E2 MAGAZIN

PRVI ONLINE MAGAZIN O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI | MAJ 2015. / JUN 2015. | #023

IT vesti Transport

Zelena kua mesecaEkoloki materijali

Kua sa nultom potronjom energijeSaveti za utedu Solarna energija

Kua meseca Saveti za utedu

Poklon z

a

itaoce!

Eco-friEndly nain ivota

maj/jun 2015. 3

E2 z

ona

Ekoloki materijali za gradnju i adaptaciju 42

Saveti za utedu energije tokom prolea i leta 44

Odrivi gradovi (IX) Frankfurt 48

Solarna energija 54

Kako da va odmor bude eco-friendly 52

Kako da vaa bata bude jo zelenija 58

Kupatilo u potkrovlju 56

Krovne terase i krovni balkoni 30

Zelena kua meseca 34

Kua sa nultom potronjom energije 38

Sadraj

2 teme broja

HUOT odrivi razvoj

> Naa proizvodna politika

> Nae angaovanje

> Naa politika sertifikacije

HUOT, 100% eko-dizajnirani proizvodi Istorijski gledano, HUOT je oduvek razvijao proizvode u skladu sa principima odrivog razvoja.Prilikom izrade koncepta i tokom razvoja proizvoda uzimaju se u obzir uticaji na ivotnu sredinu koje potom primenjujemo tokom celog njihovog ivotnog ciklusa (od materijala, preko proizvodnje, logistike, distribucije do njihove krajnje primene)

HUOT, 100% francuska proizvodnjaSvi HUOT-ovi proizvodi su proizvedeni na jednom mestu, u fabrici u Sent Mijelu, u regionu Mez u Francuskoj.Nakon nabavke materijala, delovi se obrauju, dorauju i sklapaju u fabrici.Kao posledica toga, karbonski otisak koji se odnosi na transport ovih proizvoda je veoma mali (samo nabavka repromaterijala i epoxy zatite).

Aktivnosti prema ISO 14001HUOT se angaovao ka usaglaavanju prema standardu ISO 14001 koji se definie kao unutranjost prostora na kome se obavlja proizvodnja kao upravljanje ivotnom sredinom, to se odnosi na postupke koje preduzimaju kompanije kako bi redukovale na minimum aktivnosti tetne po ivotnu sredinu i tako trajno poboljale svoj uinak.Konkretni primeri: reciklaa materijala, selektivna trijaa, valorizacija otpadaka, studija za smanjenje uticaja na prosene.

REACHSvaki proizvoa treba da se prilagodi REACH-u koji sprovodi nadzor nad upotrebom tetnih hemikalija. U HUOT-u, ovo se npr. odnosi na adhezive. Mi obezbeujemo potovanje ovih zahteva na svakom nivou.

ACSNai zdravstveni atesti su dostupni za celu gamu proizvoda 4500 prema HUOT-ovim oznakama.

VIe informacija na: www.huot.fr

Sedite i fabrikaSent Mijel, Mez, FrancuskaTel.: + 33 (0) 3 29 91 66 55

HUOT, 100% reciklabilni proizvodi Reciklaa u HUOT-u se sastoji u dve nezavisne aktivnosti:1. Odvajanje i tretiranje otpada2. Reciklaa materijala koji je mogue ponovo koristiti u ciklusu proizvodnje jednog proizvoda, od materijala od kog se sastoji slian proizvod koji je na kraju svog ivotnog ciklusa, ili predstavlja ostatak kod proizvodnje.

maj/jun 2015. 5

E2 z

ona

ImpresumUvodna re

Potovani itaoci, pred vama je 23. broj E2 magazina - prvog online magazina o energetskoj

efikasnosti koji se svakog svakog drugog mes-eca besplatno distribuira u vae email sanduie

putem E2 newslettera.

Na portalu E2.rs moete dobiti najnovije in-formacije u rubrici E2 vesti dok lanke o najak-tuelnijim temama moete proitati u rubrici E2 magazin - najnoviji broj magazina moete pre-listati, sauvati na svom raunaru ili poslati svo-jim prijateljima.

Kao i svaki put do sada, trudili smo se da za

vas obradimo korisne i zanimljive teme. Vodimo

se idejom da svakodnevno primenjujemo prin-cipe energetske efikasnosti i eco-friendly naina

ivota, pa nam je to ujedno i glavna tema. Moete

Tehniki urednik|Mirko Dabi

Prevod, korektura, lektura|Nina Bani

Saradnici|Marko Uroevi, Sandra Biserko,

Jasmina Mirkovi, Miljan Milivojevi,

Svetlana Dabi, Petar Slijepevi,

Dragana Markovi, Maja Todorovi

Kontakt|Cerski venac 8, Beograd

+381 11 23 93 123

office@e2.rs|www.e2.rs

ISSN|(Online) 2217-6209

Redakcija

Uredniki tim

Direktor marketinga|Jelena Mirkovi

Marketing|Marija Stanimirovi

da itate o ekolokim materijalima, odmoru na

eco-friendly nain, da vidite zbog ega je Frank-furt izabran kao najodriviji grad na svetu, koju

smo kuu odabrali za Zelenu kuu meseca maja,

da se upoznate sa kuom sa nultom potronjom

energije, i da saznate koju su sve dobrobiti so-larne energije.

U ovom broju smo za jednog itaoca koji u

periodu do 25.maja proita broj #23 E2 magazina

i pronae skriveni simbol zelenu igraku, na

nekoj od strana magazina, obezbedili pakovanje

deijih igraaka (detalje moete videti na strani 6

kao i na naim stranama na drutvenim mreama).

E2 uredniki tim

Proverite vae email sandue, itajte E2

magazin!

maj/jun 2015. 7

E2 z

ona

Centralno evropski forum za razvoj CEDEF je 21.aprila organizovao III Konvenciju u Zrenjaninu u okviru Godinjeg CEDEF Programa za gradove i opine Srbije - LIDERI ODRIVOG RAZVOJA 2015. Pokrovitelji Programa su bili Ministarstvo graevinarstva, saobraaja i infrastrukture RS, Ministarstvo rudarstva i energeike RS, Odbor za zaitu ivotne sredine Narodne skupine RS i Agencija za zaitu ivotne sredine RS.

E2 z

ona

Poklon za itaoce

DOBITNIK NAGRADE

Jedan itaoc koji u periodu od 11. maja do 26. maja proita

dvadeset trei broj E2 magazina i pronae skriveni simbol -

zelenu igraku na nekoj od strana magazina, bie u prilici

da osvoji paket igraaka za decu.

POTREBNO JE SAMO DA PRONAETE SKRIVENI

SIMBOL ZELENU IGRAKU I DO 26. MAJA

2015. POALJETE E-MAIL NA ADRESU

MARKETING@E2.RS SA ODGOVOROM NA KOJOJ

STRANICI U MAGAZINU SE NALAZI SIMBOL

Srenog itaoca e nagraditi uredniki kolegijum E2 magazina. Ime dobitnika, kao i fotografija, e

biti objavljeni u narednom broju magazina.

Dobitnik sokova za detoksikaciju organizma je

Ksenija Ignjatovi iz Nia. Ona je dala taan odgovor da

se skriveni simbol nalazi na 60. strani E2 magazina.

16 GRADOVA I OPTINA U VOJVODINI LIDERI ODRIVOG RAZVOJA ZA 2015. GODINU

8 maj/jun 2015. maj/jun 2015. 9

vesti vestiE2

zon

a

E2 z

ona

Na prvom od pet edukativno-informa-tivnih skupova koji je bio organizovan na SVETSKI DAN ENERGETSKE EFIKASNOSTI 5.marta, predstavljen je kompletan pro-gram edukacije koji Centralno-evropski forum za razvoj CEDEF i Gradska uprava grada Beograda Sekretarijat za energetiku sprovode kako bi strunoj i iroj javnosti ukazali na neophodnost primene mera en-ergetske efikasnosti u svetlu novih propisa oko naplate toplotne energije po utroku i kako bi se na svim nivoima razvila svest o utedi energije i prednostima i izazovima prilikom prelaska na nov sistem naplate.

Da bi naplata grejanja po utroku u Beogradu mogla da ima pun efekat i benefite za sve gradjane, neo-phodno je izvriti sve pripreme i odgovorno pristupiti ovom kompleksnom zadatku. U Beogradu se sprovodi naplata grejanja po utroku kod 5-6% stanovnitva, dok e u nastupajuem periodu ostatak graana koji se greju putem daljinskog sistema grejanja postepeno prei na ovaj sistem naplate. Prelazak na naplatu grejanja po utroku je sveobuhvatan posao koji zahteva ispunjavanje niza uslova, naroito za Beograd koji ima vie od 50% korisnika daljinskog grejanja u Srbiji.

