Dokument Svetske banke - The World Bank fileDokument Svetske banke SAMO ZA ZVANIČNU UPOTREBU...

Dokument Svetske banke

SAMO ZA ZVANIČNU UPOTREBU

Izveštaj br. 35262-XK

UDRUŽENJE ZA MEDJUNARODNI RAZVOJ

BELEŠKA O PRIVREMENOJ STRATEGIJI

ZA

KOSOVO

ZA PERIOD FG06-FG07

Mart 30, 2006 Zemaljska jedinica jugoistočne Evrope Region Evrope i centralne Azije

Ovaj dokument ima ograničenu distribuciju i može biti upotrebljen od strane primaoca samo u izvodjenju njegovih vaničnih dužnosti. Njegov sadržaj ne može biti objavljen bez odobrenja Svetske banke.

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Beleška o privremenoj strategiji za Kosovo ________________________________________________________________________

ii

Datum poslednje Strategije podrške tranziciji: 13. april 2004.

EKVIVALENTI VALUTA (Efektivni kurs od 6. februar 2006.)

FISKALNA GODINA

Januar 1P

stP – Decembar 31P

stP

SKRAĆENICE I AKRONIMI

ASP PZRRS DFID EAR EK PTPES EU DSI DPFP BDP HPD MSZJ UMR MFK MOR MMF BPS KBK KEK

Analitička i savetodavna pomoć Pomoć zajednici za rekonstrukciju, razvoj i stabilizaciju Odeljenje za medjunarodni razvoj (UK) Evropska agencija za rekonstrukciju Evropska komisija Projekat za tehničku pomoć energetskom sektoru Evropska unija Direktne strane investicije Donacija za podršku fiskalne politike Bruto domaći proizvod Direktorat za stambenu imovinu Medjunarodni sud za zločine u bivšoj Jugoslaviji Udruženje za medjunarodni razvoj Medjunarodna finansijska korporacija Medjunarodna organizacija za rad Medjunarodni monetarni fond Beleška o privremenoj strategiji Konsolidovani budžet Kosova Energetska korporacija Kosova

KFOR AMIG ORSP NATO NVO OEBS DTPUP PIS PSP MPS SPGS SPT UN UNMIK USAID PDV

Trupe za Kosovo (NATO) Agencija za multilateralne investicione garancije Okvir rada za srednjoročnu potrošnju Severno atlanski savez Nevladina organizacija Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju Donacija za tehičku pomoć kod upravljanja potrošnjom Privremene institucije samouprave Proces stabilizacije i pridurživanja Mehanizam za praćenje procesa stabilizacije i pridruživanja Specijalni predstavnik generalnog sekretara Strategija za podršku tranziciji Ujedinjene nacije Misija privremene administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu Agencija Sjedinjenih država za medjunarodni razvoj Porez na dodatu vrednost

Jedinica valute €1

US$1

= Euro = US$ 1.20 = € 0.83

Zamenik predsednika: Direktor u zemlji:

Vodja radnog tima: Glavni ekonomista:

Shigeo Katsu Orsalia Kalantzopoulos Kanthan Shankar Ardo Hansson


iii

SADRŽAJ

TUIZVRŠNI SAŽETAKUT........................................................................................................................... iv TUI. UVODUT.................................................................................................................................................1 TUII. POLITIČKI, EKONOMSKI I DRUŠTVENI KONTEKSTUT .............................................................1

TUA. Političko okruženjeUT ......................................................................................................................1 TUB. Ekonomsko okruženjeUT ..................................................................................................................3 TUC. Socio-ekonomsko OkruženjeUT .......................................................................................................6 TUD. Pitanje UpravljanjaUT.......................................................................................................................7

TUIII. KLJUČNI RAZVOJNI IZAZOVI KOSOVA UT .................................................................................8 TUA. Razvijanje novih izvora rastaUT .......................................................................................................8 TUB. Unapredjivanje kvaliteta rastaUT ....................................................................................................10 TUC. Očuvanje fiskalne i spoljne održivostiUT .......................................................................................11

TUIV. PROGRES U PRETHODNIM PROGRAMIMA I NAUČENE LEKCIJE UT ..................................13 TUA. Podrška grupe Svetske banke od 1999.UT......................................................................................13 TUB. Trenutni portfolioUT .......................................................................................................................13 TUC. Ostala donatorska podrškaUT .........................................................................................................14 TUD. Partnerstva UT..................................................................................................................................15 TUE. Naučene lekcijeUT ..........................................................................................................................16

TUV. STRATEGIJA SVETSKE BANKE ZA POMOĆUT ..........................................................................17 TUA. Stub 1 – Razvijanje novih izvora i većeg kvaliteta ekonomskog rastaUT ......................................18 TUB. Stub 2 – Osiguravanje makroekonomske stabilnosti preko ispravne fiskalne politike i upravljanja javnim finansijama UT........................................................................................................20 TUC. RiziciUT ..........................................................................................................................................22

TUTabela 1: Glavni ekonomski indikatori, 2002-2006UT ...................................................................... 4 TUTabela 2: Program predložene donacije za Kosovo (Jul 2005 – Jun 2007)UT................................. 21 TUOkvir 1: Podrška donatora i kosovskih vlasti sektoru energetike od 1999.UT................................. 16 TUDodatak 1: Matrica rezultata Beleške o privremenoj strategijiUT ................................................... 25 TUDodatak 2: Status Kosova i proces StandardaUT ............................................................................. 27 TUDodatak 3: Integracije sa Evropskom unijom i Kosovo UT .............................................................. 29 TUDodatak 4: Trenutna i očekivana donatorska pomoć za Kosovo po sektoruUT ............................... 31 TUDodatak 5 - Kosovo: Donacije trenutno pod implementacijom/Nedavni analitički radUT.............. 32 TUPrilog 1: PregledUT .......................................................................................................................... 33 TUPrilog 2: Izabrani indikatori izvodjenja bančinog portfolia i upravljanjeUT..................................... 34 TUPrilog 3: Sažetak nepozajmljenih uslugaUT ...................................................................................... 35 TUPrilog 4: Operacije portfolio (MBRR/UMR i donacije)UT ............................................................... 36


iv

IZVRŠNI SAŽETAK (i) Kosovo sa početkom razgovora o rešavanju konačnog političkog statusa ulazi u odlučujuću fazu svoje istorijie. Ovo se dešava kada domaće vladine institucije preuzimaju sve više odgovornosti od Ujedinjenih nacija i kada se zemlje iz regiona Zapadnog Balkana integrišu u Evropsku zajednicu. U svetlu ovih okolnosti, Kosovo nastavlja da se kreće od post-konfliktnog okruženja ka razvoju, stvarajući nove izazove. Značajni rekonstrukcioni napori koji su usledili odmah nakon konflikta 1999. imali su povratni efekat u ekonomskoj aktivnosti i značajno unapredjenje u fizičkoj infrastrukturi. Ipak, nedavno donatorska sredstva su se smanjila, oslabio je ekonomski rast i fiskalna pozicija se pogoršala. Zajedno sa ovim, siromaštvo je rasprostranjeno, obuhvatajući 37 procenata stanovništva, nezaposlenost je procenjena na nekih 40 procenata, a na javno zdravlje je štetno delovalo zagadjenje životne okoline i kontaminacija. Takodje postoje šireći problemi upravljanja. (ii) Postoji potreba za stvaranje novih izvora za ekonomski rast na Kosovu, osiguravajući povezana unapredjenja životne okoline i društva. Sektor energetike i rudarstva su identifikovani kao ključni za budući rast: obilne naslage minerala (posebno lignita) stvaraju potencijal za Kosovo za privlačenje strateških stranih investitora za izvor energije u regionu i snabdevanje domaćih potreba. Razvijanje ovog potencijala osiguraće Kosovu: (i) značajni dugoročni izvor prihoda za plaćanje prioritetnih razvojin programa i veoma potrebnih socijalnih usluga; (ii) priliku da pojača trgovinske veze sa jugoistočnom Evropom; i (iii) veću stabilnost i predvidivost u snabdevanju energijom. Ovo vodi višestrukim efektima investiranja u izgledima za posao i doprinosima za povećanje životnog standarda. Postoji potreba osiguravanja da se ovakve investicije dese na ekološki, društveno i fiskalno odgovoran način i u trensparentnom, dobro komunikacijskom maniru. Kosovske vlasti su tražile od Banke da nadgradi seriju od tri prethodna projekta tehničke pomoći u energetskom sektoru, kao podršku ovim ciljevima. Dva projekta – Razvojni projekat za dobijanje energije iz lignita, od 8.5 miliona američkih dolara i Projekat za čišćenje i regeneraciju zemljišta od 5.5 miliona američkih dolara - će se usmeriti na ove ciljeve. (iii) Zajedno sa unapredjivanjem održivog i kvalitetnijeg ekonomskog rasta, postoji potreba da Kosovo osigura makroekonomsku stabilnost, kroz ispravnu fiskalnu politiku i javno finansijsko upravljanje. Iznenadni zaokret lu fiskalnoj politici 2004., koji je povećap budžetski deficit na neodržive nivoe (5.4 procenata BDP-a). iziskuje da bude preokrenut kroz koncentrisane napore u toku nekoliko godina. Kosovske ograničene fiskalno – finansijske opcije i budući pritisci za novu potrošnju (uključujući onu povezanu sa rešavanjem njegovog političkog statusa), povećavaju potrebu za fiskalnim prilagodjavanjem. Dugoročno, postoji potreba za stvaranjem novih izvora fiskalnih i izvoznih prihoda. Ipak, kratkoročno, fiskalno prilagodjavanje primarno će morati doći od daljnje racionalizacije i boljeg planiranja javne potrošnje. Sa preko 5 miliona američkih dolara Donacije za podršku fiskalne politike, zahtevanih od strane kosovskih zvaničnika, Banka će podržati napore za fiskalno prilagodjavanje, uključujući pomoć za unapredjenje upavljanja javnim troškovima i osiguravanje da su odgovarajuća sredstva dodeljena prioritetima za smanjenje siromaštva.


v

(iv) Očekuje se da se BPS program nastavi do kraja FG07 ili do promene u statusu Kosova. Tada u zavisnosti od statusa i jasnosti odnosa izmedju posle statusnog Kosova i grupe Svetske banke, biće pripremljena nova strategija za pomoć Kosovu.


1

MEMORANDUM PREDSEDNIKA

UDRUŽENJA ZA MEDJUNARODNI RAZVOJ ZA IZVRŠNE DIREKTORE

O BELEŠCI PRIVREMENE STRATEGIJE ZA KOSOVO TP

1PT

I. UVOD 1. Kosovo je u kritičnom položaju. Ova Beleška o privremenoj strategiji (BPS) je uradjena u svetlu pregovora o budućem političkom statusu Kosova, koji su započeli u februaru 2006., šest i po godina nakon okončanja konfilikta. Od FG2000, Svetska banka je odobrila 22 donacije za Kosovo, od ukupno 95 miliona američkih dolara. Predložena strategija, koja bi bila finansirana od UMR donacije, dodeljene od strane SDR u iznosu od 13.3 milona (približno 19 miliona američkih dolara, po trenutnom kursu) i dalje će pojačavati promenu od posle konfiliktne rekonstrukcije ka dugoročnom ekonomskom razvoju iniciranim Strategijom podrške tranziciji iz aprila 2004. (Izveštaj 28006-KOS). Datim, ograničenim sredstvima UMR-a za donacije, dostupnim za Kosovo, radije nego podržavanje malih investicija u više sektora, BPS predlaže strateški i visoko usmereni program podrške, fokusirajući se na: (i) uspostavljanje osnova za održivi razvoj kosovskih visoko kvalitetnih rezervi lignita i kapaciteta za proizvodnju energije; (ii) postizanje povezanih ekoloških i društvenih unapredjenja; i (iii) podržavanje fiskalno odgovornog i transparentnog upravljanja kosovskim javnim finansijama. Ova strategija je razvijena u saradnje sa Evropskom komisijom (EK) i ostalim donatorima. MFK i AMIG su takodje pomogli dajući informacije za strategiju iz perspektive privatnog sektora i trebali bi je uravnotežiti kao pomoć investicijama u privatnom sektoru u odgovarajuće vreme. Ova BPS pokriva period od jula 2005 – juna 2007.

II. POLITIČKI, EKONOMSKI I DRUŠTVENI KONTEKST

UA. Političko okruženje 2. Razgovori o rešavanju budućeg političkog statusa Kosova su u toku, vodjeni od strane specijalnog izaslanika UN-a Martti Ahtisaari-ja. U okrobru 2005. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) objavio je započinjanje pregovora o budućem političkom statusu Kosova. Objavljivanje je praćeno pregledom progresa učinjenog od strane lokalnih vlasti ka ipunjavanju osam, prihvaćenih od strane Saveta bezbednosti UN, “Standarda za Kosovo” (vidi Dodatak 2). Ovi Standardi su stvoreni za podršku razvoju jakog, multietničKog, uključivog, zasonvanog na pravima, društvu na Kosovu. Ovi razgovori o statusu su počeli u februaru 2006.

TP

1PTKosovo je trenutno pod upravom Misije privremene administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu

(UNMIK) pod uslovima Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN (1999).


2

3. Kontakt grupa koja prati i nadgleda medjunarodnu politiku na Kosovu, ustanovila je vodeće principe za razgovore o konačnom statusu. Kontakt grupa sastavljena od SAD, UK, Francuske, Italije, Nemačke i Rusije sa učešćem EU, naglasila je deset principa za pospešivanje razgovora o političkom statusu, od kojih tri naglašavaju da: (i) se Kosovo ne bi trebalo vratiti na situaciju pre 1999.; (ii) ne bi trebalo da bude promena sadašnje teritorije Kosova; i (iii) ne bi trebalo da bude nikakvog ujedinjavanja Kosova sa drugim državama ili bilo kojim delom druge države. Od razgovora se takodje očekuje da pojačaju potrebu za nastavkom planiranog rasporeda primenjivanja Standara. 31 januara 2006. Kontakt grupa se sastala u Londonu i objavila svoju nameru da se reši pitanje statusa do kraja 2006. 4. U poslednjih 18 meseci, na Kosovu su održani izbori i uspešno je prebrodjeno nekoliko domaćih političkih izazova. Uslovi su ostali relativno mirni od izbijanja medjuetničkog nasilja u martu 2004. Ipak, tenzije ostaju visoke i sporadično nasilje se nastavlja. Parlamentarni izbori održani u oktobru 2004. su odredjeni od strane Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) da budu fer i slobodni, ali su bili uveliko bojkotovani od strane kosovskih Srba, koji trenutno čine procenjenih 5 procenata stanovništva Kosova, što je pad sa oko 10 procenata iz 1999. Sveukupno, izlaznost birača bila je relativno niska od 49.5 procenata. Dok je trenutno lider kosovskih Srba, ministar za povratak, zajednica kosovskih Srba ostaje podeljena na to da li da ili da ne učestvuje u Privremenim institucijama samouprave (PIS). Kosovo je ostalo mirno i vladine institucije su nastavile normalno sa radom, nakon ostavke bivšeg premijera Ramush Haradinaj-a u martu 2005, praćeno optužbom Medjunarodnog suda za zločine u bivšoj Jugoslaviji (MSZJ). Sporadični činovi nasilja su se nastavili na Kosovu – mada se ponegde čini da su rezultat ličnog i medjuklanovskog rivalstva, pre nego etničke tenzije. Kosovski predsednik Ibrahim Rugova, koji je imao centralnu ulogu kao šef pregovora o političkom statusu Kosova, umro je u januaru 2006., od posledica duge bolesti. Njegova smrt se desila u posebno osetljivom vremenu i vodila je ka povećanju neodredjenosti na domaćoj političkoj sceni. Novi predsednik, gosp. Fatmir Sejdiu, izabran je od strane Parlamenta i preuzeo je vodjenje kosovskog tima za pregovore o statusu. 5. Van razgovora o statusu, progres ka samoupravi i prenošenju odgovornosti sa UNMIK-a na PIS se nastavio. Od početka 2005., uspostavljenjo je pet novih ministarstava (Ministarstvo za povratak i zajednice, energetike i rudarstva, lokalne uprave, pravosudja i unutrašnjih poslova). Mada prema Ustavnom okviru rada Specijalni predstavnik generalnog sekretara (SPGS) ostaje vrhovni pravni autoritet, svi zakoni koji su prošli kroz Skupštinu Kosova moraju biti promulgirani od strane SPGS, u praksi sada PIS ima odgovornosti u mnogim oblastima. Ovo uključuje: (i) ekonomsku politiku (uključujući poreze) i politiku u poljoprivredi, energetici i rudarstvu; (ii) davanje javnih usluga (uključujući zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu); i (iii) regulativu (uključujući zakone o radu, ekološku i biznis regulativu). Policija i sudstvo, zaštita manjina, carina, nadzor bankarstva i privatizacioni proces ostaju u nadležnosti Misije privremene administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK). Kapacitet PIS-a da preuzme sve odgovornosti ostaje ključni izazov.


