E2 Magazin 22

E2 MAGAZIN

PRVI ONLINE MAGAZIN O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI | MART 2015. / APRIL 2015. | #022

IT vesti Transport

Zelena kua mesecaNapravite promene u kuhinji

Energetski efikasni prozoriZeleno kupatiloOdrivi gradovi

Kua meseca Saveti za utedu

Poklon z

a

itaoce!

RENOviRaNjE pROstORa

mart/april 2015. 3

E2 z

ona

Zelena kua meseca 36

Energetski efikasan prozor 40

Napravite promene u kuhinji 44

Saveti za utedu energije 52

Kako do zelenijeg kupatila 48

Odrivi gradovi (VIII) Brizbejn 56

Saveti za preureenje potkrovlja 54

Prvi multifunkcionalni stadion na svetu 58

Eco-friendly transport 64

Eko-kesa 14

Rimske roletne 32

Detoksikacija sa Cold pressok 22

Sadraj

2 teme broja

HUOT odrivi razvoj

> Naa proizvodna politika

> Nae angaovanje

> Naa politika sertifikacije

HUOT, 100% eko-dizajnirani proizvodi Istorijski gledano, HUOT je oduvek razvijao proizvode u skladu sa principima odrivog razvoja.Prilikom izrade koncepta i tokom razvoja proizvoda uzimaju se u obzir uticaji na ivotnu sredinu koje potom primenjujemo tokom celog njihovog ivotnog ciklusa (od materijala, preko proizvodnje, logistike, distribucije do njihove krajnje primene)

HUOT, 100% francuska proizvodnjaSvi HUOT-ovi proizvodi su proizvedeni na jednom mestu, u fabrici u Sent Mijelu, u regionu Mez u Francuskoj.Nakon nabavke materijala, delovi se obrauju, dorauju i sklapaju u fabrici.Kao posledica toga, karbonski otisak koji se odnosi na transport ovih proizvoda je veoma mali (samo nabavka repromaterijala i epoxy zatite).

Aktivnosti prema ISO 14001HUOT se angaovao ka usaglaavanju prema standardu ISO 14001 koji se definie kao unutranjost prostora na kome se obavlja proizvodnja kao upravljanje ivotnom sredinom, to se odnosi na postupke koje preduzimaju kompanije kako bi redukovale na minimum aktivnosti tetne po ivotnu sredinu i tako trajno poboljale svoj uinak.Konkretni primeri: reciklaa materijala, selektivna trijaa, valorizacija otpadaka, studija za smanjenje uticaja na prosene.

REACHSvaki proizvoa treba da se prilagodi REACH-u koji sprovodi nadzor nad upotrebom tetnih hemikalija. U HUOT-u, ovo se npr. odnosi na adhezive. Mi obezbeujemo potovanje ovih zahteva na svakom nivou.

ACSNai zdravstveni atesti su dostupni za celu gamu proizvoda 4500 prema HUOT-ovim oznakama.

VIe informacija na: www.huot.fr

Sedite i fabrikaSent Mijel, Mez, FrancuskaTel.: + 33 (0) 3 29 91 66 55

HUOT, 100% reciklabilni proizvodi Reciklaa u HUOT-u se sastoji u dve nezavisne aktivnosti:1. Odvajanje i tretiranje otpada2. Reciklaa materijala koji je mogue ponovo koristiti u ciklusu proizvodnje jednog proizvoda, od materijala od kog se sastoji slian proizvod koji je na kraju svog ivotnog ciklusa, ili predstavlja ostatak kod proizvodnje.

http://huot.fr

mart/april 2015. 5

E2 z

ona

ImpresumUvodna re

Potovani itaoci, pred vama je 22. broj E2 magazina - prvog online magazina o energetskoj

-eca besplatno distribuira u vae email sanduie putem E2 newslettera.

Na portalu E2.rs moete dobiti najnovije informacije u rubrici E2 vesti dok lanke o na-jaktuelnijim temama moete proitati u rubrici E2 magazin - najnoviji broj magazina moete prelistati, sauvati na svom raunaru ili pos-lati svojim prijateljima.

I u ovom broju smo vam pripremili mnotvo zanimljivih tema i korisnih saveta. Kako ide prolee, tako su uestali i radovi na kui, pa moda zahvaljujui nama dobijete ideju kako da renovirate potkrovlje, kako da napravite promene u kuhinji, a da ne bude veliki udarac na va novanik. Tu su standardne teme Zelena kua

Tehniki urednik|Mirko Dabi

Prevod, korektura, lektura|Nina Bani

Saradnici|Marko Uroevi, Sandra Biserko,

Jasmina Mirkovi, Miljan Milivojevi,

Svetlana Dabi, Petar Slijepevi,

Dragana Markovi, Maja Todorovi

Kontakt|Cerski venac 8, Beograd

+381 11 23 93 123

|www.e2.rs

ISSN|(Online) 2217-6209

Redakcija

Uredniki tim

Direktor marketinga|Jelena Mirkovi

Marketing|Marija Stanimirovi

meseca i Odrivi gradovi. Uz to, moete da dobi-jete savete o utedi energije, kako da kupatilo

-nim prozorima, i mnoge druge teme.

U ovom broju smo za jednog itaoca koji u periodu do 18. marta proita broj #22 E2 maga-zina i pronae skriveni simbol re detox, na nekoj od strana magazina, obezbedili pakovanje

(detalje moete videti na strani 6 kao i na naim stranama na drutvenim mreama).

E2 uredniki tim

Proverite vae email sandue, itajte E2 magazin!

mart/april 2015. 7

E2 z

ona

Na Prvoj Konvenciji odranoj krajem februara u Sremskoj Mitrovici, pod organizacijom CEDEF-a, optinama koje su ostvarile izuzetne rezultate u raz-voju i primeni obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, upravljanju otpadom i vodama uruena je Povelja Lider odrivog razvoja. Dobitnici su optine: Kula, Ruma, Sremska Mitrovica, Novi Sad, Vrbas, Som-bor, abac, Srbobran i Sremski Karlovci. Dinamini lideri sadanjice koji vode optine i gradove su suoeni sa sve veim socijalnim, ekonomskim i ekolokim iza-zovima.

Program LIDERI ODRIVOG RAZVOJA prepoznaje izuzetno zalaganje lidera gradova i optina u reavanju ovih problema, uz primenu novih formi finansiranja, najsavremenijih tehnologija razvoja i postojeih domaih i svetskih iskustava. Prave voe za nove izazove nalaze nova reenja, nove investicije, fi-nansiranje i nova partnerstva u emu su partnerstva javnog i privatnog sektora kljuni faktor uspeha u celom svetu kako bi se obezbedio odrivi razvoj. Zato smo na jednom mestu okupili najbolje kom-panije koje mogu dodatno naglasila je Jovanka Arsi-Karii, predsednik UO CEDEF-a.

E2 z

ona

Poklon za itaoce

DOBITNIK NAGRADE

Jedan itaoc koji u periodu od 3. marta do 18. marta proita dvadeset drugi broj E2 magazina i pronae skriveni simbol - re DETOX na nekoj od strana magazina, bie u prilici da

osvoji paket za detoksikaciju organizma.

POTREBNO JE SAMO DA PRONAETE SKRIVENI

SIMBOL RE DETOX I DO 18. MARTA 2015.

POALJETE E-MAIL NA ADRESU

[email protected] SA ODGOVOROM NA KOJOJ

STRANICI U MAGAZINU SE NALAZI SIMBOL

Srenog itaoca e nagraditi Cold Pressok i uredniki kolegijum E2 magazina. Ime dobitnika, kao i

fotografija, e biti objavljeni u narednom broju magazina.

Dobitnik spa dana za 2 osobe u hotelu Metropol Palace je

Zlatibor Jaovi iz Beograda. On je dao taan odgovor da se

skriveni simbol nalazi na 40. i 51. strani E2 magazina.

9 OPTINA DOBILO POVELJU LIDER ODRIVOG RAZVOJA

http://dicta.rs/

8 mart/april 2015. mart/april 2015. 9

vesti vestiE2

zon

a

E2 z

ona

Nema tanih podataka koliko se metalnog otpada odlae na nelegalnim otpadima na kojima se odvoze i otpadna vozila, a strunjaci upozoravaju da se veliki deo trgovine obavlja u sivoj zoni, kao i da nji-hovo dugo taloenje moe biti tetno. Dugo i nepravilno taloenje metalnog opada, naime, prouzrokuje zagaenja zemljita i podzemnih voda ako lokacija nije propisno obezbeena.

Kazne za neuslovno upravljanje otpadom propisane su Zakonom o upravljanju otpadom i za privredno drutvo mogu iznositi od 1,5 do tri miliona dinara.

Neodgovarajue rasklapanje, kao i odlaganje otpadnih vozila i delova vozila bez izdvojenih opas-nih materija moe da prouzrokuje zagaenja zemljita i podzemnih voda. Nadleni za izdavanje doz-vola za skladitenje i tretman ot-padnih vozila su Ministarstvo poljo-privrede i zatite ivotne sredine I lokalne samouprave.

Od poetka ove godine je poskupelo grejanje u Beogradu! Vie od 300.000 dominstv koj uslugu grejnj plju Beogrdskim elektrnm neprijtno je iznendio jnurski run. Ov uslug poskupel je z 4,7 odsto, p korisnici umesto dosdnjih 113,96 dinr po me-tru kvdrtnom od 1. jnur plju grejnje 119,36 dinr.

Jedn od rzlog z uvenje je to to su Beogrdske elektrne korigovle svoje

cene n osnovu prethodnog poskupljenj gs. Tkoe, ovj energent e od 2. mrt kod svih distributer ponovo poskupeti z 5,6 odsto.

TOPLA VODA I EKOLOKA ZATITA

Povenjem grejnj, skoil je i cen tople vode. Tko d n jnurskim runim Infostn ov uslug kot 189,24 umesto 180,76 dinr po kubnom metru.

Tkoe je promenjen i cen ekoloke ztite z stmbeni prostor, i on sd iznosi 0,87 dinr po kvdrtnom metru.

