an Batist Molijer Don uan

an Batist Molijer Don uan

Preveo Mladen Leskovac

Prepriavanje:

Radnja se deava na Siciliji.

I in Dvorac

((Zganarel pria o Don uanu, a potom ovaj sam o sebi o svojoj potrebi za osvajanjem i o zadovoljstvu kao najvanijem. Zatim pominje svoju ljubomoru na srean par i nameru da devojku iz tog para otme. Dolazi njegova poslednja ena Elvira i trai opravdanje za njegov nestanak, a na kraju mu preti nebom.))

Zganarel, Don uanov sluga, i Guzman, Elvirin titonoa razgovaraju.

Zganarel objanjava Guzmanu da je verovatno da se Don uan nee vratiti svojoj eni Elviri. Guzman: posle tolikog udvaranja, zaricanja ... posle tolikih strasnih ljubavnih pisama... ne ide mi u glavu kako moe imati srca da prekri zadatu re.

Zganarel govori runo o Don uanu: ...moj gospodar, Don uan, najvei zlikovac koga je ikada zemlja nosila, besomunik, pseto, Turin, jeretik koji ne veruje ni u nebo ni u svece... epikurejska svinja...

Dolazi Don uan a Guzman odlazi. Don uan razgovara sa Zganarelom.

Zganarel mnogo blae, ali ipak iznosi svoju kritiku i pred samim Don uanom. Don uan priznaje da mu je nova ljubav izgnala iz srca Elviru. Trai i Zganarelovu saglasnost a ovaj kae: Svakako da imate pravo kad verujete da imate pravo; protiv toga se ne moe nita. Ali kad ne biste tako mislili, stvar bi moda izgledala sasvim drukije. ((iv: Perspektivizam?))

Don uan iznosi svoju priu otkriva svoju potrebu, nagon za osvajanjem. ...ljubavno zadovoljstvo ba i jeste u promeni. ... savladati kolebljivost koju ona smatra au... A kad ve jednom zagospodarimo... svreno je sa svim onim to je u ljubavi lepo. ...u toj oblasti ja imam ambicije onih pobednika koji su nesposobni da postave granice svojim eljama. Poredi se sa Aleksandrom Velikim. eli ne da gospodari, ve da uvek iznova zagospodaruje. Faustovski momenti: 1. Stalna tenja; nazaustavljivost, moda i strah od zaustavljanja, pasivnosti, izvesnosti!

2. Poigravanje svetom tajnom to to se svakog meseca iznova venava to mu zamera Zganarel. ...razvratnici nikada dobro ne svravaju. ((Mila: Pitam se da li je sam Zganarel bogobojaljiv ili nesiguran i sa te nesigurnosti zavidljiv zbog Don uanove slobode?))

Zganarel toboe govori svom zamiljenom gospodaru, ije se osobine poklapaju sa Don uanovim. Govori otvoreno, ali kao u nekakvoj igri. ... ti usuuje da izvrgava poruzi ono to ceo svet potuje? Kritikuje to to Don uan izvrgava poruzi ono to ceo svet potuje (consensus omnium)

Saznajemo da je Don uan ak i ubica! Zganarel ga pita zar se ne boji zbog smrti onog komandanta koga je ubio pre est meseci. Don uan kae da je za to pomilovan. Sluga ga, pak, podsea da bi mogao da se boji osvete roaka i prijatelja...

Don uanov hedonizam ne mislimo na zlo koje nas moe zadesiti, ve samo na zadovoljstvo!

Don uan izraava ljubomoru prema nepoznatom paru koji se voli: ,,Jo nikad nisam video dva stvorenja koja su toliko zadovoljna jedno drugim i koja tako sijaju od ljubavi. ... epalo me je to za srce i moja ljubav je poela ljubomorom. ...nisam mogao podneti da ih gledam tako lepo sjedinjene!

Zato mu to smeta kod drugih?

Boji se mogunosti koja dovodi u pitanje hipotezu koju on ima o ivotu? ((pretnja)) eli da razvrgne njihovu privrenost. Kako se ovi verenici voze barkom po moru, planira da sa iznajmljenom barkom i par ljudi otme tu lepoticu...

On se podaje jedino imperativu ispunjenja svojih elja! Nema na svetu nieg vanijeg od ispunjavanja svojih elja.

Dolazi Elvira i napada Don uana, a on naizgled ne ume da se brani.

(Pre nego Elvira stigne na scenu on je ugleda i komentarie: Uh, neprijatnog li susreta! ... Ba je luda! Doi u istom odelu i u svojim putnikim kolima!)

Elvira trai opravdanje za njegov odlazak bez rei, a don uan prebacuje Zganarelu da joj odgovori... Nakon to mu pripreti, ovaj kae: Gospoo, veliki osvajai, Aleksandar veliki i drugi svetovi, uzroci su naeg odlaska.

Elvira mu govori kako se mogao izgovoriti kae mu da je mogao da se pozove na neodlone poslove i slino. Meutim, on ipak nalazi podliji izgovor uplaio se od nebeskog gneva zbog toga to je oteo iz manastira i to je time uinio da ona prekri svoje obaveze prema bogu.

Ipak, Elvira ne naseda preti nebom (znaj da tvoj greh nee ostati nekanjen i da e me ovo isto nebo kome se ti ruga umeti osvetiti zbog tvoje podlosti ... a ako nebesa ne raspolau niim od ega bi se ti mogao uplaiti, onda se plai srdbe uvreene ene), ali se Don uan ne plai, brine o novom ljubavnom poduhvatu.

Zganarel, kad ostane sam, komentarie svog gospodara kao odvratnog...II in Polje uz morsku obalu (UD)VARANJE NA DELU

((Pjero pria arloti kako je spasio Don uana iz vode i zamera joj to ga ona ne voli, iako on nju voli... Kada Pjero ode Don uan se udvara arloti i nudi joj brak. Ova pristane, a Pjero se buni i dobija amare... Zatim dolazi Maturina, kojoj je Don uan ve obeao brak i obe seljanke trae da se ovaj jasno izjasni, al to ne biva...))

U razgovoru seljaka Pjera i seljanke arlote saznajemo ta se dogodilo u meuvremenu:

Bura i prevrtanje Don uanovog amca

Spaavanje (Pjero ih spasava) i oblaenje (Pjero se udi njihovoj bogatoj odei: koulje u ije bismo rukave stali i ja i ti zajedno...)

Pjero voli arlotu, ali ne veruje da ona voli njega. Ne, ne voli me, a ja inim sve na svetu da me voli. Svakoga vaara kupujem ti pantljike bez prigovora; vrat da polomim vadei za tebe slavuje iz gnezda; kad je tvoj imendan sviram ti pod prozorom, a sve to vredi taman koliko i da glavom zid probijam. Ona kae da ga voli najbolje to ume. ...kad neko voli zaista od srca, taj pravi hiljadu kojekakvih gluposti. Pjero daje primer lokalnog para debele Tomase i mladoga Robena ona njega stalno zadeva obeenjaklucima, ili ga tek onako u prolazu mune;... Oboje zakljue da je arlota hladna...

Pjer govorni stil: ponavljanja istih rei. Na pr: Ja sam ih prvi opazio, opazio sam ih prvi ja. ... Luka voli da se zabavlja, a i meni ponekad padne na pamet da se zabavljam.Pjero odlazi a dolaze Don uan i Zganarel i Don uan se udvara arloti;

Dok Don uan prilazi, arlota se divi njegovoj lepoti.

Iz Don uanovog razgovora sa Zganarelom saznajemo da ga je koji minut ranije zanela lepota jedne seljanke, pa se nimalo ne sekira zbog neuspeha poduhvata na barci.

Don uan primeuje arlotu. Evo opet jedne nove! Naziva je lepoticom i nabraja njene lepote: stas, lice, oi, zube. Doslovno joj ,,gleda u zube. Kada pohvali njene ruke, Zganarel prokomentarie da su crne, a ona se vajka to ih nije istrljala mekinjama.

arlota kae da e se udati za sina svojih suseda Pjera. Don uan joj tvrdi da ona zasluuje bolju sudbinu i da je on voli iz sveg srca: to je zbog vae velike lepote, i vas ovek za etvrt sata zavoli vie nego drugu za est meseci.

arlota se zaklinje u svoje potenje (potenje = ednost, nevinost, uzdravanje od seksa). Kae da su joj uvek govorili da ne treba da veruje gospodi da su svi dvorani laljivi laskavci (Don uan: Ja nisam od tih ljudi) i da bi radije umrla nego da izgubi svoju ast. On: ... da bih mogao biti toliki podlac da vas obeastim? Ne, ne, ja imam mnogo vie savesti.

Don uan joj nudi brak to je najjai argument u udvaranju. Ona pristaje, ali ga moli da je ne prevari. On se udi / ljuti (?) to ona sumnja u njegovu iskrenost. Pita je da li eli da se zakune najstranijom zakletovom i poinje: Neka mi nebo... Ona zaustavlja zakletvu: Gospode boe, samo se ne kunite, ja vam verujem.

Stie Pjero i saznaje da je Don uan osvojio arlotu.

Pjero gura Don uana koji ljubi arlotinu ruku. Samo polako, gospodine, ded' samo malo natrag, moliu lepo. ((Iv: Obratiti panju na promenu u Pjeroovom govornom stilu.))

arlota hvata Pjera ispod ruke i kae mu da i Don uana njega ostavi na miru... Kae mu da se ne ljuti na njega: Ovaj gospodin hoe da se oeni mnome, pa nema smisla da se ljuti. Pjero kae da bi vie voleo da ona crkne nego da bude tua... arlota lako ulazi u ulogu gospoe: Kad budem gospoa, ni tebi nee biti loe, donosie nam masla i sira.

Don uan amara Pjera koji ga je izbavio iz vode. Nakon nekoliko amara Pjero se krije iza arlote...

Zganarel pokuava da zatiti Pjera, stajui izmeu njega i Don uana i govorei mu neno da se skloni... Ovaj nastavlja da odgovara Don uanu, a Zganarel dobije udarac njemu namenjen. Na to Zganarel kae Pjeru: Kuga te pojela!

Pjero odlazi da sve ispria arlotinoj tetki, a pojavljuje se Maturina, druga seljanka, kojoj se Don uan neto ranije udvarao

Maturina odmah posumnja da se Don uan sada udvara arloti i pred svima postavlja to pitanje, ali don uan, apuui as jednoj as drugoj na uvo, uspeva obe da odri u uverenju da voli samo jednu a da je druga izgubili razum pa umislila da e Don uan da je oeni.

Kada ga nateraju da se izjasni pred obe on kae da ona od njih kojoj se zaista obeao zna da e on biti njen... Kad se bude oenio, videe se koja je osvojila njegovo srce...

Don uan ode ((da izda neku naredbu)), a Zganarel ih savetuje da ostanu u svom selu Al poto se ovaj vrati on opovrgava svoje rei da je njegov gospodar varalica...

Pojavljuje se La Rame, plaeni ubica, koji (tiho) izvetava Don uana da treba da bei trai ga dvanaest konjanika

Don uan seljankama kae da mora da otputuje i da e ona kojoj je dao re dobiti vesti od njega jo pre sutranje veeri.

