M A G A Z I N Z A P O B E D N I K E

JUN 2019.BROJ 4300 RSD

300 DINARA

VATERPOLO: FINALE SVETSKE LIGE

U BEOGRADUKOŠARKA:

EP ZA ŽENE U SRBIJI I LETONIJI

PORTRETI: ČABA SILAĐI,

STEFANA VELJKOVIĆ,

VELJKO PAUNOVIĆ

ANDRIJA PRLAINOVIĆ:VASPITAVAJU NAS KAO ŠAMPIONE

EVROPSKE IGRE: ĐORĐE VIŠACKIU MINSK IDEMO PO VIZE ZA TOKIO

Pratite

na društvenim mrežama

@sportsmagazin

Sports Magazin

@sportsmagazinsrbija

3 BROJ 4 | JUN 2019.

UV

OD

NIK

Dejan Potkonjakglavni i odgovorni urednik

Ako spadate u grupu onih pravih, istinskih ljubitelja sporta, onda je izlišno da vas neko podseća da sezona u ovoj oblasti – ne postoji. Dvanaest meseci kao da je malo da u njih stane sve što je vezano za nadmetanja na sportskom polju u svim mogućim disciplinama i kategorijama, a ako pričamo o onom vrhunskom,

profesionalnom sportu, tu pauze gotovo da i ne postoje.Pogledajte samo NBA ligu, košarkašku Evroligu ili neki od

vrhunskih evropskih fudbalskih šampionata. Pre samo desetak godina moglo je da vam se i desi da se uželite nekog spektakla, a sad se “istorijski mečevi” smenjuju kao na traci. Najveći problem je što kvantitet ne donosi baš često i kvalitet, a retki su oni vrhunski asovi koji u potpunosti mogu da izdrže žestok ritam, a da ne izgore ili se povrede.

I taman kad pomislite da je vreme za pauzu u nekim sportovima u kojima su šampionati započeli još sredinom prošle godine, eto reprezentativnih obaveza i početka novog naboja i tenzija i kod aktera, ali i kod gledalaca. Pritisak dodatno raste u godinama kad je potrebno izboriti nastupe na Olimpijskim igrama, a to je upravo ova! U junu ćemo, nadam se, dobiti i prvog ekipnog putnika za Tokio, a, pogađate, mislim pre svega na vaterpoliste. Finale Svetske lige je u Beogradu, ali domaći teren u ovom slučaju ne znači mnogo – o razlozima čitajte u ovom broju, pošto su selektor Dejan Savić i nekolicina naših asova jednostavno objasnili problem – ubitačan tempo i raspored utakmica za one najbolje igrače ne dozvoljavaju pravi način priprema za izuzetno važan događaj. To nas ne sprečava da svim srcem bodrimo naše vaterpoliste da pobedom osiguraju i učešće u Tokiju, baš kao što najviši plasman želimo i košarkašicama, koje će takođe u Srbiji dobiti priliku da se bore za sam vrh na Evropskom prvenstvu.

Svoje reprezentativne obaveze započeli su i odbojkaši i odbojkašice, bez obzira na to što su oni najbolji, a u našim raznim selekcijama ih je mnogo, imali duge i trofejne sezone.

Mogu tako da nabrajam u nedogled, desiće se jedino da ćemo stići do zaključka da predaha gotovo da i neće biti. U individualnim sportovima je nešto drugačije, a za većinu sezona tek kao da počinje. Vize za Tokio takođe su u prvom planu i tempiraju se forme za najvažnija takmičenja, a jun i jul su upravo period kad bismo mogli da očekujemo nova imena na spisku putnika za Japan. Uz svetska i kontinentalna prvenstva u određenim sportovima, aktuelne su i

Evropske igre koje se u svom drugom izdanju održavaju u Minsku, a one će za određenu grupu naših sportista biti kvalifikacione za OI. Bilo bi možda i više disciplina u Belorusiji, da nije upravo tog ubitačnog tempa koji sam pomenuo, a o stanju stvari “na terenu” popričali smo s prvim operativcem našeg Olimpijskog komiteta Đorđem Višackim.

U ovom broju našli smo prostora i za još jednog Olimpijca kome će OI Tokio biti četvrte Igre u karijeri, koji je na sopstvenom primeru pokazao kako vrhunski sport i škola mogu podruku i kako pametnim pristupom rezultati mogu da se poprave bez obzira na godine.

A Čabi Silađiju i vaterpolistima voda je neophodna za bavljenje sportom koji su izabrali, ali voda je na drugi način neophodna i njima, a i svima nama kako bismo opstali. Šta ona znači za sportiste i postoji li pravilan način njenog unosa tokom fizičkih aktivnosti, obradili smo u ovom broju, kroz koji smo vam najavili još neke događaje u kojima ćete imati priliku da bodrite naše sportiste na putu ka vrhunskim rezultatima.

