Eden fon Horvat

Don uan se vraa iz rata

(dn von Horvth Don Juan kommt aus dem krieg)

Komad u tri ina

Prevod: Ema asar

Redakcija prevoda: Vencislav Radovanovi

LICA U KOMADU

DON UAN I TRIDESET PET ENA Ovih trideset i pet ena ne samo da moe ve i treba da igre znatno manji broj glumica, tako da gotovo svaka igra nekoliko uloga. Ovo napominjem ne samo imajui na umu praktinu stranu postavke, ve i podstaknut neim to je ve odavno poznato: ne postoji 35 razliitih tipova ena ve znatno manji broj. Isti osnovni tipovi neprestano se vraaju u komadu i stoga treba da ih na sceni igraju iste glumice. Pa ipak odavno poznato: ne postoji 35 razliitih tipova ena ve znatno manji broj. Isti osnovni tipovi neprestano se vraaju u komadu i stoga treba da ih na sceni igraju iste glumice. Pa ipak, neophodno je prikazati 35 ena, kako bi se prikazalo kako nastaju pojedini osnovni tipovi. A sada evo dramatis personae, po redu izlaska na scenu:

DON UAN DVE POSTARIJE SUBRETE TRI ENE STARAMAJKA SLUAVKA DVE LAKE DEVOJKE GLAVNA SESTRA asna sestra BOLNIARKA asna sestra UDOVICA asna sestra DVE DIZAJNERKE KONOBARICA MAJKA NJENE DVE KERI ETIRI DAME DAMA IZ BERNA DEBELA ENA PLAVUA CRNKA SUSETKA ENA POD MASKOM DVE STARICE

DVE SELJANICE GOSTIONIARKA DVE DEVOJICE

A sada spisak podele ovih pojedinanih uloga po osnovni tipovima ena (u zagradi je dat broj ina u kome se odgvarajua linost javlja): PRVA ULOGA: Prva postarija subreta (1), Glavna sestra (1, 2) Majka (2, 3), Prva starica (3). DRUGA ULOGA: Druga postarija subreta (1), Udovica (2), Prva dama (2, 3) TREA ULOGA: Prva ena (1), Suseda, (2) Druga starica (3), Gostioniarka (3) ETVRTA ULOGA: Staramajka (1, 3) PETA ULOGA: Sluavka (1, 3), Druga dama (2, 3), Dama pod maskom (3) ESTA ULOGA: Prva laka devojka (1), Konobarica (2) Trea dama (2). SEDMA ULOGA: Druga laka devojka (1), Druga ki (2, 3), Prva seljanica (3) OSMA ULOGA: Bolniarka (1), Prva dizajnerka (2) Prva ki (2, 3), etvrta dama (2). DEVETA ULOGA: Druga dizajnerka (2) Dama iz Berna (2) DRUGU SELJANICU moemo dodeliti bilo estoj bilo devetoj ulozi. Preostale uloge su veoma male. To su: Druga i Trea ena (1) Debela ena (2) Plavua (2) Crnka (2) Prva i druga devojica (3).

VREME I MESTO

Radnja komada otpoinje u kasnu jesen 1918. i pokriva relativno kratak vremenski raspon. Komad ima tri ina i 24. scene. Svakako, to nisu scene u najstroem smislu te rei. ve je re o manjim skeevima koji se odigravaju sa veoma kratko vreme i na najmanjem moguem prostoru. Dekor je dovoljno samo naznaiti, ne samo da bi se omoguila igra bez prekida meu inovima, ve i stoga da bi se panja gledalaca usmerila na ono to se u komadu govori.

SINOPSIS

Prvi in - Rat je zavren 1. Pozorite na frontu 2. Ulica 3. Staramajkina soba 4. Ulini ugao 5. Soba druge lake devojke 6. Bolnica 7. Staramajkina soba

Drugi in -U vrtlogu inflacije 8. Bolnica

9. Kafe 10. Soba u majinoj kui. 11. Stan pekulanta 12. Loe u operi 13. Klizalite 14. Soba u majinoj kui 15. Atelje dizajnerki 16. Soba u majinoj kui

Trei in - Sneko Beli 17. Stepenite 18. Soba u majinoj kui 19. Stan pekulanta 20. Zavejana uma 21. Sneko beli 22. Soba u gostionici 23. Ispred staramajkine kue 24. Groblje

PRVI IN

RAT JE ZAVREN

1. POZORITE NA FRONTU (Kasna jesen 1918. godine. Ratno pozorite je smeteno u frontovskoj baraci. Krajnje primitivna garderoba. DVE POSTARIJE SUBRETE pakuju kofere. U daIjini, damaranje doboa i jeka trube. Kia.) PRVA SUBRETA: Rat je zavren. Izgubili smo. DRUGA SUBRETA: Gde mi je crvena perika?! PRVA SUBRETA: Upravnik se vratio u tab. Rezerva se pobunila, a raalovali su i onog debelog pukovnika.Vie nema oficira. Sada su svuda narednici umesto generala. DRUGA SUBRETA: Kamo da nikad nisam potpisala ovaj vraiji ugovor! Igrati subretu na frontu, a nekada sam, zna, igrala Grajhen. Misli li da e veeras biti predstave? PRVA SUBRETA: Bog bi ga znao. Glavno je da se blii mir. DRUGA SUBRETA: Da mi je samo znati hoe li se poboljati uslovi u pozoritu... A, evo i moje crvene perike! (Stavlja je na glavu kao da je eir; zazvoni budilnik.) Ku! (DRUGA SUBRETA uutka budilnik.) PRVA SUBRETA: (pogledavi na sat) Danas je istorijski dan. Primirje poinje tano u podne. DRUGA SUBRETA: (ispred ogledala) Dakle, jo dvadeset minuta. (U daljini, eksplozija granate.) PRVA SUBRETA: Pitam se jo koliko e njih poginuti... DRUGA SUBRETA: A meni je ao ena, onih koje e ostati bez mukaraca. PRVA SUBRETA: Boe, kako to govori! Pa i mukarci su ljudska bia. DRUGA SUBRETA: Nisu. (Ulazi DON UAN; obuen je u blatnjavu uniformu, bez inova, odlikovanja i oruja.)

PRVA SUBRETA: (zbunjena) ta hoete? DON UAN: (DRUGOJ SUBRETI) Vas traim. Mi se poznajemo. DRUGA SUBRETA: Mi? Ne znam samo odakle... DON UAN: Gledao sam vas u dvema operetama. DRUGA SUBRETA: (iznenada zainteresovana) U kojim? DON UAN: (zagleda se u nju) Ne seam se naziva. Znam samo da ste stajali pored aptanice i ekali. Znali ste da e On doi. A oko vas je sve bilo u belim zavesama, seate li se? To je bila prva uloga. A onda, pisali ste neko pismo, bila je no i vi ste znali da e on odgovoriti. To vam je bila druga. Va me je smeak podsetio na enu koju sam poznavao pre rata; katkada mi izgleda kao da je otada prohujala itava venost... Hm... Smem li da vam predam mali poklon, kao izraz moje zahvalnosti to ste me podsetili na... (Nasmei se i pruzi joj mali paketi) Cigarete, to je jedino to sam osvojio u ovom ratu. Prave egipatske. (DON UAN se nakloni DRUGOJ SUBRETI i izlazi.) DRUGA SUBRETA: Ju, ta bi ovome? PRVA SUBRETA: Pusti ga, vidi da je lud.

2. ULICA (U domovini ENE stoje u redu pred praznom piljarnicom.) PRVA ENA: Nema hleba, soli, masti... Zar je ovo mir? DRUGA ENA: Smirite se, gospoo nastojnice; glavno je da su se mukarci vratili sa one klanice na bojitu. PRVA ENA: Eh, a moj nije ni omirisao barut. Volela bih da jeste, ali ta u, ima ravne tabane i dok su drugi slavno ratovali, on se izleavao. Bilo je dovoljno da zinem, pa da me odalami... I tako, rat ili mir, izae mi na isto. TREA ENA: Eh, ne greite duu! Moj jadni Josif tavori, zavejan, tamo negde u Sibiru, i ko zna kad e se vratiti. ena shvati koliko joj nedostaju batine, tek kad vie nema ko da je tue. PRVA ENA: A ja ne bih dala ni piljiva boba za mukarce, iako nas je bog stvorio od njihovog rebra. (DON UAN se pojavi i obrati se ENAMA.) DON UAN: Oprostite, traim gospou nastojnicu... PRVA ENA: (odluno mu upada u re) Ja sam! DON UAN: Dolazim od vae kue: va mi je mu rekao da ete biti ovde, PRVAENA: (opet ga prekida) ta hoete? DON UAN: Samo jedno obavetenje. (Obazre se, kao da ga neko progoni; a onda lagano) Pre rata, u ovoj zgradi, trei sprat, levo, ivela je jedna mlada dama... Nju traim. Va mu mi je rekao da se odselila, ali nije mogao da se seti kuda... PRVA ENA: (zablene se u njega) Kaete, neka dama... (Naglo se trgne i prepozna ga, zaprepaena.) Isuse, Marijo i Josife, sad sam vas tek prepoznala! Boe me prosti, mislila sam da ste mrtvi. DON UAN: (blago se nasmei) Bio sam samo na spisku nestalih. PRVA ENA: Eh, jo ima uda! Da, milostiva gospoica je otila. ivi sad sa svojom staramajkom. DON UAN: (naulji ui, iznenaen) A gde? PRVA ENA: ekajte, kako se ono zvae to mesto? (Pogleda u belenicu.) Aha, evo ga, ovde. (PRVA ENA pokazuje DON UANU adresu. On je proita.) DON UAN: Zar tako daleko?

PRVA ENA: Jeste! (utanje.) DON UAN: (polako) Kad je otila? PRVA ENA: 1915. Tano se seam dana, tada smo izvojevali veliku pobedu kod Gorlica. Nai su krenuli u juri, tako da je na kraju zastava ostala sva u krpama. DON UAN: I ja sam se borio kod Gorlica. PRVA ENA: Ma nemojte! Ali, ta je bilo, bilo je, je l tako? (utanje.) DON UAN: Dakle, zato mi nije odgovarala, a ja sam joj pisao, ima ve est nedelja... PRVA ENA: Mi svu potu prosledimo, ali u ratu, znate, kako je, pisma se lako izgube. DON UAN: Da. (Pogleda navie.) A ko sada tamo ivi, na treem spratu, levo? PRVA ENA: Neka zubarka. Sad se sve izmenilo, nije vie kao pre rata. Mnogo je zubara stradalo na frontu, pa su ene morale da se obue. A ja, pravo da vam kaem, ni za ivu glavu ne bih kod zubarke, nemam poverenja u ensko. DON UAN: (opet se blago nasmei) A zato? (Opet se obazre, kao da ga neko progoni.) Morau da krenem. Do njene staramajke. (DON UAN izlazi.) PRVA ENA: Srean put, gospodine, srean vam put! (Brzo se okrene drugim ENAMA) Je 1 znate ko je to bio? Jao, bio je poznat u itavom gradu zbog gomile ljubavnih skandala. Ostavio je verenicu pred samo venanje, upravo pred rat, pa se onda vucarao sa kojekakvim devojurama i banio sa njima, bilo ih je na stotine. A verenica mu je bila ista dua, pravi aneo. Izgleda da se sad pokajao. Eh, da je taj Don uan neto moj verenik, zadavila bih ga golim rukama! TREA ENA: (zlobno) Ali, ne bi ga odbila! PRVA ENA: (cerei se) E, to je ve druga stvar!

3. STARAMAJKINA SOBA (U gradiu, STARAMAJKA sedi u svojoj naslonjai i ita novine.) STARAMAJKA: (doziva) Ana! Ana! (Pojavljuje se SLUAVKA.) U novinama pie da je jue zavren rat, a otpoela pljaka; svuda pa i kod nas. Ubili su mesara i ranili trgovca drvetom. Zatvori prozore i zakljuaj vrata. Dva puta, glupao! SLUAVKA: (obrecne se) Ja nisam glupaa, jeste li razumeli! Sad su svuda druga vremena, pa i kod nas. I prema sluavkama se drukije ponaa. Jeste li razumeli?! STARAMAJKA: (krii) Neu valjda da sad drukije govorim zbog tih tvojih drugih vremena! Prevalila sam sedamdeset estu i prosla sito i reeto; i rat, i mir, i revolucije... I neu da se menjam pod stare dane! Da si na sva vrata navukla rezu! Jesi li ula! SLUAVKA: (zajedljivo) Kako da ne, i to dva puta! (SLUAVKA izlazi, besna, STARAMAJKA je isprati pogledom.) STARAMAJKA: (mrmljajui) Krmaa... (Zvono na vratima. STARAMAJKA poskoi i straljivo oslukuje, a zatim ponovo krii.) Ana! Ana! Ko to zvoni, ko je pred vratima? (SLUAVKA ulazi, nosei pismo.) SLUAVKA: (pomalo sveano) Evo pisma... STARAMAJKA: Pismo? Ko mi to pie? SLUAVKA: Nije za vas, za gospoicu... STARAMAJKA: Za koga? (STARAMAJKA ustaje, zaprepaena.) SLUAVKA: Za jadnu milostivu gospoicu. (utanje.) STARAMAJKA: Pokai mi! SLUAVKA: (dajui joj pismo) Sa fronta... (STARAMAJKA se upilji u koverat. Razmilja.) Jadnica, ima dve godine kako je umrla, a sad joj stie pismo...