3

6. Dugoročno, Kosovo pokušava produbiti svoju integraciju sa EU. Glavni mehanizam za bližu integraciju sa Evropskom unijom (EU) za zapadni Balkan je Proces stabilizacije i pridurživanja (PSP). Ipak, za dati nerešen status Kosova, Evropska komisija je predstavila odvojeni kolosek za Kosvo – PSP mehanizam za praćenje (MPS). EK je takodje objavila svoj godišnji izvećtaj o progresu na Kosovu i tabelirala i ažurirala Evropsko prartnerstvo za Srbiju i Crnu Goru (SCG) uključujući Kosovo. Ovo zahteva razvijanje plana u cilju procenjivanja standarda i kriterijuma koji su u osnovi Kopenhagenskog saveta iz 1993. (vidi Dodatak 3).

UB. Ekonomsko okruženje 7. Odmah nakon konflikta 1999, kosovska ekonomija rapidno je napredovala, dok je inflacija stabilizovana. U toku 1990-tih, kosovska ekonomija je prošla kroz značajan ekonomski pad, prvo usled masovnog dezinvestiranja i zanemarenosti; i drugo usled remećenja i uništenja infrastrukture i produktivnog kapaciteta prouzorkovanog konfliktom u 1999. Ipak, kombinovani rezultati masivnih donatorskih rekonstrukcionih napora, transfera prihoda od medjunarodnog prisustva (uglavnom kroz UNMIK i KFOR) i novcem poslatim iz dijaspore, rezultovali su u rapidnom povećanju BDP-a, čiji je rast procenjen za 21 procenata u 2001. Dostupnost spoljnom finansiranju, kombinovano sa usvajanjem eura, podržali su faznu redukciju inflacije od 12 procenata u 2001 do oko 1 procenat u 2003. 8. Po početnom naglom rastu usledio je oštar pad u stopama rasta do anemičnih nivoa, koji su se zadržali do danas. Procenjen je stvarni pad u BDP za 0,1 procenat i 0,5 procenata u 2002 i 2003 respektivno.TP

2PT U 2004. povećanje aktivnosti u

privatnom sektoru kombinovano sa glavnom fiskalnom ekspanzijom proizvelo je skok rasta, sa stvarnim povećanjem BDP-a od nekih 2 procenata. Do 2005, rast se ponovo zaustavio, sa procenjenim padom BDP-a za 1,5 procenata. Paralelno, nivoi cena su uopšteno stabilizovani sa zabeleženim potrošačkim cenama od strane Statističke kancelarije Kosova, koje čak padaju za 1,1 procenat iz godine u godinu, u junu 2005. 9. Inertan ekonomski uspeh i deflatorni pritisci rezultat su tri glavna faktora. Prvi i verovatno najvažniji, zvanični priliv je opao sa svojih početnih izvanrednih nivoa. Od 2000, kada su donatori posvetili više od 1 milijarde eura godišnje, potrošnja donatora pala je za oko 73 procenta. Sredstva donacija smanjila su se za 40 procenata izmedju 2003 i 2004. Opadanje priliva takodje je učinilo da se održe čvrsti monetarni uslovi. 10. Drugo, izvodjenje rasta bilo je sputano uskim grlom infrastrukture, posebno nepouzdanim snabdevanjem energijom. Kosovo nastavlja da pati od redovnih prekida električne energije, sa prosečnim prekidima od 4 sata dnevno u 2005, nasuprot 6 sati dnevno u 2002. Ispitivane kompanije na Kosovu tačnije su izvestile da je nepouzdano

TP

2PT Procenjeni su samo nacionalni podaci i oni su bili predmet revizije zasnovane na poboljšanim početnim

podacima i metodološkim promenama. Najskorija revizija tretira UNMIK aktivnosti kao domaće, radije nego medjunarodne, što vodi višim procenjenim nivoima BDP i nižim novijim stopama rasta obzirom da se UNMIK prisustvo na Kosovu smanjuje.


4

snabdevanje električnom energijom glavna barijera njihovim operacijama, što vodi prosečnom gubitku od oko 5 procenata od prodaje (isključujući cenu za kupovinu i rad agregata). Energetska korporacija Kosova (KEK) – vertikalno integrisana komunalna služba koja rukovodi rudnicima lignita, proizvodnjom energije, prenošenjem i distribucijom – tehnički je nesloventna, zaviseći od javnih prihoda i donatorske pomoći, ne samo za rehabilitaciju sredstava, već takodje i za svoje potrebe održavanja i za plaćanje uvoza energijeTP

3PT. Sada KEK gubi oko 21 procenat svoje ukupne proizvedene

energije kroz tehničke gubitke. Finansijska pozicija KEK-a takodje je značajno oštećena malom naplatom i niskom stopama sakupljanja gotovog novca. U 2004. naplaćeno je samo 62 procenta električne energije od čega je sakupljanje gotovog novca bilo samo 63 procenata. Pred kraj 2005. ustanovljena je zajednička UNMIK – PIS operativna grupa, uključujući predstavništvo policije u sudstva, koje će koordinisati podršku KEK-u u naplati i naporima sakupljanja gotovog novac. Početni rezultati bili su pozitivni.

Tabela 1: Glavni ekonomski indikatori, 2002-2006

11. Treće, nekompletna reforma programa rada i neodredjenosti, povezane sa nerešenim političkim statusom, sputali su redakciju u snabdevanju. Izvršene reforme donele su nekoliko unapredjenja, uključujući liberalni trgovinski režim, jednostavnu regulativu tržišta rada i uveliko privatizovan sektor bankarstva. Ipak, zaostalo je nekoliko važnih reformi. Glavno ograničenje biznisu je institucionalna slabost, reprezentovana

TP

3PT KEK je javno preduzeće koje je pod rezervisanom uparvom UNMIK-a i upravljano preko kosovske

povereničke agencije.

2002e 2003e 2004e 2005e 2006pNacionalni podaci Stvarni rast BDP-a -0.1 -0.5 2.0 -1.5 2.0BDP po glavi stanovnika (u Eurima)

1 1306 1292 1294 1243 1244Investicije (% BDP) 23.7 22.9 26.3 28.2 28.9Bruato domaća ušteda (% BDP) -7.1 -5.7 -4.2 -8.3 -5.3

Opšti budžet vlade/ 2

Sveukupna razlika (miliona Euroa) 98 47 -138 -67 -77/3

Sveukupna razlika (% BDP) 4.0 1.9 -5.4 -2.9 -3.0

Spoljni podaci Trenutna razlika u podacima (% GDP)/

4-32.8 -26.6 -26.3 -31.5 -29.2

Strana pomoć (miliona Euroa) 887 688 570 553 546Poslat novac radnicima (miliona Euroa) 341 341 341 345 347

Cene CPI Inflacija 3.6 1.2 -1.5 -2.1 -1.8Beleške: e = procena, p = projekcija. 1/ Uključuje metodološku promenu koja tretira UNMIK kao domaću, pre nego medjunarodnu organizaciju, što vodi padu BDP-a obzirom da opada prisustvo UNMIK-a. 2/ Isključuje donatorima odredjene donacije i UNMIK vanbudžetsku i donatorsku potrošnju. 3/ Iz ORSP. 4/ Pre donacija. Izvor: Procene osoblja Svetske banke i MMF-a.


5

regulativnom nepredvidivošću i slabim imavinskim pravimaTP

4PT. Direktorat za stambenu

imovinu (HPD) potvrdio je skoro sve stambene zahteve, ali njegov mandat nije proširen na komercijalnu i poljoprivrednu imovinu, gde ostaje više od 10,000 nerešenih slučajeva. Neregistrovanje stanova uveliko šteti razvoju hipotekarnih aktivnosti i uopštenije finansijskom sektoru.TP

5PT U isto vreme, priliv direktnih stranih investicija (DSI) bio je

veoma nizak.TP

6PT Odlaganja u privatizaciji, nerešen politički status i salba infrastruktura, sve

su to barijere stranim investitorima, mada se proces privatizacije značajno podigao od jula 2004. sa nedavno lansiranim dvanaestim talasom privatizacije. Prema tome, do sada proces je doneo nekih 150 milionaTP

7PT dobiti.

12. Paralelno, Kosovo je postiglo početne uspehe u fiskalnoj politici. Odmah nakon konflikta, kosovski javni troškovi bili su uveliko finansirani od strane donatora. Medjutim, uspešne reforme poreske politike i administracije brzo su stvorile značajan domaći prihod, koji se uvećao pet puta od 2000. do 2004. Ovo je omogućilo da Kosovo postigne značajno povećanje u budžetskoj potrošnji, čak i u momentu opadanja donatorskog finansiranja. Do 2003. oprezna predvidjanja prihoda, kombinovana sa niskim kapacitetom novih institucija javnog sektora, za proširenje potrošnje (posebno na nkapitalne stvari) stvorila su fiskalne viškove. Kao rezultat vlada je akumulirala značajni bilans vladinog gotovog novca koji je dostigao 306 miliona eura do kraja 2003. 13. Medjutim, oštro pogoršanje u fiskalnim rezultatima u 2004. stvorilo je nove izvore nesigurnosti i rizika. Dok su se uopšteno prihodi stabilizovali potrošnja kontinuirano raste. Posebno veliko povećanje zabeleženo je u kapitalnoj potrošnji koja je skoro duplirana kao procenat BDP-a izmedju 2003 i 2004 i u potrošnji na dnevnice i plate, koja se povećala za skoro 20 procenata u stvarnim uslovima od 2003 do 2004. Rezultat je bio masivni fiskalni deficit od 5,4 procenata od BDP. Dok su korektivne akcije preduzete u 2005. donele neka poboljšanja (deficit Konsolidovanog budžeta Kosova (KBK) u 2005 srezan je na 67 miliona eurta ili 2,9 procenta BDP). Ovakav deficit nastavlja da iscrpljuje rezerve vladinog gotovog novca, koje su pale na oko 105 miliona eura do kraja 2005. 14. Poslednjih godina Kosovo takodje ima veliki spoljni debalans, dok donatorska pomoć opada. Mada izvoz rapidno raste, da bi dostigao 56,5 miliona eura u 2004, on još uvek čini mali procenat BDP-a. U 2004. zabeleženi trgovinski deficit bio je masivnih 41 procenata od BDP. Ovaj deficit uveliko je bio finansiran od donacija i poslatog novca. Donacije su pale sa 37 procenta BDP u 2002 na 23 procenta BDP u 2004. Poslat novac je procenjen na oko 15 procenata BDP, jedan od najvećih nivoa u svetu. Obzirom da se uticaj medjunarodne zajednice na ekonomiju smanjuje, kao i na uvoz i izvoz (ili lokalnu prodaju pripadnicima medjunarodne zajednice) ostavljajući minimalni ukupni uticaj na sveukupno zahtevano finansiranje ali potpomažući deflatorne trendove. TP

4PT Ovo je usled evoluiranja pravnog kruženja sa prenošenjem odgovornosti sa UNMIK-a na PIS i opštine.

TP

5PT Dok su učinjena značajna unapredjenja u pravnom okviru rada i institucionalnoj infrastrukturi za

rekonstrukciju imovinskih prava, rad na terenu ograničen je tehničkim pitanjima, posebno u vezi sa komercijalnom I poljoprivrednom imovinom. TP

6PT Jedna procena (RIINVEST) smešta priliv DSI izmedju 1999. i 2000. na manje od 30 miliona eura.

TP

7PT Dobiti su smeštene kao deposit za poravnanje budućih zahteva za društvena preduzeća i nisu trenutni

izvor finansiranja.


6

UC. Socio-ekonomsko Okruženje 15. Siromačtvo je rasprostranjeno ali relativno plitko. BDP po glavi stanovnika kosova za 2004 bio je 1,292 eura, čto je jedan od najnižih u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi. Procena siromačtva iz 2005 od strane Svetske banke dala je zaključak da je 37 procenata stanovništva klasifikovano kao “siromašno”, koje živi sa manje od 1,42 eura dnevno. Petnaest procenata su ispod ekstremne (prehrambene) granice siromaštva od 0,93 eura dnevno. Medjutim, veličina jaza siromaštva (11,4 procenata) i indeksa siromaštva (4,9 procenata) ukazuju da je siromaštvo relativno plitko. 16. Profil siromaštva sugeriše da bi opšta strategija za rast za podizanje prosečnih primanja kombinovana sa programom socijalne pomoći usmerenim na one u ekstremnom siromaštvu bila najodgovarajuća strategija za smaniivanje siromaštva. Deca, stariji, domaćinstva sa ženom kao glavom porodice, hendikepirani, nezaposleni, zaposleni sa nesigurnim radnim mestom, stanovnici sekundarnih gradova i nesrpske manjine (kao što su Romi i slovenski muslimani) su grupe u najvećem riziku od siromaštva prouzrokovanog nedostatkom prihoda. Nepostojanje radnih mesta je posebno važan uzrok siromačtva prouzrokovanog nedostatkom prihoda, obzirom da je rad obično jedino vredno sredstvo siromašnih. Skoro 40 procenata kosovske radne snage je bez posla, dok je nezaposlenost čak i viša medju ženama i ljudima ispod 24 godine (mladi ljudi čine preko polovine stanovništva Kosova).TP

8PT Značajan udeo oporavka Kosovske

ekonomije vodjen je neformalnim zaposlenjem u privatnom sektoru, posebno u sektoru usluga. 17. Bezbednost i osposobljavanje svih gradjana, uključujući manjine, ključni je izazov za Kosovo. Postojao je neki pozitivan razvoj u osposobljavanju gradjana, kao što je uspostavljanje pravnog okvira rada koji unapredjuje demokratiju i vladavinu zakona. Medjutim, konsultacije sa gradjanima o mnogim odlukama koje utiču na njihove živote ostaje nerazvijeno, uključujući pitanja raseljavanja. Osposobljavanje je posebno problematično za sve manjine, Aškalije, Bošnjake i Gorance i posebno Rome. Ostaje mali stepen integracija izmedju zajednica kosovskih Albanaca i kosovskih Srba. 18. Rezultati obrazovanja i zdravstva su slabi ali postoje znaci poboljšanja. Polovina odraslog stanovništva ima završenu samo osnovnu školu i 6 procenata je nepismeno. Medjutim stopa upisa u osnovnu školu bila je 95,4 procenata u 2003 i nepismenost medju decom i omladinom manja je od 0,5 procenta. Kvalitet obrazovanja ostaje zabrinjavajući sa nedovoljno prostora i učionica i velikim brojem nekvalifikovanog nastavnog osoblja. Analize posle konfliktne situacije ukazuju da je obrazovanje bitan element u prevenciji budućih konflikata i u pomaganju društvene i ekonomske rekonstrukcije. Stope smrtnosti novorodjenčadi su najveće u regionu a neadekvatna ishrana je problem. Tuberkuloza i hendikep glavni su problemi. Postoji potencijalni rizik

TP

8PT Zvanične statistike tvrde da je 50 procenata kosovske radne snage nezaposleno, dok po definiciji

nedostatka posla Medjunarodne organizacije za rad ono je oko 45 procenata. Ipak, postoji velika neformalna ekonomija i poljoprivredno zaposlenje koje je sezonsko. Uzimajući u razmatranje ova dva faktora, procene Svetske banke kazuju da je stopa nezaposlenosti još uvek značajnih 38 procenata (Studija Svetske banke o tržištu rada (2003), MMF Gearing politike na rastu i razvoju (2005)).