Don uan trai od Zganarela da se ovaj preobue u njegovo odelo Zganarel ne eli da se izlae opasnosti na taj nain, ali Don uan zahteva...

III in uma OBRT U SLICI O DON UANU

((Don uan i Zganarel raspravljaju o medicini, a potom o veri. Sreu prosjaka koga Don uan provocira. Potom pomae slabijem u neravnopravnoj borbi i tako spasava Elvirinog brata, Don Karlosa, koji je doao da se osveti Don uanu. Kako ga osvetnik ne poznaje, Don uan glumi prijatelja Don uana i biva raskrinkan kada se pojavi drugi Elvirin brat Don Alonzo. Ovaj hoe odmah da ga ubije, ali ga Don Karlos nagovori da odloe osvetu. Don uan i Zganarel odlaze u grobnicu...))

Don uan obuen kao ovek sa sela, a Zganarel kao lekar, raspravljaju o medicini

(Ne)poverenje u medicinu. Zganarel je usput nekim ljudima koji su pomislili da je lekar dao savete koje lekove da uzmu... Don uan nema nita protiv smatra da lekari samo beru slavu od povoljnih sluajeva tj. da je ozdravljenje uvek posledica milosti sluaja i mudrosti prirode, a ne lekarska zasluga. Zganarel mu pria o sredstvu za povraanje od koga se lake umire (kad je neko u agoniji, daju mu to, i odmah umre...) Zganarel ispituje Don uana o njegovoj veri udi se to ovaj ne veruje ni u raj, ni u pakao, ni u zagrobni ivot, ni u privienja... Don uan veruje jedino u algebru (,,u raunicu, kako kae Zganarel): Verujem da su dva i dva etiri... Zganarel: Divna vera i divni simboli vere!

Zarganel govori o tome da Bog mora da postoji: Hteo bih da vas zapitam ko je stvorio ovo drvee, ovo stenje, ovu zemlju i ovo nebo nad nama... (Zganarel govori o divoti, o lepoti ivota koja prevazilazi razum i nauku.) Daje i primer sloenosti ljudskog organizma: ta plua, srce, digerica... divno uklopljeni jedan u drugi... Govori da u oveku postoji neto divno... Da bi dokazao da je ovek, u svojim moima, dostojan divljenja, krene da pokree sve udove i u tom obrtanju padne... Don uan: Evo ti tvog mudrovanja sa razbijenim nosom.

Don uan Zganarelu doputa prepirku, ali ne i prigovaranje ((up. DKa i Sana...))

Prosjak govori Don uanu gde je put ka gradu i prosi od njega

Prosjak govori da put ide pored ume i upozorava da u poslednje vreme u okolini ima razbojnika.

Prosjak trai milostinju, i obeava da e se moliti za njih, a Don uan se ovome podsmeva ako se stalno moli, kako to da bog ne brine o njemu te on i dalje ostaje siromaan: vrlo slabo te plaaju za tvoju revnost.

Izazivanje prosjaka Don uan obeava prosjaku dukat ako opsuje... Ovaj odbija: ...radije u umreti od gladi. Don uan mu ipak dukat daje: iz istog milosra. (Milosre bezinteresnost...)

Don uan ugleda neravnopravnu borbu u umi i tri da pomogne

Pomaganje slabijem: Borba je i suvie nejednaka, a ja ne mogu podneti ovu podlost.Zganarel, sam, komentarie ovaj postupak svog gospodara kao ludaki izlae se opasnosti koju je mogao izbei

Don uan dolazi sa Don Karlosom, Elvirinim bratom

Don Karlos, koji ne poznaje don uana, zahvaljuje mu se na plemenitosti Don uan mu je pomogao kada su ga trojica napala...

Don uan govori o asti. Kae da ast nalae da se ovek suprotstavi kukavikom napadu...

Don Karlos pria kako je stigao u umu sa svojim bratom i pratnjom i kako su se sluajno odvojili, pa su ga razbojnici napali. Kae da je doao da se osveti za uvredu koju je njegovoj sestri naneo Don uan Tenorio, Sin Don Luja Tenorija... Kae da ga ve nekoliko dana trae i da im je jedan sluga rekao da je ovaj otiao prema morskoj obali, ali da nisu uspeli da ga nau...

Don uan se predstavlja kao prijatelj Don uana... Trai od Don Karlosa da ne govori loe o njemu i tvrdi da e im ugovoriti sastanak sa njim (Don uanom)... Don Karlos: ....posle svega to vam dugujem, jako bi me bolelo kad biste se i vi upleli u ovu stvar.

Dolazi don Alonzo i prepoznaje Don uana

Don uan stavlja ruku na balak svog maa i priznaje ko je... Don Alonzo kree sa maem ka njemu a Zganarel bei da se sakrije.

Don Karlos zaustavlja brata kae mu da Don uanu duguje svoj ivot...

Don Alonzo ne misli da zbog toga treba da odustanu od osvete: ast je mnogo dragocenija od ivota.

Don Karlos je svestan toga, ali eli da svoje dugovanje sada vrati, a posle da se sveti... (... da mu dugovanje za svoj ivot sad izravnam odgaanjem nae osvete) Don Alonzo ne odustaje, a Don Karlos kae da e braniti Don uana. Don Alonzo se ljuti i udi bratovljevom stavu koji ima za posledicu stavljanje pitanja asti na kocku zbog misli o nekakvim uobraenim obavezama...

Don Karlos govori don uanu da postoje dva naina da se ova stvar zavri: jedan prijatan, a drugi nasilan i krvav... Podsea ga da mu je obeao sastanak sa Don uanom... Ovaj potvruje i braa odlaze...Don uan i Zganarel zajedno doivljavaju udno iskustvo

Don uan kori Zganarela zbog kukaviluka.

Don uan govori o svojoj ljubavi prema slobodi: ...u ljubavi volim slobodu, i ne bih se mogao reiti da svoje srce zatvorim u tamnicu. Srce moje pripada svim lepoticama... Ugledaju divnu zgradu to je grobnica koju je komandant poeo da gradi u vreme kada ga je Don uan ubio. Don uan eli da ue, a Zganarel ga odgovara nije pristojno otii na grob onome koga je ovek ubio. Don uan: Ako je otmen ovek, rado e primiti moju posetu. Grobnica se otvori i vidi se komandantova statua. Don uan lepotu grobnice komentarie kao slavoljublje mrtvog oveka. Ruga se i njegovoj odei (na statui) obuen je u odelo rimskog imperatora. Zahteva od Zganarela da se obrati statui i da je pita da li hoe da poe sa Don uanom na veeru... Iako ovaj smatra da je to nastrana misao, primoran, on se statui obrati sa tim pitanjem a ova klimne glavom. Don uan to ne vidi i ne veruje Zganarelu da se to zbilo, te onda i sam upita statuu isto, a ova ponovo klimne glavom. Don uan samo kae da se sklone odatle a Zganarel: Tako izgledaju ljudi vrsta duha koji ni u ta ne veruju.IV in Don uanov stan

((Don uana u njegovom stanu poseuju poverilac, otac i Elvira. Potom statua dolazi na veeru.))

Don uan i Zganarel razgovoraju o iskustvu u kapeli

Don uan tvrdi da je re o loem osvetljenju, a Zganarel o udu kojim nebo alje poruku: Samo je nebo, sablanjeno vaim ivotom, izvelo ovo udo, samo da bi vas ubedilo i skrenulo vas... Don uan ovo naziva glupim moralisanjem i preti sa hiljadu udaraca... Hoe da veera...

Don uanovi lakeji najavljuju Gospodina Dimana, poverioca

Zganarel grdi lakeja to je poveriocu rekao da je gospodar kod kue, a ovaj kae da mu je to rekao, ali Diman ne veruje...

Don uan kae da je glupo kriti se od poverilaca treba ih primiti i otpremiti ih zadovoljne ne davi im ni pare...

Gospodin Diman ne uspeva da dobije tj. zatrai svoj novac

Don uan ga se lukavstvom oslobodi, a 'bogobojaljivi' Zganarel izgura ga silom (jer mu i sam duguje novac). (Lukavstvo podrazumeva Don uanove ljubaznosti u kojima pominje sve lanove trgoveve porodice, ak i njegovog psa, po imenu. Sve ih pozdravlja i voli... Zahteva od lakeja najudobniju naslonjau za trgovca i hvali njegov izgled... Tvrdi da nema stvari koje on ne bi uinio za njega, a trgovac odgovara: Gospodine, vi ste suvie dobri prema meni. Kada ga pozove na veeru a ovaj odbije, on se potrudi da ga to bre isprati i to sa pratnjom i tako ga sprei da izgovori pitanje kad e mu biti vraen novac...)

Don uanov otac, Don Luj, govori svome sinu

Don Luj govori o asti, o plemikoj vrlini i slavi predaka. Sve to ne pripada Don uanu koji je uinio gomilu neasnih postupaka. Naziva ga najveom alosti i kaznom svoga ivota. (Snano je eleo da dobije sina, neprestano je samo to hteo; i kad ga je posle tolikih dosaivanja nebu najzad dobio, sin je postao njegova alost...)

Don uan u toku ovog monologa uti i samo se jednom ocu obraa: Gospodine, ako sednete, bie vam lake da govorite. ((Ironija?))

Don Luj ga zove bezobraznikom i preti: ... neu ekati da se nebeski gnev srui na tebe nego u te ja kazniti i sprati sa sebe ljagu to sam te rodio.

Don uan i Zganarel o oevoj poseti

Don uan ocu, iako je ovaj iziao: Najbolje to biste mogli da uinite to je da to pre umrete. Neka se svako dri reda; mene bes hvata kad gledam oeve koji ive koliko i njihovi sinovi. I zavali se u naslonjau...

Zganarel mu kae da nije u pravu i na njegovo Ja nemam pravo! pone da drhti od straha. ((iv: Ova reakcija govori o Don uanovom besu koji je vei nego ikad do sada...)) Opovrgava to to je rekao tvrdei da se divi gospodarevom strpljenju on bi Don Luja odmah izbacio... Ne treba trpeti to to je on kao otac rekao sinu...

Dona Elvira, pod koprenom, dolazi da obavesti Don uana da je on u opasnosti

Dona Elvira je dola istih misli i ista srca. Njena srdba od jutros je nestala, kao i ulna ljubav... Njena ljubav je sada bezinteresna, izvan ulnosti. Postala je isposnica i eli da ivi samo dok ne okaje svoje grehe. Ona pokuava da upozori oveka koga je volela, od njega trai pokajanje. (Dok Elvira govori, Zganarel plae.) Izbegnite najveu nesreu koja oveka moe zadesiti na zemlji. Elvira se boji da e Don uan biti primer nebeske pravde... Ona ga moli da je poslua, ako ne zbog sebe, a ono zbog nje volela ga je vie nego ita na svetu...