Jvno preduzee Elektromre Srbije u cilju smnjenj potronje elektrine energije u svojim novim elektroenergetskim objektim, usvojil je novu verziju Tehnike preporuke koj se odnosi n uvoenje LED osvetljenj. Prvi objekt koji e biti rekonstruisn u skldu s ovom preporukom je trfostnic Srbobrn, u okviru koje e LED osvetljenje biti postvljeno u po-slovnom prostoru, ko i u smom krugu objekt. Ovo predstvlj poetk izrde ovog osvetljenj i u buduim TS koje e grditi ili rekonstruisti JP Elektromre Srbije, u plnu je uvoenje ove vrste osvetljenj i u poslovnim objektim ovog jvnog preduze.

Utedu u potronji elektrine energije JP EMS ostvruje i u smnjenju opte potronje u svim trfostnicm u vlsnitvu preduze, ko krkteristin primer je nov konstrukcij ener-getskih trnsformtor. Njihovo hlenje se vezuje n optereenje smog trnsformtor, dok je do sd ono bilo kontinuirno, to donosi znjnu utedu u elektrinoj energiji.

Srbija ima veliki neiskorieni potencijal bio-mase. Meutim, to bi uskoro moglo da se prome-ni, jer vlasti najavljuju uvoenje prve internet-berze biomase.

Tako e na jednom mestu biti prikazana tre-nutna ponuda i potranja za biomasom u Srbiji.

Prema reima pomonika ministra rudarstva i energetike Miloa Banjca, berza biomase je deo projekta vrednosti 30 miliona dolara, koji se spro-vodi u saradnji sa Programom za razvoj Ujedin-jenih nacija.

Kako bi se poveala upotreba biomase, kao jednog od obnovljivih izvora energije, drava, kako je naveo Banjac, u saradnji sa meunarodnim insti-tucijama realizuje vie programa kao to je korienje biomase u toplanama.

On je ukazao na procene da u Srbiji neiskorien potencijal biomase iznosi 2,2 miliona tona ekvivalenta nafte i da je biomasa veinom ostatak poljoprivrednih radova.

NAPLATA GREJANJA PO UTROKU U BEOGRADU PREDNOSTI I IZAZOVI

SRBIJA DOBIJA INTERNET BERZU BIOMASE

JP EMS UVODI LED RASVETU U SVOJE OBJEKTE

Alibunar, Beej, Bela Crkva, Kanjia, Kikinda, Kovin, Novi Beej, Nova Crnja, Novi Kneevac, Panevo, Plandite, Senta, Subotica, Vrac, Zrenjanin, itite su gradovi i opine koje su tokom III Konvencije proglaene za one lokalne samouprave koje su ostvarile izuzetne rezultate u primeni ze-lene enerije, energetske efikasnosti, upravljanju otpadom i vodama i kojima je dodeljeno priznanje LIDER ODRIVOG RAZVOJA 2015.

Vie od 200 uesnika iz 20 lokalnih samouprava je prisustvovalo skupu na kojem je predstav-ljeno preko 200 infrastrukturnih projekata i projekata u domenu energetske eikasnosti, korienja obnovljivih izvora energije i zaite ivotne sredine. Po zavretku plenarnog dela, u roku od 2 sata, predstavnici opina, potencijalni finansijeri i kompanije partneri su odrali vie od 110 direktnih sas-tanaka. Jedan od ciljeva ovog skupa je da se na jednom mestu poveu predstavnici opina i gradova, odnosno nosioci projekata sa finansijerima i nosiocima tehnologija. Tako e biti podstaknuti kapaciteti opina i gradova, javno komunalnih preduzea i javnih ustanova Srbije koji e odgovornim i odlunim vostvom postati konkurentni i odrivi gradovi a u cilju boljeg kvaliteta ivota i podizanja ivotnog standarda svih graana, rekla je Jovanka Arsi-Karii, predsednik UO CEDEFa.

10 maj/jun 2015. maj/jun 2015. 11

vesti vestiE2

zon

a

E2 z

ona

Radnici fabrike E-Kua iz aanskog sela Mrajevci do sada su izgradili sedamde-set drvenih kua koje su pla-sirane na trita od Dubaija do Islanda, kae vlasnik tog preduzea Bogdan Peji.

Peji kae i da to preduzee ostvaruje godinji prihod od 300 do 500 hiljada evra.

Prema njegovim reima, sirovine za graevine se uvoze iz Nemake i Austrije, sa svim neophodnim dozvolama, po najnovijim propisima Evropske unije.

indru, koja je izgraena od sibirskog bora nabavljamo iz Austrije, i ima garanciju etiri deceni-je. Materijali su vrhunskog kvaliteta jer smo, na primer, montirali etiri kue na Islandu koje imaju saune u tom prostoru i nema nikakvih tekoa, uprkos tome to su od drveta, navodi Peji.

On kae da se prilikom izrade koristi tehnologija nemakog proizvoaa Lener, na kostrukciju je garancija 30 godina, a za zanatske poslove pet.

Peji dodaje da se ovakva kua od 100 metara kvadratnih greje tokom cele godine sa svega est litara nafte.

On objanjava da se zidovi sastoje od drvnih vlakana i presovane iverice, debljine su 35 centim-etara, a po izolaciji su, kako naglaava, isti kao zid napravljen od jednog metra pune cigle.

Nae kue nisu tipske, ve ih strunjaci konstruiu po eljama i htenjima kupaca, a trokovi iz-rade su neuporedivo manji nego u zemljama EU, istie Peji dodajui da graevina koja se proizvedi u Mrajevcima kota po metru kvadratnom 300, a recimo u Nemakoj 1500 evra.

Austrijski arhitektonski biro Viereck Architekten je projektovao niz drvenih planinskih brvnara koje nude spektaku-larne poglede od 360 stepeni na Alpe. Zgrade poseduju ari drvo lokalnog porekla i recikliranu grau iz starih salo-na i seoskih domainstava. Zajedno grupa brvnara deluje kao da lebdi iznad planin-skog grebena.

Arhitekte su projektovale brvnare kao produetak prestinog restorana Wirt-shausSteirereck. Svaka brvnara ima podzemne garae ispod postojeeg terena

Kua sa zidovima od vode do danas je delovala kao nezamisliva ideja, ali jedan maarski arhitekta veruje da e ovo napraviti energetsku revoluciju.

Doktor Matijas Gutai, osniva kompanije Ol-voter, projektovao je kuu iji su zidovi ispunjeni vodom kako bi zimi grejali, a leti hladili sve sobe. Njegov koncept, nazvan teno inenjerstvo, dri vodu u stakleno-elinim pregradama koje se na-laze u strukturi kue. Dr Gutai veruje da e ovaj sistem utedeti 20 odsto svakom domainstvu na trokove grejanja dosada poznatim metodama.

OpOnaa zakOne biOlOgije

- Radim na tome da napravim neto to e potpuno oponaati zakone biologije - rekao je dr Gutai, koji je na ideju doao radei na Univerzitetu u Tokiju.

Za razliku od cigala, oprema za njegovu kuu uglavnom je od sainjen od lakih materijala. Najpre se sagrade komore od stakla i elika, koji se zatim poveu da bi voda mogla da cirkulie kroz tanke prolaze.

Ova metoda omoguava i lake prepravke na itavoj konstrukciji.

apsOrbuje energiju

- Umesto poznatih graevina, sada emo imati strukturu koja e apsorbovati energiju i uvati je za kasnije. Kako je voda povezana, moi e da toplotu iz jedne sobe distribuira za itavu kuu. Sva topla, neiskoriena voda uvae se u rezervoarima, koji su ispod kue. Kad nastupi hladno vreme, voda iz podruma greje itavu kuu - objanjava Gutai.

Po istom principu voda bi rashlaivala prostorije tokom letnjih dana. Energija koja se akumulira tokom toplog perioda uva se za hladnije dane u svojevrsnim baterijama.

- Ovo e omoguiti utedu energije jer e baterije za skladitenje vode po potrebi grejati i hladiti sve prostorije, bez korienja novih izvora energije - zakljuio je dr Gutai.

i glavne nosee konstrukcije iji je dizajn zasnovan na odrivim principima.Strukture su napravljene od lokalnog drveta i poseduju razliite prirodne materijale, zajedno sa

zelenim krovovima.U glavnoj dnevnoj sobi dominira veliki kamin, a njoj se pristupa preko foajea. Pored nje se nalazi

kuhinja i trpezarija. Ceo prostor brvnare je preplavljen prirodnom svetlou koja ulazi u enterijer preko velikih prozora.

Prozori deluju kao produetak dnevne sobe i oni uokviruju okolne pejzae, pruajui pristup terasi koja se obavija oko strukture. Svaka brvnara koristi geotermalnu energiju i poseduje zeleni krov.

EKO KUE IZ AKA U CELOM SVETU

PLANINSKE BRVNARE SA ZELENIM KROVOVIMA

KUA SA ZIDOVIMA OD VODE

12 maj/jun 2015. maj/jun 2015. 13

vesti vestiE2

zon

a

E2 z

ona

Ubica tradicionalne taksi usluge, mo-

bilna aplikacija Uber uskoro bi trebalo da

zaivi i na zagrebakim ulicama. Uber je

tehnoloka kompanija koja potpuno menja

industriju prevoza i zabrinjava taksiste. Na-

kon Bukureta, Bea i Varave, uskoro otvara

predstavnitva u Zagrebu, Beogradu i ostatku

regiona.

