je mnogo stradala od r avavremena; bura, koja je po nas bila tako kobna, mora biti da je i njuraš erupala, jer joj se prednja katarka videla prebijena, a ograda na desnojstrani jako ošte ena. Kad smo je ugledali, bila je otprilike dve milje.od nas,pod vetrom, i dolazila pravce nama. Vetar je bio veoma blag, i mi smo se jakoudili što plovi svega pod 2—3 jedra; naravno da je slabo odmicala, a našenestrpljenje usle toga grani ilo se groznicom. Mada smo bili uzbu eni, zapazilismo njeno nevešto manevrisanje. Tako je menjala kurs, da smo ve pomišljali danas nije videla, III da je,77doduše, opazila našu la u, ali pošto nije opazila nikog na palubi, d,a eokrenuti i otploviti u nekom drugom pravcu. U svakom takvom trenutku derali smose što smo igda mogli, našto bi la a,. tako nam se inilp, menjala svoju nameru,i opet uzimala kurs prema nama. To udnovato upravljanje la om ponovilo senekoliko puta, tako da smo najzad imali samo jedan odgovor na pitanje: da jekrmanoš pijan.Na palubi strane la e nismo mogli nikoga da spazimo sve dok nam se nijepribližila na jednu etvrtinu milje. Tada smo videli tri mornara, po odelusude i, tri Holan anina. Dvojica su ležala na starim jedrima blizu prednjekabine, a tre i, koji kao da nas je sa neobi nom radoznaloš u posmatrao, bio jenaslonjen uz ogradu, sasvim* spreda na kljunu. To je bio visok i krupan ovek,vrlo crnomanjast. inilo se kao da svojim držanjem ho e da nas ohrabri; klimaoje glavom nekako. veselo, premda i nekako lidnovato, pri emu se neprestanosmejao i pokazivao divne bele zube. Kad je la a došla bilže, videli smo kako muje crvena flanelska kapica pala s glave u more; ali on, ne mare i ža to ništa,naStavljaše svoje udnovato osmehivanje i gestikuliranje... Ja saopštavam ovepojedinosti i okolnosti sasvim ta no, naravno, onako kako su se nama u inile.La a se pri'bližavala polako, i sada sa više odre enosti u manevru; naša srca —meni je teško da hladno govorim o tome — kucala su u najburnijoj radosti, a dušenaše izlivale se u uzvicima i zahvalV nim izrazima Bogu za potpuno neo ekivano itako sjajno spasenje, koje, eto, tek što se nije ispunilo, Odjedared, od la ekoja nam je sada ve bila, sasvim blizu, stao se prenositi r av miris — smradkojem niko na svetu ne bi našao pravo ime, nešto pakleno što je htelo da uguši,nešto što se ne da podneti, što se ne da zamisliti. Ja sam jedva disao, a kadsam se okrenuo prema drugovima, video sam ih ble e od mramora. Vremena nije biloza raspravljanje i izgledalo je da ho e da pristane uz okruglinu zadnjeg krajanaše la e, kako bi nas mogla primiti bez spuštanja amca. Mi svi potr asmonatrag, kad talas odjedared istera78la u za nekoliko linija o kursa kojeg se držala: prolaze i na nekih dvadesetstopa razmaka ispred našeg domena, otvori nam se pogled na celu palubu. Ho u liikada mo i zaboraviti užas nad užasima? Dvadeset pet do trideset Ijudskihleševa, me u kojima nekoliko žena, ležalo je raštrkano u najgnusnijem stanjuraspadanja. Videli smo sad da na tom ukletom brodu nema žive duše! A mi, mi smote mrtvace zvali u pomo ! Da, dugo 1 glasno smo preklinjali te neme i odvratneslike da .nam se na u u nevolji, da ne dopuste da i mi budemo isti takvi, da nasprime u svoje društvo! Od užasa i o ajajjja govorili smo lude re i: bili smopomerili pame u od strahote i strahovitog razo arenja. Na prvi naš vrisak užasakao da je odonud, sa boka la e, odgovorio neki ton, tako sli an ove jem glasu,da bi se i najosetljivije uvo trglo i dalo obmanuti. U tome momentu nam je novpokret la e okrenuo njenu uzvišicu na prednjem delu, i mi tad spazismo otkudadolazi zvuk. Videli srjio onu krupnu figuru, još neprestano naslonjenu naogradu, uz neprestano klimanje glavom, ali ije lice je sad bilo okrenuto odnas, Ruke, sa izvrnutim dlanovima, videle , su se preko ograde. Kolena su se

držala na debelom, jako zategnutom užetu. Na le ima, sa kojih je deo košulje bioocepljen, videli smo grdnog galeba koji je s nasladom kljuvao po užasnom mesu:kljun i nokti bili su duboko zariveni, a belo perje jako po^ prskano krvlju.Kako se la a dalje pokretala, dolazila blizu nas, ptica, spazivši nas valjda,izvukla je, sa o iglednim naporom, svoju krvavo crvenu glavu, i pogledavši nasza as, kao zaprepaš ena, digla se leno sa lešine koju je žderala, poletela uvisi došla nad našu palubu, i ostala neko vreme na je noj ta ki drže i o kljununešto kao komad krvave džigerice. Užasni taj zalogaj je odjedared pljesnuoneposredno pred Parkerove noge. Bog neka mi oprosti, kroz glavu mi prvi putsenumisao, misao koju ne u kazati, i ja po oh prema krvavom par etu. Pogledah gore,i mi se sretoše sa Avgustovim, u kojima je bilo toliko snažnog i oštro

odre enog izraza da sam došao k sebi. Sko io sam, bacio sam komad u more.79Leš, koji je držalo samo uže, klatio se amo tamo, polagano,' usled kljuvanja iupanja grabljive ptice, i otuda je dolazio naš utisak da je figura živa. Kad segaleb digao, skinuo s leša svoju težinu, leš se zaljulja, izvrte se polovinomtela, i mi ugledasmo lice. Nikada valjda nije bilo strahovitije slike! O ijuviše nema, tako isto ni mesa oko usta, zubi su se videli potpuno goli; to jedakle bio onaj osniejak koji nam je ulivao nadu! To je... ali bolje da utim.La a je, kao što sam ve rekao, prošla ispred~ našeg omašaja, i nastavila da sekre e. Sa njom i sa njenom groznom posadom udaljavale su se i naše vizije ospasenju i radovanju. Dok je još lagano klizila kraj nas, mogli smo možda na ina ina da pre emo na nju; ali, naglo razo arenje, i strahota onog što smovideli, uko iše u nama svaku aktivnu sposobnost i duha i tela. Mi smo neštoposmatrali i nešto ose ali; ali niti smo umeli da mislimo niti da ra imp — doknije bilo, avaj, kasno i za jedno i za drugo! Koliko je taj doga aj udario poumnim naširii sposobnostima, vidi se iz ovog fakta: kad se la a ve tolikoudaljila od nas da smo još samo polovinu njenoga trupa videli, po eli smoozbiljno da pretresamo predlog: do i do la e plivaju i!Ja sam se od toga doba uzalu naprezao da prodrem u užasnu tajnu sudbine tela e. Konstrukcija njena i opšti spoljašhji izgled govorili su za to da jetrgova ki brod holandski: to je potvr ivalo i odelo mornara. Zaista smo lakomogli pro itati i ime la e, na kijunu, i u initi još i mnoga druga zapažanja,što bi pomoglo da joj se bolje utvrdi karakter; ali uzbu enje nas je bilo lišilosvake sposobnosti za takav posao. Po šafranovoj boji onih leševa koji se jošnisu bili sasvim raspali, zaklju ili smo da je, verovatno, sva posada pomrla 'odžute ;groznice, ili od neke druge strašne bolesti te vrste. Ako je to bio uzrok(a drugi ne mogu da zamislim), smrt ih je, sude i po položaju leševa, moralaSnalazlti strahovito rrfeprasno, strašnije no što biva u slu ajevimanajužasnijih zaraza za koje Ijudi znaju. Možda je, slu ajno, dospeo neki otrov unjihov provijant i to je' dovelo do kata80strofe: mož a su jeli neku nepoznatu otrovnu vrstu riba, ili drugih morskihživotinja, ili ptica — svakako je teško i uzaludnp naga ati da doznamo neštotako gde je sve skriveno, i što e, verovatno, zanavek i ostati uvijeno tamomnajnedoku nije tajanstvenosti.XIOstatak dana proveli smo u tupoj letargiji, gledali smo za la om koja nas jeostavljala, dok nam je mrak nije sasvim sakrio, što nas je onda, na neki na in,rasvestilo. Tada se opet javiše muke gladi i že i, kraj kojih nam se, ponovo,sve ostalo inilo bezna ajno. Naravno, ništa se nije moglo preduzeti dok nesvane. Smestili smo se dakle kako smo najbolje mogli i gledali da se bar maloodmorimo. Meni je to pošlo za rukom, i još i neobi no dobro: spavao sam sve dokme drugovi, koji nisu bili tako sre ni, predzoru ne probudiše. Trebalo je dananovo u inimo probu i do emo do neke hrane iz ostave u dnu broda.Vreme je bilo savršeno mirno, more glatko kao retko .kad; toplo i prijatno. La ase više nije videla. Po eli smo svoj posao time što smo istrgli još jedan lanac,i vezali sad i taj za Pitersovu nogu; on je bio spreman da još jedared ide podvodu; nadati se da e iš upati vrata komore ako samo dosta brzo stigne do mesta:

za ovo poslednje sad je bilo više nade, jer je trup la e stojao mirnije iuspravnije nego pre.Zaista, došao je Piters dosta brzo do vrata, skinuo jedan od lanaca, i inio svemogu ne napore da probije unutra; ali, uzalud; drvo je držalo ja e no što smomislili. Piters je sad ve bio toliko izmu en od gnjuranja, da je trebalo da ganeko odmeni. Parker se odrriah javio; ali u tri pokušaja nije uspeo ni do vratada do e. Avgusta nismo mogli uzimati u obzir, jer sa ranjenom rukom nije mogaoimati dosta snage za iš upavanje vrata, i tako je došao red da ja u inimšto mogu za opšte spasenje.6 Avanture Gor ona Plma 81Piters je jedan o ona dva lanca ostavio dole, a ja sam, spušten pod vodu,osetio da nemam dovoljno snage da se održim uspravno. Rešio sam dakle da u prvogledati da na em drugi lanac. Pipaju i po patosu hodni iea, osetih nešto tvrdo,i zgrabih predmet odmah, ne ispituju i prethodno šta je. Kad su me izvukli,pokazalo se da sam izneo bocu, i, na našu neopisanu radost, bocu sa portskimvinoiii. Blagodarili srno Bogu za ovu pomo u teškom asu; izvukosmo zapušapomo u moga noži a, i, gutnuvši redom po umeren gutljaj, osetismo se neobi no'osnaženi od toplote. Bocu smo zatim pažljivo za epili, a pomo u jedne džepnemarame smo je tako obesili da se ne može razbiti.Odmorivši se malo posle ovog sre nog slu aja, spustio sam se ponovo u vodu, isada našao i lanac. Izišao sam, pri vrstio ga oko noge, i zagnjurio se onda potre i put; ali, samo zato da bih se uverio da nema sile koja bi u takvompoložaju, i pod takvim okolnostima, uspela da probije vra^ta. Vratio sam se navazduh sasvim o ajan.Izgledalo je po svemu da nade više nema, i ja sam. na licima svojih drugovavideo rezignaciju pred neizbežnom propaš u. Vino je izazvalo u njima vrstudelirijuma: mene je to mimoišlo, verovatno zbog moga silaska u vodu. Oni sugovorili zbunjeno, sasvim bez veze sa našim položajem. Piters me je neprestanozapitkivao o Nantuketu; Avgust mi je prišao i tražio da mu dam džepni ešlji ,jer mu je kosa puna riblje krljušti, pa ho e da je o isti pre no što se iskrca;Parker mi je izgledao prisebniji: molio m,e je da se još jedared, na sre u,spustim u vodu, i da iznesem što mi do e pod ruku. Ja sam na to pristao, i,posle jednog minuta, izneo sam malu 'kožnu torbu, koja je pripadala kapetanuBarnardu. Odmah smo uzeli da je otvorimo, sa skrivenom nadom da emo možda unjoj na i nešto za jelo ili pi e. Našli smo svega kutiju sa brija ima i dveplatnene košulje. Zagnjurio. sam se ponovo; ali vratio sam se praznih ruku.Taman mi se promolila glava iz vodp, uh da se na palubi nešto razfoija:nezahvalnici su se ko82ristili mojim otsustvom, ispili ostatak vina, a . boca im se razbila kad supokušavali da je brzo obese na staro mesto pre nego što u ja videti šta sedesilo. Prebacio sam im bezdušan postupak, našto je Avgust briznuo u pla . Onadruga dvojica pokušala su da se smeju, da tobož okrenu stvar na šalu; no, ne dajmi, Bože, da još nekada vidim takav smej: njihove iskrivljene crte bile suužasne. Dejstvo vina u njihovim praznim želucima imalo je krupnu posledicu: bilisu savršeno pijani. Jedva sam ih savladao da legnu, a onda su nabrzo vrstozaspali, dišu i glasno i teško kao u ropcu.Tako sam se ja našao sasvim osamljen na la i, ,a misli moje,naravno, behu najcrnje što se može zamisliti. Ništa drugo nisamvideo pred sobom do laganu smrt od gladi, ili, u najboljem slu aju,smrt u prvoj buri, jer malaksali, kakvi smo bili, nismo smelira unati da emo još jednu no bure izdržati. Glad je upala u meni naneizdržljiv na in, i ja sam oseeao da bih bio kadar u initi i najneverovatnije,samo da glad utolim. Otsekao sam nožem komad kožne torbe, ipokušao da jedem: nisam bio u stanju da progutam ni najmanju mrvicu;ali, inilo mi se da mi je lakše bilo i od samog žvakanjakože i ispljuvavanja žvakotine. Pred ve e se moji drugoviizbudiše: sva trojica u užasnom stanju, pošto je dejstvo alkohola u njimaprestalo. Tresli su se kao u groznici i zapomagali z.a vodom.

Bilo mi ih je žao, ali nisam mogao da se u isto vreme ne radujem što jemene sre na slu ajnost spasla od prekomernog pijenja vina i odbednog i mu nog stnnja u kojem sam gledao njih. Me utim, njihovoponašanje me je i plašilo i uznemiravalo: ako ne nastupi neštoneo ekivano, oni mi apsolutno ne e mo i pomo i na poslu okozajedni' kog spasenja. Ja još nisam bio sasvim napustio misao da seiz kajite. nešto dobavi; ali je svaki nov pokušaj sve dotle isklju en, ^ok nekood njih ne bude gospodar sebe, i u stanju da drži kraj užeta nakojem u se spuštati. Parker je izgledao prisebniji od ostalih, ija sam se trudio svim silama da ga rastresem. Palo mi je na umda bi83možda voda dobro uticala: vezao sam mu dakle uže oko struka, i onda, odvevši gado stepenica kajite (on je za sve to vreme ostao potpuno pasivan), gurnuo sam gau vodu, pa odmah opet izvukao. Imao sam razloga da sam sebi estitam na tojideji: Parker je izgledao življi, osvežen, i pitao je, pošto sam ga izvadio izvode, sasvim trezveno: zašto sam to radio sa njim. Kad sam mu objasnio stvar,zahvalio mi je: kazao da mu je voda dobro inila, i po eo zatim sasvim pametnogovoriti o našem položaju. Rešili smo prvo da kroz isti postupak pro u i Avgusti Piters, i zbilja su se posle vode i oni bolje ose ali. Ta ideja kod mene jebila plod štiva: itao sam u nekoj medicinskoj kiijizi da duš ima odli nodejstvo u slu ajevima kad bolesnika obuzima delirum tremens.Sada sam dakle mogao opet poveritl drugovima da drže kraj užeta. Gnjurao sam trietiri puta, mada je ve bio pao mrak, i ne baš jak, ali širok taias drmao malola u. U toku mojih pokušaja uspeo sam da iznesem dve britve, jedan veliki prazansud i jedno ebe; ali ništa od jela. Nastavljao sam da se spuštam — dok nisamiznemogao; ali ne iznesoh više ništa. Preko no su to isto radili Piters iParker, naizmeiice; no kako nam ništa nije dolazilo pod ruku, ostavili smo senajzad toga posla, konstatuju i u o ajanju da uzaludno iscrpljujemosnage do kraja.Ostatak no i proveli smo u samrtni kim mukama duše i tela. Ošvanulo je jutro i16og jula, ali mi smo uzaman izgledali na sve strane. More je i dalje bilomirno, sa istim lakim talasom sa severa kao i ju e. To. j.e sad ve šesti danbez jela i pi a, izuzev bocu portskog vina; i bilo je jasno da još samo veomakratko vreme možemo živeti ako do hrane ne do emo. Nikad nisam video, a i neželim da vidim, tako smršale ljude kakvi su bili Piters i Avgust. Da sam ihtakve sreo negde na kopnu, ne bih rekao da sam ih ikada poznavao. Crte njihovesu se tako skroz promenile da mi je teško bilo verovati da su to ljudi iz mogaskorašnjeg društva. Parker, i pored toga što je bio jako opao i tako slab danije mogao84glavu da digne sa grudi, nije ipak bio tako jada* kao ona dvojica. On jepodnosio muke sa mnogo strpljenja, nije se žalio, i pokušavaoje da nam ulivanade na sve mogu ne na ine. Sto se mene ti e, ja sam patio manje od ostalih,mada mi je, 5 ad sam polazio na put, z ravlje bilo loše; i mada sam, i uopšteuzevši, slabije gra e. Mnogo sam manje i izmršaveo nego oni, a duh me je upravovanredno služio u sravnjenju sa njihovim skoro potpuno podetinjenim stanjem,njihovim praznim, idiotskim osmesima i nedotupavnim primedbama. S vremena navreme živnuli bi kao da im je na mahove dolazila svest o njihovu stanju: skakalibi na noge pod trenutnim bu enjem snage, i govorili, za neko kratko vreme,sasvim razumno, nu krajnje o ajno, o raznim pitanjima oko našeg položaja.Mogu no je, me utim, da su moji drugovi o svome stanju imali isto mišljenje kojeja o mome, i da sam ja, nesvesno, padao u iste detinjarije i blesavosti kao ioni — to je stvar koja se ne da odre eno utvrditi.Oko podne, Parker je stao tvrditi da s leve strane la e vidi kopno, i jedva samga svim silama zadržao da ne sko i u vodu sa ube enjem da e otplivati na tokopno. Piters i Avgust, potonuli u melanholi nu zamišljenost, nisu uzimali na umParkerove re i. Ja sam nisam u tome pravcu mogao da otkrijem ni najble u linijunekog kopna — znao sam isuviše dobro da smo daleko od svakog kopna, i da nema

smisla zavaravati se iluzijom. Ali mi je trebalo mnogo vreihena dok sam Parkerauverio o zabludi; a kad sam uspeo, on briznu u pla , kao dete, deru i se glasnoi jecaju i i ne prestade dokle god nije umoran i iznemogao pao izaspao.Piters i Avgust pokušaše tako e, ali bez uspeha, da progutaju komad one kože. Jaim savetovah da, kao i ja što sam, samo ižva u kožu, i onda je ispljunu. Za dugožvakanje su bili suviše nemo ni. Ja sam me utim nastavio tako da inim, i bilomi je od toga nešto lakše: mene je mnogo više mu ila nestašica vode, ijedva me je uspomena na strašne85posledice toga kod drugih ljudi zadržala da ne uzmem gutljajmorske vode.Tako je prolazio dan. Odjedared, spazih, stoje i . sa leve strane na kljunu,jedro. Videlo se na istoku i izgledalo da pod njim plovi velika la a koja, narazmaku od 12—15 milja, drži kurs koji se sa našim ukršta. Nijedan od mojihdrugova nrje ništa primetio, a ja sam utao, da se ne bismo možda opetrazo arali. Ali kad je la a došla bliže, video sam da plovi nama punih jedara.Nisam mogao onda više da se savla ujem i upozorio sam i drugove. Oni poskakaše,predadoše se najneobuzdanijoj radosti, plakahu, smejahu se kao idioti, skakahutrupkaju i po palubi, upahu kose i naizmenieno se as moljahu Bogu, as psovahu"ružne psovke, I mene je neobi no potreslo koje njihovo ponašanje, koje ube enjeda je to' najzad ipak siguran spas, te stadoh sa njima zajedno ludovati,puštaju i na volju svojim impulsima blagodarnosti i ushi enja, valjaju i se popalubi, tapšu i, vi i, dok me odjedared nešto ne rastrezni, te sam nanovoosetio krajnju ove ju bedu i o ajanje: video sam da nam se la a okrenulastražnjim svojim delom, i da krmani skoro u sasvim suprotnom pravcu prema onom ukome sam je prvobitno spazio.Trebalo je vremena dok sam drugove svoje ubedio da nas je sre a opet omanula. Nasva moja uveravanja odgovarali su za enim pogledima i gestovima koji suodbijali varanja i r ave šale. Avgustovo ponašanje me je užasno potreslo. Uprkossvemu što sam ja govorio i inio, tvrdio je neprestano da la a dolazi bliže, ispremao se za prelazak na nju. Morsku travu što je lagano plovila kraj naše la eje držao za amac one la e i pokušavao da sko i do njega, lele i i cvile i daoveku srce pukne od žalosti; jedva sam ga spre io da se ne baci u more.Kada smo malo savladali uzbu enje, posmatrali smo la u sve dok je nismo izgubiliiz vida; rne utim, vazduh se bio ispunio gustom maglom i digao se lak vetar. Kadje la e kona no nestalo, Parker mi se okrenuo sa izrazom lica od kojeg sam86sav za rhtao. Držao se sabrano, kao nikad. A pre nego što je i otyoriq usta,meni je moje srce kazalo šta e re i: u malo re i on predloži da jedan od nasmora umreti da bi oni ostali mogli održati život.XIIJa sam ve o' nekog vremena pomišljao na mogu nost da se do e do togposlednjeg, strahovitog zaklju ka; ali sam bio rešio u sebi da u radijepretrpeti smrt, ma u kojem obliku, nego što u pribe i takvome sredstvu. Tu mojuodluku nisu pokolebale najužasnije muke gladi koje sam trpeo. Piters i Avgustnisu uli da je pao taj predlog. Zato sam odveo Parkera nastranu i, pozvavši usebi Boga u pomo , da Parkera razuverim, dugo vremena sam govorio i preklinjaoga svim što mu je sveto, iznosio argumente kakve samo taj ikrajnji slu ajdiktira — da napusti tu misao, i da je ne spominje ni jednom od one dvojice.On me je slušao ne pokušavaju i ni im da mi protivre i, i ja sam se ve nadao dasam ga zadobio da popusti. Ka sam prestao, rekao je da on vrlo dobro zna da jesve to tako kako ja kažem; da je prilaženje tom sredstvu najužasniji izlaz izsituacije koji ovek može zamisliti; ali, on je dosad istrpeo onoliko kolikoljudska priroda najviše može trpeti, a misli da je nepotrebno da propadnu svi,kad je smr u jednoga mogu no, i, štaviše, verovatno da se ostali spasu. Najzadmi je rekao da mogu sebi uštedeti svaki dalji trud oko uticanja na njega, jer seon na taj korak bio rešio još pre nego što se la a pojavila, i la a ta je samoza as odgodila objavljivanje toga rešenja pred svima.