Hrvatska elektroprivreda (HEP) uputila je ja-vni poziv svim zainteresovanim domaim investi-torima u vetroelektrane, solarne elektrane, male hidroelektrane, elektrane na biomasu i biogas da joj prodaju svoje projekate ili udeo u njima.

HEP je u poslednjih desetak godina esto bio suoen s kritikama javnosti zbog potpune neak-tivnosti u segmentu obnovljivih izvora energije, ali se kompanija uporno branila tvrdnjama da proizvodnjom iz velikih hidroelektrana nadmauje evropski prosek u zelenoj energiji i da su joj takve investicije nepotrebne.

Podaci govore da je u 2013. godini 60 odsto elektrine energije u Hrvatskoj proizvedeno u velikim hidroelektranama, dok na ostale obnovljive izvore energije otpada jo 4,8 odsto.

NEMA KONTROLE ODLAGANJA METALNOG OTPADA

HEP OTKUPLJUJE PROJEKTE ZELENE ENERGIJE

POSKUPELO GREJANJE U BEOGRADU

GREJANJE NA DRVA UMESTO NA GAS

Stalna poskupljenja gasa odbi-jaju potroae. Za nekoliko dana 2.000 domova se povuklo sa mree. Za promenu naina grejanja usred zime najvie se odluuju seoska domainstva, koja imaju drva.

Cena gasa, koja e u martu biti podignuta trei put od poetka grejne sezone, usijae i raune potroaa, a neke privoleti da potrae novi nain grejanja. Da se stan od oko 60 kvadra-ta greje preko zime prole godine je trebalo od 54.000 do 65.000 dinara, a sa poskupljenjem i do 3.400 dinara vie. Konstantno vei rauni za gas primoravaju najsiromanije da se okrenu - cepanici.


vesti vestiE2

zon

a

E2 z

ona

Kua se nalazi u urbanom delu Sidneja, na ivici litice, sa prelepim panoramskim pogledom na okean. Veim delom je zastakljena, to poveava dostupnost prirodnog svetla, ali opet, i zadrava privatnost koliko je potrebno.

Potpuno je energetski efikasna, uva i reciklira kinicu, koja se koristi za ispiranje toaleta, zalivanje bate, kao i za pranje odee. Tokom zimskih meseci se zagreva putem hidraulikog podnog grejanja.

U Sidneju e 23.februara biti otvoren Tehnoloki Univerzitet. Ono to e ga razlikovati od ostalih je njegov izgled- zgrada Univerziteta je u obliku papirne kese. Zgrada je napravljena od 320 000 cigli, ima 300 prozora koji su postavljeni pod razliitim uglovima, deluje kao da e da iskoe svakog tre-nutka. Univerzitet je dobio sertifikat Zelene zgrade od 5 zvezdica.

Ostale odrive mere ukljuuju dvostruko zastakljenu fasadu, koja moe da zadrava toplotu ali i da je odbija, korienje prirodnih materijala, poput drveta, rezervoar na krovu za skupljanje 20 000 litara kinice, koja se koristi za toalete i bate; mesto za 160 bicikala u podrumu i stanice za dopun-javanje vode na svakom spratu.

Oijared hotel u vedskoj je prekriven trakama smre, koja se odlino uklapa u ru-ralno i umovito okruenje. Dizajniran je tako da potuje ivotnu sredinu, napravljen je od prirodnih i lokalnih materijala. Ima 34 sobe koje imaju klizne zidove i na taj nain se veliina sobe moe poveati, odnosno smanjiti.

U unutranjosti hotela prevladavaju prirod-ni, neutralni tonovi, i nametaj je kompletno napravljen od drveta. Gosti mogu da nesmeta-no uivaju u tiini ume i njenoj sposobnosti da apsorbuje zvuk.

Kua se nalazi u blizini grada Mumbaija, prostire se na 2500 m2, i napravljena je od prirodnih materi-jala poput cigle, kamena, drveta, bambusa, ferobe-tona, da bi imala to manje trokove odravanja, ali i da bi ceo prostor bio blie zemlji. Ima velike, takoe neobine prozore koji obezbeuju dovoljno dnevnog svetla, i pruaju pogled na prelepu prirodu.

Viestruki otvori u zidovima i plafonima omoguuju unakrsnu ventilaciju koja hladi unutranjost kue bez obzira to podruje karakteriu visoke tempera-ture, kao i velika vlanost vazduha.

Foster+Partners kule bliznakinje u Londonu imaju po jedno parking mesto za bicikl po spavaoj sobi (ukupno 1486 mesta), liftove za bicikle, ra-dionice za servis i popravku bicikala, a samo 200 parking mesta za automobile, tako da je to najvei neboder koji je bike-friendly, i trebalo bi da inspirie sline objekte irom sveta da se prikljue akciji.

Cilj je da se u Velikoj Britaniji ljudi fokusiraju na vonju bicikla sve vie, da bi se sauvala ivotna sredina, da bi se to manje zagaivao vazduh, a ljudi bi se makar tokom vonje bicikla bavili fizikom aktivnou.

ENERGETSKI EFIKASNA KUA U SIDNEJU

ZGRADA U OBLIKU PAPIRNE KESE ECO-FRIENDLY HOTEL U VEDSKOJ

NEOBINA PASIVNA KUA U INDIJI

BIKE- FRIENDLY NEBODER U LONDONU


vesti vestiE2

zon

a

E2 z

ona

Skoro svako peto novo vozilo prodato

na norvekom tritu od poetka 2015. ima

elektrini pogon, a ovakvoj proporciji do-

prinelo je i lansiranje elektrine verzije pop-

ularnog Folksvagenovog golfa, saoptio je

norveki Auto-moto savez.

Od poetka 2015. u Norvekoj je udeo

elektrinih vozila u ukupnom broju prodatih

novih automobila iznosio 18 odsto, za razliku

od 10,6 odsto u istom periodu prole godine,

i to je ujedno najvea stopa u Evropi, pre-

cizira se u saoptenju koje prenosi vajcarski

list 24 sata.

Uprkos porastu prodaje elektrinih automobila na evropskom tritu, koji se duguje dravnim poli-

tikama podrke, ona je jo skromna i limitirana na 0,5 odsto ukupne prodaje vozila u proloj godini,

prema podacima Norvekog udruenja za elektrina vozila.

To pokazuje da norveka politika podsticaja kupovine elektrinih vozila dobro funkcionie, ko-

mentarisala je odgovorna u ovom udruenju, Kristin Bu.

Najnoviji projekat kompanije Skytran su futuristika vozila bez

vozaa, koji levitiraju na 100m visine i prevoze putnike na eljenu

lokaciju. Napretkom tehnologije, ljudi samo treba kompjuteru da

kau gde ele da idu, i taksi e ih odvesti.

Projekat je revolucionaran jer e potronja energije biti sve-

dena na treinu koju potroe hibridna vozila. Prvi probni projekat

e biti gotov do kraja 2015.godine, i testirae se na obodima Tel

Aviva, na 400m dugakoj ruti.

Nedavno je u Londonu usvojen predlog za

najduu zatienu biciklistiku stazu u Evropi, i ona

e vozaima omoguiti sigurnost tokom vonje, to

je veliki korak napred za sve kojima je u Londonu

bicikl glavno prevozno sredstvo.

Odvojena biciklistika staza je zatiena i

izolovana od drumskog saobraaja, ali ide up-

oredo sa njim, i omoguava vozaima bicikla da

voze bez straha od automobila.

Projekat e kotati skoro milijardu evra, staza za bicikliste e biti dugaka oko 30 km. Ovo je samo

jedan od koraka koji je grad London preduzeo u cilju smanjenja zagaenja ivotne sredine.

Izgradnja puta se oekuje u aprilu ove godine. Predstavnici optina Vrac, Bela Crkva, Kovin, Grada Paneva

i Regionalnog centra za drutveno ekonomski razvoj Banat,

potpisali su u Kovinu zajedniki sporazum u okviru projekta

Izgradnja i promocija biciklistike staze u Junom Banatu.

Projekat je u funkciji lokalnog razvoja svake od potpisnica,

u segmentima turizma, saobraajne i sportske infrastrukture i

zatite ivotne sredine. Sporazumom se, takoe, utvruju ok-

virni vidovi saradnje tokom novog perioda realizacije Programa prekogranine saradnje Rumunija-

Srbija 2014-2020, kao i ostalih dostupnih fondova na regionalnom i meunarodnom nivou.

Za deo staze od Skorenovca do Kovina, duine oko est kilometara, Optina Kovin je uradila pro-

jekat jo pre dve godine, a ukupna duina staze na podruju optine je oko 45 kilometra. Svaka od

optina potpisnica sporazuma e sama ucrtati rute koje eli, tako da za sada se ne moe sa sigurnou

rei kojim e trasama biciklistika staza da se gradi od Paneva prema Vrcu, kao ni kolika e biti

ukupna duina po zavretku.

Sporazum je preduslov da se uradi zajedniki projekat i spremno doekaju konkursi investicionih

fondova, reeno je na skupu.

Odgovorni nautiari su uvek bili svesni da je

klju za ouvanje okruenja u kom uivaju da

ne uznemiravaju stanite i da ne zagauju vodu.

Poput elektrinih automobila, elektrini brodovi

su dugooekivano reenje za ekoloku vonju, ali

sve do sada su bili ogranieni brzinom i agilnou.

Nedavno je na tritu predstavljen nemaki

brend elektrinog glisera. Napravljen od tikov-

ine i mahagonija, moe da se pohvali elektrinim

motorom od 225 konjskih snaga, i brzinom do

120 km/h.

U NORVEKOJ SVAKI PETI PRODATI AUTOMOBIL ELEKTRINI TAKSI BUDUNOSTI

PRVI EVROPSKI AUTO-PUT ZA BICIKLE

GRADE SE BICIKLISTIKE STAZE U BANATU

ELEKTRINI GLISER KOJI POMAE U OUVANJU PLOVNIH PUTEVA


vesti vestiE2

zon

a

E2 z

ona

Nvedenim plnom predvieno je d u prvoj polovini ove godine budu postvljeni kontejneri z odvojeno skupljnje reciklbilnog i ostlog otpd n teritoriji optin: Svski venc, Vrr, i Stri grd ztim sukcesivno i n ostlim optinm.