U sezoni koja kao da nema kraja... •

SEZONA KOJA NEMA KRAJA

Taman kad pomislite da je vreme za pauzu u nekim sportovima u kojima su šampionati započeli još sredinom prošle godine, eto reprezentativnih obaveza i početka novog naboja i tenzija

4

SAD

RŽ

AJ

Broj 4 • Jun 2019.

U susret Andrija PrlainovićVaterpolista svetskog glasa, ovog leta s reprezentacijom juri svoju jubilarnu 30. seniorsku medalju pod nacionalnom kapicom

18

U susret Sonja Petrović: Košarka mi je poklonila trofeje i Miloša

26

Portret Staša Gejo: Zatvorim oči i vidim medalju u Tokiju!

30

Portret Čaba Silađi: Pobede gledam skromno, poraze prihvatam časno

46

Odjeci Stefana Veljković: Zlatni niz nema kraja

50

Povodi Veljko Paunović: Zakleli smo se da ćemo biti prvaci sveta!

60

Predstavljamo UTS: Ne trči brzo, da bi stigao daleko

70

U SUSRET Vaterpolo: Finale Svetske lige u Beogradu > 16 U SUSRET Košarka: Evropsko prvenstvo za žene u Srbiji i Letoniji > 24

TIMEOUT Nautika: “Riva 66’ Ribelle“ > 34 TIMEOUT Oprema: Awake Ravik > 38 TIMEOUT Oprema: Bang&Olufsen “Beovision Harmony” > 40

TIMEOUT Ishrana: Voda – kad i koliko nam je potrebna > 42 TIMEOUT Putovanja: Minsk u susret Evropskim igrama > 44

ODJECI Liga šampiona: Fudbal se vratio kući > 54 ODJECI Liga šampiona za žene: Dominacija Liona > 59

PREDSTAVLJAMO Softbol: Kad čelične dame osvajaju “dijamant” > 66 ODJECI Niki Lauda: Heroj automobilskih trka > 74

IntroĐorđe Višacki

Generalni sekretar Olimpijskog komiteta Srbije za Sports magazin govori o Evropskim

igrama i njihovom drugom izdanju, koje je zakazano za period od 21. do 30. juna u

glavnom gradu Belorusije, ali i o mogućnosti da Beograd jednog dana organizuje ovako

veliko i značajno sportsko takmičenje

10

Izdavač F.T.P. Print d.o.o. • Vladimira Tomanovića 33, Beogradredakcija@sportsmagazin.rs • www.sportsmagazin.rs

DIREKTOR I GLAVNI UREDNIK Dejan Potkonjak • ART DIREKTOR Goran Ratković • REDAKCIJA Uroš Popović, Uroš Jovičić • SARADNICI Olgica Nikolić, Jasmina Simić, Nada Piliškić (ishrana i fitnes) • Saša Tomić • Nenad Kiš • Vladimir Živojinović (foto) • LEKTOR Lidija Cenić

FOTOGRAFIJE Getty Images, MN Press, StarSportIzlazi mesečno

ŠTAMPA Publikum d.o.o. Beograd • DISTRIBUCIJA Centrosinergija d.o.o. Beograd

ISSN 2620-2182 • COBISS.SR-ID 273591052

FOTOGRAFIJE NA NASLOVNOJ STRANI: ANDRIJA PRLAINOVIĆ (VLADIMIR ŽIVOJINOVIĆ), ĐORĐE VIŠACKI (PEĐA MILOSAVLJEVIĆ)

PRATITE MAGAZIN SPORTS NA MREŽAMA

Posetite

na Internetu

U FOKUSU VESTI ZANIMLJIVOSTI ARHIVA MAGAZIN TIME OUT

www.sportsmagazin.rs

Australijski fudbal je veoma dinamična, na mahove i gruba igra, ali kroz objektiv maštovitog foto-reportera na trenutke može da izgleda i kao balet. Sve što je potrebno jesu nisko sunce i lep teren. Tako je i ovekovečen trenutak tokom susreta profesionalne lige između Ričmond tajgersa i Hotorn hoksa u Melburnu, na kojem senke igrača kao da igraju svoju posebnu igru. Da bi sve izgledalo efektno, slika je zarotirana u odnosu na originalnu perspektivu.Foto: Scott Barbour/Getty Images

Art objektiv

Igre senki

Hokej možda jeste gruba igra, ali ne očekuje se da se baš ovakve stvari dešavaju često. Mark-Eduard Vlašić iz San Hoze šarksa vodio je bespoštedne duele sa Džejdenom Švarcom iz Sent Luis bluza u drugom meču finala Zapadne konferencije plej-ofa NHL, a u jednom trenutku se našao u vazduhu. To samo po sebi ne bi bilo problem da dvojica asova nisu bili suviše blizu ogradi. Vlašić je glavom udario u staklo koje se razletelo u paramparčad, a samo zahvaljujući zaštitnoj opremi nije zadobio teže povrede...Foto: Ezra Shaw/Getty Images

Foto info

(Ne)očekivano poletanje

10BROJ 4 | JUN 2019.