Kako radi Uber?

Aplikaciju Uber osmisli su 2009. u Kaliforniji Garrett Camp i Travis Kalanick. Na ideju je doao

Kalanick tokom boravka u Parizu gde ga je iznerviralo dugotrajno ekanje na slobodan taksi.

Ideja je u osnovi vrlo jednostavna. Aplikacija za mobilne ureaje spaja putnika sa najbliim slo-

bodnim vozaem. Za vozaa se moe prijaviti gotovo svako sa odgovarajuim vozilom i vozakom

dozvolom, s tim da mu nisu potrebni ni taksi dozvola niti taksimetar.

Plaanje ide putem aplikacije tako da se sa bankovnog rauna putnika skida iznos novca koji treba

platiti. Kompaniji Uber ide od pet do 20 posto od cene vonje.

Ovaj pilot projekat pokrenulo je francusko Ministarstvo saobraaja u martu ove godine kako bi

pokuali da smanje broj vozila i poveaju broj ljudi koji koriste bicikl kao prevozno sredstvo. Projekat

obuhvata ukupno 25 mera za podsticanje biciklizma i peaenja, medju kojima je i plaanje zapo-

slenima neoporezovanih 0,25 evra po predjenom kilometru.

Vie bicikala i manje automobila pomae i u reavanju problema saobraajnih zaguenja, zagad-

jenja i poboljanju javnoga zdravlja.

U Francuskoj su napravljene pedale visoke tehnologije, koje vas putem aplikacije instalirane na vaem

telefonu upozoravaju ako je va bicikl pomeren, a moete da pratite i kuda se kree. To je izuzetno korisno

ako ste ve bili u situaciji da vam neko ukrade bicikl, a ak je zgodno ako ponekad zaboravite gde ste ga

ostavili.

Pedale putem aplikacije alju signal o brzini vaeg kretanja, pravcu, nagibu puta, koliko kalorija sago-

rite tokom vonje. Uz to, pedale stvaraju sopstvenu energiju i koriste sopstvenu internet konekciju.

Devetnaest francuskih preduzea se

dobrovoljno odazvalo vladinom projektu

prihvatajui da plaaju trokove zaposlen-

ima koji na posao idu biciklom. Od drugog

juna pa u narednih est meseci, ova fran-

cuska preduzea plaaju 0,25 evra po pred-

jenom kilometru biciklom do posla svojim

zaposlenima.

To znai da e neko ko ivi na oko pet ki-

lometara od posla svakog meseca dobiti po

50 do 60 evra na platu zbog dvotokaa.

Mera je doneta kako bi se ispravila nepravda jer su firme do sada samo plaale trokove prevoza za-

poslenima koji idu na posao automobilom ili javnim prevozom. Biciklisti su bili izuzeti od nadoknade.

UBER TAKSI USKORO U REGIONU

PAMETNE PEDALE POMAU DA NAETE UKRADENI BICIKL

U PARIZU NAGRAUJU ONE KOJI NA POSAO DOLAZE BICIKLOM

14 maj/jun 2015. maj/jun 2015. 15

vesti vestiE2

zon

a

E2 z

ona

Da li moete da verujete da bi va elektrini automobil mogao da se puni preko gume automobila?

Na Meunarodnom

Salonu automobila

u enevi je prika-

zano kako guma

moe da dovede

do proizvodnje

elektrine energije

koja napaja bat-

erije automobila.

Guma koristi toplo-

tu dobijenu tokom

vonje, i pretvara

je u elektrinu en-

ergiju.

Napravljena je od slojeva termo-piezoelektrinih materijala, koji toplotu dobijenu tokom vonje

skladite i transformiu u energiju. Guma na povrini ima tamne zakrpe koje apsorbiju svetlo i toplotu.

Solar impuls2 je

24.aprila sleteo u Kinu,

i odatle se sprema za

najtei deo puta- 5 dana

i noi preko Pacifika.

Planiraju da naprave tri

sletanja u SAD-u, preu

Atlantski okean, slete na

kratko u Junu Evropu ili

Severnu Afriku, pre nego

to naprave pun krug i

ponovo se vrate u Abu

Dabi.

panski projektant Oskar Vinjals krupnim koracima ide ispred svog vremena. To je pokazao svojim

nacrtima i dizajnom za avione budunosti, koji e se zvati Eage.

Ekoloki, futuristiki avion sa pogonom na hibridno gorivo imae 800 sedeih mesta, a pokretae

ga est speijalnih hidrogenih motora. Najvei novitet su elektini generatori koji e se prilagoavati

vetru, i na taj nain odravati avion u vazduhu koliko god je potrebno - rekao je Vinjals.

Uz to, avion e imati ugraene solarne panele koji e pruati dodatni izvor energije.

GUMA BI MOGLA DA PUNI ELEKTRINI AUTOMOBIL

SOLAR IMPULS 2 SE SPREMA NA LET PREKO PACIFIKA

AVIONI BUDUNOSTI

16 maj/jun 2015. maj/jun 2015. 17

vesti vestiE2

zon

a

E2 z

ona

Kafa je najpopularniji napitak na svetu i ispijanje kafe svakog jutra je verovatno ve jedna od

vaih omiljenih aktivnosti. Zar ne bi bilo divno kad biste mogli da uivate u jo intenzivnijem ukusu,

sa manje gorine i manje kiselosti?

Ove prednosti bi mogle hladno ceenu kafu da pretvore u va novi omiljeni napitak.

Kada je u nau redakciju stigla hladno ceena kafa iz firme Cold pressok, bili smo nestrpljivi da

je probamo. Svesni smo da obina kafa ne utie najbolje na organizam, a opet, nismo spremni da se

odreknemo iste. Probali smo hladno ceenu kafu i moemo rei da smo oduevljeni! Ima isti ukus kao

turska, ne gubi na jaini (moramo da priznamo da smo se plaili da ne bude previe blaga) i ono to je

najvanije, nema kiselost kao obina kafa, i nije potrebno da se dodatno zaslauje (iako svi u redak-

ciji pijemo relativno slau kafu). Vano je da je drite u friideru, i idealno je da dnevno popijete do

2 hladno ceene kafe. Toplo preporuujemo da je probate, dopae vam se sigurno.

Vrua kafa ima odreenu gorinu i to je jedan od glavnih razloga zato veina ljudi dodaje eer i

mleko. Kada pravite hladno ceenu kafu, ne koris-

tite toplu vodu i zato kafa sadri manje ulja bogatih

kiselinama nego kada je u pitanju topao napitak.

Hladna voda i sam proces pravljenja menjaju

hemijski sastav zrna i daju slai ukus, tako da se

dobija napitak prijatnog ukusa, bez gorine koja je

karakteristina za olju vrue kafe.

S obzirom da je manje kisela, hladno ceena

kafa vie prija elucu i digestivnom traktu. Ima

mnogo ljudi koji ne mogu da piju regularnu kafu

jer je suvie kisela. U najveem broju sluajeva,

ove osobe pate od refluksa kiseline ili nekog drugog

problema sa elucem ili probavnim sistemom.

Najvea prednost kafe koja je hladno ceena jeste

injenica da prirodno sadri manje kiseline zbog

naina pripreme.

Dokazano je hladno ceena kafa sadri do 70 %

manje kiseline nego kafa pripremljena na tradicio-

nalan nain, korienjem vrele vode.

Ovaj nain pravljenja kafe savreno dopunjava

program detoksikacije pomou sokova, tako da ako

imate potrebu za svojom jutarnjom oljom kafe,

ovo je najsigurniji nain da u njoj uivate.

Da li u prodavnici itate etikete kada kupujete neki proizvod? Ako to do sada niste radili, trebalo

bi da ponete, jer se u prehrambenim proizvodima esto nalazi veliki broj emulgatora, konzervansa

i stabilizatora, koji su u velikoj koliini tetni po zdravlje.

ta se krije iza famoznih ifara, koji poinju slovom E? Strunjaci istiu da aditivi nisu obavezno

tetni, kako se uglavnom pretpostavlja. U pitanju su supstance koje se dodaju prehrambenim

proizvodima tokom tehnoloke obrade da bi im se poboljala senzorna svojstva i sauvao kvalitet.

Pogreno je povlaiti znak jednakosti izmeu emulgatora i kontaminanata poput pesticida, insekti-

cida ili tekih metala.

Ipak, trebalo bi obratiti panju na supstance koje daju boju proizvodu i pojaavaju ukus i miris,

jer imaju zadatak da maskiraju lo kvalitet osnovne sirovine.

Vodi kroz opasne emulgatore

O uticaju dodataka u ishrani po

zdravlje decenijama se vode po-

lemike. Mnoga istraivanja dokazala

su da pojedine supstance zaista mogu

da uzrokuju ozbiljne probleme, posle

ega su i zvanino zabranjeni u veini

zemalja.

Jedan od njih je emulgator E 123

za koji je utvreno da je toksian.

Epitet opasne po zdravlje pripisuje

se sledeim iframa: E 102, E120 i

E124.