Grni e ovim sistemom imti

mogunost d ispred svojih zgrd odvo-

jeno odloe komunlni otpd u jedn kon-

tejner reciklbilni u drugi plve boje.

Individulnim dominstvim e biti podeljene pored redovnih knti

i knte u plvoj boji z odlgnje reciklbilnog otpd.

Tkoe, u okviru ktivnosti n primrnoj selekciji otpd, izvrie se promen nmene odreenog broj postojeih kontejner pogotovu podzemnih, kko bi se isti koristili z reciklbilni otpd (ppir, plstiku i metl).

Cilj svih nvedenih ktivnosti je d se omogui nim sugrnim to lki nin

rzdvjnj otpd n smom mestu nstnk u dominstvim i d tko dju ne smo do-

prinos ouvnju prirodnih resurs, ivotne sredine nego i d dovedu do poveevnj efekt

recikle koji su mnogobrojni.

Postvljeni su, n preko 50 lokcij n teritoriji grd Beogrd, kon-tejneri z odvojeno skupljnje otpd- recikln ostrv JKP Grdsk isto je pokrenul i kciju Eko-kese z istiji grd.

Ov kcij je zpoel n GO Svski venc 2010. godine ztim je 2011. godine proiren n teritoriju i ostlih GO Beogrd u srdnji s mesnim zjednicm, u cilju podiznj jvne svesti i povenj stepen recikle ko priprem z trjno reenje u vidu odvojenog skupljnj otpd iz dominstv putem odvojenih kontejner.

Grni se z uee u ovoj kciji mogu jviti JKP Grdsk isto i dobiti eko-kese z reciklu, u koje e moi odvojeno d odloe ppir, plstinu, metlnu i tetr-pk mblu i d im uz upotrebu br kodov meseni runi z uslugu odnoenj otpd budu umnjeni z 20%.

Uporedo s ovim ktivnostim Sekretrijt z ztitu ivotne sred-ine Direkcij z uprvljnje otpdom, je zpoel izrdu Akcionog pln z postvljnje reciklnih kontejner n teritoriji celog grd Beogrd.

EKO-KEsa Za istiji GRaD

Grd Beogrd je doneo 2011. godine Loklni pln

uprvljnj otpdom kojim je pored ostlog odlueno

d se zpone s ktivnom reciklom i sistemtskim

rzdvjnjem otpd.


vesti vestiE2

zon

a

E2 z

ona

aa smoothieja sa oraastim plodovima, voem i semenkama napunie baterije, a eeri iz voa

ili med zasitie vas due nego prazne kalorije iz obinog eera.

Brzi i fini napici su idealan doruak, meuobrok ili uina koju moete da ponesete na posao. Raz-

budite se kombinacijom limuna, pomorande, mandarine, kivija i soka od limete, a ne zaboravite ni

na zeleno lisnato povre koje obiluje vitaminima, magnezijumom i gvoem.

Iskoristite i mo zaina, pa ubacite rendani umbir i celer ili perun. Kako biste ublaili ukus

povra, dodajte jogurt ili pahuljice.

Kraljica voa za podizanje energije je banana pa je osim ujutro za doruak odlina i u smooth-

iejima posle fizikih aktivnosti. Pomeajte je sa kakaom u prahu, puterom od kikirikija, grkim jogur-

tom i cimetom. U smoothieje dodajte i oraaste plodove. Pre nego to ih ubacite u blender, ostavite

ih u vodi no pre. Tako ete ih lake usitniti. Odlian dodatak su i semenke poput susama, kima ili

suncokreta.

1. VONI SOKOVI Puni su rafiniranog eera, a udeo voa u njima je minimalan. Mnogo je zdravije

da sami cedite sokove, ili da jedete svee voe.

2. VONI JOGURTI sadre veliku koliinu vetakih boja, aditiva, eera, a postavlja se pi-

tanje koliko uopte i ima voa u njima. Bolje je da

pijete obini jogurt, a ako ipak elite voni, onda

moete sami da blendirate voe kod kue, a bez do-

davanja eera.

3. KOKICE IZ MIKROTALASNE Prilikom pravljen-ja kokica u mikrotalasnoj, iz amabalae se izdvajaju

tetni sastojci, za koje kau da dovode do izazivanja

raka. Bolja opcija je da pravite kokice na ulju, na lag-

anoj vatri.

4. SLANE GRICKA-LICE pune su procesuiranog brana,

vetakih boja, aditiva, esto su preslane. Umesto njih

je mnogo zdravije da grickate bademe, indijski orah,

lenike.

5. MODERNE VARIJANTE KAFE vie lie na deserte, pune su eera i mlene masnoe.

Umesto njih je zdravija obina turska kafa sa minimumom eera.

DAN PUN ENERGIJE 5 NAMIRNICA KOJE TREBA IZBACITI IZ ISHRANE


vesti vestiE2

zon

a

E2 z

ona

Metju Rozenberg, arhitekta iz Los Anelesa je projektovao eco-friendly stambeno-poslovnu zgra-

du, koja e potpuno preobliko-

vati okruenje u Las Vegasu. Cilj

projekta je da se stvori oseaj

zajednitva i da se reaguje na

klimatske promene sa niskim

ekolokim otiskom.

Poto je i ivotni i radni prostor

na kratkoj razdaljini, predviene

su i zajednike prostorije u kojima

e se rezidenti i zaposleni upozna-

ti i druiti.

Ceo projekat arhitekte je zas-

novan na 3 principa: projekat tre-

ba da podstakne zajednicu da se ukljui u reavanje problema ivotne sredine, da se potuje lokalna

kultura i da se smanji zagaenje prirode.

Jedna od najozloglaenijih deponija na

svetu se nalazi u blizini Tel Aviva, i Izraelci

je zovu planina smea. Grozan miris sa

ovog toksinog nasipa se irio kilometrima.

Ipak, elni ljudi su doli na izvandred-

nu ideju da deponiju pretvore u reciklani

park, i to jedan od najveih na svetu.

Svakodnevno se oko 3000 tona kunog

otpada, 1500 tona graevinskog uta pret-

vara u ubrivo, gorivo, struju, vodu za navodnjavanje bate.

Ovaj park je danas prvo to posetioci ugledaju kada doputuju na aerodrom u Tel Avivu. Ima tri

postrojenja za reciklau, i cilj je da se reciklira to vie otpada. Kroz sistem visoke efikasnosti, park

proizvodi sopstvenu energiju, a viak prodaje izraelskoj Elektrinoj Korporaciji.

Vlada Bangladea eli da sva-

ko domainstvo bude solarno do

2021.godine. U trci za prvu so-

larnu naciju, oni se nadaju da

e postii cilj fokusirajui sa na

ono to zovu solarni kuni sistemi.

Omoguila ih je vlada prvenstveno

domovima koji nemaju pristup

mrei, pruajui napajanje gde ga

prethodno nije ni bilo.

U neverovatnom projektu, koji delimino finansira Svetska banka, vlada Bangladea ini veliki

podsticaj da uvede solarnu energiju u svaki dom. ak i oni koji su povezani na mreu, esto se

suoavaju sa nestancima struje, tako da bi to i za njih bio spas.

Trenutno se oko 15 miliona domova snabdeva solarnom energijom. Stopa rasta je neverovatna.

Svakog meseca se instalira solarni kuni sistem u 50-60.000 novih domainstava.

Vlada planira da generie 220 megavata elektrine energije za oko 6 miliona domainstava do

2017.godine kroz program solarnih kunih sistema. Svaki sistem koristi solarne panele instalirane na

krov kue, a panel od 250 vati moe da proizvede 1 kilovat snage dnevno. To moda ne deluje mnogo,

ali je dovoljno da se napravi veliki uticaj na ivote stanovnika Bangladea, koji energiju koriste za

sve- od signalnog svetla kad zae sunce, do pumpi za navodnjavanje useva i napajanje televizora.

Ovaj neobian dizajn predstavlja

i lampu i saksiju koja osvetljava vae

okruenje. Dizajn imitira oblik kue

okruene pejzaem koji moete sami

dizajnirati.

Lampa je napravljena od mermera i

oniksa i koristi LED rasvetu.

ECO- FRIENDLY STAMBENO POSLOVNE ZGRADE U LAS VEGASU

DEPONIJA U TEL AVIVU PRETVORENA U RECIKLANI PARK

BANGLADE PLANIRA DA POSTANE PRVA SVETSKA SOLARNA NACIJA DO 2021.GODINE

LAMPA I SAKSIJA U JEDNOM


vesti vestiE2

zon

a

E2 z

ona

Kineske investicije u istu energiju poveale su se

za 32 % na rekordnih 89,5 milijardi dolara, a oko tri

etvrtine tog iznosa uloene su u energiju sunevog

zraenja i vetra.

Kina je prole godine poveala vostvo u odnosu na

Sjedinjene Drave na poziciji najveeg svetskog inves-

titora u obnovljivu energiju i zabeleila kontinuirani

rast industrije solarne energije i energije vetra, tvrdi istraivaka kompanija Blumberg nju enerdi

fajnens (Bloomberg New Energy Finance).

Prole godine, 29 % ulaganja u istu energiju na globalnom nivou dolo je iz Kine i oekuje se da

e ona zadrati poziciju svetskog lidera. Kina ima najveu potrebu za energijom, a takoe mora da

smanjuje zagaenje u gradovima. Vea ulaganja u Kini i SAD dovela su do porasta u ukupnom inve-

stiranju u obnovljivu energiju u svetu uz rekordnu izgradnju novih postrojenja koja koriste energiju

sunca i vetra.