INT

RO

11 BROJ 4 | JUN 2019.

TEKSTSAŠA TOMIĆFOTOPEĐA MILOSAVLJEVIĆ

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI

U MINSK IDEMO PO VIZE ZA TOKIO

Đorđe Višacki, generalni sekretar Olimpijskog komiteta Srbije, za Sports magazin govori o Evropskim

igrama i njihovom drugom izdanju, koje je zakazano za period od 21. do 30. juna u glavnom gradu Belorusije, ali i o mogućnosti da Beograd jednog dana organizuje

ovako veliko i značajno sportsko takmičenje

Domaćin premijernih Evropskih igara 2015. bio je Baku, a četiri godine kasnije medalje će se deliti u Minsku. Grad na reci Svislač ugostiće sportiste sa Starog kontinenta nakon što

je Holandija odustala, dok je Rusiji oduzeto domaćinstvo zbog skandala sa dopingom. Na Igrama koje su, čini se, morale da bude ustanovljene znatno ranije, s obzirom na to da se Panameričke i Azijske održavaju od 1951, Igre Pacifika od 1963, a Afričke od 1965, učestvovaće više od 4.000 sportista iz 50 zemalja, a svoje adute imaće i Srbija.

“Sigurno je da Evropske igre kasne u odnosu na one u ostalim delovima sveta, a osnovni razlog je taj što su se u prethodnom periodu od 50 ili 60 godina, za razliku od ostalih kontinenata, u Evropi razvili

šampionati u brojnim sportovima, koji su visokog kvaliteta. Praktično, pojava još jednog takmičenja u određenoj meri je u koliziji sa prvenstvima Starog kontinenta u nekim sportovima. Evropa je najjači sportski kontinent jer skoro 50 odsto medalja na Letnjim i više od 65 odsto odličja na Zimskim Olimpijskim igrama osvajaju njeni predstavnici i zbog toga apsolutno zaslužuje da ima svoje kontinentalne igre. Azijske i Panameričke igre su izuzetno jake, ponajviše zbog toga što tamo ne postoje paralelno šampionati u posebnim sportovima. Ta takmičenja su multisportska i sve zemlje šalju svoje najbolje predstavnike. Međutim, prve Evropske igre zaista su pre četiri godine opravdale očekivanja, pa će sada takmičenje u osam sportova predstavljati kvalifikacije za Olimpijske igre, što je ključno za dalji razvoj i njihovu važnost jer se

INTRO 12BROJ 4 | JUN 2019.

održavaju u predolimpijskoj godini”, istakao je Višacki na početku razgovora.

O kojih osam sportova je reč?To su streljaštvo, streličarstvo, atletika, badminton, biciklizam, džudo, karate i stoni tenis.

Postoji li lista sportova i disciplina koje su obavezne na Evropskim igrama i može li domaćin, kao na Olimpijskim igrama, da predloži još koji sport? Ovo je koncept koji je u povoju, tako da je stvar nešto fluidnija u odnosu na Olimpijske igre. Istina, svedoci smo da je Međunarodni olimpijski komitet posle donošenja Agende 2020 mnogo otvoreniji kada su u pitanju sportovi koji su na programu Olimpijskih igara. To je dokument koji ima za cilj fleksibilniji odnos prema budućim organizatorima, otvaranje mogućnosti koje će smanjiti troškove organizacije i, uopšte, funkcionisanje olimpijskog sporta za domaćina, ali i za učesnike Igara. Tim konceptom vođeni su i Evropski Olimpijski komiteti, tako da se do konačnog spiska sportova na Evropskim igrama dolazi dogovorom između čelnih ljudi ove organizacije, evropskih federacija i domaćina. Rešenje je sredina svih interesa, ali prioritet mora da bude taj da što veći broj sportova bude kvalifikacioni za Olimpijske igre.

Koliko će takmičara imati Srbija u Minsku? Sigurno je da ćemo imati znatno manje od 132 sportista, koliko je nastupilo u Bakuu pre četiri godine, jer sada neće biti takmičenja u odbojci i vaterpolu ni kod dama ni kod muškaraca, a tada smo imali četiri ekipe u obe konkurencije. Očekujemo da će nas predstavljati do 70 takmičara u 13 sportova.