Dokazano je da probleme sa crevima mogu da izazovu E 220, 221, 232 i 224, tegobe sa varenjem

E 338, 339, 340, 341, 450, 461, 463, 465 i 466, kona oboljenja mogu da uzrokuju E 230, 231, 232 i

233.

Emulgator E 200 smanjuje koliinu vitamina B u organizmu, holesterol poveavaju E 320 i 321, a

krvni pritisak E 311 i 312. Pojedini emulgatori smatraju se potencijalnim uzronicima kancera, a to

su E 131, 142, 210, 211, 213, 214, 215, 216 i 217.

korisni suplementi

Emulgatori mogu da budu i vrlo korisni. Iza ifre E 110 krije se antikancerogeni indijski afran, E

160 je pigment karoten, koji takoe titi od tumora, E 170 je kalcijum-karbonat, E 300 vitamin C, E

HLADNO CEENA KAFA OBRATITE PANJU NA ADITIVE U PROIZVODIMA

18 maj/jun 2015. maj/jun 2015. 19

vesti vestiE2

zon

a

E2 z

ona

306 vitamin E, E 504 magnezi-

jum-karbonat...

Sojin lecitin koji se

oznaava pod ifrom E 322 je

sastojak mnogih proizvoda,

posebno slatkia. Ima dijetets-

ko i terapeutsko svojstvo,

preporuuje se kao dodatak u

ishrani, jer sadri sastojke koji

utiu na metabolizam jetre,

apsorpciju masti, koagulac-

iju krvi i regeneraciju elija

nervnog sistema. Koristi se u

proizvodnji svih vrsta hleba i

peciva, posebno onih kojima se dodaje mast, poboljava tehnoloka svojstva proizvoda i produava

im sveinu. Konditorska industrija ga koristi u proizvodnji okolade, okoladnih i kakao proizvoda i

preliva. U majonez, senf i sokove se esto dodaje E 330 (limunska kiselina), kojoj pripisuju i antiok-

sidansna svojstva.

Novi Nacrt zakona o genetski modifikovanim organizmima je gotov, ali se uva u tajnosti. Njime e

biti omoguen slobodan

promet ovakvih proizvo-

da u Srbiji. Prodaja robe

sa ukrtenim genima,

inae je i uslov za ulazak

nae zemlje u Svetsku

trgovinsku organizaciju,

zbog ega su nas i odbili

pre dve godine. S druge

strane, nadlena mini-

starstva poljoprivrede i

trgovine zvanino kau

da se novim zakonom o

GMO, zasad, ne bave.

I dok se na sva usta bruji o zabrani GMO, nadlene inspekcije esto pronau poneku njivu ilegalno

zasejanu mutiranom sojom. Pojedini poljoprivrednici, mimo zakona, seju GM seme, pa time hrane

stoku. Do njega dolaze na crno, poseju male povrine, pa im se teko ulazi u trag. Pria se i da

dobijaju seme od multinacionalnih kompanija koje na sve naine lobiraju ne bi li se dokopale plodne

srpske crnice. Tako da GM usevi, naalost, na mala vrata, polako stiu do srpskih njiva.

OPTINE PROTIV UZGOJA

U Srbiji je 85 odsto stanovnitva protiv GMO. Tano 130 lokalnih samouprava potpisalo je deklara-

ciju protiv uzgoja, prometa i prodaje GMO. Strunjaci kau da su to retka pitanja u Skuptini kada su

vladajue partije i opozicija na istoj strani.

Francuski lanac supermarketa

Karfur pridruio se borbi protiv

rasipanja hrane produivi rok tra-

janja za vie od 300 proizvoda.

Bivi francuski ministar za pol-

joprivredu Gijom Garo predloio

je francuskoj vladi 36 mera u borbi

protiv rasipanja hrane, meu ko-

jima je i ova o produenju roka

trajanja pojedinih prehrambenih

proizvoda.

Rok trajanja je posle detaljnih

analiza o potpunoj bezbednosti hrane produen proizvodima kao to su so, eer, sire, alkohol, ips i

ostale grickalice, ali i jogurtu sa osam na deset dana i slatkim pavlakama sa dva na osam dana.

Ova kao i ostale mere uvedene su s ciljem da se smanji bacanje hrane, s obzirom na to da se u

Francuskoj godinje po stanovniku baci od 20 do 30 kilograma hrane.

DA LI JE SRBIJA DALA ZELENO SVETLO ZA GMO?

FRANCUSKI LANAC SUPERMARKETA PRODUIO ROK TRAJANJA PROIZVODA

20 maj/jun 2015. maj/jun 2015. 21

vesti vestiE2

zon

a

E2 z

ona

Meunarodni Dan planete Zemlje - 22. april je obeleen irom sveta razliitim manifestacijama

u cilju skretanja panje graanima na znaaj ouvanja prirode i spreavanja negativnih posledica po

ivotnu sredinu.

Cilj obeleavanja tog datuma je upozorenje na opasnosti koje prete ivotu na Zemlji, ekosistemi-

ma i urbanim zonama, usled razvoja industrije, poveane potronje energije, globalnog zagrevanja

i klimatskih promena. Ovaj znaajan datum se obeleava kako bi svetska populacija postala svesna

svoje odgovornosti prema planeti na kojoj ivi i tako smanji negativan uticaj na ivotnu sredinu.

Strunjaci upozoravaju da je pored industrijskog i tehnolokog razvoja, ovek svojim delovanjem

doveo do dramatinog zagaenja ivotne sredine.

Biolozi upozoravaju da je veliki broj biljnih i ivotinjskih vrsta irom sveta pred izumiranjem, to

ozbiljno dovodi do naruavanja itavog ekosistema i bioloke raznovrsnosti.

Kao kljune uzroke izumiranja vrsta, biolozi navode unitavanje stanita ljudskom aktivnocu,

nekontrolisanu eksploataciju svih izvora Zemlje i njenog biljnog i ivotinjskog sveta kao i zagaenje

ivotne sredine.

Bespilotne letelice uskoro bi mogle da dobiju i

ekoloku upotrebu, budui da jedna kompanija namer-

ava da se suprotstavi krenju uma tako to e pomou

dronova zasaditi milijardu stabala za godinu dana.

Najnoviji podaci pokazuju da se svake godine uniti

oko 26 milijardi stabala, dok se samo 15 milijardi pono-

vo posadi.

Kompanija BioKarbon je unapredila prethodno

manjkave metode saenja iz vazduha i minimizirala

ljudski rad u tom procesu. Ta firma sa seditem u Oks-

fordu koristi dronove koji lete iznad odreene oblasti i

procenjuju uspenost stope obnavljanja uma. Nakon toga, dronovi se sputaju nie i seju mahune u

kojima se nalazi jo neproklijalo seme prekriveno hranjivim hidrogelom.

BioKarbon radi na tome da bespilotne letelice ponu da se koriste za poumljavanje do kraja

leta.

OBELEEN MEUNARODNI DAN PLANETE ZEMLJE EKOLOKA STRANA DRONOVA

22 maj/jun 2015. maj/jun 2015. 23

vesti vestiE2

zon

a

E2 z

ona

Vesna Crnkovi, direktorka Narodne biblioteke u Jagodini, tvorac je posebnog projekta AgroLib.

Seoske biblioteke u naoj optini bile se u oajnom stanju. Knjige godinama nisu kupovane, vrata

biblioteke otvarala su se tek povremeno, a ljudi koji su u njima radili nisu dobijali plate sea se

Vesna Crnkovi situacije koju je zatekla kada je pre devet godina postala direktor. Grad nije mogao

da nam pomogne, a onda sam ula da je jedna meunarodna organizacija raspisala konkurs za inova-

tivne projekte i da 10 najboljih ideja nagrauje sa po 30.000 dolara, pria ona.

Prijavila je ideju, i saznala da je njen projekat AgroLib prihvaen. Bio je to prvi takav projekat

u svetu.

Za svoju ideju Vesna je dobila niz nagrada i predstavila ju je u Americi, na Baliju, u Singapuru,

enevi, Helsinkiju

Pet seoskih biblioteka dobilo je knjige i asopise za poljoprivrednike, raunare, internet. Posle

prvobitnog razoaranja, jer se niko nije pojavio na obuci, Vesna je u sela poela da dovodi profesore

Umetnica Veronika Rihtero-

va pravi skulpture od plastinih

flaa. Njene skulpture su to-

liko lepe i raznovrsne, da je

teko poverovati da su naprav-

ljene od plastinih flaa koje

mnogi ljudi odlau u smee.

Ove neverovatne skulpture,

kojih ima na stotine, daju novi

ivot hiljadama recikliranih

plastinih flaa. Kolekcija se

zove PET-ART.

Rihterova je jo 2004.go-

dine poela da eksperimentie

sa plastinim flaama, na-

kon to je uvidela da se lako

deformiu pod toplotom. Do

danas je sakupila oko 3000 plastinih predmeta iz 76 zemalja i napravila stotine prelepih plastinih

skulptura.

s Poljoprivrednog fakulteta i uzgajivae sorti koje imaju budunost i donose profit.