7

od rapidnog širenja HIV/AIDS, sa velikim procentom mladjeg stanovništva i niskim nivoom znanja o činu sigurnog seksa. Osim toga rizik od nedavnog širenja pričjeg gripa (PG) u regionu ne bi trebalo proceniti. 19. Zagadjenje životne okoline i kontaminacija predstavljaju ozbiljan rizik javnom zdravlju. Ekološki najosetljivija mesta su u sektorima rudarstva i proizvodnje energije. Konatminacija zemljišta i prehrambenih namirnica teškim metalima je visoka. Kontaminacija olovom je ozbiljan problem, posebno na severnom Kosovu, ekološki “opasno mesto” gde je emisija olova 15 puta veća od proseka u EU. Vazdušno zagadjenje posebno prašinom stvorenom od starih postrojenja za proizvodnju energije je problematično. Otpadne vode iz rudarskih procesa proizvodnje energije zagadjene su u velikom procentu zagadjivačima štetnim za ljude i ekosisteme. Dodatno, prilično velike površine za odlaganje pepela zauzimaju približno 150 hektara poljoprivrednog zemljišta. Visoka izloženost zdravstvenom rizicima je uglavnom usled dva faktora: (i) zastarela rudarska praksa i industrijska infrastruktura koja ignoriše ekološke uticaje; i (ii) slabi sistemi za upravljanje životnom okolinom.

UD. Pitanje Upravljanja 20. Korupcija ostaje zabrinjavajuća na Kosovu. UN revizija Standarda identifikuje korupciju kao “široko rasprostranjeni fenomen gde su napori za procenjivanje njegovog opsega od strane medjunarodne policije, tužioca i obaveštajaca ostali neuspešni usled klanovske solidarnosri, kmoda ćutanja, jezičkih problema i neiskusnih lokalnih institucija za primenu zakona”. Istraživanje Svetske banke kosovskih preduzeća pokazalo je da 35 procenata ispitanih firmi smatra korupciju kao ozbiljnu prepreku za obavljanje biznisa. Bančino istraživanje klijenata 2006. identifikovalo je vladinu efikasnost, upravljanje i nadzornu korupciju kao neke od ključnih razvojnih prioriteta na Kosovu. 21. Kosovo je imalo neki početni progres u borbi protiv korupcije. Sa donatorskom podrškom PIS je napravio nacrt anti-korupcijske strategije. Zakon o suzbijanju korupcije donešen je u maju 2005. Zakon predvidja nekoliko mera protiv korupcije, uključujući stvaranje nezavisne Anti-Korupcijske agencije zadužene za primenjivanje nekoliko delova zakona. Nedavno donešeni Zakon o Dostupnosti zvaničnih dokumenata je sledeći važan doprionos ka povećanju transparentnosti i odgovornosti na Kosovu. Medjutim, Anti-Korupcijska Agencija još uvek nije operacionalna i zvaničnici se suočavaju sa velikim izazovima u održavanju njihove posvećenosti borbi protiv korupcije i primenjivanju pomenute zakonske regulative. 22. Nedavne reforme u upravljanju javnom potrošnjom takodje čine osnovu za unapredjenje tgransparentnosti, ali još dosta toga je ostalo da se uradi. Pravni okvir rada za javno finansijsko upravljanje reflektuje dobru medjunarodnu praksu, ali se sada revidira radi boljeg uklapanja u realnost kosovske administarcije. Kancelarija Generalnog revizora ustanovljena je 2003. i zaposlila je i obučila revizore, ali potreban je dalji rad da bi se osiguralo da su ove revizije blagovremene i dostupne javnosti. Sa ograničenim kapacitetima Kancelarije, sklopljen je ugovor sa holandskim sudom za reviziju da izvrši kontrolu vladinih izveštaja. Procedure nabavke su unapredjene, ali se ipak moraju


8

preduzeti značajni koraci. Ovo uključuje otvaranje tendera kao glavne procedure za dodeljivanje javnih ugovora i nametanja kontrole nad upotrebom drugih, manje konkurentnih procedura. Pripremljen je dopunjeni zakon o nabavci i nalazi se na revidiranju. 23. Pozitivno, mediji i civilno društvo su pojačano aktivni u unapredjivanju odgovornosti. Mediji nisu kontrolisani od strane Države i učinili su značajan napredak ka sveobuhvatnom i odgovornom novinarstvu. Objavljen je Zakon o Komisiji za Nezavisne Medije i uspostavljanje Saveta ove Komisije je u progresu. Stotine NVO radi na Kosovu, mnoge uz pomoć medjunarodnih organizacija. Ove NVO blisko prate rad opština, učestvujući na sastancima skupština, revidiraju zvaničnu dokumentaciju i osiguravaju da se informacije učine javnim i da su birački zahtevi objavljeni.

III. HKLJUČNI H RAZVOJNI IZAZOVI KOSOVA 24. Prevazilaženje gore opisanih, ekonomskih i socijanih izazova – opadanje donatorskih sredstava, slab ekonomski rast, krhka fiskalna pozicija, rašireno siromaštvo, zagadjenje okoline i kontaminacija i prožimajući problemi upravljanja – kritižni su za razvoj Kosova. Postoji jasna potreba za razvojem novih izvora ekonomskog rasta za Kosovo i za osiguravanjem makroekonomske stabilnosti, posebno fiskalne i spoljne održivosti. 25. Institucionalni kapacitet u okviru PIS je ograničen i predstavljaće prepreku za peformu politike i implementaciju projekta. Sa prenosom dodatnih odgovornosti sa UNMIK-a kapacitet može biti napregnut i može postojati rizik od zaostajanja u primenjivanju politike. Banka podržava inicijative izgradnje kapaciteta u ključnim ministarstvima u trenutnoj BPS i tekućim projektima, ali nastavlja sa potreba za koordinisanom i fokusiranom podrškom od ostalih donatorskih agencija.

UA. Razvijanje novih izvora rasta 26. Posle-konfliktni ekonomski oporavak na Kosovu bio je bodjen velikim dotokom donatorskih sredstava. Obzirom da ti prilivi opadaju, postoji vitalna potreba za stvaranjem održivije osnove za rast. Kosovo ima obilne rezerve minerala, niske cene transporta za tržište zapadne Evrope i plodno zemljište. Ove konkurentne prednosti navele su Banku da identifikuje sektore energetike, rudarstva i poljoprivrede kao potencijalne stubove rasta na Kosovu.TP

9PT

27. Iskorištavanje kosovoskog energetskog potencijala kritično je za njegov dugoročan zarvoj. Biće izazov za vladu da osigura da se ovo uradi na transparentan, ekološki i društveno prihvatljiv način. Kosovo ima značajan potencijal, ali nedostatak institucionalnog kapaciteta za privlačenje i zadržavanje kvalifikovanih, strateških TP

9PT Ekonomski Memorandum Kosova, 2004. EMK daje detaljniju raspravu o razvojnim izazovima na

Kosovu.


9

investitora za razvoj svojih obilnih rezervi, visoko-kvalitetnog, jeftinog lignita i za proizvodnju električne energije. Kosovski zvaničnici su voljni da razviju ovaj potencijal.TP

10PT Regionalni pregled sektora energetike zaključio je da je razvoj rudarenja

lignita na Kosovu za proizvodnju i prodaju energije na regionalnom tržištu bio je jedan od najjeftinijih rešenja za zatvaranje postojećeg jaza u kapacitetima proizvodnje energije u jugoistočnoj Evropi.TP

11PT Osim toga, zabrinutost za energetskom sigurnošću povećava

želju za raznolikošću snabdevanja energijom preko Evrope, što povećava važnost rezervi lignita. Dok projekat energije iz lignita može biti značajno kontroverzan u nekim kvartalima, razvijajući svoj energetski sektor i snabdevajući regionalno tržište, Kosovo ima potencijal da ima: (i) održivi dugoročni izvor prihoda za plaćanje prioritetnih pazvojnih programa i veoma potrebnih socijalnih usluga za stanovništvo Kosova i (ii) priliku da značajno pojača trgovinske veze sa jugoistočnom Evropom i omogući mnogo bližu integraciju sa ostatkom Evrope. Osim toga, razmatrajući generalno ograničenja u snabdevanju energijom na Kosovu u regionu, neizbežno je da bogate i jeftine rezerve lignita budu razvijene za proizvodnju energije. 28. Razvijanje kosovskog potencijala za lignit dozvolilo bi energetskom sektoru da ispuni domaće zahteve – postajući generator rasta umesto kočnica kosovskog razvoja. Trenutni potencijal Kosova za proizvodnju energije od oko 800 MW nedovoljan je da ispuni domaće zahteve. Razvijanje kosovskog potencijala za lignit i proizvodnju energije preokrenuo bi njegovu poziciju uvoznika električne energije (uvozi energije trenutno koštaju više od 30 miliona eura godišnje). Nasuprot plaćanju za ovu uslugu, veća stabilnost i predvidljivost snabdevanja električnom energijom ima potencijal za proizvodnjom višestrukog efekta na biznis investicije i izglede za posao. Osim toga, to bi podiglo javni životni standard trenutno ograničen čestim isključenjima. 29. Pored lignita, Kosovo ima druge važne rezerve minerala. Kosovo ima obilne rezerve olova i cinka, nikla, magnezita i tucanog kamena i relativno nisku cenu transporta na tržište zapadne Evrope. Nekada glavna industrija, rudarstvo i operacije obrade su danas uglavnom neoperacione, usled dekade lošeg održavanja i vodjenja, štete povezane sa konfliktom i društvenim i ekološkim nasledjem. Kao što je pokazano nedavno unapredjenim izgledima u sektoru feronikla, razvoj sektora nelignitnog rudarstva zavisi od uspeha procesa privatizacije. Značajne injekcije kapitala i tehničkog unapredjivanja u ove rudnike zajedno sa pouzdanim napajanjem energijom potrebni su za ponovno otpočinjanje operacija. 30. Poljoprivredni sektor je takodje potencijalni izvor rasta na Kosovu i bio je pomognut od strane medjunarodnih donatora. Plodna zemlja Kosova i umerena Klima su pogodni za poljoprivrednu proizvodnju. Udeo poljoprivrede sa procenjenih 25 procenata kosovskog BDP-a daje oko 11 procenata od ukupnog izvoza i zapošljava preko polovinu ruralnog radnog stanovništva (mada broj ljudi zaposlenih u poljoprivredi

TP

10PT PIS smatra da će “na prosperitet Kosova, životni standard i kvalitet života uveliko uticati to kako ono

ekstrahuje, transformiše, dodeljuje i troši svoje izvore energije” (“Strategije za energetiku na Kosovu, 2006-2015”, Ministarstvo energetike i rudarstva, PIS). TP

11PT “ Studija za investiranje u proizvodnju za jugoistočnu Evropu”, Evropska Komisija i Svetska Banka,

2005


10

opada). Sektor je dosta pretrpeo u toku 1990-tih kada je veliki deo njegove mašinerije i životinjskog fonda bio uništen, što je rezultovalo velikim oslanjanjem na poljoprivredu i hranu iz uvoza. Uprkos nekoj revitalizaciji, produktivnost i rad ostaju niski, usled male veličine farmi, ograničenih zaliha kapitala, nedostatka tehničke ekspertize i loše upotrebe uloženih sredstava. Osim toga, nesigurnost koja je rezultat osporavanja nad vlasničkim pravima velikih površina poljoprivrednog zemljišta, ograničava investicije i rezultate. Za data mala imanja kosovska konkurentna prednost verovatno će biti u voću, povrću, mesu, mlekarstvu i živinarstvu. U toku poslednjih nekoliko godina, takodje je postojao rast u privatnom sektoru poljoprivrede.TP

12PT Medjunarodna pomoć uključujući onu od Evropske

Komisije, vlade SAD, Nemačke, Danske i Švajcarske pomoglo je ojačavanje delova poljoprivrednog sektora i povećanje njenog potencijala. UMR je finansiralo Projekat za tehničku pomoć poslovnog okruženja u vrednosti od 7 miliona dolara koji je pomogao da se unaprede imovinska prava i katastarska registracija pojednostave licencirajući zahtevi za biznis kroz uspostavljanje kancelarije gde će se moći odjednom inspuniti zahtevano.

UB. Unapredjivanje kvaliteta rasta 31. Razvoj energetskog sektora bi trebao dase vrši u ekeloški i društveno održivom maniru. Potrebna je akcija na tri fronta. Prvo, potrebno je preduzeti mere ekološkog ublaživanja za smanjenje operacionog zagadjenja postojećih postrojenja za proizvodnju energije i unapredjenje nove i klimatski povoljne tehnologije. Ovo će biti posebno važno za ublaženje uticaja otpada pepela od uglja, postrojenja za tretman voda i emisija KEK-a. Drugo, buduće investicije u rudarstvu i proizvodnji energije trebalo bi da koriste efikasnu i ekološki prihvatljivu tehnologiju u cilju unapredjenja kvaliteta životne okoline i da Kosovo ima koristi od priznanja za smanjenje emisije. Treće, prethodna iskustva u preseljavanjuTP

13PT demonstrirala su da je uspeh zavisan od odgovarajućeg

socijalnog rada koji je napravljen pre bilo kakvih napora preseljavanja. PIS preuzima korake za uspostavljanje institucionalnih struktura i regulacija radi obezbedjivanja da svako buduće preseljavanje bude preduzeto u pravilnom, poštenom i transparentnom maniru. Postoji potreba koja će osigurati da se okviri rada usmere tako da pitanja povezana sa zagadjenjem životne sredine i preseljavanjem budu u skladu sa najboljom medjunarodnom praksom. 32. Javnim prihodima bi se trebalo upravljati u okviru transparentnog, fiskalno odgovornog i društveno pravilnog okvira rada. Sektor energetike uobičajeno zahteva znatne investicije. Prema tome, kod izbora investitora postoji jasna potreba za transparentnim i konkurentnim procedurama nabavke, sprovedenih prema najboljoj medjunarodnoj praksi. Obzirom da uspešan razvoj energetskog sektora može generisati značajne prihode vladi postoji potreba za dalje ojačavanje javnog finansijskog upravljanja. Vodeći principi dati od strane Bančine grupe za upravljački odgovor u

TP

12PT Posebno kod voćnih sokova, živinarstva, brašna, pekarstva, klanica i malih mlekara.

TP

13PT Uključujući hitno preseljavanje seljana u Hade, koji su bili unutar bezbednosne zone aktuelnih rudnika

KEK-a.