Don uan poziva Elviru da ostane... Ona ne eli da gubi vreme u izlinom razgovoru. Don uan govori Zganarelu o Elviri; veeraju

Don uan se ponovo zaljubljuje u Elviru jer ona sada deluje nedostino, neosvojivo. ...a njeno zaputeno odelo, izmueno lice i suze raspalili su u meni ono neto ostataka ugaene vatre... Dakle, ne odrie se preanjeg ivota, ne kaje se. Neto kasnije govori i o tome da bi moda trebalo da se popravi: ... Treba se popraviti. iveemo ovako jo dvadeset ili trideset godina, a onda emo pomiljati i na sebe. (?) Donose veeru i Zganarel uzima komad sa inije i stavlja ga u usta. Don uan to vidi kao otok koji Zganarel ima na obrazu i trai od Zganarela da mu objasni odakle mu otok. Zganarel kae da je uzeo zalogaj jer je hteo da proveri dal je kuvar presolio... Jedan od lakeja Zganarelu odnosi tanjir im ovaj neto u njega stavi ((iv: Farsa?))Komandantova statua dolazi na veeru

Statua Kapetana je dola na veeru. Zganarel je prestravljen, a Don uan trai stolicu i pribor od slugu. Trai vina da nazdrave... Trai od Zganarela da peva, a od sluga da ga prate. Statua izgovara samo dve stvari: Poziva Don uana sutra na veeru i, kad Don uan d sveu Zganarelu da isprati gosta, kae da nije potrebno osvetljavati onome koga nebo vodi.V in Polje

((Don uan pred ocem uzima ulogu licemera i potom govori o licemerju. Don Karlos trai od njega javno izvinjenje i odlazi ne dobivi nita slino. Pojavljuje se Privienje, opominje Don uana da se pokaje, a Don uan vadi ma na njega / nju. Dolazi Statua i dodirom spaljuje Don uana.))

Sin se kaje pred ocem. Prisutan je i sluga

Don uan se kaje pred ocem, ali... lae! Posle svih svojih zabluda, ja sam se pokajao; (...) sa uasom sada gledam dugu zaslepljenost u kojoj sam iveo, kao i zloinaku razuzdanost ivota koji sam provodio. (...) tako u ispraviti svoje nekadanje sablanjive postupke i truditi se da u potpunosti zadobijem oprotaj neba. Kae da mu je otac potreban da mu pomogne, da bi se oseao sigurnije... Otac mu veruje i raduje se. ...kako brzo oivi oinska ljubav i kako na najmanju re kajanja brzo ieznu sinovske uvrede! Ve se vie i ne seam bola koji si mi naneo... od sada nita vie ne traim od neba. Odlazi da prenese srenu vest Don uanovoj majci.

Don uan otvoreno govori Zganarelu o svom licemerju i o licemerju uopte

Zganarel se raduje to se njegov gospodar izmenio... a ovaj je besan na njega zbog toga to je poverovao... Don uan se odluio na pretvaranje pred svetom da bi obezbedio oevu podrku i izbegao neprijatnosti. Rekao sam to iz iste politike, bila je to samo ratna varka, neophodna maska na koju sam bio primoran da ne bih vreao oca koji mi je potreban; ((Uporedi Makijavelija i Riarda III!))

Zganarel ga podsea na udo to to se statua pokrenula i progovorila, a Don uan kae da u tome ima neega to on ne razume, ali to nije u stanju da pokoleba ni njegov razum ni njegovu duu.

Don uan govori o licemerju!

Mnogo ljudi drei na sebi masku potenog oveka zavodi druge ljude... Najlake se moe izigravati linost uzornog oveka.

Licemerje je u modi: Licemerstvo je pomodan greh, a svi pomodni gresi vae kao vrlina.

O drutvu jednomiljenika koje se obruava na svakog ko se izdvaja tj. na onog ko bi licemerje kritikovao: Sauesnikim podmigivanjem ljudi se spajaju u usko drutvo jednomiljenika. Ako neko uvredi i jednoga od njih, navue sebi na vrat i sve ostale. Naivni, koji licemerje ne prozru, bivaju namagareni upadnu u mreu licemera.

Kritika lane religioznosti: ... koliko ja poznajem onih koji su na ovaj nain sjajnom odorom skrili sramotne postupke... koji se odeom vere slue kao titom da bi se ... ponaali kao najvei podlaci. Iako su njihova spletkarenja oigledna, niko se ne usuuje da im se otvoreno suprotstavi. Ljudi obore glavu, gorko uzdahnu, dvaput prevrnu oima i sve je opet u redu za ceo svet. ((iv: Odlian opis!))

Takvi ljudi ak sude drugima, i to bez pratanja.

Zato je dobro prilagoditi se porocima svoga vremena i imati koristi od njih. To je jedini nain da nekanjeno radim sve to mi se dopada.

Zganarel je zgroen i otvoreno premda zbrkano govori: Jo vam je samo licemerstvo nedostajalo... Kae mu da vie ne moe da uti pa makar ga gospodar ubio mora da bude iskren. Znajte, krag dotle ide na vodu dok se ne razbije; ... i nastavlja da nie reenice koje bi trebalo da govore o nekim uzrono-posledinim vezama koje osiguravaju to da e zli ljudi otii u pakao... Reenice zapravo nemaju veze jedna sa drugom ali poslednja glasi: ...i, prema svemu tome, vi ete biti prokleti i otii ete na dno pakla. Don uan ironino: No, divno ti rasuuje!

Don Karlos trai od Don uana da javno potvrdi da je Elvira njegova zakonita ena

Don uan odgovara licemernim glasom. Kae da je odluio da napusti ovaj svetski ivot i da eli da moralnim vladanjem ispravi sve grehe svoje mladosti. I on i Elvira su odluili da odu u manastir.

Don Karlos ova Don uanova objanjenja naziva izgovorima... Preti mu da e se ubrzo sresti...

Don uan i Zganarel kratko razgovaraju, a onda se pojavljuje Privienje, kao ena pod koprenom

Pojavljuje se Privienje, ali Don uan odbija da se pokaje. Zganarel mu kae da je Privienje re neba i opomena Don uanu. Privienje kae da je Don uanu preostao jo samo jedan trenutak da se pokaje. Don uan je besan, a Privienje menja svoj oblik predstavlja Vreme sa kosom u ruci. Don uan kae da nema toga to bi bilo u stanju njega da uplai i vadi ma a Privienje odleti. Niko nee moi da kae kako sam se pokajao zbog onoga to sam uinio.

Dolazi Komandantova statua

Statua dolazi po Don uana i trai od njega da joj prui ruku. Kad on to uini, ona kae da svako ko ogrezne u greh sebe osuuje na smrt, a ko odbija milosre neba otvara put munjama.

Don uan osea (i on nas obavetava o tome) da ga saie nevidljivi oganj. Grom se srui na Don uana. Njegova poslednja re je: Jao! Zemlja se otvara i proguta ga, a odande gde je on nestao liu veliki plamenovi.Zganarelov kratki monolog

Zganarel zavrava reima da je Don uanova smrt zadovoljenje i za uvreeno nebo i za pogaene zakone i za zavedene devojke i za posramljene roditelje itd.

Svi su zadovoljni, samo je on loe proao posle tolikih godina sluenja, njegova je nagrada da gleda kanjavanje svog gospodara.

Beleke sa predavanja:

MOTIV DRAME se gradi na temelju dve okosnice (dve fabule):

1. odnos Don uana prema enama potreba za stalnim osvajanjem, neiscrpna elja ovo je motiv erotskog hybrisa. (Ipak, Molijer ne eli da se njegov Don uan iscrpi u erotskom.)2. odnos Don uana prema onostranom, transcendenciji tj. prema svetu mrtvih. Don uan vrea pokojnike i time ulazi u dugu tradiciju dramskih likova. U ovom odnosu centar predstavlja lik Komandanta. (Ovde se fabula koncentrie oko lika Zapovednika.) & Don uan se poigrava sa mrtvima, vrea mrtve. To je problem sa nepotovanjem onog sveta ali i sa prelaenjem granica. (Primarno on vrea pokojnike...) & Kod Molijera se ne vidi zato je Don uan ubio Zapovednika (Komandanta). Kod Tirsa to je otac devojke koju je Don uan obeastio.

ARISTOTELOVA FILOZOFIJA I ETIKA MERE

Prva re drame je: Aristotel... (Filozofija iz burmutice Zganarelov govor na poetku). Time se na samom poetku uvodi problem etike. Aristotel je signal koji nas upuuje ka etici sredine tj. zdravog razuma. Ipak, postavlja se pitanje da li se nae i autorovo gledite moe identifikovati sa Zganarelom (glas nieg stalea, neke sredine). Ideja sredine ovde postoji, ali nije privilegovana. Njoj je suprotstavljena ideja individualiteta. (Privilegovana je ideja individue, individualiteta!! Don uan kao neko ko ignorie sve oko sebe; u osnovi to je jedan solipsizam.)

Ceo ((Aristotelov)) sistem kome u sutini stoji pomirenje ovostranog i onostranog, stoji nasuprot svemu to je Don uan. Don uan nastupa kao razaranje spoja fizike i metafizike, koji je Aristotel uspeo da uredi.

Molijer koristi Don uana kao simbol koji stoji nasuprot ureenju. Don uan nije svesni metafiziki heroj. (Ne moe se rei da je to volja samog lika.) On je ,,divlja zver, ,,epikurejska svinja nasuprot Aristotelu. (Aristotelova etika je etika saivljavanja.)

SISTEM vs. DON UAN / UREENOST vs. HAOS

Pseto, Turin, jeretik oni koji su potpuno van prihvaenog sveta. Neko s one strane. U Don uanu postoji neto fundamentalno tue.

Do koje mere je Zganarel glasnogovornik sistema? A koliko je ironiki okrenut prema sistemu? Neko ko spaja Aristotela i burmut ima izmeten i ironian pogled na svet. Kao to burmut ne ide uz Aristotela, ne ide ni sedmoglava adaja uz Boga, ako ozbiljno govorimo. & Don uanu Molijer ne suprotstavlja nenaetu viziju. (?) Nema pravog kontrasta, predstavnika sistema (zapravo ima, ali tek u sporednim likovima).

Ljubaznost se predstavlja kao slika kosmikog principa sameravanje sebe pomou drugih, saivljavanje, obuzdavanje sebe. (Aristotelova etika je etika saivljavanja.) Ono to se obuzdava u sebi (nekakava ivotinjska elja) izraava se razliitim metaforama. Pripitomljavanje neuhvatljive sutine oveka ovde je to ono ivotinjsko i istonjako... Drugi nameu granicu. Ljubaznost u malom, u velikom je ureenost, kosminost.

Don uan u svaku sredinu unosi HAOS, ali ne daje nita. Ne propoveda nita ni ljubav, ni bratstvo... Za sobom ostavlja isti haos. U ovoj drami se sukobljavaju kosminost i haotinost. & Svi ostali likovi su zastupnici neega to je sutinski jedna heteronomija. Don uan je nosilac totalne, potpune disharmonije, blii haosu! Njega ne interesuju drugi, on ne vodi rauna o drugima. On tei haosu, potpunoj neureenosti. Don uan je oponent ureenog sveta, praforma haosa, vodi rauna samo o sebi.

Destruktivni junak, simbol haosa, izdvojenosti od ostalih, od sveta. Primer unititeljskog odnosa prema drugima je u tome da ih ne vidite Don uan ih vidi samo kroz sebe. & Biti u odnosu znai ponaati se u skladu sa oekivanjima, potrebama drugih. To je uslov za ureenost nasuprot entropiji koja je srodna Don uanu. & Sa enama Don uan nastupa kao neko ko e pokvariti njihov ivot, kao naelo disharmonije...