Tako su seljaci pomoravskog kraja poeli da gaje borovnice, pa ak i kinesku biljku paulovniju.

Preko pijace na sajtu Agrolib.rs poeli su da prodaju dunje, med, asure itd.

Kada je projekat poinjala, Vesna nije imala na koga da se ugleda, ali zato sada drugi ue od nje,

pa su seoske elektronske biblioteke oivele i u Litvaniji, Letoniji, Makedoniji.

Najvea vertikalna farma na

svetu e uskoro biti sagraena u

Nju Dersiju. Objekat e se prosti-

rati na 69000 m2 i sluie kao novo

globalno sedite za poljoprivrednu

kompaniju Aero Farms, koja e na

tom prostoru uzgajati 2 miliona

bilja svake godine. Ovaj ekoloki

projekat e osim svee, hranjive

hrane bez pesticida, doneti i 78

novih radnih mesta do kraja 2015.

godine.

Smetena u preureenoj fabrici

elika, urbana vertikalna farma e koristiti tehnologiju aeroponike, koja uzgaja biljke zapraivanjem

i stvaranjem mineralne magle i vlage u vazduhu. Odrivi proces koristi recikliranu vodu, ne koristi

pesticide ni ubriva, i zauzima manje prostora i resursa od tradicionalnog uzgoja biljaka. Oprema za

nadzor regulie koliinu ugljen dioksida koje biljke primaju iintenzitet LED svetla.

SEOSKA ELEKTRONSKA BIBLIOTEKA U JAGODINI

SKULPTURE BILJAKA I IVOTINJA NAPRAVLJENE OD PLASTINIH FLAA

NAJVEA VERTIKALNA FARMA NA SVETU

24 maj/jun 2015. maj/jun 2015. 25

vesti vestiE2

zon

a

E2 z

ona

EcoDataCenter je prvi svetski klimatski pozitivan data centar koji e biti jedan od 13 najsigurnijih u svetu. Inicijator za njegovu izgradnju je energetska kompanija Falu Energi & Vatten u saradnji s preduzetnikom kompanijom EcoDC AB. Kompanija Schneider Electric obezbedie tehnologiju koja e obezbediti energetski efikasna reenja i proizvode na ovom projektu. Ovaj data centar ija je izgrad-nja zapoeta u vedskoj spaja najvie sigurnosne zahteve sa performansama svetske klase.

zeleno je isplatiVo

EcoDataCenter je dokazao da je ekoloki pristupaniji i jeftiniji. Data centar je znatno energetski efikasniji od klasinih data centara i integracija sa daljinskim grejanjem i hlaenjem znai da se en-ergija koristi, jer bi u suprotnom ista bila protraena. Sve to smanjuje trokove.

vedska se pokazala kao izvrsno i sigurno mesto za data centre zbog hladne klime, pouzdanosti i njenih obnovljivih izvora energije, politike stabilnosti i malog broja prirodnih katastrofa. Prva zgrada od tri planirane bie dovrena u prvom tromeseju 2016.godine.

PRVI SVETSKI KLIMATSKI POZITIVAN DATA CENTAR U VEDSKOJ

ecodataCenter

Tri zgrade, sve po 23 250 kvadratnih metara 18 megavata. Up-time: 100%. Izvori energije: Sunce, vetar, voda i sekundarna biogoriva. Klasifikacija bezbednosti: Nivo IV (najvei mogui). Data centar e biti zatien tekim betonskim zidovima i naprednom bezbednosnom kontrolom i sistemom nadzora. PUE (Efikasnost upotrebe energije): Manje od 1.15 (Nivo IV dizajn) Ekoloki dizajn sa kuama sertifikovanim prema LEED Platinum Sedum (cvetne biljke) na krovovima koje hlade tokom leta Klima: Prosena godinja temperatura 5C. Proseni broj dana u godini sa maksimalnom temperaturom viom od 25C je 22 dana... vedska ima u proseku 40-50 nie trokove energije od britanskih cena energije, prema

statistikim podacima iz vedske, Nord Pool Spot i britanskog ministarstva za Energetiku i klimatske promene.

Microsoft je potvrdio glasine da e Internet Explorer zameniti drugim internet pregledaem, koji za sada nosi naziv Project Spartan.

Prema magazinu Verge, Kris Kaposela, direktor marketinga u Microsoftu, objasnio je da kompanija radi na novom imenu i brendu za pregleda.

Sada istraujemo novi brend, novo ime za pregleda koji bi trebalo da se nae u Windows 10, rekao je on. Iako e novi browser biti glavni portal za pregled interneta, Microsoft je potvrdio da e se Internet Explorer i dalje nalaziti na nekim verzijama Windows 10 zbog kompatibilnosti.

INTERNET EXPLORER ODLAZI U ISTORIJU

26 maj/jun 2015. maj/jun 2015. 27

vesti vestiE2

zon

a

E2 z

ona

GOOGLE TRAGA ZA DUGOTRAJNOM BATERIJOMPAMETNI STO

Potraga za boljim baterijama se nastavlja. Svaka tehnoloka kompanija, poevi od Apple-a do Tesle, a sada i Google je u potrazi za baterijama koje e due trajati. Google-ov tim trenutno traga za idejom kako da unapredi litijum-ionsku tehnologiju. Potrebna im je baterija sa razumnom cenom i koja e se masovno proizvoditi za svrhe potroake elektronike.

Grejanje i hlaenje nisu vie samo pitanje arhitekture i graevine, nego se reavaju i diza-jnom pametnog nametaja. Ovaj elegantni klimatski sto moe da regulie unutranju temperaturu skladitenjem toplote i poveava utedu energije do 60% za grejanje i 30% za hlaenje. Sto je naprav-ljen od vrstog hrasta i eloksiranog aluminijuma. Tajna energetski efikasne performanse stola lei u korienju PCM materijala (materijala koji menjaju agregatno stanje), koji su integrisani izmeu povrine drveta i aluminijuma. Zahvaljujui ovoj tehnologiji, sto tedi energiju.

Jedan japanski dizajner je napravio etkicu za zube za koju vam nije potrebna pasta. etkica je prekrivena mineralnim jonima koji se pomeraju u vodi, uklanjaju fleke sa zuba i ine ih istim i sjajnim tokom celog dana. Zahvaljujui ovoj inovaciji, pasta vam nije potrebna, ali je poeljno da etkicu menjate na svakih mesec dana. Ove etkice za zube su na Azijskom tritu prisutne jo od 2007.godine, ali su prolog meseca imale svoj debi u Evropi, na Nedelji dizajna u Milanu.

ETKICA ZA ZUBE ZA KOJU NE TREBA PASTA

28 maj/jun 2015. maj/jun 2015. 29

vesti vestiE2

zon

a

E2 z

ona

3D tampanje je muzika za nae ui! Verovali ili ne, ova violina futuristikog izgleda je napravljena putem 3D tampaa. Violina radi na principu pijezoelektrinog efekta (stvaranja elektrinog napona na krajevima pijezoelektrinog kristala pri mehanikom pritisku) i ima samo 2 ice.

Kao deo svog ambicioznog plana da obez-bede internet oko 5milijardi ljudi koji trenut-no nisu u mogunosti da mu pristupe, Facebook planira da sprovede testiranje uz pomo drona na solarnu energiju, koji je veliine putnikog aviona. Dizajniran je tako da obezbedi inter-net signal svim zajednicama koje su van mobilne mree, i moe da lebdi visoko mesecima, ako ne i godinu dana.

Vano je naglasiti da je ovo sve jo u fazi testiranja, ali

letelica je dizajnirana da krstari na visini od 60.000 do 90.000

metara u vazduhu i da koristi lasere koji obezbeuju brz internet. Face-

book ima plan da postavi oko 1000 ovih letelica svuda u svetu.

3D TAMPANA VIOLINA

DRON NA SOLARNU ENERGIJU

Jedan ameriki student je eleo da pronae nain kako da ljudi to pre stignu na posao, i napravio je Bolt- najmanji i najlaki elektrini skejtbord na svetu. Bolt je dovoljno kompaktan za noenje, brz je i ima usb ulaz gde moete da punite vae ureaje dok idete negde.

Zagaenje vazuha nije fiksno, ve varira u zavis-nosti od vremena, doba dana i lokacije, to znai da se i uticaj zagaenja na nae zdravlje poveava u zavisnosti od lokalnog zagaenja vazduha. Sreom, naunici su objavili svoje istraivanje i pronali su nain da koriste pametne telefone i senzorsku tehnologiju za praenje zagaenja vazuha i sniman-je njegovog vrhunca. U istraivanje je bilo ukljueno oko 50 kolske dece koja su dobila pametne telefone koji su pratili njihovu lokaciju i fiziku aktivnost. Takoe su imali senzore za praenje nivoa crnog ugljenika u vazduhu. Podaci iz pametnih telefona i senzora su otkrili da su deca najvie bila izloena crnom ugljeniku dok su putovala od kue do kole.

Ovakvi rezultati bi trebalo da u budunosti dovedu do boljeg urbanistikog planiranja, da se skrene panja na zagaivae, pogotovo u industrijskim oblastima, kao i da se utie na svest ljudi da sve vie koriste javni prevoz umesto sopstvenog, i da vie peae i voze bicikle.