Ja sam ga tada molio: kad ve neee da odustane, da bar još malo po eka sa svojimplanom; možda e, ipak, nai i neka la a; navodio sam i vazdan drugih argumenata,.za koje sam držao da mogu uticati na njegovu sirovu prirodu. On mi odgovaraše:da je i ovako progovorio tek on a kad ve nije87mogao druk ije; da on dalje ne može ostati bez hrane, i da bi, stoga, drugo nekovreme, bai* što se njega, ti e, bilo suviše kasno. '.Kako nisam uspeo da ga dirnem lepim i blagim tonom, rešio sam se na druk ijipostupak. Kazao sam mu da valjda ima o i da vidi da sam ja najmanje ~ iznemogao,da su dakle moje zdravlje i moja siraga, u tom trenutku, bolje nego njegovi iliPitersovi i Avgustoviv ukratko, da u, ako bude potrebno, upotrebiti silu, i dau ga, ako pokuša a onoj dvojici saopšti svoje ljudožderske namere, da u gajednostavno baciti u more. Na to me je on zgrabio za gušu, izvadio nož, i u inionekoliko napada da mi ga sjuri u trbuh; samo ga je krajnja njegova slabostspre ila da izvede što je naumio. Naravno, za to vreme je i u meni planulasrdžba; ovukao sam ga do ruba la e s vrstom namerom da ga bacim u vodu. Spasloga je posreddvanje Pitersa, koji je prisko io, razdvojio nas, i pitao šta sedešava. Pre no što sam mogao išta u initi, Parker je rekao što je hteo darekne.Utisak od njegovih re i bio je još strašniji nego ono ega sam se ja bojao. IAvgust i Piters, koji su, I kako izgledaše, i sami krili tu misao u sebi koju jeParker samo prvi izrekao, "dadoše Parkeru za pravp, i zahtevahu da _se stvarmah izvede. Ja sam o ekivao da e bar jedan od njih imati toliko mo i da mi

pomogne u opiranju; a sa pomo u tog jednog, ose ao sam, bio bih u stanju aotklonim užas. Kako sam se iz osnove prevario, bilo je krajnje vreme dapomišljam na svoju sigurnost, jer, svako dalje opiranje od moje strane bilo bina njihovoj strani razlog da se u tragediji, koja tek što se nije izvela, samnom ne postupa baš pošteno.Rekoh dakle da pristajem na predlog, i molim samo još za jedan as ekanja,koliko je potrebno da se razi e magla oko nas, i, može biti, još jedaredugledamo onu la u. Privoleo sam ih na to posle mnogih teško a; kako se magladigla još pfe jednog asa (vetar je ubrzo došao) a la e nig e ne beše, po elismo se spremati da nam kocka odlu i sudbinu.88Odvratno mi Je opisivati scenu koja je pos! toga nastala;nikoji kasniji doga aji nisu mogli da mi izbrišu detalje te sceneiz se anja, i pomisao r.njih trovala mi je svaki trenutakpoznijeg mog ž. vota. Neka mi dakle bude dopušteno da prekotoga dela moje pri e pre em onoliko brzo koliko igda to dopuštapriroda stvari. Jedina mogu na metoda bila je izvla enje slamki. Mestoslamki upotrebili smo iverke drveta, a bilo je rešeno da e se iz moje rukeizvla iti. Ja sam se nato povukao u jedan kut palube, a mojidrugovi, ute i i okrenuvši mi le a, u drugi. Najstrašniju duševnumuku pretrpeo sam dok sam slamke spremao. U ve ini slu ajeva isituacija života ovek, dakako, ne gubi interes za održanje svojeegzistencije; taj interes još raste ukoliko su slabiji izgledi zaspas života. Sada me utim, kada sam se našao pred zadatkora mukle,odre ene, vrlo ozbiljne prirode (sasvim druk ije od borbe protiv bure iligladl); kad sam imao priliku da razmislim o sasvim neznatnimmogu nostima izbegavanja smrti, i to smrti sa najgroznijom svrhom;sada se odjedared svaki deli moje dosadašnje energije nekudarazneo, kao što se perca razle u pred vetrom, i mene ophrvanajgnusniji, najbedniji užas i strah. Nisam spo etka bio kadar nida iskidam i složim ocepke od drveta; prsti su mi sasvim otkazalislužbu, a kolena su mi se tresla i udarala jedno o drugo. Kroz mozak mi jejurilo hiljadu apsurdnih misli: kako bih ja li no izbegao u eš eu strašnoj spekulaciji. Dolazila mi je ideja da se bacim pred svojimdrugovima na kolena, i da ih rpolim da me poštede od te uloge; pa

onda ideja da sko im na njih, jednoga od njih ubijem, i takpvu enje kocke u inim suvišnim; jednom re ju, sve, sem ideje da svršim onošto mi je bilo n rukama. .Najzad, pošto sam dosta vremena proveo utim besmislicama, trgao sam se na glas Parkerov, koji me jeopominjao da sve nas što pre izbavim iz strahovite neizveshosti.Ni tada još nisam bio u stanju da najzad udesim ocepke. Po eo sampreturati po glavi razna lukavstva, p'omo u 'kojih bi ' naveo jednogaod svojih sastradalnika da izvu e kra i ive89rak, poSto je tako bilo ugovoreno: da e onaj ko izvu e kra i iverak, umreti, dabi se .ostali spasli. Ko 6e me osuditi za bez ušnost? Samo onaj ko nije nikadabio u sli nom položaju.Najzad, više se nije moglo odugovla iti, i ja oteturah do prednjeg delala e, ose aju i da mi srce lupa kao da e grudi da mi razvali. Pružiosam ruku sa ocepcima: Piters izvu e prvi. Slobodan! Njegov iveraknije bio najkra i; to je bio dokaz da je jedna verovatno a manje za mojespasenje. Sabrao sam se opet, i ~pružio ruku prema Avgustu. I on, bezokolišenja, izvu e: i on beše slobodan. Sada su mogu nosti života ili smrtistojale preda mnom potpuno iste. , U tom momentu razlila mi sepo grudima divljina jednog tigra. Ose ao sam prema svome druguParkeru najsilniju, demonsku mržnju. Ali, to ose anje nijfe dugotrajalo; ja mu, zatvorenih o iju, 1 u gr u strave, pružih da izvu ejedan od dva iverka. Pet minuta mu je trebalo da se reši; zasve vreme te užasne pauze ja nikako nisam otvarao o i. Najzadosetih da mi je jedan od dva iverka brzo izvu en iz ruke.Sudbina je dakle rešena — nisam samo znao da li njegova ili moja. Niko nijeništa govorio, a ja nisam imao snage da se uverim... Najzad me Pitersuhvati za ruku, ja se usilih da otvorim &Zi, i spazih, odmah, po izrazuParkerova lica, a sam ja spasen, a on osu en. U ahnuh duboko u sebe vazduhJ sruših se onesveš en na palubu.Došao sam k sebi osta rano da ugledam dovršetak tragedije: smrt je pretrpeoonaj . koji ju je najviše hteo. Parker je, ne opiru i se, bio udaren nožem ule a od Pitersa, i srušio se na mestu mrtav. Ne u se zadržavati na asti koja jeposle toga došla na red. Takve stvari može ovek snevati, ali pakleni užasstvarnosti re i ne mogu opisivati. Neka bude dosta re i da smo od toga lešaživeli etiri dana, koji se nikada ne e iz pameti izbrisati. To je bilo od17og do zaklju no 20og jula.Jula 19og padala je bujna kiša, koja je trajala otprilike etvrt asa.U jednom od onih^ ulavljenih90pokriva a nahvatali smo nešto vode. Ne više od pola balona; ali nas je ito ispunilo nadom i snagom.Jula 21og opet smo se našli u krajnjoj nuždi. Vreme je bilo jednako toplo iprijatno, ponekad sa malo magle i lakim vetrovima, obi no od severa ka zapadu.Jula 22og, dok smo sedeli na gomili i razgovarali melanholi no o svom žalosnolnpoložaju, meni odje nom sunu kroz glavu misao koja me ispuni vedrom nadom. Setiosam se da mi je Piters, kad smo ono obarali prednju katarku, dao jednu sekiru izamolio me da je ostavim po mogu stvu na sigurnom > mestu; ida sam ja tu sekiru,nekoliko minuta'pre nego što su oni teški talasi naišli na nas i napunili la uvodom, odneo na prednji deo la e sleva,' i ostavio je u jednoj koji. Sada mi seprividela mogu nost: pošto tom sekirom probijemo palubu na mestu iznad komore zaproviziju, da do emo, ipak, i bez teško a, do hrane.Kada sam taj plan saopštio drugovima, oni se obradovaše, i odmah smo sva trojicapošli prema kabini na prednjem delu la e. Zagnjuriti se pod vo u na tom mestu,bilo je još mnogo teže nego silaziti u kajitu, jer je, tu, otvor bio nesravnjenomanji. Kao što e se itaoci se ati, redovan ulaz u kajitu imao je okvir samnogo drvenarije, i kad je sve to razoreno, otvor se znatno pove ao; dok ovde,na prednjoj kabini, ulaz nije bip ništa drugo do obi na rupa od tri stope ukvadrat, i, prema tome, mogao je ostati sasvim neošte en i mali. Ja me utim ni

asa ne oklevah ^sa pokušajem da si em: sa užetom oko struka, sko ih hrabrounutra, stigoh do koje, i zaista na oh odmah sekiru. Sekira ta do ekana je savelikim ushi enjem, a lako a sa kojom smo došli do nje, smatrana" je kao dobarpredznak za kona no naše spasenje.Po esmo tada da fazvaljujemo palubu sa svom energijom novoprobu ene nade; Pitersi ja odmenjivali smo se na poslu; Avgust, zbog svoje ranjene ruke, nije nammogaD pomagati. Kako smo još bili slabi i nas dvojica, morali smo se svaki asodmarati91 posla. Izlazilo je, prema tome, da e mnogi 1 dugi asovi pro i dok se izvrši

zadatakr to jest razvali dovoljno velika rupa za slobodan prolaz u komoru saprovizijom. Nu, sve te teško e nisu nas uplašile, — radili smo celu no primese ini, postigli smo najzad ono što šmo želeli, u zoru 23egajula.Sada se Piters javio za silaženje. Opremljen kao' i ranije, zagnjurio je i brzose vratio nose i u rukama mali lonac, koji je, na našu ogromnu radost, bio punmaslinki. Razdelismo ih, i, 'pojevši ih sa velikom lakomoš u, jedva smo ekalida Piters ponovo si e. Toga puta rezultat je premašio sva naša o ekivanja;iznesena je velika šunka i boca madere. Iz boce je svaki od nas samo umerenogutnuo, jer smo se svi još se ali opasnih posledica od neumereno ispijenogportskog vina. Sunka, sem jedno dve funte oko kosti, bila se pokvarila od slanevode, i nije se mogla jesti. Ono što je dobro bilo razdelili smo. Piters iAvgust, nemo ni da se umere, pojeli su svaki svoj deo odmah: ja sam biooprezniji, pomišljao sam na že kofa e posle toga do i, i pojeo sam sarao malood svoga obroka. Posle toga odmarali smo se od neobi no naporna našegrada.Oko podne, osetivši se opet snažniji i svežiji, nastavismo sa naporima okodobavljanja hrane. Piters i ja silazili smo naizmeni no do zalaska sunca, svakiput sa više ili manje rezultata. Izneli smo postepeno još etiri mala lonca samaslinkama, drugu šunku, skoro tri galona odli ne madere, i, što je za nas 'bilonajdragocenije, jednu malu kornja u vrste galipago: kapetan Barnard je, kad smopolazili, dobio nekoliko komada sa la e »Meri Pits«, koja se baš tada vratilabila sa je nog puta po Pacifiku, gde je lovila morske pse.Ima u još prilike 'da u ovom pri anju spominjem 'tu vrstu kornja a. Ona senalazi naj eš e, kao što e mnogi od mojih italaca znati, na grupi ostrva kojase zovu Galipago, a ime svoje dovode od te životinje, jer španska re galipagozna i kornja a iz slatke vode. Zovu ih ponekad i slonkornja e, zato što ih bivaogromno velikih. Ja sam video više njih92koje su težile o 1200 do 1500 funata. Izgled im je udnovat, upravo odvratan.Kre u se sporo i teško, nose svoje telo stopu visoko od zemlje. Vrat im jeneobi no dug i tanak, od 18 palaca do dve stope: a ja sam jedared ubio jednu ukoje je razmak izme u ple ki i glave iznosio ne manje od tri stope i desetpalaca. Glava im je neobi na, li i glavi zmije. Mogu izdržati bez hraneneveravatno dugo Vremena; ima primera da su po dve godine provodile u šupljinila e, i posle toga bile isto takg ugojene i isto tako održane kao i pre. Pojednoj karakteristici ove udne životinje potse aju na dromedare, pustinjskekamile. Imaju kesu na korenu vrata, i u njoj stalno izvesnu koli inu vode. Bivada se u tim kesama — pošto životinja celu godinu nije dolazila do hrane, pa jepotom bila ubijena —: nalazilo do tri galona savršeno sveže slatke vode. Glavnahrana tih kornja a je divlji peršun i celer, tako e i slanica i indiska smokva;od ove poslednje napreduje izvanredno dobro, a nalazi se ona u velikoj koli inina padinama obala gde se nalazi i sama životinja. Meso kornja a, odli no i veomahranljivo, održava živote hiljadama mornara, koji putuju po Tihom Okeanuzaposleni u lovu na kitove ili ina e.Kornja a koju smo mi izneli iz komore bila je samo srednje veli ine, teškaotprilike 65 do 70 funti. Ž.enka, vrlo dobro održana, ugojena, i sa više odetvrtine galona bistre slatke vode u kesi. To je zna ilo ita'vo blago za nas;

padosmo na kolena i blagodarismo Bogu za tako bogatu i važnupomo .Bilo je mnogo teško a dok smo životinju provukli kroz rupu: srdito se opirala, asnaga joj beše ogromna. Umalo se nije istrgnula iz Pitersovih ruku i bu nulanatrag u vod'u; ali joj Avgust u tome trenutku nabaci na vrat uže sa om om,zadržavši je na. taj na in dok ja nisam sko io u rupu do Pitersa i pomogao rnuda je podigne i izbaci.Vodu iz kese pažljivo smo iscrpli u bokal, koji je, kao što e se itaocise ati, ranije bio iznesen iz kajite. Zatim smo odbili jednoj boci grli ina inili vrstu aše, koja je merila oko etvrtinu pajnta, ispili93svaki svoj deo i rešili da emo se, dok vode bude, strogo. držati temere kao nevne porcije.Kako je poslednja dva tri dana vreme bilo suvo i lepo, osušilo se i naše odelo,i sva posteljina koju smo izneli iz kajite, tako da smo tu no , 23ega^ jula,proveli srazmerno udobno i mirno, pošto smo, pre spavanja, obilno ve eralimaslinke i šunke, sa nešto malo vina. Brižni da nam se u slu aju vetra ne binešto od provizije otkotrljalo u vodu, vezali smo stvari što smo bolje mogli zaostatke od ekrka. Kornja u, koju smo želeli da sa uvamo živu što se najdužemože, izvrnuli smo na le a, i tako e pažljivo vezali.XIII24ti jul. To jutro probudilo nas je neobi no okrepljene, duševno i telesno, krajsvih opasnosti naše situacije. Nismo znali gde se nalazimo; svakako daleko odkopna; hrane koliko je dovoljno za etrnaest dana, i to ako se bude štedljivotrošilo; bez vode; nošeni morem na najbednijoj olupini; izloženi milosti inemilosti vetra i talasa; — kraj svega toga, se aju i se mnogo strašnijihbeda iz kojih smo se.spasli, sadašnje naše nevolje .smatrali smo kao obi ne i svakidašnje teško e.Eto, toliko je pojam blagostanja ili bede relativan!im se sunce rodilo, dali smo se opet na posaoazvla enja stvari iz komore za jelo, kad o jedared nai e pljusak sa sevanjemmunja. Brzo ponovismo što smo ve jedared radili: skupljanje vode pomo u aršavana taj na in što bismo jako zategnuli aršav, a u sredini ga opteretili jednomkarikom lanca. Voda je onda curila ka sredini, i tu kapala u podmetnuti bokal.Skoro smo ga bili napunili, kad udari jak vetar od severa; morali smo prekinutiposao; trup la e ,se stao tako silno ljuljati da se nismo više mogli držati nanogama. Brzo pre osmo na prednji deo la e i privezasmo se za ekrk. Tok doga ajasmo me utim o ekivali sa mnogo ve om mirno om no što se može zamisliti u sli nimokolnostima. Oko podne94se vetar poja ao (kaku se to kaže, za dve rupice na jedru), a uve e je duvaosvom silom, i pratili su ga teški, veliki talasi. Nau eni ve iskustvom kako dase najbolje pri vrstimo, proveli smo no prili no dor bro mada smo bili krozmokri i jednako strepeli da nas voda ne spljusne u more. Sre om, bilo je takotoplo da nam je mokrina skoro prijala.25ti jul. Vetar popustio (ostala mu snaga otprilike deset vorova brzine), pa sui talasi toliko legli da smo na palubi bili suvi. Ali, na veliku našu žalost,našli smo da je voda odnela dva lonca maslinki, i sve što je ostalo od šunke,mada smo te stvari bili veoma pažljivo privezali. Rešili smo da kraj svega togajoš ne emo ubijati kornja u, i da e nas za doru ak zadovoljiti ono malomaslinki i porcija vode, koju smo pomešali pola i pola s vinom, i konstatovalida takva mešavina neobi no snaži. More je još uvek bilo nemirno, i krajnjenezgodno za produženje našega lova u provizionoj komori. U toku dana nekestvari, koje nam, uostalom, u tadanjem našem položaju, nisu mogle ni za štoposlužiti, isplivale su kroz rupu same sobom; ali, voda ih je odmah odnela.Opazili smo tako e da se trup la e, postepeno, sve ja e naginje nastranu, takoda smo se morali vezati. Proveli smo sumoran i težak dan. U podne je suncesijalo skoro vertikalno nad nama, i po tome smo znali da nas je onaj dugi nizsevernih i severozapadnih vetrova doterao blizu ekvatora. Pred ve e smo videli

nekoliko ajkula, i uznemirili se, gle ajui i kako nam se jedna od njih, grdnovelika, približuje. Kad je u jedan mah paluba otišla duboko u vodu, ona grdosijase formalno popela k nama: pra nula se nekoliko puta nad ulazom u kajitu,udarila repom Pitersa. Na naše veliko zadovoljstvo, golem jedan talas ju je opetsvalio u more. Da je vreme bilo lepo, mogli smo je lako uhvatiti.26ti jul. Vetar se znatno stišao, more je tako e leglo, i mi smo se rešili daprodužimo posao. Posle mnogo muke, kroz itav taj dan, uvideli smo da ni emuviše nemamo da se nadamo na tome mestu; me uzidovi toga prostora preko no subili ulubljeni,95iiela voda u šupljinu la e. Taj fakt r.as 't. naravno, ispunioajanjem.

.i jul. More skoro sasvim glatko; veoma i.< vt.ri od severa i zapada. U podne,pošto je izgrejalo jako toplo sunce, sušili smo odela. Kupanje u moru bilo namje neobi no prijatno u svakom pogledu; ali smo morali biti veoma obazrivi, jersu preko celoga dana ajkule pratile la u.28"mi jul. Jednako lepo vreme. La a se tako nakrenula da smo se ve pobojali dae se prevrnuti. Po eli smo se udešavati za tu krajnju slu ajnost; vezali smokornja u, bokal i dva lonca maslinki što se bolje dalo, sa vetrove strane, ispolja na trupu la e, ispod velikog lanca. More neprestano mirno, sa malo ilinimalo vetra.29ti jul. Nastavlja se lepo vreme. Avgustova bolesna ruka pokazuje znakeizumiranja. On se tuži na sanjivost i užasnu že ; ali nema velikih bolova. imeda mu olakšamo. Trljali smo malo bolesno mesto sir etora iz maslinki: to je bilosve što smo znali, i nije pomagalo ništa. inili smo što smo mogli da mubude lakše, i utrostru ili njegov deo vode.30ti jul. Neobi no topao dan, bez vetra. Jedna grdno velika ajkula pratila jela u celo prepodne. Nekoliko puta pokušali smo, bez uspeha, uostalom, da jeuhvatimo pomo u om e. Avgustu je mnogo gore: on na naše o i propada, kako zbognedostatka 'prave dobre hrane, tako i od posledica svoje rane. Jednako se moliBogu da ga uzme i oslobodi patnje. Ve eras smo pojell i poslednje maslinke, avoda u bokalu bila je tako ustajala da je bez vina uopšte nismo mogli piti.Rešili smo da sutra ubijemo kornja u.31vi jul. Prošla no bila je, zbog položaja la e, puna strave i umora. Ujutrosmo imali posla da ubijemo i razudimo kornja u. Pokazalo se da je mnogo manjanego što smo mi mislili, ali obro održana: meso je iznosilo najviše oko desetfunti. Da bi se što bolje o uvalo, isekli smo ga u male komade, složili u tripreostala lonca od maslinki i u bocu od vina, i prelili sir etom. Dogovorili smose da emo se zadovoljavati sa etiri uncije dnevno, i tako onda96imati hrane za trinaest dana. Predve e nas je iznenadila jaka kiša sa mnogosevanja i grmljavine; ali je tako malo trajala da smo skupili svega pola pajntavode. Svu tu vodu, po šporazumu, da osmo Avgustu, koji je izgledao ve sasvimblizu kraja. Pio je iz aršava (mi smo držali aršav nad njim, i voda mu jekapala u usta), jer nismo imali na raspolaganju sud, sem da smo prbsuli vino izburenceta ili ustajalu vodu iz bokala. U inili bismo bili, uostalom, ma koje odovoga, samo da je kiša duže potrajala.Bolesniku posle vode kao da nije bilo mnogo lakše. Mišica mu je sasvim pocrnela,od lanka do ramena, a noge hladne kao led. Svakoga irenutka o ekivali smo smrt.Avgust je bio strahovito izmršaveo: o'd 127 funti, koliko je bio težak uNantuketu, sada je spao do ciglih 40—50. O i su mu bile tako upale, da su sejedva videle, a koža na obrazima toliko onjlitavela da je jedva žvakao hranu ijedva gutao i te nost.1vi avgust. Produžava se isto mirno vrerrie, samo što sunce užasno pe e. Trpelismo strahovitu že ; voda u bokalu sasvim Se usmrdela i "po njoj gmizali crvi.Malo smo od te vode ipak pili pomešavši je sa vinom; ali to nam skoro nikakonije gasilo že . Mnogo više osvežavalo nas je kupanje u moru; me utim, to smosamo dosta retko mogli da inimo zbog stalne blizine ajkula. Bilo nam je jasnoda Avgustu nema spasa, da umire. Ni im nismo mogli da mu ublažimo muke, koje kao

da su bile goleme. Oko dvanaest asova izdahnuo je u jakim gr evima, i neprozborivši ni re i ve od više asova. Njegova smrt napunila nas je mra nimpredose anjima, i tako je teško uticala na nas da smo ceo dan presedeli krajleša i samo se šapatom oslovljavali. Tek pošto se dobro smrklo, ohrabrili smo seda ustanemo i da telo bacimo u more. Leš je bio odvratan, i ve toliko truo dase jedna noga, kako ju je Piters dohvatio, odmah odvojila od trupa. Kad je trulamasa skliznula u vodu, videli smo na fosfornoj svetlosti koja je iz truležibleskala, sedam ili osam velikih ajkula; a kada su dohvatile i stale da raski7 Avanture Gor ona Pima ^7daju plen, škljocanje i praštanje bilo je takvo a se sigurno moralo uti naitavu milju daleko. Mi smo se stresli od užasa slušaju i taj šum.2gi avgust. Isto vreme, uznemiruju a tišina i velika toplota. Zora nas jezatekla sasvim slomljene i telesno iznurene. Voda u bokalu postala je nemogu na,pretvorila se u debelu piktijastu masu, po kojoj su vrveli gnusni crvi. Prosulismo sadržinu, isprali dobro bokal morskom vodom, i usuli onda u njega malosir eta iz boca u kojima smo ostavili kornja ino meso. Že smo jedva podnosili;vino je.samo još više raspaljivalo vatru u nama, i zanosilo nas toliko da smo seodmah opijali. Pokušali smo zatim da se pomognemo mešaju i malo morske vode uvino; ali to je odmah izazvalo na povra anje, i okanili smo se. Celoga danavrebali smo priliku da se okupamo; ni to nam se nije dalo; trup la e je prostobio opsednut ajkulama — verovatno ista udovišta koja su sino prožderala našegdruga, a sad o ekuju drugu sli nu ast. Ta okolnost ispunjavala nas je gor inomi budila u nama teška, melanholi na predose anja. Kupanja su nam tako dobroinila, i znati sad da je ta blagodet potpuno isklju ena, bilo je više no štosmo mogli pod' neti. Nismo uostalom bili sigurni ni od neposredne opasnosti:jedan nezgodan korak, ili pokret dosta da se najmanje sklizne, i eto nas nadomašaju proždrIjivih životinja, koje su nam se i tako približavale, plivale sasvakim ve im talasom pravce na nas. Vika i mlataranje rukama kao da ih ninajmanje nisu plašili. I premda je jednu od njih Piters dohvatio sekirom iosetno ranio, nastavila je na istom mestu da navaljuje. Predve e se pokazaooblak; ali, na grdnu našu žalost, prošao nas je ne izlivši se u kišu. Ne moženiko zamisliti koliko smo u to vreme stradali od že i. No smo probdeli mu eniže u i strahom od ajkula.i avgust. Nikakva izgleda na izbavljanje, a la a se ve toliko nagnula da

uopšte više nismo mogli stojati na palubi. Žurili smo se da osiguramo vino ikornja ino meso, za slucaj da se la a prevrne. Doneli smo dva klina, zabili ihsa vetrove strane u trup la e, nekoliko stopa iznad vode, što nije bilo mnogodaleko98od hrpta, jer smo skoro ve ležali na boku. Za te '•: nove smo onda vezaliproviziju: tu je bila sigurr. nego na prednjem delu la e, ispodlanca. Strahovite muke od že i preko celoga dana; na kupanje ni pomisliti;nemogu no zaspati.4ti avgust. Baš pre nego što e zora sinuti, opazismo da se hrbat ve izdiže izvode: la a dakle tek što se nije prevrnula. Spremismo se za najgore, da naspotres ne bi odbacio. Spo etka je izvrtanje išlo lagano i postepeno, i mi smouspeli da se od vetrove strane uspuzamo dosta visoko, i to pomo u onih užeta naklinovima (zabijenim da služe kao oslonac) kojima smo, sre nim slu ajem,ostavili krajeve da vise. Ali nismo ra unali sa ubrzanjem pokretne snage, inaskoro nismo više bili u stanju da držimo korak sa naglim okretanjem; pre negošto smo shvatili šta e da se desi, osetili smo da smo naglo hitnuti u more, ikoprcamo se nekoliko aršina pod vodom grdnog talasa koji se preko nas prevalio.Kad me je, ponela voda, ja sam ispustio uže za koje sam se držao. Osetivši dasam potpuno pod la om, a skoro sasvim iznemogao, prestao sam sa svakim naporom,i iznjirio se sa smr u koja tek što nije došla. Ali sam se opet prevario: nisamuzeo u obzir prirodan otškok' la e na vetrovu stranu. Kovitlac vode naviše,koji je nastao usled delimi nog obratnog prevrtanja la e, izdigao me je.napovršinu sa još ve om silinom nego onakojom sam bio potopljen. Kada sam izleteogore, video sam da plivam otprilike dvadeset jarda daleko od trupa la e. Trup je