Kockaste, monolitne zgrade

bi uskoro mogle da budu

prolost- stanovnici Pariza bi

u skorijem periodu mogli da

ive u futuristikim zgradama

neobinog oblika. Grupa arhi-

tekata iz Seula je predstavila

novi Pariz sa poslovno stam-

benim prostorom, koji se nalazi

u 17.arondismanu.

Dizajn u obliku staklenog

jajeta stvara otar kontrast sa

okolnim neoklasinim zgrad-

ama.

Glavna inspiracija za arhitekte iz Koreje su organski oblici sloenih mikroorganizama, a oblik ja-

jeta omoguava panoramski pogled na grad od 360 stepeni.

Prelepa kua, koja se nalazi u Kataloniji, je

kombinacija modernog doma i stare seoske kue.

Sa oblogom od kamena i kosim krovom, kua nosi

reference tradicionalne lokalne arhitekture, dok

njen unutranji dizajn prati obrazac industrijskog

skladita, poto je podeljen na bokseve.

Eksterijerom kue dominira nadstrenica, koja

obezbeuje dovoljan hlad, pogled na okolinu i

stvara centralno mesto za kuu. Ogorman enterijer

kue je podeljen na manje jedinice. Sobe, kuhinja

i kupatila su organizovane u bokseve.

Zahvaljujui debelim zidovima, kua je dobro izolovana i moe da podnese niske temperature

zimi. Zagreva se na greja koji je povezan solarnim panelima koji snabdevaju kuu toplom vodom.

Kinica se sakuplja u podzemni rezervoar za vodu i obezbeuje vodu za toalete i batu.

KINA NAJVIE INVESTIRA U ENERGIJU VETRA I SUNCA

FUTURISTIKI PARIZ

KUA NA SOLARNO NAPAJANJE

http://www.dcp-hemigal.rs


vesti vestiE2

zon

a

E2 z

ona

Odvajkada postoje razne vrste detoksikacija ( i sam post u okviru razliitih religija je jedna od njih). Ono to Cold pressok detox ini razliitim je da vam zapravo omoguava da nastavite sa svim svojim dnevnim obavezama i ujedno neosetno ura-dite detoks.

Cold pressok je u Srbiju doneo novi vid detoksi-kacije organizma, potpuno prirodnim, sveim, hlad-no ceenim sokovima, ije su recepture nastale kao posledica dugogodinjih praenja i ispitivanja dejst-va pojedinih namirnica na ljudski organizam, kako

DEtOKsiKaCija sa COLD pREssOK

HLaDNO CEENiM sOKOviMa

pojedinano, tako i u razliitim kombi-nacijama, a poznato je da pojedine recepture do-vode i do izleenja od najteih bolesti, vraanjem tela u balans, isenjem od toksina i jaanjem imu-niteta.

Co ld Pressok detoks sokovi u tom smislu su idealna dopuna ishrani, ali i nenadmani kada je detoksikacija u pitanju, jer svojim bogatim nutritivnim

sadrajem i sinergijski osmiljenim re-cepturama, viestruko pozitivno utiu na zdravlje, izgled i energetski status onog ko ih pije. Svi CPS sokovi su dobijeni tehnologi-jom hladnog ceenja, jer se jedino tako do-

bijeni sokovi mogu koristiti za detoskikaciju. Tehnologija hladnog ceenja omoguava da se i poslednja kapljica soka iscedi iz povra ili voa, dolazi do minimalne oksidacije jer se

radi o tzv.zatvorenom procesu ceenja pa su sokovi dobijeni ovom metodom 3-5 puta bogatiji u svom mineralno-vitaminsko-enzimskom sadr-zaju. Pulpa je potpuno odstranjena, izostaje pro-

ces varenja, nutrijenti iz soka su u krvotoku ve za par minuta. Telo, energiju koju bi inae usmerilo na varenje koristi tamo gde mu je potrebno, za procsenje i konano ozdravljenje.

Postavlja se pitanje koliko esto treba uraditi detox. Odgovor na ovo pitanje je individualnog

U savemenom svetu, ako izuzmemo zagaenost vazduha i vode, u obilju in-dustrijske hrane koja je zasiena aditivima, konzervansima, vetakim bojama i eerom, krije se najvea zamka za njegovo zdravlje. ak i kada mislimo da telu dajemo preko hrane neophodnu energiju, mi ga u stvari dovodimo u stanje poviene kiselosti, jer hranu ne koristimo u njenom prirodnom obliku, a poznato je da je kiselost osnova za razvoj svih bolesti. Zato je izuzetno vano da organizmu omoguimo da se povremeno detoksikuje i vrati alkalizacijom u ravnoteu kako bi nastavio da radi bez trajnih posledica. Samim procesom detoksikacije, aljemo pozitivan impuls organizmu , koji on prepoznaje, i sam prirodno poinje da radi detoks.


vesti vestiE2

zon

a

E2 z

ona

karaktera. Uvek ga treba uraditi sezonski, ali i posle svih vrsta preterivanja u hrani i piu, kada se osetite teko, umorno, posle putovanja, godisn-jih odmora, uvek kada elite da uradite tzv. reset organizma. Duina detoxa ( preporuceni minimum je 3 dana ) e direktno uticati na rezultate postig-nute detoksikacijom.

Nakon samo 3 dana detoksa isti se krvotok, vidi se blistavost i osea mekoa koe i kose, nestaje nadutost stomaka, splasnu otoci i jenjavaju bolovi u zglobovima. Za optimalnih 7-10 dana regulie se znaajno i telesna teina jer masnoe odlaze nev-erovatnom brzinom zajedno sa toksinima ( samo ono to je viak, jer telo uspostavlja optimalno stanje ravnotee), a detoks se u zavisnosti od indi-vidualnih potreba moe produiti i do 21 dan kada se organizam isti na celularnom nivou. Poto se ula istanaju i izotre, dalje samo treba oslukivati potrebe organizma, i po potrebi ponavljati povre-meno detoks, jednom nedeljno po 1 dan, ili svake druge nedelje po 3 dana, ili jedan dui detoks meseno ili po sezoni. Telo nam uvek sve kae, samo ga treba posluati.

Osnovni Cold pressok detoks paket prilagoen je potrebama oveka koji se proseno hrani. Dnevno se konzumira 5 sokova od 500ml, sokovi su obeleeni od 1 do 5 i tim redosledom se i piju na svakih 2.5-3 sata. esto je pitanje da li e se klijenti osecati gladnima ili sa pomanjakanjem en-ergije. Ako i doe do oseaja gladi to obino bude prvog dana, i ve pred kraj drugog taj oseaj nestaje, zamenjuju ga neverova-tan nalet energije, bistrine misli i lakoe. Cold pressok detox je nutricionistiki, on vas hrani. U jednom danu u 5 boica soka vi zapravo popijete oko 9 kg povra i voa. Oni iskusniji i vie ka sirovoj ishrani orjenti-sani, mogu pojaati detoks uvoenjem vie zelenih sokova na raun drugih receptura, a sportisti mogu dodati i proteinsko mleko sa ija semenkama kao i teni hlorofil od organ-ske spelte koji pojaava alkalizaciju, dodatno

hrani i budi organizam trenutno.

Svi Cold pressok sokovi su 100% sirovi,hladno ceeni, NE pasterizovani, BEZ aditiva, BEZ konz-ervansa, BEZ dodatog eera, BEZ GMO.

Coldpressok je eleo da Beograanima a od skora i Novosaanima, omogui korisniku ulugu po ugledu na kolege u New Yorku, pa se isporuka detoks paketa dobija na eljenu adresu, a etvrtaste boce sa sokovima lako je spakovati u termo torbicu koja je deo paketa,i poneti ih u toku dana gde god vas obaveze odnesu. Oseaj je takav da slobodno moete da podignete pesnicu u vazduh i naalite se da je u torbici va kriptonit. Nakon zavrenog detoxa, CPS je razvio recepture koje mogu za-meniti obroke poput napitaka sa ia semenkama, sirove avokado supe, proteinskih mleka, tu su i busteri za jaanje imuniteta, mamurlek kao 100% prirodni energetski napitak, i mnogo drugh ukusnh

iznenaenja, sve u cilju vraanja ka zdravim navikama u ishrani.

Energija prirode je oduvek bila ono to nas pokree. Sada je moemo uzimati i u tenom obliku.

COLD PRESSOK

www.coldpressok.com

Detox linija 064 227 227 0

Radnja Beograd Radnja Novi SadDobraina 23a Svetozara Miletia 6011 263 2314 021 661 2034

www.coldpressok.com


vesti vestiE2

zon

a

E2 z

ona

OwnFone je najjednostavniji mobilni telefon na svetu. To je prvi, tampani telefon koji vas odmah povezuje sa najvanijim ljudima u vaem ivotu. I to je to! Nema ekran, nema nepotrebni tekst, nema internet konekciju.Na-jjednostavniji 2G telefon sa samo telefoniranjem.

Sami moete da birate materi-jal, oblik, tastere i dizajn telefona. Odlian je za decu i starije osobe kojima treba jednostavan telefon.

Najbolje od svega je to baterija telefona traje godinu dana sa samo jednim punjenjem.

Klasini friider je jedan od aparata koji troi najvie energije u kui. Uskoro bi mogao da se pojavi novi friider koji troi manje energi-je, koji je zeleniji i tii. Predstavl-jao bi budunost u hlaenju.

Veina friidera radi tako to kompresori odravaju unutranjost friidera hladnim, ali to rashlaenje je toksino i nije efikasno. U friideru budunosti e taj ogromni kompresor biti zamenjen termoelektrinim polu-provodnikom, koristei prednosti efi-kasnosti, veliine i tiine tehnologije vrstog stanja.

NAJJEDNOSTAVNIJI MOBILNI TELEFON NA SVETU

ULTRA-EFIKASAN FRIIDER BUDUNOSTI

Nova tehnologija kompanije Panason-ic moe da proizvede istu pijau vodu uz pomo snage sunca. Koristei kombi-naciju suneve svetlosti i fotokatalize, nova tehnologija brzo pretvara zagaenu podzemnu vodu u istu, pijau.