11

Pregledu ekstraktivnih industrijaTP

14PT vodiće pripremanje predloženih projekata. Posebno,

postoji potreba za transparentnim i fer sistemom za plaćanjed vladi za iznajmljena prirodna bogatstva i javno izveštavanje o ovom plaćanju od strane proizvodjača i vlade iosiguravanja da će buduće generacije imati udela u dobiti od ekstrakcije ovih prirodnih bogatstava. Kosovske vlasti će trebati da povežu dolazeću Strategiju za razvoj Kosova sa Okvirom rada za sredenjeročnu potrošnju (ORSP) i pokažu kako će dodatna sredstva generisana od bilo kakve strategije rasta fokusirana na sektor energetike koristiti siromašnima i lokalnim zajednicama na koje je uticao rast. Za povećanje transparentnosti DFID je mobilisao fondove za početnu procenu primene Inicijative transparentnosti u ekstraktivnim industrijama, a Svetska Banka je pružila tehničku podršku.

UC. Očuvanje fiskalne i spoljne održivosti 33. Ispravna fiskalna politika za obezbedjenje makroekonomske stabilnosti jed kritična za kosovsku perspektivu. Ovaj proces će biti pomognut daljim unapredjenjima javnog finansijskog upravljanja i osiguranjem dodeljivanja odgovarajućih sredstava ključnim prioritetima za smanjenje siromaštva. 34. Iznenadan zaokret u fiskalnoj politici u 2004. koji je povećao budžetski deficit do neodrživih nivoa, mora biti preokrenut kroz koncentrisane akcije u toku nekoliko godina. Nakon početnog rasta prihodi od domaćih poreza sada su stabilizovani i malo je verovatno da će dosta porasti u srednjem roku. Spoljna pozajmljivanja ostaju malo verovatna dok se ne reši status i vlaadina kreditna sposobnost bude uspostavljena. Sa izuzetkom od nekih transfera dividendi komercijalno sposobnih javnih preduzeća i skromnih na politici zasnovanih donacija za budžetsku podršku, vladine rezerve gotovog novca su samo kratkoročni izvor finansiranja deficita. Obzirom da se ove rezerve takodje smanjuju i obzirom da je zahtevan neki minimalni nivo za izlaženje u susret kratkoročnim potrebama likvidnosti, vlasti moraju održati i dalje pojačavati redukciju fiskalnog deficita dostignutog u 2005. i predloženog za 2006. Alternativa bi bila postupna nadgradnja budžetskog zaostalog duga sa nepovoljnim ekonomskim i društvenim posledicama. Ovakav politički stav, pozitivno procenjen od strane MMF-a i zasnovan u realističnom ORSP, bio bi neophodna osnova za bilo kakvu budžetsku podršku od Banke i ostalih donatora. 35. Gledajući unapred, novi izvori pritiska za potrošnju mogu dalje povećavati potrebu za fiskalnim prilagodjavanjem. Prvo, vlasti će se suočiti sa pritiscima uključujući cene održavanja povezane sa visokom kapitalnom potrošnjom, rastućim platama i javnim pritiskom za povećanje dobiti od socijalne zaštite. Vlada bi takodje trebalo da preuzme neke obaveze u smeru restukturiranja javnih preduzeća sa bgubitkom. Drugo, javni sektor će trebati da doprinese finansiranju aktivnosti rehabilitacije krucijalne infrastrukture, posebno u sektoru energetike. Treće, prenošenje odgovornosti sa UNMIK-

TP

14PT Prema odgovoru GSB podržavaju projekte povezane sa ugljem, koji mogu da omoguće praćenje

najboljih ekoloških i društvenih preksi. Osim toga GSB podržava reformu politike i nove investicije u privatnom i javnom sektoru koje primenjuju najbolju praksu koja može imati važan demonstracioni efekat u pomaganju podizanja bezbednosnih, zdravstvenih i ekoloških standarda.


12

a na PISće se nastaviti, namećući KBK-u finansiranje aktivnosti koje su bile (često indirektno) finansirane od strane donatora. Konačno, rešavanje statusa Kosova može doneti dodatne nove obaveze za potrošnju, uključujući isplaćivanje spoljnog duga, implementaciju Standarda i decentralizaciju. Ovi dodatni pritisci podvlače kritičnu potrebu za obezbedjivanjem ispravnog upravljanja javnim finansijama i pojačavanjem napora za uzdržavanje od potrošnje. 36. Kratkoročno, fiskalno nprilagodjavanje primarno će morati doći od dalje racionalizacije i boljeg planiranja javne potrošnje. Potreban je fokus na kategorijama prevelike potrošnje, kao što su zaposlenost u javnom sektoru i dnevnice, kao i subvencije javnim preduzećima, posebno KEK-u. Smanjivanje subvencija će pokrenuti zahtevane akcije i reforme za unapredjenje finansijskih performansi KEK-a i obuzdavanja potražnje za energijom posebno kroz bolju naplatu i sakupljanje. Ovakve politike takodje mogu raditi na smanjivanju uvoza potrošačkih dobara i električne energije. Njihovo primenjivanje biće mirno i njihov uticaj poboljšan paralelnim reformama za ojačanje prioritetizacije javne potrošnje (kroz ispravan ORSP, koji identifikuje sve javne finansijske obaveze i osiguarav da se ovo može ispuniti u srednjem roku) i efikasnosti takve potrošnje (kroz sektorske reforme i kroz unapredjenja revizije, procedura nabavke i sveukupne transparentnosti). 37. Dugoročno, postoji potreba za generisanjem novih izvora fiskalnih prihoda Neki mogu doći do buduće poreske politike i administrativnih promena za ublažavanje uticaja smanjenja medjunarodnog prisustva na ekonomsku zavisnost od indirektnog oporezivanja.TP

15PT Ovo uključuje ojačavanje sakupljanja domaćeg PDV-a i poreza na

imovinu za širu poresku osnovu. Važniji izvor dodatnih prihoda biće unapredjenje novih i visoko profitabilnih ekonomskih aktivnosti. Kao što je gore napomenuto, najviše obećavajuća takva oblast je sektor lignita i proizvodnje energije. Privlačenje privatnih investicija u sektor energetike moraće da bude pažljivo pripremljeno da bi se osiguralo da se odgovarajući udeo takvog zakupa dodeli svim gradjanima Kosova preko budžeta. 38. Ovi pritisci se ogledaju u spoljnim obračunima. Kao što je gore pomenuto, dok se izvoz povećao njihov obim ostaje nizak. Nivoi finansiranja od strane donatora, potrošnja od medjunarodne zajednice na Kosovu i poslat novac verovatnije je da će se smanjiti nego povećati. Prema tome, od većeg izvoza i DSI, uključujući one od razvoja sektora lignita i energije, biće zahtevano da kompenziraju pad u dotoku donatorskog kapitala, zatvore trgovinski deficit, povećaju sredstva za buduće obaveze, ako što su otplata duga i smanje potrebu za ugovaranjem novih spoljnih dugova. Ispravna fiskalna politika će podržati spoljno prilagodjavanje pomažući u obuzdavanju domaćih zahteva.

TP

15PT Sa preko 70 procenata sakupljenog prihoda na granicama u obliku carina, akciza i PDV-a na uvoz,

poreska osnova je uska i ranjiva na pad u uvozu.


13

IV. PROGRES U PRETHODNIM PROGRAMIMA I HNAUČENEH LEKCIJE

UA. Podrška grupe Svetske banke od 1999. 39. Od kraja konflikta, podrška Kosovu se ogleda u tri Tranzicione Strategije za Podršku (1999, 2002 and 2004). Dvadeset i dve donacije sa posvećenih oko 95 miliona američkih dolara, date su u pet oblasti: ekonomska reforma i institucionalna izgradnja; razvoj privatnog sektora; obrazovanje; zdravstvo i socijalna zaštita; sektor energetike i rudarstva; i razvoj osnovne infrastrukture i zajednice. Ove donacije su finansirane od: • dve dodele iz ukupnog prihoda od Povereničkog fonda za Kosovo, ukupno 60

miliona američkih dolara, kao i skoro 3 miliona dolara u investicionom prihodu od Povereničkog fonda;

• tri donacije od posle konfliktnog fonda od ukupno 4 miliona američkih dolara za podršku aktivnosti rekonstrukcije i pomirenja;

• posle konfliktna dodela UMR od 15 miliona američkih dolara kroz period od 18 meseci od početka UMR – 13 u julu 2002 do decembra 2003; i

• dodela donacije UMR od 15 miliona američkih dolara (12,5 miliona dolara od sredstava UMR, plus oko 2,5 miliona dolara od komatnog prihoda zaradjenog od strane Povereničkog fonda za Kosovo od kraja 2001, koji je vraćen UMR i učinjen dostupnim za Kosovo) kroz period januar 2004 – jun 2005.

Kao dodatak podršci investiranju i prilagodjavanju politike, Banka je takodje imala vodeću ulogu, zajedno sa Evropskom Komisijom, u koordinaciji donatora i davanju političkih saveta i podrške.

UB. Trenutni portfolio 40. Strategija za podršku tranziciji (SPT) od januara 2004 do juna 2005 utvrdila je rad Banke na Kosovu, prateći opsežnije aktivnosti u trenutnoj rekonstrukcionoj fazi. Program iz 2004 – 2005 bio je fokusiran na tri ključne oblasti: (i) ojačavanje biznis okruženja; (ii) izgradnja kapaciteta u sektoru energetike i rudarstva; i (iii) pomaganje PIS u izgradnji kapaciteta za jačanje ekonomije i upravljanja javnom potrošnjom. 41. Poslednja SPT je predložila tri projekta: (i) Tehnička podrška za biznis okruženje (7 miliona američkih dolara); (ii) Tehnička pomoć kod upravljanja javnom potrošnjom (5,5 miliona američkih dolara); i (iii) Tehnička pomoć u sektoru energetike III (2,5 miliona američkih dolara). Svi su odobreni i sada se implementiraju, zajedno sa tekućim Drugim projektom fonda za razvoj zajednice (4 miliona dolara), Projektom za unapredjenje pohadjanja obrazovanja (4,5 miliona dolara), Projektom socijanle zaštite (6,8 miliona dolara) i drugom Donacijom za Tehničku pomoć sektoru energetike (2,5 miliona dolara). Posle konfliktna ustanova za donacije nedavno je finansirala donaciju podrške od 1,9 miliona eura za omladinske centre i razne aktivnosti omladine, uključujući trening komponentu za pomoć mladim ljudima za uspostavljanje biznisa. Sveukupno,


14

portfolio je nastavio sa dobrim izvodjenjem razvojnih ciljeva i implementacioni procesi svih tekućih projekata ocenjen je kao zadovoljavajući. Od 18 projekata završenih od 1999, samo jedan – Pilot projekat niza kredita za mala i srednja preduzeća, zatvoren u 2004 – bio je ocenjen kao nezadovoljavajući. Praćenje i evaluacija je kritična komponenta upravljačkih napora portfolija. Nedavno završena revizija nabavke i finansijske odgovornosti će dati više informacija naporima praćenja i evaluacije. Dodatno finansiranju investicionog projekta, Banka je takodje završila obiman analitički rad, uključujući Ekonomski Memorandum Kosova i Pregled operacione finansijske odgovornosti u 2004 i Procenu siromaštva, Pregled operacione nabavke i Javna potrošnja i institucionalni pregled iz 2005.

UC. Ostala donatorska podrška 42. Značajna sredstva su bila obezbedjena za Kosovo od strane medjunarodne zajednice. Od juna 1999 do kraja 2004, donatori su zajedno posvetili 2,75 milijarde dolara i isplatili 2,14 milijarde. Ovo je omogućeno opštom strategijom prezentovanom donatorima od strane Evropske komisije i Svetske Banke u novembru 1999, koja je naglasila tri glavna cilja za rekonstrukciju i oporavak na Kosovu: (i) razvijanje napredne, otvorene i transparentne tržišne ekonomije; (ii) obnavljanje javne administracije i uspostavljanje transparentnih, efektivnih i održivih institucija; (iii) ublažavanje uticaja konflikta i nasledja 1990-tih. 43. Reflektujući posle konfliktnu prirodu pomoći, početne aktivnosti cu bile u potpunosti koncentrisane na sektor komunalnih usluga i stambenu rekonstrukciju. Preko 30 vlada donatora i medjunarodnih agencija bilo je uključeno u napore rekonstrukcije i razvoja. Najaktivniji donatori bili su Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) (795.8 miliona eura, isplaćeno od juna 1999 do kraja 2004), Sjedinjene države (275,4 miliona eura), Nemačka (147,1 miliona eura) i Japan (140,2 miliona eura). Danska, Švajcarska, Švedska, Ujedinjeno kraljevstvo, Kanada i Holandija takodje su imale veliko prisustvo. Oko 1,25 milijardi eura u kapitalnim investicijama bilo je posvećeno od strane donatora od juna 1999 do kraja 2004. Preko 50,000 kuća bilo je ponovo izgradjeno ili obnovljeno, obezbedjujući dom za oko 300,000 ljudi. Poljoprivredna proizvodnja se povećala od konflikta gde proizvodnja pćenice, govedine i mleka postepeno dostiže predkonfliktne nivoe. Preko 1400 km puteva bilo je obnovljeno. Osim toga, izgradnja zdravstvenih klinika i škola na Kosovu pomogla je da se osigura da se osnovna infrastruktura za usluge zdravstva i obrazovanja uveliko uspostavlja. Preko 700 miliona eura obezbedjeno je za sektore energetike i rudarenja lignita od strane donatora i vlade Kosova od 1999 (vidi Okvir 1). 44. U poslednjih nekoliko godina, donatori su povećano fokusirani na izgradnju institucija. Tehnička pomoć se računa na 742 miliona eura ili 29 procenata posvećenih donacija od juna 1999 do kraja 2003 (ili 525 miliona eura ili 25 procenata od donatorske isplate za isti period). Medjutim, do 2004. tehnička pomoć se računa na 71 procenat od svih posvećenih donacija (ili 46 procenata ukupno isplaćenog iznosa u 2004.) Ova promena reflektuje kontinuirano prebacivanje vlasti sa UNMIK-a na PIS i naglasak je na Standardima za Kosovo na jačanju lokalnih institucija, unapredjivanju ekonomsko


15

političkih kapaciteta kosovskih institucija i ojačavanju razvoja javnih investicionih programa i upravljanju budžetom. Slika 1. Donatorske isplate za 1999-2004 po sektorima

45. Obzirom na nečlanski status Kosova, Medjunarodni monetarni fond nema zvanični program na Kosovu. Na zahtev UNMIK-a i kasnije PIS, MMF je potpomogao izgradnju institucije i formulaciju i implementaciju ekonomske politike na Kosovu. Ovaj rad je bio tesno koordiniran sa Svetskom bankom i ostalim multilateralnim i bilateralnim donatorima. Osim tehničke pomoći date od strane MMF-ovog Odeljenja za fuskalne poslove, Odeljenja za monetarne i finansijske sisteme i Odeljenja za statistiku, Evropsko odeljenje je obezbedilo makroekonomske političke savete na tekućoj osnovi. U oktobru 2005. UNMIK i PIS su postigli dogovor sa MMF-om u Memorandumu o ekonomskim i finansijskim politikama (MEFP) radeći sa fiskalnim i finansijskim sektorom i strukturalnim politikama. Budžet za 2006. koji je izradjen na osnovu ovog razumevanja, unapredio je fiskalnu disciplinu i uveliko smanjio rizik od bliskih fiskalnih kriza. Misija je posetila Kosovo sredinom februara 2006. da bi procenila implementaciju politike.