NAJMANJI ELEKTRINI SKEJTBORD NA SVETU

ISTRAIVAI KORISTE PAMETNE TELEFONE ZA PRAENJE NIVOA ZAGAENOSTI VAZDUHA

30 maj/jun 2015. maj/jun 2015. 31

E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

Proirite va dom sPoljanjom krovnom terasom

VELUX krovna terasa vam omoguava uivanje u vaim svakodnevnim aktivnostima napo-lju, na sunanoj prostranoj terasi. Ugraena direktno u najnii deo vaeg krova, terasa vam omoguava iskorienje najveeg dela vaeg krovnog prostora, istovremeno pruaju-i savreno reenje za oputanje i slobodno vreme napolju. Otvorite gornje i donje delove ( u vidu vrata na levu ili desnu stranu) za izlaz na prostrane, nove povrine koje e doneti promene u nainu i kvalitetu vaeg ivota.

Koje su jo prednosti ovog atrak-tivnog proizvoda?

Energetska efikasnost troslojno, super izolujue nikoenergetsko sta-klo efikasno titi od gubitka toplote.

Proizvodi za zatitu od sunca i to-plote Kontroliite dnevnu svetlost i solarno zagrevanje VELUX reenjima. Izaberite vau kombinaciju roletni,

VELUX krovne terase i krovni balkoni

npr. plisirane ili rimske roletne za meko ublaavanje dolazee svetlosti, spoljnu tendu za zatitu od toplote ili siesta roletnu za 100% zamraenje.

Ventilacija - Jedinstveno, integrisano, gornje upravljanje dozvoljava sveem vazduhu da cirkulie ak i kada je krovni prozor zatvoren.

Reenje ukljuuje krovne prozore s donjim upravljanjem, vertikalni fasadni element s bonim veanjem i tri fiksna fasadna elementa. Dok gornji krovni prozori obezbeuju pro-stran pogled na okruenje, vertikalni donji elementi omoguavaju izlaz na krovnu terasu.

Balkon u Potkrovlju za svega nekoliko sekundi

VELUX Cabrio pretvara va krovni prozor u balkon za svega nekoliko sekundi, tako da moete da uivate na sveem vazduhu bez naputanja vaeg doma. Svakom prostoru u potkrovlju prua novu dimenziju samo otvorite gornji element na gore, a donji ka spolja i zakoraite na va krovni balkon koji vam prua najbolji mogui pogled. Otvaranje donjeg dela automatski podie integrisanu ogradu koja e vam pruiti neophodnu sigurnost.

32 maj/jun 2015. maj/jun 2015. 33

E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

Nain otvaranja: gornji element se otvara na gore, a donji ka spolja pri emu se automat-ski podie integrisana sigurnosna ograda.

Nagib krova i ugradnja: ugradnja je mogua na krovove nagiba od 35 do 53 pri emu kosina krova mora kretati od samog poda ili vrlo niskog parapetnog zida.

Staklo: Cabrio je ostakljen sigurnosnim laminiranim sta-klom

Provetravanje: gornji element se moe otvoriti do ugla od 45. Ventilacioni preklop u gornjem delu elementa omogu-ava provetravanje i kada je Cabrio zatvoren, preko filtera koji zadrava prainu i insekte i moe se prati.

Postoje dve dimenzije krovnog balkona: 94 x 252 cm i 114 x 252 cm.

Oprema za ugradnju: VELUX opivke osiguravaju vodonepropusnu ugradnju, a dodatni termo i hidroizolacioni set BDX poboljava toplotnu izolaciju i produava garanciju.

Dodatni komfor: Mogua je ugradnja proizvoda za zatitu od svetlosti i toplote. www.velux.rs www.facebook.com/velux

34 maj/jun 2015. maj/jun 2015. 35

E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

u ovom broju vam predstavljamo zelenu kuu meseca, koja se nalazi u engleskoj, u blizini sarija. na tom prostoru su jo 1960.godine bili sagraeni bungalovi, okrueni visokim drveem, a grad-nja u tom periodu je zahtevala iskljuivo kue sa tradicionalnim kosim krovovima.

ZElEna KUa MESEca

U zastakljenom prizemlju se nalazi dnevna soba, kuhinja i trpezarija, i odatle se izlazi na veliki otvoreni bazen. Na spratu se nalaze kupatila i spavae sobe.

Moderne tehnologije za gradnju su kombinovane sa najkvalitetnijim materijalima, ukljuujui ob-logu od drveta i mnotvo stakla da bi prostor bio to otvoreniji i da bi se koristilo to vie dnevnog svetla.

Porodica koja se pre nekoliko godina tu doselila, imala je ideju da njihova porodina kua sasvim drugaije izgle-da, ali je trebalo da njihovi projekti ispune sve neophodne uslove za gradnju. Nakon rigoroznog procesa planiranja, doneta je odluka da se sagradi savremena kua od 480m2.

36 maj/jun 2015. maj/jun 2015. 37

E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

Veliki akcenat pri gradnji ove kue je stavljen na ekoloku gradnju i odrivost. Postavljen je cilj, a to je da se generie 20% energije korienjem obnovljivih izvora energije.

Energetska efikasnost je maksimizovana kroz ugradnju so-

Energetska efikas-nost je maksimizovana kroz ugradnju solarnih kolektora na krovu, vi-soko odrivog sistema za odvodnjavanje, kao i kroz toplotnu pumpu uz pomo koje cirkulie vazduh oko cele kue.

larnih kolektora na krovu, visoko odrivog sistema za odvodnjavanje, kao i kroz toplotnu pumpu uz pomo koje cirkulie vazduh oko cele kue.

Kada je kua sagraena, osvojila je brojne nagrade, kako lokalne za-jednice, tako i arhitekata i medija.

38 maj/jun 2015. maj/jun 2015. 39

E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

glavni cilj porodice grej iz kanade, kada su planirali selidbu u novi dom, je bio da sagrade kuu koja e dugo tra-jati. tako su doli na ideju da sagrade pasivnu kuu sa solarnim panelima, zahvaljujui kojima e potronja ener-gije biti svedena na nulu.

KUa Sa nUltoM PotronJoM EnErGiJE

Grejevi su detaljno napravili plan pre poetka gradnje. Kada su kupili plac, pratili su sunevu putanju i odluili da kua bude u obliku slova L. Saznali su da kue tog oblika dobijaju najvie sun-ca u 3 sata posle podne. Za pasivne kue je veoma vana konstrukcija i oblik, tako da se one ug-lavnom grade u obliku kocke. Porodica nije elela kuu na dva sprata, tako da su dodali vie solarnih panela na krov, i to ih je izalo jeftinije nego da su

Kua se sastoji iz kuhinje, trpezarije, dnevne sobe, 2 spavae sobe i 2 kupatila, i prostire se na 280 m2.

pravili ceo sprat i postavljali energetski efikasne prozore.

Trokovi grejanja su bili presudan faktor. Nisu eleli visoke raune za struju, tako da su mnogo vremena proveli raunajui, pre nego to su done-li konaan izbor. Nisu eleli da pojaaju izolaciju, jer su smatrali da uteda od oko 200 $ godinje nije pravo reenje, nego su postavljanjem panela trokove za grejanje sveli na nulu. Postojala je opcija i da uzmu geotermalni sistem, ali bi i dalje dobijali raune za struju. Takoe su kupili sistem sa baterijom koja skladii energiju iz solarnih pan-ela i kua moe da bude potpuno van mree.

Velika nadstrenica prua hladovinu to-kom letnjeg perioda. Betonski sto je naprav-ljen od ostataka panela koji su korieni za gradnju kue. Sto je postavljen na tokove, pa moe da se pomera po dvoritu.

U podruju sa vlanom klimom, bet-onski zidovi su idealno reenje. Bube ne mogu da ga jedu, nema plesni i bui. Osim toga, izdrljiv je i lak za izolaciju. Zidovi su sendvi konstrukcija koja se sastoji od 5 cm

40 maj/jun 2015. maj/jun 2015. 41

E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

betona, 18cm stiropora i 13cm betonske konstrukcije sa armaturom.

Pod u deijim sobama je prekriven poli-ranim betonom. Grejevi su eleli da deca mogu nesmetano da se igraju i odrastaju bez razmiljanja da li e izgrebati parket; a polirani beton moe da se prekrije istim kada deca porastu.

Dobra izolacija odrava unutranju tem-peraturu konstantnom. Bez obzira u kojoj prostoriji da borave, svuda je ista tempera-tura. I vlanost je uvek od 40-50%.

Svi prozori u kui su visokih performansi,

trostruko zastakljeni. Ureaji u kui su sa oznakom EnergyStar i

pomau da dom dobije Platinum sertifikat za Zelene kue u Kanadi.

Sva rasveta u kui je LED. Iako je kua zasnovana na sistemu gradnje

pasivnih kua, ona ne poseduje taj sertifikat, poto bi porodica za njega trebalo dodatno da plati 10 000$. To bi uradili da je prodaju, ali poto im to nije u planu, nije bilo ni potrebe za dodatnim troenjem novca. Napravili su svoj dom iz snova gde svakodnevno uivaju u svakom kutku.