Sistem funkcionie tako to vezuje ti-tanijum dioksid, koji reaguje na uv svet-lost za zeolit. Naunici su pokuavali da iskoriste titanijum dioksid za ovu svrhu jo ranije, zato to je on fina estica koja se prebrzo dispreguje u vodi. Zeolit pomae da se rei taj problem.

Ovaj sistem bi mogao da se koristi u brojnim namenama i pomogao bi velikom broju ljudi koji imaju problem sa prljavom vodom.

Nema nita gore nego kada vam se isprazni baterija na telefonu ili tabletu, a hitno vam je potre-ban. Uskoro bi moglo da se pojavi reenje i za takav problem, i to u vidu malog rolo solarnog punjaa, koji izgleda kao rolna papirnih ubrusa. Napravljen je od lakog, recikliranog aluminijuma, a male, fleksibilne solarne elije omoguuju da putovanje bez struje vie ne bude problem. Vie ne morate da traite utinice, nego je dovoljno da sedite negde pored prozora, i va ureaj e se napuniti za kratko vreme. Punja je mali i moete da ga nosite u depu, ili torbici.

PREIAVANJE VODE SUNEVOM SVETLOU

SOLARNI PUNJA


vesti vestiE2

zon

a

E2 z

ona

SOLARNA LAMPA WELNESS SAT

SAGORITE KALORIJE I NAPUNITE LAPTOP U ISTO VREME

Solarna LED lampa je dizajnirana da bude ekonomino reenje za rasvetu gde je pristup elektrinoj mrei ogranien. Teka je samo 2,6 gr, u kockastom je obliku, dobro je reenje za kampovanja ili putovanja, kao i za zemlje u razvoju.

Sam nastanak lampe je inspirisan zem-ljotresom u Haitiju, 2010.godine; moe da zameni fenjere koji rade na kerozin, a cilj je da se koristi tamo gde nema elektrine infrastrukture.

Napravljena je od PET ambalae, nije toksina i moe da se reciklira.

Da li ste primetili kako vreme brzo prolazi, pogotovo kada ste pretrpani poslom? Jedna panska kompanija je napravila sat koji podsea ljude da malo uspore i malo vie cene ari sva-kodnevnog ivota.

Svaki sat ima 12 stiker sugestija, koje inspiriu sreu, kao to je podsetnik da se istegnete, da udahnete duboko, da pojedete komad voa, da izrazite zahvalnost. Ljudi sa decom ili kunim lju-bimcima mogu da odaberu podsetnike da se vie igraju sa njima ili idu u etnju, dok druge opcije podseaju da je vreme da poljubite partnera ili zagrlite roditelje.

Cena sata je od 22-25$, i isporuuje se svuda u svetu.

WeBike je super ekoloki radni sto, koji ne samo da promovie rad i vebanje, nego je napravljen od odrivih materijala i va pokret stopala ga pretvara u punja za gedete.

Sastoji se od 3 sedita, koji imaju pedale i okre-tanjem pedala se dobija struja. Glavno telo je napravljeno od alumini-juma, elika i preraenog kedrovog drveta. Sto je napravljen od laminata, a sedita od koe. LED monitor u svakom trenut-ku pokazuje koliko struje je dostupno za gedete.

http://www.skynet.rs/


vesti vestiE2

zon

a

E2 z

ona

Kompanija LG Electronics (LG) predstavie na ovogodinjem Svetskom kongresu mobilnih tehnologi-ja (MWC) LG Watch Urbane, svoj prvi luksuzni ureaj sa Android Wear operativnim sistemom koji je u potpunosti izraen od metala. Kao to njegovo ime implicira, ovaj ureaj je dizajniran specijalno za urbane korisnike istananog ukusa, a prua izvanredne performanse, idealne za one koji ele da u svoju svakodnevicu unesu stil i visoku tehnologiju.

LG Watch Urbane raen je po uzoru na LG Watch R, prvi pametni sat sa krunim Plastic OLED (P-OLED) ekranom, koji je kompanija LG proizvela u oktobru 2014. godine.

LG Watch Urban poseduje isti P-OLED displej od 1.3 ina, ba kao i LG Watch R, ali za razliku od njega, ima ui ram koji mu prua uglaen izgled. Sa izgledom pravog elegantnog sata, ovaj ureaj je savren modni dodatak, dok je njegovo kuite od nerajueg elika dostupno u posrebreno ili pozlaenoj varijanti, a narukvica je napravljena od prirodne koe. Najvanije, ovaj ureaj pokree intuitivni interfejs osetljiv na dodir, koji LG Watch Urban ini kompatibilnim sa smart telefonima koji koriste Android 4.3 ili neki napredniji operativni sistem.

SAT SA OPERATIVNIM SISTEMOM

Prole godine je irom sveta prodato rekordnih 1,2 milijarde smartfona, to predstavlja rast za 23 odsto za godinu dana, a pri-mat imaju vei ekrani, objavila je meunarodna istraivaka agen-cija GfK, sa seditem u Velikoj Britaniji.

Od prodaje smartfona na glo-balnom nivou ostvaren je ukupan prihod od 381 milijarde dolara (335 milijardi evra), to predstav-lja godinji rast od 15 odsto, obja-vljeno je na portalu rtl.fr.

U ovoj godini se, meutim, predvia usporavanje prodaje zbog zasienosti trita u razvoju. U tom kontekstu, svetski rast prodaje smartfona e ove godine biti samo 14 odsto, dok je 2014. godine bio 23 odsto, rezimirao je GfK.

Ujedinjenjem prirode i tehnologije, nastao je runo raeni drveni zvunik za iPhone telefone. Zvunik prua 2-4 puta bolji zvuk korienjem prirodnih akustinih principa. Telefon moe da se postavi u vertikalan ili horizontalan poloaj, i moete da uivate u gledanju videa ili sluanju muzike.

PRODATO REKORDNIH 1,2 MILIJARDE SMARTFONA

DRVENI ZVUNIK SA NULTOM POTRONJOM ENERGIJE


E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

Preureenje doma je jedna od najpopularnijih zabava meu enama danas. Kreativnost je uvek na prvom mestu, pa su samim tim i neophodni dekorativni elementi u svakodnevnom dizajnu, poevi od nametaja do sitnih predmeta. Tradicionalno, roletne nikada do sada nisu ispunjavale ove kriterijume. Predstavljanjem potpuno nove i jednistvene kolekcije rimskih roletni, VELUX je naao nain da zadovolji prvenstveno one kojima je dizajn i enterijer doma na prvom mestu.

U tom cilju, ova VELUX kolekcija roletni nudi dve nove atraktivne karakteristike: za obljeni i enstveni dizajn s veoma mekim platnima koja do sada nisu koriena i novi izbor boja i desena koji prati najnovije evropske trendove.

Rimske roletne savren izgovor za

preureenje potkrovlja

Nove, meke i lepe tkanine takoe imaju i nove strukture, neutralnih boja tako da mogu da upotpune svaku prostoriju. Sada moete da odaberete izmeu mekih boja, struktura i nekoliko efekata koje pruaju, kao to su tkanine za zatamnjenje i usmeravanje svetlosti, transparentne tkanine za predivne svetlosne efekte ili neprozirne tkanine koje ublaavaju dolazeu svetlost.


E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

VELUX rimske roletne su novi inspirativni proizvodi za sve kreativce jer podstiu matovitost i otvaraju mogunost viestrukog izbora boja, materijala i ostvarivanja dekorativnih svetlosnih efekata. Platna i materijali na roletnama su zamenjivi, a u ponudi se nalazi ak 20 atraktivnih boja i desena, to vlasnicima krovnih prozora daje mogunost da biraju kakav ambijent i karakter svog potkrovlja e napraviti. Ove roletne su elegantne i dekorativne, s delikatnim proputanjem svetlosti. Imaju bone voice kao i mogunost postavljanja u eljeni poloaj. Veoma brzo se ugrauju uz pomo jedinstvenog VELUX Pick & Click sistema i savreno se uklapaju s vaim VELUX prozorima. Na domaem tritu e biti u prodaji od aprila 2015.

www.velux.rs www.facebook.com/velux

http://velux.rs


E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

Kua je izgraena na placu koji se nalazi na 19 metara nadmorske visine. Povrina kue je 560 m2. U njenom cen-tralnom delu se nalazi zastakljeni atri-jum sa zasaenim drvetom masline koje prua dnevnu svetlost unutranjim pro-storijama. Kua je sagraena da zado-volji sve standarde energetske efikas-nosti, i spada u energetski razred A

Ono to je bilo znaajno pri gradnji kue je juna orijentacija zemljita, pogled na more, blaga mediteranska klima, kao i tradicija korienja drvene i kamene grae.

ZELENa KUa MEsECa

U ovom broju vam predstavljamo impozantnu, modernu kuu zvanu Maslina, koja se nalazi na ostrvu Pagu, u Hrvatskoj.


E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

Koncept kue je osmiljen za stanovanje branog para i este posete njihove odrasle dece i prijatelja. Prema pa-dini se nalaze kuhinja i trpe-zarija, terasa i letnja kuhinja, a prema moru dnevni boravak sa lebdeom drvenom palu-bom. Oko atrijuma se nalazi ulaz, garaa kao i tri spavae sobe. U donjoj etai se na-laze vinski podrum, wellness i teretana, koji su otvoreni prema spoljanjoj terasi i ot-vorenom bazenu. Bazen je uzak, ali dovoljno dugaak za plivanje- ima 17 metara.

Glavni materijal od kog je kua sagraena je kamen. Uz kamen je korieno i tradiciona-lno drvo, i oni su se odlino uklopili sa elemen-tima od betona i metala. Nametaj u kui je projektovan i napravljen po meri. Krov kue je izolovan bujnom vegetacijom, koja titi od jakog sunca i vetra leti i zimi. Energija se proiz-vodi geotermalnom pumpom i solarnim pane-lima, a u kui je postavljena i LED rasveta.


E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

JEZIK PROZORA

Da biste razumeli tzv.jezik prozora, pokuaemo da vam pomognemo.