STARAMAJKA: (prekine je) Poalji ga natrag! SLUAVKA: Kome? U rat? (STARAMAJKA se iznenada odlui i, pocepavi koverat, ita pismo.) STARAMAJKA: Najdraa... To je on... (Prelee pogledom preko redova.) Vraam se, i sada sam samo tvoj... (Kao da oslukuje) Samo tvoj? a ona je mrtva. (Prekrsti se) Neka mu se bog smiluje...

4. ULINI UGAO (Ulini ugao; no. Mesec osvetljava tablu na kojoj pie: KO PROE, BIE STRELJAN! Bodljikava ica. Pojavljuju se DVE LAKE DEVOJKE. PRVA DEVOJKA iznenada povue DRUGU.) PRVA DEVOJKA: (prigueno) Stani! Zar ne vidi ta pie? DRUGA DEVOJKA: (opazi natpis) Opa! PRVA DEVOJKA: Jo jedan korak i, pucae! Tamo su crveni. DRUGA DEVOJKA: Jue sam bila s jednim belim. PRVA DEVOJKA: Svetloplavi, ruiasti, svi su isti! (Ravnoduno se zagleda u plakat na zidu, osvetljen meseinom.) ene, majke, keri, gde su vam mukarci? U zajednikom grobu; doao je kraj mukoj vlasti... (Okree se i ceri.) Svreno je s njima! (Pojavljuje se DON UAN: hoe da proe.) DRUGA DEVOJKA: (priguenim glasom) Stani! (DON UAN stane.) Ko proe, streljae ga! DON UAN: Zato? PRVA DEVOJKA: (DRUGOJ DEVOJCI) Vidi to je sladak. Hoe da zna zato e ga streljati... (DON UANU) Da ti nisi stranac? DON UAN: (nasmei se) Ne. Ja sam sa Meseca. DRUGA DEVOJKA: Pa, priaj nam kako je na Mesecu. DON UAN: Na Mesecu je sve mrtvo.... (Tek sada opazi natpis i bodljikavu icu.) Kako da doem do stanice? PRVA DEVOJKA: Od stanice je ostala samo gomila ruevina koje se dime. Bombardovali su je, gospodine moj. Zar ne ita novine? DON UAN: Ne. PRVA DEVOJKA: A kuda e? DON UAN: Kui. DRUGA DEVOJKA: Majci? DON UAN: (kao da oslukuje) Bilo bi to lepo. PRVA DEVOJKA: Nema vozova. Svi tokovi sada umireno ute, dok im volja tvoja odbraja minute. Jesi li crveni ili beli? DON UAN: Ja nisam niiji. (Gleda vozni red.) eka me samo jo jedno presedanje, samo jo jedno. Do sada sam ve mogao da budem tamo. (U daljini nekoliko pucnjeva.) DRUGA DEVOJKA: Opet pucaju. DON UAN: To je pukomitraljez. Gde mogu da prenoim? PRVA DEVOJKA: Kod nas. Hoteli su puni vojnika. (utanje.) DON UAN: Hou negde da prespavam; nita vie. PRVA DEVOJKA: Samo to? Zna, nas dve imamo cenovnik. DONUAN: (nasmei se) Ali ja nisam od onih to kupuju. (utanje.) PRVA DEVOJKA: E onda ja ostajem ovde.

DRUGA DEVOJKA: (PRVOJ DEVOJCI) Moda e pucati u tebe. PRVA DEVOJKA: Uvek se nae neka pijanica. DRUGA DEVOJKA: (DON UANU) Doi!

5. SOBA LAKE DEVOJKE (Gola soba sa krevetom, sofom i gvozdenim umivao nikom. DON UAN ulazi sa DRUGOM DEVOJKOM. ONA pali svetlo.) DRUGA DEVOJKA: Dobro doao u dvorac. DON UAN: Spavau na sofi. DRUGA DEVOJKA: Moe i u krevetu... DON UAN: Ne, hvala. (Obazre se, kao da ga neko progoni.) Mirie na jorgovan. DRUGA DEVOJKA: ali se. DON UAN: Ne, zaista mirie na jorgovan. Koliko je sati? DRUGA DEVOJKA: Jo je rano. (DON UAN seda na sofu.) DON UAN: Molim te, otvori malo prozor! DRUGA DEVOJKA: Prozor? Hoe da malo rashladim sobu? DON UAN: Vruina mi je. DRUGA DEVOJKA: (pogleda ga) Da nisi u groznici? uvaj se, kau da hara neka udna bolest, ljudi umiru kao muve. Sve je zaraeno. Vazduh je pun klica. Kau da je grip, ali izgleda da je kuga. Da nisi malaksao? DON UAN: Jesam. DRUGA DEVOJKA: (pokae na svoje srce) Boli li te ovde? DON UAN: Da. DRUGA DEVOJKA: Hajde, lezi u krevet, ja u te pokriti. DON UAN: (umoran smeak) Zlatna si ti devojka! DRUGA DEVOJKA: Takva sam zato to mi se dopada. Hajde, lezi. DON UAN: (ustaje) Ne, ne smem da sa razbolim. (DON UAN hoda gore-dole po sobi.) DRUGA DEVOJKA: (povreena, ironino) Da se moda ne sprema na neki veliki podvig? DON UAN: Pa, kako se uzme... (utanje.) DRUGA DEVOJKA: Jesi li oenjen? DON UAN: (blago se nasmei) Gotovo da jesam. DRUGA DEVOJKA: Veren? DON UAN: Samo veran. DRUGA DEVOJKA: (nasmei se) Otkad to? DON UAN: Od rata... (Tiho se naceri. DRUGA DEVOJKA se iznenada zagleda u DON UANA.) DRUGA DEVOJKA: teta. DON UAN: uti! (oslukuje) Neko me je zvao; po imenu. (DON UAN die pogled na gore.) DRUGA DEVOJKA: Kako ti je ime? DON UAN: Ko ivi iznad tebe? DRUGA DEVOJKA: Niko. Gore je krov. DON UAN: Zaista? DRUGA DEVOJKA: Da. (DON UAN lee na sofu. DRUGA DEVOJKA seda na

krevet i posmatra ga.) Jesi li dugo bio u ratu? DON UAN: Dogod je trajao. DRUGA DEVOJKA: Na istonom frontu? DON UAN: Svuda. (utanje.) DRUGA DEVOJKA: Moj otac je poginuo kod Gorlica. DON UAN: I ja sam se borio kod Gorlica. DRUGA DEVOJKA: Onda si moda znao moga oca? Bio je u sto dvadeset etvrtoj regimenti, treepozivac, jako visok ovek sa crnom bradom... DON UAN: Nisam ga poznavao. DRUGA DEVOJKA: teta. (DRUGA DEVOJKA blago se nasmei i lee. utanje.) DON UAN: Ko je to ispod kreveta? DRUGA DEVOJKA: (brzo ustaje, uplaena) Ko? Gde? (nervozna i uplaena) Tamo nema nikog... DON UAN: Uinilo mi se da je neki veliki pas. DRUGA DEVOJKA: Mislim da stvarno ima temperaturu, bunca... DON UAN: (ponovo ustane) Ja nisam bolestan, samo se uasno oseam... DRUGA DEVOJKA: Bilo bi bolje da legne. DON UAN: Neu. (Hoda gore-dole po sobi.) Ima li hartiju za pisanje. DRUGA DEVOJKA: (zbunjena) Zato? DON UAN: Zato to hou da napiem pismo. DRUGA DEVOJKA: (naceri se) Verenici? DON UAN: Da. Moda si u pravu, moda sam bolestan, moda e to potrajati... (Pritisne rukama mesto gde mu je srce i ponovo seda na sofu.) A tako sam eleo da je iznenadim. DRUGA DEVOJKA: Odavno je nisi video? DON UAN: Jo od pre rata. DRUGA DEVOJKA: (zajedljivo) I misli da ti je bila verna? DON UAN: (Okleva, a onda uvereno) Jeste. DRUGA DEVOJKA: (zajedljivo) A je l ti svakog dana pisala? DON UAN: Ne. Nije. Nijednom. Imala je pravo. Razili smo se mojom krivicom; ipak, eka me. DRUGA DEVOJKA: Uh, to si siguran... DON UAN: Ja to znam. (DON UAN ponovo lee. utanje.) DRUGA DEVOJKA: Nikada nisam srela takvog kao ti. Moda je to zato to nikada nisam upoznala pravog mukarca. A i ja sam zapoela s ovim, kad su svi pravi otili u rat. DON UAN: Kad je to bilo? DRUGA DEVOJKA: Zaboravila sam... (DRUGA DEVOJKA se naceri.) DON UAN: A ja ne zaboravljam... DRUGA DEVOJKA: Znam samo da je padala kia. Evo ti hartije za pisanje. (Stavlja je na sto.) DON UAN: (jedva ujno) Hvala ti. (utanje.) DRUGA DEVOJKA: Gde ti ivi verenica? DON UAN: Kod svoje staramajke. (DRUGA DEVOJKA zeva. Mahinalno se svlai.) DRUGA DEVOJKA: Eh vi, mukarci, ne zasluujete ene... Kad vas uporedim sa mojim jadnim ocem - niste mu ni za mali prst. Niko od vas. (Ponovo zeva) Svi ste obine nitarije. Sve vas mrzim. Istinski uje li me? (DON UAN se onesvestio.) Hej!

Hej!... ta ti je? (Polako prilazi sofi, naginje se nad njim i posmatra ga.) Da nisi umro? ta ti je?

6. BOLNICA (U bolnici, mlada SESTRA deura. No. GLAVNA SESTRA dolazi u obilazak.) GLAVNA SESTRA: Ima li ta novo? SESTRA: Onaj ovek koga smo otpisali, sestro, doao je svesti. GLAVNA SESTRA: Zbilja? SESTRA: Da. Dodue na kratko, ali sanitetski porunik misli da je van opasnosti. GLAVNA SESTRA: Zna li se ko je? SESTRA: Samo da se vraa iz rata, a porunik smatra, sudei po oiljcima, da je bio i teko ranjen. (Osvre se, zabrinuta.) Sestro, on je u vlasti zla. GLAVNA SESTRA: ta pria?! SESTRA: Malo as je razgovarao sa verenicom, rekao joj da se kaje zbog svega to... Bili su to sve smrtni gresi, uasni, nikada tako neto nisam ula; ali dok ih je opisivao, kao da se ponosio njima, izgledalo je kao da se hvali... GLAVNA SESTRA: Ima visoku temperaturu, etrdeset i... SESTRA: (prekida je) Ne, nije to samo temperatura, sve je istina, sve to je rekao, oseam to... Pa on je sam avo, sestro! GLAVNA SESTRA: Dosta! SESTRA: Ja sam ga dosad negovala; ali vie neu! (utanje.) GLAVNA SESTRA: Da je bolestan, tvoja dunost bi bila da neguje i samog avola. (Hoe da proe, ali se okree ka SESTRI.) Kad ovek hoe da pobegne od sebe, samo je Jedan kome moe da se obrati; ti to zna, sestro. (SESTRA se trgne i zagleda u GLAVNU SESTRU.) Mir neka je s tobom! (GLAVNA SESTRA izlazi.)

7. STARAMAJKINA SOBA (Opet smo u gradiu. STARAMAJKA sedi u svojoj naslonjai. ita pismo. SLUAVKA riba pod.) STARAMAJKA: Jo je boiestan, inae bi ve bio ovde. Kae da je bio ozbiljno ranjen i da je tada prvi put spoznao da treba pripadati samo jednoj osobi. Da, znam, uplaio se da e u pakao i odluio da popravi sve to je skrivio. (STARAMAJKA se sumorno iskezi.) SLUAVKA: Trebalo bi da mu napiete da jadne gospoice odavno vie nema. STARAMAJKA: Samo ti ribaj! SLUAVKA: Pa to je ve peto pismo... STARAMAJKA: Neka ga, nek pie sve dok ga avo ne odnese! (Opet pogleda pismo i iskezi se.) Kae da traga za sopstvenom duom. SLUAVKA: (iznenada se obrecne na nju) Ostavite mrtve na miru! (utanje.) STARAMAJKA: I sama znas ta je uradio, zna kako je umrla... Neka ga, nek je sada trai. Volela bih da mu skreem u lice kako ju je on ubio. Jedino elim da poivim dok ne doe ovamo, pa da mu... SLUAVKA: (prekine je) Nee doi ako ne dobije odgovor. STARAMAJKA: Doi e. SLUAVKA: Nee. (utanje.)