SUENJE DON UANU

Don uan je od poetka do kraja lik kome se sudi. ((Prva scena, Zganarelov govor, poslednja takoe. Poslednji sudija je Statua.)) & Don uan je paradigma oveka kome se sudi. Muki likovi su grupisani oko ideje suenja tradicionalno, u svim mitovima o Don uanu, muki likovi predstavljaju prosuditeljske instance. Katalog prosuditeljskih likova ovde: Zganarel, prosjak, Elvirina braa, otac, poverilac, Statua. Molijer eli da prikae ceo svet koji je nasuprot Don uanu. & (Poverilac prvi stepen prosuditeljske instance (?) don uan duguje i njemu, i ostalima duguje pokajanje.)

Klasicizam to uvek ini stavlja oveka u poziciju onoga kome se sudi. (Klasicizam postavlja oveka u optueniki poloaj. Ovo je inicijalno hrianski stav!)

Don uan je optuenik kome se sudi sudi mu njegov sluga i svi ostali. I italac je u iskuenju da pone da mu sudi. Tako izdvojen, postaje harizmatska linost. (Svi ostali s jedne, Don uan sa druge strane ostaje usamljen ovo je svojevrstan trik kojim Molijer gradi veliku figuru, heroja. Ovim aktom autora je glavnom junaku pribavljena i naklonost.)

On samom sebi ne sudi ne postoji ni trunka kajanja kao bitnog dela hrianske vere. (On odbija priu o pokajanju kao prekretnici.)

Jaz izmeu Don uana i drugih likova podela izmeu feudalnosti i modernog duha. Svi su oni zastupnici heteronomije da se oveku moe suditi i da postoji neko ko e mu suditi. Svi oni apostuliraju (?) harmoninost sveta, a don uan apostulira disharmoniju jer njega ne interesuju drugi.

Dva naina tumaenja ((Don uanovog prestupa)): 1.egocentrinost sa tog stanovita Don uan jeste kriv (nema odnos potovanja prema drugima itd.) & problem nemogunosti zasnivanja odnosa ljubavi. 2.autonomija Ne moemo se lako opredeliti autonomija ili unititeljski odnos prema drugima...

Dominantan je bogohulni aspekt i potiranje celog aspekta vrednosti. & Ono u ta Don uan veruje je samo LJUDSKI UM, razum (Verujem da su dva i dva etiri.). Don uan opoziva sam pojam verovanja. Don uan unitava veru.

TRI LIKA DON UANA

Jedan lik Don uana je dat kroz usta drugih, a drugi Don uan je dat kroz njega samog. Snage su izjednaene on se dobro nosi sa javnim mnjenjem. Tu je i trei lik ono to nam daje sam Molijer.

Na poetku drame Don uan govori o sebi. Ovo nije ni optuba ni odbrana nego zasnivanje glavnog lika na odbranama (?). Jo pre nego to se Don uan pojavi suprotstavljena su spoljanja merila i dublja istinitost oveka. (Kako?) Don uan sebe doivljava kao Aleksandra Velikog, kao nekog kome ceo svet nije dovoljan. Za antiki svet Aleksandar je otelovljenje elje, enje to je ono to se u tradiciji povezivalo sa Aleksandrom bezgranina elja. (Aleksandar Veliki je, posredstvom Plutarha, osmiljen kao personifikacija elje.) Don uan eksplicitno govori o bezgraninosti svoje elje i to je objanjenje toga to on sebe ne eli da ... u lanu vrlinu. (Don uan govori o lanoj vrlini...) Ne moe svom srcu da uskrati nita. Ova bezgranina elja otvara Do uanov lik na poseban nain. To je problem koji je univerzalan. To je problem erotskog, transcendencije donekle. Bezmernost elje je neto ime don uan uliva strah to je ambis koji postoji u svakoj psihi. Don uan koji se otkriva kroz vlastiti govor je umetnik rei, neko ko jako dobro ubeuje. Opte mnenje je protiv njega. ARGUMENT TELA

Don uan je prikazan kao vrlo mlad. Neko ko je mlad ima drugaije potrebe, zahteve ovo je istina tela, argument tela. Argument tela, prirode je ovde dosta snaan. Istine tela su za Molijera jako vane.

STALNOST i PROMENA

Nije neka divna stvar po svaku cenu ostati pri lanoj vrlini i sahraniti sebe u jednu jedinu ljubav. Ljudsko zadovoljstvo je u promeni.

Stalnost je samo za glupake. Stalnost na poetku, a ne kraju statua. Statua je najjasnije opredmeena stalnost, ona e unititi Don uana. On nema mogunost da izbegne stalnost. (Ruse: Don uan je improvizator pred Stalnou koju simbolie Statua on je ovek trenutka pred onim to osporava ili razara njegovo vreme.)

ELJA

Don uan poseduje bezgraninu elju. Ovo otvara njegov lik na neobian nain. To je problem koji je zastraujui, jer je univerzalan. (Problem elje, njene nezasitosti, ambisa...)

elja je uvek nekakav nedostatak, uvek praznina. elja ne postoji bez nedostatka. Don uan ima bezmernu prazninu, im ima bezmernu elju.

Don uan (na kraju) upada, propada u ambis elje. To je provalija, pukotina bez dna. elja je u sutini nezajaljiva. Pokuaj zadovoljavanja elje je beskonaan. Propadanjem u Pakao, Don uan simboliki propada u ambis svoje due. (Ambis, procep je u biu samom.) & Problem transcendencije, problem ambisa je vaana za simboliku drame.

Don uan pokuava da zatre tu prazninu, da je ispuni spoljanjou, a to je nemogue. U emu se sve sastoji praznina? Kada don uan govori o ljubavi, on govori ne o ljubavi, nego o gospodarenju. Retorika posednitva... Zaposednuti se moe samo jednom on ne moe dva puta da bude sa istom enom. U njemu sutinski nema ljubavi. Ono za im on ezne ne nalazi se u objektu. Objekat je tu samo da privremeno zamaskira, odstrani... tu bezmernu elju, da zamaskira taj bezdan. Objekat koji on osvaja je sutinski bezlian ene su ovde bezline. Predmet elje je krajnje obezlien. (Grupa enskih likova je ovde redukovana Elvira, pastirica... ak su i komplimenti koje im dodeljuje loi to su otrcane fraze...)

Koliko se u Don uanu preplie komedija naravi i neto univerzalno? Ambis elje nije samo elja za enom, to bi bilo pojednostavljivanje. (Izmeteni, ali vrlo snani vitalizam.) ELJA ontoloka ili psiholoka?

Da li postoji neto sa im ne bi bilo svreno kada je ostvareno? Postoji li neto to je lepo u prisustvu? elja apsolutno gospodari nad svim ostalim aspektima bia. Da li je ta elja ontoloka ili je re samo o premetanju? Moe li je utaiti na drugom mestu?

1. Da li Molijer govori o oveku kao biu apsolutno neutaive elje? Da li je taj problem elje u oveku?

2. Ili hoe da prikae ontoloki problem?

Ova dva pitanja nisu potpuno razdvojena.

U organskom svetu postoji neki momenat zasienja, kod Don uana nema takvog trenutka. Da li psiholoki mehanizam oveka doputa da se bude sit? elja upije u sebe celog oveka.

Don uan je ogromno uveliavajue ogledalo ovek se inae potinjava kompromisima. Misli i o drugim stvarima, a ne samo o svojoj elji. Don uan je osloboen drugih problema. On je genijalan manipulator, umetnik sa reima. Time savlauje nunosti egzistencije da bi mogao potpuno da se posveti elji.

Ne samo da svaki ovek moe biti Don uan, nego svako u sebi ima donuanstvo. (ONTOLOKA ELJA)

Ili stvar ipak nije tako opta? Moda ipak nije usaena u nas, nije ontoloka nego PSIHOLOKA (steena)? Ako je elja psiholoka, onda je principijelno utaiva.

LJUBAV i LJUBAVNI IN

Ljubav je relativno sporedna stvar. Osvajanje u ljubavi samo je zgodan instrument da se pokae ova nezajaljivost. Ljubav je samo orue, nije supstancijalna, nije autentina vrednost. Jer, kada se ostvari, u njoj nema nita lepo. Poenta je u potrazi za kontaktom, u procesu zadovoljavanja. & Problem je u samoj elji. Mehanizam ljubavi pokazuje se samo kao mehanizam elje. Nema ak ni erotskog...

Problem ljubavnog posednitva ono to je implicitno u Don uanovom grehu je problem ljubavi kao poseda. & Pokazuje da je brak loa drutvena konvencija uopte nije sakrament: neko poseduje neku enu a onda doe don uan i prosto je uzme.

Problem nemogunosti zasnivanja ljubavi. To je Don uanov nedostatak. Ne moe on biti osuen zbog takvog jednog defekta, zbog tog ambisa u njemu. (?)

((Don uanove ljubavi su desakralizovani vid mistike, srednjovekovne ljubavi za jednu enu. Don uan je heroj ovozemaljske ljubavi???)) Ljubav o kojoj govori Don uan... U rei ljubav nije sadran pojam ljubavi, ve je to samo eufemizam za ljubavni in. To nije ljubav u ma kom opravdanom smislu. On prema sebi nije licemeran, zaista veruje da je to ljubav. Ljubav kao seksualni kontakt Eros u Don uanu ne postoji. To ipak ne znai da kod njega nema ljubavi.

Da li je njegova elja usmerena ka ljubavi? Ne, to je konvencija koja ga usmerava ka kontaktu sa enom. To je postalo mera sveta. Petrarka i njegovi sledbenici teraju da je doivimo kao vrhunac. Svaka bajka se zavrava venanjem.

Ovo je parodija na bajke (diskurs bajke proizvod arhetipova koji postoji u oveku, a u isto vreme nii registar neega to postoji i u visokoj knjievnosti). To ((ljubavni in?)) je normalan put prokreacije, opstanka oveanstva. Ne moe biti prirodnije. To Don uan na svaki nain nastoji da obezvredi. Obezvreuje tako fundamentalnu stvar kakva je spajanje mukarca i ene radi potomstva. Podriva zalog obnavljanja oveanstva ne moe da bude destruktivniji. To ini simboliki. Ne uvia smislenost sjedinjavanja.

Sada smo u psiholokoj ravni. Zato smislenost kontakta ne postoji? Eros tera druge da vole. Da li Don uan eli da unese ljubav u sebe? On pobuuje ljubav prema sebi! Stalno! ((elja za ljubavlju prema sebi?))

Gde je NEDOSTATAK?

Osvajanje moe se shvatiti i kao asimilacija, unoenje u sebe itavog sveta. (elja ga tera da se spoji sa svetom; od sveta oekuje da mu utai elju.) To ukazuje da mu je potreban kontakt sa svetom. On samog sebe doivljava kao tueg. Osvajamo neto gde nismo, strano, ono za ta ni ne znamo da postoji.

Da li stalno venavanje ima jo neki razlog? Ukazuje li na udnju za integrisanjem?