Zastakljivanje je jednostavno staklo koje se stavlja u prozore. Broj slojeva stakla ne utie na utede energije, ali zato premazi preko stakla mogu da utiu na otpornost prozora na spoljanje uticaje i poveavaju njegovu efikasnost.

Niskoemisiona stakla (Low-E) imaju sposobnost da reflektuju toplotu i tako spreavaju njen gubitak. Ovakvi prozori su dodatno skuplji ali gubici toplote su sman-jeni za skoro 50%.

Okviri prozora mogu da budu drveni, PVC, aluminijumski, elini, i svaki od njih ima svoje prednosti. Drveni okviri imaju pred-nost nad PVC okvirima, jer su ekoloki prihvatljiviji, i ako su dobro napravljeni manje proputaju vazduh od PVC okvira. PVC okviri su veoma povoljni, samo

treba da odaberete to kvalitetnije. Aluminijumski okviri su lagani, ne proputaju zvuk, ali su brzi pro-vodnici toplote.

Ipak, kako ne biste odmah donosili odluku o kupovini istih, moda moete da uradite neto sa postojeim prozorima. Ako su vai prozori stariji od 15 godina, to se vidi i na visokim raunima za struju. Zamena prozora energetski efikasnim bi bila najbolje reenje, iako nije jeftino. Iz tog ra-zloga, dobro razmislite pre ugradnje novih prozora, jer moda moete da napravite utede energije investirajui u izolaciju, zaptivajui oko prozora, da biste spreili curenje vazduha, ili popravkom pro-zora.

Ako ste definitivno odluili za zamenu, mi emo vam dati nekoliko saveta kako razumno da potroite novac. Cena energetski efikasnih prozora varira, to je veeg energetskog razreda, to je efikasniji i naravno skuplji. Sa druge strane, zamena prozora je jedna od najpametnijih investicija.

Imajte na umu da uteda novca moe da varira od klimatskih uslova, lokalnih trokova energije, kao i kvaliteta i ranga prozora koje ste zamenili.

U skladu sa novim tendencijama energetske efikasnosti koeficijent prolaska toplote za prozore

ENERGEtsKi EFiKasNi pROZORi

Instaliranje energetski efi-kasnih prozora je u samom startu skupo, ali dugorono gledano se isplati jer imate utede na godinjem nivou.

i vrata moe biti maksimalno U=1,80 W/m2K dok se na starim zgradama koeficijent U prozora kree oko 3,00-3,50 W/m2K i vie. Gubici toplote kroz takav prozor iznose proseno 240-280 kWh/m2K.


E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

Spavaa soba glavna funkcija prozora u spavaoj sobi je da obezbede dovolj-no vazduha. Sasvim je dovoljan jedan standardni ili dvokrilni prozor u ovoj prostoriji.

Kuhinja ako nemate veliku kuhinju, onda vam je svaki centimater drago-cen da postavite kuhinjske elemente i sve ostalo to je neophodno. Idealno je ako imate ostavu da tu post-avite jedan vei prozor, a drugi iznad radne ploe.

Kupatilo kljuna re je privatnost. Mali prozor sa dosta ambijentalnog svetla je najbol-ja opcija. Iako mnoge prodice nemaju prozor u kupatilu, nego se oslanjaju na ventilatore, pro-zor, ma kakve veliine je mnogo bolji izbor, ako postoji mogunost za njegovu ugradnju.

Dnevni boravak jedna od najveih prostorija u kui / stanu, i tu moete da stavite najvee prozore, ali pod uslovom da imate dobar pogled. Takoe, vodite rauna da prostor bude ispunjen svetlou, ali ne previe, jer leti moete da imate problema sa vruinom.

Trpezarija ovde vam nije potreban prevelik prozor. Veina ljudi boravi u trpezariji uglavnom uvee, tako da vam nita ne znai da gledate kroz prozor kada je ve pao mrak. Mnoge porodice se ak odluuju da i ne postave prozor u trpezariji.

GDE POSTAVITI PROZORE


E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

Obavite temeljno ienje kuhinje, svih radnih povrina i kuhinjskih aparata. Bie kao novi.

Metod 2 Velike promene

Napravite regale. Poto su vam ormari vero-vatno puni, potrebne su vam nove opcije kako da smestite preostale stvari. Moete da postavite po-lice na zidove, i one e taman odvlaiti panju ako vam je kuhinja mala. Takoe, moete da stavite i kockaste police, a njihovu unutranjost da ukrasite

neobinim detaljima. U kuhinji ne bi trebalo da bude mnogo boja,

esto svi koriste kombinaciju crno-bele, i drugih neutralnih tonova. Ipak, taj monohromatski izgled moe da se zaini npr.svetlo utom ili svetlo plavom bojom. Tada se oi ne fokusiraju na veliinu prosto-rije nego na sam sadraj. Jedan od predloga je i da obojite plafon u neku boju. Ipak, ne treba preteri-vati sa bojama, i ne bi trebalo kombinovati vie od 4 boje u kuhinji.

Razmislite da uklonite sva vrata i da napravite

Metod 1 Male promene

Ako ste i vi jedni od onih ljudi koji pretrpava-ju kuhinju detaljima, do-bro je pogledajte i izba-cite sve to je viak. Onda ete moda imati mesta da sloite neke od kuhin-jskih aparata, za koje do tada niste ni imali ideju gde bi mogli da stoje.

Koristite tople boje u kuhinji. Ako se drite samo bele boje, kuhinja moe da vam lii na bol-nicu. Slobodno dodajte malo veselih i toplih boja.

Dodajte svee cvee. Biljke i cvee su ukras

svakoj prostoriji i do-bre su za okolinu. Pro-zor u kuhinji moete da ukrasite sveim zainskim biljem, a na kuhinjskom stolu moete da menjate cvee na svakih par dana.

Promenite zavese, stolnjake, dodajte neoekivane komade nametaja. Davno su proli dani kada je kuhinja bila samo kuhinja. Razmislite da u kuhinju stavite po-licu za knjige, klupu, fotelju, ta god vam deluje poeljno.

NapRavitE pROMENE U KUHiNji

Kuhinja je jedna od najvanijih prostorija u kui. Mesto gde se kuva, gde porodica boravi i drui se. Postoji mnogo naina kako da dekoriete kuhinju i napravite je prijatnom i toplom. Predstavljamo vam 3 naina kako da pro-menite kuhinju i da jo vie uivate u njoj.


E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

novne boje neka budu smea i narandasta.

Ako vam je isuvie kom-plikovano da bi-rate tematsku kuhinju, onda je dovoljno da oda-berete osnovnu boju za kuhinju, a da kuhinja ne bi bila previe sterilna, dodajte makar jedan ele-ment druge boje, i videete koliko bolje moe da izgleda.

otvoren prostor. To takoe podrazumeva da kuhinja bude lepo sreena. to vie pros-tora oko vidi, to i pros-tor izgleda vei.

Moete da ubacite ogledala u kuhinju. Ona takoe otvaraju prostor.

Ako imate bele zi-dove u kuhinji, a ko-jim sluajem nemate ploice iznad sudopere ili poreta, stavite ih obavezno, da zatitite zidove od prskanja vode i ulja. Danas postoje razne varijante ne samo ploica, nego i zatitnih panela koji se postavljaju na zid, dekorativni su i korisni.

Igrajte se sa os-vetljenjem. Imate vie opcija nego to verovatno mislite. Moete da postavite stone lampe na radnu povrinu. Moete da stavite svetla ispod vaih viseih elemena-ta, to moe da bude is-tovremeno romantino i funkcionalno. Nabavite veliki luster, ak iako imate malu kuhinju, moe da iz-gleda prelepo. Takoe, zidne lampe mogu da osvee kuhinju.

Menjanje kuhinje moe da bude izuzetno stresno ako elite da sve uradite odjednom.

Fokusirajte se na jednu po jednu stvar. Napravite listu prioriteta i drite se iste, tako moete da bu-dete zadovoljni konanim ishodom.

Metod 3 Biranje teme

Odaberite stil za celu kuhinju. Ono gde ljudi najvie gree pri odabiru kuhinje jeste to ni sami ne znaju da definiu kako kuhinja treba da izgleda, i da se dre jedne teme. Bitno je da kuhinja bude kohezivna i da deluje kao jedna celina.

Napravite modernu kuhinju. Ako volite ele-gantne, sjajne elemente, moderna kuhinja je pravi izbor za vas. Koristite staklo, metal, nerajui elik i napravili ste pun pogodak!

Drite se morske teme. Ovo je pogotovo dobar izbor ako ivite na moru. Ukrasite police koljkama, morskim de-taljima, a u kuhinji neka preovladavaju bela i plava boja. ak i ako ne ivite na moru, doveete more u svoju kuhinju.

Pribliite se zemlji. Ako ste ljubitelj tam-nih, prirodnih, zemljanih tonova, ovo je pravo reenje za vas. Ubacite u kuhinju tamne, drvene ormarie, drvene inije, iniju sa potpurijem, a os-


E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

tedite vodu. Slavina koja curi nije samo stvar koja nas nervira, ve dovodi i do potronje vode. Do 20 litara dnevno moe da se potroi na taj nain. Popravka slavine bi trebalo da bude na listi prioriteta. Uz to, moete da tedite tako to ete zatvarati vodu dok perete zube, i koristite samo onoliko koliko vam je zaista potrebno.

Izbegavajte ureaje koji rade na baterije. Fenovi, brijai i elektrine etkice su potroai en-ergije u kupatilu. Izbe-gavajte korienje takvih aparata koji rade na ba-terije, jer koriste vie struje od runih aparata. Ako su vam ipak neophod-ni ureaji koji radena baterije, onda ih punite na odgovarajui nain. Izvucite utinicu nakon punjenja, i ostavite da se baterija skroz ispazni pre sledeeg punjenja.