STARAMAJKA: (tvrdoglavo) Otkud zna?! Pa ti ga i ne poznaje. SLUAVKA: Ne. Ali mogu da ga zamislim. STARAMAJKA: (zajedljivo) Pa kako izgleda? SLUAVKA: Nije u tome stvar. Mogao bi da bude i grbav! (utanje.) STARAMAJKA: Prav ili grbav, stae ovde, preda me, videe, pa makar vekovima ekala... ekau, zato to hou da ga doekam... (Zvono na vratima. STARAMAJKA poskoi. SLUAVKA izlazi da bi otvorila vrata. STARAMAJKA paljivo oslukuje a zatim krii.) STARAMAJKA: Ana! Ana! Ko je na vratima? Ko je doao? SLUAVKA: (ulazei) Neki prosjak. STARAMAJKA: Nisi mu valjda neto dala? SLUAVKA: Nisam. (SLUAVKA ponovo poinje da riba pod. STARA MAJKA ita novine) STARAMAJKA: Tvoja druga vremena nisu dugo potrajala. Prosjaci su i sada prosjaci. Evo, u novinama pie da se vraaju stara vremena... SLUAVKA: (mrmljajui) Ali ne za tebe... STARAMAJKA: (die pogled) ta si rekla? SLUAVKA: Nita. Nita.

DRUGI IN

U VRTLOGU INFLACIJE

8. BOLNICA (Dva meseca kasnije. Hodnik u bolnici. GLAVNA SESTRA saoptava UDOVICI pod gustim crnim velom, kako je dolo do iznenadne smrti njenoga mua.) UDOVICA: Ne mogu jo da shvatim... GLAVNA SESTRA: Gospod je dao i Gospod uzeo... UDOVICA: etiri godine je proveo po rovovima i samo dvaput bio lake ranjen. A sada, kada je konano mir, eto, umro je u krevetu, od gripa... GLAVNA SESTRA: I epidemija gripa je deo rata. UDOVICA: (jecajui) Oh, muu moj, muu moj! (Pribere se.) Zar mi nee dozvoliti da ga vidim? GLAVNA SESTRA: Dajte nam bar deset minuta, draga moja, upravo ga oblaimo. (GLAVNA SESTRA prijateljski klimne glavom UDOVICI i kree ka izlazu levo. DON UAN ulazi sa leve strane. Bez okovratnika, u koulji, neobrijan, ukastog lica i izmoden.) DON UAN: (GLAVNOJ SESTRI) Sestro, je li stigla pota? (uvi DON UANOV glas, UDOVICA die pogled.) GLAVNA SESTRA: (DON UANU) Da. Stigla je. DON UAN: I opet nita za mene? GLAVNA SESTRA: (zagleda se u njega) Recite mi: ta to ekate ve osam nedelja? DON UAN: Odgovor. Ali, ako ga ne dobijem... GLAVNA SESTRA: (upada mu u re) ta onda? DON UAN: (naceri se) Onda, nita. Sve ostaje po starom. (utanje.) GLAVNA SESTRA: Trebalo bi da naete sebi neku razbibrigu... (GLAVNA SESTRA

izlazi, levo. DON UAN je otprati pogledom.) DON UAN: Razbibrigu? (DON UAN se blago nasmei i prode pored UDOVICE, idui ka izlazu na desnoj strani. UDOVICA ga naglo zgrabi za ruku. DON UAN zastaje, zbunjen.) ta hoete? UDOVICA: (polako) To si ti, zar ne? DON UAN: (ne shvatajui) Ko? Ko sam ja? (DON UAN se obazire, kao da trai pomo.) UDOVICA: Pa mi se znamo. DON UAN: Zbilja? Ovako kroz veo, ne bih mogao da... (DON UAN se nasmei. UDOVICA podie veo. Pred njim je starija ena. DON UAN ustukne, nelagodno mu je.) Iskreno govorei, ja ... UDOVICA: (prekidajui ga) Kako ti je verenica? (DON UAN se trgne i pogleda je.) Je li srena sa tobom? Ili te vara onako kao to si ti varao mene? Je li ti verna? Pa da, ona je pravi aneo, zar ne? (UDOVICA se nasmeje) DON UAN: Sada znam ko si ... UDOVICA: (zlobno) Dakle, ipak si me prepoznao? DON UAN: Po smehu... (DON UAN se uhvati za mesto gde mu je srce i lako se poguri. UDOVICA ga posmatra) UDOVICA: (zlobno) Boli te, je li? DON UAN: (izmodenog osmeha) Srce mi nije u redu, jo od rata... Grip je samo pogorao stvar... UDOVICA: (lagano) Dakle, i ti si ga preleao? Grip? DON UAN: Bilo je vrlo ozbiljno. UDOVICA: Ali, ostao si iv? DON UAN: Uobraavam da jesam... (DON UAN se naceri. utanje.) UDOVICA: A moj mu je umro. DON UAN: Zaista mi je ao UDOVICA: (prekine ga) Umukni. (utanje.) Sve mi je oprostio, moj mu, i meni i tebi. A sad je mrtav, a ti si iv. Ti... (Ustremi se na DON UANA.) O, to nisi ti krepao, ta e vie medu ljudima? Samo im donosi nesreu, gde god se pojavi; nesreu i nita vie. (utanje.) DON UAN: (polako) Mislim da me je rat izmenio... UDOVICA: (prezrivo) Uprkos tvojih sposobnosti? DON UAN: Mislim da sam i njih izgubio. UDOVICA: Nisi. Ostao si isti. DON UAN: Vie mi nije do toga. Umoran sam. UDOVICA: Trebalo bi te istrebiti. Kao pogan. DON UAN: Znam, ja sam poguban po ene. Donosim im nesreu. (DON UAN se blago nasmei.) UDOVICA: Ali, nee im umai!

9. KAFE (DVE DIZAJNERKE sede u sporednoj sali maloga velegradskog kafea. Napolju sunce, ali zavese na prozorima su neprozirne. Orkestar svira boston. U glavnoj sali: gosti igraju.) PRVA DIZAJNERKA: Tamo je neki mukarac koji bi mogao da mi se dopadne.

DRUGA DIZAJNERKA: Gde! PRVA DIZAJNERKA: Kao da nekako posebno zrai... DRUGA DIZAJNERKA: Ne vidim ga odavde. PRVA DIZAJNERKA: Ustani i baci pogled. DRUGA DIZAJNERKA: Tera me da ustanem zbog mukarca? Boe, Petere, ta sve neu od tebe doiveti! PRVA DIZAJNERKA: Ne moe da nae mesto. DRUGA DIZAJNERKA: Ne preteruj! PRVA DIZAJNERKA: Evo ga! (Pojavljuje se DON UAN. Sledi ga KONOBARICA, koja mu pomae da skine kaput.) DON UAN: Ima li negde lokala bez muzike? KONOBARICA: Nema. DON UAN: Zar svuda igraju? KONOBARICA: Prole su itave etiri godine bez igranja; treba to nadoknaditi. DON UAN: Zar ve od podneva? KONOBARICA: Od ranog jutra. DON UAN: Hm! (seda.) Konjak. (KONOBARICA odlazi. DON UAN poinje da pie pismo.) DRUGA DIZAJNERKA (PRVOJ DIZAJNERKI, koja i dalje baca poglede put DON UANA): Hoemo li da igramo? PRVA DIZAJNERKA: Igrau s njim... DRUGA DIZAJNERKA: Jesi li poludela? PRVA DIZAJNERKA: (ustaje) Zamoliu ga za ovu igru... DRUGA DIZAJNERKA: Ako to uini... PRVA DIZAJNERKA: (prekida je) Nemoj da mi preti, arli! (Prilazi DON UANU) Smem li moliti... DON UAN: (ne shvatajui) Izvolite? PRVA DIZAJNERKA: elela bih da igram sa vama. DON UAN: (zapanjen) Da igrate? PRVA DIZAJNERKA: Moda vam je udno to vas jedna ena poziva na igru, ali, svet se izmenio, gospodine. Zato bi samo mukarci smeli da budu don uani? ta to piete? DON UAN: Pismo. PRVA DIZAJNERKA: Poslovno? DON UAN: (nasmei se) Da. PRVA DIZAJNERKA: Da vidim va rukopis... DON UAN: Zato? PRVA DIZAJNERKA: Pomalo se razumem u grafologiju. DON UAN: Moe li adresa na koverti? PRVA DIZAJNERKA: Moe. (Pogleda kovertu razrogaenih oiju, promrmlja) Nebo, otvori se... (DON UAN posmatra PRVU DIZAJNERKU.) DON UAN: (iznenada) Tako dakle, eleli biste da igrate sa mnom? PRVA DIZAJNERKA: (posmatrajui ga) Da. DON UAN: (nasmei se) Na alost, zaboravio sam kako se... PRVA DIZAJNERKA: (mahinalno) Nije valjda. DON UAN: (zagleda se u nju) A, osim toga, ne znam ni ove nove igre... (DON UAN

ustaje.) PRVA DIZAJNERKA: (gotovo skrueno) Dovoljno je da koraate. Doite, ja u vas voditi... (PRVA DIZAJNERKA odlazi sa njim u glavnu salu. DRUGA DIZAJNERKA je sama. Posmatra ih kako odlaze, a zatim ustaje, prilazi DON UANOVOM stolu i ita pismo koje je ovaj zapoeo.) DRUGA DIZAJNERKA: Vapio sam za tobom, ali nije bilo odgovora... Pa dobro. Ostau onda onakav kakav sam. (Pogleda put glavne sale.) A kakav si to, da mi je znati! (KONOBARICA se pojavljuje sa konjakom. Obraa se DRUGOJ DIZAJNERKI koja je nije videla kako dolazi.) KONOBARICA: Je li to vae pismo? DRUGA DIZAJNERKA: (smetena) Nije. (DRUGA DIZAJNERKA vraa pismo na sto brzim pokretom i od nelagodnosti se nasmei.) KONOBARICA: Na svoje mesto! Brzo! DRUGA DIZAJNERKA: Kako to govorite sa mnom! KONOBARICA: Kupite se, smesta! Inae u ispriati vaoj prijateljici ta ste mi sve predlagali, ako jada... (KONOBARICA stavlja konjak na DON UANOV sto i izlazi. DRUGA DIZAJNERKA se vraa na svoje mesto, zarije lice u ruke i plae. DON UAN se vraa iz sale za igru u pratnji PRVE DIZAJNERKE, ali ne sedaju.) DON UAN: Dakle, vi se bavite primenjenom umetnou? PRVA DIZAJNERKA: Da. (Pokazuje mu malu earpu.) Kreiram dizajn za ovakve i sline stvari. (Uvlai earpu u DON UANOV dep na sakou.) Batik! Moj dizajn. DON UAN: Hvala. PRVA DIZAJNERKA: Uz to, uim i da crtam. DON UAN: Zaista? PRVA DIZAJNERKA: Volela bih da mi jednom pozirate. DON UAN: ta e vam to? PRVA DIZAJNERKA: Nikada dosad nisam crtala mukarca. DON UAN: Samo krajolike? PRVA DIZAJNERKA: Ne. Iskljuivo ene. (Pauza.) DON UAN: Hoete li da igramo? PRVA DIZAJNERKA: (tiho) Hou. DON UAN: Ali samo dok ne padne mrak... (DON UAN se nasmei.) PRVA DIZAJNERKA: (zbunjeno) Ne razumem... DON UAN: Bolestan sam ve osam nedelja. Vreme se danas prolepalo, pa su mi dozvolili da izaem iz bolnice. Ali, uskoro u morati da se vratim, da mi se stanje ne bi pogoralo. A to ne bi valjalo. Znate, moje srce... (DON UAN se nasmei.) PRVA DIZAJNERKA: ta vam je? DON UAN: Grip, imao sam teak oblik gripa. PRVA DIZAJNERKA: (zabrinuto) Niste valjda jo zarazni? DON UAN: (nasmei se) Ne, sada sam bezopasan... PRVA DIZAJNERKA: Znate, jo mi se ne umire. DON UAN: Ni meni... (DON UAN se iznenada zagleda u nju.) PRVA DIZAJNERKA: (nesigumo) ta vam je? DON UAN: Ti me podsea... na nekoga ko mi jo nije odgovorio... PRVA DIZAJNERKA: (zagleda se u njega) Otkad smo to na ti? DON UAN: (ne obraa panju na njeno pitanje) A, u stvari, uopte ne lii na nju.

(DON UAN se naglo uhvati za srce. Pauza.) PRVA DIZAJNERKA: (iznenada) Idemo... (PRVA DIZAJNERKA odlazi sa DON UANOM put glavne sale. DRUGA DIZAJNERKA ostaje sama . (iznenada drekne.) DRUGA DIZAJNERKA: Raun! Raun! (Pojavljuje se KONOBARICA.) KONOBARICA: Nisam gluva! Tri miliona. (DRUGA DIZAJNERKA plaa, potom ustaje. KONOBARICA se naceri.) Izgleda da vam je neko zaveo prijateljicu... DRUGA DIZAJNERKA: (suvo) Znate li tog oveka? (KONOBARICA pogleda put glavne sale.) Ko je on? KONOBARICA: Ne znam, aii izgleda mi nekako poznat.