Znači li to da ne možemo očekivati 15 medalja, koliko je Srbija osvojila na prošlim Igrama, kada je zauzela dvanaesto mesto u generalnom plasmanu?Zaista nikada pre takmičenja nismo licitirali koliko medalja možemo da osvojimo. Uvek se trudimo da sportistima omogućimo da se pripreme na najbolji mogući način kako se ni u jednom trenutku ne bi osetili inferiorno u odnosu na konkurente. Na njima i njihovim trenerima je da pruže maksimum, a nakon takmičenja ćemo analizirati da li je ostvareni rezultat adekvatan ulaganjima koja smo imali. U Bakuu su, između ostalih, medalje osvojili vaterpolisti i odbojkašice, koji sada neće nastupiti. Međutim, imamo adute u basketu tri na tri, koji se jedino vodi kao ekipni sport. Na prvim Igrama smo osvojili medalju i u sambou, koji će i sada biti na programu jer

Nije lako uskladiti sportske kalendare

Zašto je doneta odluka da za ljubitelje sporta u Srbiji ne bude najatraktivnijih takmičenja u vaterpolu, košarci, odbojci, rukometu i fudbalu?Ta odluka nije ultimativna već je stvar pregovora i dogovora tri podjednako važne strane. Splet je raznih okolnosti, postoji mnogo elemenata koji utiču na to da li će neki sport biti na programu ili ne, a sigurno je da ulogu u tome ima i učešće u televizijskim pravima, sponzorstvima i svemu što se tiče finansijskog momenta. Verujte da nije tako lako uskladiti kalendare određenih federacija. Naravno, postoje i sportovi, poput boksa, za koje će Igre predstavljati prvenstvo Evrope za ovu godinu. •

Tim Srbije u Minsku

M Ž UkupnoBasket 3x3 4 4 8Badminton 1 - 1Boks 9 1 10Biciklizam 2 1 3Džudo 5 6 11 Sambo 2 1 3Stoni tenis 1 2 3Streličarstvo 1 1Streljaštvo 5 5 10Streljaštvo leteće mete 1 - 1Rvanje 5 - 5Kajak 3 4 7Karate 1 1 2Ukupno 40 25 65* spisak nije konačan

Nema kraja ulaganjima

Koliko je novca potrebno Olimpijskom komitetu Srbije da pokrije sve svoje programe?Ja uvek kažem da tome nema kraja zato što je stanje klupskog sporta takvo da mu je pomoć više nego potrebna. Mi praktično brinemo o onome što je najbolje na seniorskom nivou u Srbiji i u ekipnim i u individualnim sportovima, ali vodimo računa i o sportistima koji su osvojili medalje na juniorskim takmičenjima. U drugoj kategoriji razvojnog programa su finalisti, a u trećoj sportisti koji iz raznih razloga nisu učestvovali na određenim takmičenjima, a struka u Savezima smatra da imaju potencijal. Koliko god novca da obezbedimo, sve ide ka bazi, a čini se da nikad nije dovoljno. •

je izuzetno razvijen u bivšim sovjetskim republikama, pa se i u tom sportu nadamo najboljem. U timu ćemo imati osvajače svetskih i evropskih odličja u streljaštvu, kajaku, rvanju, džudou, karateu i ostalim sportovima. Svi oni su aduti.

Znate li konačan spisak srpskih sportista?Olimpijski komitet Srbije funkcioniše institucionalno, tako da će konačan spisak biti usvojen na sednici Izvršnog odbora, koja će se održati u junu. Imamo kriterijume i oni definišu određeni nivo rezultata koji je potreban za nastup na Igrama. Učestvovaće najbolji u svojim sportovima u tom trenutku. Opredelili smo se i da pružimo priliku takmičarima u nekim sportovima koji kod nas nisu posebno razvijeni.

Na koji ste način pomogli sportistima da obave pripreme?Mislim da smo ove godine, kao i prethodnih, uz pomoć naših partnera i sponzora, pre svega Ministarstva omladine i sporta, za nastup na takmičenjima uspeli da obezbedimo adekvatan budžet. Savezi su izuzetno bitni u tom procesu, s obzirom na to da je opredeljenje da oni vode programe sportista, a da ih mi pratimo. Cilj je da oni budu tehnički realizatori, a mi brinemo o finansijama i vodimo računa da ono što je dogovoreno bude sprovedeno u delo. Tako je bilo i tokom priprema za Evropske igre.

Jeste li obišli objekte na kojima će se održati takmičenja? U kakvom je stanju infrastruktura?Igrom slučaja, ja sam deo koordinacione komisije koja vodi organizaciju ovog događaja, tako da sam više puta bio u dvoranama. Minsk je impresivan grad, mislim da će se sportisti dobro osećati s obzirom na to da je saobraćajno lako prohodan, zbog čega neće provoditi mnogo vremena u prevozu, što je na ovakvim takmičenjima izuzetno važno. Domaćin je uspeo da isprati koncept koji je postavljen na samom začetku Igara, a to je da se ne gradi mnogo objekata već da se iskoriste postojeći. Belorusi su neke dogradili, neke usavršili, a jedini potpuno nov napravljen je za takmičenje u streljaštvu i zaista izgleda fantastično. Olimpijsko selo je lepo i nije daleko od borilišta.