Sukcesivni brakovi su sukcesivna odustajanja od toga da bude prihvaen u drutvu.

OSTALI LIKOVI

Zganarel dovrava ideju lukavog roba, ali je i nadilazi. On je posrednik, ne toliko izmeu junaka i sveta, koliko izmeu autora i italaca. Kroz njega se kao kroz prizmu sve prelama. Ta prizma takoe ima svoju boju. On je ovde funkcija. (Do koje mere je Zganarel glasnogovornik sistema? A koliko je ironiki okrenut prema sistemu? Neko ko spaja Aristotela i burmut ima izmeten i ironian pogled na svet. Kao to burmut ne ide uz Aristotela, ne ide ni sedmoglava adaja uz Boga, ako ozbiljno govorimo.) & Poreenje Zganarela i don uana raundija koji veruje u uda i avanturista koji veruje u matematiku.

Elvira stoji umesto itavog niza enskih likova. Ona je kao sinegdoha jedna koja oznaava celinu. U eni nema ba nita vano za Don uana. Ona za njega nema vrednost. Moe biti vana simbolika figura ene i simboliki susret. On moe ponovo da se zaljubi u nju tek kad je vidi sa velom. Nju samu ne poznaje kao autentino bie, prepoznaje samo prepreku. (Ovo je slino petrarkistikom obestvarenju ene, ali na drugi nain. U petrarkizmu, jedna ena koja je lana svodi se na konvencionalni opis u koji se moe udenuti bilo koja ena. I ovde imamo taj shematizam ene).

Prosjak nije bezlian, on je druga strana Statue, lik boga. Prosjak je ovozemaljski lik transcendentnog. & Svako psovanje je psovanje boga prosjak zato odbija da psuje. (Svaka psovka je bogohuljenje, a bogohuljenje je najvei greh.)

Don Luj je suprotan Don uanu on je bezlian, mlak. Nema individualitet.

Statua snaga transcendencije je prelivena u kamenog gosta. Statua je otelotvorenje transcendencije. itavu dramu Molijer vodi ka susretu sa transcendencijom. (Ruse: Statua je oficir za vezu sa svetim. Ona je ovlaeni predstavnik Stranog suda. Uznemirujue je to se mrtvac ne pojavljuje kao duh ili kostur, ve u obliku kipa tog uznemirujueg amalgama kamena i misli.) & Statua je druga strana oca. (?)

Privienje alegorija vremena.

FIGURA OCA i PITANJE IDENTITETA, INDIVIDUALITETA

U ranijim Don uanima postojala je figura kralja. Ona se stopila u figuru oca.

U figuri oca se spaja nekoliko simbolinih figura roditelj, kralj, ali i Bog. (Ruse: Ko predstavlja Zakon? Sasvim izvesno otac; ako mu Molijer daje sveano obeleje kakvo ni u jednom ranijem komadu o Don uanu nije imao, to je zato da bi naao zamenu za vladara koga nije mogao da izvede na pozornicu. Oeva beseda je u tom pogledu sasvim jasna: ona je od poetka do kraja izgovorena u ime aristokratskog drutva, ije je uzviene vrednosti pogazio bednik...) Otac se obraa zloincu, a Elvira, koja dolazi posle njega, greniku; Don Luj je korio u ime svetovne vlasti, Elvira saoptava upozorenje Neba. Na ovom mestu se menja jurisdikcija: vie nisu u pitanju sankcije svetovne pravde, ve nebeske pravde...

ta Don Luj govori manje je bitno od onoga to Don uan njemu govori. On eli oevu smrt. (Don uan simboliki ubija don Luja time to izgovara: Eh, najbolje to biste mogli uraditi, to je da to pre umrete... - ova ubilaka re je duhovno ubistvo, i to s lea! Izgovoreni zloin, na sceni koja vie ne doputa prolivanje krvi, ostaje oigledan zloin.) Ubistvo oca, naroito u apsolutistikim drutvima, smatrano je najveim zamislivim zloinom. Atentati na vladara sueni su kao oceubistvo. Vladar je simboliki otac svih. Paricid je simboliko ubistvo boga.

To je Don uanov najvei zloin on simboliki ubija oca s lea. To je centar drame. Pokuajmo da iz toga osvetlimo sva prethodna pitanja. U kakvoj je to vezi sa Don uanovim licemerjem?

LICEMERJE, UBISTVO OCA I ODNOS PREMA IDENTITETU

Licemerje izdavanje i drugog i sebe. Postoji li u Don uanu vrst identitet? Kakav je njegov odnos prema identitetu?

Statua vrsto samodefinisanje. Identitet definicija svog mesta u poretku, pre svega krvnog. (Up. Sida). Viteki moral do krajnosti je izvrgnut ruglu. Licemerje izraz prezira prema objektu. Da odbija dao bi neki znaaj. Nita nije gore od licemernog prihvatanja.

ta se sve ubija ubistvom oca?

1. Ubija se Bog Don uan nije po strani od boga, on ima odnos prema njemu. Bog mu je neto loe uinio i on eli da mu vrati.

2. Ubija samog sebe otac je identifikacioni model (inicijacija je dostizanje stepena da se bude otac).

Postoji lanac likova koji se pretvaraju u funkcije. Ideja je da se individualitet ukalupi to je ideja herojskog morala.

Don uanova replika o licemerstvu: Licemerstvo je pomodan greh, a svi pomodni gresi vae kao vrlina. Najlake se moe izigravati linost uzornog oveka dokaz: kada don uan lae oca da se promenio on to ini iz iste politike - a zapravo je odluio da bude jo vei licemer. Don uan, ma kakav bio, nikada ne odustaje od svojih uverenja, uvek je DOSLEDAN SEBI i kada mu se javlja privienje koje mu savetuje da se pokaje: Niko nee moi da kae kako sam se pokajao zbog onoga to sam uinio. Takvom liku je Molijer prepustio da govori istinu o dubokoj lanosti morala. ...

Eksponenti ljudskog morala: Don Luj, Elvirina braa. Don Luj je nosilac aristokratskog morala (uporedi Sida). Moral dobrog porekla i krvi je kod Molijera prevazien, ironizovan. Don Luj je licemer je mu je taj imperativ vaniji od sina. (Molijer inae u svojim dramama zagovara ostajanje izvan svih modela hijerarhije i autoriteta.) Otac je identifikacioni model koji namee strukturu u koju e se sin uklopiti ili ne. Don uan odbija sve. On odstupa od svakog kalupa. Ne veruje ni u jednu vrstu ukalupljivanja koja postoji u svetu.

PROBLEMATIZACIJA LJUBAVI

Don Luj jedini moe da ga razbesni. Jedino prema njemu Don uan osea neto. Sa svima ostalima se igra kao i sa samim sobom. Sa ocem ne moe da se igra. Don Luj je emotivno sredite drame. Don Luj problematizuje ljubav u drami. (Up. emotivni vor u Orestiji.) Ljubav ne moe da se primeni na odnos oca i sina. Funkcija oca je potovana i uzdignuta. Ono to je uzdignuto ne moe se voleti.

Jahve se takoe ne moe voleti, moe se voleti samo raspeti Hrist. Ne moe se voleti ni patrijarhalni otac. Kad imamo piramidu, nemamo vor. To je tragika tog sveta. Ljubavi nema tamo gde bi trebalo da je bude u odnosu roditelja prema deci.

Nastavljanje ciklusa je od fundamentalne vanosti. Zato da se nastavi? emu, kada se od oca ne dobija ono to treba da se dobije? I niko budui nee dobiti.

Umesto ljubavi postoji IMPERATIV! Zna se tano ta sve treba da se uradi u svakoj situaciji. DON UANOVA HARIZMATINOST

Molijer uspeva da od Don uana napravi veliku, grandioznu figuru u poroku, u svretku..

Svi ostali s jedne, Don uan sa druge strane ostaje usamljen ovo je svojevrstan trik kojim Molijer gradi veliku figuru. Ovim aktom autora je glavnom junaku pribavljena i naklonost. Ova usamljenost je u vezi sa onom parabolom kada don uan ugleda onu trojicu koja napadaju na jednog nije sluajno postavljena ova parabola... & Veliki jaz koji deli Don uana od ostalih likova, njegovo odvajanje, ini ga modernim subjektom. Svi ostali likovi su zastupnici neega to je sutinski jedna heteronomija. Don uan je nosilac totalne, potpune disharmonije, blii haosu!

Don uan ima dijabolinu privlanost, kao i nadljudsku beskompromisnost. Njegov cinizam, snaga volje sve je nerealno intenzivno, pomalo karikirano. On sjajno poznaje ljudsku duu i vodi je tano onako i tano tamo gde on hoe.

Ne moe mu se osporiti ni superiornost nad patnjom. Superiornost onoga ko prezire ivot nad onim ko taj ivot uva: don uan Don Luj (?). Don uan stalno priziva smrt, ne boji se smrti, neprekidno trai smrt. On ne nalazi u ovom ivotu ono to bi hteo... Ne boji se da pree na onaj svet, da nestane u onom svom ambisu nezadovoljene, bezmerne elje, da se utopi u njoj. & Veliko preziranje ivota. Ko ne nalazi ono to bi hteo na ovom svetu, taj trai smrt. ... Zbog oseanja provalije u sebi... Ogromno uveliavanje subjekta... Molijer vri simboliko izdvajanje individue iz prirode, iz drutva, iz svega.

Naizgled je prosjak pobednik nad Don uanom jer ne huli. Ipak, Don uan mu daje zlatnik ne u ime vere u Boga, nego u ime ljubavi prema oveanstvu. Postoji u Don uanu odnos prema oveku u njegovoj konkretnosti.

Od samog poetka Molijer Don uana kontrastrira svim ostalim likovima, razvija taj kontrast. On je genijalan manipulator, umetnik (a to je umee poznavanja drugih) sa reima. On je gospodar rei svojim nainom govora on navodi druge, uspeva da kontrolie tue rei, da gospodari tuim replikama... (Primeri: Zganarel, Diman, arlota) on doputa ili zabranjuje upotrebu rei. On snano vlada dijalogom u tome se vidi njegova inteligencija. U domenu logosa on je moan ovek putem rei stie mo poev od laskanja koje upuuje enama do pretvaranja pred drugima u poslednjim scenama drame kad se pretvara pred ocem. Licemeri su ti koji vladaju reima. (Ruse: Virtuoznost u reima je zajednika svim zavodnicima iz literature. Neuspeh u zavoenju reima Don uan pokazuje sa Elvirom, prosjakom i Don Karlosom u V inu)

Heroj autonomije. Primer unititeljskog odnosa prema drugima je u tome da ih ne vidite Don uan ih vidi samo kroz sebe.

PROBLEM KOMUNIKACIJE

Don uan nikog ne slua za njega govor i linost drugog ne postoji. Taj problem komunikacije je stalno prisutan kod Molijera. To to Don uan ne uje svet je moda problem sveta njegove oskudnosti i toga to je svet u neprekidnoj lai. Za ovo je bitna Don uanova replika o licemerstvu...

Biti u odnosu znai ponaati se u skladu sa oekivanjima, potrebama drugih. To je uslov za ureenost nasuprot entropiji koja je srodna Don uanu.