10. SOBA U MAJINOJ KUI (UDOVICA jednoga profesora, rtve inflacije, morala je da izda jednu od svojih dveju soba. ONA je majka dveju keri, od kojih je prva dvadesetogodinja slubenica, a druga besposlena petnaestogodinjakinja koja se mota po kui. MAJKA upravo pretura po fijoci, dok druga ki stoji ispred ogledala na vratima ormana.) DRUGA KI: Jesi li zaloila svenjake? MAJKA: Jesam. DRUGA KI: Onda vie nema ta da se zaloi. (DRUGA KI posmatra svoje noge u ogledalu.) MAJKA: Ostalo nam je jo sedamnaest milijardi. (Nasmeje se a zatim se naglo uozbilji; potmulo:) Eh, doe mi da se obesim. DRUGA KI: Zato stalno jadikuje, mama? A ta ja da kaem? Ti si bar proivela, bila do Rivijere i Pariza, putovala u Norveku, a ja? Otkad znam za sebe jedino sluam tvoje jadikovke. Doe mi da svisnem od muke! MAJKA: Je l ti to meni prebacuje? DRUGA KI: Pa naravno, sve je to tvoja krivica, ija bi bila! Zato mi nisi dozvolila da se prole godine upiem na kurs, dok je novac jo neto vredeo? Sada bih ve nastupala i ne bismo morali da izdajemo sobu; ali tebi je bilo ispod asti da ti ki bude igraica! A nije ti ispod asti to si sve ivo zaloila, je li, gospodo profesor? E pa samo da zna: ne nameravam da ostanem ovde i istrunem zajedno sa tobom, gospodo profesor... MAJKA: Gretl, Gretl, tako si zla... DRUGA KI: Tata bi mi dozvolio da odem u igraice. Tata je bio praktian ovek. MAJKA: (plane) ta ti zna o ocu? Nije ti bilo ni deset godina kad je otiao u rat. DRUGA KI: Umukni! Proitala sam sva pisma koja ti je pisao sa fronta... MAJKA: (prekida je) ta kae? DRUGA KI: Da. Jue. Bila sam tako slobodna da obijem va pisai sto, gospoo profesor... MAJKA: Stidi se. DRUGA KI: Ti bi trebalo da se stidi! Zna i sama ta je tata pisao u pismima, a zna i to zato nisi dozvolila da ih proitam. ta je pisalo u njima, gospoo profesor? MAJKA: (krii) Da mi vie nisi rekla gospoo profesor! DRUGA KI: (nadvikuje je) Tata je pisao: dozvoli da Gretl ui ono to eli, nailaze nova vremena! (utanje. MAJKA se iznenada obrecne na DRUGU KI.) MAJKA: ta stalno gleda svoje noge! DRUGA KI: (prezrivo) A to da ne? Kad ena ima lepe noge, onda treba i da ih

pokae... MAJKA: O muu, muu... Vidi li ti tamo gore ta se ovde dogaa! (Zvono na vratimo.) DRUGA KI: Bie da je gospodin umurdija. MAJKA: Kai mu da doe sutra. (MAJKA se sprema da krene i otvori vrata.) DRUGA KI (posprdno) A sutra es, kao, moi da mu plati! MAJKA: uvaj se, bog e te jednom kazniti. (MAJKA izlazi. Sama, DRUGA KI je isprati pogledom, slegne ramenima, pevui boston i igra. MAJKA se vraa, ovoga puta sa DON UANOM. DRUGA KI, iznenaena, prekida igru i posmatra pridolicu. DON UAN ju je posmatrao dok je igrala. Nasmeio se.) MAJKA: (DRUGOJ KERI) Gospodin eli da iznajmi sobu; glavna sestra mu je rekla da sam namerna da mu izdam ovu nau. (DON UANU) Moja ki. (DON UAN se lako nakloni) A ovo je ta soba. Gleda na batu, veoma je tiho. (DON UAN se obazre) Imaete sve to vam bude potrebno. (DON UAN posmatra noge DRUGE KERI.) DON UAN: Da. MAJKA: Zar neete da sednete? DON UAN: Hvala. (DON UAN seda za sto, zajedno sa MAJKOM. DRUGA KI seda malo podalje i pomalo stidljivo posmatra DON UANA.) Dopada mi se soba. Uzeu je. MAJKA: Stanarina je... DON UAN: (prekida je) To nije vano. DRUGA KI: (potmulim giasom) Divno! MAJKA (DRUGOJ KERI) Gretl... (A zatim se okrene nasmeena DON UANU.) Smem li da upitam ta je gospodin po zanimanju? DON UAN: (nasmei se) I ja se to esto pitam. Pre rata, nisam morao da radim. Ali sam u ratu izgubio imetak... I sada, eto, trgujem umetnikim predmetima. (DRUGA KI je nauljila ui.) MAJKA: A tako! DON UAN: Da. Pre izvesnog vremena, udnim sticajem okolnosti, upoznao sam izvesne osobe koje se bave primenjenom umetnou. Na primer, batik! (Pokazuje MAJCI earpu koju mu je poklonila PRVA DIZAJNERKA) Zatim, keramika, duborez, grafiki radovi. Izvesna devojka koju poznajem, dizajnerka, nagovorila me je da organizujem prodaju takvih predmeta. Svakako, ovek od toga ne moe da se obogati, ali, u svakom sluaju, zaradi se za ivot; ljudi ele da se otarase novca, to jest da ga uloe pre no to potpuno izgubi vrednost, tako da danas nije potrebno imati izrazit smisao za trgovinu. Eto, jue sam prodao jednu zbirku maraka... Smeno, zar ne? Mogli biste me nazvati pekulantom, ak, leinarom inflacije. (DON UAN se nasmei.) MAJKA: O ne, vi niste leinar. Ne, nikako... DON UAN: Nadajmo se da nisam. (PRVA KI vraa se iz kancelarije.) MAJKA: (DON UANU) Moja starija ki. (DON UAN ustaje.) MAJKA: (PRVOJ KERI) Na stanar. PRVAKI: (DON UANU) Nemojte ustajati. (MAJCI) Moram da odmah odem. MAJKA: Kuda? PRVA KI: Pa zna, mama! MAJKA: Nije valjda opet Partija? PRVA KI: Uvek i pre svega.

MAJKA: (DON UANU; podsmeljivo) Moja ki je reila da popravi svet. PRVA KI: (nasmei se) Pogodila si! DON UAN: (nasmei se) Moje potovanje. PRVA KI: (ljutito) Hvala. (MAJCI) Htela bih da ne to na brzinu pregrizem. MAJKA: Nita nije ostalo... PRVA KCI: Ali namerno sam sebi odvojila od ruka. DRUGA KI: (bezobrazno) Ja sam ti to slistila. PRVA KI: Opet? MAJKA: Mislim da gospodina ne zanimaju... PRVA KI: (prekida je) Moda gospodina ne zanima ni ko ima da jede a ko nema... MAJKA: Magda! Kako ti to govori u poslednje vreme! PRVA KI: (prekida je) Pravilno, veruj mi! MAJKA: (DON UANU) Pravi je fanatik... (PRVOJ KERI) Obavljaj svoj posao u kancelariji, budi potena, marljiva, odana, i ta e vie?! PRVA KI: (plane) Ne govori gluposti, mama! Ti ne zna kako u kancelariji izgleda, nikada nisi morala da radi. Tata se uvek brinuo za tebe; nisi morala da misli svojom glavom. A ko je izazvao ovaj rat? Upravo taj tvoj svet! DON UAN: (nasmei se) Uvek e biti ratova, gospoice... PRVA KI: Mislite? DON UAN: Da. MAJKA: Pa, naravno. (utanje.) PRVA KI: (DON UANU) Jeste li bili u ratu? DON UAN: Jesam. PRVA KI: (podsmeljivo) U intendanturi? DON UAN: (zagleda se u nju) Ne. ak sam bio i ozbiljno ranjen. Ali, rat je imao i svojih dobrih strana. (Cinino se nasmei.) Uzmimo, na primer, mene: u ratu sam postao bolji ovek, i tek sada, u miru, poinjem da opet bivam onaj stari... (MAJKA se nasmeje. DRUGA KI posmatra svoje noge. PRVA KI se zagleda u DON UANA.) PRVA KI: Ne razumem, ovek koji misli kao vi, zato jo ivi? MAJKA: (obrecne se na PRVU KER) Magda! Kako si tako neuviavna! DON UAN: (MAJCI) Izvinite! (PRVOJ KERI) O smislu mog ivota pitajte boga. PRVA KI: Bog je samo obina varka, da bi se eksploatisane mase uteile verom u onaj svet. DON UAN: Boe, kako vi to pojednostavljeno. (DON UAN se nasmei, PRVA KI postaje malo nesigurna) PRVA KI: Zato me tako gledate? DON UAN: Ala ste vi temperamentni! PRVA KI: (besna) Ha! (PRVA KI brzo izae.) MAJKA: (DON UANU) Potpuno je poaavela. Sve neki ideali... DON UAN: Proi e je. DRUGA KI: (DON UANU) Zato vi ne igrate na filmu? DON UAN: (zapanjen) Ja? Na filmu? DRUGA KI: Imate talo lep profil. MAJKA: (uzdahne) Eto, sad i ova! (DON UANU) Sve same budalatine! DON UAN: Zato? Film je bez sumnje umetnost budunosti. DRUGA KI: (MAJCI) uje li? Pa to je da pukne od smeha! (DRUGA KI se nasmeje; DON UAN se zagleda u nju. DRUGA KI naglo uuti.) DON UAN: (MAJCI) udno. Nain na koji je vaa ki izgovorila: Pa to je da pukne

od smeha kao da me je podsetio na nekoga... DRUGA KI: Sigumo na Astu Nilzen. DON UAN: Ne, na nekoga koga vi ne poznajete. (DON UAN se hvata za srce.) DRUGA KI: (nasmei se) Ali na nekoga koga vi poznajete? (DON UAN je neprijatno dirnut.) MAJKA: (DRUGOJ KERI) Ne budi tako drska! Krajnje je vreme da ode, hajde! DRUGA KI: (isceri se) Do vienja! (DRUGA KI izlazi. DON UAN razmislja o svojoj verenici.) DON UAN: Do vienja. (utanje.) MAJKA: Odmah se vidi da im nedostaje vrsta oeva ruka. (Uzdahne.) Tolike rtve, toliko jada, a ono sve gore i gore. Mu mi je bio profesor univerziteta. DON UAN: (ustaje) E pa onda, useliu se sutra ujutro. Trenutno sam u pansionu, ali tamo je suvie buno. MAJKA: (ustaje) Nadam se da ete se ovde oseati kao kod kue... (Prua DON UANU ruku i iznenada se zagleda u njega, a zatim ga tiho i lagano upita) Recite mi: jesmo li se negde ve upoznali? DON UAN: Moe biti... (DON UAN odlazi.)

11. STAN PEKULANTA (ETIRI DAME piju aj, u stanu pekulanta koji se obogatio inflacijom. PRVA DAMA, nekadanja guvernanta, sada je gospodarica kue i stara je trideset godina. DRUGA DAMA, filmska glumica, ima dvadeset tri godine, dok je TREA DAMA prijateijica trgovca konjima i kerka nastojnice, osamnaest joj je godina; ETVRTA DAMA ima dvadeset sedam godina, zubarka je.) PRVA DAMA: (DRUGOJ DAMI) Limun ili rum? DRUGA DAMA: Svejedno, samo nek je bez eera! TREA DAMA: A ja ne bih mogla bez eera. DRUGA DAMA: Od njega rastu grudi. TREA DAMA: Daleko bilo! PRVA DAMA: Ali ta ete, mukarcima se to svia. Nek neka prsata devojka proe kafeom, svima e oi iskoiti iz duplji. TREA DAMA: Ali se sa takvom ne bi proetali ulicom! ETVRTA DAMA: Svi su oni laovi! (utanje.) PRVA DAMA: Ba sam jue proitala jednu boanstvenu knjigu o psihologiji indijske erotike, runi povez; dakle, to je neto fantastino, ti istonjaci dakle, kako su oni grandiozno matoviti, dakle, ta njihova drevna kultura, prosto da im ovek skine kapu. DRUGA DAMA: I mi sa filma prosto ludujemo za Azijom. Sve se snimaju neki egzotini sadraji; naravno, to se ne odnosi na obrazovne filmove. Upravo sutra poinje snimanje filma u kome igram kinesku princezu. TREA DAMA: (prekida DRUGU DAMU) Kad smo ve kod Kine, gde se on toliko zadrao? (PRVA DAMA se nasmeje.) ETVRTA DAMA: (sa udnim smekom) Da, katkada okasni... DRUGA DAMA: Kod mene nikada ne kasni.