Pravilno prove-travajte i zagreva-jte. Pojaavanje grejanja u kupa-tilu ne moe da teti, poto toplota smanjuje rizik od nastajanja ple-sni i bui. Dok se tuitare, stvara se para i kondenzuju se zidovi i prozori. Ako je suvie hladno u kupatilu, vlaga ne moe da ispari i uvlai se u zi-dove, stvarajui idealan prostor za nastanak plesni i bui. Vodite rauna kada provetravate kupatilo da vrata prema manje zagrejanim prostorijama ostanu zatvorena, inae e se para iz vaeg kupatila kondenzovati u zidovima tih prostorija i jo vie smanjiti temperaturu u njima. Otvorite sve prozore i vrata u vaem kupatilu i iskljuite grejanje. Tokom zimskih meseci, dovoljno je da intenzivno provetravate kupatilo na 3-4 minuta. To je mnogo efikasnije nego da ostavite otvoren prozor ceo dan.

KaKO DO ZELENijEG KUpatiLa

Elektrini brijai i elektrine etkice za zube, duga kupka u kadi i bojler- svi oni poveavaju potronju elektrine en-ergije u kupatilu. Proitajte nae savete za utedu i saznajte kako da doete do zelenijeg kupatila bez upotrebe mod-erne tehnologije.


E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

Nemojte da se kupate, istuirajte se. Iako vam pe-nasta kupka deluje primamljivo, radi-je se istuirajte na brzinu. Pri ku-panju se potroi do 4 puta vie vode nego pri tuiranju. Oko 5 kilovat asova elektrine energije je potreb-no da se zagreje voda za kupanje i potrebno je oko 150 litara vode, dok je za petom-inutno tuiranje neophodno oko 50 litara i potroi se znaajno manje struje. Instalirajte tueve sa malim protokom vode, i prepoloviete potronju kako vode tako i struje. A ako iskljuite tu dok nanosite gel za tuiranje, uteda se jo poveava.

Pravilno zagrevajte vodu. Nain na koji zagrevate vodu ima znaajan uticaj na potronju energije. Grejai sa stal-nim protokom vode su ekonomini zato to greju samo vodu koju troite. Iapk, bitno je da je greja instaliran u blizini dovoda vode da se ne bi gubila toplota. Jo efikasniji od toga je greja na gas. Efikasnost ovakvog grejaa ide i do 85%. Solarni paneli na krovu mogu polovinu to-ple vode koja vam je potrebna i pomau vam da sauvate i novac i struju.


E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

savEti Za UtEDUENERGijE

Stvari koje moete da uradite za samo 1 minut:

... za 15 minuta:

... za 30 minuta:

... za sat vremena i vie:

Smanjite termostat za 1 stepen

Ugasite svetlo kada naputate prostoriju

Reciklirate to je vie mogue otpada, koristite stvari za viekratnu upotrebu

Gasite elektrine aparate kada idete na spavanje

Navlaite zavese nou i vodite rauna o tome da ne vise iznad radijatora

Iskljuujete grejanje nou i kada niste kod kue

Oistite prozore, prljavtina na njima smanjuje njihovu efi-kasnost za 10%

Nametaj ne sme da spreava prodor svetla u unutranjost kue, navucite zavese leti kada je pretoplo

Kupite energetski efikasne sijalice

Obojite prostorije, ukljuujui i plafon u boje visoke re-fleksije da biste uivali uz to vie svetla Svetle boje re-flektuju do 80% svetlosti, dok tamne reflektuju samo 10%

Zamenite stare prozore, odaberite energetski efikasne

Izolujte potkrovlje, moete da utedite 20% na raunima za grejanje. Ako vam je izolacija tanja od 20 cm, dodajte novi sloj; postoje razni materijali ukljuujui kamenu vunu, stak-lenu vunu, stiropor itd.

Izolujte zidove

Servisirajte grejni kotao, poveaete mu efikasnost za 10%

Kada kupujete elektrine aparate za kuu, traite samo one sa znakom Energy Star

Izaberite grejae sa kontrolom termostata i tajmerom

Sve aktivnosti za koje je neophodna suneva svetlost obavljajte pored prozora


E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

police, komode. Izbegnite dodatni nametaj u poktrovlju koji moe da zauzme mnogo mesta, nego koristite sve uglove u poktrovlju.

Ako e vae potkrovlje imati i kupatilo, nepohodno je da ga post-avite iznad kupatila na spratu is-pod, kako biste smanjili trokove.

to se bojenja zidova tie, potrebna su 2-3 premaza da se prekriju novi panelski zidovi. Na-jbolja opcija je bela boja, koja prostor ini veim, a naroito je pogodna za potkrovlja, da ih ot-vori jo vie. Na podu su poeljni tepisi da ublae buku u prizemlju.

Ako nemate stepenite u pot-krovlju, moraete da napravite mesto za postavljanje istog, bilo da su u pitanju spiralne ili pravilne stepenice. Spiralne stepenice tede prostor, jer je za njih potrebno 65cm irine, dok je za ravne potrebno 90.

U potkrovlju su vam neo-phodne i elektrine instalacije; ako ete imati samo jednu sobu bez dodatnih prostorija, potreban vam je najmanje jedan osigura.

U potkrovlju su vam neo-phodne i elektrine instalacije; ako ete imati samo jednu sobu bez dodatnih prostorija, potreban vam je najmanje jedan osigura.

savEti Za pREUREENjE pOtKROvLja

Ako vam je potreban dodatni prostor- nova spavaa soba, igraonica za decu, pogledajte prvo postojeu kvadraturu. Ukoliko ivite u kui, renoviranje potkrovlja je najei i najpametniji nain renoviranja doma, bez preteranih trokova. Proitajte nae savete kako da od potkrovlja napravite sigurno, efi-kasno i prijatno mesto za boravak i ivot.

Prvo proverite da li je uopte izvodljivo pretvaranje potkrovlja u sobu. Vano je da pla-fon bude dovoljno visok da bi prostor bio upotre-bljiv. Ukoliko nemate odgovarajue krovne prozore, vano je da ih ugradite. Ako ete potk-rovlje koristiti kao sobu, morate da imate i izlaz u sluaju poara. Potreb-no je da uradite dodat-no ojaanje poda, kako bi izdrao nametaj; preporuuje se postav-ljanje podnih gredica.

Ono to je najvanije pri pretvaranju pok-

trovlja u stambenu jedinicu jeste dobra izolacija. Poto se nalazi odmah ispod krova, prostor e gu-biti toplotu i hladan vazduh znatno bre od ostalih delova kue. Izolaciju krova je najbolje uraditi PUR penom, jer pravi mnogo vru barije-ru za gubitak toplote, odnosno hladnoe.

Prostor koji nema punu visinu moete da koris-tite za skladitenje stvari, moete sami da napravite male


E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

ih uzgajaju.Ono emu se takoe posveuje mnogo

panje je zeleni transport. Izbegavanje vonje automobila je najbolji nain za smanjenje zagaenja vazduha, a uz to se izbegavaju i guve na putevima. irom grada mogu da se iznajme bicikli, ija vonja je preporuljiva ne samo zbog istog vazduha, nego i zbog zdrav-lja. Peaenje je takoe jedna od opcija, kao i korienje javnog prevoza.

Osmiljen je i program zelenih kola. Zeleno srce je kolski program koji podstie uenike i studente da postanu ekoloki svesniji. Ue kako da podstiu reciklau u kolama, da dobi-ju novo drvee, da smanje koliinu smea kroz obrazovni program i da dobiju dodatne kante za reciklau.

Gradsko vee Brizbejna promovie odrivi razvoj za preduzea. Najvei deo gasova stak-lene bate dolazi iz komercijalnog i industri-jskog sektora. Smanjenje emisije tetnih gas-ova ne mora da bude ekonomski teret, ve je potrebno da se definie eko-efikasnost i da se stvori vie vrednosti sa manjim uticajem na ivotnu sredinu.

Uz sve to, u Brizbejnu se esto organizuju zelena deavanja kroz radionice i porodine dane. Na taj nain se promovie zeleni ivot u zabavnom i porodinom ambijentu, prodaje se lokalna, organska hrana, voze se bicikli i ini se sve to je u moi stanovnika Brizbejna da ive u zdravom i istom okruenju.

Australijski grad Brizbejn je

proglaen za najodriviji grad 2014.go-

dine. Grad je dobio nagrade u 3 oblasti:

odrivi grad, ist grad i grad sa najvie

inovacionih ideja.

Gradsko vee grada Brizbejna se trudi da svojim stanovnicima omogui to bolji ivot, pa su tako spremni da finansiraju i obuku zain-teresovanima koji ele da ive u skladu sa odrivim razvojem. Organizuju se brojne obuke i daju praktini saveti kako da domovi budu to zeleniji. Takoe, mnogo panje se posveuje tzv.zelenim batama. Graanima se poklanjaju autohtone biljke, i ue kako na pravi nain da

ODRivi GRaDOvi (viii) BRiZBEjN


E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

Stadion se nalazi na 10-ak kilometara od centra grada. Parcela na kojoj se nalazi je trouglastog ob-lika. Prvi korak je bio postaviti stadion na severo-zapad ovog trougla, i da se oslobodi ogromni pros-tor za ostale tri strane. Urbana fasada i tanke linije presecaju ovalni oblik zgrade. Veliki hol na ulazu daje pregled gledaocima da vide vienamensku svrhu stadiona. Nou je fasada osvetljena interak-tivnim ekranom, i stadion na taj nain dominira gradom.

Visina stadiona je smanjena 38 metara pri gradnji, tako to je donji deo ukopan u zem-lju. Nivo 0 je svakako zatvoren za javnost, tu su svlaionice, magacinski prostor, tehniki i bezbe-donosni prostor, sobe za medije itd. Sledei nivo u obliku prstena je otvoren za javnost, a vizuelno je otvoren kako prema publici tako i prema terenu. Tu su i VIP tribine, saloni za sastanke.. Uz sam sta-

dion se nalazi nekoliko hotela, kafia, restorana i drugih sadraja za goste. Obezbeen je potpuno nezavisan dolazak i odlazak gostujuih navijaa da nemaju kontakt sa domaim navijaima, to je veoma bitno za bezbednost kada su u pitanju utakmice.