“Plamen mira” bio je pre dolaska u Belorusiju, između ostalog, u Ljubljani, Beču i Budimpešti. Zašto nije “posetio” i Beograd?To je isključivo stvar Organizacionog komiteta Igara. On se opredelio za tu rutu i ništa nismo mogli da učinimo povodom toga.

13 BROJ 4 | JUN 2019.

Postoji li u perspektivi mogućnost da Beograd i Srbija budu domaćini Evropskih igara?Bez ikakvog preterivanja i lažnih ambicija, za organizaciju Igara apsolutno imamo kapacitet i u infrastrukturi i u ljudskim resursima. Osnovno pitanje tiče se finansijskog dela, odnosno procene šta to ulaganje može da nam donese. Organizator snosi troškove koji nisu mali, a tiču se brojnih detalja, od kotizacije, angažovanja velikih ljudskih resursa, ali i obezbeđivanja izuzetno skupih tehničkih detalja, poput merenja vremena ili kvalitetnog televizijskog signala koji treba da se pošalje u svet. Da ste me pitali za organizaciju Olimpijskih igara, rekao bih da je to na dugom štapu, ali kada je reč o Evropskim igrama, zaista mislim da bi Beograd, sa nekoliko okolnih gradova, što je uvek mogućnost na ovakvim takmičenjima, bez problema mogao da ih organizuje, i to na veoma visokom nivou.

Za kraj, šta su sa sobom donele Evropske igre?Međunarodni olimpijski komitet ima interes da podržava takmičenja koja nisu isključivo

Po nove medalje u Baku

Koje važno takmičenje očekuje srpske sportiste posle Evropskih igara?To je Evropski olimpijski festival mladih, koji će se održati od 21. do 27. jula u Bakuu, koji se definisao kao ozbiljna sportska destinacija, što odnedavno potvrđuje i održavanje trka Formule 1 u ovom gradu. Organizatori su puni entuzijazma i izuzetno su posvećeni. Za pomoć u organizaciji Evropskih igara 2015. angažovali su 600 stranih stručnjaka koji su radili na Olimpijskim igrama u Londonu, za Islamske igre pre dve godine samo 60, a sada sami brinu o svemu, zbog čega im je važno da sve protekne u najboljem redu. Verujem da hoće jer rade na pravi način i s velikim entuzijazmom. •

komercijalna i privatno organizovana u vremenu kada smo svedoci da takvih ima sve više. Ukoliko se nastavi tim pravcem, vrlo brzo ćemo doći u situaciju u kojoj se danas nalazi klupski fudbal, u kojem postoje veliki i moćni koji imaju novac, dok svi ostali služe samo da bi se održalo neko takmičenje. U isto vreme, MOK čini više od 200 zemalja i teritorija, od Amerike, Rusije i Kine preko Srbije do San Marina, Lihtenštajna, Andore ili malih ostrvskih zemalja. Svaka odluka koja se donese odnosi se na sve i svaki novi koncept

mora svuda da funkcioniše i da svima bude prihvatljiv, što je ozbiljan izazov. Svedoci smo velikih finansijskih kriza s kojima se mnoge zemlje sveta suočavaju i zbog kojih su budžeti svuda smanjeni, ali je MOK sve to pregurao i nastavio stabilno da funkcioniše upravo razvijajući projekte koji su održivi i primenjivi u manje finansijski potentnim zemljama. Mislim da je upravo to novi kvalitet koji su Evropski Olimpijski komiteti doneli evropskom sportu razvijajući koncept takmičenja koji je prihvatljiv i finansijski manje moćnim zemljama. •

IZM

EĐU

D

VA B

ROJA

14BROJ 3 | MAJ 2019.FO

TO: ©

MAT

TH

IAS

HA

NG

ST /

GET

TY

IMA

GES

/ G

ULI

VER

FOTO

: IJF

FOTO

: SIM

FOTO

: VSS

Sportske igre mladih: Poruka mira, prijateljstva, tolerancije i zajedništvaSredinom maja u Novom Sadu, u prisustvu velikog broja zvanica iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, svečano su otvorene Sportske igre mladih za ceo region. Polaganjem zakletve i paljenjem baklje prijateljstva iz evropske prestonice mladih za 2019. godinu poslata je poruka mira, prijateljstva, tolerancije i zajedništva, i zvanično je označen početak još jedne sjajne SIM sezone (23. po redu u Hrvatskoj, 9. u Bosni i Hercegovini i šeste u Srbiji).