(ETVRTA i DRUGA DAMA izmenjaju poglede mrnje. TREA DAMA jede eer.) TREA DAMA: A kod mene stigne uvek ranije nego to smo zakazali. (PRVA DAMA uputi TREOJ DAMI pogled pun mrnje.) PRVA DAMA: (DRUGOJ DAMI) Ba je slatka, zar ne? DRUGA DAMA: (PRVOJ DAMI) Gde ste kupili tu divnu earpu, mila moja? PRVA DAMA: On mi ju je poklonio. Batik! I onaj drvorez je od njega. DRUGA DAMA: A tako! PRVA DAMA: Sveti Sebastijan. (DRUGA DAMA prilazi da bi bolje razgledala drvorez.) DRUGA DAMA: Zanimljiva perspektiva. Povodom moje poslednje angine poklonio mi je jednu keramiku figuru, pana sa sviralom. TREA DAMA: ime se on, u stvari, bavi? DRUGA DAMA: (iznenaena) Nije valjda da ne znate?! TREA DAMA: Pojma nemam. Ja ga znam samo kao... DRUGA DAMA: Trguje umetnikim predmetima. (PRVOJ DAMI) Uzgred, nedavno je hteo i na film; pojma nemam ko mu je ulio tu bubu u glavu; dodue, proteirala sam ga, ali probni snimci, ista katastrofa... PRVA DAMA: (nasmei se) Da, oni najbolji deluju samo uivo. TREA DAMA: (isceri se) Da, i ja bih rekla. PRVA DAMA: (uzdahne ironino) Eh, dananje devojke, kud su se deli njihovi ideali! TREA DAMA: Ideali su za mukarce. Uvek mi govori da ga podseam na neku devojku... DRUGA DAMA: (prezrivo) Da, i meni je to rekao. PRVA DAMA: Oigledno da sve podseamo na neku enu. Meni je rekao da imam iste oi kao ona, nekoj drugoj, verovatno, da ima ista usta... TREA DAMA: A meni da imam noge kao ona. DRUGA DAMA: (ETVRTOJ DAMI, zlobno) A vama, mila moja? (ETVRTA DAMA ne odgovara.) DRUGA DAMA: (PRVOJ DAMI) Moda ima njenu duu... PRVA DAMA: (nasmei se) Izgleda da tako hoe da kompletira veliku ljubav svoga ivota; pare po pare. ETVRTA DAMA: (iznenada ustaje) Ne mogu vie da ovo podnesem... (ETVRTA DAMA nervozno eta gore dole.) TREA DAMA: (DRUGOJ DAMI, zbunjena) ta li joj je? ETVRTA DAMA: (naglo zastaje) ta mi je ? Zar zaista ne razumete ili neete da razumete: on jedino hoe da nas ponizi... PRVA DAMA: (prekine je, zbunjena) Ko? ETVRTA DAMA: Pa, on, on! DRUGA DAMA: (ETVRTOJ DAMI, podsmeljivo) Drago moje dete. ETVRTA DAMA: (ustremi se na DRUGU DAMU) Ja nisam dete, ja sam ena, a on uiva kad nas vidi kako puzimo; ali, najalosnije je to same sebe poniavamo... TREA DAMA: (jedui eer, prezrivo) Sve je to suvie duboko za mene. ETVRTA DAMA: Verujem. TREA DAMA: Jao! Zub! DRUGA DAMA: Pa da, kad jedete eer! TREA DAMA: Jao... (TREA DAMA se uhvati za obraz.)

PRVA DAMA: (nasmei se) Boli? TREA DAMA: Do ludila... DRUGA DAMA: Sreom, meu nama je zubarka... (DRUGA DAMA se naceri i pokae u pravcu ETVRTE DAME.) ETVRTA DAMA: (TREOJ DAMI) Pokaite mi... (TREA DAMA otvara usta, ETVRTA razgleda.) Za minut e prestati. Jeste li ikada imali rahitis? TREA DAMA: Ja? Sluajte, na ta vi to ciljate? Uvek sam imala dovoljno da jedem, i u vreme najvee gladi. Ja sam dete iz bolje kue, a moj je prijatelj trgovac bodljikavom icom, capisco, vi akalice! PRVA DAMA: Moje dame, molim vas! Imajte na umu da ste u kui uglednog advokata, koji je pre dve nedelje postao desna ruka nae vlade... TREA DAMA: (prekida je) Da, a ko ga je doveo na taj poloaj? Moj prijatelj! I ko je podmitio oba ministra? PRVA DAMA: (prekida je) utite, zaboga! (Nervozno se osvre.) Svuda su dounici opozicije. (utanje.) ETVRTA DAMA: (neprijatno hladna i ostra) im stigne skresau mu u lice ta je i ko je: olo! DRUGA DAMA: Zato? Zato to nee da s vama ima nita vie od onoga to je ve imao? ETVRTA DAMA: (trgne se) Ko kae? DRUGA DAMA: On. (TREA DAMA se nasmeje. ETVRTA DAMA je strelja pogledom.) ETVRTA DAMA: Da li vas jo boli? TREA DAMA: (naceri se) Ne, prolo me je. ETVRTA DAMA: Aha... Jednom sam mu izvadila zub, a da nije ni trepnuo... U stanju je sve da izdri... (ETVRTA DAMA se naceri i iznenada baci na sofu, histerino plaui. Telefon zvoni, PRVA DAMA odgovara) PRVA DAMA: Halo? Da? (Lice joj se izdui.) Zaista? Hvala. (Spusti slualicu.) Poslao je poruku da nee moi da doe... DRUGA DAMA: ta?! PRVA DAMA: Ostavio nas je na cedilu! TREA DAMA: Mene? ETVRTA DAMA: (histerino se smeje) Bravo! Bravo! TREA DAMA: (ETVRTOJ DAMI) Umuknite! (ETVRTA DAMA uuti i strelja pogledom TREU DAMU.) DRUGA DAMA: (PRVOJ DAMJ) A gde je sad? PRVA DAMA: Moda opet sa onom kravom iz Berna. Jue joj je prodao nekog Domijea; kae da je pravi. (ETVRTA DAMA ustaje i pribliava se TREOJ DAMI polako i pretei.) DRUGA DAMA: Sve to je postigao, postigao je zahvaljujui nama, jadnim enama. (ETVRTA DAMA zastaje ispred TREE DAME.) ETVRTA DAMA: (tiho) Jesi Ii mi ti rekla da umuknem? TREA DAMA: (prezrivo odmerava ETVRTU DAMU) Kobilo histerina... ETVRTA DAMA: (izdere se na nju) Mar napolje! PRVA DAMA: (izdere se na ETVRTU) Samo bez skandala, molim! (utanje.)

TREA DAMA: Videemo se onda u masovnoj grobnici! (TREA DAMA brzo izae.) PRVA DAMA: (mrmlja za sebe) Do vienja, do vienja.

12. LOE U OPERI (Dve loe na balkonu Velike opere. U jednoj sedi malopre pomenuta DAMA IZ BERNA; u drugoj, ogromno DEBELA ENA, kasapinova supruga nakiena brilijantima. Daje se Mocartov Don ovani i upravo ujemo duettino La Ci Darem La Mano. DAMA je veoma nervozna, neprekidno se obazire, dok DEBELA ENA sedi nepokretna, piljei put scene kroz svoj mali operski dogled. Pri kraju duettina, DON UAN ulazi u DAMINU lou. Obuen je u frak; ljubi joj ruku. Veoma tiho razgovaraju.) DAMA IZ BERNA: (odahne od olakanja) Konano! Ve sam se zabrinula gde si. I moj mu zakanjava; uvek moram da ga ekam. DON UAN: (seda, smeei se) Ne brini! (Pauza.) DAMA IZ BERNA: Gde si bio? DON UAN: Na klizalitu. DAMA IZ BERNA: (zbunjena) Gde? DON UAN: Danas je bio roendan jednoj od keri moje stanodavke; poklonio sam joj klizaljke. Dete je poelelo da mi pokae kako se kliza. DAMA IZ BERNA: Je li? DON UAN: Ima talenta. Verovatno e jednom biti svetska prvakinja. (Pauza.) DAMA IZ BERNA: Koliko je staro to dete, tvoja budua svetska prvakinja? DON UAN: Petnaest godina. (DAMA IZ BERNA se jedva primetno trgne.) DEBELA ENA: (ne skidajui pogleda sa scene) ! (Pauza.) DAMA IZ BERNA: Jue si mi prodao Domijea, sea se, pravog Domijea? DON UAN: (die pogled) Da. I? DAMA IZ BERNA: Laan je. DON UAN: (iznenaen) ta? DAMA IZ BERNA: Raspitala sam se. (utanje.) DON UAN: Kada sam ga kupio, garantovali su mi da je original... DAMA IZ BERNA: (prekida ga) Naravno, verujem ti, sigurna sam da si mislio da je pravi. (isceri se) DON UAN: Vratiu ti novac, do poslednje pare... (DON UAN pretura po novaniku.) DAMA IZ BERNA: Neu da mi vraa, jesi li razumeo? DEBELA ENA: (ne skidajui pogled sa scene) ! DON UAN: (nudi DAMI IZ BERNA ek) Tvoj ek, uzmi ga... DAMA IZ BERNA: Neu. DON UAN: Uzmi ga. DAMA IZ BERNA: (gleda ga razrogaenih oiju) Pa ti nema due. DON UAN: Ne dozvoljavam da me poniava. (Prua ek preko balkona i pusti ga da sleti u parter, posmatrajui ga kako leluja.) Eno ga dole. Zbogom. Sad je potpuno bezvredan. (Pauza.) DAMA IZ BERNA: Jesi li sad zadovoljan? DON UAN: (glasno) Da. DEBELA ENA: ? DON UAN: (DEBELOJ ENI) Izvinite. (DEBELA ENA ga tek sada ugleda. Zagleda se u njega, nepokretna. DAMA IZ BERNA pokazuje u pravcu DEBELE ENE, krivei

usta u osmeh.) DAMA IZ BERNA: (DON UANU) Tvoje najnovije osvajanje... DON ZUAN: (isceri se) Ne prizivaj avola. (Predstava je zavrena. Pale se svetla. Glasan pljesak, DAMA IZ BERNA dri maramicu ispred oiju. DEBELA ENA i dalje pilji u DON UANA. DON UAN je ustao. Aplaudira.)

13. KLIZALITE (Klizalite se zatvara; ve je kasno vee. DRUGA KI sedi napolju, na klupi, u drutvu dveju kolskih drugarica, jedne CRNKE i jedne PLAVUE. Upravo skidaju klizaljke sa nogu.) PLAVUA: (DRUGOJ KERI) Zavidim ti na novim klizaljkama. Oduvek sam elela takve. DRUGA KI: To mi je roendanski poklon. PLAVUA: teta, moj je roendan tek na leto. Inae bih i ja traila takav poklon; mora da su boanstvene. (utanje.) CRNKA: (DRUGOJ KERI) Ko je bio onaj elegantan gospodin koji te je malopre posmatrao? DRUGA KI: Na stanar. PLAVUA: Moj tip. DRUGA KI: A meni se ne dopada. PLAVUA: Ma ta se pravi! DRUGA KI: Ne, vie mi se ne dopada. PLAVUA: Ma ta pria, malopre sam videla kako si kao na krilima proletela tri kruga, samo zato to te je gledao. DRUGA KI: (paljivo slua) udno, a meni se inilo kao da klizam u mestu... CRNKA: Bila si savreno sigurna! DRUGA KI: Nisam. PLAVUA: (prekine je) Nikada u ivotu nisi tako dobro klizala! DRUGA KI: (zajedljivo se nasmei) Da, ti e to najbolje znati. (utanje.) CRNKA: ta je to uradio kad si ga tako omrzla? DRUGA KI: Nita. Samo sam ga sanjala pre nekoliko noi. PLAVUA: I to je sve? DRUGA KI: Ubio me je. CRNKA: Kako? DRUGA KI: Zna onu umu, ja sam ila kroz nju, i tamo, blizu one klupe na stazi gde je ono udno drvo, gde je uvek mrak, iznenada sam osetila njegovu ruku, a prsti su mu se naglo pretvorili u noeve... Ne, ne volim ni da mislim o tome, bilo je zaista strano! Dugo nisam mogla da zaspim, i sad mi se ini kao da sam mrtva. PLAVUA: (nasmeje se) A ipak si tu! DRUGA KI: (smei se) Nadam se. (Potmula tutnjava u daljini.) CRNKA: (oslukuje) Izgleda da puca led. DRUGA KI: Sutra e biti jo hladnije. PLAVUA: Idemo! Eno, upravo zatvaraju vrata. Zakljuae nas!