ležao sa hrbatom izvrnutim gore, Ijuljao se užasno sa jedne na drugu stranu, amore je svud unaokolo bilo jako uznemireno i puno vrtloga. Pitersa nisam nigdevideo. Jedno uljano bure plivalo je nekoliko stopa od mene; i razni drugipredmeti sa la e bili su rasuti po vodi.Glavni moj strah sada bile su ajkule, za koje sam znao a su blizu. Da bih lihpo mogu stvu zaplašio, udarao sam i prskao po vodi i rukama i nogama, i praviošto više pene plivaju i ka trupu la e. Uveren sam da samo toj sasvim prostojmeri predostrožnosti imam da zahvalim za svoje spasenje: jer, baš pre iz7*99vrtanja la e bilo je toliko mnogo ajkula oko nje, da sam ja za vreme svogaplivanja morao dolaziti u neposredan dodir sa nekom od njih. Osobitom nekomsre om stigao sam do boka la e itav, mada toliko iznemogao od grdnih napora dabez Pitersove pomo i, u dobar cjas, nikad ne bih 'dospeo i na nju. Na velikumoju radost, pojavio se on (uspuzao se na hrbat sa protivne strane trupa) ibacio mi kraj je nog od onih užeta koja smo bili privezali za klinove.im sriio izbegli jednu opasnost, odmah smo morali upraviti svu pažnju nastrahovitu izvesnost druge— apsolutne gladi. Svu našu hranu odnela je voda uprkos našoj najve ojbrizi da je o uvamo; nemaju i pred sobom ni truni nade na još neku mogu nost dase do e do hrane, obuzelo nas je obojicu najve e o ajanje, plakali smo glasnokao deca, i ne pokušavaju i više a se uzajamno potešimo". Takvu slabost tešktjje razumeti onom ko nikada nije bio u sli nom položaju: treba sesetiti da smo mi umno bili tako rastrojeni mnogim oskudicama uužasima, da se u to doba upravo nismo ni mogli smatrati kaopotpuno prisebna bi a. U kasnijim opasnostima, koje su bile istotoliko velike, ako ne i ve e, ja sam podnosio hrabro sve mukemoga položaja, a Piters, kao što e se videti, isticao je još i jednu stoi kufilozofiju, isto tako Heverovatnu kao što je bilo i sadašnje detinjastoi malodušno njegovo ponašanje, — razlika je dolazila od duhovnog stanja.Izvrtanje la e, mada smo se zbog toga lišili vina i kornja ina mesa, ne bi nas ustvari dovelo do još bednijeg stanja no što je bilo pre ašnje, da nam nisupropali aršavi, pomo u kojih smo dotle hvatali kišnu vodu, i bokal, u kojem smoskupljali i uvali tu vodu— jer, pronašli smo da je sva donja strana la e oko hrpta pokrivenadebelim slojem krupnih la&arskih školjki, koje su i prijatne i veomahranljive. I tako, doga aj koji nam je bio zadao samrtni strah pokazao se zanas u dva pravca yiše kao blagodat nego kao zao udes: otkrio nam je izvorhrane koji nas može, ako budemo hranu umerno trošili, više od mesec danaodržavati; sem toga, u mnogome popravio naše stanje100 i„ u smislu pozicije: jer nam je sada mnogo šta biio povoljnije i mnogo smo manjebili izloženi opasnostima nego pre toga.Me utim, teško a oko pitanja vode u inila nas je neosetljivima za sve koristi odnašeg promenjenog položaja. Da ne bismo propustili priliku na slu aj neo ekivanekiše, poskidali smo košulje, znaju i naravno da pomo u njih ni u najboljemslu aju ne možemo skupiti više od etvftinu pajnta vode. Celoga dana ne pokazašese oblaci. Stradanje naše od že i, užasno. Piters je te no i spavao, u nemirnomsnu, otprilike jedan as, a meni strašne muke ne dadoše oka sklopiti.5ti avgust. Digao se mali vetar i naterao la u u masu morske trave; tu smo bilitako sre ni da na emo jedanaest malih rakova, i tako se nekoliko puta prijatnopo astimo. Ljuske tih rakova bile su tako tanke, da smo ih mogli pojesti; odrakova nismo toliko žedneli koliko od onih sitnih školjki. U travi nije biloajkula, te se usu ismo i da se okupamo, i ostadosmo u vodi više asova. Od togaje že znatno popustila. Tako osveženi, proveli smo no prijatnije, obojicamogasmo malo da prospavamo.• 6ti avgust. Toga dana Bog nas se setio naglom i izdašnom kišom: trajala je odpodne do u samu no . Gorko smo žalili što nemamo ni bokal ni burence: kraj svegteškog hvatanja vode u košulje, mogli bismo ipak napuniti ako ne oba baf jedan

sud. Ovako, že smo gasili cede i vodom natopljene košulje tako da nam jete nost curila u gušu. Citav dan smo se time zanimali.7mi avgust. U samu zoru obojica smo istovremeno opazili, na istoku,jedro, koje je o igledno plovilo k nama. Pozdravismo arobnu sliku dugim uzvikomradosti, i po esmo odmah davati sve mogu ne znakove: mahali smokošuljama; skakali uvis što smo onako slabi, bolje mogli; ak smo se iderali svom snagom svojih plu a, mada je la a bila oko 15 milja daleko.Postepeno se sve više približavala našoj olupini, i mi smo sada znali da enas ljudi, ako samo održe isti kurs, uskoro morati primetiti. Posle jednog101asa ve smo jasno razlikovali posadu na palubi. La a je bila duga, niska,nekako živahna, sa crnim krugom na prednjem jedru, i, kako je izgledalo, samnogobrojnom posadom. Odjedared nas do epa užasan strah: mada je bilo nemogu noda nas ne spaze, nije bilo sasvim isklju eno da nas ostave sudbini. Jer, premdaje teško u to verovati, takav varvarski postupak ne dolazi baš me u retkosti namoru, a služe se' njime bi a koja se ra unaju u Ijude. U ovoj prilici, hvalaBogu, ne obistini se naša slutnja: naskoro opazismo a se mornari na palubi živokre u, da dižu britansku zastavu, i da, plove i na vetar, dolaze pravcem k nama.Posle pola asa našli smo se u kajiti. La a se zvala »Jovanka Gaj«, dolazila jeiz Liverpula, kapetan joj je bio Gaj, a putovala je za Južna Mora i Pacifik, ulov na morske pse, i radi trgovine raznom robom. XIV»Jovanka Gaj« bila je ostojanstvena la a od sto osamdeset tona. Spreda neobi novitka, i, na vetru, pri stalhom vremenu, jedna' od najbržih jedrilica koje samikada video. Ali je za borbu sa morem bila slabo pogodna; pre svega, sa obziromna svrhu kojoj je namenjena, suviše duboko je tonula u vodu. Za sli ne službe sunajzgodnije pove e la e, ali sa manjim tonjenjem. — recimo, la a od 300—350tona. I trebalo bi da takva la a bude konopcima i jedrima snabdevena na na inbarki ili velikih amaca, i uopšte da bude druk ije gra ena nego obi ne la e naJužnom Okeanu. Neophodno je potrebno da je dobro naoružana. Treba da ima,recimo, deset do vanaest brodskih haubica od dvanaest funti; dva do tri topa sadugim cevima; puška; sanduke za oružje koji ne propuštaju vodu, na svakom spratubroda. Kotve i užad njena treba da su mnogo vrš i nego obi no na brodovima zatrgovinu druge vrste, a posada da je mnogobrojna i dobro izvežbana: za la ukakvu sam opisao, bar 50 do 60 snažnih mornara. »Jovanka Gaj« imala je posaduod 35 ljudi, sem kapetana i podo102ficira; i nije bila naoružana, i ina e opremljena, bi to mogao poželetipoznavalac opasnosti'i te.; njenog trgova kog zanata.Kapetan Gaj, džentlmen veoma Ijubaznog ponašanja, bio je ovekod velikog iskustva u trgovir. sa Jugom, kojoj je posvetiove i deo svog života. ali nedostajalo mu je energije, pa otuda ipreduzimljivosti duha, potrebnih pri njegovu poslu. On je bio savlasnik la e, iimao da plovi po Južnim morima, i to sa diskretnim zadatkom da prome esvakovrsnu robu. Vozio je, prema tome, veoma razli ite stvari:ogledala, perlice, ognjila, sekire, bradve, testere, strugala,dleta, makaze, svrdla, turpije, eki e, klinove, noževe, brija e, konce,igle, zemljano posu e, pamu nu materiju, nakit, i još razno drugo i tomesli no. La a je otplovila iz Liverpula 10og jula, prešla znak Raka 25og jula na20° zapadne dužine, i 29og jula prispela na Sal, je no od ostrva Zelenogpredgorja, gde je utovarila so i druge putne potrebe. 3eg avgusta otisnula se odostrva, plovila na jug u pravcu Brazilijanske obale, i prešla ekvatorizme u 28° i 30° zapadne dužine. To je kurs kojeg se obi no ržeevropske la e na putu za predgorje Dobre Nade, ili i dalje, do Isto neIndije. Na taj na in. izbegavaju se morske tišine, a i jake protivnestruje, koje stalno dolaze do Gvinejske obale; a to je i najkra eputovanje, smatra se, jer uvek ima zapadnih vetrova, pomo u kojih sedospeva do Predgorja. Kapetan Gaj rešio ,je da e se prvo zadržati naKergelenovoj zemlji; zašto — ne znam re i. Onoga dana kad su nas

dvojicu primili na la u, prošli su kraj Predgorja sv. Roka; dakle,nalazili smo se na, 31° zapadne dužine, i, prema tome, nas dvojica smoznali da nam je olupina bila nošena od severa na jug za itavih 35stepeni. Sa nama se postupalo na la i veoma predusretljivo, s obzirom nanaše nesre e. I tako smo se, Piters i ja, za ve nekih etrnaest dana — zakoje vreme smo nastavili put u pravcu jugoisto nom, i bili sre ni da imamo lakvetar i lepo vreme — i Pitejs i ja smo se potpuno oporavili od svih našihlišavanja i stradanja, i se ali se doga aja više kao' strašnog sna, iz i103kojeg smo se najzad sre no prpbudili, nego kao gole i prave stvarnosti. Kasnijesam se uverio da ta pojava^ poluzaboravliena dolazi od naglih prelaza i promena,bilo od žalosti ka radosti ili od radosti ka žalosti, i da stupanj ovekovezaboravnosti odgovara stepenu razlike i promenjenim situacijama. Ja, naprimer,nikako ne mogu više da zamislim punu meru bede koju sam trpeo u dane našegživota na olupini. Doga aj pamtim, ali ne i ose aje koje su doga aji izazivalikad su nastajali. Znam samo da sam, pošto bi doga aji nastali, tada uvek mislioda ove ja priro a zaista ne bi mogla izdržati samo za jedan stepen ja astradanja.Putovali smo hekoliko nedelja ne doživevši ništa zna ajnije od sretanja sala ama koje su lovile kitove, a još eš e sa kitovima samim, to jest, sa crnimili pravim kitom, kako ga zovu za razliku od spermacitnog, III pota. 16ogseptembra, u blizini predgorja Dobre Nader doživela je la a prvu ve u buruotkako je krenula na put iz Liverpula. U toj oblasti, osobito na jug i na istokod Predgorja (mi smo bili više zapadno), imaju mornari esto slu ajevastrahovitih bura, Bure te idu obi no sa naro ito strahovitim talasima, a jednaod najopasnijih osobitosti tih bura sastoji se u poznatoj iznenadnoj promenivetra, što se obi no javlja kad je sila bure na vrhuncu. Duva, naprimer, praviorkan od severa ili severoistoka, pa se onda odjedared sa te strane ne javljaviše ni povetarac, dok vetar, uskoro, i sa strašnom silom ne skoli odjugozapada. Svetla mrlja na jugu siguran je predznak da e biti promene vetra itako se onda bar mogu preduzeti nužne mere predostrožnosti.Bilo je oko šest easova izjutra ka je naišao prvi udarac vetra, kao obi no, odsevera. Oko osam asova vetar se ve jako poja ao i preko nas se prelio jedan odnajstrašnijih talasa koje sam ikad video. Sve smo u vrstili što smo bolje mogli;ali_ la a se mu no opirala, i svaki as se pokazivalo da je neotporna. Naprimer,svaki potres bi joj zario kljun duboko u vodu, a da se podigne, irebalo joj jetainan toliko vremena, koliko da je nov talas opet zagnjuri. Pre nego što esunce sesti, pokazala se na jugu svetla104mrlja, koju smo, uostalpm, i o ekivali, a jedan fa_ kasnije videsmo kako seprednje jedro srozalo prazno niz katarku. Neki minut posle toga, uprkos svimmeraraa, kao udom, la a polegne na bok, a itav okean pene zašušta preko nas.Sre om, taj jugozapadni vetar bio je samo trenutan udarac; la u smo opetispravili, bez ikakve štete u rezervnim motkama na jedrima. Još smo se nekolikoasova borili sa uzburkanim morem, dok se pred zoru sve opet ne vrati na stanjeotprilike onakvo kakvo je bilo pre bure. Kapetan je tvrdio da smo se samo omspasli.13og oktobra ugledali smo Ostrvo princa Edvarda, na 46° 53' južne sirine i 37°46' isto ne dužine. Dva dana kasnije bili smo blizu ostrva Zauzete zemlje, auskoro pro osmo ispred Krozet ostrva, na 42° 59' širine, i 48° isto ne dužine.18og oktobra stigosmo na 6strvo Kergelen, ili Pusto ostrvo, u Južnom Indiskomokeanu, i bacismo kotvu u Boži noj luci.To ostrvo, upravo ostrvska grupa, leži južno od predgorja DobreNade, otprilike 800 milja daleko. Pronašao ga je, 1772, baronKergelen, Francuz, koji je ostrvo držao za jedan deo velikogjužnog kontinenta, i tako je bio izvestio i javnost u zemlji, i pobudio nemalo interesovanja. Stoga je uzela bila stvar u svoje ruke vlada:poslala je barona idu e godine opet tamo, kako bi svojpronalazak mogao podvr i kritici, pri emu se onda. i otkrila

zabluda. 1777e godine pristao je uz ta ostrva kapetan Kuk, i krstioglavno od njih imenom Pustog ostrva, koje mu, uostalom, potpuno idolikuje. Me utim, samo dok mu se ovek tek približuje, stvarno,padine skoro svih brda, od septembra do marta, so no suzelene. Ta varljiva pojava dolazi od jedne male bilj ice, vrstesaksifraga, koja buino raste na nekoj podlozi mahovine. No sem te biljke,jedva da na ostrvu ima još traga nekoj vegetaciji; sa izuzetkomtvrde i divlje neke trave blizu luke, nekih lišajeva, i nekogzelja koje potse a na kupus kad je ve prešao u seme, i ima gorak i oporukus.Ostrvo je brdovito, ali nema ni jedan znatno visok vrh. Vrhovi su stalnopokrivenii snegom. Obala105ima više luka, me u kojima je Boži nja luka najzgodnija. To je prva luka naseveroistoenoj strani ostrva, do koje se dolazi kad se obi e Predgorje Fransoa,koje ini severnu stranu ostrva, i udnim svojim oblikom upozorava na luku.Istureni deo toga predgorja svršava se visokom stenom; a u toj steni ima velikarupa koja ini prirodnu kapiju. Kapiija ta je na 48° 40' južne širine i 69° 6'isto ne dužine. Kad se kroz taj otvor uplovi, nalazi se vrlo dobro mesto zaspuštanje kotve, okruženo sa više sitnih ostrvaca koja su dobra zaštita odisto nih vetrova. Ako se o atle plovi alje isto no, dolazi se, kroz Zoljinzaliv, o dubine luke. Luka je mali, svud unaokolo kopnom zatvoren basen, satvrdim, kompaktnim glinenim dnom. La a, ukotvljena tu drugoin svojom kotvom možetu ostati i eitavu go inu dana bez ikakve opasnosti, Zapadno od ulaza, priZoljinu zalivu te e potok sa odlionom bistrom vodom, do koje je veoma lako do i.Oko Kergelenskog ostrva ima morsMh pasa, sa krznom, i golokožaca, i ima uvelikoj koli ini morskih slonova. Pti ji rod je bogato zastupljen. Ima naro itopingvina, i to u etiri razne vrste. Kraljevski pingvin, nazvan tako zbogdostojanstvena izgleda i raskošnog perja, najve i je. Po le ima je obi no siv,nekad sa ljubi astim prelazima boja; trbuh mu je beo kao sneg; glava i nogesjajno crne. Glavnu lepotu perja ine dve pruge zlatno žute, koje idu od glavedo grudi. Kljun je uga ak, ili rumenkast ili skrletno crven. Te ptice hodajuuspravno i drže se dostojanstvepo. Glavu nose veoma visoko. Krila im vise nekakokao mišice i, žato što im je rep uporedan sa nogama, to pingvini ,osobito usumrak, 1 kad ih neo ekivano smotrimo, potse aju na ove ji oblik. Kraljevskipingvini, 'koje smo mi videli na Kergfelenskom ostrvu, bili su nešto ve i odguske. Još su poznati makaronipingvin, magaracpingvin, i manguppingvin. No ovisu manji, nemaju tako lepo perje, i još se i ina erazlikuju.Sem pingvina žive tu još i mnoge druge ptice: naprimer, morska kokoš, plavigaleb, divlje patke, portegmontske kokoške, upave ptice, golub sa Pred106gorja, morske laste, BabaKarini pili i, BabaKarine guske, velikigalebovi, i, najzad, albatros.Veliki galeb je dsto toliko velik koliko i obi ni albatros, i inesožder je.Nazivaju ga zato eesto i galebom što kosti lomi, ili grabljivim galebpm. On nijenimalo plašljiva ptica; dobro zgotovljeno njegovo meso ukusno je; leti raširenihi kao nepomi nih krila, neposredno nad površinom vo e.Albatros je jedna od najve ih i najsrda nijih ptica u oblasti Južnog mora. Onspada u galebove, i hvata plen u letu. Na kopno dolazi samo a snese jaja.Izme u te ptice i pingvina održava se neko osobito prijateljstvo. Gnezda svojagrade po jednom opštem planu: po jedno albatrosovo gnezdo dolazi u sredinukvadrata od etiri' pingvinska gnezda. Te logore moreplovci nazivaju: pajtašija,i dosta su ih opisivali po knjigama; ali, kako je ipak mnogo Ijudi koji te opise| nisu itali, a ja imam još da pomenem te ptice, re i u nešto o pojavi njihovaživota.Kad do e vreme leženja, ptice se okupe u velikim jatima, i nekoliko ana kao dase dogovaraju o na inu svoga postupanja. Najzad izaberu ravno mesto, dostaprostrano od 3 do 4 jutra, što bliže moru, pa ipak tako da more ne može do njega

do i. Pri izboru mesta odlu uje ravnina prostora; ali, i me u takvima jošnaro ito traži se teren koji je najmanje zakr en kamenjem. Kad7 je to pitanjerešeno, tada po inju u isti mah, i kao jednom mišlju inspirisane, da ome avajumatemati ki ta an kvadrat ili paralelogram (kako najbolje odgovara priroditerena), i toliko veliki, da u njega stanu sve ptice do jedne, ali i nije naviše,. ime verovatno daju na znanje da eventualnim pridošlicama, koje se nisutrudile oko spremanja logora, nema mesta. Jedna strana tako ome enog terena i eparalelno sa ivicom mora, i ostaje otvorena za ptice da ulaze i izlaze. Ka sugranice gnez išta na taj na in odre ene, kolonija zapo inje iš enje terena odsvega što na njemu leži: kamen se jedan po jedan diže i iznosi van linija; ali,odmah uz linije, tako da107se, sa tri strane, naeine o kamenja itavi zidovi oko tri strane logora. Poredzidova sa unutrašnje strane, na ini se savršeno ravna i udobna putanja, 6 do 8stopa široka, koja ivi i ceo logor i služi kao opšta promenada.Naredni posao je a se ceo teren podeli u kvadrati e potpuno istih površina. Tose postizava trasiranjem uskih, veoma glatkih putanjica koje se presecaju podpravim uglovima na površini celog terena. Na" svaku" ta ku preseka dolazi pojedno albatrosko gnezdo, a u sredinu svakoga kvadrata po jedno pingvinsko gnezdo— tako je onda svaki pingvin okružen sa etiri albatrosa, a svaki albatros saetiri pingvina. Pingvinsko gnezdo je rupa u zemlji, veoma plitka, samo tolikoizdubljena koliko da pingvinovo jaje sa uva od kotrljanja. Albatrosovo gnezdonije tako prosto: albatros prvo nabaca hum icu, otprilike stopu u visinu i dve upre niku, od zemlje, morske trave i ljuštura, i tek na vrhu te hum ice pravignezdo.Ptice te naro ito se brinu da im gnezda za vreme ležanja ni minut jedan neostanu prazna. Ako jedna ptica napušta gnezdo, druga ve stoji kraj nie, spremnaa zauzme njeno mesto. Ta pre ostrožnost potrebna je zbog neskrupuloznih'uobi ajenih kra a jaja u gnezdištu. Mada u ve ini tih logora žive isklju ivoalbatrosi i pingvini, ima dosta i takvih u kojima uživaju povlastice gra anstvai druge morske ptice; one grade gnezda slobo no na sve strane gde na u praznomesto; ali nikad ne prisvajaju ležišta glavnih krupnih ptica u Jogoru. Izgledtakvog jednog gnezdišta, osobito iz aleka, veoma je neobi an. Sva atmosferaiznad njega prosto je zagušena albatrosima, koji neprestano dole u i odle u. Uisto vreme vidi se i gr na koli ina pingvina, od kojih se jedni užurbano tiskajupo uzanim prostorima, a drugi, kre i se poznatim, vojni kim uko enim na inomprolaze promenadom oko logorišta. Ukratko, posmatrali mi tu pojavu ma s kojestrane, moramo se uditi osobitoj mudrosti tih pernatih ži. votinja, i ne možeovek da se i sam ne pre a raznim refleksijama.108, Sutradan pošto smo prispeli u Boži nju luku, raredio je podoficir Peterson dase spuste amci: on je pošao, mada sezona nije bila po ela, u lov na morske pse,a kapetan, i sa njim jedan njegov mlad ro ak, iskrcali su se na pustom krajuobale, sa zapadne strane, pošto su imali u unutrašnjosti ostrva da svrše nekiposao koji je meni ostao nepoznat. Video sam da je kapetan poneo sobom jednubocu, u kojoj je bilo zape eno pismo, i pošao, od mesta gde su se iskrcali,prema jednom od najviših vrhova u tom predelu. Verovatno je hteo da ostavi topismo za neku drugu la u, koja je kasnije imala tu da pristane. Kad smo kapetanaizgubili iz vida — Piters i ja bili smo u podoficirovu amcu — nastavili smoplovidbu uz obalu i vrebali morske pse. Jedno tri nedelje dana produžili smo tozanimanje, ispitivali pažljivo svaki kutak ne samo Kergelenove zemlje nego inekoliko drugih malih ostrva u blizini. Ali trud naš ostajao je bez znatnijeguspeha. Videli smo doduše ve u koli inu krznatih morskih pasa, ali su bilineobi no plašljivi, da smo, uz najve i trud, arili svega 350 koža. Morskihslonova bilo je tako e u izobilju, osobito na zapadnoj strani kopna; ali smoulovili svega 20 komada, i to sa veoma velikim teško ama. Oko manjih ostrvanašli smo dosta morskih pasa pokrivenih retkom dlakom, ali te nismo dirali.Vratili smo se na la u oko 11og novembra; tu smo se opet našli sa kapetanom i sanjegovim ro akom, koji su nepovoljne stvari pri ali o unutrašnjosti ostrva,

pretstavljaju i ga kao jedan od najpustošnijih i najneplodnijih krajeva nasvetu. Oni su proveli na ostrvu dve no i, zbog nekgg iiesporazuma okoodašiljanja amca po njih, od podoficirove strane.XV12og novembra isplovili smo iz Boži nje luke, ; prošli delimi no vepre enu liniju na zapad, i ostavili . sa leve strane ostrvo Marion, jedno izKfozetove gru1 pe ostrva. Prošli smo tako e kraj PrincEdvardovaostrva, i ostavili i njega sa leve strane; zatim smo109uzeli kurs više severno, i stigli za petnaest dana do grupe ostrva Tristand'Akunha, na 37° 8' južne širine i 12°8' zapadne dužine.Tu grupu, koja se sastoji iz tri okrugla ostrva, i koja je danas tako dobropoznata, proriašli su Poortugalci, a pose ivali su je Holan ani 1643e iFrancuzi 1767e. Tri ostrva ine izme u sebe trougao, udaljena sujedno od drugog otprilike deset milja, tako da izme u njih postojeveoma lepi otvoreni prolazi. Predeo na ostrvima veoma je brdovit, osobito naTristanostrvu, najve em u grupi, sa obimom od 15 milja, i sa takovisokim brdima da se, pri lepom vremenu, vide na daljinu od 80 do 90 milja.Jedan deo toga kopna, prema severu, diže se, do 1000 stopa okomite visine,neposredno iz mora. Na toj visini se prostire jedna visoravan skoro do sredineostrva, a iz nje iska e dostojanstvena jedna kupa kao one na Tenerifi.Donja polovina te kupe pokrivena je prili no visokom šumom, a gornjaje gola stena, ponaj eš e u oblacima, i ve im delom godine pokrivenasnegom. Oko ostrva nema ni školja ni opasnostd druge vrste, jer je obalaneobi no strma, a voda duboka. Na severozapadnoj strani ima zaton sa žalom odcrna peska, gde veoma lako pristaju amci, osobito ako vetar dolazi s juga. Tuima u izobilju dobre pija e vode, a lako se lbvi, udicom i mrežom, bakalar idruga riba. Drugo po veli ini i najzapadnije ostrvo te grupe jeste takozvanoNedostižno ostrvo. Iraa 7—8 milja u obimu, i svud unaokolo str enepristupa ne strmeni. Na vrhu je ravno, ali potpuno neplodno i pusto: semnekoliko kržljavih džbunova, druge vegetacije nema. Ostrvo slavuja,tre e i najmanje, ima na južnoj strani visok greben od stenovitihostrvaca; nekoliko takvih ima i na s^veroisto noj strani. Zemljište je žbrkanoi neplodno; delimi no ga proseca jedna duboka dolina.Na obalama tih ostrva, u pravo vreme, ima vrlo mnogo morskih lavova, morskihslonova, morskih pasa, krznatih i golokožastih ili krutodlakavih, i velikakoli ina okeanskih ptica. Ima u blizini i mnogo kitova. Zbog toga što su se teživotinje nekada veoma110lako lovile u toj oblasti, ova su ostrva bila mnogo poho ena. Holan ani iFrancuzi dolazili su u prva vremena, odmah posle pronalaska grupe. Godine 1790ebio je na tim ostrvima kapetan Paten sa la om »Industrija«, iz Filadelfije, iostao na ostrvu Tristan d' Akunha sedam meseci. Za to vreme nalovio je ne manjeod 5.600 komada krzna, a govorio je da bi za tri nedelje dana mogao ispunitijednu veliku la u uljem. U ono' vreme nije našao drugih etvoronožaca donekoliko divljih koza; danas živi na tim ostrvima množina svih našihnajkorisnijih doma ih životinja, koje su dovodili, tokom vremena, raznimoreplovci.Naskoro posle kapetana Patena, rekao bih, stigao je na ostrvo Tristan kapetanKolkun, sa jednom ameri kom la om. On je bio došao radi oporavka zdravIja. Sadioje luk, krompir, kupus i drugo povr e, i ono se i danas nalazi u velikojkoli ini.Godine 1811e došao je na Tristanostrva kapetan Hejvud sa la om »Nereus«. On jezatekao tri Amerikanca, koji su se bavili na ostrvu injenjerri koža iprepariranjem zejtina. Jedan od tih Amerikanaca zvao se Džonatan Lambert, ismatrao je sebe suverenom te zemlje. Iskr io je i obradio nekih 60 jutaraz^mlje, pa se onda trudio da odoma i kavu i še ernu trsku, kojima ga jesnabdevao ameri ki poslanik u Rio de Žaneiru. Nu, ta kolonija je na krajukrajeva bila napuštena, a ostrva je uzela 1817e u posed britanska vlada i