Karavan Sportskih igara mladih, koji se organizuje zahvaljujući pulu sponzora (generalni sponzor kompanija Dunav osiguranje, Coca Cola , Poštanska štedionica, EPS, Telekom Srbija – MTS i Podravka Srbija), obići će mnoge gradove u Srbiji, a jedna on najvećih manifestacija amaterskog sporta u Evropi imaće regionalno superfinale u avgustu u Splitu. •

Džudo: Sjajne devojke i veliko srce Nemanje Majdova

Drugi majski vikend bio je sjajan za naše džudiste! Seriju je otvorila Milica Nikolić, koja je u kategoriji do 48 kilograma stigla do bronze na Gren slemu u Bakuu i time napravila značajan korak ka Olimpijskim igrama u Tokiju, a onda je na scenu stupio Nemanja Majdov. Sjajni džudista osvojio je zlatnu medalju u konkurenciji do 90 kilograma i stigao do prvog Gren slema u karijeri. Iako je napravio izuzetan sportski rezultat, ovo prvo mesto Nemanje Majdova biće upamćeno

i po tome što je veliki sportista kompletnu novčanu nagradu za pobedu ustupio za lečenje male Lejne, dvadesetomesečne ćerke kolege, nekadašnjeg džudiste.

Sve ljubitelje sporta i džudoa u Srbiji obradovale su i Andrea Stojadinov i Anja Obradović, koje su odlično otvorile juniorsku sezonu osvajanjem srebra i bronze na Evropskom kupu u Kaunasu. Na korak do medalje bila je i Nadežda Petrović, koja se iz Kaunasa vratila s plasmanom na peto mesto. •

Veslanje: Bolji od šampiona

Sezona je i za veslače počela veoma dobro: na prvom takmičenju za Svetski kup u veslanju u sezoni dvojac Martin Mačković/Miloš Vasić u Plovdivu je osvojio prvo mesto!

U finalu za dvojce na prvom od tri takmičenja za Svetski kup u sezoni koje je održano u Plovdivu, Martin Mačković i Miloš Vasić odsečno su grabili u vođstvu od početka do kraja. Na polovini trke, na 1.000 metara, jasno se videlo da su nedostižni.

Trijumfovali su sa 6.34,05 i prvi su naš pobednički čamac u nekoj trci za Svetski kup u poslednjih deset godina. Nenad Babović i Miloš Tomić istakli su se kao dvojac bez kormilara za lake veslače u Minhenu 2009.

“Prezadovoljni smo kako smo prošli u Plovdivu jer je Mačkoviću i meni ovo bilo prvo zvanično takmičenje u dvojcu”, istakao je Vasić. “Jeste da smo i ranije sedali zajedno u dvojac, ali smo ozbiljne pripreme počeli tek ove godine. Odmah se i na treninzima videlo da smo i po brzini, i po zaveslajima, i po koncepciji izuzetno dobra kombinacija. Odličnu energiju preneli smo na stazu u Plovdivu, dokazujući da zajedničkim snagama možemo mnogo. Nastavimo li ovako, siguran sam da ćemo se uključiti u borbu za sam svetski vrh.”

Na takmičenju u Plovdivu Igor Đerić i Viktor Pivač bili su četvrti, Jovana Arsić bila je peta u skifu, a Dušan Slavnić je, takođe u skifu, bio četvrti u B finalu... •

Atletika: Dragana Tomašević do norme za SPSrpska atletičarka Dragana Tomašević na mitingu u Zagrebu bacila je disk 61,55 metara i time obezbedila mesto na Svetskom šampionatu u Dohi, koje se održava od 28. septembra do 6. oktobra. Dragana je normu ostvarila u drugoj seriji, i taj rezultat doneo joj je pobedu na ovom takmičenju. Inače, norma za svetsko prvenstvo iznosi 61,20 metara. Pored Dragane, jedina atletičarka iz Srbije koja u ovom trenutku ima normu za SP jeste Ivana Španović. •

15 BROJ 4 | JUN 2019.

Završni turnir Svetske lige okupiće od 18. do 23. juna na beogradskom Tašmajdanu, sam krem vaterpola, osam najboljih svetskih ekipa koje će se nadmetati za prvo mesto i jednu vizu za predstojeće Olimpijske igre u Tokiju.

UNIQA ostaje zvanično osiguranje sportskog spektakla, koji se treći put organizuje u našoj zemlji, kao i vaterpolo tima Srbije, apsolutnih vladara Svetske lige, koji samo dva puta nisu trijumfovali na ovom takmičenju.