UD. Partnerstva 46. Banka je izgradila partnerstva sa EU i USAID i ostalim bilateralnim donatorima u implementaciji projekta. Banka je bila sposobna da pomogne sa preko 55 miliona eura u kofinansiranju, radeći u partnerstvu sa EU i ostalim bilateralnim donatorima kao što su Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Holandija, Švedska, Švajcarska i Ujedinjeno kraljevstvo. U sektoru energetike, Banka je tražila i učvrstila jaka partnerstva sa EK i USAID u razvoju zajedničke strategije ka obezbedjivanju pomoći u sektoru. EU, Svetska banka, MMF i ostali donatori su u čestom kontaktu i politički saveti su koordinirani.

Komunalne usluge26%

Smeštaj16%

Economija, zapošljenje,

Ttrgovina i industrija

13%

Obrazovanje i zdravstvo

9%

Transport i infrastruktura

6%

Policijske usluge i pravosudje

5%

Demokratsko upravljanje

i civilno društvo

5%

Poljoprivreda 4%

Socijalna zaštita 3%

Ostalo 13%


16

Dodatak 4 daje pregled trenutne i pretpostavljene donatorske pokrivenosti kroz sve sektore Okvir 1: Podrška donatora i kosovskih vlasti sektoru energetike od 1999. Infrastruktura sektora energetike kpoja j eveć bila zanemarena usled nedostatka održavanja, bila je ozbiljno oštećena u toku konflikta 1999. i od strane prirodnih katastrofa (odroni i udar munje u 2002.). Kosovska energetska industrija preživala je uglavnom kroz značajnu finansijsku podršku medjunarodne zajednice (450 miliona eura) i Konsolidovanog budžeta Kosova (KBK) (250 miliona eura). Sa donatorske strane EAR je bila glavni priložnik sektoru (350 miliona eura – 73 procenta donatorske podrške). Nemačka i SAD vlade (KfW i USAID) su bile i nastavile da budu drugi ključni donatori. Banka je obezbedial tehničKu pomoć kroz tri donacije za tehničku pomoć (ESTAP I, II i III). Potrošnja donatora i kosovske vlasti uglavnom je bila upotrebljena za pokrivanje: (i) kapitalnih troškova (470 miliona eura), uglavnom zbog osnovne rekonstrukcije (oštećenja usled rata) i hitnih mera (nakon prirodnih katastrofa); (ii) uvoze energije (124 miliona eura); i (iii) operacione i institucionalne podrške (113 miliona eura). Postrojenje za proizvodnju energije KEK-a bili su glavni korisnici ove finansijske podrške. Sa strane rudarstva, investicije su pomogle da se duplira rezultat na 7 miliona tona do 2004., sa 3.6 miliona tona u 1999. U energetskom sektoru, proizvodnja energije povećala se sa 500 GWh u 1999. na 3,800 GWh u 2004. Medjutim, tehničKi i netehnički gubici su ostali visoki, na oko 45 procenata, a sakupljanje kao procenat naplate bilo je samo 68%. Ovi faktori nastavljaju da budu glavni izazovi KEK-ovoj finansijskoj sposobnosti. Osim ako se ovi gubici ne smanje i sakupljanje unapredi, finansijski plan oporavka za KEK TP

16PT

predvidja kontinuiranu potrebu za finansijskom podrškom od KBK i/ili donatora za investicije ili rad. U nedostatku ovih mera, situacija snabdevanja energijom može se pogoršati na srednji rok. KEK se suočava sa nazirućim nedostatkom lignita od početka 2009., osim ukoliko investicije u nove rudnike ne počnu što je moguće pre. EAR trenutno finansira dve važne studije izvodljivosti o razvoju novog jugozapadnog rudnika u Sibovc-u (verovatno polja lignita za bilo koji novi kapacitet proizvodnje energij) i tehničKe pomoći rehabilitacionih alternativa mostojećih jedinica energetskih postrojenja (Kosovo A), zajedno sa pomoći u popravci ekskavatora za novi jugozapadni rudnik u Sibovc-u. EAR takodje finansira ekološku studiju, institucionalno jačanje (uspostavljanje Operatora za transmisione sisteme i podrška Ministarstvu za životnu okolinu i prostorno planiranje) i studiju izvodljivosti za rehabilitaciju elektrostatičkih taložnika drugog postojećeg energetskog postrojenja – Kosovo B. KfW namerava da podrži prioritetne popravke i obnovu ekskavatora za rudarenje. USAID namerava da pomogne u napredjenje procenta naplate za KEK. UK (preko odeljenja za medjunarodni razvoj – DFIF) razmatra finansiranje Inicijative transparentnosti u ekstraktivnim industrijama koja će se odnositi na veze izmedju obilnih prirodnih resursa i slabog upravljanja, korupcije i zloupotrebe vladinih prihoda.

UE. Naučene lekcije

47. Naučene su ključne lekcije iz dosadašnjeg bančinog iskustva na Kosovu (uključujući zaključke iz Istraživanja o klijentu za 2006) TP

17PT i njenog iskustva iz

drugih zemalja. Ove lekcije uključuju sledeće: TP

16PT Pripremljeno od strane kompaije koja trenutno upravlja KEK-om po ugovoru zasnovanom na izvodjenju.

TP

17PT Prema istraživanju, Banka je razvila ispravne radne odnose sa njenim glavnim činiocima i zapazila je da

ima visoko relevantnu ulogu na Kosovu. Velika većina ispitanika podržava uključivanje Banke u kritične razvojne oblasti, posebno u ekonomiji i razvoju privatnog sektora i žele da Banka bude više uključena u


17

(i) Usmereni fokus na ekonomski rast je kritičan za uspeh razvoja na Kosovu. Malo ispod polovine ispitanika po Istraživanju o klijentima, stavilo je ekonomski rast i stvaranje radnih mesta na vrh razvojnih prioriteta za Banku na Kosovu. Procena siromaštva je prepoznala potrebu za unapredjenjem mogućnosti za stvaranje prihoda ko jedan od ključnih elemenata u smanjivanju siromaštva.

(ii) Kosovo ima nasledjenu praksu loše ekološke zaštite kod eksploatacije prirodnih

resursa, posebno kod rudarstva i sektora energetike. Ukoliko su rezerve lignita i sektora energetike stubovi budućeg razvoja, onda se moraju primeniti odgovarajuće ekološke i društvene mere da bi se osigurala podrška javnosti i optimizovala korist.

(iii) Postoji jasna potreba za izgradnjom kapaciteta u post-konfliktnom životnom

okruženju da bi se osiguralo da je pomoć efektivno iskorišćena. Efektivne i funkcionalne institucionalne strukture moraju biti stavljene na pravo mesto i biti razvijene. Otuda, donatori treba da obezbede da davanje usluga od strane stranaca ne bude zamena za stvarni i održivi transfer znanja lokalnim institucijama.

(iv) Mada samo mali igrač u finansijskom smislu, grupa banke ima komparativnu

prednost u imanju mogućnosti da se dovedu privatne investicije na Kosovo, uključujući MFK i AMIG. Njihovo uključivanje može pomoći u stvaranju poverenja u investitore, informišući ih o kosovskom političkom i ekonomskom kontekstu, izjednačavaju socijalna, ekonomska i ekološka razmatranja i preduzimaju projekte regionalnog tipa.

(v) Sa ograničenom dostupnošću UMR sredstvima, jasni rezultati su teško vidivi,

ukoliko su donacije primenjene u previše sektora. Medjutim, obzirom da se Banka kreće dublje u razvojnu fazu sa post-konfliktne rekonstrukcije, cilj je biti selektivniji i povećati sredstva kroz zajedničko ili paralelno kofinansiranje.

V. STRATEGIJA SVETSKE BANKE ZA POMOĆ 48. Ekonomski izgledi Kosova zavise od njegove sposobnosti da razvije nove izvore rasta, da osigura da rast smanji siromaštvo i unapredi društvene i ekološke rezultate i da obezbedi fiskalnu i spoljnu održivost. Privremena strategija radi na postizanju ovih rezultata fokusirajući se na dve oblasti: (i) razvijanje novih izvora i veći kvalitet ekonomskog rasta; i (ii) osiguravanje makroekonomske stabilnosti i ispravnog upravljanja javnim finansijama. Ove oblasti dozvoljavaju kontinuitet uloge Banke na Kosovu, najbolje se uklapajući u bančine komparativne prednosti i dopunjujući aktivnosti ostalih donatora. U tandemu sa Evropskom komisijom, od Banke je zahtevano da da

kosovski razvojni plan rada. Stvaranje osnove za održiv ekonomski rast, ojačavanje sektora energetike, smanjenje siromaštva i ojačavanje privatnog sektora, vidjene su kao važne oblasti na koje bi se Banka fokusirala. Dok su bančina finansijska sredstva bila visoko vrednovana, više od jedne trećine ispitanika veruje da će bančino znanje biti njen najveći doprinos.


18

analitički savet Specijalnom izaslaniku UN-a i njegovom timu u brojnim tehničkim oblastima. Priprema se nekoliko tehničkih izveštaja, uključujući beleške o istorijatu i opcijama o imovinskim pravima, lekcijama o decentralizaciji i poverenička i institucionalna procena finansijskog sektora. Ad hoc savetodavne usluge mogu takodje biti obezbedjene po zahtevu. (Tabela 2 naglašava predloženu donaciju i program analitičkog rada i Dodatak 1 daje limitiranu matricu rezultata za BPS period.)

UA. Stub 1 – Razvijanje novih izvora i većeg kvaliteta ekonomskog rasta 49. Kosovo se sada bliži kraju rekonstrukcionog perioda, sa post-konfliktnom subvencirajućom podrškom. Posledično, ekonomija treba da stvori dovoljno mogućnosti za smanjenje nezaposlenosti i siromaštva. Sektori energetike, rudarstva i poljoprivrede identifikovani su kao glavni potencijalni izvori rasta za Kosovo. Dok je sektor poljoprivrede podržan od strane drugih donatora, Banka, koja je imala vodeću ulogu zajedno sa EK u razvijanju regionalnog tržišta energijom u jugoistočnoj Evropi, fokusiraće svoj ograničeni program na sektor energetike. U ovoj oblasti, kvalitet rasta biće najviše pogodjen sposobnošću za upravljanjem postojećih ekoloških i društvenih problema, ublažavanja potencijalnih ekoloških i društvenih pitanja, efektivnog osvajanja i korišćenja značajnih potencijalnih zakupnina, od ovakvih aktivnosti za šire prioritete i smanjenja siromaštva na Kosovu. 50. U ovom kontekstu vlada Kosova je zatražila od Svetske banke i ostalih donatora podršku razvoja sektora rudarenja lignita i proizvodnje na Kosovu.TP

18PT

Uspešan razvoj sektora bi dozvolio Kosovu da izvozi energiju u jugoistočnu Evropu i da izadje u susret svojim sopstvenim potrebama za energijom, okrećući sektor energetike u motor rasta umesto ograničavanja i iscrpljivanja javnih resursa. 51. Postignut je konsenzus izmedju donatora i kosovske vlade o tome kako da se unapredi odgovoran razvoj sektora energetike. Postoji priznanje da: (i) Budući sektor energetike Kosova oslanjaće se na uključivanje privatnog sektora;

posledično postoji poteba za razvijanjem neophodne politike i regulativnog okvira rada za efektivno učestvovanje privatnog sektora.

(ii) Potrebna je pomoć za privlačenje kvalifikovanih strateških investitora sa iskustvom u modernim tehnologijama i koji će pomoći da se osigura da je kosovski lignit u potpunosti upotrebljen za dobrobit njegovog stanovništva. Posledično, donatori su spremni da pomognu vladu Kosova da osigura da je lignit rudaren i energija proizvedena na način koji je transparentan, ekološki i društveno održiv i fiskalno odgovoran.

(iii) Za pojačavanje izgleda da će privatni investitori snabdeti domaće tržište, kao dodatak izvoznim tržištima, kritično je da kosovske vlasti učine koncentrisani napor ka unapredjenju sadašnje naplate potrošene energije i smanjenju

TP

18PT Ostali donatori uključuju Evropsku komisiju i vlade SAD, Nemačke i Holandije.


19

netehničkih gbitaka. Kontrolisanje domaćih potreba takodje će zahtevati mere za efikasno korišćenje električne energije, posebno u grejanju domaćinstava.

(iv) Proći će neko vreme pre nego što se stvore uslovi za učestvovanje privatnog sektora u ovom sektoru. Stoga, kosovska vlada će tražiti blisku donatorsku podršku kako bi osigurala kontinuirani rad postojećih energetskih postrojenja (uključujući pomoć u razvoju novog rudnika za izlaženje u susret trenutnim kapacitetima za proizvodnju energije) i za smanjenje vazdušnog i vodenog zagadjenja od postojećih aktivnosti.

52. Svetska banka će pomoći Kosovu da iskoristi svoj potencijal u sektoru energetike, pomažući vladi u razvijanju okvira rada, koji će omogućiti učestvovanje privatnog sektora. Prva faza bančine podrške – 8.5 miliona američkih dolara za Projekat razvoja dobijanja energije od lignita (LPDP) - će podržati vladu Kosova u uspostavljanju omogućavajućeg okvira rada za kvalifikovane strateške investitore u kosovskim sektorima rudarenja lignita i energetike. U ovom kontekstu, projekat će takodje izgraditi lokalni kapacitet za usvajanje i implementaciju uputstava medjunarodne dobre prakse o društvenim i ekološkim aspektima razvoja sektora. Posebno, projekat će uključiti: (i) razvijanje i ojačavanje omogućavajuće politike, pravnih i regulatornih okvira rada u sektoru energetike, uključujući ublažavanje ekoloških uticaja i razvijanje okvira rada za eksproprijaciju i preseljavanje; i (ii) razvijanje institucionalne strukture i kapaciteta za implementiranje šire strategije sektora, uključujući mobilisanje finansija i rad sa DSI u sektoru energetike. Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) se složila da obezbedi finansiranje tehničkih studija za podršku projektu, koji može uključivati studiju izvodljivosti za novo energetsko postrojenje. 53. Pre učestvovanja privatnog sektora, PIS i ostali donatori će fikusirati napore na unapredjivanje prihoda od naplate potrošene električne energije, osiguravajući na taj način stabilizaciju snabdevanja i unapredjenje ekološke prakse postojećih energetskih postrojenja. Banka će pomoći ove napore kroz dijalog o politici, ASP i koordiniranju donatora. PIS i UNMIK su uspostavili zajedničku Udarnu grupu o “Snabdevanju električnom energijom, naplatom i sakupljanu prihoda”, deleći odgovornosti medju raznim delovima kosovske vlasti radi omogućavanja institucionlane podrške KEK-u u podizanju sakupljanja gotovog novca i naplate. Dogovoren je Akcioni plan sa ciljevima koje je moguće nadzirati, za smanjenje gubitaka i poboljšanja u naplati. Ova Udarna grupa, kojim precedava Ministarstvo za energetiku i rudarstvo, pokazalo je početne uspehe. PIS je takodje osiguralo da prioritetne investicije u sektoru energetike budu uključene u kratkoročne i srednjoročne planove potrošnje i uklapajući postojeće energetske jedinice sa ekološki prijemčivom tehnologijom za smanjenje vazdušnog i vodenog zagadjenja. Ovi napori su potpomognuti od Evropske komisije i vlada SAD i Nemačke. Banka će obezbediti ASP, kao podršku ovim naporima i zajedno sa Evropskom komisijom, pomoći u naporima koordiniranja donatora u sektoru energetike. 54. Zavisno od zadovoljavajuće implementacije Akcionog plana i prethodnog uspostavljanja omogućavajućeg okvira rada, Banka će pomoći vladi u privlačenju prve privatne dugoročne investicije u kosovske sektore rudarenja lignita i proizvodnje energije, transparentnim transakcijama. Preko omogućavanja tehničkih