poslala sa Predgorja Dobre Nade jedno odeljenje ljudi na Tristanostrvo. I ona jedržala tu zemlju samo kratko vreme; ali pri napuštanju ostrva od stranebritanske vlade ostale su na njemu dve do tri engleske porodice, nezavisno odsvoje vlade. Marta 1824e prispela je na ostrvo Tristan la a »Bervik« sakapetanom Džefrijem na putu iz Londona za Van Dimenovu zemlju. Posada je našlana ostrvu jednoga Engleza koji se zvao Glas, i bio nekada kaplar u britanskojartiljeriji. On je polagao pravo na dostojanstvo ostrvskoga guvernera, izapovedao je nad dvadeset ie nim. ovekom i trima ženama. Dao je veoma povoljanizveštaj o zdravoj klimi i o plodovitosti zemljišta. Stanovništvo ostrvazanimalo se izradom krzna111.morskih pasa, i skupljanjem zejtina od morskih slonova; a trgovali su saPredgorjem Dobre Nade, jer je Glas imao jednu malu la icu. Isti taj Glas vladaoje na ostrvu i kad smo mi prispeli: samo se mala njegova opština umnožila bilana pedeset šest osoba, na Tristanu, i sedam na Slavujevom ostrvu. Bez teško amogli smo nabaviti sve što nam je trebalo: ovce, svinje, volove, bele ze eve,živinu, koze, ribe svake vrste i razna zelja, i sve smo to vrlo udobnonabavljali, jer smo bili ukotvljeni sasvim biizu glavnog ostrva. Kapetan našela e kupio je od Glasa i 500 komada koža od morskih pasa, i nešto slonove kosti.Ostali smo tu otprilike nedelju dana, za koje su vreme duvali mahom vetrovi sasevera i zapada, uz nešto magle. Novembra 5oga krenuli smo, jugozapadno, unameri da potražimo grupu ostrva nazvanih Aurora, za koje se govorilo da postojei da ne postoje.Tvrdi se da je ta ostrva bio pronašao, još 1762e, zapovednik la e »Aurora«.Zatim je 1790e kapetan Manuel de Ojarvido, sa la om »Princesa«, koja jepripadala Kraljevskoj filipinskoj kompaniji, proplovio, kao što on tvrdi,sredinom izme u tih ostrva. Godine 1794te krenula je španska korveta »Atrevida«sa zadatkom da utvrdi ta an položaj ostrva, i oHda je, u vezi sa tomekspedicijom, list Kralievskog hidrografskog društva u Madridu doneo, 1809e,slede e: Korveta »Atrevida«, od 21og do 27og januara, i u neposrednoj bliziniostrva, izvršila je sva potrebna posmatranja, i pomo u hronometra utvrdilarazliku dužine izme u tih ostrva i luke Soledad na Manilaostrvima. Ima triostrva: leže skoro na istom meridijanu: srednje je dosta nisko, a druga dva videse na devet milja s mora. Posmatranja su dala ove rezultate o položaju ostrva:najsevernije leži na 52° 37' 24" južne širine i 47° 43' 15" zapadne dužine;srednje na 53° 2' 40" južne širine i 47° 55' 15" zapadne dužine; najjužnije na53° 15' 22" južne širine i 47° 57' 15" zapadne dužine.«Januara 27og 1820e pošao je i kapetan britanske flote, Džems Vedel, da tražiostrva Aurora. On izveštava da je svu oblast veoma pažljivo prokrstario112,ine samo na onim ta kama koje je »Atrevida« ozna ila, nego prošao u raznimpravcima i okolinu tih ta aka: ali nigde nije pronašao ni traga suve zemlje. Tisuprotni izveštaji potsticali su još mnoge druge moreplovce da potraže ostrva;i, udnovato, dok su se jedni, oplovivši sve more gde bi ostrva imala biti,vra ali, ne našavši ih, drugi, i to dosta njih, tvrde da su na istim mestimavideli ostrva, i ak bili sasvim blizu njihova kopna. Kapetan naše la e tako eje rešio da u ini sve što može, kako bi se najzad rasvetlilo to tolikopretresano pitanje.Nastavili smo putovanje, drže i se neprestano jugoistoka, i pra eni promenljivimvremenom do 20og novembra, kada smo stigli na sporno mesto, na 53° 15' južneširine i 47° 58" zapadne dužine, to jest, sasvim blizu onoj ta ki koja jezabeležena kao položaj najjužnijeg ostrva u grupi. Nismo spazili nikakav znakkopna, i zato smo plovili dalje, drže i se 53° južne širine, pa sve do 50°zapadne dužine. Zatim šmo okrenuli severno do 52° južne širine, pa smo ondaokrenuli na istok, do meridijana Zapadne Džordžije, i onda, drže i se togameridijana natrag do mesta odakle smo pošld. Još srno uzimali i pravce raznihdijagonala kroz ceo prostor opisane oblasti, imaju i stalno na vrhu katarkestražara, i ponavljaju i ta pretraživanja tri nedelje dana, i to sa najve om

apžljivoš u, i uz sre nu okolnost da nam je vreme neprestano bilo prijatho ilepo bez traga pare ili magle. Prema tome, stekli smo ube enje da tih ostrva,ako ih je nekad i bilo na tim mestima, sada zacelo više nema. Od moga povratkaku i saznao sam da je isti put prešao, ^1822e kapetan Džonson, na ameri koj la i»Henri«, i kapetan Morel opet na a;meri koj la i i u oba slu aja sa istimrezultatom do kojeg smo bili došli i mi.XVIsPrvobitna namera našeg kapetana bila je da, pošto se razjasni pitanje saostrvima Aurora, po e, kroz Magelanov prolaz do zapadne obalePatagonije; ali,8 Avanture Gordona Pima113vesti koje je primio na Tristanu, uticale su ria njega da uzme kurs južno; nadaose da e nai i na neka ostrva koja su, tobož, ležala na 60° južiie širine i 41°20' zapadne dužine. Za slu aj da ne na e ostrva, imao je plan, ukoliko togodišnje doba dopusti, da udari u pravcu pola. U tom smislu smo i zaplovili 12ogdecembra. Oko 18og našli smo se otprilike u onoj poziciji koju je ozna io bioGlas: krstarili smo tri dana u toj oblasti, ne našavši nikakvog traga ostrva okojima je on govorio. Decembra 21og pošto je vreme bilo neobi no lepo, uzeli smoopet pravac jug, sa odlukom da u tom pravcu prodiremo dokle god se može. Prenego što se uputim u ovaj deo moga pri anja, želim napomenuti neke podatke opokušajima dopiranja na južni pol, s obzirom na one itaoce koji nisu upoznatisa dosadašnjim rezultatima u ispitivanju polarnitr regiona.Pokušaj kapetana Kuka prvi je takav pokušaj o kojem ima odre enih podataka.Godine 1772e krenuo je on na jug sa la om »Odluka«, a pratio ga je poru nikFirno na la i »Avantura«. Decembra meseca stigao je do 58og uporednika južneširine, sa 26° 57' isto ne dužine. Tu je naišao na uska ledena polja (8 do 10palaca debela), koja su plovila severozapadno i jugoisto no. Led taj imao jeoblik velikih santi, tako zbijeno nagomilanih, da se je la a sa mukom probijalakroz njih. U to vreme, sude i po velikom broju ptica, i još nekim znacima,kapetan Kuk je zaklju ivao da kopno treba da je blizu. Uprkos strahovitojhladno i, plovio je dalje na jug, i stigao do 64og uporednika, sa 38° 14'isto ne dužine. Tu je imao blago vreme, sa malim vetri em, eitavih pet danatermometar je pokazivao 36 stepeni. Januara meseca 1773e prošle su la e južnipolarni krug; ali nisu mogli mnogo dalje, jer kad su stigli do širine 67° 15',put je prepre io ogroman ledeni zid, koji se širio na južnom horizontu dokle godje oko dopiralo. Led taj bio je od svake vrste — poneke,, ogromne sante, recimo,od nekoliko milja u prostiranju, inile su kompaktnu masu, i dizalg se 1820stopa iznad vodene površine. Kako se sezona putovanja ve bližila kraju114i nije bilo nikakvog izgleda a bi se prepreka mogla oploviti, kapetan Kuk, madaposle dugog oklevanja, vratio se na sever.Novembra meseca idu e godine ponovio je pokušaj ispitivanja južnog polarnogmora. Na 59° 40' južne širine naišao je bio na jaku struju južnoga pravca.Decembra meseca, kad su la e dospele na 67° 31' širine, sa 142° 54' zapadnedužine, udarile su na strahovitu hladno u i jake vetrove s maglom. I tu je bilomnogo ptica, albatrosa, pingvina a osobito velikih galebova. Na 70° 23' širinesretoše velika ledena ostrva, a naskoro zatim opaziše, na jugu, oblake bele kaosneg, koji zna e blizinu ledenih polja. Na 71° 10' širine i 106° 54' zapadnedužine zaustavila je moreplovce, kao i prvi put, grdna površina zale enog mora,koja je ispunjavala celu oblast južnog horizonta. Severna ivica te ledeneravnice bila je iskidana i zup asta, ali sve tako vrsto jedna u druguzaglavljene da se na prolaz nije moglo ni misliti. Iza toga videla se srazmernoglatka ledena površina, koja Se u daljnoj daljinl svršavala lancem ogromnihledenih bjegova, sve jedan nad drugim nadnesenim. Kapetan Kuk je mislio da togrdno polje dopire do samoga pola, ili da je bar u vezi sa nekim kontinentom.Dž. H. Rejnolds, na ije je zauzimanje opremljena bila na južni poi i jednanaredna ekspedicija, ovako govori o naporima »Odluke«: »Mi se ne udimo što

kapetan nije mogao da ode dalje od 71° 10' širine, nego se udimo da je mogaodo i do te širine, sa 106° 54' zapadne dužine. Palmerova zemlja leži južno odSetlanskih ostrva, na 64° širine, i protiže se, jugozapadno, dalje nego što je ijedan moreplovac uspeo da prodre, do danas. Kuk je bio na putu ka toj zemlji,kad ga je spre io led — što se, bojimo se, mora uvek desiti na tome mestu,osobito u to doba, oko 6og januara. Ne bi nas iznenadilo kad bi se dokazalo dajedan deo spomenutih dalekih ledenih brda pripada Palmerovoj zemlji, ili nekimdrugim delovima kopna koji se prostiru dalje na jug i zapad.«Godine 1803e, ruski car Aleksandar poslao je kapetane Krojcenšterna iLisijanskog da oplove zemljinu loptu. Prodiru i na jug, oni nisu otišli alje od 59° 58' širine i, 70° 15'zapadne dužine. Tu su naišli na jake isto ne struje. Videli su mnogo kitova;leda nije bilo. O toiiie putovanju kaže Rejnol s: da bi Krojcenštern sigurnonašao leda da je na to mesto dospeo u drugo godišnje doba (on je u martu stigaona taj stepen širine). Vetrovi sa jugozapada, koji u to vreme vladaju, oteralisu, potpomognuti strujama, gomile leda prema ledenoj oblasti, koju na severuograni ava Džordžija, na jugu Sandvi zemlja i Južni Orkneji, a na zapadu JužnaŠentlendska ostrva.Godine 1822e kapetan Džems Vedel, od britanske marine, prodro je sa dvema našimla icama dalje na jug nego ma koji raniji moreplovac, i ne naišavši ni na kakvenaro ite teško e. On izveštava, doduše, da je, pre nego što e dospeti do 72°širine, esto nailazio na led; ali došavši do tog stepena, leda više nije bilo;isto tako da na 74° 15' iiije bilo ledenih polja, sem tri ledena ostrva. Mada sepojavila ogromna koli ina ptica, i drugi neki znaci kopna, mada ,su sa katarkejužno odj Šetlenda opažene nepoznate obale, Vedel ipak odbacuje ideju da imakopna u južnim polarnim regionima.Januara 18og 1824e krenuo je sa Kergelenove zemlje kapetan Bendžamen Morel saameri ftom la om; ponovo se bio rešio da plovi najug,, što se dalje može.Februara 1og našao se na 64° 52' južne širine i 118° 27' isto ne dužine. Togadana je u njegovu dnevniku zabeleženo bilo slede e: »Vetar je nabrzo oja aodo.ll vorova plovne brzine, i mi smo se koristili tom prilikom da po emo nazapad; ali kako smo bili ube eni da je, što dalje južno od 64° širine, sve manjeleda, okrenuli smo malo na jug, i, prešavši polarni krug, dospeli smo do 69° 15'isto ne širine. Na toj širini hismo videli nijedno ledeno polje, i vrlo maloledenih ostrva«.Pod datumom od 16og marta imamo ovu zabelešku: »More je sada sasvim isto odleda, a vide se svega oko dvanaestak ledenih ostrva. U isto vreme temperatura jevode i vazduha bar 13 stepeni viša (blaža) nego izme u 60 i 62 južnoguporednika. Na116lilazili smo se u to doba n«. 70° 14' južne širine: temperatura Vazduha je bila47°, a vode 44°. Ja sam prelazio južni polarni krug više puta, na raznimmeridijanima, i stalno sam nalazio da se temperatura vazduha i vode povišavaukoliko se dalje prodire preko 65° širine. Na severu od te širine, recimo izme u60° i 65°, la a je esto imala velikih teško a da se probije izme u grdnih ibezbrojnlh ledenih ostrva, od kojih su neka imala do dve milje u obimu, i višeod 500 stopa iznad morske površine«.Našavši se bez dovoljno materijala za gorivo, i bez vode, tako e i bez potrebnihinstrumenata (uz to je još bilo i nezgodno godišnje doba), kapetan Morel je bioprinu en da se vrati, mada se na jugu sasvim isto more otvaralo pred njim. Onje zastupao mišlienje da bi — bez onih nesavladljivih prepona — bio stigao, akoi ne do pola, bar do 85og uporednika... Ja sam malo opširnije izložio njegovslu aj, da bi citalac mogao. presuditi koliko su njegova izvo enja potvr enakasnije mojim vlastitim iskustvom.Godlne 1831ve krenuo je za južna mora kapetan Brisko, na la i »Lajvli«, pra enkuterom »Tula«, u službi bra e Enderbi, preduzima a lova na kitove iz Londona.Februara 28og, našavši se na 66° i 30' južne širine i 47° 13' isto ne dužine,odjedared su opazili kopno, kroz sneg su se jasno mogli raspoznati crni vrhovi

jednog planinskog lanca koji se protezao o istoka na jug. Kapetan se za ržao uto^ oblasti itav mesec dana; ali nije uspeo a pri e obali bliže nego na desetmilja, zbog neobi no r ava vremena. Uvidevši da u toj sezoni nema nikakvihizgleda za dalja pronalaženja, vratio se na sever, u Van Dimenovu zemlju.Po etkom 1832ge ponovo je krenuo na jug; februara 4og, na 67° 15' širine i 69°29' zapa ne dužine, opazio je u jugoisto nom pravcu kopno. Uskoro je biloutvr eno da je to jedno ostrvo, u blizini isturenog dela onog kontinenta koji jeraniie prona en. Februara 21og kapetan je uspeo da pristane uz to kopno, azauzeo ga je u ime Viljema IV, nazvavšl ga, u ast engleske kraljice,Adelaidinim ostrvom. Po117što su ovi podaci bili podnfcseni Kraljevskom geografskom društvu u Londonu,izveden je zaklju ak: »da se velika površina zemlje prostire, bez prekida, od47° 30' do 69° 29' zapadne dužine, i izme u 66° i 67° južne širine«. Rejnolds jezabeležio, s obzirom na taj zaklju ak: »Ne možemo to izvo enje primiti kaota no, niti pronalasci kapetana Briskoa potvr uju sli an zaklju ak. Baš u timgranicama je kapetan Vedel prodirao na jug drže i se jednoga meridijana isto nood Džordžije, od Sandvi a, i Južnih Orkneja i Setlanda« ... Kasnije e mojeiskustvo još bolje potvrditi neta nost zaklju aka do kojih je došlo Geografskodruštvo.To su glavni pokušaji da se probije što alje na južnoj širini. Ostalo je dakle(do pokušaja »Jovanke Gaj«) još 300 stepeni dužine preko kojih se nikako nijeprelazio polarni krug. Naravno da je prema tome polje za istraživa ki rad prednama široko, i ja sam sa ose anjem najživljeg interesa saslušao odluku kapetanaGaja da se smelo udari na jug.XVIIPošto smo napustili traženje Glasovih ostrva, uzeli smo južni pravac i plovilipuna etiri dana ne naišavši nigde na led. Decembra 26og u podne stigli smo do63° 23J južne širine i 41° 25' zapadne dužine, i tada smo spazili nekolikovelikih ledenih ostrva, i jedno^iedeno polje koje nije bilo veliko. Vetrovi suobi no dolazili sa jugoistoka ili severoistoka ali ne jaki. Kad god smo dobilivetar sa zapada, što nije bilo esto, dolazila je sa njim i jaka kiša. Svaki danje padao više ili manje sneg. Termometar. je 27og decembra pokazivao 35°.Januara 1og 1828e. Led nas je toga: dana pritisnuo sa svih strana i izgledi našisu bili veoma žalosni. Celo pre podne duvao je jak vetar sa severoistoka i teraovelike sante koje su udarale o krmu i stražnji deo la e tako snažno da snio svistrepeli od posledica. Predve e vetar je još jednako jako duvao — otkinula seodjedared prema nama velika gromada118leda i mi smo pomogavši se svima je rilima, uspeia da probijemo sebi put izme umanjih santi do otvorenog mora. Približuju i se otvorenom moru uvla ili smopostepeno jedrila; a kad smo se najzad osetili sigurni plovili smo samo podvetrilom na prednjoj katarci.Januara 2og. Vreme je prili no lepo. Oko podne smo došli do 69° 10' južne širinei 42° 20' zapadne dužine, pošto smo prešli polarni krug. Na jugu se videlo veomamalo leda, mada su iza nas ležala velika ledena polja. Napravili smo vrstusonde, pomo u jednog gvozdenog lanca, ija je sadržina bila oko 20 galona, ijednog tankog jedeka od dobrih 200 jardi. Konstatovali smo da struja tera nasever otprilike etvrt milje na as. Temperatura vazduha bila je oko 33°, askretanje magnetske igle na istok 14° 28'.Januara 5og. Neprestano smo^ se držali pravca na jug i plovili bez velikihprepreka. Ali toga jutra, na 73° 15' južne širine i 42° 10' zapadne dužine, opetnas je zaustavila velika površina vrstog leda. Me utim, na jugu smo videlimnogo slobodne vode, i verovali smo da emo najzad do i do nje. Plove i uzisto liu obalu ledene površine došli smo najzad do jednog otprilike jednu miljuširoka prolaza, kroz koji smo se o zalasku sunca nekako i provukli. Tada nam sepokazalo more puno le enih ostrva, ali bez ledenih polfa, i mi zato odvažnonastavismo dalje. Mada je sneg esto padao, a ponekad nailazio i vetar sa

gradom, hladno a se nije pove avala. Nepregledna jata albatrosa letela su togadana nad la om od jugoistoka ka severozapadu.Januara 7og. More neprestano prili no isto, tako da smo bez teško a moglizadržati svoj pravac. Na zapadu smo opazili nekoliko ledenih bregova ogromneveli ine, a posle podne smo prošli blizu jednoga od njih, iji je vrh moraoimati preko 400 jardi od površine vode. Obim pri osnovi mu je mogao imati okotri etvrtine liiilje: iz pukotina na bokovima' curili su mlazevi vode. Dva dananam je to ledeno brdo bilo pred o ima, a onda ga j.e progutala magla.119Januara 10og. Toga dana ujutro nesre a je htela da nam padne u more jedan ovekpo imenu Petar Vredenburg, iz JNTju Jorka rodom, i jedan od najvaljanijih Ijudina la i. Iskliznuo je na prednjem delu la e, pao me u dve sante,5 i nije se višepojavio. Oko podne toga dana stigli smo na 78° 30' širine i 40° 15' zapadnedužine. Hladno a je bila strahovita, i neprestano smo imali udare vetra sagradom od severoistoka. U tome pravcu videli smo još nekoliko grdnih ledenihbregova, a sav isto ni horizont inio se zakr en ledenim groma ama koje su seamfiteatralno po izale jedna nad drugom. Uve e smo opazili da voda nosi drveta,a nad nama je lebdela velika koli ina ptica, albatrosa, galebova velikih i jednavelika plava ptica osobito sjajna perja. Skretanje magnetske igle ovde je bilomanje nego ka smo pre toga prelazili polarni krug.Januara 12og. Opet je izgledalo sumnjivo da emo se mo i probiti na jug, jer seu tom pravcu nije videlo ništa drugo do jedna bezgrani na površina leda, sapozadinom od iskidanih ledenih bregova koji su se, sa provalijama, dizali jedannad drugim. Do 14og januara držali smo zapadni pravac, sve u riadi da emo na ineki prolaz.Januara 14og. Toga jutra došli smo do zapadnog kraia ledenog polja koje nam jestojalo na putu, proplovili pored njega i ušli u isto more gde nije bilo baš nikomada leda. Sondiraiu i užetom od 200 jar i, našli smo struju koja je terala najug brzinom o pola milje na as. Temperatura bila je 47°, vode 44 stepena;uzeli smo zatim pravac na jug i plovili bez ikakviK smetnji do 16og januara,kada smo, oko podne, došli na 81° 21' širine i 42° zapadne dužine. Tu smo opetsondirali i konstatovali ponovo struju na jug, brzinom od tri etvrtine milje naas. Skretanje igle se opjst smanjilo, vazduh je bio blag i prijatan, termometarje pokazivao 51°. U to vreme nismo nigde .videli n'i trunku leda. Svi smo sesada nadali da emo prodreti o pola.Januara 17og. Ovaj dan je bio pun doga aja. Nebrojena jata ptica dolazila susa juga; mnoge od120njih smo poubijali; jedna vrsta pelikana imala je osobito meso. Oko podne jestražar na katarci spazib manju površinu leda, i na njoj nešto kao velikuživotinju. Kako je vreme bilo lepo i bez vetra, poslao je kapetan dva amca daizvide stvar. Piters i ja smo pratili podoficira u velikom amcu. Kad smo došliu istu liniju sa ledenom plo om, vi eli smo da je ono na njoj ogromna životinja,od rase polarnih medveda, po veli ini ve a o najrazvijenijlh me u timživotinjama. Kako smo bili dobro naoružani, osmelili smo se da je odmahnapadnemo. Ddjeknuše jedan 2a drugim više pucnjeva, i o igledno je bilo da su itelo i glava nekoliko puta pogo eni, ali se životinja ipak svalila u more, irazinutog ždrela zaplivala na nas. Prili no zbunjeni od te neo ekivanosti,nijedan od nas nije bio gotov za dalje pucanie, i medved se ve polovinom svogatela bio prebacio preko poruba amca, i jednoga od ljudi do epao s le a pre negošto smo se mogli spremiti na odbranu. U toj nevolji nas je samo Pitersovaveština i sabranost spasla od propasti. On je sko io na le a ogromnoj životinjii zabo joj nož za vrat, sateravši ga od jednog maha pravo do ki mene moždine.Životinja se bez otpora preturila mrtva u more, ponevši sa sobom i Pitersa, alise ovaj i tu brzo snašao: zatražio uže i vezao ga za lešinu pre nego što jesko io u amac. I tako smo se vratili na la u u trijemfu, vuku i sa sobomubijenu životiniu. Medved je bio punih 15 stopa_^duga ak, krzna savršeno belog,oštre i grgurave dlake. O i je imao kao krv crvene, i ve e nego u polarnogme veda, njušku tako e neobi nu, okruglastu, sli nu njušci buldoga. Meso mekano,

ali sa hekim užeženim i ribljim ukusam; uostalom Ijudi su ga pojeli u slast imnogo hvalili.Tek što smo svoj plen digli bili na palubu, kad se za u stražar na katarci saveselim uzvikom: »Kopno!«. Svi sko ismo na noge, i kako u taj mah iskrsnu zgodanvetar sa severa, ubrzo smo stigli blizu obale. To je bilo jedno nisko stenovitoostrvo, otprilike jedhu milju u obimu, i potpuno bez vegetacije, sem jedne vrstebodliikave kruške. Približuju i se ostrvu od severa, opazili smo udnovat jedangreben koji je pot121vare pamuka. Zapadno od te stene ima »a_i atzr., u kojem smo lepo pristali sanašim amcfana.Za kratko vreme pretražili smo celo ostrvo; alfsem jedne stvari, nismo našiiništa što bi bilo pažnje dostojno. Na južnom vrhu <ostrva spazili smo komaddrveta, koje, sada zariveno u gorailu kamenja, o igledno da je nekada bilopre nji deo amca. Videle su se na njemu rezbarije, i kapetan je tvrdio dalinije pretstavljaju kornja u, dok ja nisam mogao da prona em dovoljnosli nosti. Šem toga dela amca, nismo našli drugih znakova koji bi svedo ili daje živo bi e nekada dolazilo u tu oblast. Uz obalu, ovde onde, našli smo sitnesante, ali ne mnogo. Ostrvo to, koje je kapetan po svome ortaku, saposednikula e nazvao Benetovim ostrvom, leži 82° 50' južne širine i 42° 20' zapadnedužine.U tome trenutku dakle bili smo za osam stepeni dalje na jugu nego svi našiprethodnici, a more je još uvek potpuno isto ležalo pred riama. Skretanje iglebiloje sve manje i manje, i, što je naj udnovatije, i vazduh i voda postajali susve topliji. Vreme, može se re i, prijatno; stalno smo imali umeren vetarodnekud sa severne strane kompasa. Nebo je ostajalo neobi no vedro, samo se, svremena na vreme, na južnom horizontu pokazivala laka para; ali, nikada ne zadugo. Svega smo dve teško e imali pred sobom. Materijal za gorivo ve jedotrajavao, i na nekim su se ljudima pojavili znaci skorbuta. Te okolnostiopominjale su kapetana da je vreme povratku, i on je nekoliko puta i govorio otom. Što se mene ti e ja sam bio ube en da nas naš kurs mora dovesti do nekogkopna, a mnogi su znaci govorili za to da tamo ne bismo našli neplodno zemljištekrajnje polarne širine; navaljivao sam na kapetana da, u interesu sviju nas, jošistraje, te da još za nekoliko dana bar nastavimo plovidbu u dosadašnjem pravcu.Jasho mi je bilo da se još nikad nije davala tako vanredna prilika za rešenjeproblema antarkti kog kopna, i prostc sam. strepeo od velike strašljivostikapetanove. Verovatno. da sam mu rekao i koju re suviše u tom pogledu, jer sekapetan najzad po122kolebao da nastavimo put. Mada je neobi no za ialjenje što je taj moj uticaj bioneposredan povod teškim i krvavim doga ajima, mora mi se ipak dozvoliti da saizvesnim zadovoljstvom istaknem fakt: mada poizdalje, ja sam doprineorazrešenju jedne od najinteresantnijih tajni koje su ikada zanimale nauku.XVIIIJanuara 18og. Prijatno vreme trajalo je neprestano i mi smoujutro1) istaknutog datuma krenuli dalje na jug. More je bilo potpunomirno, vetar srazmerno topao i sa severoistoka, a temperatura vode 53" stepena.Opet smo sondiraii;" I našli sa užetom od 150 jardi da struja sa južnog pola imave sad brzinu od je ne milje na as. Ta stalna tendencija, i vetra i struje,na jug bila 'je uzrok da se neki od naših Ijudi 'zamisle, pa iuznemire, a opazio isam da i kapetan baš jako stoji pod uplivom tih Ijudi. Nukako je on bio ovek koji se uvek vrlo bojao da ne bude smešan, uspeo sam najzadda njegovu zabrinutost razbijem ismevanjem. Skretanje igle sad je bilo neobi nomalo. U toku dana videli smo nekoliko pravih kitova, a grdna jata albatrosasvaki as su letela nad nama. Izvukli smo zatim iz vode jednu granu, punucrvenih bobica, kao kod gloga, i telo jedne suvozemne životinjeudnovata izgleda: tri stope duga ka, a svega šest palaca visoka, sa etirikratke noge, na šapama duga ki nokti skrletne boje, što je potse alo nakoral; telo pokriveno oštrom svilenom dlakom, sasvim belom, rep šiljat kao u