Osim za bezbednost svih učesnika, ova kompanija će se postarati i da naši vaterpolisti dobiju preko potrebnu podršku na domaćem terenu. Završni turnir ima veliki takmičarski značaj kao kvalifikaciono takmičenje za odlazak na Olimpijske igre 2020. Vizu za Tokio dobija samo pobednik, a ukoliko to bude naša zemlja, vaterpolo će postati prvi ekipni srpski sport koji će izboriti učešće na Olimpijskim igrama u Japanu.

Zbog toga će UNIQA kroz kampanju Srbija za delfine navija nastojati da animira što veći broj građana da, umesto kod kuće i pred televizorima, svoje heroje bodre

uživo – na Tašmajdanu. Cilj je da tribine budu ispunjene domaćim navijačima, a bazen pravom energijom.

Ova kompanija je, kao zvanično osiguranje i ponosni sponzor, već pet godina uz naš vaterpolo tim, koji se višestruko odužio najsjajnijim medaljama – zlatom sa Olimpijskih igara u Riju i evropskih prvenstava u Beogradu i Barseloni, kao i bronzom sa Svetskog prvenstva u Budimpešti. UNIQA ostaje najbolja podrška a tribina našim “delfinima” koji će pokušati da naprave prvi korak u odbrani olimpijskog zlata, i to kod kuće.

UNIQA od prvog dana na tržištu Srbije podržava sport kao srž dobrih navika, zdravog života, fer-pleja i timskog duha. Pored saradnje s vaterpolo timom, pokrovitelj je najznačajnije atletske manifestacije prestonice - Beogradskog maratona. Ove godine UNIQA je, u okviru Maratona, zajedno sa brend-ambasadorima vaterpolistima Andrijom Prlainovićem, Milanom Aleksićem, Savom Ranđelovićem i Dušanom Mandićem, podržala kampanju “Rak je izlečiv” i priključila se prikupljanju sredstva za nabavku magnetne rezonance za Klinički centar Srbije. •

UNIQA osiguranje uz vaterpolo tim i u finalu Svetske lige

SRBIJA ZA DELFINE NAVIJA

U S

USR

ET16BROJ 3 | MAJ 2019.

TEKSTOLGICA NIKOLIĆ

FOTO

: STA

RSP

OR

T

U predigri planetarnog šampionata sledećeg meseca u Južnoj Koreji, u Beogradu će se okupiti reprezentacije Španije, Mađarske, Japana, Kanade (grupa A), Srbije,

Hrvatske, Kazahstana i Australije (grupa B), da kroz utakmice završnog turnira Svetske lige od 18. do 23. juna odaberu jednog putnika na Olimpijske igre 2020. Za očekivati je da se većina ovih selekcija naknadno kvalifikuje za OI, ali samo najbolja među njima će već u našoj prestonici prebrinuti tu brigu jer jedino osvajač Fajnalejta ide direktno u Tokio.

“Ukoliko bismo osvojili prvo mesto, vaterpolo bi bio prvi ekipni srpski sport koji bi izborio učešće na Olimpijskim igrama u Japanu. Očekuje nas jedno zaista veliko takmičenje i mnogo dobrih mečeva u šest dana, a ja se nadam da će naša selekcija uz podršku s punih tribina beogradskog vaterpolo hrama stići do prvog mesta”, reči su predsednika nacionalnog Saveza Viktora Jelenića, zahvalnog za finansijsku pomoć države i gradske uprave u organizaciji turnira.

Nekada i sam vrhunski vaterpolista, ima pokriće za svoj optimizam jer su “delfini” bili najčešći osvajači najmlađeg FINA takmičenja – čak devet puta pod zastavom samostalne države i u dva navrata u zajednici sa Crnom Gorom – a pred publiku u Beogradu izaći će kao aktuelni šampioni Evrope i pobednici Igara u Rio de Žaneiru 2016. Ali selektor Dejan Savić ostaje pri stavu da se ne razmeće pompeznim obećanjima. Štaviše, bez negiranja uloge jednog od favorita, radije bira da priča o ostalim učesnicima.

“Prvo bih da komentarišem vanevropske učesnike. Idemo po redu koji hoćete”, u svom stilu počinje stručnu analizu za Sports osvajač svih zamislivih titula za svega šest godina selektorovanja.

Na naš signal, rekorder po broju odigranih utakmica za državni tim najpre se “dohvatio” jedinog severnoameričkog predstavnika – Kanade.

BITKA ZA JEDNU OLIMPIJSKU VIZU!Beograd i bazen na Tašmajdanu biće od 18. do 23. juna poprište finalnog turnira Svetske lige u vaterpolu, na kraju kojeg će samo najbolja selekcija osigurati učešće u Tokiju. Selektor Dejan Savić za Sports analizira učesnike

“Realno, Kanađani su autsajderi. Pitanje je u kakvoj će formi doći u Beograd, mada su baš u kvalifikacijama odigrali svoj najbolji turnir. Svejedno, nemaju mnogo prostora da naprave neki jak rezultat.”