20

konsultanata, bančin projekat će izgraditi ekspertizu kosovske vlade za traženje kvalifikovanih strateških investitora za razvoj termalnih postrojenja za proizvodnju energije velikog kapaciteta (500 MW i više) i povezanog rudnika lignita. Ovi savetnici mogu pomoći razvoj komercijalnih opcija, pravnog odvira rada i testiranje tržišta i pomoći u pripremanju tenderske dokumentacije. Pored pomoći UMR, MFK razgovorima sa privatnim investitorima i AMIG tehničkom pomoći i ASP, ovo će pomoći povećanju kapaciteta vlade Kosova da privuče kvalifikovane, strateške investitore na transparentan način. 55. MFK bi inicijalno bila iskorišćEna kao savetodavna komisija o ključnim elementima razvoja projekta, kao što su: (i) zahtevani opseg studija izvodljivosti i obaveze za ključne savetnike; (ii) upravljanje ekološkim uticajem; i (iii) kritična ugovorna pitanja i verovatno zabrinutost investitora. Kada se učini dovoljan progres za predstavljanje koncepta projekta potencijalnim investitorima, MFK će pomoći u ovoj komunikaciji, koja bi uključIla nagoveštavajuće uslove za MFK za prikladnog pobedničkog ponudjivača. MFK bi takodje pomogla sa ugovaranjem sa potencijalnim investitorima i učestvovala bi u investitorskoj konferenciji sa Bankom. Nakon toga, uloga MFK bi bila da radi sa potencijalnim ponudivačima i Bankom da bi se osiguralo da je bankovska transakcija prezentovana i da je tenderski proces uspešan. Pored toga AMIG će biti otvorena za pomoć stranim investitorima kroz moguće davanje garancija usled političkih rizika i aktivno podržati inicijative DSI kroz aktivnost tehničke pomoći. 56. Banka će se takodje usmeriti na odredjena pitanja ekološkog nasledja – pomažući kosovskim vlastima u regeneraciji pilot površina zamljišta pokrivenih pepelom. Projekat čišćenja i regeneracije zemljišta, od 5.5 miliona američkih dolara, će izgraditi kapacitet ekoloških vlasti u ovoj oblasti kroz predavanje iskustava i čineći zemljište dostupno za poljoprivrednu upotrebu i moguće naseljavanje. Projekat će: (i) skrenuti proizvodnju pepela od postojećih energetskih postrojenja na za to posvećene delove postojećeg rudnika; (ii) ukloniti postojeaaaĆe skladište pepela, eliminisati povezani ekološki teret i osloboditi zemljište za poljoprivredu; i (iii) preoblikovati i rekultivisati zemljište trenutno pokriveno sa viškom materijala iz postojećih rudnika. Projekat će zahtevati finansiranje od nekoliko donatora, sa obezbedjivanjem tekućeg finansiranja sadašnjeg energetskog postrojenja KEK-a za operacione i troškove održavanja. Banka će preuzeti vodjstvo u koordinaciji projekta u ime ostalih donatora koji učestvuju.

UB. Stub 2 – Osiguravanje makroekonomske stabilnosti preko ispravne fiskalne politike i upravljanja javnim finansijama 57. Za dato kosovsko usvajanje eura kao svoje valute i limitiranih opcijama za finansiranje fiskalnih deficita, dalje fiskalno prilagodjavanje je neophodno da bi se osigurala makroekonomska stabilnost za datu nedavnu istoriju velikog budžetskog deficita i budućih novih pritisaka za potrošnju. Ispravno upravljanje javnim finansijama biće krucijalno ne samo za podržavanje takvih prilagodjavanja, pomažući Kosovu da unapredi efikasnost upotrebe javnih sredstava, već takodje da osigura da


21

razvoj budućih novih izvora doprinese da se ispune kosovski razvojni i prioriteti smanjenja siromaštva.

58. Za ojačanje makroekonomske stabilnosti i izbegavanje kratkoročnih fiskalnih problema, kosovske vlasti su zahtevale od Svetske banke pomoć za podršku njihovim naporima za fiskalno prilagodjavanje. Predloženih 5 miliona brzog isplaćivanja, jednotranšne Donacije za podršku fiskalne politike (DPFP), pomoći će vlastima da održe tranziciju na održivijem fiskalnom nivou, dok se ne ispune trenutno zahtevani porioriteti za javnom potrošnjom, a u okviru ograničenih sredstava. Rad pod uslovljenošću verovatno će uključiti dalji razvoj zadovoljavajućeg ORSP koji identifikuje i prioritizira sve javne finansijske obaveze i osigurava da se ovo može ispuniti u srednjem roku. Ostale moguće oblasti fokusiranja mogu uključiti: (i) formulaciju opreznog budžeta za 2007 u skladu sa ORSP, podržanog sa ključnim merama politike za podršku potrebnog prilagodjavanja; (ii) mere koje sadrže rast potrošnje na dnevnice i plate, uključujući moguće reforme gradacione strukture cicilnih usluga; i (iii) prilagodjavanje politikame koja će sadržati direktne i indirektne subvencije javnim preduzećima – uglavnom KEK-u. 59. DPFP će takodje podržati reforme i institucionalno jačanje za unapredjenje upravljanja javnom potrošnjom. Od ovoga se očekuje da se fokusira na pravne reforme i mere politike za ojačanje revizije na Kosovu i režima za javnu nabavku. Ovakve mere za unapredjenje transparentnosti, takodje će biti u osnovi za efikasnu i transparentnu upotrebu budućih javnih prihoda stvorenih od razvoja rezervi lignita i sektora energetike, za uspostavljanje prioriteta politike. Na tom kraju i kao platforma za debatu o politici, Banka će podržati vlasti sa analitičkim radom o makroekonomskim i fiskalnim uticajima potencijalnih novih tokova prihoda. Dodatna tehnička pomoć u upravljanju potrošnjom i prihodom, može biti preduzeta u narednom periodu strategije.

60. Predložena DPFP će nadgraditi četiri Donacije za ekonomsku pomoć, koju je Banka omogućila Kosovu u periodu od 1999-2004. Ove uspešno implementirane donacije podržane aktivnostima povezanim sa savetnom, analitičkom i tehničKom pomoći, pomogle su kosovskim vlastima da razviju sistem javnih finansija. DPFO će takodje imati koristi od tekuće Donacije za tehničku pomoć upravljanju javnom potrošnjom (DTPUP), koja je stvorena za ojačanje upravljanja kosovskim javnim sredstvima. Donacija se odnosi na formulaciju unakrsnog sraćivanja budžeta i izvršnih pitanja i podršku unapredjenju javne nabavke i političkim i proceduralnim reformama u ketorima zdravstva i transporta. Tom I Javne potrošnje i institucionalnog pregleda (JPIP) daje preporuke za unapredjenje strukture i efikasnosti javne potrošnje sa fokusom na društvene sektore. Drugi tom koji će se fokusirati na transport, energetiku i javna preduzećea je u progresu. Tabela 2: Program predložene donacije za Kosovo (Jul 2005 – Jun 2007)

DONACIJE

US$ (mil.)

ASP Podrška specijalnom izaslaniku

Projekat razvoja dobijanja energije od lignita 8.5

Programska Procena siromaštva

Beleška o imovinskim pravima

Projekat čišćenja i regeneraciju zemljišta 5.5

JPIP Vol. II (transport, energetika, javna preduzeća)

Beleška o lekcijama o decentralizaciji


22

Operacija podrške prilagodjavanja fiskalne politike 5

Makro implikacije LPDP-a Poverenička beleška o finansijskom sektoru

UKUPNO 19.0* Beleška o poreskom režimu (LPDP implikacije)

Ad hoc savetovanje o obavezama

* UMR dodela donacije je 13.3 SDR za ovu BPS. Iznosi u američkim dolarima su predmet fluktuacija kursa. 61. Predložena operacija može takodje pridobiti dodatne finansije od drugih donatora. Najzančajnije, EK je takodje izrazija spremnost da ispita podršku budžetu, predmet je definisanja jasnih potreba finansiranja i razvoja ispravnog ORSP prihvatljivog za EK.

UC. Rizici 62. Kosovo je u kritičnom trenutku u svom političkom, ekonomskom i društvenom razvoju. Predložena strategija predstavlja jedinstvenu priliku za povećanjem kosovskih dugoročnih izgleda za razvoj. Medjutim, strategija je povezana sa tri tipa rizika – političkim, ekonomskim i strateško-specifičnim – koji se moraju ublažiti i pažljivo upravljati. 63. Posotoje dva glavna tipa političkih rizika. Prvi, rešavanje statusa, ukoliko nije dobro upravljan, može povećati domaću nestabilnost i pogrošati regionalnu krhkost. Povećana su očekivanja i tenzije koje okružuju rešavanje dudućeg političkog statusa Kosova. Prihvatanje dogovorenih rezultata svih gradjana Kosova i srpskih gradjana i njihovih regionalnih suseda, biće centralni za regionalnu stabilnosti i nastavak puta ka integracijama sa EU. Rešavanje koje je opaženo kao neadekvatno, može voditi nestabilnosti i fragmentaciji. 64. Drugo, smanjenje kosovskih izgleda za integraciju može imati sličan uticaj. Potencijalna bliža integracija sa Evropom bila je i obećava da će to ostati, vodeća sila za politiku stabilnosti i reforme na Kosovu. Ovakvi izgledi takodje su povećali interes u regionalnoj saradnji. Medjutim, ukoliko izgledi za buduće integracije sa EU budu ograničene ili odložene, ta integracija sa EU kao kohezivna sila, može biti razblažena. 65. Glavni ekonomski rizik je neuspeh da se održi potreba za fiskalnim prilagodjavanjem. Dok su vlasti nedavno preuzele hrabre korake za ispravljanje fiskalnih debalansa, uspeh će zahtevati dublje i održivije prilagodjavanje u toku nekoliko godina. Neuspeh da se ovo učini može vodiri iscrpljivanju bilansa gotovog novca PIS-a, hronične akumulacije budžetskog zaostalog duga, i/ili potrebu za većim, bolnijim budućim fiskalnim prilagodjavanjem. Ovo može takodje podriti vladinu sposobnost da plati prioritetne razvojne programe i veoma potrebne socijalne usluge. Ovi rizici mogu biti ublaženi kontinuiranom medjunarodnom podrškom za potrebe ekonomske reforme, uključene kroz predloženu operaciju podrške budžetu. 66. Povezani rizik može proisteći ukoliko Kosovo ne bude bilo u mogućnosti da smanji svoj spoljni debalans na održive nivoe. Ovo može proisteći iz kombinacije


23

slabih izvoznih mogućnosti, nemogućnosti da se uzdrži od domaćih zahteva i preduzimanja novih velikih obaveza spoljnog duga. Predložena strategija radi na direktnom ublažavanju ovakvih rizika, razvijajući nove izvozne aktivnosti i podržavajući makroekonomsko prilagodjavanje. 67. Konačno, postoje nekoliko važnih strategijski-specifičnih rizika. Ovo uključuje: (i) Odlaganja u otvaranju novog rudnika i neadekvatna pažnja na upravljanju zahtevima za energijom, mogu ugroziti ili pogoršati dugoročne izglede sektora. Zasnovano na sadašnjoj upotrebi, rezeve u postojećim rudnicima lignita za zadovoljavanje proizvodnje energije počeće da se iscrpljuju krajem 2008 i biće iscrpljene do 2001. Dok vlada i KEK moraju inicijalno finansirati razvoj novog rudnika radi obezbedjivanja goriva za postojeća energetska postrojenja, finansiranje privatnog sektora je neophodno. Za investiranje privatnog sektora u ovaj sektor energetike, medjutim, neophodne su značajne redukcije netehničkog gubitka električne energije i unapredjenja u naplati. (ii) Uspeh predložene strategije zavisan je od blagovremenog pozitivnog odgovora investitora. Strategija se može pokazati neuspešnom ukoliko se pokaže da privatni sektor nije voljan da investira u sektoru energetike, dugujući to averziji prema generalnom riziku za vodjenje biznisa u posle konfliktnom uredjenju, statusu Kosova, zabrinutosti oko kosovskog biznis i regulatornog okruženja ili odredjenom nedostatku interesa za investiranje u globalni sektor energetike. Četiri faktora bi trebala podupreti interes i poverenje investitora: (i) konačno rešenje političkog statusa Kosova; (ii) razvoj i implementacija standarda EU za društveni i ekološki, institucionalni i regulativni okvir rada; (iii) podrška grupe Svetska banka i donatora za transportni, profesionalno organizovani tenderski proces za nezavisnog proizvodjača energije (NPE); i (iV) blagovremeno informisani dijalog izmedju MFK i ostalih MFI. Dodatno, korist od poboljšanih trgovinskih veza izmedju Kosova i njegovih suseda, stimulisane predloženom strategijom, uključujući zatvaranje regionalnog jaza u snabdevanju električnom energijom, takodje bi služili za značajno ublažavanje ovakvih rizika. (iii) Slabo upravljanje javnom potrošnjom moglo bi voditi neodgovarajućoj upotrebi budućih prihoda dobijenih od novih investicija u proizvodnju energije. Pridržavajući se principa datih od strane Upravljačkog odgovora grupe Svetske banke za Pregled ekstraktivnih industrija, Banka podržava sekvencionirani program aktivnosti za unapredjenje nadzora kosovskih javnih fondova, uključujući tekući Projekat za upravljanje javnom potrošnjom, trodelnu Javnu potrošnju i institucionalni pregled, trenutno u progresu i predloženu Donaciju za podršku fiskalnoj politici. (iv) Ograničenja kapaciteta mogu rezultovati neefektivnom implementacijom politike ili zaostajanjem. Institucionalni kapacitet u okviru PIS je ograničen. Dodatne odgovornosti su prebačene sa UNMIK-a, gde kapacitet može biti usled toga preopterećen i može postojati rizik od zaostajanja politike. Ova BPS, zajedno sa trenutnim bančinim aktivnostima, podržava inicijative izgradnje kapaciteta u nekoliko ključnih ministarstava,


24

ali će se zahtevati nastavak veće koordinacije i boljeg fokusiranja porške od medjunarodne zajednice. (v) Neadekvatna svesnost javnosti, dijalog i vlasništvo o ključnim pitanjima može sputati implementaciju strategije. Sa podrškom grupe Svetska banka, vlada je počela da dizajnira i implementira jasnu komunikacionu strategiju da bi bila efektivnija u medjusobnim odnosima sa odlučujućim činiocima radi dugoročnih dobiti za Kosovo od razvoja dobijanja energije od lignita, uključujući transparentnost u upravljanju javnim prihodima; implementacije evropskih društvenih i ekoloških standarda i zaštite; i povezivanja izmedju unapredjenja upravljanja zahtevima i poboljšanom pouzdanošću snabdevanja električnom energijom. 68. Očekuje se da se program BPS nastavi do kraja FG07 ili do promene u statusu Kosova. Konačno rešenje političkog statusa Kosova može imati implikacije na odnose Kosova sa grupom Svetska banka. Ovo se može povezati sa članstvom, dogovorima za otplatu postojećih dugova, koji se odnose na zajmove uzete za korist i/ili na teritoriju Kosova i mogućih delova i uslova za novu finansijsku podršku prema kosovskom GNI po glavi stanovnika, indikatorima ljudskog razvoja i izgledima za kreditnu sposobnost. Kosovske vlasti i aktivni partneri za razvoj na Kosovu, informisani su da svako novo pozajmljivanje od stane javnog sektora po nekoncesionalnim uslovima od drugih MFI, zvaničnih kreditora ili privatnih kreditora, može umanjiti nastavak dostupnosti donacija UMR za Kosovo.