pacova, i otprilike stopu i po duga ak; glava sli na ma kinoj, samo su ušisa upercima dlake više potse ali na psa. Zubi, kao i nokti, bili susvetlocrveni.]) Izrazi jutr~o i ve e, koje ja cvde upotrebljavam, a bsh izbegao zabunu, nemogu se uzlmati u njihovu obi nom zna enju. Ve davno nismo mi ima!i ono što sezove no , pošto je dnevna svetlost stalna. Daturai moj: drže se nauti kogvremena i trajanja po kompasu. Tako e prlme uj«im da ne mogu jam iti za potpunuta nost onoga što ini prvi deo ovde napisanog teksta, ni ta nost u datumima, niu stepenima širine i dužine, jer nisam vodio nevnik, i umnogome, pri ovomeprepri avanju, morao sam da se držim jedino svoga pam en.ia.123Januara 19og. Na 83° 20' južne širine i 43° 5' zapadne dužine — more je imaloneobi no ugasitu 5Oju — javio je stražar na katarci opet: »Kopno!« Kad smo došlibliže, pokazalo se i sada ostrvo, koje kao da pripadaše nekoj grupi veomavelikih ostrva. Obala je bila strma, a unutrašnjost izgledala šumovita, što nasje osobito obradovalo. Otprilike etiri asa kasnije spustili smo kotvu, upeskovito dho, milju daleko od obale, pošto je jako udaranje mora o obaluspre avalo da joj se više približimo. Spustili smo zatirn dva najve a amca, idobro naoružana posada, u koju smo spadali i ja i Piters, krenu da izvidi: imali gdegod prolaz kroz niz. stena koje su bile nalik na neki pojas oko ostrva.Posle izvesnog vremena pronašli smo otvor, i taman smo hteli" da uplovimo, kadopazismo da se etiri velika una otiskuju od obale. U unovima je bilo mnogodobro naoružanih ljudi. Pri ekali smo da nam do u bliže, i kako su brzo plovili,mogli smo ih uskoro dovikati. Kapetan izdiže na motki vesla belu džepnumaramicu. Oni u unu se naglo zaustaviše i zadžakaše glasno nešto nerazumljivo,uzvikuju i od vremena na vreme Anamumu\ i Lamalamal Derali su se oko pola sata,za koje vreme smo ih mi oštro posmatrali.U etiri una, svaki oko 50 stopa duga ak i 5 stopa širok, bilo je svega 110divljaka. Bili su to ljudi prose ne visine evropskoga oveka, ali miši aviji isnažniji. U licu crni kao ugalj, kosa gusta i vunasta. Odeveni kožama nepoznatecrne životinje koja mora da ima krzno dugih svilastih dlaka. Odelo je bilo veštoudešeno: dlaka krzna okrenuta unutra, sem oko vrata, oko ruku i lanaka nanogama. Oružje divljaka sastojalo se uglavnom iz glomaznih buzdovana od tamnoga,kako se videlo, teškog drveta. Spazili smo me utim i nekoliko kopalja, savrhovima od kremena, i nekoliko pra aka. Na dnu unova bilo je puno crnihkamenica, veli ine krupnih jaja.Kad su ovršili svoj govor (jasno je bilo da je njihovo džakanje to htelo dabude), jedan od njih, verovatno poglavica, pope se na kljun i pokazivaše namznacima da doplovimo do njegova una. Mi smo se124napravili ka» da znak nismo razumeli, preipos:avljaju i da ostanemo na razmaku,jer je njih bilo ta n; etiri puta toliko koliko nas. Tada poglavica dadezapovest da tri una ostanu pozadi, a on se sa svojima [. krete prema nama. imje prispeo, sko io je u najve i od naših amaca i seo uz kapetana, pokazivaoprstom na la u i ponavljao mnogo puta re i Anamumu i Lamalama. Mi onda okrenusmonatrag na la u, a za narna, na malom razmaku, etiri una.Kad smo stigli do la e, poglavica je stao davati izraza svome iznena enju isvojoj radosti, tapšao rukama, udarao se po butinama i grudima, i cerekao se nana in koji je slušaocu potresao mozak. Njegovo društvo udari isa njim zajedno uveselje, l nekoliko minuta trajao je takav urnebes da je bilo opasnosti daogluvimo. Najzad je nastupila tišina. Kapetan naredi da se dignu amci, apoglavici (koji se zvao TuVit) objasnio je da ne može više od dvadeset njegovihljudi odjedared pustiti na la u. Poglavica je sa tim rasporedom, izgleda, biosasvim zadovoljan, i, okrenut unovima, izdao je neke zapovesti, i onda se prviun približio, dok su drugi ostali pozadi na nekih 50 jardi rastojanja.Dvadesetorica divljaka su se onda ispela gore na palubu; po eše da tumaraju,cunjaju, i da se pentraju po užetima, jednom re ju, da se ponašaju kao kod ku eispituju i radoznalo svaki predmet.

igledno je bilo da nikad ranije nisu videli belu rasu — od našeboje lica su se brižljivo odmicali.0 la i našoj verovali su da je živo bi e, jer su se bojali daje ne povrede vrhovima svojih kopalja, i pažljivo su izvrtali kopljasa šiljcima nagore. U jednom trenutku naši ljudi mnogo su se. nasmejaliTuVitovora ponašanju. Kuvar je cepkao drva i slu ajno udario po palubi ina inio prili no duboku zasekotinu. Poglavica odmah prisko i, odgurnekuvara u stranu,p i po e, pola cvile i pola urli i, da daje izraza svome saose anju zbogstradanja la e; zatim je još i milovao1 tapkao ranjeno mesto, i polivao ga vodom iz obližnjeg vedra. Na toliki stepenneznanja niko od nas nije bio spreman; ja sam ak misiio da u ponašanjupoglavice možda ima i nešto komedije.125TKad su posetioci koliko toliko zasitili svoju ra oznalost posmatranjem napalubi, odvedeni su bili i dole, i tu je onda njihovo zaprepaš enje prešlo svegranice. Bez re i su tumarali ovamoonamo, ponekad samo daju i izraza svomedivljenju prigušenim uzvicima. Mnogo su razbijali glave pred oružjem; bilo im jedozvoljeno da ga do iruju i ispituju koliko im je volja. Ja ne verujem da su inaslutili emu oružje služi; držali su ga sigurno za kipove i slike božanstva,vide i kako mi oružje brižljivo Mvamo i kako pažljivo motrimo na njih, na gostesvoje, dok im je oružj'e u ruci. Pred velikim topovima zapanjili su se.Prilazili su im sa svima znacima strahopoštovanja, ali se nisu usu ivali da ihizbliza ispitaju. U kajiti su našli dva ogledala, i to je onda bio vrhunaczaprepaš enja. TuVit je stojao u sredini prostora, licem okrenut jednom, le imadrugom ogledalu. Podigavši slu ajno o i i spazivši svoju sliku— ja sam mislio dae iyljak poludeti; a kad se brzo okrenuo da pobegne, i spazio svoju sliku nadrugoj strani, ja sam mislio da e na licu mesta skon ati. Ništa na svetu ganije moglo pridobiti da pogleda tamo još jedared: bacio se na pod, zario lice uruke, i ostao tako dok ga nismo prosto morali da izvu emo na palubu.I ostali divljaci su, redom, sve po dvadeset, razgledali la u, a TuVit je za svevreme ostao gore. Nismo zapazili naklonost kra i me u njima; i najmanja sitnicaje ostala na svome mestu. Za sve vreme bavljenja na la | ponašali su se veomaprijateljski. Bilo je me utim ne ega u njihovom držanju što nismo moglirazumeti: nismo ih, naprimer, mogli navesti da se dotaknu nekih vrlojednostavnih predmeta; tu ' dolazi recimo, jedro, jaje, otvorena knjiga, sud sbrašnom. Pokušali ismo da saznamo da li imaju neke predmete koje bi, u smislutrgovine, rado izmenili, ali nismo mogli da se sporazumemo. Saznali smo;me utim, iz njihovih znakova, da oko ostrva ima mnogo galipagokornja a: jednusmo i videli u unu TuVitovom. U rukama jednog divljaka opazili smo poznatumorsku životinjicu, koja se ceni kao delikatesa: »fini morski zalogaj« je zovu —i koju je on jeo onako i126 !sirovu. Sve te udnovatosti, osobito udne ako se zaboravi stepen širine,pobudile su u kap'etanu želju da temeljno ispita oblast, u nadi da emu pronalazak doneti materijalhe koristi. Sto se mene ti e, madaveoma zadovoljan što boljim poznavanjem toga ostrva, ipak, nesravnjeno ja uželju sam imao da se plovidba nastavi dalje na jug, i to što pre. Lepo vreme jošje neprestano trajalo, ali ko bi mogao re i koliko e dugo joštrajati; a kako smo ve bili stigli do 84og uporednika, i pred nama bilootvoreno more, a struja išla pravo na jug, i vetar zgodan — nisamnikako hteo da slušam predloge da se na tom mestu ostane iole duže nego što jepreko potrebno za zdravlje posade i nabavku goriva i sveže hrane.Kapetanu sam govorio da se na tom ostrvu možemo zadržati pripovratku ak i prezimiti, ako naš pritisne led. Najzad, priklonio se mojimnazorima (na neki na in, ni sam ne znam kako, stekao sam mnogoupliva na nj), i tako bi rešeno da emo još samo nedelju dana ostati gdesmo, a zatim prodirati dalje na jug. Spremili smo dakle sve štotreba, proveli la u, pod vo stvom TuVita, kroz stenoviti pojas, i

ukotvili se milju daleko u veoma zgodnom, svud unaokolo kopnomzatvorenom zatonu na jugoistoku glavnog ostrva. U dnu zatona trebali smona i, i našli smo tri izvora sa dobrom vodom, a u okolini smovideli mnogo šume. etiri una, na pristojnom rastojanju, plovilasu za nama. TuVit je ostao sa nama na la i, i pozvao nas je, pošto smo bacilikotvu,da po emo sa njim u unutrašnjost ostrva i posetimo njegovo selo.Kapetan je pristao. Desetorica divljaka je ostalo na la i da budu taoci, ajedan naš odred, nas dvadesetorica, pošli smo za poglavicom. Pobrinuli smose da se obro naoružamo, a da pri tom ne pobudimo sumnju. Na la i sutopovi stojali gotovi za paljbu, zaštitne mreže su bile podignute, svemere pritiv eventualnog napada preduzete. Podoficir je imao nare enje daza vreme našeg otsustva ne sme nikog. primati na la u, a za slu aj dase mi posle dvanaest asova ne vratimo, da pošalje u poteru za nama kuter samalim top em.127Sa svakim korakom bilo nam je jasnije da se nalazimo u kraju savršeno razli nomod ma kojeg kraja u koji su dotle prodirali civilizovani Ijudi. Ništa što ,. bioveka privuklo: drveta nisu li ila ni na koje rastinje ni toplog, ni umerenog,ni hladnog pojasa, ak ni na rastinje onih stepeni širine koje tek što smoprešli. I stene su bile neobi ne, i po masi, i po boji, i po slojevima svojim.Reke isto tako, ma koliko neverovatno da se to inilo, nisu imale skoro ni egzajedni kog sa rekama ostalih klima, tako da smo se plašili da im okušamo vodu,i teško nam je bilo smatrati ih kao prirodne pojave. Kraj je nog malog potoka,koji nam je presecao put, zastadoše TuVit i njegovi ljudi da piju. Mi, zbogudnog izgleda vode, — inilo nam se da je pokvarena, — odbili smo da je pijemo;i tek smo posle 4zvesnog vremena shvatili da svi potoci toga ostrva takoizgledaju. JNTeznam kako da se izrazim o karakteristici te vode, i ne mogu to samalo re i ni kazati. Mada je, kao svaka voda, u padu naniže brzo tekla, ipak jesamo u obliku vodopada pokazivala onu "bsobinu koja se zove bistrina. " Me utim,stvarno je bila bistra kao ma koja voda iz kre nih slojeva, a razlika je ležalasamo u pojavi. Na prvi pogled, osobito ako je nagnutost toka bila mala, ihilase voda, što se gustine ti e, kao rastvor arapske gume. To joj je, me utim, bilajoš ponajmanje neobi na osobina. Voda ta, niti bezbojna niti jednobojna,pokaživala je u toku svom sve nijanse purpura, kao menjanje boja kod one poznatesvile. Te promene u boji dešavale' su se na na in koji je sad isto tolikozaprepastio nas koliko malopre ogledalo TuVita. Zahvatili smo tu vodu u jedansud i' pri ekali da se voda staloži; videli smo da se te na masa sastoji od'izvesnog broja raznih žila od kojih je svaka p&kazivala drugi ton boje, odkojih je svaka stojala za sebe ne mešaju i še s drugom, to jest, kod kojih jekohezija izme u jednorodnih deli a bila savršena, dok se izme u susednih deli anije pokazivalo nikakvo prianjanje. Povukavši oštricu noža popreko kroz žile,voda se kao i kod nas, prelivala preko predmeta; a kad smo nož izvadili,svi su tragovi preseka u te nosti128nestali. Ali kai a smo oštricom noža prošli uzduž ta n: izme u dveju žila,rezultat je bip savršeno razdvajanje, koje snaga kohezije nije neposrednobrisala. Pojave na toj vodi bile su kao prva karika jednog dugog lanca prividnihuda, koji se lanac postepeno oko mene stezao.XIXTri asa je trebalo dok smo stigli do sela, jer je ležalo itavih devet milja odobale, a put do njega bio neravan. Dok smo tek išli, pratnja TuVitova jeneprestano rasla: pridolazili su u manjim grupama od 2—7 divljaka, kao slu ajno;priklju ivali su se na pojedinim okukama puta. inilo se da u tome ima nekisistem, i u meni se probudiše izvesne sumnje koje sam odmah saopštio kapetanu.Za povratak je me utim bilo i odviše kasno. Pomirismo se dakle sa tim da e namvaljda naše naglašavanje potpunog poverenja u TuVita, osigurati miran povratak.Išli smo dakle dalje, motrili pažljivo na sve pokrete divljaka, i spre avalizgodnim na inom svako deljenje naše grupe. Najzad, stigosmo kroz duboku klisuruu selo; po kazivanju divljaka u jedno selo na celom ostrvu. Cim smo ugledali

selo, TuVit stade glasno dovikivati, ponavljaju i više puta izraz Klokklok. Mismo pretpostavljali da je to III ime toga sela ili uopšte naziv sela.Stanovi su bili neobi no jadni. Niti su isticali neki opšti model grarffevineniti bi se moglo re i o njima drugo sem da su stojali ispod ma kojih dosadapoznatih oblika koliba kod divljih plemena. Nekoliko od tih stanova (oni baškoji su pripadali Vampusima ili Jampusima, to jest, najvažnijim osobama sela)bili su prosto jedno na etiri stope iznad korena prese eno drvo, preko kojeg jebila preba ena, i u širokim borama sa njega visila, jedna crna koža. Pod tu kožusu se zavla ili divljaci. Zatim, bilo je stanova od oborenih grana sa osušenimliš em, naslonjenih na neku vrstu zemljanog, do pet stopa visokogzida. Zatim,9 Avanture Gordona Pima 129. :".:va i uspravno izbiišene i gli nim granjem pokrlve..e rupe. Grane surazmicane kad je stanar ulazio, : spet'namicane pošto bi stanar ušao. Neki sustanovali me u raevastim granama drveta, iji su viši izdanci bili savijeni kaovrsta krova nad glavom, zaštita protiv zla vremena. Ve ina stanova pak sastojalase iz malih plitkih pe ina na injenih ispred okomitog zida nekoga tamnog kamena.Na ulasku svake od ovih pe ina stojao je veliki komad stene koju bi doma in, kadpolazi, pažljivb navalio na vrata, mada je stena ispunjavala jedva jednu tre inuprolaza, i svrhu njenu nije lako pogoditi.To selo, ako se sme tako nazvati, ležalo je u jednaj kotlini, i samo mu se sjuga moglo pri i; ina e, sa svih strana su ga okruživale spomenute okomitestene. Sredinom doline tekao je bujan potok, a voda njegova kao ona o kakvojsnao ve govorili. Videli smo nekoliko udnih doma ih životinja oko stanova, sveigledno pripitomljene. Najve a, po telu i njušci, li ila je na našu svinju,

ali je imala kosmat rep i tarike noge antilope. Pokreti su joj bili nevešti inesigurni, i nikako nije ni pokušavala da tr i. Videli smo još neke životinje,sli ne toj prvoj, ali dužega tela i vunastog crnog runa. Velika koli ina pitomepernate živine muvala se ovamoonamo; po svemu, to izgleda da je glavna hranauro enika. Vrlo su nas iznenadili, me u tom živinom, crni albatrosi, koji suizgledali vrlo pitomi; leteli su oduše na more po hranu, ali bi se opet vra aliu selo, i itavu blisku južnu obalu upotrebljavali kao svoje gnezdište u vremeleženja. Tamo su provodili sezonu zajedno sa svojim prijateljima pelikanima, aliovi nisu nikada prelazili sa njima u selo. Me u pernatom živinom videli smopatke koje li e na naše doma e patke; erne guske; i jednu jastrebu sli nu pticukoja me utim ne jede meso. Bilo je i mnogo riba. Našli smo, dok smo tu stajali,veliku koli inu suve semge, bakalara, markela, plavih delfina, morskih jegulja,slonriba i puno drugih. Zapazili smo a ribe ve inom li e na one koje žive uoblasti LordOklendovih ostrva, na 51° južne širine. Videli smo i mnogogalipagokornja a; ali (130samo malo divljih životinja, i to ne velHcir. od onih koje bi nama bile poznate.Jedno zmije pokazaše se usput; uro enici im ng obr kakvu pažnju, iz ega smozaklju ili da siguroo : otrovne.Kad smo se približili selu, sa TuVitom j vom družinom, istr ala nam je ususretvelika goc Ijudi, vi i uglas i ponavljaju i ono ve poznato Arum.mu iLamalama. Veoma smo se iznenadili vide i da su svi novi poznanici, sa retkimizuzecima, goli, i da se dakle u kože odevaju samo unari. Isto to kao da jebilo i sa oružjem, jer mu u selu nigde nismo videli ni traga. U gomili smospazili veliku koli inu žena i dece; mnoge žene nisu bile sasvim lišene telesnihdraži: visoke, vitke, lepo razvijene, sa jednom slobodom i gracijom u držanjukakve baš ni u Civilizovanom društvu nisu odviše este; ali usne, kao i kodljudi, bile su im debele i masivne, tako da im se ak ni pri smejanju nisuvideli zuibi. Kosa finija i mekša nego u muškarca. Me u golima, jedno 10—12seoskih stanovnika behu, kao i TuVitovi pratioci, obu eni u kože i naoružanibuzdovanima. Ti su uživali veliko poštovanje, oslovljavali su ih sa Varnpu, astanovali su pod crnim kožama. Ku a poglavi ina stojala je nasred sela, i bilanešto ve a i nešto bolje na injena od ostalih. Drvo je bilo otse eno na visiniod 12 stopa; grane blizu preseka držale su i širile kožni kfov da se ne bisklopio. Krov se sastojao od etiri vrlo velike kože, sastavljene pomo u drvenih

klinova i pri vrš ene za zemlju ko ima. Po podu je bilo mnogo suvog liš a,valjda umesto ilima.U tu su nas kolibu uveli (sa najve om sve anoš u), a za nama se utisnulo i veomamnogo uro enika. TuVit sede na liš e, i ponudi nas da i mi tako u inimo.inismo, i na osmo se na taj na in u jednoj udnovatoj, možda i kri^i noj

situaciji. Nas dvanaestorica i jedno etrdeset divljaka koji su posedali oko nastako sabijeno da u slu aju prepada, ne samo da se ne bismo mogli koristitioružjem, nego ne bismo mogli ni na noge sko iti. Navala naroda bila je i spolja,gde je, verovatno, stojalo sakupljeno staa*131novništvo celoga ostrva, i samo su nas neprekidni uzvici i briga TuVitova spaslida ne budemo pogaženi. Glavna naša sigurnost, me utim, ležala je u prisutnostiTuVitovoj, i zato smo ga energi no stisnuli izme u sebe, rešen'i da na prvi znakneprijateljstva nrjega prvo žrtvujemo.Posle dosta gužve uspostavila se najzad neka tišina: poglavica nam tad održavrlo duga ak govor, vrlo sli an onom koji smo ve uli iz una, sa tom razlikomda se sada sa mnogo više naglaska ulo Anamumu nego Lamalama Mi smo u najdubljojtišini saslušali govor poglavice; a zatim se digao kapetan, i stao od svojestrane uveravati poglavicu o prijateljstvu i dobrim namerama, završavaju i svojgovor sa nekoliko nizova plavih perli i jednim nožem. Perle je TuVit, na našeiznena enje, prili no prezrivo pogledao; ali nož mu je u inio velikozadovoljstvo, i on posle toga naredi da nas ugoste. Jela su dodavana u šatorpreko glava prisutnih, a astili su nas još živom utrobom neke životinje,verovatno one tankonoge svinje. Primetivši da ne. umemo da se sna emo, poglavicanam pretho aše primerom, gutaju i metar za metrom od onog delikatnog jela, doknaši stomaci, najzad, ne mogahu više da ne reaguju, emu se onda monarh TuVitmožda još više za io nego ogledalima. Odlu no smo odbili da se poslužimoakonijom, daju i poglavici na znanje znacima kako smo mogli, da nismo gladni,da smo baš pred polazak dobro doru kovali.Kad je monarh dovršio obed, stali smo na najdosetljivije mogu ne na ineispitivati o glavnim produktima toga kraja, i da li se neki od tih produkatadaju korisno upotrebiti. Najzad, kao da je poglavici postalo jasnije šta miho emo, on nam je predložio da odemo na jedno mesto obale, gde ima, uveravao jepokazuju i prstom na jedan primerak, neobi no mnogo »finog morskog zalogaja«.Nama je dobro došlo da se na taj na in rešimo one uklju enosti u gomilidivljaka, i rado pristadosmo da odemo do obale. Izišli smo daleko iz šatorapra eni svim stanovništvom, otišli do jugoisto nog kraja ostrva, ne132daleko od zatona gde je stojala usidrena naša la a. Tu smo ekali otprilikejedan as, dok nisu stigli na mesto etiri una. Uro enici nas onda odvezoše donek"og drugog grebena, g e smo videli neobi no viliku koli inu one životinje,ve u nego što je ikada video i najstariji mornar na severnim ostrvskim grupama,koje su znamenite po tom trgova kom artiklu. Mogli smo odmah napuniti bardvanaest la a. Najzad su nas prevezli do la e, gde smo se oprostili od TuVita,koji nam je obe ao da e nam za 24 asa doneti toliko galipagokornja a i patakakoliko . samo može stati u njegove unove. Za sve to vreme nismo u ponašanjudivljaka zapazili baš ništa što bi moglo krenuti sumnju, sem možda onogsistematskog pridolaženja ljudi dok smo išli od la e do sela.XXPoglavica je održao re , i mi smo se vrlo brzo snabdeli svežim provijantom.Kornja e su bile osobite, a patke su imale daleko bolje, mekše i so nije mesonego naša pernata divlja . Zatim su nam, na našu želju, ivljaci doneli velikekoli ine mrkog celera i skorbutove trave, uz to još krcat un svežih i sušenihriba. Celer smo u slast jeli, a skorbutova trava je pomagalanašim bolesnicima.Dobili smo još i druge vrste svežeg provijanta, neke školjke, na primer, koje suukusom potse ale na ostrige; zatim još mnogo morskih rakova, jaja od albatrosa idrugih ptica, sa ugasitom ljuskorti. Još smo utovarili i dobru meru svinjskogmesa, od životinje koju sam ve spomenuo, i koja se našim ljudima veoma dopala,dok je meni m'irisala na ribu, i uopšte bila nepodnošljiva. U zamenu za te

stvari obdarili smo mi divljake plavim perlama, nakitom od lima, kiinovima,noževima i komadima crvene oje, ime su oni bili veoma zadovoljni. Na obali smootvorili regularan trg; trgova ki poslovi su svršavani sa svima znacimapoverenja, i u jednom poretku koji, posle ponašanja divljaka u selu Klokklokjedva da smo smeli o ekivati.133_.:: odnosi potrajali su više dana; grudoiazile su k nama na la u, agrupe ..* pravile su izlete u unutrašnjost — sve u Ijem redu. Lako a sa kojom sedolazilo do »finih niorskih zalogaja« i predusretljivost uro enika uticali suna kapetana da, prvo, stupi u pregovore sa TuVitom zbog izgra njeprostorija za uvanje ribe, i, drugo, zbog nagrada njemu i ljudimakoji bi uzeli na sebe da pribiraju i spremaju što više odonog artikla. A dotle bismo se mi, koriste i se lepim vremenom, otisnuli jošdalje u južnom pravcu. TuVit se inio veoma zadovoljan da u e upogodbe. Pregovori su najza na za ovoljstvo obeju stranadovršeni; im se u ine sve pripreme, da se na odre enim mestima na kopnu sagradisve potrebno, posvršavaju svi poslovi za koje su potrebni svi naši Ijudi, daemo mi posle toga na put, sa izuzetkom trojice naših Ijudi, koji eostati na ostrvu da nadgledaju posao, i a divljake pou avaju u sušenjumorskih životinja. Termini i nagrada e se sra unati naknadno, u srazmeriprema trudu divljaka za vreme našeg otsustva. Za izvesnu koli inuspremljenih artikala, izvesna koli ina perli, noževa, i crvene materije — to jebio koli nik za izra unavanje nagrade.O »finom morskom zalogaju«, o tom važnom trgova kom artiklu, o na inu kako sespravlja, re i emo ovde nekoliko re i. U izveštaju jednoga putnika po Južnimmorima itamo slede e:»Ta vrsta mekušca poznata je pod francuskim imenom »fini morski zalogaj«. Ako sene varam, uveni Kivije nazvao ga je gasteropoda pulmonifera. Ima ga mnogo naobalama ostrva u Tihom okeanu, a sabira se osobito za kineske pijace, gde sesmatra istovetnim, i istom cenom pla a, kao i ona mnogopominjana, za jeloukvisna pti ja gnezda. Ta pti ja gnezda sastoje se iz neke piktijaste mase, kojuverovatno laste nalaze u telima onih mekušaca. Mekušci nemaju ni ljuske ni nogu,samo usta i stražnji otvor, a mile u plitkoj vodi pomo u svojih elasti nihprstenova, kao crvi, ili gusenice; tu ih, kad je voda vrlo plitka, opazetamošnje laste, i onda, dugim i šiljatim kljunovima, za134bodenim u meku životinju, upaju pikti; snastu materiju, koju, kad se osuši, upotre^..<»..». ^.gra enju tvrdih delova gnezda.Sam mekušac je duguljast, od 3 do 18 ali video sam primerke i od dve stope duizvesno doba godine, verovatno u vreme sparivanja, gmižu po pli acima obi noudvoje. Kad je sunce najja e, kad se vo a isto smla i, približuju se obali, iponekad na tako plitka mesta, da, kad do e oseka, ostanu na suvoj zemlji. Alioni ne legu svoje mlade u plitkoj vodi; na takvim mestima ih nikada ne vidimo; akad stanu dolaziti iz duboke vode, ve su odrasli. Hrane se pretežno onimzoofitima koji prave koral.Lovi se taj mekušac obi no na duibini od 3—4 stope; izvuku ga na suvo, rasporenožem na jednom kraju, i kroz tu ve u ili manju usekotinu pritiskom se isteradrob. Zatimse životinja ispere, pa se onda kuva jedno odre eno vreme,' nimalo ni mnogo; posle toga se zakopa u zemlju na etiri asa, paopet prokuva, i najza osuši bilo na vatri bilo na suncu. Oni što su sušeni nasuncu više se cene, ali je zato potrebno tri puta više vremena. Ako su dobroosušeni, drže se na zgodnom mestu i po dve godine dana bez kvareži;ipak ih treba svakih nekoliko meseci, recimo etiri puta godišnje,pregledati, zbog eventualne vlage i truleži.Kinezi smatraju »fini morski zalogaj« za osobitluksuz, i veruju da ta hrana neobi no ja a i održava telo, i obnavlja nervni sistem ako se u velikim uživanjima iscrpeo.