Arhitekte su dole na ideju da dodaju 7000 mesta ispod severne polovine terena. Sastoji se od teleskopskih platformi koje mogu u pot-punosti ili delimino da se rasporede i da slue kao produetak donjem delu. Severna polovina terena je podignuta cilindrima na visinu od 6 m. A korienjem ina teren se deli na dva dela. Isto kao u pozoritu, crna barunasta zavesa je fik-sirana za pokretne grede i sputa se sa krova na dole i deli prostor na 2 dela, i onda na severnom delu terena ima 30 000 sedeih mesta.

2008.godine, tim arhitekata je po-bedio na takmienju za stadion koji e predstavljati razvoj novog dela grada Lila, da slui ne samo za fudbal ili druge sportove, nego da ima vienamensku upotrebu. Uprkos 50 000 sedita, sta-dion mora da bude kompaktan i da obezbedi prijateljsku atmosferu. Sta-dion treba da predstavlja simbol urbane zajednice grada Lila. Mobilne strukture poput pokrivenog krova i igralita kao i spoljanje strukture, predstavljaju iza-zov u tehnologiji.

pRvi MULti-FUNKCiONaLNi staDiON Na svEtU

Za Evropsko prvenstvo u fudbalu, 2016.godine, u gradu Lilu u Francuskoj sagraen je novi stadion, koji je deo mas-ter plana za urbani razvoj ve nekoliko godina. Objekat je dobio i nagradu za dizajn za 2013.godinu, kao reenje za viestruku namenu. Na sta-dionu e se u septembru ove godine igrati i finalne utak-mice Evropskog prvenstva u koarci.


E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

Veina stadiona je napravljena tako da blokiraju pristup istom tokom utakmica i kada se ne odravaju utakmice. U ovom sluaju, arhitekte su napravile presedan. Sa kartom ili bez nje, moete da etate unutar zgrade, ak moete da bacite pogled i na teren.

Planiranje stadiona je povezano sa seri-jom neophodnih uslova: optimalna vidljivost za sve gledaoce, sjajna atmosfera unutar sta-diona, efektivna funkcionalnost i maksimal-na sigurnost. Obezbeeno je da je gledalac uvek na manje od 140m od najudaljenije take na terenu (zakon zahteva 190m).

Pokretni krov je bitan deo dizajna ove graevine, Otvara se uzdu na dve polovine. Svaka polovina se sastoji od jo dva dela. Pokretni krov je napravljen tako da bude izuzetno akustian. Proseno vreme odje-ka (izmeu 2 i 3 sekunde) uprkos veliini zgrade, ini je efikasnom i sposobnom za vi-soko kvalitetnu zabavu i oputanje.

Povrina stadiona 74 000 m2Broj sedita 7,500- 50 000Troak izgradnje 324 miliona eur

Stadion moe da se koristi za igranje tenisa, koarke, odbojke, rukometa, fudbala, za gimnastiku, tranje. U sluaju koncerata, postavlja se bina 40x20m. Glavna arhitektonska inovacija je to su to tri zgrade u jednoj: stadion, arena i koncertna hala. U sve tri konfiguracije, blizina, neophodna za intimnu i prijateljsku atmosferu izmeu gledaoca i igraa je optimalna.

Spoljanji deo stadiona je obloen od 32 km uplje ekstrudirane polikarbonatne cevi. One su u preniku od 21cm i sastavljene su livenim aluminijumskim de-lovima. Razmak meu cevima se poveava kako idu pri vrhu.


E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

strukture. Zgrada je mogla da ima i 60 spratova, ali je vlasnik eleo izuzetno visoke plafone, pa zbog toga ima samo 27.

Poseduje spa centar, tere-tanu, plesni studio, bazen, pro-storiju za odravanje balova, bezbroj gostinjskih soba, bioskop sa 50 sedita. Ima heliodrom za tri helihoptera na vrhu, vozni park sa 160 vozila u prizemlju. 600 ljudi je zaposleno u sva-kom trenutku za odravanje ovog skromnog doma.

Kada se gradila, vodila se na tritu kao jedna od najzeleni-jih zgrada na svetu, prekrivena zelenilom, i podseala je na vertikalnu batu; meutim, kada je sagraena, vide se samo eline konstrukcije naslagane prema nebu. Strunjaci kau da nijedan slian porodini ob-jekat ne postoji nigde na svetu.

vEa i sKUpLja pORODiNa KUa Na svEtU

NajKua ima neverovatnih 27 spra-

tova, visoka je 568 metara i prostire se na povrini od 398 000 m2 stam-benog prostora. Iako na prvi pogled izgleda kao tipian neboder, daleko je od toga. Ona predstavlja porodini dom za milijardera i jednog on naj-bogatijih ljudi na svetu Mukea Am-banija, njegovu suprugu i njihovo troje dece.napravljena u zemlji gde je jedna treina oveanstva na ivici siromatva, predstavlja primer prekomerne potronje, razmetanja i naina ivota koji se svakako ne uklapa sa odrivou i utedama.

Gradnja ove neverovatne zgrade je trajala 3 godine, i izdie se iznad ostalih graevina za polovinu svoje

Najzeleniji objekat na sve-tu je pre dve godine izgraen u Mumbaiju, u Indiji. Malo je rei da su ljudi bili zgroeni na prvi po-gled izgledom ove zgrade.


vesti vestiE2

zon

a

E2 z

ona

Transport prua pomo za privredni rast obezbeujui dostupnost resursima i tritu. Takoe, poboljava kvalitet ivota, omoguujui ljudima da idu na posao, na rekreaciju, kod lekara i razne druge sadraje. Uz to, transport igra kljunu ulogu u eko-nomskom i drutvenom razvoju. Ipak, ima i mnoge loe strane, kao to su guve u saobraaju, sigurn-ost, zagaenje i neobnovlji-vi resursi. Koncept odrivog transporta se izvodi iz

opteodrivog razvoja koji obuhvata sve sektore ljudske aktivnosti. Efikasan i odriv transport je kljuna komponenta za dobro funkcionisanje i civi-lizovana drutva. Koncept odrivog transpor-ta je opti

termin koji podrazumeva kretanja ljudi i dobara na nain koji je ekoloki, socijalno i ekonomski odriv. Emisija gasova iz vozila dovodi do poveanja kon-centracija gasova koji su povezani sa klimatskim promenama. Gasovi staklene bate povezani sa drumskim saobraajem su ugljen-dioksid, metan i azot-oksid. Drumski saobraaj je trei najvei izvor emisije gasova staklene bate, i sektor transporta je najbre rastui izvor gasova staklene bate. Zbog toga treba sve vie da se okreemo ekolokim vozil-ima.

Zelena vozila ili ekoloka vozila su motorna vozila koja proizvode manje tetnih uticaja na ivotnu sredinu od konvencionalnih vozila koja rade na benzin ili dizel. Ona se napajaju alternativnim gorivima, i ukljuuju hibridna vozila, elektrina vozila koja rade na baterije, na prirodni gas, vozila na biodizel. Neki strunjaci ovde ukljuuju i kon-vencionalna vozila sa malom potronjom goriva. Ekoloka vozila tite ivotnu sredinu i smanjuju emisiju gasova staklene bate.

ECO-FRiENDLY tRaNspORt

Transport je ogroman potroa energije i resursa, i glavni izvor zagaenja ivotne sre-dine. Ljudi koriste motorna vozila ak i za krae razdaljine, to zbog navike, to i zbog nedovoljno dobrih uslova za vonju bicikla. To sve dovodi do preterane upotrebe goriva. Ograniavanje motornog prevoza je neophod-no da bi se kontrolisala potronja goriva, da bi se smanjila buka i zagaenje vazduha.

Zelena vozila su energetski efikasna, ne zagauju okolinu i odgovarajui su nain za prevoz na kraim relacijama. Ali zbog nedostatka olakica, njihovo korienje jo uvek nije zaivelo u velikoj meri, pogotovo na naim pros-torima. Eco-friendly transport promovie korienje efikasnih vozila, obraa se korisnicima koji ne ele da zagauju ivotnu sredinu i koji ele da ive u zdravoj okolini. Korienje zelenih vozila je jedan

deo eco-friendly transporta, a drugi i vaniji aspekt odrivog transporta je korienje otpadnih materi-jala kao to su pepeo, otpad iz papirne industrije koji se koristi pri gradnji trotoara, nasipu puteva i ina itd koji je veoma opasan kada je u pitanju zatita ivotne sredine.


vesti vestiE2

zon

a

E2 z

ona

nih vozila. Fotonaponske elije pretvaraju sunevu energiju direktno u elektrinu energiju. Solarna vozila do danas jo uvek nisu toliko esta ni praktina u saobraaju, ali se procenjuje da e biti u budunosti.

Jo jedna od ekolokih opcija transpor-ta je etnja i vonja bicikla. To je dobrobit za vae telo i zdravlje, a jedina mana je ukoliko se radi o veim razdaljinama, jer tada budete iscrpljeni.

Konvencionalna vozila mogu da se pretvore u zelena vozila, i to meanjem obnovljivih goriva ili korienjem manje intenzivnih fosilnih goriva. Tipian automobil koji ide na benzin moe da tolerie do 10%etanola. Druga opcija je korienje alternativnih goriva ili biodizela, koji ima najniu emisiju goriva

za dizel motore. Zanimljivo je da je biodizel jedino dozvoljeno gorivo u na-cionalnim parkovima Severne Amerike zato to se ono to je proliveno potpuno bioloki-razgradi u roku od 21 dan. Biodi-zel i biljna ulja su najbolja opcija meu zelenim vozilima.

Solarna vozila i elektrina vozila koja se napajaju solarnom energijom dobi-jenom iz solarnih panela instaliranih na krovu vozila su jo jedna od opcija zele-


E2 t

ema

broj

a

E2

tem

a br

oja

sledei broj izlazi 4. maja

www.sportklub.infohttp://sportklub.info

E2 Magazin 22

Documents

Transcript of E2 Magazin 22