14. SOBA U MAJINOM STANU

(DON UAN dorukuje u svojoj nametenoj podstanarskoj sobi. Obuen je u tamnu pidamu. MAJKA beumno otvara vrata, uunja se iza njega i naglo mu stavi ruke preko oiju.) MAJKA: Uja! Uja! Pogodi ko je! DON UAN: (naceri se) Nemam pojma. MAJKA: (sklanja ruke) Ba si ti avo... Dopada li ti se doruak? DON UAN: Hvala. MAJKA: Stiglo ti je pismo... DON UAN: (prekidajui je) Odakle? MAJKA: (daje mu pismo) to si se uplaio? DON UAN:, Ne znam. Ne mogu da se setim... (DON UAN se nasmei, otvara pismo i ita ga.) MAJKA: Pisala ga je neka ena. Mogu li da proitam? DON UAN: Ne. (utanje.) MAJKA: Taji neto od mene? DON UAN: Da. (utanje. MAJKA mu iznenada istrgne pismo iz ruke.) DON UAN: Da si mi ga vratila. Smesta. MAJKA: Ne pada mi na pamet... (MAJKA brzo ita i pogleda DON UANA zaprepaena.) DON UAN: (nasmei se) Jesi li sad zadovoljna? MAJKA: (pokazuje pismo) Zar si ti zaista takav? DON UAN: Tako kau. MAJKA: Je li to istina? DON UAN: Ne prihvatam nikakvu odgovornost. MAJKA: Ali ova ena pie da e se utopiti zbog tebe... DON UAN: Predomislie se. MAJKA: Boe, kako to govori! DON UAN: Zar sam ja kriv to me vie ne privlai? ta treba da uradim? Da se prisiljavam? MAJKA: Plai me... DON UAN: (nasmei se) Ne treba da se plai. (Uzima od nje pismo.) Ona se bavi primenjenom umetnosu. Pozvala me je na igru. Bila je uporna sve dok nije dobila ono to je elela. I taka. Nali smo se nekoliko puta, a onda sam shvatio da sam se prevario. Razoarala me je. (Isceri se.) U poetku me je, zna, podsetila na jednu drugu enu, ali ispostavilo se da tu nema nikakve slinosti. Za sve je kriva samo moja pesnika mata. Da, to se stalno dogaa. Nikako ne uspevam da ga naem, svoj ideal... (DON UAN se nasmeje.) MAJKA: I nikada ga nee nai, jer vie nema svoj ideal. Mrtav je. DON UAN: (ustukne) Mrtav? (Uhvati se za srce) Ne... Ne, to nije mogue! Siguran sam da je iva, da ivi negde i da se udala za nekog estitog oveka. Ima decu i eli da ivi u miru, zato mi nije ni odgovorila. (DON UAN se naceri.) MAJKA: Potpuno je razumem. DON UAN: (iznenada se obrecne na nju) ta ti razume? Samo ono to vidi, uje, to moe da okusi! Ko si ti? Verna udovica jednog inovnika, koja misli da e, kada se poda mukarcu, tog trenutka pasti zvezda sa neba! MAJKA: Ne zaboravi: i ja sam ljudsko bie!

DON UAN: Ali ja hou da to zaboravim! I neu da me na to podsea. Svega mi je dosta! (utanje.) MAJKA: Tu gde spava, to je bio njegov krevet... Razume li? Pie na njegovom stolu, a u ovom ormanu nekada su bila njegova odela pre no to sam ih poklonila... esto ga vidim kako sedi za ovim stolom, ako je poginuo; pa ak i kada ga ne bih videla, uvek sam znala da je u ovoj sobi, da me posmatra, kao da je vreme stalo. A ti, jedino si ti uspeo da odagna njegovu sliku. Pazi da se ne vrati, moda je ba sada tamo, u hodniku, moda e me saekati kad izaem iz sobe... (Prie blie DON UANU.) Sluaj, ne elim vie da ga vidim, nikada, nikada vie... (Priljubi se uz njega.) Pusti me, molim te, pusti... DON UAN: (ne pokreui se) Pa putam te. (MAJKA se iznenada odvoji od njega i uhvati se za glavu, kao da je tek sada dola sebi.) MAJKA: Boe, ta me to privlai tebi? DON UAN: Nita. MAJKA: (potmulo) Tako je, nita. (Izdere se na njega.) ta si to napravio od mene? DON UAN: Nita. (Vikne na nju.) I zato me ostavi na miru! (utanje.) MAJKA: (sa mrnjom) Ostavljam te. Ostavljam... (MAJKA izlazi. DONUAN je sam. Gleda za njom.) DON UAN: I vreme je.

15. DIZAJNERSKI STUDIO (DVE DIZAJNERKE ulaze u svoj mali studio. PRVA DIZAJNERKA je potpuno pijana, dok DRUGA pali svetlo, jer je ve kasna no.) PRVA DIZAJNERKA: (peva) I ija e suza kanuti tada, kad nas se dvoje rastanemo... DRUGA DIZAJNERKA: (prekida je poluglasno) Tiho! Hajde u krevet. PRVA DIZAJNERKA: Zato? (PRVA DIZAJNERKA hoe da nalije sebi naps. DRUGA DIZAJNERKA joj oduzima bocu.) Nisam pijana. DRUGA DIZAJNERKA: Ve si dosta popila. (utanje. Iznenada PRVA DIZAJNERKA drekne na DRUGU DIZAJNERKU.) PRVA DIZAJNERKA: Nisam dovoljno pila! DRUGA DIZAJNERKA: Ne tako glasno, susedi e... PRVA DIZAJNERKA: (prekine je viui) Hou jo, hou jo! (PRVA DIZAJNERKA joj istrgne bocu iz ruke. Susedi udaraju o zid.) DRUGA DIZAJNERKA: uje li? Izbacie nas. PRVA DIZAJNERKA: (naliva pie, tiho) Ba me briga. DRUGA DIZAJNERKA: A mene je briga! Zna i sama koliko je teko nai stan. PRVA DIZAJNERKA: Ja bih mogla da spavam i na ubritu. (Pije i iznenada grune u gorke suze.) Ti si kriva to on vie nee da me vidi, to mu se vie ne dopadam. DRUGA DIZAJNERKA: (zapanjeno) Ja kriva? PRVA DIZAJNERKA: Pocepao je sva moja pisma, a ja sam mislila da e me spasiti... DRUGA DIZAJNERKA: (prezrivo) Spasiti? PRVA DIZAJNERKA: Da, od tebe. (PRVA DIZAJNERKA je ozbiljno pogleda, a zatim joj se tiho podsmehne. Tiina. DRUGA DIZAJNERKA joj tuno klimne glavom.) DRUGA DIZAJNERKA: Uvek e se vraati meni, na kolenima, cvilei... PRVA DIZAJNERKA: (opet vie na nju) Da se vratim tebi, nikada! Rekla si mi da su lokne suvie enskaste, da je ipka enskasta i da su visoke potpetice enskaste. Nosila

sam ono to si ti htela da nosim, onako kao to si ti htela, ali sada, sada mi je toga dosta. (Strgne sa sebe bluzu nalik na koulju za smoking, i baci je pred noge DRUGE DIZAJNERKE.) Evo ti tvoje mode! (Susedi udaraju o zid, ovoga puta znatno glasnije. DRUGA DIZAJNERKA ne uje udarce ve zapanjeno gieda PRVU DIZAJNERKU.) DRUGA DIZAJNERKA: (potmulo) Petere, Petere... PRVA DIZAJNERKA: (vritei) Ne zovem se Peter! Ime mi je Alisa! (utanje.) DRUGA DIZAJNERKA: E pa onda: zbogom, Alisa... (DRUGA DIZAJNERKA naglo krene.) PRVA DIZAJNERKA: (iznenaena) Kuda e? DRUGA DIZAJNERKA: Da se proetam. PRVA DIZAJNERKA: (sa mrnjom) Zar ti se ne spava? DRUGA DIZAJNERKA: (odbrusi joj) Spavaj sama! (DRUGA DIZAJNERKA izlazi. PRVA DIZAJNERKA ostaje sama pije i svlai se.) PRVA DIZAJNERKA: Sama? Ne, nikada vie neu spavati sama. (Obazre se oko sebe.) Gde si sada, izrode? (Iz jedne ladice, vadi fotografiju DON UANA.) A, tu si! (Stavlja fotografiju na sto, seda i posmatra je.) Kako si? Dobro? I ja. (Nasmeje se) Da ti neto kaem: nae dete je otilo, da, nestalo, svreno je s njim, i vie nikada neu moi da imam drugo, nikada vie, razume li? Zla srea... Nema ta... Pisala sam ti da u se utopiti ako ne doe, a tebi bi to odgovaralo, je li? Pogledaj me. Na koga sam te to podsetila? Hajde, reci mi, ko je ta kurva? Ko? (Skoi) Da me nisi tako gledao! Videe ti ve... (Uzima iglu, izbode oi fotografiji i vraa sliku na sto.) Gledaj me sada, ako moe... ta? Opet, opet me gleda! (Izdere se na fotografiju.) Ne gledaj me, ne gledaj! (Zgrabi stolicu i raspali po stolu na kome se nalazi fotografija, smrskavi pri tom ae i tanjire.) PRVA DIZAJNERKA: (nastavak) Evo ti, evo ti, evo! (Susedi vrlo glasno udaraju o zid, a besni enski glas dovikuje: Tiina! PRVA DIZAJNERKA se nasloni na zid, iscrpljena. Pojavljuje se SUSETKA u kunoj haljini.) SUSETKA: (prebacujui) Kakva je to galama, kad itav svet spava! ta vam je, gospoice? PRVA DIZAJNERKA: (glupavo se nasmei, polako) Upravo sam ubila jednu osobu... SUSETKA: Isuse i Marijo! (SUSETKA se prekrsti.)

16. SOBA U MAJINOJ KUI (DON UAN koraa dolegore po svojoj nametenoj sobi. Popodne je i on oekuje posetu. Mali sto je postavIjen. Gleda na sat, na vratima kucanje i DRUGA KI ulazi u sobu. DON UAN je iznenaen. DRUGA KI ga ozbiljno pogleda.) DRUGA KI: Htela sam da vas zamolim za veliku uslugu. DON UAN: (nasmei se) Samo napred. DRUGA KI: Ljutiete se... DON UAN: (prekida je) Ja se nikada ne Ijutim. DRUGA KI: Dajte mi re. DON UAN: Ako ba hoete. Dakle, da ujem? (utanje.) DRUGA KI: Molim vas, nemojte vie dolaziti na klizalite... DON UAN: (iznenaen) A zato? DRUGA KI: (pogleda ga, razrogaenih oiju) Ne elim vie da me gledate... Molim vas... (utanje.) DON UAN: A zato da ne dolazim, ako mi se to dopada?

DRUGA KI: Zato to jo ne klizam dobro. DON UAN: Vi ste vrlo talentovani, drago dete. Zavriete kao svetska prvakinja. DRUGA KI: Neu, ako me vi budete gledali; to je sigurno. (utanje.) DON UAN: To mi jo nijedna do sada nije rekla... DRUGA KI: (prekida ga) Jeste li mi obeali da vie neete dolaziti? DON UAN: Uiniu sve to mogu, ali znajte da ja nikada ne dajem obeanja. (utanje.) DRUGA KI: Hoete li da vam vratim klizaljke? DON UAN: (zagleda se u nju) ija li je to ideja? Vae gospoe majke? DRUGA KI: I njena; ali to nije vano. DON UAN: A ta je vano? Zar mi nije dozvoljeno da nekom neto poklonim? (utanje.) DRUGA KI: (tiho) Zadrau vae klizaljke... DON UAN: (ironino) Ba vam hvala! DRUGA KI: (tajanstveno se nasmei) Ali ako propadnem kroz led i udavim se, vi ete biti krivi... DON UAN: Naravno. (Zvono na vratima. DON UAN die pogled, posmatra sto koji je postavljen.) DRUGA KCI: Oekujete li nekoga? DON UAN: (nasmei se) Da... DRUGA KI: Opet neku damu? DON UAN: Sama se pozvala... (DON UAN krene da otvori vrata.) DRUGA KI: Ja u! (DRUGA KI brzo izlazi. Sam, DON UAN mahinalno ispravlja kravatu, gledajui se u ogledalu.) DON UAN: Tako je, u pravu je, to je uvek tvoja krivica... (DON UAN se kratko nasmeje. DRUGA KI se vraa.) Dakle? DRUGA KI: Otila je. DON UAN: (iznenaen) Zato? DRUGA KI: Ja sam je otpremila. (utanje.) DON UAN: Uostalom, svejedno... (DON UAN se isceri.) DRUGA KI: (iznenada vikne na njega) Ne smete vie primati posete. Zidovi su tanki. Ne mogu vie to da podnesem. ujem svaku re. To me dovodi do ludila! (utanje.DON UAN naliva sebi kafu i pije. DRUGA KI ga posmatra, tiho) Ne bih volela da sam na vaem mestu. DON UAN: Zaista? (DON UAN jede kola.) DRUGA KI: Da sam na vaem mestu, ivot bi mi se ve smuio. DON UAN: (nakloni se, smeei se) Sada znam ta treba da uinim. Hoete li malo kafe? DRUGA KI: Od vas mi nita ne treba! (DRUGOJ KERI se otme jecaj i ona brzo izlazi. Sam, DON UAN gleda za njom.) DON UAN: ekaj, ekaj, porae... (DON UAN se naceri.)