Kad smo se u svemu sporazumeli sa divljacima, preneli smo na kopno sve potfebnealate za kr enje i gra enje. Izabrali smo prostrano ravno mesto, ublizini isto ne obale zatona, gde je bilo dosta i šume i pija e vode, i ne mnogodaleko od onih grebena gde se hvata »fini morski zalogaj«. Svi krenusmoenergi no na posao, i za kratko vreme, na veliko udo uro enika, oborili smodovoljan broj drveta, i toliko ih spremi!: za gra u da smo ostali posao mogliostaviti na trojic Ijudi koji su imali posle nas da ostanu. To subi;.135Džon Karson, Alfred Haris i Peterson (svi iz Londona, mislim), a bili su sedragovoljno ponudili da ostanu.Krajem meseca sve je bilo spremno za naš polazak. Ranije smo jedared govorili dane emo oti i dok se ne oprostimo od sela; a sada je TuVit toliko navaljivao nanas da ispunimo obe anje, da nam je izgledalo nezgodno da mu u inimo nažao.Ube en sam da niko od nas nije u to vreme sumnjao u iskrenost uro enika. Vladalisu se uvek pristojno, svojski su nam pomagali u poslu, donosili esto robu i beznagrade, i nikada ništa nisu ukrali, mada su, raduju i se beskrajno kad im štopoklonimo, dokazivali da ti predmeti imaju za njih osobitu vrednost. Žene subile još i naro ito uslužne, i zbog svega toga, kakvi bismo ljudi mi bili da smose usudili na jednu jedinu misao nepoverenja prema takvom svetu:' No posle veomakratkog vremena pokazalo se da je sva ta Ijubaznost bila samo rezultat jednogprepredeno zamišljenog p{ana da se nama do e glave, i da su ti ostrvljani, zakoje smo mi imali toliko pozitivnih ose anja, ipak bili najvarvarskiji,najlukaviji nitkovi ovoga sveta.Februara 1og prešli smo na kopno sa namerom da odemo u selo da se odmorimo.Mada, kao što je re eno, niko ni'u snu nije sumnjao da nas eka neko zlo, ipaksu, kao uvek, preduzete bile sve mere predostrožnosti. Sestorica naših ljudiostalo je na la i, sa zapoveš u da nijednom divljaku ni pod kojim izgovorom nedopuste da se približi la i dok smo mi otsutni i da za sve vreme imaju biti napalubi. Zaštitne mreže podignute, topovi napunjeni duplim karte ima, a malitop i kanisterima sa puš anim mecima. La a je bila usidrena jedva milju okopna, tako da joj se nikoji. un ne bi mogao nevi en priku iti, naprotiv, bio biodmah do ekan punom vatrom.Naša ekspedicija, prema tome, manje šest Ijudi na la i, imala je svega tridesetdva lana. Bili smo naoružani do zuba, sa puškama, pištoljima, jataganima; semtoga svaki od nas imao je za pojasom još i duga ak mornarski nož. Na obali nasje do ekala stotina crna kih izaslanika koji su nas imali pratiti do sela.Primetili smo, na veliko svoje iznena enje, da su svi136došli ne naoružani. A kad smo se obratili Tuza objašnjenje utoj stvari, odgovorio je: Mati n: vi pa si što je zna ilo da jenepotrebno oružje kaa su svi bra a. Primili smo to kao re iskrenu iprodužili ka selu. Prošli smo izvor i potok o kojem sam ranije govorio, iušli u klisuru koja je kroz vena brda vodila prema selu. Taklisura bila je veoma stenovita i teš'ko prohodna, tako da smo se prviput samo sa velikim teško ama proverali kroz nju. Dužina klisure mogla je bitiod IV2 do dve milje. Krivudala je u svima mogu im pfavcima me u fordima ibrežuljcima (verovatno da je nekada bila korito brdskog potoka), imala je nasvakih 20 jardi novu naglu okuku. Strane klisure su se svugde dizale bar 70 do80 stopa okomito u visinu; a na neklm mestima su dostizale neobi nuvisinu, zatvarale klanac toliko da je svetlost jedva dopirala u nj. Prose naširina klisure iznosila je oko 40 stopa; , a ponekad bi se tako suzila da višeod 5 do 6 ljudi nije moglo uporedo prolaziti — ukratko, nigde boljegmesta za zasede; i nehotice smo se svi, pri ulasku u klanac, pipnuli po oružju.Kad se sada setim naše neverovatne ludosti, najviše mi je nokako smo se mogli tako potpuno predati u vlast i u ruke nepoznatim divljacima;dopustili smo ak da za vreme marša oni idu ne samo ispred, nego i pozadi nas.Uzdali smo se valjda u to što su crnci bili nenaoružani; zatim u dejstvo našihpušaka koje divIjaci nisu poznavali; i najviše valjda u toliko puta

zasvedo eno prijateljstvo tih odvratnih nitkova. Pet do šest crnacaušlo je pre nas, tobož da kr e put, sklanjaju zbilja krupno kamenje iostale prepreke sa prolaza. Za njima srno išli mi, kora ali u gomili paze i dase nikako ne razmrvimo u grupe. Naposletku je maršovao glavni deodivljaka, sve u najboljem redu i pristojnosti.Piters, ne'ki Vilson Alen i ja išli smo sa desne strane i pažljivo posmatralineobi ne slojeve istrmog i nad nama nadnetog kamenitog zida. Upala nam je u o ijedna pukotina, dosta široka da jedan ovek bez teško e u e u nju, i koja seprotezala nekih 18 do 20 stopa uspravno, pa onda savijala nalevo. Visinapu137kotine, koliko smo mi mogli videti iz klisure, iznosila je do 60 ili 70 stopa.Iz pukotine je virilo neko zakržljalo džbunje Koje je nosilo plod nalik nalesku. Ja, zainteresovan, uvu em se askom u pukotinu, uzaberem nekolikoplodova, i htedoh brzo natrag. Okrenuvši se Video sam da su i Piters i Alen ušliza mnom. Zamolih ih da se vrate, jer nema mesta za dvojicu, a ja u im ve datiod onih oraš a. Oni me poslušaše, po oše natrag, i Alen je ve i bio stigao doizlaza, kad ja odjedared osetih potres, potres jedan koji ne umem sravniti ni saim što sam ikada doživeo, i od kojega mi je došla misao, ukoliko sam uopšte biosposoban za misao, da se sav temelj globusa zaljulja, i da je to as opštepropasti.XXIKad sam o'šao k sebi, osetio sam da sam polu ugušen, u potpunom mraku, poditavom masom trošne zemlje koja je još neprestano padala na mene sa svihstrana, i pretila da me potpuno sahrani. Uplašen do ludila od te misli, u inihajan napor i uspeh da stanem na noge. Stojao sam nekoliko trenutaka nepomi an,

pokušavao da shvatim šta mi se desilo i gde se nalazim. Tada za uh mukloje anje, pa onda tih glas Pitersov, koji je tražio da mu, ako Boga imam,pomognem. Nekako sam uspeo da koraknem dva tri puta ispred sebe, kada sepreturih preko glave i ramena Pitersovih, koji je, kako sam se brzo uverio, biozatrpan srušenom zemljom do struka, i o ajno se naprezao da se oslobodipritiska. Stadoh i ja, svim silama kojima sam još vladao, raskopavati sa njegateret, i najzad mi po e za rukom a ga podignem.im smo se toliko sabrali od zaprepaš enja i straha da smo mogli razumnorazgovarati, izveli smo obojica zaklju ak da su se zidovi pukotine, u koju smose usudili u i, sklopili nad našim glavama — bilo zbog nekog potresa u prirodi,bilo zbog sopstvene svoje težine, i da smo mi, prema tome, izgubljeni, živisahranjeni. Neko vreme bili smo potpuno u vlasti naju138

žasnijeg samrtnog straha i o ajanja. Nema straštu^j stanja od onoga ukoje je nesre a bacila nas: cmi pomr ina, strahovit pritisak naplu a, zaguš: parenja vlažne zemlje, uza sve to grozovito =_. da nam jesu ena sudbina mrtvaca — srce u ove:u se prosto davi od straha koji se ne daizdržati, koj; se ne da zamisliti.** Najzad, Piters predloži da se pokušamo sna i u svojoj tamnici, da pipanjem pozidovima oko sebe tražimo, i može biti ipak i na emo neki otvor. Taj me jepredlog malo ohrabrio; ja pokušah da probijem neki put kroz nagomilanu zemlju.Tek sam koraknuo, opazih zrak svetlosti; osetio sam odmah da mi je laknulo;barem se ne emo ugušiti. Stadosmo se uzajamno hrabriti. Uspentfali smo se najednu gomilu survina, a posle toga napora smo se ve lakše približavalisvetlosti, plu a su nam ve lakše mogla da dišu. Uskoro smo razlikovali ipredmete oko sebe. Nalazili smo se na onoj ta ki gde je pukotina savijala ulevo.Još jedan kratak napor oko uklanjanja zemlje, i mi se na osmo na samom laktu, i,na najve u našu radost, spazismo jednu duga ku ispukotinu koja je išla visokonagore, ve inom pod uglovima od 45°, nekad još strmenitije. Nismo moglisagledati ceo otvor; ali sude i po velikoj koli ini svetlosti, koja je kroznjega prodirala, bili smo uvereni da emo na vrhu otvora (ako, tojest, na nekina in dospemo do vrha) morati na i izlaz u slobodan vazduh.

Ta4a meni do e na um: da smo nas trojica išli bili u šupljinu, i da ne znamo štanam je sa drugom Alenom: odmah smo se vratili da ga potražimo. Posle dugogtraganja i mnogih opasnosti da se zemlja nd nama ponovo ne odroni, povika najzadPiters da je naišao na Alenovu nogu, ali da mu je tžlo tako duboko pod zemljomda o spasavanju nema ni govora. To je, nažalost, bilo ta no, i siromah ovek jesigurno ve davno umro. Teško nam je bilo, ali telo smo morali ostaviti, a mismo se polako stal'i probijati ka savijutku. Širina one raspukotine bila jejedva tolika da stanemo u nju, i, posle nekoliko jalovih pokušaja da prodremogore, opet nas je obuzelo o ajanje. Ve sam139ranije spomenuo da se lanac brda kroz koji vodi klisura sastoji od nekakva mekogkamena. Strane raspukotine kroz koju smo mi sad hteli gore, bile suod istog kamena, i zato što su bile vlažne, tako klizave, da se noga jedvadržala na njima, i to još na manje strmim mestima, a gde je zid stojao skorouspravno, teško e su dakako bile još nesravnjeno ve e i, kako se namainilo, nesavladljive. Ali, mi smo iz o aja crpli hrabrost; zabadalismo svoje duge noževe u meku materiju, ukopavali se tako do nekog tvrdogliskuna, koji je ovde onde provirivao iž zemljine mase, i stigli najzad na jednuvrstu prirodne platforme, o a'kle se video, na kraju jedne gusto pošumljeneklisure, deo plavoga neba. Pogledavši sada, naravno, mnogo spokojnije,natrag u pukotinu kroz koju smo prošli, videli smo po njenimstranama sasvim jasno da je ona skoro postala, i odatle smo zaklju ili da nam jeonaj potres, koji nas je bio sahranio, u isti mah i otvorio ovaj put za izlazak.Obojica smo bili tako slabi i iznureni da smo se jedva držali na nogama igovorili — i zato Piters predloži da opalimo nekoliko hitaca iz pištolja, itako dozovemo drugove u pomo . Pištolji su nam, sre om, ostali zapojasom, dok smo ostalo oružje izgubili pod zemljom. Sre om —kasniji doga aji su potvrdili da je to bila sre a — u meni je tinjala nekasumnja a ne e biti dobro ako divljacima odamo mesto gde se nalazimo.Odmarali smo se itav as, i onda opet probijali uz pukotine; nismo mnogo dalekootišli, kad odjedared za usmo užasno i otegnuto urlanje. Najzad smo se popeli done ega što bi se moglo nazvati, recimo, gornja površina: od platforme pa dotle,put nas je jednako vodio ispod zasvo enih stena i nekog zelenila visoko gore nadnama. Veoma oprezno smo se najzad dovukli do nekog malog otvora, kroz koji smomogli baciti pogled uokrug po okolini, i onda nam odjedared, i na jedan pogled,bi jasna sva strahovita tajna zaronjene šupljine.Mesto odakle smo virili bilo je daleko od najvišeg vrha brdskog lanca.Pedeset koraka nalevo140protezala se ona klisura u koju su, bez trunke podozrenja, ušla naša trideset idva oveka. Ali na liniji dužoj od stotinu jardi korito klisure bilo jeispunjeno haoti nim survinama više nego jednog miliona tona kamena i zemlje,koje su bile vešta kim putem srušene. Sredstva kojima je taj bedem oboren, bilasu prosta, i lako ih je 'bilo uo iti, jer su se još sasvim jasno videli tragovitoga ubistvenog plana. Na nekoliko mesta od isto nog kraja klisure — mi smo sesada halazili na zapadnom njenu kraju — videli smo od mesta do mesta drvenokolje pobodeno u zemlju. Na tim ta kama masa nije popustila; ali už onoga zidasa kojega se masa srozala stojala su udubljenja sli na onima kojima sepotkopavaju stene kad ih treba rušiti, i dokazivala su da je isto onakvo koljebilo namešteno na itavih 300 stopa uz ivicu kllsure: po jedan kolac na svakiaršin razmaka, i sve kolje jedno deset stopa za ivicom klisure. Jaka užad odloze još su visila na zaostalom kolju: bilo nam je jasno da je takvo uže išlo odkraja do kraja kolja. Ve sam spomenuo udnovate slojeve mekanog kamena; mojopis one duga ke i uske raspukotine, kroz kogu smo se spasli iz groba,objašnjava valjda dosta^ dobro prirodu tih slojeva. Naime, slojevi leže tako, dase na svaki potres brdo mora rascepiti po uspravnim linijama, paralelnim izme usebe, i da prema takvom stanju stvari nije potrebna mnogo velika veština da setaj efekat vešta ki izazove. Takvom slojevitoš u koristili su se divljaci daizvrše svoje izdajni ko delo. Delimi no cepanje zemlje — 1—2 stope duboko —

postigli su divljaci pomo u dugog reda zabijenih kolaca, a ostalo je došlo usledkrepkog vu enja užeta. Svako uže, koje je išlo od vrha koca preko ivicebrežuljaka — vukao je po jedan divljak. Na taj na in je dobijena jedna ogromnapoluga, koja< je imala snagu da i itavu padinu brda sru i na dno klisure. Prematome nam je i sudbina naših drugova bila potpuno jasna. Jedino smo se nasdvojica spasli od užasne propasti, i mi smo sad bili jedini živi beli ljudi narostrvu.141XXIIPoložaj naš bio je ništa manje strašan nego u momentu kad nam je došlo_ dosvesti da smo živi sahranjeni. Pred nama je stojalo dvoje, ili da nas divljaciubiju, ili da ostanemo me u njima kao bedni njihovi zaroblienici. Naravno, zajedno izvesno vreme bismo se mogli kriti od njih, po bregovima, ili upukotinama, odakle tek što smo izišli; no ili bismo naposletku propali od dugepolarne zime i gladi, ili bisnio se, traže i skrovišta, najzad odali.Po ostrvu, kako smo sad opazili, gmizalo je od crnaca na sve strane: podolazilisu na tankim splavovima sa raznih južnih ostrva, sigurno da pomognu oteti ioplja kati la u. Zasada je la a još mirno ležala u zatonu. Naši drugovi daklejoš nisu slutili šta im se sprema. Kolika je sada bila težnja nas dvojice da smorrie u njima, da im pomognemo ute i, ili. da u pokušaju odbrane zajedno s njimaumremo! Ali, k'ako da im damo znak, a da sebe ne upropastimo, i još i sa velikimpitanjem: da li bi im znak opomene uopšte mogao koristiti. Opaliti iz pištolja,to bi bilo dovoljno da im se da na znanje da se zlo dogodilo; ali im taj pucanjne može u isti mah re i i to da im je jedini spas ako se što pre otisnu izzatona na more; ne može im re i da više nije pitanje asti da ostanu, jernjihovih drugova nema više me u živima. Badava bi uli pucanj: pripremiti se zaodbranu bolje nego što ve jesu, nego što su uvek bili.i tako ne mogu. Dakle, odpucanja sa naše strane nismo se mogli nadati nikakvom dabru, a možda zlu, i zatosmo odustali od toga znaka.Najbliža misao zatim bila nam je: da požurimo na žalo, dogradimo jedan od etiriuna koji su ležali u dnu zatona, i da pokušamp odveslati do la e. Ali nam jeodmah bilo jasno da se taj plan ne da izvesti. Kao što sam ve rekao, ostrvo jebilo prepuno criiaca, koji su se, da ih sa la e ne bi spazili, zavla ili i krilipo džbunju i iza okuka. Baš se u neposrednoj našoj blizini zadržavao jedan odredcrnih boraca, pod zapovedništvom TuVita: oni su nam baš i smetali na jedinomputu kojim bismo mogli si i do zatona; a verovatno su tu142ekali na paja anja, pa da izvrše napad na la '. unovima je bilo crnaca,doduše nenaoružanih, je oružje sigurno ležalo spfemno negde u blizinL i i*. smomi bili primorani da ostanemo u zaklonu, i prosto kao posmatra iestvujemo u boju koji tek fa« nije planuo.

Posle pola asa opazili smo a južnim šiljkom z tona plove oko 60—70 splavova iraznih amaca, puii. crnaca. Kako se inilo, nisu imali drugog oružja do kratkihbuzdovana i gomile kamenja u dnu unova. Naskoro se sa druge strane pojavilaopet flotila, isto tako opremljena, i sa još više amaca. I ona etiri una sebrzo napuniše divljacima, koji su iskakali iz džbunja i žurili da stignu svojedrugove. I tako, za manje vremena no što je meni trebalo da stvar ispri am. la anaša se našla opkoljena velikom koli inom tih besomu nika, koji kao da su bilirešeni da se po svaku cenu do epaju plena.Teško je bilo i za trenutak posmumnjati u njihov uspeh. Ona šestorica, ma kolikohrabri, n^ mogu biti dovoljni kao posluga oko topova; sem toga, sa takonejednakim snagama borba se ne može dugo voditi. Ja sam jedva mogao sebi dapretstavim da e oni tamo uopšte pokušati da se brane; ali u tome sam seprevario. Uskoro ih videsmo na poslu oko užeta, a uskoro se la a okrenu tako daje desnom stanom gledala u unove, koji su u taj mah bili na domašaju metka izpiitolja, dok su splavovi stojali otprilike na etvrtinu milje pod vetrom. Iznekog nepoznatog razloga, verovatno usled uzbu enja naših sirotih drugova, kojisu se videli u o ajnom položaju — vatra sa palube nije imala nikakvo dejstvo.Nijedan un nije bio pogo en, nijedan ivljak ranjen; meci, ili nisu ni

domašali, ili su otskakali nekuda iznad njihovih glava. Jedino dejstvo je bilogrdno iznena enje divljaka zbog tutnja i dima; u jedan mah sam se ve ponadao dae se okaniti svoje namere, i vratiti na kopno. I tako bi se verovatno desilo,da su naši ljudi otvorili puš anu paljbu; to nebimoglo pro j bez uspeha, jer suunovi bili veoma blizu; i ako niita drugo, postiglo bi se bar toliko da se nepribližu; la i još više, a me utim se sa druge strane la e143 .: .; paljba i na splavove. Mesto toga, naši Ijudi dazvoliše da unari do usebi i da se uvere da me u njima nikome nije ništa; a oni, posa,da, jurnuše naprotivnu stranu, da do ekaju splavare.Vatra je na toj stani imala užasno dejstvo. Sindžirlije iz velikih topova sujedno sedam do osam splavova doslovce raznele, 30 do 40 divljaka ubile, a okostotinu njih, užasno ranijenih, oborile u more. Ostatak, užasnut do sumanutosti,naže bezobzirce u bekstvo, ne brinu i ni da pokupe iz vode svoje ranjenedrugove, koji su plivali na sve strane, lelekali i vikali u pomo . Ali, tajveliki uspeh došao je suviše kasno za naše ljude. unari, oko 150 ljudi, ve subili na palubi, popentrali se koje preko mreža, koje preko lanaca, još pre negošto je lunta i prinesena topovima sa >one stane. Životinjskoj jarosti divljakasad se nikoja sila ne bi mogla odupreti. Za tren:oka naši su ljudi bili oboreni,izgaženi, prosto u komade raskidani.Kada su to opazili, povratiše se i splavari, i nabrzo stigoše i oni u plja ku.Za pet minuta je naša la a postala najžalosnija slika pustošenja i bestijalnoguništavanja. Palubu su cepali, kidali, prosto razvalili; užad, jedra i alateuništavali. Gurali su stažnji deo la e, amci su odasvud unaokolo pristizali;množina divljaka, plivaju i, tako e je pomagala; najzad pošlo je besomu nicimaza rukom — kad je i kabel kotve bio sklizao — da la u doteraju do obale, i datamo predadu TuVitu. On, kao neki pravi general, za sve to vreme stcvjao je najednoj posmatra nici na brdu; a sada, kad je sve bilo svršeno, pobedaizvojevana, sišao je da što 1 pre stigne na žalo i primi, me u svojim crncimaborcima, svoj deo plja ke.Kad je TuVit sišao, mogli smo i nas dvojica iza i iz zaklona, i malo izvidetibrdo u okolini pukotine. Na 50 jardi od njena izlaza videli smo jedan maliizvor, gde smo se, užasno žedni, napili vode; a malo dalje i nekoliko džbunovaonih oraš a o kojima je ve bila re . Oraš i su bili veoma ukusni, otprilikekao lešnici. Napunismo šešire, ispraznismo ih u pukotini i vratismo se da ih jošjedared napunimo. Dok smo mi tako brali vo ku, poplaši nas šušanj u šibljaku, imi se ve hte144osmo povu i u zaklon, kad se jedna velika crna pt nespretno i sporo podiže izgustiša. Ja sam se tako izr nadio, da nisam znao šta treba da radim; aliPiters, prisebniji, sko i do nje, i zgrabi je za vrat pre no što je uspela dapobegne. Ona se užasno otimala i pištala, tako da smo je ve hteli pustiti,strahuju i da e alarmirati nekog divljaka, koji bi se još mogao nalaziti negdeu blizini. Jedan udarac nožem u ini, me utim, svemu kraj, i mi odvukosmo divljau pukotinu, zadovoljni što smo za itavu nedelju dan snabdeveni mesom.Zatim smo opet izišli u izvi anje, i usudili se da si emo bar delom niz južnukosu brda; ali nismo našli ništa više što bi nam moglo poslužiti kao hrana.Stoga, nakupivši samo nešto suvaraka, okrenuli smo natrag, tim pre što smospazili nekoliko odeljenja divljaka koji su se sa plenom vra ali u selo.Najpre a briga nam je sad bila da svoje skrovište što bolje osiguramo. Onu rupukroz koju smo, kao što je poznato, ugledali deli plava neba, pokrili smona upanim šipražjem, a ostavili smo samo toliki otvor koliko da mpžemopregledati zatan, tako, naravno, da mi sami pri tom ne budemo vi eni. Kad je toudešeno, bili smo veoma zadovoljni svojim sigurnim položajem; jer, zaista, diklegod ostanemo u pukotini, potpuno smo sigurni da nas niko ne može na i. Nigdenismo opazili znak koji bi svedo io da su divljaci ikada dolazili u tu rupu;ali, setivši se da je pukotina, 'koja nas je dovde dovela, postala tek malo as,i usled odronjene kose brega, i da drugog prilaza k njoj nema, uplašili smo seda nam je time otse ena mogu nost da si emo i iza emo. Rešili smo se da emo