Laskanje je don uanovo osvajanje. To je verbalno osvajanje. Don uan je dobar pesnik on veto barata reima.

PROBLEM VERE & DRUTVA

Don uan veruje samo u istu raunicu. (Don uan ne veruje u ni u ta osim u ljudski razum. On veruje u stvari kojima nije potrebna pomo vere a to je da su 2 i 2 4. On osporava sam poriv verovanja.) Za lekarsku vetinu misli da je najvea zabluda ljudi.

Don uanu upozorenja od Zganarela, Elvire i don Luja ne znae nita. Ova upozorenja su sve frekventnija, ali don uanu to ne znai nita. On ismeva veru i boga. Prosjak koga sree u umi je dokaz za to jer ivi u umi, bez iega, a non-stop se moli bogu. (Scena sa prosjakom je parabola koja osvetljuje prethodni razgovor Zganarela i don uana o veri.) Prosjak je neka vrsta profesionalnog bogomoljca. Don uan je u potpunosti ateista. (Davanje zlatnika prosjaku ne daje mu Bog, ve on Don uan.) & Don uan vri nekakav eksperiment sa prosjakom hoe da ga natera da ue u ulogu Jude. (Hrianska postojanost je za Don uana besmislena...)

Eksponenti ljudskog morala: Don Luj, Elvirina braa. Don Luj je nosilac aristokratskog morala (uporedi Sida). Moral dobrog porekla i krvi je prevazien, ironizovan. Don Luj je licemer je mu je taj imperativ vaniji od sina. (Molijer inae u svojim dramama zagovara ostajanje izvan svih modela hijerarhije i autoriteta.) Otac je identifikacioni model koji namee strukturu u koju e se sin uklopiti ili ne. Don uan odbija sve. On odstupa od svakog kalupa. Ne veruje ni u jednu vrstu ukalupljivanja koja postoji u svetu.

Ipak je kanjen od boga kao transcendentne instance zbog svojih greha, a ne od onih kojima je naneo zlo. Don uan ne veruje u uda (nije ustuknuo ni kad se statua pokrenula i progovorila) uvreeno boanstvo. Na poetku drame Zganarel govori o Don uanu kao jeretiku koji ne veruje ni u nebo, ni u boga, ni u sedmoglavu adaju. Ne osvre se ha hrianske prekore i smatra glupou svece. Zganarel je manifestacija licemernog moraliteta slui Bogu i Don uanu vie iz rauna i straha, a najvie zbog rauna. Njegova pobonost ga ne ometa da nagovara ljude na greh samo da bi ugodio gospodaru. Zganarel je zatucani moralista.

Don uan se poigrava sa mrtvima, vrea mrtve. To je problem sa nepotovanjem onog sveta da se preskoe granice. (Primarno on vrea pokojnike... )

Dominantan je bogohulni aspekt i potiranje svih vrednosti. Zganarel ga naziva epikurejskom svinjom. Na taj nain ga vide sluge i ostali koji mu sude. Ipak, ako znamo ta Molijer misli o Epikuru, onda to nije nikako peorativno.

Zganarel u prvom govoru opisuje Don uana kao jeretika koji ne veruje ni u boga ni u avola, kao sedmoglavu adaju. Sluga se koristi patristikom retorikom retorikom crkvenih otaca.

Parodira crkvu preko svake mere zato je ,,epikurejska svinja. Nije stvar u uivanju, ve u svetu bez boga.

Ruse: Katoliki i mediteranski 17. vek ne baca u pakao sladostrasnika i beskrupuloznog zavodnika (Bilo bi pogreno verovati u estoku osudu javnog mnenja u pogledu greha puti) nego bogohulnika, svetogrdnika koji prekorauje granicu odreenu za ive, remeti poinak mrtvih i naposletku odbacuje oprotaj koji donosi, makar i zakasnelo, pokajanje. Otac se obraa zloincu, a Elvira, koja dolazi posle njega, greniku; Don Luj je korio u ime svetovne vlasti, Elvira saoptava upozorenje Neba. Na ovom mestu se menja jurisdikcija: vie nisu u pitanju sankcije svetovne pravde, ve nebeske pravde...

DON UANOVA HRABROST I KUKAVILUK

Don uan je kukavica i bez asti kada su u pitanju ene tj. oseanja. Ali, kada pomae don Karlosu vidimo ast i junatvo ne odbija da zatiti oveka u nevolji.

DON UANOV FIZIKI IZGLED

Lepota koju mu pripisuje arlota

Pjeroov opis Don uanovog oblaenja. On opisuje don uana kao nekakvog lutka sa vetakom kosom, potpeticama...

SUKOB STALEA & KONVENCIJE I PRIRODE

U Pjeroovom opisu Don uanovog oblaenja je prisutan i sukob stalea za Pjeroa je to oblaenje neto potpuno besmisleno. Njegovo nerazumevanje ukazuje na razliku u tim staleima, na sukob konvencije i prirode.

Ovaj sukob je vidljiv i u Don uanovom susretu sa obinim pastirima.

&

iv: Kljune dimenzije drame:

Dva motiva (erotski i sukob sa onostranim) razvijaju se kroz nekoliko tema:

1. EROTSKI elja i problem ljubavi

2. REPRESIVNI POREDAK vera i drutvo

elja Ova tema se otvara Don uanovim govorom o elji koja se ne moe utoliti kada poredi sebe sa Aleksandrom Makedonskim.

Ljubav tematizovana na dva naina: a) kao instrument za prikazivanje elje; b) kao pitanje ovekove sposobnosti za ljubav scene: 1.Don uanova ljubomora na zaljubljeni par; 2.Pjeroovo vajkanje nad arlotinom hladnoom; 3.Oevo odbacivanje i Don uanov bes 4.Elvira (??)

Vera tematizovana kroz: 1.lik Statue (vreanje pokojnika i njegova presuda); 2.ponavljanje rei nebo i pokajanje na mnogo mesta u drami; 3.sutinski zahtev prosjaka, Elvire i Zganarela (?) prema don uanu, koji se definie kao ateista. Kulminativna taka ovog zahteva je Provienje, kao njegovo ovaploenje (?).

Drutvo, poredak poredak oca, asti, feudalnog sistema. Don uan se ovde javlja kao moderan subjekt individua i destruktivni element, nasuprot ideji sredine i venosti poretka. (Problem individue se dalje moe posmatrati kroz njegova dva lica: egocentrinost i autonomija.)

Don uan se ogreuje o ljubav, veru (i nadu) i drutvo. Za ta mu se ovde sudi? Ruse: Za bezmernu elju. ((iv: Bezmerna elja, bezmerje uopte biva predmet osvete, kazne u antikoj tragediji!))

Don uan kao:

harizmatina linost 1.sam protiv svih 2.mlad i lep 3.intelitentan, dobar retor 4.bez straha od smrti 5.estit i junaan kad spasava don Karlosa

tragina linost 1.nesposobnost utaivanja elje 2.individualnost kao usamljenost i prokaenost 3.sukob potrebe za individualnou i elje za integrisanjem

beskrupuloznik i ateista 1.ostavljene ene 2.amaranje Pjeroa 3.davanje zlatnika prosjaku 4.vreanje mrtvih

***

PITANJE ANRA i STILA

Don uana je teko svrstati. Problem za anrovsko svrstavanje razlozi:

1. Don uanova smrt na kraju koju je teko povezati sa komedijom. (Ova drama se zavrava prilino tragino. Tragian kraj nije tipian za komediju!) & Molijerove drame su bliske tragedijama jer u njima postoji autentini sukob, a to je borba individua!

2. Komedija mora da rauna sa suprotstavljenim likovima. Ovde se nije lako opredeliti nije tako isto, jasno, kao u ostalim komedijama.

Zato se ova drama moe smatrati stilskim i anrovskim eksperimentom. Stilski je re o spoju efemernog i uzvienog, traginog i kominog. Kao na poetku spajanje burmuta i Aristotela.

Don uan je napisan u prozi.

&

an Ruse, Mit o Don uanu

Ovde se radi o kombinaciji nekoliko motiva:

1. pozivanje kostura na veeru motiv iz usmene knjievnosti uvek je re o mladiu koji iz obesti uvredi kostura tako to ga fiziki oskrnavi i onda pozove na gozbu. Onda se on pojavi i pozove mladia na svoju veeru sa koje se ovaj obino ne vrati. Re je o problemu skrnavljenja mrtvih i o tome da se sfere ivih i mrtvih ne smeju dodirivati. Ovo je suprotno religiji i mora biti kanjeno. Od totemizma do hrianstva jedenje je bilo centralni momenat religije. Element teo... (?) bogovi ulaze prerueni meu ljude i oni ih dolino ili nedolino doekuju. Ovde je umesto mladia dat lik zavodnika a umesto kostura statua.

2. aretiki (?) ideal ovo se odnosilo na vrline plemia koji su se odreivali prema svojim odlikama. Osvajanje koje se ticalo ratnikog osvajanja Molijer izmeta na erotsko osvajanje.

Mit o Don uanu ima tri konstitutivne jedinice:

1. Mrtvac: Kameni gost, Statua...

2. enska grupa: niz od n rtava, junakinja koje treba da potvrde nestalnost zavodnika, njegovu poligamiju, maniju da ponavlja, da uvek ponovo zapoinje poduhvat krae ena; meu njima je povlaena rtva ki Mrtvaca;

3. Junak: Don uan, onaj koji se sukobljava sa Mrtvacem sa kojim je tesno povezan, poto je pokuao da mu ukrade erku, poto ga je ubio, poto e ga od njega stii konana kazna.

Trostruko prikazanje mrtvaca:

1) susret i poziv

2) poseta don uanu iliti Kameni gost (Sablast se pojavljuje usred veere: suprotstavljanje na osovini naslada/smrt, ovostrano/onostrano. & Mrtvac ne uestvuje u obedu prva povreda pravila gozbene razmene...)

3) veera kod Mrtvaca (Gest pruanja ruke mrtvacu ima dve funkcije: a) dramsku dovodi do raspleta; b) znaenjsku (?) Don uan ne moe da izbegne Zapovednikovu naredbu i prua mu ruku ovaj gest je znak odreene obaveze koju e, prvi put u ivotu, preuzeti na sebe ovaj veliki obmanjiva. Don uan se sveano obavezuje u trenutku kada shvata da se sa Mrtvacem uspostavlja odnos koji vie ne doputa la. & Lini gnev koji je pokretao Zapovednika povlai se pred njegovom simbolikom funkcijom on je sada zastupnik neba, neko ko govori u ime onostranog i izrie konanu presudu.)

DVA TIPA ZAVODNIKA: Poreenje Valmona iz Opasnih veza i Don uana.

Ova dva velika knjievna zavodnika se esto uporeuju.

Valmon: Osvaja koga su se plaili i koga su slavili, koji je nepogreiv u svojim najteim poduhvatima dodue dok ne bude uhvaen u zamku ljubavi , koji postupa proraunato i planski, ne veruje u spontanost, daje sebi vremena za vrebanje i manevre, koji je osetljiv prema draima dugotrajnih borbi i metodolokoj istoti, to je taktiar koga je opta svest posle 18. veka nazvala donuanom. To je intelektualac razvrata i strateg lonice, gizdavi uobraenko i ljubimac ena.