TREI IN

SNEKO BELI

17. STEPENITE

(PRVA KI eka na stepenitu povratak DON UANA. Mrkla zimska no; stepenite je osvetljeno samo zracima uline svetiljke. Konano, DON UAN otkljuava ulazna vrata; upravo se vraa sa bala pod maskama, u pratnji jedne MASKE, mlade supruge nekog trgovca. DON UAN pali svetlo. PRVA KI postaje vidljiva. DAMA POD MASKOM, premda nije ugledala PRVU KER, vrisne.) DAMA POD MASKOM: Ugasi svetlo! Ako me vidi, mu e me ubiti. (DON UAN, koji jo nije video PRVU KER, opet gasi svetlo.) DON UAN: Ovde te niko nee videti. Idemo u moj stan; nije visoko... DAMA POD MASKOM: (iznenada zastaje) A to da poem s tobom? DON UAN: (nasmei se) Zar ne zna? DAMA POD MASKOM: Ne mogu. DON UAN: (zbunjen) Molim? (utanje.) DAMA POD MASKOM: Je li ti udno to te odbija jedna lepa maska? DON UAN: Govori kao da si linost iz neijeg romana! DAMA POD MASKOM: Ja nisam niiji roman. DON UAN: Idemo... DAMA POD MASKOM: Ne. Jer, ti nita ne osea prema meni. DON UAN: U stranoj si zabludi. DAMA POD MASKOM: U tebi je sve mrtvo. Kao da je izmeu nas neki stakleni zid, neka staklena prepreka; ini mi se kao da mogu da je dotaknem rukama. Pusti me, molim te! Ti pripada drugoj! DON UAN: Ja ne pripadam nikome. DAMA POD MASKOM: Ne elim da te preotmem nijednoj eni. Jednoga dana e mi biti zahvalan, to sada neu da s tobom... DON UAN: (prekida je) Zahvalan? Kada? Sudnjega dana? DAMA POD MASKOM: Moda emo se onda ponovo sresti. DON UAN: (naceri se) To sigurno. (utanje.) DAMA POD MASKOM: E pa lepo, a sada me pusti... (DON UAN otvara vrata od kue.) (oklevajui) Puta me da odem, tek tako, laka srca? DON UAN: Nikad se nikome nisam nametao. Preboleu te... (DON UAN se nasmei i uhvati za srce.) DAMA POD MASKOM: Nitkove! (DAMA POD MASKOM brzo izlazi. DON UAN zatvara ulina vrata, pali svetlo i prilino je iznenaen kad ugleda PRVU KER.) DON UAN: ta vi radite ovde? PRVA KI: ekam vas. i tav sat. ekam vas ovde, zato to majka ne sme da zna nita od onoga o emu emo razgovarati; a ja preko dana nemam vremena. DON UAN: Neto u vezi sa vaom majkom? PRVA KI: Ne. U vezi neega to je mnogo vanije. Potreban mi je novac. Teko mi je da vas molim, ali vie sam nego spremna da prevaziem sopstvene obzire, zato to je u pitanju sudbina jedne drugarice, a vi ste jedini kapitalista koga znam... (PRVA KI se sarkasticno nasmei.) DON UAN: Imate pogrenu predstavu o meni. (DON UAN se nasmei.) PRVA KI: Moja drugarica je uestvovala u jednoj revolucionarnoj akciji i sada su za njom izdali poternicu. Potrebna joj je karta da bi otputovala u inostranstvo. Molim vas,

pomozite mi. DON UAN: Mmm. A ta e biti s njom ako ja ne pomognem? PRVA KI: Otii e na robiju. DON UAN: To ne bi valjalo. Je li lepa? PRVA KI: (iznenaeno) Ko?

DON UAN: Vaa drugarica. PRVA KI: (zagleda se u njega) Boe, ta vi pitate... DON UAN: (prekida je) Neto najprirodnije na svetu. PRVA KI: Oigledno ne znate nita o uasnim patnjama irokih masa... DON UAN: Mase, mase! Pitao sam se kada ete i njih potegnuti! PRVA KI: to se pre na to naviknete, utoliko bolje! Istina je, sada je jo na vasti va svet, zahvaljujui teroru, ubistvima i obespravljenosti... DON UAN: (prekine je) Moj svet? PRVA KI: Da, vi ste uguili revoluciju, ali mi se vraamo! DON UAN: Ja nikada nikog nisam uguio. To mora da je neka greka. Vi me, izgleda, smatrate dravotvornom silom. (DON UAN se nasmei.) PRVA KI: Ne govorim o vama lino... DON UAN: (prekida je) Kakva teta. Kakva teta! PRVA KI: Prestanite sa tim glupostima! Vi ste obian proizvod svoje klase, kao i svi drugi, a na svetu postoje jedino dve klase: eksploatatori i eksploatisani, a vi... DON UAN: (ponovo je prekida) Ja sam uvek bio eksploatisan. PRVA KCI: (prezrivo) A ko vas je eksploatisao? DON UAN: Vi. ene. Ali, osvetiu vam se. Vi koje niste privlane... vi za mene ne postojite kao ljudska bia. PRVA KI: Dakle, tako, za vas ena poinje da postoji kao ljudsko bie samo ako ima dovoljno novca da se nakinuri. A ja dane provodim u kancelariji i jedva da ista zaradim. A ta je sa svim onim milionima fabrikih radnica koje se sparuse dok su jo mlade... Pretpostavljam da za njih u svome srcu nemate saaljenja? DON UAN: Ah, pa ja nemam toJiko srce! PRVA KI: Vi ste roeni zlikovac. DON UAN: Kako se uzme. PRVA KCI: Odnos izmeu poJova za nas vie nije problem, to je samo obina fizioloka funkcija, koja se zadovoljava kao glad ili e. DON UAN: (ironino) Gle, zanimljivo! PRVA KI: Tu vie nema tajni! To smo prevazili! DON UAN: I gde ste sada? (PRVA KI izgleda zbunjena i zagleda se u DON UANA.) PRVA KI: (potmulo) ivotinjo... DON UAN: Zar je to hvala? PRVA KI: Zato me toliko kinjite? DON UAN: Zato me vreate? (DON UAN naputa PRVU KER i penje se uz stepenite. PRVA KI ostaje sama, seda na stepenik, mehaniki broji novac i iznenada grune u pla )

18. SOBA U MAJINOM STANU (U svojoj sobi, DON UAN skida frak. Pui cigaretu. MAJKA ulazi, sva je van sebe.) MAJKA: Moram da odmah govorim s tobom. DON UAN: Molim? MAJKA: Veeras si opet bio na klizalitu... DON UAN: Jesam. MAJKA: Ispratio si Gretl. Ili ste zajedno jednim delom puta... Kroz umarak, je li tako? DON UAN: Pa? (MAJKA pogleda DON UANA razrogaenih oiju, a onda iznenada grune u silovite suze. Dotakne joj ruku) U emu je stvar? MAJKA: (vritei) Ne dotii me se! Ne dotii me, zlikove! Zaveo si mi dete... DON UAN: Ja? MAJKA: Silovao si mi dete! DON UAN: ta sam ja uradio tvome detetu? Ko to kae? MAJKA: Ona! DON UAN: Lae, lae! MAJKA: Ti lae, ti! Znam te ja! DON UAN: (zagleda se u nju, tiho) Pa ti si potpuno poludela... MAJKA: (strelja ga pogledom punim mrnje) Ti si kriv, sve mi je priznala. DON UAN: Gde je? Neka doe ovamo i neka mi to kae u lice... MAJKA: Vie je nikada nee videti. Sve dok te ne pozovu na sud. (utanje.) DON UAN: Kunem ti se, svim to mi je jo svcto... MAJKA: (nasmeje se) Tebi vie nita nije sveto. Ba nita! DON UAN: (vikne na nju) Dabogda oslepeo! (DRUGA KI ulazi, sva rastrojena i plana.) MAJKA: (vritei) Napolje! Mar napolje! (DON UAN brzo prie da bi prepreio vrata.) DON UAN: Stani! (DRUGOJ KERI) ta sam ja to uradio? DRUGA KI: (gleda u njega uplaeno) Poklonili ste mi klizaljke... DON UAN: I? DRUGA KI: Uvek mi gledate u noge... MAJKA: (izdere se na nju) Izlazi ve jednom! (MAJKA zgrabi DRUGU KER za ruku i stegne je.) DRUGA KI: Jao! Pusti me! (ONA se oslobodi i opet zagleda u DON UANA, kao opinjena.) Stavili ste mi ruku na usta... DON UAN: Ja? DRUGA KI: Tamo u umarku, gde put skree... Prislonili ste me uz drvo. Hteli ste da me veete... (Drekne na DON UANA.) Tukli me! DON UAN: La, la, Ia! DRUGA KCI: Stidim se to sam jo iva! Zato mc niste ubili? (DON UAN gleda u nju zapanjen, a zatim brzo oblai frak i mantil MAJKA ga posmatra i preprei mu vrata.) MAJKA: Kuda e? Nee umai... DON UAN: Moramo ovo da raistimo. Idem u policiju. MAJKA: Ne verujem ti! DON UAN: Stidi se! Skloni mi se s puta! (DON UAN izlazi.) MAJKA: (vie za njim) Oterau te na veala, da zna! (DRUGA KI posmatra svoje noge, jecajui.)

19. STAN PEKULANTA (U stanu pekulanta, PRVA DAMA, gospodarica kue, pije sama aj. DRUGA DAMA, filmska glumica, ulazi uzrujana, nosei novine.) DRUGA DAMA: Jesi li ve itala? avo je konano doao po njega. PRVA DAMA: Koga? DRUGA DAMA: Naeg velikog ljubavnika... (Pakosno se nasmeje i prui PRVOJ DAMI novine.) Zaveo je maloletnicu. PRVA DAMA: Ah! DRUGA DAMA: To je moralo da se desi. PRVA DAMA: (urno ita) Propao je. DRUGA DAMA: Sam je otiao u policiju i uporno poricao, ali nisu mu poverovali... (Isceri se) Nije ba na najboljem glasu. PRVA DAMA: (itajui) ak i ako je nevin, zasluio je da mu se ovo dogodi. DRUGA DAMA: Danas je trebalo da ga odvedu u zatvor, ali on je, izgleda, vie voleo da nestane... (Naliva sebi aj.) Mislim da za njega vie nema nade. Izdali su poternicu. PRVA DAMA: (i dalje itajui) Jesu li mu ve na tragu? DRUGA DAMA: Jo tapkaju u mraku, ali doepae ga se. Nema mu vie mesta na ovom svetu. PRVA DAMA: Da, svet je tako mali... (Pogled joj pada na oglas u novinama) Uzgred, jesi li gledala Maharadinu ljubimicu? DRUGA DAMA: aroban film?! Pravo otkrovenje!

20. ZAVEJANA UMA (Zavejana uma; DVE STARICE ulaze nosei na leima naramke drva. Uskoro e mrak.) PRVA STARICA: (prigueno) Stani! Neko ide! (OBE STARICE oslukuju.) DRUGA STARICA: Nita ne ujem. I ne vidim. PRVA STARICA: Uinilo mi se kao da se neto mie... (OBE STARICE opet oslukuju.) DRUGA STARICA: umar me je pre neki dan oterao, pretio da e pozvati andare. PRVA STARICA: Njemu ve odavno nije ovde mesto... DRUGA STARICA: I to samo zbog malo drva. Kae da je to kraa... Eh, da mi je znati ta kradu ona gospoda iz grada! PRVA STARICA: (obazre se) ija li je sada ovo uma? DRUGA STARICA: Ne znam kako se zove vlasnik. Mora da je neki opasan pekulant... PRVA STARICA: Da, eh, sve se dalo od zla na gore. (DON UAN se iznenada pojavi; izgleda namuen i iban vetrom. DVE STARICE se uplae. DON UAN ih sumnjiavo pogleda.) DRUGA STARICA: (oprezno) Dobro vee, gospodine. DON UAN: (obazre se) Idem li u dobrom pravcu? Hou na stanicu... DRUGA STARICA: Ovde nema nikakve stanice. Najblia je na dobra tri sata hoda. DON UAN: Proi e i to. (DON UAN kree.) DRUGA STARICA: Moraete preko movare; ali ja ne bih, ovako po mraku. DON UAN: Mora da se ve uhvatio led. PRVA STARICA: Movara se nikad sasvim ne zaledi. Propae, milostivi gospodine, i movara e te progutati. Neka ti Bog bude na pomoi.

DON UAN: (die pogled) A gde je on? DRUGA STARICA: (nasmeje se DON UANU) Ona to zna! Ona sve zna! PRVA STARICA: (DRUGOJ STARICI) Znam, znam! DRUGA STARICA: (okomi se na PRVU STARICU) E pa ja ne verujem! Ni u ta! Ne verujem vie ni u ta! (utanje.) DON UAN: (PRVOJ STARICI) Recite mi, govorite li vi katkad sa njim? Mislim sa bogom? PRVA STARICA: Da. DRUGA STARICA: (isceri se) Svako jutro i vee. DON UAN: (PRVOJ STARICI) Onda mu, molim vas, prenesite moje pozdrave; niko mi ne veruje da sam lano optuen, a ja sam nevin... PRVA STARICA: (zablene se u DON UANA, gotovo uplaena) Pa ja ne znam o emu vi to govorite, milostivi gospodine... DON UAN: On e ve znati... (DON UAN izlazi. DVE STARICE ga isprate pogledom, zapanjene.) DRUGA STARICA: (iznenada povie za njim) Srean put, milostivi gospodine, srean put! (DRUGA STARICA se nasmeje.)