zgodnom prilikom dobro ispitati vrh brda, a me utim smo motrili kretanjedivljaka.Crnci su pretvorili našu la u u pravu olupinu i spremali se sad da je zapale.Naskoro smo videli kako se diže gust dim kroz glavnu rupu na palubi; a odmahzatim probio je jak plamen iz prednje kabine. Užad, katarke, i ostaci od jedrilaodmah se zapališe, i vatrse naglo širila na palubi. Ipak se još prili an brojd;ljaka zadržavao na njoj, udaraju i i dalje sekirama, kamenjem i topovskimmecima po klinovima, i po10 Avanture Gor ona Pima 145;,^f {' jf...;: i bakru; bilo ih je, koje na žalu, koje— i. na splavovima, ne manje od 10.000 nepoco la e, ne ra unaju i tu gomile koje su, sepien, razmilele po unutašnjosti ili se prevozile;ma ostrva. Znali smo da je katastrofa 'blizu, i ni.... se prevarili. Prvo je došao mali potres (mi smoža, na mestu gde smo bili, osetili kao galvansku struju),ali bez ikakvih vidljivih znakova eksplozije. Divljacisu se za izvesno vrerae zbunili, i prestali da rade i dagraje. Taman su opet prionuli na posao, kad na palubipokulja jedna strahovita masa dima kao neki težak oblak pred oluj — a iz utrobe toga dimaxsuknu stub živoga plamena, koji je išo valjda itavu etvrtinu miljeu visinu. Pa se onda odjedared taj plamen kružno raširio, i, kao ma ijom, ispunio se odjedared sav vazduhjednim užasnim haosom od koma a drveta, metaka,ljudskih udova, i najzad je došao potres u svoj svojojstrahoti (koji je i nas obojicu oborio), dok je u brdimajednako odjekivala grmljavina, a gust pljusak si ušnihkomada padao u svima pravcima oko nas.Pokolj me u divljacima bio je daleko strašniji nego što smo mi mogli o ekivati;oni su zbilja pretrpeli punu odmazdu za gadno izdajstvo. Bar hiljadu, njihpoginulo je u eksploziji, a isto toliko ih je ležalo u teškim ranama. U zatonuje bukvalno krkljalo od Ijudi koji su se otimali od smrti i feoji su se davili;a na kopnu je izgledalo još mnogo gore. Svi su bili kao s uma sišli zbogiznenadne, nagle i potpune svoje katastrofe, i niko nije inio pokušaje uzajamnepomo i. Odjedared, njihovo se ponašanje iz osnova promenilo. Iz tupe uko enostisu odjedared, bar nam se tako inilo, prešli u stanje divljeg U2Jbu enja, pa elida nasr u kao sumanuti, okružili jednu izvesnu ta ku na žalu sa izrazomnajstrašnijeg užasa, besnila i radoznalosti na groznim njihovim licima, i urlalisu bez prestanka koliko su im grudi dopuštale: »Tekelili! Tekelili!«Zatim smo videli da je je no veliko odeljenje otišlo u brda, i posle kratkogvremena vratilo se odande nose i drveno kolje. Kolje su spustili tamo gde jegomila bila najguš a; ta se gomila sad malo razdelila, i mi smo mogli videtipredmet celoga toga uzbu enja. Opazili146smo da nešto belo leži na zemlji, ali nismo odmah brali šta je. Najzad smopoznali da je to kostur on ri'eobi ne životinje sa skrletnim zubima i noktimakoji smo uhvatili bili 18tog januara. Kapetan je bio nare dio da se sa uva koža,sa namerom da je ispuni i odne* u Englesku. Se am se da je, baš pre no što emopristat uz ostrva, izdao bio neka nare enja u istom smislu koža je biladonesena u kabinu i spremljena u jedar sanduk. Eksplozija ju je zatim izbacilana obalu: ali sad nismo mogli dalje da razumemo: zašto j'e bilo me u divljacimatoliko uzbu enje ofco nje. Svi su stajali okc mrtve životinje na izvesnomrazmaku, a niko se nije usudio da joj se približi. Postepeno su je ogradilitarabom od kolja, a onda je sva rulja nagla da beži prema unutrašnjosti ostrva,derii i se opet iz glasa: »TekeliU! Tekelili!« ,XXIIINekih sedam dana posle toga doga aja ostali smo nas dvojica u svome zaklonu, iizlazili samo ponekad, po oraš e i vodu, i to sa najve om opreznoš u. Na

zgodnom mestu bili smo na inili sebi jednu vrstu senice; pod tom senicom senalazilo ležište od suva liš a, a tri velika ravna kamena služila su nam kaoognjište i sto. Vatru srao palili teško, izbijaju i iskru trljanjem drveta odrvo, mekanog o tvrdo. Ptica ona imala je osobito dobro, mada malo krpavo meso.To nije bila morska ptica, nego jedna vrsta buka a, sa crnim, ponegde sivopoprskanim perjem, i 'krilima koja su u srazmeri sa telom bila majušna. Kasnijesmo videli tri ptice te vrste u našoj blizini; verovatno su tražile onu koju smomi ubili; ali kako nikako nisu sedale, nismo ih mogli uhvatiti.Dok nam je trajalo meso od ptice, nismo trpeli od nedostatka u hrani; ali sadaje bilo vreme da se negde obazremo za plenom. Oraš i ne mogu sasvim utišatiglad; sem toga, nas su od njih bolela creva, a kada bismo ih mnogo jeli —. ondai glava. Videli smo nekoliko ogromnih kornja a u bilizini obale, na istok odnašeg brda, i spazili smo da bi ih bilo lako uhvat " 10« '147samo kad bismo bili sigurni da nas ne e spaziti urd enici. Rešili smo da emopokušati da si emo na obalu.Prvo smo se po eli spuštati južnom stranom, koja je izgle ala najprirodnija; alitek što smo prešli oko sto jarda, kada, kao što srtlo uostalom i predvideli,sude i po okolini na vrhu brda, kada nas odjedared prese e jedan ogranakklisure, onaj u kojoj nam je izginula družina. Išli smo još jednu etvrtinumilje ivicom te jaruge, kad nam se opet prese e put, sada provalijom, neobi nedubine; kako se njenom ivicom nije dalo kora ati, vratili smo se istim putemnatrag.Udarili smo sada na.istok ali sa ta no istim rezultatom. Posle punog asaveranja, pri emu smo sto puta mogli skrhati vrat, našli smo se odjedared uogromnoj jednoj provaliji od crnog granita, sa nekom finom psašinom na dnu, i izkoje je jedini izlaz bio — težak put kojim smo i došli. Ispentrali smo se dakles mukom onamo odakle smo i pošli, i pokušali onda da okrenemo sa izvi anjem nasever. Tu je valjalo budnim okom paziti na svaki manevar, jer bi nas najmanjinehat mogao odati pred neprijateljima u selu. Puzali smo sv<e vreme na rukama ikolenima, a ponekad smo i sasvim polegali i od džbuna do džbuna provla ili svojatela. Neko yreme smo na taj na in odmicali, kad se odjedared na osmo opet prednekom provalijom, dubljom od svih dosadanjih, i fcoja je vodila pravo u glavnuklisuru. I tako se naše strahovanje potvrdilo. Našli smo se sasvim otse eni oddonjeg sveta. Iznureni naporom, vratili smo se na svoje mesto, pali na prostrtoliš e i prespavali nekoliko asova u dubokom snu.Posle tog besplodnog traženja po okolini bavili smo se ispitivanjem vrha našegbrda, ne bi li se mož a tu pokazala neka mogu nost stvarne pomo i. Videli smo dahrane nema, sem onih nezdravih oraš a, i neke vrste skorbutne trave, koja jerasla svega na jednom sasvim ograni enom kvadratu zemljišta. Februara 15og, akota no znam, nije više bilo ni travke od te biljke, a i oraš i su se jakoproredili. Situacija nam je dakle postala neobi no teška. (Toga dana smoopazili na: jugu nekoliko, ogromnih traka onog148sivkastog isparenja o kojem sam ve govorio). .'ra 16og opet smo tumarali po bedemu našene bi li se našao nekakav neo ekivani izlaz; ali uman. Sišli smo ponovo u onu rupu u kojoj smozatrpani, u nadi da e se tu pokazati kakav hodr:na glavnu klisuru. I tu je traženje ostalo jalovo; našusmo svega, i poneli sobom, jednu pušku.Februara 17og smo se opet digli u ispitivanje, rešeni da malo bolje razgledamoonu provaliju od crnog granita, u koju smo bili dospeli prilikom prve našeekspedicije. Setili smo se da smo jednu od obi nih pukotina te provalije samodelimi no razgledali, i sada smo hteli da je savesno pretražimo, mada se nismoni emu naro itomu nadali.Sišli smo bez velikih teško a, i toga dana smo dakle, sasvim mirni, stalipažljirvo ispitivati. Mesto je bilo udnovato: teško je verovati da je takvopostalo prirodnim poreklom. Sa kraja na kraj, sa istoka na zapad, i ra unaju i

sve vijugotine, provalija je mogla meriti do 500 jarda u dužini; dok bi razmakod bo nih pukotina te provalije (pretpostavljam tako, jer nisam imao na ina daizvedem merešnje) ižnosio ne više od 40 do 50 jarda. U prvom delu našegspuštanja, tojest, nekih sto st&pa od vrha naniže, bokovi provalije ne behunimalo sli ni: kao' da nikada nisu sa injavali celinu, jer je jedna strana bilaod onog mekog kamena a druga od laporca, žili ava, ili poprskana nekim metalom.Prose an razmak izme u dve strane bio je otprilike 60 stopa; ali svaki as segubila prav:!nost formacije. Kako smo se spuštali još niže, prek: spomenutegranice, razmak se naglo sužavao, strane postajale paralelne, iako su, još zaneki razmak unapred, ostajale razli ne i u materiji i u obliku svojih površina.Ali kad smo se spustili do svega 50 stopa od samoga dna, zapazili smo <savršenupravilnost. Bokovi su sada bili sasvim istovetni po materiji, po boj: po pravcuslojeva: duboko crn, svetao granit. a razmak izme u strana na svakom mestu ta no20 jarda Formacija e postati jasnija na osnovu crteža ko* smo izradili na licumesta; a mogao je biti izra en, je.sam ja, sre om, kroz drugu serijuavantura, utpec149da sa uvam jednu beležnicu i olovku, oemu imam da blagodarim za itav redpojedinosti, koje bi ina e sigurno bile potisnute iz moga pam enja.Ova figura (br. 1) prikazuje opšte konture provalije, bez izdubaka u zidovima,kojih je bilo poviše, i to svaki od njih sa odgovaraju om ispup enoš u naprotivnoj strani. Dno provalije bilo je pokriveno, 3 do 4 palca u visinu, takofinim prahom da se jedva ose ao pod prstima, ispod kojega se opet produžavao crngranit. Na desnoj strani figure, dole, vidi se oblik jednag malog otvora: to jepukotina o kojoj sam govorio, i koju smo na današnjoj ekspediciji hteli ta no daispitamo. Prodiranje naše u nju po elo je veomaFigura 1Figura 2živo: za as smo oborili itavu masu šipražja, sklonili gomilu šiljatog kamenjakoje je oblikom potse alo na strelice. Hrabro smo se probijali, utoliko pre štosmo primetili da na suprotnom kraju probija slaba svetlost. Najzad, probivši senekih 30 stopa u dubinu, našli smo da je onaj otvor jedan svod, nizak i pravilnaoblika, ije je dno bilo zasuto onim istim finim prahom. Tada nas odjedaredobasja jarka svetlost, i mi se, zaobišavši jednu okuku, na osmo u drugojprovaliji, visokih zidova, koja se od prve razlikovala samo svojim duguljastimoblikom. Njene glavne konture pokazuju figura 2.Dužina ove provalije, od ulaza »a«, pa preko savijutka »b« do krajnje ta ke »d«,iznosila je 550 jarda. Kod »v« smo bili pronašli jedan mali otvor, pukotinusli nu onoj kroz koju smo bili prošli izlaze i iz prve provalije, i koja je istoonako bila^ puna šipražja i beli asto strelasto šiljatog kamenja. 'Prebili smo150se kroz tu pukotinu, i videli da ona, na razmakj : nekih 40 stopa, vodi utre u provaliju. I ta je b:_ta no onakva kao prva, sem svoga duguljastogoblika, i izgledala kao što pokazuje figura 3.Figura 5Figura 3Dužina te tre e provalije iznosila je 320 jarda. Kod ta ke »a«, našli smootprilike 6 stopa širok otvor, koji je ulazio nekih 15 stopa u stenu, gde se izavršavao i to šupljinicom kre njaka, a ne novom provalijom, kao što smo miekivali. Baš kad smo hteli izi i iz te pukotine, u koju je svetlost veoma

slabo dopirala, Piters me odjedared upozori na itavo polje novatih zareza napovršini kre njaka koji je zatvarao pomenuto orsoka e. Sa nešto mašte mogao biovek zareze na krajnjoj levoj strani, ili na severu, (figura 4) uzeti kaogrubo izvedenu ove ju figuruFigura 4koja stoji ispruženih miši a. Ostale linije pokazivale su sli nost sa slovimaudhe neke azbuke, i Piters je podržavao mišljenje da linije to i jesu. Jedvasam ga ubedio da se vara; upozorio sam ga da dno pukotine, gde smo u prašini,par e po par e, pokupili plo e kre njaka koje su se valjda usled nekog potresa

morale odbiti od zida na kojem su se videli zarezi, i na kojim plo ama smo našliispup enja ta no odgovaraju a onim zarezima, što bi bio dokaz da jecela p^java151delo prirode. Figura 4 je ta na kopija onoga što smo našli.Pošto smo se ubedili a nam sve te udnovate šupljine ne pružaju ni na kojemmestu priliku da se oslobodimo zato enja, vratili smo se, utu eni i malodušni,na vrh brda. U toku naredna 24 asa nije se desilo ništa naro ito, sem to štosmo, pri pretraživanju terena na istok od tre e provalije, naišli na dve veomaduboke trouglaste rupe, iji su zidovi bili tako e od crnog granita. Nama seinilo nepotrebno da ulazimo u te rupe, koje su izgledale kao neke prirodnecisterne, ali bez oluka. Svaka od njih imala je otprilike 20 jarda u obimu, aoblik i relativan njihov položaj prema tre oj provaliji, vidi se na figuri 5.XXIVFebruara 20og rešili smo da po svaku cenu pokušamo si i s brda (južnom njegovomstranom), pošto od oraš a, koji su nam pri injavali velike bolove, nismo mogliviše da živimo. Južna padina brda sastojala se iz najmekšeg nekog kamena, ali jebar 150 stopa uboko padala skoro vertikalno, a na nekim mestima akpresvo avala šupljine. Posle mnogo traženja prona osmo jedan uski ispust,otprilike 20 stopa ispod ivice udubljenja; pomo u jedne za druge privezanihnaših džepnih maramica, koje sam ja držao, uspeo je Piters da stane na tajispust. S velikom sam se mukom zatim spustio i ja. I onda smo videli da se ceoput može pre i na na in kojim smo se ve služili kada ismo se ono iz rupe, ukojoj smo bili zatrpani, popeli dogore — tojest, usecaju i noževima stupnjeve umekani kamen. Teško je opisati do kojeg stepena je taj postupak bio rizi an; alikako nije bilo drugog na ina, rešili smo se na taj.Na ispustu gde smo stojali raslo je nekoliko džbuni a leske; za jedan od njihprivezali smo jedan kraj onog našeg užeta od maramiea, dok smo drugi pri vrstiliPitersu o pojas, i ja sam gaonda spuštao preko ivice udubljenja dok se maramiceQisu zategnule. On152je onda iskopao u nekom kamenu rupu o 8—10 palaca, i pomo u drške na pištoljuuterao jedan dosta jak klin. Ja sam ga tada digao otprilike za jedno etiristope, gde je ponovio isto, zabivši još jedan klin, tako da je sad imao oslonacza obe noge i za obe ruke. Ja sam na to odrešio maramicu o džbuna, i bacio sammu kraj koji je on u vrstio za klin gornje rupe; zatim se sam spustio jedno tristope niže, tojest opet za celu dužinu maramica. Tu je iskopao novu rupu i zabonov klin. Zatim se sam podigao — stavši nogama u rupu koju je iskopao, adohvativši se rukama za klin gornje rupe. Sad je trebalo odrešiti maramu sanajgornjeg klina da bi se mogla privezati za drugi klin po redu; tada sepokazalo a nije dobro radio što je rupe bušio na tako veliki razmak jednu oddruge. Ipak, posle nekoliko neuspelih i opasnih pokušaja da se dohvati vora(morao se ržati levom rukom, dok je desna pokušavala da razreši vor), presekaoje najza uže, ostavivši par ence od šest palaca na klinu. Zavezavši samaramice za drugi kiln, spustio se do mesta ispod tre e rupe,' ali je pazio sadda se ne bi spustio suviše nisko. Na taj na in (za koji sve priznanje ideisklju ivo Pitersovoj oštroumnosti i odlu nosti), moj prijatelj uspe, najzad,prelaze i od rupe do rupe u zi u, da se spusti na podnožje, zdrav i itav.Meni je trebalo vremena da se odlu im da po em istim putern; ali sam se najzadlu io. Piters je, pre nego što e si i, skinuo košulju, i ta košulja, zajedno

sa mojom, poslužila je kao uže da i ja si em. Bacivši pušku, koju sam bio našaou provaliji, vezao sam to uže za' džbun, i po eo sam se spuštati, brzo, trude ise da pomo u mnogih i živih pokreta umrtvim ose anje straha koje ina e ne bihmogao savladati. Taj je na in dobro poslužio preko prvih 4—5 stupnjeva; ali,tada mi se odjedared stade uzbu ivati mašta pri pomisli na grdnu dubinu koju jošimam da pre em, i' na lomkost i nepostojanost i klinova i rupa u meku kamenu.Badava sam se naprezao da gledam isklju ivo u zid pred sobom: što sam se višeborio da ne mislim, sve su življe i jasnije izlazile pre a mepredstave

153onoga što sam zamišljao. Najzad je nastupila ona u sli nim slu ajevima takosudbonosna kriza, kada ovek unapred po inje da preživljuje ose anje sa kojim epasti — po inje da zamišlja muku, vrtoglavicu, poslednji napor, polunesvest, i.najzad poslednji užas, survavanje strmoglavce u dubinu. Odjedared su se sve tefantasti ne slike pretvorile u stvarnost, i ja osetih kako svi uobraženi užasizaista nailaze na mene. Kolena su mi udarala jedno o drugo, a prsti mojih rukupostepeno ali stvarno ispuštali ono za što suse držali. U ušima mi je po elobrujati; rekoh u sebi: »To ti je samrtno zvono«. I onda me neo ekivano obuzeneodoljiva, luda želja da pogledam dole. Nisam mogao ili * nisam više hteo dapogled svoj silim u zid preda mnom, a sa jednim sumanutim, neodredljivimuzbu enjem, pola od užasa pola o nekog ublaženja muke — pogledah duboko uprovaliju ispod sebe. Za jedan trenutak još prsti moji se uriše u oslonac, i jošmi je are , kao laka senka, proma e kroz glavu misao o mogu nosti spasenja, paonda celu moju dušu obuze ežnja da padam — želja, volja, strast jedna kojuništa ne bi moglo obuzdati. Ja ispustih klin, ostadoh, okrenuvši se upola oponora, jednu sekundu ljuljanja još pred onim golim zidom. Ali tada mi se umozgu okrenu, neki vampirski, pištavi glas mi vrisnu u ušima, neka mra na,neprijateljska, maglovita prilika stojaše neposredno ispod mene, i ja se,uzdahnuvši i osetivši kao da mi srce puca, sruših u njeno naru je.To je bila nesvest. Piters me je zadržao u padu, On je, sa podnožja stene, po eoda me hrabfi na sve mogu e na ine; ali moja svest je bila toliko pomu ena daiiiti sam uo šta mi je govorio niti sam znao da mi je uopšte Sto govorio.Najzad, opazivši da se ja ljuljam, požurio je da se uspentra meni ususret, i jošje na vreme stigao. Da sam poleteo dole svom svojom težinom, platno bi sesigurno prekinulo, i ja bih se strmoglavio u ponor; ovako, Piters je uspeo da meuspori u padu, i tako sam visio bez opasnosti po život ok mi se nije svestvratila. To se desilo posle 15 minuta; i tada sam se osetio potpuno slobodan odstra154ha, kao neko drugo bi e; i, sa nešto malo pomo i od strane druga, sišao sam ija dole.Sada smo se nalazili u blizini one klisure u kojoj su nam drugovi izginuli, i tosa južne strane prema onom mestu gde se zemlja srušila. Okolina je izgledalaneobi no divlja; setio sam se opisa putnika koji govore o tužnim regionima namestu nefcadašnjeg Vavilona. Da i ne govorim o urvinama strovaljenoga brega,koje su ležale kao jedna haoti na barijera pred severnim horizontom — svapovršina terena, sa svi'h ostalih strana, bilti je zasuta humkama ruševina kojesu izgle ale kao tragovi neke ogromne zidane gra evine; premda, ako bi ovekizbliže pogledao, te humke ne odavahu ništa od vešta ke neke tvorevine. Bilo jemnogo šljake; sem toga gromade crnoga granita ležale su izmešane sa gromadamakre njaka; i kre njak je bio crn; na celom ovom ostrvu nismo videli nijednusupstancu svetle boje. Od vegetacije, u celoj toj okolini ni traga. Videli smonekoliko grdno velikih skorpija, i još drugih vodozemaca, koji su ina enepoznati na ovim širinama.Kako nam je najpre a briga bila hrana, rešili smo da odemo na abalu — ležala jesvega pola milje daleko — i da pokušamo uloviti jednu od onih kornja a koje smogledali odozgo, iz bivšeg našeg zato enja. Prešli smo nekih sto jardi, krili seneprestano iza stene i onih humki, i najzad savili oko jednog ugla. Odjedared sebaciše na nas pet divljaka iz jedne pe ine i oboriše Pitersa na zemlju udarivšiga buzdovanom. im je Piters pao, ovi se sjuriše na njega, i tako je meni oStalovremena da se saberem. Imao sam pušku; ali njoj se iskrhala bila cev kad sam seono hitnuo s brda dole. Manuh se dakle nje, oslanjaju i se samo na pištolj, kojisam brižljivo uvao, i koji je bio u sasvim dobrom stanju. Poletim na napadafiepucaju i u, njih brzometno. Dvojica padoše, a jedan, koji je kopljem svojimtaman hteo da probode Pitersa, sko i da pobegne, no ne izvršivši što je hteo.Pošto mi je drug na taj na in bio oslobo eji, nismo se više bojali. I on je imaopištolj; ali je smatrao za bolje da ne puca, nego a se uzda u strašnusvoju

155snagu, koja je zaista bila velika kao ni u koga. Dohvativši buzdbvan jednoga oddivljaka koji behu pali, za tili as razrnrska glave preostaloj trojici, i takosmo mi ostali pobedioci na megdanu.Sve to desilo se tako neobi no brzo da nam je teško bilo verovati da je uopštene ega bilo; stojali smo na leševima kao zama ijani, kad nas odiedaredrazbudiše uzvici iz daliine. Jasno je bilo da je odjek od pucanja alarmiraodivljake, i da smo sad u njajve oj opasnosti da budemootkriveni. Da se epamobrda, morali bismo tr ati baš u pravcu o akle su dolazilr glasovi; zatim, baš ida do emo do zida stene, uspuzati se uz nju ne bismo mogli nevi eni. Položaj namje bio o ajan, i još se nismo rešili na koju stranu da bežimo, kad se .ie an odivliaka, na koga sam ja bio pucao, i mislio da je mrtav, podiže naglo na noge ipoteže da nam umakne.epasmo ga još na vreme, i ve smo ga hteli ubiti, kad Pitersu pade na um da bi

nam on možda mogao dobrb poslužiti ako busmo ga naterali da s nama žajedno beži.Povukosmo ga dakle za sobom, davši mu razumeti da e pri prvom pokušajuprotivljenja biti ubi.ien. On se brzo pokori sudbini, tr ao je pored nas, ami'smo sve izme u stena, gledali da odmaknemo u pravcu obale.Neravnine terena — sem kratkih trenutaka —( sakrivale su ispred nas more; najzadga ugledasmo, i videsmo da je svega 200 jardi alefco od nas. Kad smo ispalh nažalo, spazismo, na najve i svoj užas, grdne gomile uro enika koji dolažahu utrku o sela, i sa svih ta aka ostrva, i koji, kad naf spaziše, zaleteše se nanas mlataraiu i rukama besno i urli i kao divlje životinje. Mi smo ve bili naskoku da okrenemo natrag i da pokušamo zavu i se u neki zaklon neravnog terena,kad odje ared spazismo prednje delove va una koji su virili iza je ne krupnestene, isturene iz vode. Potr asmo iz svih sila, otr asmo do unova, i na osmoih prazne, sem tri galipagokornja e, i obi ne opreme u kaišima za šezdesetvesla a. Odmah se do epasmo jednoga una, gurnusmo unutra i svoga zarobljenika,i otisnusmo se svom snagom od obale,156

iiKad smo odmakli jedno pedeset jarda, rasvestili smo se i videli da je groznoglupo bilo ostaviti drugi un u posedu divljaka, koji su, sve bliži žalu, bilisvega dvaput toliko daleko od obale koliko mi, a napredovali neobi no bržo.Trebalo je jako žuriti. Nada naša bila je mrtva nada, ali ipak nada. Više jenego sumnjivo bilo da možemo sti i do amca pre njih; ali nije bilo nemogu no.Ako uspemo, možemo se spasti, ako ne u inimo pokušaj: izmirili smo se da nas na, najstrahovitiji na in izmrcvare.Naš un je imao prednji i zadnji deo sli an, i mesto da ga okre emo, prosto smopromenili položaj vesala. im su divljaci opazili u emu je stvar, zaurlaše jošja e i udvojivši napore približavahu se strahovito brzo. Me utim smo i mipotezali snagom o ajanja, i kad smo stigli na otsudnu ta ku, svega nas je jedandivljak stigao. Taj je skupo platio svoju neobi nu hitrost, jer mu je Pitersprošišao kuršum kroz glavu u momentu kad je stao na ivicu obale. Najbliži odonih što su za ubijenim pristizali bili su na 20 do 30 koraka udaljenja kad smose mi do epali una. Potegosmo prvo da ga skinemo u vodu; vide i da je suviševrsto naseo, Piters, ne ase i aska, razbi nekolikim udarcima kundaka od puškejedan komad prednjeg dela i jednoga boka, i tada se otisnusmo. No za to viemedvojica divljaka do epaše naš un i ne htedoše ga pustiti, dok ih nismo noževimaoterali. Sad smo najzad bili slobodni, i navezosmo se na more. Uto je ve inadivljaka stigla do onog razlupanog dela una, oko ega su se okupili, urlalibesno i o ajno. Zaista, koliko sam ja stigao da ih upoznam, to mi se plemedivljaka u inilo najnevaljalije, najdvoli nije, najosetljivije, najkrvolo nije,uopšte ,najpakosnije i najdemonskije od svih plemena na globusu. Pokušali su akluda ku stvar: da po u za nama u onom razbijenom par etu una; ali videvši da tone ide, još su nas jedared obasuli paklenim grdnjama i dranjem, pa su ondapožurili d.a se izgube u br ima.