Don uan gori od nestrpljenja, osvaja na brzinu, tri od plena do plena; hitajui da uzme i ode, on ne daje sebi vremena i ne trudi se da hladnokrvno planira, da razmilja o otmicama; bez mnogo smisla za predvianja i duge pripreme, on napada zato to mu se prua prilika. Ono to odluuje umesto njega je nepredvieni susret, trenutna okolnost. Moemo ga nazvati junakom trenutka. On je otima koji radi na brzinu, uurbani lovac nasuprot laganom ritmu druge kategorije zavodnika oliene u Valmonu.

Ipak, ova dva ponaanja su spojena kod Molijera, gde predstavljaju dva junakova lica: teoretiara i praktiara; i jedan i drugi su prisutni, ali na razliite naine.

1. Teoretiar govori (ono to Valmon radi) u I inu u svoj autoportret utkiva program postepenog osvajanja, zasnovanog na iekivanju i istrajnosti; slavi strpljivog zavodnika koji uiva da se iz dana u dan sve vie pribliava srcu koje treba osvajati strastvenim izlivima, suzama i uzdasima, to jeste laganim i utivim sredstvima romantine precioznosti; hvali slast koju osea dok savladava korak po korak sve male otpore lepotice. Ovom metodom je osvojena Elvira. Ovaj spori osvaja nam nije prikazan u svojim poduhvatima on je samo predmet prie, svoje ili tue. (Ovo je problem anra. Pozorite namee skraenja radnje.)

2. Don uan praktiar se preputa trenucima, improvizuje to je tehnika diskontinuiranog osvajanja. U II inu dolazi do izraaja njegova improvizacija: pojavljuje se nepoznata devojka a on kae: Ne smem dopustiti da mi ona umakne, kad vidi drugu: Ah, ah! Otkud sad ovde ova druga seljanka, Zganarele? Obeanje braka, kao donuanski stereotip, govori o opasnosti koju nosi u sebi svaka improvizacija: ponavljanje, ak stvrdnjavanje, u svakom sluaju suprotnost invenciji!

IMPROVIZATOR PROTIV STALNOSTI

Snage koje su suprotstavljaju junaku trenutka su:

enska grupa trai postojanost, vernost obeanjima

Mrtvac nanosi udarce u ime stalnosti (Mrtvac je najautoritativniji predstavnik stalnosti. Oblik kamena govori o neemu najpostojanijem na svetu. Upravo kao glasnik nepominog, emisar Neba grubo okonava lutanja akrobate metamorfoze. Pred ovekom sadanjosti Kip se pojavljuje i kao otelotvoreno pamenje, poto ga podsea na zaboravljeno delo iz prolosti, i kao vesnik budunosti koju je ovaj stalno odbacivao.)

(Iz ovog se izdvaja dodatni smisao: borba prolaznog vremena, fragmentarnog uivanja u trenucima, nasuprot onog to se opire proticanju vremena ili ga prevazilazi. Na svako pominjanje kasnijeg dogaaja Don uan odgovara: to je daleko, imam vremena.)

POMRAENJE DON UANOVE SLAVE

U 18. veku Don uan je proteran od strane vladajueg racionalizma. Grenik koga kanjava kip koji govori i veera u gradu (Goldonijeva prezriva formulacija) povukao se u vaarsko pozorite i lutkarske predstave.

Ipak, ovaj mit je preiveo u muzici Mocartov Don ovani.

DEFORMACIJA MITA O DON UANU

Deformacija je prvo pogodila junaka, na tetu njegovih veza sa Mrtvacem. Junak koji je izdvojen iz svog strukturalnog konteksta i svoje mitske rezonance, postaje lik klinikog donuanizma kod psihologa. Od svih Don uanovih atributa moderan ovek zna samo onaj njegov lik koji su prototipi 17. veka ostavljali u senci poudnog lovca, sladostrasnika, oveka zadovoljstva. Psihologija o njemu govori kao o superljubavniku, monom ili nemonom erotomanu, opsednutom ili razuzdanom enskarou. Donuanizam je otpadak, banalizovani proizvod degeneracije premalo toga je ostalo od prototipa grenika, razvratnika i njegovih suoenja sa Nebom.

Romantizam je Don uana pretvorio u ponositog buntovnika koji je bio potreban njegovoj mitologiji. Nae doba, na istoj toj liniji, u Don uanu vidi pre svega ili marginalnog predstavnika jedne klase ije vrednosti odbacuje, ili opozicionara. U prvi plan izbija socioloka perspektiva.

***

&

Povjest: Don uan (1665) je ve kod prvog izvoenja izazvao skandal, pa je ovu dramu Molijer, da bi dobio dozvolu za Tartifa, skinuo s repertoara ve iste godine nakon 15. izvoenja, iako su najsmelije scene prikazivane u ublaenom obliku. Molijer je odluio da napie Don uana nakon to je video uspeh koji postiu njegovi rivali scenskim prikazivanjem legende o don uanu, koja je prela put od panije preko Italije da bi stigla u Francusku. Meutim, u tom delu Molijer, iako temu preuzima od panca Tirsa de Moline, ostvaruje kompleksan lik, obogaujui arhetip zavodnika crtama bogohulnitva, hipokrizije i libertinstva. Molijer ga ipak ne liava izvesne intelektualne superiornosti i privlanosti, to naroito dolazi do izraaja u konfrontaciji s slugom Zganareleom koji treba da brani religiju i moral.

Uz realistike scene iz svakidanjeg ivota, Molijer, da bi ostao veran legendi, uvodi natprirodnu intervenciju, jedinu te vrste u celokupnom njegovom delu.&

Izvodi iz seminarskog Vanje ivanovi:

1. Da li je Don uan licemer?Majer ukazuje na distinkciju izmeu dve vrste licemera:

jedan je aristokrata i libertin,

drugi je klerikalista.

Don uanovo, uslovno reeno, licemerje, zapravo jeste drskost. Ono ispituje i prekorauje, zabave radi, granice ljudske tolerancije i gluposti. Ono prevazilazi kategorije morala...

Sa druge strane, uveni Molijerov licemer, Tartif, se strogo dri navedenih granica, kao i konvencionalnog morala i, na taj nain, vodei strogo rauna o sopstvenom ugledu, pribavlja za sebe korist.

Ponaanje licemera je uvek determinisano oekivanjima okoline, bez obzira na odnos koji on ima prema njoj. To je jasno izraeno kod Tartifa. Kad je Don uan u pitanju, ne moemo govoriti o determinizmu tog tipa; on je sutinski slobodan.

2. Protoegzistencijalista

Sloboda, karakteristina za don uana, ne potie iz aristokratskog porekla ovog heroja, ve je imanentna njegovom biu i obezbeena njegovom voljom.

Don uan je vrhunski obmanjiva, ali i mnogo vie od toga. Nije mu jedini, ak ni najvaniji cilj da obmane. To je samo sredstvo pomou kojeg neprestano dokazuje da nema granice pred kojom bi se morao zaustaviti dok je iv. On se ne plai da e biti otkriven, naprotiv, on izaziva.

Istina sadanjosti: On zna da postoji samo jedan ivot, tanije, da postoji samo jedan trenutak. Trenuci koji su proli, kao i oni koji tek treba da dou, sada ne postoje. To je jedina istina za Don uana. Nikakva ontoloka obezbeenost njega ne zanima. Da je zainteresovan za kontemplaciju, tvrdio bi da nikakvog vieg smisla ni nema, nema razreenja u venosti, jer nema ni venosti. Ipak, Don uan nije filozof. On je jedan obian zavodnik. Njega interesuje jedino ivot sam, njegovo obilje, prezasienost, ispunjenost svakog trenutka. Akcija je neophodna. Akcija je njegov modus vivendi, nain prevazilaenja apsurda, kojeg je sasvim sigurno svestan. On ne dela sa nekakvom promilju, vidimo kako konstantno improvizuje, kako mu osvojeni ciljevi nita ne znae, kako delanjem samo troi svoje ivotne anse. Upravo zbog toga on ne sme da se zaustavi, da ne bi sagledao svu duhovnu bedu sveta, da ne bi imao vremena. Ogroman je teret koji ateista mora da podnese, mada ga taj isti teret ini superiornim. On ne osea odgovornost ni prema kakvoj transcendenciji, ni prema sopstvenom staleu. Ni jedno ni drugo ga se ne tie, jer ivi u drugim relacijama.

Kada ga optuuju, on ne nalazi za shodno da se opravda. Odbacuje optubu, tanije, ignorie je, jer je odgovoran jedino pred sobom. Smatra da ne potpada pod jurisdikciju ni ljudskih ni boanskih normi. Ne poznaje poniavajui strah od kazne. Zato je slobodan i konstantno to dokazuje, nainom ivota. I mada za drutveni poredak nije zainteresovan samim svojim postojanjem ga ugroava, jer ga obesmiljuje. Sistem je doveden u pitanje postojanjem ovog junaka. Veliki broj pretnji je zato upuen buntovniku. Sukob je neminovan i zavodnik, isprovociran, igra svoju igru sve surovije. Izgovara ''postau licemer'', a to je implicitna optuba, jer do tog trenutka svi su licemeri, osim njega. Tada on poinje da se bori svesno i to tako to svoje optuitelje direktno izvrgava podsmehu. Tu tek vidimo sav glumaki potencijal ovog junaka. Don uan bi lako mogao da bude Tartif, cenjeni licemer umesto oholog autsajdera, ali ga to ne zanima. Kad bi se vezao za samo jednu ulogu (kada bi se za bilo ta vezao!) izgubio bi slobodu preobraavanja, a moemo li zamisliti Don uana koji sebi postavlja granice?

Ogroman potencijal u preobraavanju je Don uanovo orue na velikoj pozornici. Ipak, sutinski se on ne menja, ne kaje se, ne postaje bolji ovek. ''Neka bude ta bude, ali niko nee moi da kae da sam se pokajao zbog onoga to sam uinio'', rei su koje, na samom kraju drame, dok se maem bori protiv kamene statue, izgovara vitez ivota. Ovaj gest i ove rei nipoto ne znae da je Don uan poludeo od nepodnoljivog prisustva boije sile, one uopte nisu izraz ludila, nego su pre izraz njegovog ethosa. Ovde na izvestan, specifian nain moemo govoriti o tragikom ethosu. Usamljenik se aktivno bori za ivot u svetu u kojem je stranac. Dodue, on ni u jednom trenutku ne pati. Don uan nije tuan ili, bar, mi to ne vidimo zbog dramskog naela delanja-a-ne-pripovedanja. Mi vidimo samo podrugljiv osmeh koji, od prve do poslednje scene, ne naputa lice heroja.

3. Apologija

Kako shvatiti Don uanov gest prema bratu done Elvire? Zbunjuje ovo iznenadno plemenito postupanje jednog negatora morala. Vidimo ga kako, kao i uvek, u trenutku donosi odluku. Meutim, ova odluka se razlikuje od ostalih. Tanije, prvi put vidimo Don uana u ovakvoj situaciji. Vidimo da vrlinu, do koje je njemu ponajmanje stalo, poseduje u daleko veoj meri nego njegovi optuitelji. Bez razmiljanja i bez patetike, rizikujui sopstveni ivot, spasava potpuno nepoznatog oveka. Zato? Ne moe se navesti razlog, osim iracionalnog unutranjeg imperativa, istinske humanosti.

