dr Vladimir Ranđelović, vanredni profesor

Konsultacije: četvrtak 11-12hE-mail: vladar@pmf.ni.ac.yu

Asistent:Bojan Zlatković dipl biologBojan Zlatković, dipl. biolog

Konsultacije: ponedeljak 13-15hE il b j l t@ hE-mail: bojanzlat@yahoo.com

Saradnik u nastavi:Saradnik u nastavi:Zorica Šarac, dipl. biolog-ekolog

Konsultacije: utorak 13 15hKonsultacije: utorak 13-15hE-mail: zorica@yahoo.com

Predavanjapreporučljivapreporučljiva

Vežbeobavezne/dozvoljen jedanobavezne/dozvoljen jedanizostanak bez nadoknade i4 izostanka sa nadoknadom

Terenska nastava

obavezna/okolina Niša

Herbarska zbirka

Ispit

najmanje 80 biljaka

predispitne obaveze/završni ispit

Predispitne obeveze i sistem bodovanja

Aktivnost na predavanjima 8Aktivnost na vežbama 8Kolokvijum 1 (nakon prvih 6 vežbi) 10Kolokvijum 1 (nakon prvih 6 vežbi) 10Test 1 (nakon prvih 6 predavanja) 10Kolokvijum 2 (nakon drugih 6 vežbi) 10T t 2 ( k d ih 6 d j ) 10Test 2 (nakon drugih 6 predavanja) 10Seminar 5

Završni ispit

Herbarijum 9Herbarijum 9Praktični ispit 10Usmeni ispit 20

Terenska nastava

Terenska nastava se organizuje nezavisno od obavezne terenske ekskurzije na kraju semestra. Podrazumeva 2 izlaska na teren na Podrazumeva 2 izlaska na teren na karakteristične lokalitete u okolini Niša u toku semestra i sakupljanje 80 različitih biljnih vrsta. T i i i l k t ć biti d đ i Termini za izlaske na teren će biti određeni u dogovoru sa studentima.

Seminarski rad (predaje se krajem maja)

Sistematski položaj i pregled jedne od familija u flori Srbije sa tekstualnim i ilustrativnim prikazom njenih taksonomskih osobina i prikazom njenih taksonomskih osobina i karakterističnih predstavnika (predaje se u obliku pisanog teksta)

Primer:Primer:

Sistematski položaj i osnovne karakteristike familije Orchidaceae sa pregledom vrsta zastupljenih u flori Srbije Srbije

Literatura:

Budislav Tatić Vilotije Blečić(1984): Budislav Tatić, Vilotije Blečić(1984): Sistematika i filogenija viših biljaka. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd.sredstva. Beograd.

Walter S Judd Cristopher S Walter S. Judd, Cristopher S. Campbell, Elizabet A. Kellogg, Peter F. Stevens (1999): Plant Systematics. Sinauer Associates, Systematics. Sinauer Associates, Inc. Publishers, Sunderland, USA

Dopunska literatura:

Magdefrau, Ehrendorfer (1984): BOTANIKA – sistematika, evolucija i geobotanika. Školska knjiga Zagreb.

Budislav Tatić (2000): Morfologija biljaka. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd.

Флора Ср Србије, 1-10. САНУ, Београд.

Флора на НР Блгариа 1-9 СофиаФлора на НР Блгариа, 1-9. Софиа.

Radoje Domac (1979): Mala flora Hrvatske i susednih područja.Školska knjiga, Zagreb.

Zlatko Pavletić (1968): Flora mahovina Jugoslavije. Institut za botaniku, Sveučilišta u Zagrebu

Toni Nikolić: Sistematika kormofita – predavanja. www. public.srce.hr/botanic/biologija/biology/staff/tnikolic/tonihome.htm

Vladimir Ranđelović (2009): Sistematika viših biljaka. Biološko društvo “Dr Sava Petrović” Niš.

UVOD U SISTEMATIKU

Kakav haos!Ja se ne snalazim

baš najbolje uovoj gužvi.

Kako urediti ovugomilu šrafova?

Ovde je potrebno uvestineki red?

UVOD U SISTEMATIKU

SISTEMATSKA BOTANIKASISTEMATSKA BOTANIKANaučna disciplina koja proučava

raznovrsnost biljnog sveta,uzroke raznovrsnosti, građu i

filogeniju.