Najneposrednija opasnost bila je tako otklonjena; ali položaj naš je jošneprestano bio težak. Znali smo157 rda su divljaci u je no vfeme imali etiri sli na una, a nismo znali (kasnijenam je to potvrdio zarobljenik) da su dva una propala prilikom eksplozije nala i. Mi smo dakle ra unali na poteru im ivljaci pre u put (tri miljeotprilike) do onoga mesta u zatonu gde su im obi no stajali unovi. Plašeni tommišlju, inili smo sve mogu e napore da što pre ostavimo ostrvo iza sebe;grabili smo što pre do pu ine, i naterali i zarobljenika da vesla. Posle jednopola asa, kad smo bili prešli pet do šest milja na jug, spazismo gde velikaflota splavova izlazi iz zatona, verovatno sa namerom da po e za nama. Videvšida nas ne mogu sti i, vratili su se natrag.XXVNalazili smo se sada na otvorenom, ogromnom i pustom Antarktiekom Moru, naširini od više nego 84° i' to u slaba kom unu i sa provijantom od tri kornja e;sem toga, valjalo nam je uzeti u obzir i da je duga polarna zima na domaku;dakle, potrebno je bilo da zrelo promislimo u kome emo pravcu ploviti. Prednama "je ležalo 6 do 7 ostrva koja su pripadala istoj grupi, i' jedno od drugogbila udaljena ne više od 5 do 6 milja; mi, naravno, nismo želeli da se iskrcamoni na jedno od njih. Dolaze i sa severa, naša bivša la a ostavila je bila zasobom ono što je od ledenih regiona najsurovije — taj se fakt doduše ne slažemnogo sa zvani nim nazorima, ali je utoliko više bio u skladu sa našimiskustvom. Krenuti natrag, bilo bi prosto ludo, osobito u to doba godine.Izgledalo je dakle da se samo od jednog kursa možemo dobru nadati. Rešismo dakleda hrabro nastavimo ploviti na jug: jedrno je tamo imalo mogu nosti da seprona u još neka kopna, i jedino tamo najve a verovatno a a dospemo u joštopliju klimu.Dosada smo iskusili da je Antarkti ko More, baš kao i Arkti ko, slobodno odjakih bura ili vrlo uzburkanih talasa. Ali naš un, kraj svega toga, i još krajnjegove prili ne veli ine, bio je ipak slabo gra en,158i zato smo se dali na posao da ga' sa vrlo ograniienim sredstvima kojima smoraspolagali, u vrstimo što se bolje može. Materija una je bila prosta kaojednog nama nepoznatog drveta. Rebra su bila od žilave vrbe, koja je za to veomapogodna. Sa kraja na kraj, dužina una iznosila je 50 stopa, širina 4 do 6stopa, a ubina skroz 4V2 stope; dakle, ovi se unovi jako razlikuju od unovadrugih poznatih štanovnika južnih ostrva. Nikada ih ne bi mogli takve na initioni divljaci u ijem su posedu bili, i žbilja" smo, nekoliko dana kasnije, odnašeg zarobljenika i saznali da unovi ti vode poreklo od uro enika jednejugozapadne grupe ostrva, i da su samo slu ajno dospeli u ruke ovih varvara. Štose ti e sigurnosti una, malo smo mogli u initi. Nekoliko velikih pukotina, kojesmo otkrili na oba kraja una, zapušili smo što se bolje dalo komadima jednevunene bluze. Nepotrebna vesla — bila ih je velika koli ina — upotrebili smo dana inimo vrstu ograde na prednjem delu una, koja bi imala da odbija eventualnoudaranje talasa sa te strane. Dve motke od vesla uzete su kao dve katarke, sasvakog boka po jedna (uštedevši sebi tako popre ne motke na jedrilu), izme ukojih smo razapeli jedro na injeno od naših košulja. To nas je stalo dostatruda, jer nam zarobljenik pri tom poslu nije mogao pomagati, mada je ina evoljno u estovao u svakom poslu. Platno je udnovato uticalo na njega, nikako ganismo mogli naterati da ga dodirne, ili makar samo da mu se približi; odmah bipo eo da drš e vi i iz glasa »Teklili«.Kada smo tako dovršili sve što se dalo, uzesmo prethodno pravac jugoisto ni ipro osmo pored najjužnijeg ostrva grupe koja se videla. Posle toga smo okrenulikljun pravo na jug. Vreme se ne bi moglo nazvati neugodnim. Stalan, ali veomablag vetar duvao je sa severa, morska površina je bila glatka, i neprestano j<?bio dan. Led nismo nigde videli: komadi a jednog nisam video još odkad smoprešli uporednik Benetova Ostrva. U ovim oblastima voda je isuviše topla, i nemože do i do postanka leda ni u najmanjoj koli ini. Ubili smo najve u kornja u,i do

159bili od nje ne samo hranu nego i dovoljno sveže vode. Držali smo se istog kursajedno 7 do 8 dana, za koje vreme se nije desilo ništa naro ito. Za ,tu nedeljudana morali smo prodreti veoma na jug, jer je vetar neprekidno duvao u našempravcu, a jaka jedna struja nas nosila tako e u pravcu koji smo hteli.Marta 1og. (Iz jasnih razloga, ne tvrdim da su svi datumi sasvim ta ni: njima jejedina svrha da pri u u ine preglednijom). Mnoge neobi ne pojave bile su dokazda smo po eli prodirati u oblasti novoga i udnovatoga. Na južnom horizontustalno je stajao visok zid lake beli aste magle, izbacivao ponekad u vis svetletrake, pomicao se as sa istoka na zapad, as sa zapada na istok, da se posleopet javi kao prava linija, ome ena barijera — ukratko, isti i sve udnovatepromene borealne svetlosti. (Aurora borealis.) Visina te pare, tako kako je namasa naše ta ke izgledalo, mogla je biti 25 stepeni. Temperatura vode se dizalasaN svakim trenutkom, a u boji joj se tako e pokazala velika promena.Marta 2og. Ispituju i neprestano našeg zarobljenika, uspeli smo danas da iznjega iš upamo mnogo pojedinosti o onom razbojni kom ostrvu, o njegovimstanovnicima i njihovim obi ajima. .No zar sada da time zanimam pažnju itaoca?Ograni u se na nekbliko saopštenja: da se ostrvska grupa sastoji iz osamostrva; da nad njima vlada jedan kralj, po imenu Tsalemun ' ili Psalemun kojiživi na najmanjen od ostrva; da oni crni kožni kostimi boraca dolaze od jedneogromne životinje koja se zadržava samo u jednoj naro itoj dolini blizu kraljevastana; da stanovnici te grupe umeju graditi samo plitke splavove, a ona etiriuna bila su im jedini posed te vrste do kojeg su došli pukim slu ajem; da jenjegovo (zarobljenikovo) ime Nunu; da on ne zna za Benetovo Ostrvo; i da seostrvo, koje smo ostavili zove Tsalal. Po etak re i Tsalemon i Tsalal i^govaraoje divljak dugim zviždukavim nekim tonora, koji mi nismo mogli nikako daponovimo, i koji je potse ao na glas one crne ptice koju smo pojeli na vrhubrda.160Marta 3eg. Toplota vode sasvim je neobi na, « boja, pod nekom naglom promenom,izgubila je providnost i postala mle no bela i gusta. U neposrednoj našojokolini, voda je bilaobi no mirna, nikada tako uzburkana da bi pretila unu; alismo se zato eš e iznena ivali, posmatraju i nalevo i nadesno, i na raznimrazmacima, nagla i jaka uznemirenja vodene površine, kojima su, kao što smonajzad utvrdili, uvek prethodila udna razbuktavanja u onoj pari na jugu.Marta 4og. Hteo sam jedru da pove am površinu jer je vetar sa severa znatnopopustio, te toga radi izvadih belu maramu iz džepa. Nunu je sedeo pored mene, aim je spazio platno, spopali su ga jaki gr evi. Posle gr eva je neprestanodremao i ostajao tup, mrmljao u sebi bez prestanka: Tekelili,TekeliliMarta 5og. Vetar je sasvim prestao, ali nas je zato snažna struja neodoljivomsilom gonila na jug. Bilo je dakle dosta razloga da nas, zbog daljeg razvojadoga aja, obuzmu strah i zebnja; ali — mi baš ništa nismo bili zabrinuti. NaPitersovu licu nije bilo, ni traga od nekog takvog ose anja, mada je š vremenana vreme dobivalo izraz kqji ja nisam razumeo. Polarna zima približavala se, alipribližavala se bez zimnih strahota. Ja sam ose ao neki zamor u telu i duši:neka udna sanjivost sa sanjarenjem — to je bilo sve.Marta 6og. Ona sivkasta para na horizontu digla se sad za nekoliko stepeni više,i postajala je sve sjajnija. Voda je bila toliko vru a da nam je biloneiprijatno dota i je se; a po boji je sve više i više potse ala na mleko. Danassmo sasvim blizu una spazili jedno o onih naprasnih uskomešavanja morske vode.U isti mah je, kao i obi no, suknulo u vis ono bleskavo iz pare, a para sama kaoda je u dnu stala da se deli. Neka fina bela prašina, koja je li ilana pepeo,ali sigurno bila nešto drugo, po e da pada nad amcem i nad velikim delornmorske površine', im su prestale one pojave u pari. Nunu se bacio potrbuške nadn6 una, i nikakvo nagovamnje nije pomoglo da podigne lice.11 Avarature Gordona Pima 1°1Marta 7og. Danas smo pitali Nunua zbog ega su njegovi zemljaci onako strašnopostupali s nama. Ali njega su toliko pohrvali neki strah i zaprepaš enje da

nije bio više u stanju razumno da odgovara. Ležao je jednako ispružen u unu, akad ga mi i dalje zapitkivasmo o onom doga aju, on po e odgovarati nekimidiotskim znacima: stavljao kažiprst na gornju usnu i kezio ispod nje zube. Zubisu bili crni. Pre toga, nismo ni kod jednog uro enika ostrva Tsalal videlizube.Marta 8og. Danas je otplovila kraj nas jedna od onih belih životinja koja je uzatonu izazvala bila onoliki užas me u divljacima. Ja sam je hteo. zaka iti, aliodjednom me obuze neka tako neopisana ravnodušnost da sam pustio da životinjaotpliva dalje. Voda je postajala sve vrelija: ruku ovek više nije mogao dazamo i u nju. Piters jedva kad što progovori. Nisam znao šta da mislim onjegovoj apatiji: Nunu samo. što je disao.Marta 9og. Neprestano je padao na nas onaj pepeljasti prah, i to u grdnimkoli inama. Zid pare na jugu digao se ogromno visoko iznad horizonta, i po esada da uzima neki odre eni oblik. Ja bih ga raogao sravniti sa jednim ni nakojoj strani ograni enim vodopadom, koji se sa nekog ogromnog nebeskog bedema utišini svaljuje u more. Ta ogromna zavesa'je zastirala celu šifinu južnoghorizonta. Odande nije dolazio 'nikakav šum.Marta 21og. Neke udne tmine lebdele su nad nama, ali se iz mle ne vode dizalasvetlucavost, i obuzimala bokove una. Ona pepeljkava bela prašina zasipala je inas i amac, ali u vodi su se njene pahuljice rastvarale. Vrh onog kataraktapare gubio se u tamnini i daljini. Mi smo mu se ipak približavali, i to nekomjezovitom brzinom. S vremena na vreme videle bi 'se u njemu ogromne razjapljenepukotine, u kojima je stajao haos nejasnih treptavih slika, i iz kojih biispadali bezglasni ali mo ni udarci vetra, razrivali vodu zapaljenog mora.162Marta 22og. Pomr ina je sve guš a, i samo još otsjaj oko ogromne bele zaveseoživljuje no . Iza onog udnovatog vela izletahu mnoge ogromne velike i bledeptice, i odletahu nekuda, ostavljaju i za sobom šum i odjek onog ve itogTekelili. Tada se Nunu još je ared ma e u šumu, ali kad smo mu prišli videli smoda je izdahnuo. A mi smo strahovitom brzinom jurili u naru ja onog katarakta, ukojem se baš opet otvarala jedna od onih jama, kao da nas ho e da primi. Ali, utom trenutku diže se na našem putu jedna uvijena ove ja prilika, samo dalekoogromnija nego što su deca zemlje. Koža joj je bila bela kao bleštavo beli sneg.POGOVORŠtampa je ve obavestila naše itaoce o bližim okolnostima u vezi saneo ekivanom i oplakivanja dostojnom smr u g. Pima. Bojati se da je nekolikoposlednjih glava, koje su imale da dovrše njegovu pripovetku, i koje je on, dokje ostalo ve bilo otštampano, hteo još jedared da pro ita — da je tih nekolikoglava propalo prilikom nesre e koju je g. Pim platio glavom. No može biti da jeova bojazan i neosnovana, u kom slu aju e tekst tih glava biti naknadnoobjavljen.Ulagan je sav mogu ni trud da se nedostaci popune. Li nost koja je spomenuta upredgovoru, i koja bi, prema onom što je tamo re eno, sigurno bila u stanju dad& zamenu za nedostatak, odbila je da to u ini. Odbila je sa opravdanimrazlozima: zbog neta nosti u podacima koji su mu bili stavljeni na raspoloženje,i sumnje u istinitost poslednjeg dela g. Pimova izveštaja. Piters, od koga bi sejoš ponešto moglo saznati, živ je, u Ilinoisu; ali ne može da se sazna ta nanjegova adresa. Verovatno e'se kasnije ipak na i veza sa njim i tada e onsigurno mo i dati materijal potreban za dovršetak g. Pimove pripovetke.Gubitak poslednje dve tri glave (samo ih je toliko bilo) utoliko je više zažaljenje što su se u njima sigurno nalazila saopštenja o južnom polu samom, ilibar o regionima koji su u njegovoj neposrednoj blizini; bilo bi, dalje,interesantno ispitati ta nost tih podataka prema istraživanjima koja e vršitijedna od naše vlade projektovana ekspedicija na Južni Okean.Na jednu ta ku izveštaja moglo bi se, i ovako, staviti dosta zanimljivih opaski;i piscu ovoga pogovora bi bilo vrlo milo, ako bi njegov iskaz na ovome mestu164bio u stanju da podigne stepen verovatno e neobi nom otkri u g. Pima. Mislimo tuna one provalije ostrva Tsalala, i na one crteže koji su prikazani u glavi 23oj.

G. Pim dao je crteže bez komentara; a odlu no je porekao da bi zarezi na krajunajisto nije provalije mogli, sem fantasti ne sli nosti, imati ikakve veze saslovima neke azbuke. On je to izrekao sa tvrdim jednostavnim ube enjem, i jošpotkrepio vrstom veoma ubedljive demonstracije (fragmenti na eni u prašini, ijasu ispup enja ta no odgovarala zarezima u zidu), tako da je teško ne verofratipiscu; i nikoji ozbiljan italac ne bi trebalo da misli druk ije. Ali kako sufakta, u odnosu prema svima figurama, veoma udnovata (osobito ako se ovedu uvezu sa izvesnim detaljima izveštaja), možda, ipak, treba o tome kazati nekblikore i, tim pre što su spomenuta fakta izmakla pažnji g. Poa.Ako se figure 1, 2 i 3 stave jedna uz drugu u topografskom redu (tojest, u redukako se javljaju provalije), i ako se izostave sve mali ogranci sa strane, kao iotvori (koji su, kao što je poznato, služili samo kao veza izme u glavnihšupljina, i bili akle sasvim drugog karaktera) — onda te figure sa injavajujedan etiopski koren, koren re i:: J{L\cz> , tojest, biti mra an, od ega seonda izvode svi izrazi koji se odnose na sen i na mrak.Što se ti e zareza »nalevo, ili najsevernijih«, više je nego verovatno da jePitersovo mišljenje bilo pravilno, da je, tojest, ona hijeroglifska slika doistaumetni ka stvar, i da je htela da pretstavi ove ji oblik. italac ima skicupred o ima, i opazi e, ili ne e opaziti sli nost. Ostali zarezi jasno potvr ujupitersovu pretpostavku. Gornji red zareza je koren arapskog glagola tfCSX AO,,»biti beo«, od ega se izvode svi izrazi za svetlo i belo Donji red je težeprotuma iti. Crte su, bar u kopiji g. Pima, nešto nejasnije i esto isprekidane:ipak je van sumnje da su u originalnom svom stanju zna ile egipatsku re , celure d i^VPHC« »jttžna oblast«. Ovo tuma enje potvr uje Pitersovo165mišljenje o najsevernijoj figuri: ispružene mišice pokazuju jug.Ove konstatacije otvaraju široko polje razmišljanju i svakovrsnim spekulacijama.Možda je zgodno da ih dovedemo u vezu sa nekim doga ajima u pri i koji su samoovlaš ozna eni: mada lanac veze nije baš o igledan, ipak je potpun. Tekelili bioje uzvik uro enika na Tsalalu kad su videli leš bele životinje koji je vodaizbacila. Istu tu re je kroz je anje izgovarao zarobljenik divljak kad god je ug. Pima video neki beo predmet. Taj uzvik se ta no slaže sa piskom ogromnihbelih ptica koje su izletale odnekud iza one bele zavese od pare, na jugu. NaTsalalu i na susednim ostrvima nije bilo ni eg belog, a ni ega druk ijeg sembelog na celom putu posle ostrva. Nije nemogu no da bL Tsalal, ime ostrva saonim provalijama, ako bi se podvrglo strogim filološkim ispitivanjima, odalo ilineko srodstvo sa provalijama, ili neku vezu sa etiopskim slovima, tako misti nimsa svojim zavijenim šarama..»Re sam zarezao u kamen stene, a osveta moja zapisana je u prašinistene«.BELESKA O PISCUDete profesionalnih glumaca, E gar Alan Po (ro en 1809 u Bostonu) istkao jekarijeru koja potse a na kakvu pustolovnu pozorišnu ulogu. Bez nasle enogimanja, bez odre enog poziva i pravih prijatelja, proživeo je svoj vek uglavnomkao novinar; odrastao je u Virdžiniji, iz škole je pobegao u vojsku, po eo je dapiše u Baltimoru, ure ivao je asopise u Ri mondu (Filadelfija) i Njujorku, i zasve to vreme trpeo oskudicu, da bi kona no umro pod velom misterije (1849). Slabprema suprotnom polu, oženio se veoma mladom devojkom, kao da je verovao da etime svestina razumnu meru svoju preveliku strast. Prek i nagao, har io je snaguna bezna ajrie zadevice, sva aju i se sa kolegama i prijateljima. Pa ipak,iznutra je bio potpuna i jasno usmerena li nost.etiri decenije Poova života dale su dovoljno hrar ne spletkama. Polaze i odpoluistina ili obi nih izmišljotina, intrigantihroni ari su u zna ajnom pesnikui pripoveda u videli as pijanicu, as morfinistu, as razvratnika. Bilo je tadauobi ajeno da se književnost brka sa životom, te je pisac koji je u svojimdelima govorio o mra nim, ulnim ili amoralnim stranama ljudskog postojanja,redovno smatran za mra njaka, sladostrasnika ili pokvarenjaka. Ako se kojiput idogo i da su piš eve knjige veran odraz njegova života, u pogledu Edgara Alana

Poa to svakako nije slu aj. Pre bi se moglo re i da je Po pisao ono što znamosamo zato što su takve stvari bile isuviše daleko od njegovih sopstvenihiskustava.Do pojave Volta Vitmana, Po je važio kao najve i ameri ki pesnik. Zajedno saHotornom, on je izmislio savremenu kratku pri u; istina je da se na mnoge odnjih danas gleda kao na obi nu ujdurmu smišljenu da167opseni i zaprepasti nepripremljenog itaoca, ali su neke nesumnjivo i sa a naceni kao odli na umetni ka ostvarenja. Njegov jedini izlet u podru je romana —Avanture Gordona Pima — smatran je doskora, pogrešno, samo pokušajem da sena ini književni kapital od savremenog interesovapja za istraživanja Južnogpola. Poovi ogledi iz teorije i psihologije književnog stvaranja još uvekIzazivaju divljenje, mada se novija kriti ka misao ponešto udaljila od njegovihtvrdnji a je u umetnosti mogu no sro iti pravila isto toliko postojana i vrstakao što su zakoni u nauKama.Po je zapo eo kao pesnik. Amerika je za njega bila bu an svet tvrdih injenica,koji je pretio da mu oskmavi uobrazilju. Odupiru i se tom svetu, on je stvoriosopstvenu romanti nu vasionu i nastanio je junacima prema slici svojihpriželjkivanja. Tu su oni mogli da vladaju u izobilju, mudrosti, zanosu iajanju. Njegovi muškarci su tonuli u zloslutna sanjarenja nad zaboravljenim

knjigama, ili su se odvažavali _ na turobna i neizvesna putovanja. Njegove ženesu raspolagale duhom i voljom što je njihovu putenost bacalo u zasenak, a lepotaim je plamsala naj eš e bolesnim žarom. Pritom Po u borbi s maštom nije bionika a poražen. Njegovi heroji su po pravilu razumna stvorenja, a iza njihovihmaski mogu no je prepoznati uvek jedno te isto lice — lice samog pisca. Poovistihovi, magi ni i ukleti, prijanjaju mahom uz temu lepote na izdisaju. Izumrligradovi i dvorci, mrtve nade i žene kojih više nema. Njegovi pripevi, kao onaj upoemi »Gavran«, zvu e kao bolno otrgnuti vapaji za nedostižnim idealom lepoteili istine.No može se re i da je sva ta poezija u suštini pesništvo mladog oveka, jer jenjena glavnina nastala u vreme kad je Po imao dvadeset i dve godine. Tek predkraj života ovaj pisac se ponovo vratio stihovima i u poslednje etiri godinesvog postojanja napisao remekdela kao što su Gavran, Julaluma, Anabel Li iZvona. Kao što se vidi iz njegove poeme Izrafel i eseja Filozoflja kompozicije,za Poa je poezija sama po sebi samostalan oblik spoznaje sveta kojej nisupotrebna uobi ajena sredstva logi nog rasu ivanja.168iIPisanju pri a Po se posvetio ne samo zato što je uvideo da stihovi nemaju pro enego i što je shvatio, možda potsvesno, a poezija nije u stanju da ga približiciljevima kojima je stremio. Kratka proza mu je, naprotiv, omogu avala da barprividno zavede red u ina e haoti nom svetu. Po etna njegova oprobavanja u tomknjiževnom rodu crpla su nadahnu e iz potsmeha na ra un literature ija je temaužas, zlo in ili tajanstvo. Me utim, dogodilo se da je Po tu vrstu književnogstvaranja prihvatio kao nešto sasvim ozbiljno i svrhovito, i ne manje zna ajnood pesme, drame ili romana.Najduža Poova povest — »Avanture Gordona Pima« — oskora je ležala pod ebelimslojem prašine. Nisu je prime ivali ni itaoci ni kriti ari, jer je o njojvladalo skoro nepodeljeno mišljenje da je plod autorovog napora da e donovca, odnosno da izvrgne ruglu masovnu histeriju koja je zahvatila SAD u vremeprvih istraživa kih poduhvata u podru ju Južnog ppla. Tek 1952, kada je PatrikKvin u asopisu »Hadzon rivju« izneo tvrdnju a su Avanture Gordona Pima utematskom pogledu prava pretho nica uvenog Melvilovog romana »Mobi Dik«,javnost se naglo zainteresovala za jedini Poov roman. Tek tada je utvr eno da jeposredi ne samo kazivanje o jednom izmišljenom pustolovnom putovanju nego iitava mala, zanimljivo pisana, simboli na rasprava o prirodi zla. Danas sesmatra da je Po u tom delu možda najpotpunije izložio svoj pogled na svet,utemeljen na pobuni protiv društva, a i protiv samog sebe.

Kažu da je roman o udnom putešestviju Gor ona Pima najrealisti kije Poovo delo.Valja to pripisati piš evom »lukavom« pokiišaju da izmišljeni putopis obojitakvom verovatnoš u i verodostojnoš u da ga njegovi savremenici, ne sumnjaju i,prihvate kao istinit doživljaj. Po je, u tom cilju, vešto obradio sveraspoložljive injenice o životu u ledenim oblastima Južnog pola, uzevši u obziri teoriju nekog Džona Simza iz Ohaja o tome da se na oba pola nalaze ogromniotvori ispod kojih žive veoma stare i. 169napredne civilizacije. Ali su Avanture Gor ona Pima istovremeno inajapstraktnije Poovo ostvarenje. Sada, naprimer, nema više nikakve sumnje daprizor gde Pim, Piters i južnopolski domorodac je re ususret zaslepljuju ojbelini (koja je Južni pol ili »otvor« iz Simzove teorije), simbolizuje Poovostrasno traganje za apsolutnom istinom.VOJA COLANOVIC