Ova epizoda je naizgled problematina, jer protivrei onome to Don uan vulgarno simbolizuje. Meutim, ovde nema nedoslednosti u oblikovanju karaktera. Motivacija ne samo da je prihvatljiva, nego je i od kljunog znaaja za dalje razumevanje drame. I ovaj postupak je u skladu sa junakovim moralom svoje simpatije i svoje antipatije (Kami) i sa trenutnim porivima. Bitni su trenutni porivi.

Nakon to doe do prepoznavanja, na junak daje jedno obeanje. Zatim govori o asti i mi, prvi put, vidimo da on zaista misli ono to govori. Sigurno je da se, ovog puta, ne radi o tipinoj donuanovskoj tiradi. On zaista namerava da ispuni zadatu re. Ili usudiu se da krenem jo korak dalje pretpostavimo da je ovaj junak skoro uvek iskren kada govori o svojim oseanjima i namerama, ali one ubrzo nestanu, on ih jednostavno zaboravi. an Ruse govori o Don uanovoj amneziji. Kae da se, od oveka koji ivi u sadanjosti i nema ni prolosti ni budunosti, ne moe oekivati da ispuni obeanje. On prihvata obavezu, ne shvatajui da bi neko kasnije mogao da zatrai od njega da poloi raun. Na svako spominjanje kasnijeg dogaaja, on odgovara: ima vremena. Kada taj trenutak doe, obaveza je ve deo zaboravljene prolosti.

On ne poseduje trajne strasti. Zbog toga trenutne uvek snano dolaze do izraaja. Ovaj junak je preplavljen oseanjem asti dok razgovara sa Don Karlosom. U tom trenutku mu se nita ne moe zameriti. Ima neega donkihotovskog u njegovom dranju, a dokle god sebe vidi kao astoljubivog viteza on to i jeste. U svakom sluaju, ovaj junak nije sutinski nepoten, samo je u konvencionalnom smislu, nerazuman. On nema svest o odgovornosti, vremenu, trajanju.

Kada ga ugledamo pod ovakvim svetlom, lako moemo poverovati da on voli svaku enu kojoj izjavi ljubav, voli je silno, makar samo u trenutko kada to izgovara. Ta ljubav je moda egocentrina, ali ni manje ni vie nego bilo koja druga. (Kami) Moe se rei i da Don uanov nediferencirani erotski instinkt nije znak muevnosti, da je to jedan nezreli, pubertetski instinkt, fiksiran na razvojnom putu opte apstrakcije enskog, a ne konkretne fiksacije na jednu, jedinu enu. Ako je tako, onda ovog junaka moemo smatrati detetom, ali nikako ne moemo rei da je podlac.

4. Deus ex machina / neuvena metafizika podvalaZadrimo se malo na poslednjoj sceni Molijerove drame. Pogoena gromom, zemlja se otvara i guta zlikovca, duhovnog bogalja i moralnu nulu, oveka koji ni u ta ne veruje i koji nepovratno upropauje jadne, mile, bezazlene deve, odvraa plemike keri od boga, ime kvari ugled, a i budet njihovih porodica, zatim puta sirote seljanice da veruju da e postati gospoe, te seje ljubomoru i kvari tako istu ljubav izmeu tetke i sestriine... kao da mu sve to nije dosta, ak ni mrtve ne potuje! Sve u svemu, svaki trenutak njegovog ivota bee posveen ruenju poretka i sramoenju sopstvene porodice, a time i itave aristokratije.

''Svi su zadovoljni'' (Zganarelove rei); prestupnik je eliminisan i pravda zadovoljena. Na sceni ostaje samo suto otelovljenje vrline, Zganarel, rob po staleu i po prirodi, bogom dani tuilac, sa punom burmuticom morala. Burmut ''oplemenjuje duu i poduava oveka potenju...izaziva asna oseanja i vrlinu'', sve u svemu, ''to je uivanje za asne ljude'', a Zganarel je izuzetno astan ovek i vrlo razborit, pa se, za razliku od svog gospodara, mudro uklanja od sukoba koji moe da izbegne, jer je mnogo bolje dozvoliti da strada blinji, nego se uputati u borbu neizvesnog ishoda. Njegova je savest mirna, to mu omoguuje da se neprestano zgraava nad ponaanjem naeg junaka. Kada, u V inu, Don uan izjavljuje da e se pomiriti sa svetom, prihvatiti moral mimikrije i postati licemeran, jer to je ''pomodan greh, a svi pomodni gresi vae kao vrlina'', to izlaganje vrea preiste ui njegovog sluge, te mu ovaj, nakon niza nesuvislih silogizama, prorie prokletstvo, jer je licemerstvo ''vrhunac bezbonitva''; tu je definiciju Zganarel tano nabubao. Prokletstvo se ispunjava, zalutali tragiki heroj zavrava traginom smru, na trenutak zaboravljamo da smo itali (gledali) komediju, a zatim se opet smejemo oveanstvu. Preoblaenje kao to u abama ine Dionis i njegov sluga, ovde to rade Don uan i Zganarel

Hybris (gr oholost, obest, prkos, nasilje) u starogrkoj etici prestupniki postupak kojim se ovaj suprotstavlja utvrenom, boanskom moralnom sistemu koji vlada svetom i ljudima, olienom u naelu nieg previe, iji uvari su bogovi. Ovaj prestup potie iz prekomernog ovekovog vlastoljublja, prevelike sigurnosti u sebe, pohlepe, poude ili neke druge strasti. Hybris (prestup) biva kanjen od strane Erinija, Eumenida i Nemeze, boginja osvete.

Prva dramska obrada mita o Don uanu je drama Tirsa de Moline Seviljski zavodnik. Glavni junak se ovde zove Burlador.

iv: Zganarel dri burmuticu i tvrdi da nita ne vredi koliko burmut on predstavlja uivanje, bistri um, oplemenjuje duu, poduava oveka potenju, ini oveka ljubaznim i radosnim...

Solipsizam 1.sebinost, egoizam 2.(fil) doktrina zasnovana na tezi da je individualno celokupna realnost, a da se sve to je izvan njega svodi na osete, opaaje i predstave; / subjektivni idealizam izveden do krajnjih zakljuaka: priznavanje sopstvene spoznaje jedinom realnou, negiranje postojanja spoljanjeg sveta

U prvoj sceni Zganarel za Don uana kae da on ne veruje ni u boga ni u sedmoglavu adaju.

up. Alzesta. U Mizantropu se to zadrava u ponaanju, u susretu subjekta sa svetom. Ovde to postaje supstancijalnije.

injenica da je Don uan vrlo mlad takoe junaku pribavlja naklonost...

Aristotel, Epikur, Aleksandar Veliki vane su konotacije ovih imena.

Neke interpretacije vide u Don uanu starijeg brata Markiza de Sada. Druge u njemu vide prototip romantiarskog satanskog heroja, oaravajueg ljubavnika i buntovnika...

Prokreacija stvaranje i raanje potomstva.

Mila: Moemo li da ivimo potpuno izvan konvencija, izvan nametnutih obrazaca ponaanja? Moemo li ignorisati drutvene imperative? Ponekad nas ,,ivot nagoni da ih prihvatimo iako smo svesni njihovog besmisla ili nasilja koje nad nama vre. Strah od nesigurnosti, od izgnanstva, od gubljenja okvira, od toga da emo biti neprihvaeni i svih drugih osujeenosti koje samoa sa sobom donosi...

Tradicionalan komini duet, par: junak i njegov lukavi, snalaljivi rob. Ovaj rob (Zganarel) nije poput antikih komikih robova potpuno je nesnalaljiv, sve vreme nesposoban da se opredeli, neprestano kuka nad svojim stanjem. Ovde je gospodar uzeo akciju u sebe. Ovde je Zganarel samo jedan glas, on ne dela.

On stvara dianoetiku (?) ... (misao koja se izraava kroz razgovor?) (??)

Sinegdoha podvrsta metonimije u kojoj se koriste koliinski odnosi: uzima se deo za celinu ili obrnuto, jednina za mnoinu, odreen broj umesto neodreene koliine i obrnuto. Na pr: Nemam ni dinara.

Iv: Eto ti ta je tumaenje pre 15 godina jedan profesor je ovu scenu opisivao kao ukazivanje na izvesnu seksualnu patologiju u Don uanu elju bude suze...

Ruse: Zganarel e u posmrtnom govoru koji stoji umesto epiloga rei: Uvreeno Nebo, pogaeni Zakoni imenujui dve norme koje je bludnik naizmenino gazio. & Treba primetiti da u ovim scenama Don uan biva preobraen u nemog sluaoca u drugim scenama obino on ima inicijativu... Ovo utanje je bremenito smislom on odbija, ne udostojavajui se ak ni da se upusti u raspravu, dvostruki moralizatorski iskaz. On smatra da ne potpada pod jurisdikciju ovih normi. Svojim utanjem on sam sebe iskljuuje iz sveta zakona, bez obzira da li je on ljudski ili boji. Nakon njihove posete Don uan kae: Brzo veeru, to bi se moglo prevesti kao: vratimo se najzad u stvarnost.

Paricid ubistvo roditelja

U Mizantropu: Drutvo je postalo centar i treba biti u skladu sa drutvom, a to je ono to Alsest izriito nee on nee da se prilagodi hipokriziji, koja je u stvari prilagoavanje drutvu. Ako ovek jednom ue u drutvo, on ne moe izai to je tragedija savremenog drutva.

Ovo je primer ONEOBIAVANJA pomeranja perspektive, take gledita, ime se problematizuje ono to se posmatra...

Tragedija po Molijeru prikazuje heroje, a komedija ljude.

Aretologija deo etike koji se bavi vrlinama.

Prvobitna Zapovednikova ki se zove Ana. Molijer izostavlja Anu i prizor Zapovednikove smrti. Don uan vie nije kanjen zbog svojih erotskih nedela, ve kao pubunjeni usamljenik obuzet bezmerjem. Anino odsustvo duboko menja lik glavnog junaka. Ipak, tu je Elvira! Ali zbog nedostatka Ane, ni Don uanov susret sa Statuom nije dovoljno motivisan!

Kip koji ubija svoga ubicu pripada antikoj tradiciji koju prenosi Aristotel u Poetici: ...Mitisov kip u Argu, koji je ubio krivca za Mitisovu smrt, tako to je pao na njega dok je ovaj prisustvovao jednoj sveanosti.

Tema nestalnosti sveta i duha automatski se vezuje za lik glumca nosioca uzastopnih uloga.

Ova re se pojavljuje tek sredinom 19. veka.

Ivana napad: 1.Don uanova ljubomora na zaljubljeni par 2.Pjeroova ljubav prema arloti kao kontrast Don uanovoj nesposobnosti da voli; 3.arlotin ulog vanost asti za nju

iv: U odbranu Zganarela: scena kada hoe da zatiti Pjeroa (II in)

PAGE 19