21. SNEKO BELI (Meseeva svetlost se rasipa po sneku beliu koji stoji nasred sela. Ulaze DVE SELJANICE.) PRVA SELJANICA: Pogledaj sneka! DRUGA SELJANICA: Napravio ga je moj brat. Ej, ajde da mu odvalimo ruku, to e ga naljutiti. (DRUGA SELJANICA dohvati tap i odlomi sneku desnu ruku.) PRVA SELJANICA: A ja u da ga odalamim po glavi! (PRVA SELJANICA to i uradi. Ulazi DONUAN. DVE SELJANICE su pomalo uplaene.) DON UAN: Gde je eleznika stanica!? PRVA SELJANICA: Ovuda. DRUGA SELJANICA: Je 1 treba da krenete veeras? DON UAN: Da. DRUGA SELJANICA: Noas vie nema vozova: poslednji je ve otiao. DON UAN: Zaista? (Obazre se.) Gde ovde moe da se prenoi? PRVA SELJANICA: U krmi. DON UAN: I jo? PRVA SELJANICA: (slegne ramenima) Nigde. DON UAN: Ah. (DON UAN razmilja. utanje. DVE SELJANICE se saaptavaju.) DRUGA SELJANICA: (drsko) A to neete da zanoite u krmi, gospodine? Da niste neto zabrljali? DON UAN: (lako se trgne) Ja? (Uhvati se za srce.) Ne, zato? DRUGA SELJANICA: Pa zna se zato! I na otac je jednom zabrljao, pa nije hteo ni da priviri u krmu; plaio se da popuni prijavu.... (DRUGA SELJANICA se naceri.) PRVA SELJANICA: (belo) I tako, smrznuo se u umi. (DON UAN ih posmatra.) DRUGA SELJANICA: Bilo je to davno. Ve je godinu i po dana. (DRUGA SELJANICA raspali sneka po glavi. PRVA SELJANICA mu odvali levu ruku.) DON UAN: Ne razumem, ta vam je sneko skrivio? PRVA SELJANICA: On nita. Ve onaj ko ga je napravio...

DRUGA SELJANICA: Sutra bi se ionako istopio. PRVA SELJANICA: Zajuilo je... (PRVA SELJANICA se okomi na sneka.)

22. SOBA U GOSTIONICI (Soba u gostionici, DON UAN popunjava prijavu. Zatim pozvoni. Ulazi GOSTIONIARKA, vrlo je razgovorljiva i radoznala.) DON UAN: Izvolite; moja prijava... (DON UAN joj daje formular.) GOSTIONIARKA: Hvala. (Pogleda formular.) Aaa, gospodin je trgovaki putnik ... DON UAN: Da. Molim vas, sutra me probudite vrlo rano; hteo bih da uhvatim prvi voz. GOSTIONIARKA: (prekine ga) Zato hoete ba prvim vozom? Pa to je muenje; bolje da krenete onim drugim; ne kaem to zbog doruka, na njemu ionako ne zaraujem! DON UAN: Ako krenem onim drugim, zakasniu za presedanje. GAZDARICA: Aaa, pa vi putujete dalje... DON UAN: Da, putujem verenici... (DON UAN se nasmei.) GOSTIONIARKA: (iznenaena) Aaa, onda je bolje da to pre legnete, da se odmorite! A gde ivi vaa verenica? DON UAN: Nismo se videli ko zna otkad. GOSTIONIARKA: Kako to?! DON UAN: Zbog mojih poslova, bio sam spreen... (DON UAN se opet nasmei.) GOSTIONIARKA: Da, svako nosi svoj krst! No, bar ete imati puno toga da joj priate. DON UAN: Da, puno. GOSTIONIARKA: A hoe li uskoro i venanje? DON UAN: (nasmei se) Moda... GOSTIONIARKA: Hrabro, samo napred! (DON UAN se uhvati za srce i lako se zgri.) GOSTIONIARKA: Ju, ta vam je? DON UAN: (tihim glasom) Samo mali bol... GOSTIONIARKA: Bolje pripazite, sa srcem se nije aliti! DON UAN: (sedajui) Mogu li da dobijem au vode? GOSTIONIARKA: Evo odmah, aa vode za mladoenju! (GOSTIONIARKA izlazi.)

23. ISPRED STARAMAJKINE KUE (U gradiu, ispred STARAMAJKINE kue. Jo je dan, ali sunevi zraci ne mogu da prodru kroz maglu. Svuda dubok sneg. DVE DEVOJICE, sa dakim torbama na leima, stoje ispred gvozdenih vratnica koje vode u prednji deo vrta; pozvone na zvono koje se uje a zatim se sakriju.) SLUAVKA: (otvarajui ulazna vrata) Ko je tamo? (Vie) Ko je tamo? (DVE DEVOJICE se tiho kikou. Osvre se.) Opet ona mala nevaspitana tenad! Hoe da iznerviraju matoru veticu, i da meni ne daju ni trunke mira! (SLUAVKA izlazi besna) PRVA DEVOJICA: (DRUGOJ DEVOJICI) Sad je na tebe red! DRUGA DEVOJICA: Sad u da zazvonim iz sve snage... (ONA to uini, zatim otri da bi se sakrila tamo gde je eka PRVA DEVOJICA. Tiina. Na vratima se pojavljuje STARAMAJKA, koja se oslanja na tap i ratoborno se obazire.) STARAMAJKA: (tiho) Gde ste se sakrili? Izvui u vam ui, zgromiu vas... Olou, bagro... Zazvonite

jo jednom, pa ete dobiti svoje. (STARAMAJKA pretei zamahne tapom i izlazi. Tiina.) PRVA DEVOJICA: (DRUGOJ DEVOJICI) Hajde, sad je na tebe red! DRUGA DEVOJICA: Ne, na tebe je! PRVA DEVOJICA: Pa ja sam ve dvaput... (Iznenada uuti, uplaena, i brzo pokae na donji kraj ulice.) PRVA DEVOJICA: Gledaj, dolazi neki ovek! DON UAN: Recite mi: gde je broj est? (DRUGA DEVOJICA pokae na STARAMAJKINU kuu.) DRUGA DEVOJICA: Ovde. DON UAN: (Obazre se, traei) A gde pie? PRVA DEVOJICA: Broj je pokriven snegom... (PRVA DEVOJICA otri zajedno sa DRUGOM DEVOJICOM. DON UAN ih isprati pogledom i pozvoni. Tiina. DON UAN opet zazvoni. STARAMAJKA se pojavljuje na vratima, tresui se od besa.) STARAMAJKA: (kriei) Ko je to sad, ko zvoni? Ko mi to ne da mira? (STARAMAJKA ugleda DON UANA i naglo zastaje.) DON UAN: Izvinite, je li to broj est? STARAMAJKA: (sumnjiavo ga posmatra) ta hoete? Nita mi nije potrebno, sve imam.

DON UAN: (smei se) Ja nisam prosjak. eleo bih da razgovaram sa milostivom gospoicom. (STARAMAJKA se zagleda u DONUANA, uplaena.) Je li kod kue? (STARAMAJKA i dalje blene u DON UANA.) Pitam: da li je kod kue? STARAMAJKA: (potmulo) Traite moju unuku? DON UAN: (lako se naklonivi) Da. STARAMAJKA: A koga da najavim, molim vas? DON UAN: (nasmei se) eleo sam da je iznenadim... (utanje.) STARAMAJKA: Znam ko ste. (DON UAN se trgne i uhvati za srce.) DON UAN: Gde je? STARAMAJKA: ekajte. ta hoete od nje? (utanje.) DON UAN: (polako) Doao sam da joj kaem da se ne sme pustiti da neko toliko eka, da se mora imati oseanje odgovornosti prema onome ko eli da se popravi... STARAMAJKA: (prekida ga) I vi se to usuujete da kaete, ti! DON UAN: Da, znam da sam bio nitkov! Ali hou da to popravim... STARAMAJKA: (Prekine ga sa mrnjom u glasu) Prekasno je. Vie to ne moete! DON UAN: I ne elim! Sve bi bilo drukije da je odgovorila! STARAMAJKA: (prezrivo) Sumnjam! DON UAN: Bi! Sigurno! Gde je? Hou da vidim ta me je toliko vrsto vezalo za nju, i nije mi dalo da se veem za bilo ta drugo... Da vidim ta je to to me i sada vezuje! Kad vie ne mogu da se setim ni njenog lika! (DON UAN se uhvati za srce i pobledi.) STARAMAJKA: (posmatra ga) ta vam je? DON UAN: (tiho) Ne bih smeo da se uzbuujem. STARAMAJKA: Gle, zbilja! (STARAMAJKA se isceri. utanje.) DON UAN: (polako, tiho) Recite mi: je li nala nekog drugog? (utanje.) STARAMAJKA: Devojka koju traite ve odavno je mrtva. (DON UAN, zgromljen,

posmatra STARAMAJKU) Napustila nas je 3. marta 1916. godine. DON UAN: Nas? (utanje.) STARAMAJKA: elela je da umre. Zato to neki bednik nije pokazao ni trunke odgovornosti. Umete li jos da se molite? (utanje.) DON UAN: 3. marta 1916. godine. Dakle, nikada nije proitala moja pisma. STARAMAJKA: Nije. Ja sam ih itala. (DON UAN se obazre, kao da ga progone.) Plaite li se neega? DON UAN: Da. STARAMAJKA: Mrtvi su upokojeni, pa i nas ostavljaju na miru... (STARAMAJKA se opet naceri.) DON UAN: (zagleda se u nju) Pripazite. Moda e uskoro i vama doi... posetilac. STARAMAJKA: ((STARAMAJKA se trgne i zagleda u njega, prestravljena, iznenada vrisne) Ana! Ana! (Na vratima se pojavljuje SLUAVKA.) Odvedi gospodina do groba! To je na dalji rodak... DON UAN: Sam u ga nai. STARAMAJKA: Ne, mogli biste da se izgubite.

24. GROBLJE (DON UAN ulazi sa SLUAVKOM. Sumrak.) SLUAVKA: Ovde poiva milostiva gospoica. (DON UAN prilazi grobu i posmatra ga.) (gleda put neba) Bie jo snega. (utanje.) DON UAN: (nesigurno) Recite mi: da vaa gospoica moda nije digla ruku na sebe? SLUAVKA: ta vam pada na pamet? Ne, gospodine. Umrla je onako sama od sebe. Neprestano je tuila i plakala, danju i nou. A onda je iznenada poela da se smeje i smejala se danju i nou. Bilo je uasno. Jo ujem kako se smejala kad su doli da je odvedu... DON UAN: Kuda? SLUAVKA: U Milosrdni pastir. DON UAN: ta je to? SLUAVKA: Duevna bolnica. (Poinje sneg, sve gui i gui.) Tamo lei moja sestra. Otii u da ocitam oena. Odmah se vraam... (SLUAVKA izlazi. DON UAN je sam. Razgovara sa mrtvom verenicom.) DON UAN: Je li ti hladno, pada sneg? Hoe li da ti se pridruim? Da, nastaviu da te traim, kao da si jo iva. Setio sam se tvoga lika. Zbogom... (Pokua da krene, ali mu se kaput zakaio za ogradu koja ivii grob.) Da li me ti to zadrava? Hoe da mi neto kae? (Slua i blago se nasmei.) Ne, nikada te vise neu zaboraviti. Zato se smeje? (DON UAN se oslobodi, uzasnut i uhvati se za srce. SLUAVKA se vraa.) SLUAVKA: Smrkava se, hoete li jo ostati? DON UAN: (gleda put neba) Pada sneg... SLUAVKA: (nasmei se) Da, ve ste se pretvorili u sneka belia. Kao da ste od snega... DON UAN: (die oi put neba i blago se nasmei) Da, sve je toplije... (DON UAN seda na kamen.) SLUAVKA: (uplaena) Je li vam dobro? DON UAN: Sneko je umoran. (utanje.) SLUAVKA: to sedite na hladnom kamenu, navui ete neku boletinu. Ja bih morala

da krenem. eka me rublje... DON UAN: (potmulo) Samo vi idite... Idite! SLUAVKA: Hoete li umeti da se sami vratite? (DON UAN se opet obazre, kao da ga progone.) DON UAN: Moram nekog da saekam. SLUAVKA: Pa ja u onda da krenem, gospodine! Samo nemojte da se dugo zadrite! (SLUAVKA izlazi. Sam, DON UAN se opet obraa mrtvoj verenici.) DON UAN: Hoe li ovo dugo trajati?... Moe da se smeje, ako hoe, smej se... ta ti je skrivio ovaj sneko? (Blago se nasmei) Nije vano, udaraj ga, sutra e se ionako rastopiti... Sve je toplije... E pa zbogom, dragi sneko...

KRAJ