25

Dodatak 1: Matrica rezultata Beleške o privremenoj strategiji

Cilj jedan: Razvijanje novih izvora i većeg kvaliteta ekonomskog rasta

Stimulisanje rasta pomažući razvoj u sektoru energetike. Pomaganje vladi da razvije rezerve lignita upošljavajući modernu tehnologiju za izvoz energije u jugoistočnu Evropu i zadovoljavanje sopstvenih potreba za energijom na ekološki, društveno i fiskalno odgovoran način

Glavni problemi Rezultati Aktivnosti u BPS periodu Aktivnosti u post-BPS periodu (2007/8) Bančin program

(i partnera) a) Potreba za odgovarajućim okvirima rada za politiku, pravo, regulativu i zaštitu, koji su preduslov za privlačenje kvalifikovanih strateških investitora u sektor energetike i za razvoj na održivoj osnovi. b) Potreba da se unaprede izgledi da privatni investitori ulože u domaće tržište električne energije i to smanjivanjem netehničKih gubitaka i unapredjivanjem naplate i izvodjenje sakupljanja. c) Smanjivanje vazdušnog i vodenog zagadjenja od postojećih rudnika i aktivnosti proizvodnje elektirčne energije. d) Osiguravanje kontinuiranog rada izabrane Kosovo A jedinice(a) energetskih postrojenja sa unaprednjenim ekološkim performansama.

Primene odgovarajući okviri rada i sa efektivnom implementacijom. Biće mereni: (a.i) unapredjivanjem u poslovnoj percepciji vladinih politika, kao što je dokazanu u godišnjim istraživanjima biznisa. a. ii) Kvalifikovani strateški investitori potpisuju ugovor za izgradnju novog energetskog postrojenja i otvaranje novog rudnika kroz transparentni tenderski proces b) Biće mereni preko: (i) unaprdjivanja naplate i stopa sakupljanja za javnu kompaniju za proizvodnju energije KEK; i (ii) smanjenje u stambenim, komercijalnim i budžetskim dugovima KEK-a c) Biće merene (i) smanjivanjem u broju ili povećanjem ekoloških kritičnih tačaka oko postojećih energetskih postrojenja; (ii) smanjenje emisije od postojećih jedinica energetskih postrojenja; (iii) unapredjenja tretmana otpadnih voda i sistema za rukoveanje pepelom iz postojećih energetskih postrojenja.; d) Otvaranje novog jugozapadnog rudnika Sibovc za postojeća energetska postrojenja

a) Paketi tehničke pomoći SB dati su na tendersku proceduru da bi omogućili pomoć u razvoju političke, pravne, regulativne, zaštitne i tehničke dokumentacije. b) Kosovske vlasti/KEK, uključujući PIS-UNMIK zajedničku udarnu grupu”, uspešni su u podizanju naplate potrošene elektične energije i sakupljanja prihoda. c) (i) Počela je implementacija Projekta za čišćenje i regeneraciju zemljišta. (ii) Finansiranje u Konsolidovanom budžetu Kosova za 2006 je kanalisano za ekološka unapredjenja na energetskom postrojenju Kosovu – elektrostatički taložnici, rukovanje pepelom i sistem za tretiranje voda (d) Kosovske vlasti/KEK/donatori počinju raditi na otvaranju novog jugozapadnog rudnika Sibovc, kupujući zemlju i čineći početne investicije. Testiranje tržišta za utvrdjivanje interesa privatnog sektora za razvoj novog rudnika.

a. i.) Sredjena politička, pravna, regulatorna, o zaštiti i tehnička dokumentacija do aprila 2007. a. ii.) SB finansira savetnika za transakcije za testiranje tržišta i pripremanje tenderske dokumentacije do kraja 2008. b) Tehnički i komercijalni gubici smanjeni, a naplata i sakupljanje unapredjeni. Indikatori izvodjenja detaljno dati u DPP. c) Kosovske vlasiti/KEK skreće proizvodnju pepela na postojeći rudnik. Uklanjanje jedne gomile pepela od postojeće stanice energetskog postrojenja i oslobadjanje zemljišta za dogovorene svrhe počinj od kraja 2008. - unapredjenja tretmana otpadnihvoda završena do 2007. - Finansiranje kroz Konsolidovani budžet Kosova za 2007 za ekološka unapredjenja na jedinici Kosovo A i za JZ rudiniku Sibovc. d) Nastavlja se rad na otvaranju novog jugozapadnog rudnika Sibovc do kraja 2009.

Tekuće donacije: PTPES III Nedavno završeni ASP: Studija o regionalnim investicijama u proizvodnju energije, Ekonomski memorandum Kosva, Istraživanje investicione klime Predložene donacije: UMR $8.5 miliona Projekat za razvoj dobijanja energije od lignita, UMR $5.5 milion Projekat za čišćenje i regeneraciju zemljišta Predloženi ASP: Beleške politike o prihodima sektora energetike. Partneri: EAR, USAID, KfW,


26

Cilj dva: Osiguravanje makroekonomske stabilnosti kroz ispravno upravljanje javnim finansijama

Za podršku srednjoročnom prilagodjavanju i izbegavanje kratkoročnih fiskalnih problema i mogućeg zaostalog duga. Unapredjenje ispravne fiskalne politike i upravljanja javnim finansijama i

posvećivanje odgovarajućih sredstava prioritetima za smanjivanje siromaštva.

Glavni problemi Rezultati Aktivnosti u BPS periodu Aktivnosti u post-BPS periodu (2007/8) Bančin program (i partnera)

a) Fiskalna politika neodrživa daljeg prilagodjavanja kroz racionalizaciju, unapredjenu raspodelu i veću tehničku efikasnost u javnoj potrošnji. Dok su neka unapredjenja učinjena u upravljanju javnom potrošnjom, potrebno je dalje jačanje. b) Sa budućim potencijalom za podizanje domaćih neporeznih prihoda od novih investicija u sektoru energetike, presudno je da se osigura da se javnim prihodima upravlja na povećavajući, transparentan način i u postizanju objavljenih prioriteta politike.

a) Fiskalni debalansi su smanjeni na nivoe koji mogu biti finansirani na održiv način, prvenstveno kroz mere koje sadrže potrošnju na dnevnice i plate i subvencije preduzećima i sveukupnim unapredjenjima tehničke efikasnosti javne potrošnje. ii) Približavanje upravljanja javnom potrošnjom medjunarodnoj dobroj praksi, uključujući javno objavljivanje spoljnih revizija KBK. b (i) Uspostavljen detaljni okvir rada i strukture za upravljanje budućih prihoda iz sektora rudarstva i energetike. (ii) Razvijanje strategije sa ublažavanjem siromaštva kao centralnim stubom kojim se vodi dizajniranje politike i formulacija budžeta.

a (i) Potrošnja održavana u okviru sveukupnih ograničenja propisanih odobrenih budžetom 2006, sa adekvatnim finansiranjem visokih prioriteta za investicije u sektoru energetike. (ii) Podržano donacijom za PFP i JPIP, dalje fiskalno prilagodjavanje kroz formulaciju budžeta za 2007 zasnovanog na zadovoljenju ORSP i podržanog ključnim promenama politike (uključujući mere koje sadrže rast potrošnje na dnevnice i plate i subvencije za javna preduzeća, uglavnom KEK). (iii) Podržano do donacije za PFP, JPIP i TP od SB (DTPUP) i ostalih donatora, vlasti imaju dalje unapredjenje upravljanja javne potrošnje, uključujući završavanje i objavljivanje izveštaja revizije, dajući amandmane na zakon o javnoj nabavci i izgradnji zahtevanih institucionalnih kapaciteta. b (i) Izveštaj SB o fiskalnim i makroekonomskim implikacijama razvoja sektora energetike, proizvedenog kao platforma za generisanje političke debate. ii) Frvi nacrt Strategije razvoja za Kosovo proizvedenog sa smanjenjem siromaštva kao ključnom komponentom..

a (i) Održivi makroekonomski okvir rada održavan u skladu sa MMF i SB dogovorima. ii) Dalje unapredjivanje učinjeno u raspodeli i tehničkoj efikasnosti trenutne i kapitalne potrošnje po JPIP i podržanog od strane tekućih i budućih projekata TP (uključujući DTPUP i projekat za unapredjenje pohadjanja obrazovanja). iii) Vlada osigurava prioritetne, dobro dizajnirane i održivo finansirajuće projekte za rehabilitaciju infrastrukture – posebno u sektoru energetike b (i) Dalje ojačavanje procedura i institucija za transparentno upravljanje javnim prihodima u skladu sa odgovorom SB na Pregled ekstraktivnih industrija. (ii) Razvijanje strategije i mera za smanjenje siromaštva reflektiranih u ORSP.

Tekuće donacije: Donacija za tehničku pomoć upravljanju potrošnjom Tekući ASP: Javna potrošnja i institucionalni pregled (fokus na proces budžetiranja, uslovne odgovornosti; drištveni sektor) Nedavno završeni ASP: OPR i PRFO Predložene donacije: UMR donacija za PFP od $5 milion. Predloženi ASP: JPIP faza 2 (fokus na javna preduzeća i infrastrukturu), mini-PDFO, usluge savetovanja Partneri: EAR, USAID, DFID


27

Dodatak 2: Status Kosova i proces Standarda Nerešeni status Kosova Od 1999. trenutni status Kosova je bio odredjen Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, koja potvrdjuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i Crne Gore, ali takodje poziva na “suštinsku autonomiju” Kosova, sa Misijom privremene administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) kao najviši pravni autoritet. Razočarenje oko nerešenog statusa Kosova počelo je rasti, posebno medju većinskim stanovništvom etničkih Albanaca (preko 90 procenata stanovništva Kosova). Standardi za Kosovo Primenjivanje standarda od strane lokalnih institucija je bilo vidjeno kao ključ u iniciranju razgovora o statusu Kosova. Ovi standardi elaborirani od strane Specijalnog predstavnika generalnog sekretara (SPGS) u decembru 2003. i odobrenim od strane Saveta bezbednosti UN, naglasili su minimalne uslove za “Kosovo, gde su svi – bez obzira na etničku pripadnost, rasu ili religiju – slobodni da žive, rade i putuju bez straha, neprijateljstava ili opasnosti i gde postoji tolerancija, pravda i mir za svakoga.” Ovih 8 standarda obezbedjuju: (i) funkcionisanje demokratskih institucija; (ii) uspostavljanje vladavine zakona; (iii) slobodu kretanja za sve ljude; (iii) održiv povratak raseljenjih ljudi i (iv) poštovanje prava svih zajednica; (v) konkurentnu tržišnu ekonomiju; (vi) pošteno primenjivanje imoviniskih prava; (vii) konstruktivni i kontinuirani dijalog sa Beogradom o tehničkim pitanjima; i (viii) da Kosovski zaštitni korpus ostane u okviru svog mandata. UN izveštaj prati Standarde Generalni sekretar UN imenovao je Specijalnog izaslanika u junu 2005. – ambasadora Kai Eide-a – da preduzme sveobuhvatni pregled situacije na Kosovu (uključujući i Standarde) sa ciljem procene da li postoje uslovi za iniciranje i sprovodjenje procesa konačnog statusa. Dok je procena predstavila mešovite o postignućima Standarda, posebno povezanih sa zaštitom manjina, učinjeni progres bio je dovoljan za Generalnog sekretara da predloži proces rešavanja konačnog političkog statusa Kosova. Ipak, u svom izveštaju Savetu bezbednosti UN krajem januara 2006. Generalni sekretar je izrazio svoju ozbiljnu zabrinutost zbog odlaganja ili neuspeha u mnogim oblastima primene standarda i poručio kosovskim liderima da obnove svoje napore da se osigura značajan, ubrzan i održiv progres u primenjivanju standarda. Generalni sekretar je jasno naglasio da će postignuti rezultati u primenjivanju standarda biti važan faktr u odredjivanju tempa i progresa političkog procesa dizajniranog za utvrdjivanje budućeg statusa Kosova. Početak razgovora o konačnom statusu U oktobru 2005. Savet bezbednosti UN, prihvatio je preporuku Generalnog sekretara za iniciranje političKog procesa stvorenog za odredjivanje budućeg političkog statusa Kosova.


28

Postoji opšterašireno priznanje potrbe za nastavkom primenjivanja standarda sa većom posvećenošću i rezultatima i da proces, sada kada je počeo, ne bi trebao biti blokiran i mora biti doveden do zaključka. Bivši finski predsednik Martti Ahtisaari, imenovan je za Specijalnog izaslanika Generalnog sekretara za Proces budućeg statusa za Kosovo. Prvi razgovori izmedju dva pregovaračka tima – iz Beograda i Prištine – počeli su u februaru 2006.


29

Dodatak 3: Integracije sa Evropskom unijom i Kosovo PSP i MPS procesi Proces stabilizacije i pridruživanja (PSP) je glavni instrument Evropske unije (EU) za zapadnom Balkanu. Predloženo od strane Evropske komisije (EK) u maju 1999., odobreno u Zagrebu 2000. i potvrdjeno u Solunu 2003., sa ciljem da donese mir i stabilnosti u region, promoviše stabilne demokratske institucije, osigura vladavinu zakona, preovlada i razvije i održi uspešne otvorene ekonomije. Kao instrument politike, PSP je bio predvidjen da unapredi evropske vrednosti i principe , ponašajući se kao vodič reformi i otvori put za eventualno članstvo zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Usled trenutnog statusa Kosova, UNMIK i EK su odlučili da 2002. da ustanove odvojeni kolosek za Kosovo – PSP mehanizam za praćenje (MPS). Ovo osigurava da Kosovo može imati koristi od ekspertize i pomoći EK u implementaciji reformi kompatibilnih sa EU. EK je obezbedila da je MPS proces kompatibilan sa dostizanjem “Standarda za Kosovo”. Bliža integracija kroz PSP proces, zahteva od zemalja zapadnog Balkana da ispune seriju uslova. Ovo uključuje postizanje demokratskih principa, ljudskih prava, vladavinu zakona, punu saradnju sa Medjunarodnim sudom za zločine u bivšoj Jugoslaviji (MSZJ), poštovanje zaštite manjina, ekonomske reforme i tržišnu saradnju. Zauzvrat zapadni balkan je dobio autonomne trgovinske mere od 2000., skoro 5 milijardi eura finansijske pomoći kroz program Pomoć zajednici za rekonstrukciju, razvoj i stabilizaciju (PZRRS), bliži politički dijalog i pomoć u koordinaciji sa EU. Kosovo je imalo koristi od dobijanja 1 milijarde eura finansijske pomoći od programa PZRRS od 2000-04, kroz Evropsku agenciju za rekonstrukciju (EAR). Posvećeno je 59.5 miliona eura za 2005. od strane EAR i 54.5 miliona eura za 2006. EK je takodje imala zajedničku ulogu koordinacije donatora sa Svetskom bankom na Kosovu od 1999. Održavaju se redovni MPS sastanci o Kosovu, procenjujući progres u političkim, ekonomskim i institucionalnim reformama i u skladu sa PSP uslovljenošću, zasnovano na informacijama prikupljenim kroz sektorska pitanja i alate nadzora. Eksperti EK su formulisali preporuke i zemlje članice EU i institucije bile su informisane o postignutom progresu. Relacije Eu sa Kosovom Dok je vozilo za održavanje Kosova priključenog za politiku EU za zapadni Balkan – MPS, u regionalnom kontekstu, EK nastavlja da naglašava posvećenost Kosovu i ulozi Kosova u Evropi. Ovo je reflektovano usvajanjem Evropskog partnerstva, objavljenog u junu 2004., koje naglašava kao svoj prvi opšti kratkoročni prioritet ispunjavanje standarda. Kosovo je usvojilo Akcioni plan za implementaciju prioriteta Evropskog partnerstva u januaru 2005. i informisalo je EK o progresu implementacije Akcionog plana u aprilu, junu i septembru 2005. U aprilu 2005., Komisija je obećala da će “nastaviti da pomaže Kosovo da učini progres ka novoj njegovoj evropskoj težnji”.TP

19PT Ovo je usledilo u junu 2005., kada su Visoki predstavnik EU za

ZSBP i Evropski komesar za proširenje podneli zajednički izveštaj Evropskom savetu o TP

19PT “Komunikacija od Komisije – Evropska budućnost za Kosovo”, 20 April 2005.