42 maj/jun 2015. maj/jun 2015. 43

E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

EKoloKi MatEriJali Za GradnJU i adaPtaciJU

nekada je ekoloki ivotni prostor smatran kao ekstreman ili ekscentrian, a danas je to neto sasvim uobiajeno. danas je lako biti zelen, bez prevelikog udara na budet. predstavljamo vam ekoloke proizvode i materijale, uz iju pomo ete lako da va dom uinite zdravijim i zelenijim.

Ova kategorija obuhvata materijale koji mogu da se recikliraju, ili koji su or-ganski uzgojeni. Jo jedna retro opcija je ukljuena, a to je linoleum naprav-ljen od biorazgradivog lanenog ulja.

Reciklirani proizvodi preplavljuju trite bre od limenki na nekom sports-kom dogaaju. Potraite gumu i polimer za krovnu konstrukciju; oni imitiraju kriljac a imaju manju teinu i jednostavni su za odravanje. Reciklirano staklo sa betonom moe da se koristi za zidove i podove.

Drvena graa moe da bude zbunjujua. Izbegavajte proizvode od starog drveta ili od oteenih liara. Reciklirano drvo treba da poseduje sertifikat i najbolje bi biloda ga ko-ristite za vrata ili za ormare. Zeleni favorit je brzorastui bambus, koji je odlina opcija za trajne podove.

Proizvodi za spoljanji prostor su takoe evoluirali. Koristi se obraena graa bez toksinih sadraja. Pravi se od drvenih vlakana i smole, i pogodna je za bate, dvorita, prilaz kui.

Prozori vrhunskih per-formansi, sa niskoemisionim staklom (low-E) su meu najpoznatijim nainima za uptedu energije za grejanje i hlaenje.

Aparati za utedu vode

ukljuuju maine za pranje

sudova i maine za pranje

vea sa EnergyStar etike-

tom. U kupatilu, svi novi to-

aleti moraju da koriste 1.6

galona vode po ispiranju to

moe da dovede do utede

od oko 4000 galona godinje.

44 maj/jun 2015. maj/jun 2015. 45

E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

tokom prolea i leta, kada je toplo i kada su visoke temperature, teko je tediti energiju, i potrebno je da znate koje su na-jbolje mere za utedu. saveti koje vam da-jemo mogu da se primenjuju svakodnevno i dovode utedu do maksimuma.

prosena porodica troi stotine evra godinje na trokove energije. moete da sman-jite raune za struju i poveate zatitu ivotne sredine u isto vreme.

SavEti Za UtEdU EnErGiJE toKoM ProlEa i lEta

Ako morate da podgrevate ili spremite hranu,nita nije efikasnije od mikrotalas-ne penice. Troi dve treine manje ener-gije od poreta.

Maina za pranje sudova troi manje vode od runog pranja, imajte to na umu.

Mainu za pranje sudova uvek ukljuite kada je skroz napunite.

Kada je friider pun hrane, ona

dodatno spreava gubitak hladnoe

tokom otvaranja friidera.

Podesite termostat na 25 stepeni

kada ste kod kue, ili na 30 stepeni

kada niste kod kue, a moete i pot-

puno da ga ugasite. Bitno je da kli-

ma ureaj bude postavljen to vie

u prostoriji zbog strujanja vazduha,

i na taj nain bolje hladi prostor.

Da biste izbegli nestanak

struje, pokuajte da ne koristite

previe ureaja u periodu najveeg

optereenja.

Ako runo perete ve, uvek ga

ispirajte hladnom vodom (uteda je

oko 5%)

BRZO I BESPLATNO

46 maj/jun 2015. maj/jun 2015. 47

E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

Zamenite filtere na vaem klima ureaju.

Postavite zaptivke oko vrata i prozora na mestima gde proputaju vazduh.

Zamenite sijalice LED sijalica-ma.

Postavite roletne ili tende na prozore kako biste dodatno rash-ladili prostor. Moete i strateki da zasadite drvee ili bunje u blizini kue.

Ako planirate zamenu klima

ureaja, kupite onaj sa oznakom

EnergyStar (uteda do 10%)

Ako planirate zamenu

friidera, takoe je reenje onaj

sa EnergyStar oznakom (uteda

oko 3%)

Proverite izolaciju na tava-

nu, i dodatno je ojaajte, uko-

liko je neophodno.

Ako menjate prozore, i tu je

reenje u energetski efikasnim

prozorima, koji e dodatno da

vam tede raune za struju.

JEFTINA REENJA ZA UTEDU ENERGIJE

DOBRE INVESTICIJE ZA UTEDU ENERGIJEIskljuite aparate, svetla i op-

remu kada ih ne koristite (uteda oko 2%)

Iskljuite elektronske ureaje i

punjae kada nisu u upotrebi.

Reciklirajte.

48 maj/jun 2015. maj/jun 2015. 49

E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

Kada je re o odrivosti, Frankfurt

je pravi sinonim za to. Nedavno je

proglaen za najodriviji grad na svetu,

a dobro je poznato koliko Nemaka

ulae u zelene inicijative. Frankfurt je

na samom vrhu liste, najvie zbog pro-

aktivnosti oko sprovoenja raznih ak-

cija za poboljanje odrivosti.

Ve nekoliko godina, grad pokree brojne akcije za utedu energije, ouvanje ivotne sre-dine i zdraviji nain ivota. Uteda energije se sprovodi renoviranjem ve postojeih objekata. To znai, dovoenje zgrade sagraene poetkom 20.veka u stanje moderno sagraenih zgrada,

odrivi Gradovi (iX)

franKfUrtkoje bi ispunile sve postavljene standarde. U Frankfurtu se to odnosi na oko 15000 zgrada.

Graanima su podeljene broure sa smer-nicama za utedu energije. Frankfurt je prvi grad u Nemakoj koji je dobio nagradu za utedu energije i to kroz bonus u novcu. Graani koji smanje potronju energije za najmanje 10% u toku godine, dobijaju bonus od 20eur. Oni koji su uestvovali u akciji, rekli su da su na kraju godine u proseku zara-dili oko 65 eur.

Osnovano je udruenje Ecoprofit, koje promovie ekoloki menadment. Grad je osmislio ovaj projekat i ponudio poslovnom sektoru da doprinese odrivom razvoju u Frankfurtu. Kompanijama daje pristup sistemu upravljanja zatitom ivotne sre-dine i energetike, koji smanjuje trokove i negativan uticaj na ivotnu sredinu. Odmah posle predstavljanja projekta, 12 kompanija je uestvovalo u prvom kolu i ostvarene su utede od oko1400 tona CO2, a budet firmi je utedeo skoro 400 000 eur.

Takoe je osnovan i usluni program Cariteam za obuku nezaposlenih da post-anu asistenti za utedu energije. Oni domainstvima sa niskim prihodima daju sa-vete kako da utede energiju, i program je proiren na jo 60 nemakih gradova.

U kolama u Frankfurtu se odravaju ra-dionice gde deca kroz igre ue kako da budu paljiva prema ivotnoj sredini. Takoe, uenici dobijaju instrumente za merenje i zajedno sa svojim nastavnicima istrauju kolske zgrade, traei gde ima curenja en-ergije. Zahvaljujui tom projektu oko 50 kola je znaajno smanjilo potronju ener-gije i smanjilo emisiju CO2.

50 maj/jun 2015. maj/jun 2015. 51

E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

to se graevine tie, grade se zelene zgrade, pasivne kue, a tri glavne karakter-istike kod gradnje su: inovativnost, dobar dizajn i odrivost.

Ljudi esto imaju brojna pitanja o utedi energije. Kako da utede novac na duge staze? Koje subvencije su im na raspolagan-ju? Kako da odaberu pravog majstora za re-noviranje doma? Zbog ovih i slinih pitanja, grad Frankfurt je osnovao servis za pomo, koji je dostupan 24 asa, i pomau ljudima da dou do odgovora na sve to ih mui.

Takoe, u Frankfurtu se esto odravaju razne izlobe koje promoviu odriv nain ivota. Jedna od njih se fokusirala na ekoloki i drutveno prihvatljivu proizvodnju i recikliranje kompjutera, mobilnih telefona, televizora, kao i savete kako da ljudi utede energiju dok koriste te iste ureaje. Druga izloba se odnosila na uticaj hrane na klimu, i kako ljudi da smanje karbonski otisak dok konzumiraju hranu.

Kao jo jedan doprinos svojim graanima, objavljena je i knjiga sa savetima za utedu, gde se nalazi oko 50 kupona sa popustima za odrive proizvode i usluge.

52 maj/jun 2015. maj/jun 2015. 53

E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

KaKo da va odMor BUdE Eco-friEndly

odlaskom na eco-friendly odmor moete da smanjite koliinu ugljen dioksida, koji se obino oslobaa u vazduh dok ste na odmoru, ime se smanjuje zagaenje i uticaj na ivotnu sredinu. ostali faktori ukljuuju tednju resursa, podraka egzistenciji lokalne zajednice itd.