KLASIFIKACIJA FILOGENIJAIDENTIFIKACIJA

NOMENKLATURA EVOLUCIJAFILOGENIJA

UVOD U SISTEMATIKUHIJERARHIJSKI SISTEMI (logički uređeni sistemi)

Klasa (CC

lassis)-aceae -ales psida

Jedinka Razdeo

-psida -phyta

HIJERARHIJSKI SISTEMIRaznovrsnost kao posledica evolucije

Crocus kosaniniiCrocus chrysanthus Crocus palidus Crocus adami

Crocus vernusCrocus flavus

Crocus tommasinianus

Crocus rujanensis Crocus sublimis

Rod Crocus L. Crocus olivieri

ISTORIJSKI RAZVOJ SISTEMATIKEPeriod opisne i praktično korisne sistematike

Period veštačkih sistema

Period prirodnih sistema

Period filogenetskih sistema

Period opisne i praktično korisne sistematike

Period filogenetskih sistema

Aristotel (De Historia Plantarum) Theophrastus (“otac botanike” izvršio podelu na traveTheophrastus (“otac botanike”, izvršio podelu na trave, podgrmlje, grmlje i drveće)Caius Plinius Secundus – Plinije Stariji (23-79. n.e.) (Historia Naturalis)Pedanios Dioscorides (1. vek) (Materia Medica)

Proleće, zidna slika iz Stobija

Klasifikacija biljaka izvršena na osnovu jedne do nekolikoosobina izabranih unapred

Period veštačkih sistema

osobina, izabranih unapred.

Kakav bi sistematski poredak imale ove vrste ukoliko bi unapredbil d t bi BOJA CVETA?

Achillea clavenae Achillea chrysocoma Anemone appenina Anemone nemorosa

bila zadata osobina BOJA CVETA?

C t

Linum t

Coryda

Centaurea solstitialis

tenuifolium

alis ochrole

Centaurea triumfetti Linum tauricum

m

Corydalis solida

euca

Period veštačkih sistema (Systema artificiale)(XII-XVII vek, do Linea)

V št čki i t i i ličiti k it ij iVeštački sistemi su zasnovani na različitim kriterijumimau zavisnosti od autora. Imena biljaka latinska, POLINOMNA.

Albert Magnus “Doctor Universalis” (1193-1280)g ( )De Vegetablis, originalan sistem zasnovan na broju kotiledona

HERBALISTI – renesansa (14-15. vek)( )Leonard Fuchs (1501-1566)Historia Plantarum, (1542), oko 400 vrsta biljaka;nemački lekar i botaničar, izdao je višetomneatlase sa prekrasnim crtežimabiljaka;atlase sa prekrasnim crtežimabiljaka;

U srednjem veku znanja o biljkama su uglavnom

sticana u crkvama i manastirima

Crocus flos solitariusperigonium violaceumlaciniis oblongis folia

sticana u crkvama i manastirima.

laciniis oblongis foliaglabra synanthia tuberis

tunicae reticulatae

Period veštačkih sistema – Lineov period

CARL LINNEAUS (1707-1778)

Systema NaturaeGenera PlantarumSpecies Plantarum

osnivač taksonomije; uveo u botaničku nauku BINOMNU NOMENKLATURU; klasifikovao biljke u sistematskeNOMENKLATURU; klasifikovao biljke u sistematske (taksonomske) kategorije; opisao 24 razreda; otkrio i opisao oko 1500 novih vrsta biljaka; prvi predsednik

švedske kraljevske akademije

Trolius europaeus L.

naziv rodaepitet vrste

skraćenica imena autora

Sistem klasifikacije zasnovan na broju prašnika i njihovom rasporedu:- prvih 10 klasa nazvao na osnovu broja prašnika u cvetu

(Monandria, Diandria, Triandria,...Decandria)11 kl b h t l j biljk 12 19 š ik 12 kl iš d 20 š ik- 11. klasa obuhvatala je biljke sa 12-19 prašnika, a 12. klasa sa više od 20 prašnika

- ostale klase izdvojene na psovu oblika i položaja prašnika- 21. i 22. klasa obuhvatale su biljke sa jednopolnim (jedno- i dvodome) cvetovima,

- 23. klasa je sadržala poligamne biljke, a 24. klasa biljke bez cveta

Klasifikacija izvršena na osnovu jedne do nekoliko osobina, izabranih naknadno zbog korelacije sa drugim osobinama

Period prirodnih sistema (Systema naturale)

izabranih naknadno, zbog korelacije sa drugim osobinama.

Joachim Bauchin (1541-1616) i Kaspar Bauchin (17.1.1560- 5.12.1624)osnivačima prirodnih sistema za klasifikaciju mogu se smatrati braća Bauhin, koji su poznavali oko 6000 vrsta; mlađi od braće je bio pravi majstor za kratke i tačne opisepoznavali oko 6000 vrsta; mlađi od braće je bio pravi majstor za kratke i tačne opise biljnih vrsta; biljke je delio na 12 prirodnih grupa prema sličnosti osobina; grupe je delio na sekcije, a sekcije na rodove; razgraničio pojmove rod i vrsta; mnogim biljkama dao dvojna imena, te se može smatrati inicijatorom binomne nomenklature

Jan Batist Pier Antoan de Lamarc (1.8.1744- 18.12.1829)Flora Francaise, 1-3 (1778), franciski prirodnjak, savremenik Darvina; osnivač prirodnog sistema klasifikacije biljaka i životinja; uveo ključeveosnivač prirodnog sistema klasifikacije biljaka i životinja; uveo ključeve za determinaciju; definisao taksonomske kategorije; posebnu pažnju posvetio uticaju faktora sredine na pojavljivanje različitih formi biljaka i životinja