30

'budućoj ulozi EU i doprinosu na Kosovu'. Ovaj dokument, prihvaćen od strane Komisije, potvrdio je da svako buduće rešenje za Kosovo mora u potpunosti odgovarati evropskim vrednostima i normama i doprineti realizaciji evropskih izgleda za Kosovo i region – obaveza koja je imala eho u Komunikaciji o zapadnom Balkanu, EK-ije u januaru 2006.TP

20PT

U novembru 2005, EK je objavila izveštaj o progresu na Kosovu TP

21PT Ovaj dokument je procenio

ekonomsku situaciju na Kosovu u smislu ekonomskih razvoja i prograsa ka ekonomskoj stabilnosti i konkurentnosti: revidirajući kapacitet Kosova da primeni evropske standarde; i ispitujući opseg do kojeg je Kosovo došlo u ispunjavanju prioriteta Evropskog partnerstva. Zabeleženo je da dok je Evropsko partnerstvo obezbedilo jake uputstvene alate za kosovske institucije na njihovom putu ka Evropi, niti jeddan od standarda nije u potpunosti ispunjen. Za davanje daljih uputstava, EK je takodje ažurirala Evropsko partnerstvo za Srbiju i Crnu Goru, uključujući Kosovo.TP

22PT Novo Evropsko partnerstvo zadržava – kao sveobuhvatnu preporuku –

implementaciju standarda. Posebno, EK zahteva od političkih lidera Kosova da demonstriraju jasnu posvećenost poštovanju demokratskih principa i upravljanja; nultu toleranciju ka korupciji, organizovanom kriminalu i finansijskom kriminalu; poštovanju ljudskih prava, zaštitu manjina i vladavinu zakona; punu saradnju sa MSZJ; reformi tržišne ekonomije i stimulisanje uslova za investiranje, trgovinu i ekonomski rast; približavanju acquis communautaire i vrednostima na kojima je zasnovana Evropska unija.

TP

20PT Komunikacija od Komisije – Zapadni Balkan na putu za EU: konsolidovanje stabilnosti i podizanje

prosperiteta. TP

21PT Kosovo (pod UNSBR 1244) 2005 Izveštaj o progresu – 9 novembar 2005. SEC (2005) 1423

TP

22PT Predlog za Odluku Saveta o principima, prioritetima i uslovima, sadržanim u Evropskom partnerstvu sa Srbijom

i Crnom Gorom uključujući Kosovo, kao što je definisano Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 10 juna 1999. 9 Novembar 2005. COM (2005) 558.


31

Dodatak 4: Trenutna i očekivana donatorska pomoć za Kosovo po sektoru

Svetska Banka

x x x x x x x x x x x x x x x

SZO

x

SPH

x x

USAID x x x x x x x x x x x

UNICEF x x x x

UNHCR

x

UNHABITAT

x x

UNFPA

UNDP

x x x x x x x x x x

Ujedinjeno Kraljevstvo (DFID)

x x x x x x

Švajcarska (SDC)

x x x x x x x x x x x x x x x x

Švedska (SIDA)

x x x x x x x x x x x x x x

OEBS

x x x x x x

Norveška

x x

Holandija

x x x x

Irska

x

Italija

x

MOM

x x x x

MMF

x

MOR

x x x x x

Nemačka (KfW i GTZ)

x x x x x x x x x x x

Finska

x x x x x x x x x

FAO

x

Evropska Komisija

x x

EAR

x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x

Danska (DANIDA)

x

Kanada (CIDA)

x x

1.

Pol

jopr

ivre

da, p

riro

dni r

esur

si, ž

ivot

na o

kolin

a, šu

mar

stvo

i p

ašnj

aci

Poljo

priv

reda

, šum

arst

vo i

pašn

jaci

Ži

votn

a ok

olin

a 2.

Raz

voj p

riva

tnog

sekt

ora,

ban

kars

tvo,

MSP

i fin

ansi

je

Ban

kars

tvo/

finan

sije

R

azvo

j priv

atno

g se

ktor

a i M

SP

3. R

efor

me

javn

og se

ktor

a, u

prav

ljanj

e i d

ecen

tral

izac

ija

Javn

a ad

min

istra

cija

/upr

avlja

nje

Loka

lno

upra

vlja

nje/

dece

ntra

lizac

ija

Pore

ska

adm

inis

traci

ja/c

arin

a D

emok

ratiz

acija

/razv

oj c

iviln

og d

rušt

va

Ljud

ska

prav

a 4.

Eko

nom

sko

upra

vlja

nje,

pla

nira

nje

i izg

radn

ja k

apac

iteta

M

akro

pod

rška

(PEM

, NSS

ED)

Stat

istik

e Sa

veti/

tehn

ička

pod

rška

5.

Vla

davi

na z

akon

a (z

akon

i re

di)

Prav

osud

je

Imov

insk

a Pr

ava

Bez

bedn

ost i

pol

icija

6.

Dru

štve

ni se

ktor

O

braz

ovan

je

Zdra

vstv

o So

cija

lna

zašt

ita/b

lago

stan

je

Pol

Zašt

ita m

anjin

a O

mla

dina

K

ultu

ra/m

ediji

R

ad

7. In

fras

truk

tura

i os

tali

ekon

omsk

i sek

tori

En

erge

tika/

grej

anje

Tr

ansp

ort

Raz

voj o

pštin

a Sm

ešta

j H

igije

na

Vod

a


32

Dodatak 5 - Kosovo: Donacije trenutno pod implementacijom/Nedavni analitički rad

DONACIJE

ASP

US$ (mil.)

TP za socijalnu zaštitu 4.2 Ekonimski memorandum Kosova 2004

Reforma obrazovanja 4.5 JPIP Vol.I (sveobuhvatno, zdravstvo, obrazovanje) 2005

Fond za razvoj zajednice II 4.0 Programska procena siromaštva 2005

TP za unapredjenje posovnog okruženja 7.0 IPSK 2005

TP za sektror energetike III 2.5 Pregled operacionalne nabavke 2005

TP za upravljenje javnom potrošnjom 5.5 Pregled operacione finansijske odgovornosti 2005

Razvoj za omladinu (polse konfliktna donacija)

1.9

Upravljanje javnim finansijama (FIR) 0.19 UNedavne regionalne studijeU

1) Uključivanje omladine i njihovo osposobljavanje u jugoistočnoj Evropi 2)Studija o reginalnoj proizvodinji energije 3) Studija o regionalnoj železnici 4) Regionalna studija o politikama javne potrošnje (tekuši)

5) Prioriteti za ranu prevenciju od HIV/Aids u jugoistočnoj evropi.


33

Prilog 1: Pregled

Kosovo, kroz pregled 2/17/05

Evropa & NižiSIROMAŠTVO i DRUŠTVO KosovskeCentralna srednji

procene Azija prihod2004 Stanovništvo sredina godiner (miliona) 1.9 472 2,430GNI po glavi stanovnika (Atlas metod) 1/ 1,460 3,290 1,580GNI (US$ milijardi) 2.9 1,553 3,847

Prosečan godišnji rast, 1997-03 Stanovniš (%) .. -0.1 1.0Radna snaga

(%) .. -0.5 0.7

Najnedavnija procena (dostupnost poslednje godine, 1997-04)Siromaš (% stanovništva ispod nacionlne granice siromaštva) 37 .. ..Urbano stanovništvo (% ukyupnog stanovništva) 37 64 49Očekivana dužina života na rodjenju (godina) 74 68 70Smrtnost novorodjenčadi (na 1,000 živih rodjenja) 35 29 33Dečja neuhranjenost (% dece ispod 5 godina) .. .. 11Dostupnost unapredjenim izvorima vode (% stanovništva) 54 91 81Nepismenost (% stanovništva starosti 15+) 7 3 10Ukupan upis u osnovno obrazovanje (% školskog stanovništva) 101 114 Muško 103 115 Žensko 101 113

KLJUČNE EKONOMSKE STOPE I DUGOROČNI TRENDOVI1983 1993 2003 2004

BDP (US$ miliona) .. .. 2.5 2.5Investicija/BDP .. .. 22.9 26.3Izvoz dobara i usluga/BDP .. .. 9.6 10.0Domaća štednja/BDP .. .. -5.7 -4.2Nacionalna štednja/BDP .. .. -3.6 0.0

Trenutni bilans računa/BDP .. .. -26.6 -26.3Isplate kamata/BDP .. .. 0.0 0.0Ukupan dug/BDP .. .. n/a n/aOtplata ukupnog duga/izvoz .. .. n/a n/aSadašnja vrednost duga/BDP .. .. n/a n/aSadašnja vrednost duga/izvoz .. .. n/a n/a

1983-93 1993-03 2003 2004 2004-08(prosečan godišnji rast) BDP .. .. -0.5 2.0 ..BDP po glavi stanovnika .. .. -2.2 0.3 ..Izvoz dobara i usluga .. .. .. .. ..

EKONOMSKA STRUKTURA 1988 1996 2003 2004

(% bDP)Poljoprivreda 20.4 28.8 .. ..Industrija 47.4 33.8 .. .. Zanatske .. .. .. ..usluge 32.2 37.4 .. ..

Privatna potrošnja .. ..Opšta vladina potrošnja .. .. 14.6 17.9Uvoz dobara i usluga .. ..

Beleška: Svi podaci su procene. 1/ Podaci za Kosovo nisu Atlas metoda


34

Prilog 2: Izabrani indikatori izvodjenja bančinog portfolia i upravljanje

Do datuma 02/16/2006

Indikator 2003 2004 2005 2006Pocena portfolia Broj projekata pod implementacijom a 10 5 7 6Prosečan implementacioni period (godina) b 1.8 1.9 1.4 2.0Procenat poblema u projektu po broju a, c 10.0 0.0 14.3 0.0Procenat poblema u projektu po iznosu a, c 10.5 0.0 15.4 0.0Procenat projekata u riziku po broju a, d 10.0 0.0 14.3 0.0Procenat projekata u riziku po iznosu a, d 10.5 0.0 15.4 0.0Stopa isplate (%) e 44.4 42.3 44.7 14.3Upravljanje portfoliom PIDP u toku godine (da/ne) Ne Da Ne NeSredstva za nadgledanje (ukupno US$) 0.0 205.0 195.0 540.0Prosek za nadgledanje (US$/projekat) 0 51 33 77

Stavke Memoranduma Poslednjih pet FGProj Eval po OOE po Broju 10.0Proj Eval po OOE po iznosu (US$ miliona) 5.5% OOE Projekata ocenjenih N ili VN po broju 10.0% OOE Projetata ocenjenih N ili VN po iznosu 0.0

a. Kao što je pokazano u godišnjem izveštaju o izvodjenju portfolia (izuzev za trenutnu FG). b. Prosečna starost projekata u bančinom zemaljskom portfoliu.c. Procenata projekata ocenjenih sa N ili VN u razvojnim ciljevima (RC) i/ili progres implementacije (PI).d. Kako je definisano po Programu unapredjenja portfelja.e. Stopa isplate u toku godine za neisplaćeni bilans bančinog portfolia na početku godine: Investicioni projekti samo.* Svi indikatori su za projekte aktivne u Portfoliu, sa izuzetkom stope isplate, Koji uključuju sve aktivne projekte, kao i projekte koji se završavaju u toku fiskalne godine.


35

Prilog 3: Sažetak nepozajmljenih usluga


Produkt Dovršenje FG Cena (US$000)Prijem a Cilj b

Nedavno dovršenje Procena siromaštva na Kosovu 2005 212.6 Vla//Don/UMR/JAV KG/PS/PDOperacione finansije Kosova Pregled odgovornosti 2005 68.8 UMR KG

Pregled operacione nabavke 2005 54.1 UMR KG

U toku

Javna potrošnja i institucionalni pregled 2006 100* Vla//Don/UMR/JAV

KG/PD/PS

Planirano

Programska procena siromaštva 2006 100* Vla//Don/UMR/JAV

KG/PS/PD

Javna potrošnja i institucionalni pregled Vol. II (transport, energetika, javna preduzeća) 2006 100* Vla//Don/UMR/JAV

KG/PS/PD

Makro implikacije LPDP-a 2007 50 Vla//Don/UMR/JAV

KG/PS/PDBeleška o poreznom režimu (LPDP-implikacije) 2007 25 Vla//Don/UMR/JAV

KG/PS/PD

Analitička podrška izaslaniku za status 2007 ad-hoc(vidi Tabela 2, strana 22)

____________ a. Vlada, donatori, Banka, javno širenje. b. Generisanje znanja, javna debata , rešavanje problema.* Višegodišnji programi – godišnja dodela od približno $100.000


36

Prilog 4: Operacije portfolio (MBRR/UMR i donacije)

Zatvoreni projekti 13

MBRR/UMR * Ukupno isplaćeno (Aktivno) 5.7 Od kojih je bilo ispravljeno 0.00 Ukupno isplaćeno (Zatvoreno) 6.9 Od kojih je bilo ispravljeno 0.00 Ukupno isplaćeno (Aktivno + Zatvoreno) 12.7 Od kojih je bilo ispravljeno 0.00

Ukupno neisplaćeno (Aktivno) 18.1 Ukupno neisplaćeno (Zatvoreno) 0.2Ukupno neisplaćeno (Aktivno + Zatvoreno) 18.3

Aktivni projekti

Projektna ID Ime projektaRazv. Ciljevi

Impl. Progres FG MBRR UMR DONACIJA Otkazan. Neispla. Origin. Od revizije

P088045 POS ENV TP # # 2005 7 6.9P079259 COMM DEVT FUND 2 S S 2004 4 1.5 -0.6P078674 ECON POL/PUB EXP MGMT # # 2005 5.5 5.4P079260 OBRAZOVANJE MS MS 2003 4.5 1.7 0.8 0.79P088865 SEKTOR ENERGETIKE TP 3 S S 2005 2.5 2.4 0.3P072405 SOC PROT (KOSOVO TF) S S 2002 4.2 0.1 0.2 -0.08Sveukupni rezultati 23.5 4.2 18.3 0.7 0.7# upotrebljeno da označi projekte koji su postali nadavno efektivni

Disbursements a/

Razlika izmedjuOčekivanog i stvarnog

Ocenjivanje nadgledanjem

Kosovo

Poslednji IUSP


Operacioni portfelj (MBRR/UMR i donacije)

Originalni iznos u milionima US$

Beleška o privremenoj strategiji za Kosovo 37________________________________________________________________________

wb201856 P:\KOSOVO\CTRYUNIT\CAS\Kosovo ISN (Final Anila).doc 02/24/2006 4:17:00 PM

Dokument Svetske banke - The World Bank fileDokument Svetske banke SAMO ZA ZVANIČNU UPOTREBU...

Documents

Transcript of Dokument Svetske banke - The World Bank fileDokument Svetske banke SAMO ZA ZVANIČNU UPOTREBU...