Ako kreete od biranja prevoza, odaberite onaj koji ostavlja najmanje tetnog uticaja na ivotnu sredinu. Ne nosite previe stvari. Na taj nain se smanjuje emisija izduvnih gasova, plus,

neete plaati za dodatni prtljag. Trudite se da putujete vozovima i autobusima. Ako putujete avion-om, uvek birajte direktne letove. Avioni najvie emituju ugljenika u vazduh, i najvei su zagaivai.

U hotelu gde ste smeteni, iznajmite bicikl i tako obiite mesto gde se nalazite. Sve to vam je blizu, obiite peke.

Mnogi hoteli su postali ekoloki, imaju netoksinu posteljinu, netoksine proizvode za ienje, ambalau koja se reciklira. Slue za obroke organsku hranu, pa bi bilo poeljno da kada traite smetaj, obratite panju i na ovakvu ponudu.

Kada odaberete smetaj, i doete u isti, trudite se da se ponaate kao kod kue. Koristite pekire

vie puta; ne zahtevajte svakodnevno menjanje posteljine, reciklirajte proizvode koji mogu da se

recikliraju; kada napunite mobilni telefon, iskljuite punja iz struje; iskljuite svetla i aparate pre

nego to napustite sobu.

Podrite lokalnu privredu koliko moete. Jedite u lokalnim restoranima, unajmite lokalnog vodia,

ako je to potrebno. Nikada ne kupujte proizvode biljnog i ivotinjskog porekla (a da su te biljke i

ivotinje ugroene).

Kada planirate eco-friendly odmor, vano je da krenete od transporta pa da sve do biranja hotela ili odmaralita koja praktikuju metode zelenog naina ivota, kao to su recikliranje, korienje obnovljivih izvora energije; takoe su bitne i aktivnosti na otvorenom, ali i mnogi drugi faktori.

54 maj/jun 2015. maj/jun 2015. 55

E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

Solarna EnErGiJa

svakog sata sunevi zraci daju zemlji dovoljno energije da zadovolji globalne en-ergetske potrebe za godinu dana. solarna energija je tehnologija koja koristi sunevu energiju i ini je upotrebljivom. danas, ova tehnologija proizvodi manje od jedne de-setine procenta ukupne globalne potranje za energijom.

Druge solarne tehnologije su pasivne. Na primer, veliki prozori postavljeni na sunanoj strani zgrade omoguavaju da suneva svetlost greje pod i zidove u unutranjosti zgrade. Zatim, nou, ove povrine otpuste toplotu da bi grejala zgradu. Slino tome, ploe na krovu mogu da zagreju tenost u cevima koje snabdevaju kuu toplom vodom.

Solarna energija je hvaljena kao nepresuan iz-vor goriva, koje ne zagauje okoloninu i nije buno. Tehnologija je takoe svestrana. Na primer, solarne elije proizvode energiju za veoma udaljena mesta, poput satelita u Zemljinoj orbiti, a isto tako moe da napaja zgrade i futuristike automobile.

Ali, solarna energija ne radi nou bez ureaja za skladitenje kao to je baterija, a uz to, oblano vreme moe da dovede do toga da tehnologija bude nepouzdana tokom dana. Solarne tehnologije su takoe veoma skupe i zahtevaju dosta zemljita za prikupljanje suneve energije, da bi bila korisna mnotvu ljudi.

Uprkos nedostacima, upotreba solarne energije je porasla irom sveta, zahvaljujui brzom padu cene. SAD, Japan i Nemaka su trenutno glavno trite za solarnu energiju.

Mnogi ljudi su upoznati sa tzv.foton-aponskim elijama ili solarnim panelima koji se uglavnom postavljaju na krovove kua, ali se nalaze i na letilicama i runim kalkulatorima. elije su napravljene od poluprovodnikih materi-jala, kao to su oni koji se nalaze u kompjuters-kim ipovima. Kada suneva svetlost pogodi elije, pomeri elektrone iz njihovih atoma. Kako se elek-troni pomeraju i teku kroz eliju, tako proizvode struju.

Na mnogo veem obimu, solarne termoele-ktrane koriste razliite tehnike za korienje suneve energije kao izvora toplote. Toplota se onda koristi za rad parne turbine koja generie struju na isti nain kao ugalj ili nuklearna elek-trana, snabdevajui hiljade ljudi elektrinom en-ergijom.

56 maj/jun 2015. maj/jun 2015. 57

E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

KUPatilo U PotKrovlJU

mnogi od nas nemaju dovoljno prostora u svom domu da naprave veliko kupatilo, osim da rtvuju neku sobu, ali naravno da to nije pametna ideja. zato, bar onima koji ive u kuama, moemo da damo ideju da u svom potkrovlju naprave kupatilo, i tako iskoriste i taj prostor.

Prvo je potrebno da pozovete ma-jstora da vam potvrdi da je izvodivo da se u potkrovlju napravi kupatilo, a na vama je da budete kreativni.

Najskuplja investicija kod prav-ljenja kupatila u potkrovlju su vodo-vodne instalacije. Da biste smanjili

prevelike trokove, pokuajte da smestite mokri vor direktno iznad kuhinje ili kupatila.

Zbog visine bi bilo idealno da tu postavite pravo u centar. Druga alternativa bi bila da post-avite kadu odmah ispod jedne od nadstrenica. Pre nego to odaberete kadu, proverite obavez-no njenu teinu (kada je napunjena vodom) da biste bili potpuno sigurni da e pod izdrati tu teinu.

Ukoliko u potkrovlju imate dimnjak i nez-godne uglove, paljivo planirajte da iskoristite taj prostor za odlaganje stvari.

Krovni prozori omoguuju sasvim dovoljno prirodnog svetla i to vaem poktrovlju (kupati-lu) daje otvoren i vazduast oseaj. Oni e vam takoe dati i nekoliko dragocenih centimetara visine.

Odaberite ploice toplih boja, i vi ete se prijatnije oseati, i uivaete u intimnim trenu-cima oputanja.

Tapete u potkrovlju (kupatilu)? Moda niste razmiljali o tome, ali ne izbacujte ni tu mogunost. Pokuajte sa nekim tapetom neu-tralnih boja, i ako je mogue, zalepite ga na ravan zid, nikako na plafon.

Iskoristite prednost arhitekture, i obogatite plafone drvenim panelima.

58 maj/jun 2015. maj/jun 2015. 59

E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

napravite ubrivo od kuhinjskih ostataka. Iskoris-tite va biljni otpad, koji moe da obogati plodnost zemljita dajui mu injekciju hranjivih materija. Na stranu to stimulie zdrav razvoj korena, dodatak takvog ubriva poboljava teksturu zemljita, aeraciju i zadravanje vode.

kupujte reciklirano. Ako treba da zasadite svee, a ponestalo vam je ideja kako da oiviite taj prostor, potraite recikliranu gumu, plastiku ili bakar, da uvrstite vae izdanke, moe zaista lepo da izgleda, a uinili ste dobru i korisnu stvar. Imaete recik-lirani nametaj na travnjaku :)

ako ste u mogunosti, sami uzgajajte hranu. Organska hrana je skupa, tako da nigde neete nai jeftinije i zdravije nego u svojoj bati.

raspitajte se koje biljke najbolje uspevaju u vaem kraju, poto se lokalne biljke najlake neguju i odravaju. Zahtevaju manje ubriva i vode.

Bure za kinicu je jednostavan i jeftin nain da se dobije voda bez minerala i hlora za zalivanje travanjaka, dvorita i bate. Na taj nain znatno smanjujete trokove za vodu, i spreava se oticanje vode, stvaranje erozije tla i nastanak poplava.

Dok smo jo kod teme vode, primenite jo nekoliko naih saveta, pogotovo u sunim, letnjim periodima. dodavanje humusa i ubriva u zemlju e zadrati vodu i smanjiti isparavanje. Biljke je najbolje zalivati rano ujutru, da bi se izbeglo isparavanje i vetrovi.

pruite utoite leptirima i pelama. Za pele su atraktivne bate sa preko 10 vrsta biljaka (najvie divlji jorgovan, matinjak i zlatica).

EtIrI NaJVaNIJE rEI Za ZElENU batU sU: sMaNJItI, rEcIKlIratI, PONOVO KOrIstItI, PONOVO KUPITI.

Smanjite otpad efikasnim korienjem materijala. Reciklirajte i tako ete tediti resurse. Ponovno korienje ubriva i kinice za navodnja-vanje tedi energiju i vreme, a ponovna kupovina oznaava kupovinu stvari koje ispunjavaju vae potrebe, ali su ekoloke za razliku od nekih drugih, kao npr.kupovina solrane rasvete za batu.

KaKo da vaa Bata BUdE Jo ZElEniJa

Verovatno se esto pitate da li vaa bata napreduje na pravi nain, da li ima problema sa toksinim hemikalija-ma. proitajte nae savete i potrudite se da ih primenite na svojim biljkama.

60 maj/jun 2015. maj/jun 2015. 61

E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

sledei broj izlazi 6. jula