( )Bernar Jussieu (1669-1777)Genera Plantarum, rad na ovom delu završio njegov unuk

Antoan Loran Jussieu (1748-1836)G Pl t d li i k til d k til d i dik til dGenera Plantarum, podelio semenice na akotiledone, monokotiledone i dikotiledone; uveo u botaniku pojam familija, njegov sistem klasifikacije je veoma sličan savremenom

Ogisten Piram de Candolle (4.2.1778- 9.9.1841)Prodromus systematis naturalis regni vegetablis; sistematiku biljaka

Period prirodnih sistema (Systema naturale)

Prodromus systematis naturalis regni vegetablis; sistematiku biljaka izvršio na osnovu morfoloških i anatomskih karakteristika; podelio biljke na celularne i vaskularne, a vaskularne na egzogene (snopići raspoređeni u koncentrične krugove) i endogene (snopići bez reda); njegovo delo obuhvata oko 50000 biljnih vrsta; osnivač uporedne morfologije biljaka;obuhvata oko 50000 biljnih vrsta; osnivač uporedne morfologije biljaka; uveo pojmove korelacije, analogije i homologije; rad na ovom delu završio njegov sin

Alfons de Candolle (27.10.1806- 4.4.1893)( )Prodromus systematis naturalis regni vegetablis; inicirao i prvi sastavio Međunarodni kodeks botaničke nomenklature; osnivač biljne geografije

S. L. Edlicher (1805-1849)izvršio klasifikaciju na Talophyta i Cormophyta

Joseph Dalton Hooker (30.6.1817- 10.12.1911)The Flora of British India; The Genuses of Flowering Plants, 1-3izvršio klasifikaciju na Polypetalae (cvetovi sa slobodnim kruničnim listićima), Gamopetalae (cvetovi sa sraslim kruničnim listićima) iMonochlamodae (cvetovi bez kruničnih listića); obradio 200 familija i 7569 rodova; osnovni naučni radovi su posvećeni fitogeografskim i 569 odo a; os o auč ado su pos eće togeog a sflorističkim istraživanjima; prvi je pokušao da objasni florogenezu izolovanih područja

Klasifikacija izvršena na osnovu homologije osobina kaoposledice evolucije od zajedničkog pretka.

Period filogenetskih sistema

posledice evolucije od zajedničkog pretka.

Osnova filogenetskih sistema su sledeća polazišta:

1. organizmi imaju razvojne linije2 konstantne osobine n tar elikih gr paosno a s a ra ijanje2. konstantne osobine unutar velikih grupaosnova su za razvijanje

klasifikacije3. vrste su zasnovane na korelativnim kompleksima osobina4. pojedinačnim osobinama se pridaje manji značaj

Prelazni filogenetski sistemiAugust Wilhelm Eichler (1839-1887)podelio biljke na Cryptogamae (alge gljive mahovine papratnice) i Phanerogamaepodelio biljke na Cryptogamae (alge, gljive, mahovine, papratnice) i Phanerogamae (Gymnospermae i Angiospermae)

Adolf Engler (1844-1930)Die naturlichen Pflanzenfamilien; napisao i knjigu “Istorija razvića biljnog sveta tercijara”; više biljke je podelio u 4 razdela: mahovine, papratnice, golosemenice i skrivenosemeniceg

Filogenetski sistemiCharls Bessey (1845-1915)klasifikaciju izvršio na osnovu primitivnosti građe; tvorac RANUNKULOIDNOG KONCEPTARANUNKULOIDNOG KONCEPTA

Hans Hallier (1868-1932)tvorac Ranunculaceae-Magnoliaceae koncepta

John Hutschinson (1884-1972)izvršio podelu na monokotiledone, zeljaste dikotiledone (Herbosae Dycotiledonae) i drvenaste dikotiledone (Lignosae

Раздео

drvenaste dikotiledone (Lignosae Dycotiledonae)

R. Thorn

u sistematiku uveo podrazrede i nadredove;u sistematiku uveo podrazrede i nadredove; njegov filogenetski sistem je u literaturi poznat kpod nazivom FILOGENETSKI GRM

A. Takhtajanrazdeo Magnoliophyta podelio na klase Magnoliopsida i Liliopsida sa 166 redova i 533 familije

A. Cronquist6 podrezreda u okviru dikotiledona i 5 podrazreda u okviru monokotiledona; 83 reda i 383 familije

Angiosperm Phylogeny Group (APG)molekularna sistematika biljaka

SkrivenosemeniceSkrivenosemenicepodeljena ne:

prave dikotileprelazne dikotile

CeratophyllalesCeratophyllalesLauralesMagnolialesPiperales

monokotilemonokotile