Prebacujemo se na drugi kraj sveta – u daleki Japan.

“Radi se o veoma zanimljivoj ekipi. Poslednjih pet godina mnogima je pravila probleme, čak i pobeđivala jače od sebe. Napravili su svoj stil igre, a njega preuzele mnoge evropske selekcije, odnosno klubovi. Njihov vaterpolo je veoma brz i eksplozivan, s neverovatnim tehničkim elementima, ali nova pravila mogu prilično da ih sputaju. I pored toga, svi bi morali da budu na oprezu protiv Japana.”

Australija je još duže remetilački faktor na takmičenjima planetarnog sastava.

“To je jedina reprezentacija, uz organizatora Igara, koja je već prebrinula učešće na najvećem sportskom takmičenju. Kao takva dolazi rasterećena pritiska jurenja te jedne olimpijske vize na finalnom turniru SL. Ima izuzetan ritam igre i nekolicinu odličnih individualaca. Svi su za njeno srebro na FINA kupu prošlog septembra

4.000 mesta na tribinama, prenosi na Arena sportSvaki od 24 meča uživo moći će da prati 4.000 ljudi jer će kapacitet centralnog prestoničkog plivališta biti proširen montažnim tribinama, a ko ne uspe da dođe do kompleta karata ili pojedinačnih ulaznica, dešavanja na popularnom Tašu moći će da prati u direktnim prenosima na kanalima Arena sport.

Samo prvoplasirana selekcija izboriće vizu za Tokio. Ako to učine reprezentativci Srbije, vaterpolo će biti naš prvi ekipni sport koji će izboriti plasman na OI

17 BROJ 3 | MAJ 2019.

FOTO

: © A

DA

M P

RET

TY

/ G

ETT

Y IM

AG

ES /

GU

LIV

ER

Novo finale, nova pravilaVaterpolo se od početka ove godine igra po novim pravilima. Jedno od važnijih je da posle kornera i isključenja tim koji napada ima 20 sekundi za isti. Sada je moguće i da se golovi postižu direktno iz slobodnog udarca van šest metara, kao i iz ugla ili plivanjem iz kornera i šutom. Omogućene su i “leteće izmene” do linije sredine bazena, dva tajm-auta, a i golman može da krene u napad i da prepliva u drugi deo bazena. Prekršaj će se izvoditi sa mesta gde je faul napravljen, osim ako je prekršaj bio unutar dva metra od gola. U budućnosti bi trebalo da bude primenjena i video-kontrola, pa će sudije moći da provere da li je lopta prešla gol-liniju i da li je bilo grubih prekršaja – verovatno počev od Olimpijskih igara 2020.

govorili da je iznenađenje. Mene Australijanci nisu zatekli jer s njima godinama sparingujemo i iz prve ruke znam koliko mogu. Dolaze ranije u našu zemlju, da opet zajedno treniramo.”

Kazahstan je “najegzotičnija” selekcija među akterima Fajnalejta.

“To vam je tim s velikim ambicijama, pre svega u Aziji. Gledaće da se plasira na OI, mada je hendikepiran time što je Japan već iskoristio jedno mesto za selekcije iz tog dela sveta. Pripadaju ruskoj školi vaterpola, organizovani su i u dobroj meri oslonjeni na kvalitete srpskih igrača Srđana Vuksanovića i Dušana Markovića. Ne mogu da iznenade kao Kanada, ali zahtevaju ozbiljan pristup.”

Pre nego što je počeo “skeniranje” stare i dobro poznate konkurencije sa Starog kontinenta, Savić je imao potrebu da akcentuje jednu zajedničku otežavajuću okolnost za evropski kostur finalnog turnira SL.

“Mora da se zna da su igrači evropskih selekcija imali najteža domaća prvenstva i najduža kontinentalna klupska takmičenja. Većina njih završava sezonu na Fajnalejtu Lige šampiona, a samo osam dana posle tog turnira u

Hanoveru počinje poslednja runda Svetske lige. Jezikom brojki rečeno, neki od njih će odigrati tri utakmice u tri dana, a onda u Beogradu još šest mečeva za reprezentaciju. Sve to za manje od tri nedelje, što znači da će ovde doći van forme, umorni i istrošeni jer su spremani tako da budu na najvišem nivou na kraju klupskih obaveza. Takva periodizacija ograničava delovanje selektora. Nema se dovoljno vremena ni za odmaranje ekipe.”

Španija je jedna od onih koji će se susresti sa ovim teško rešivim problemom.

“Ona je u poslednje dve godine promenila pre svega strukturu tima, napravivši sastav s neverovatno kvalitetnom igrom i u napadu i u odbrani, s možda najboljim ritmom od svih i specifičnim defanzivnim stilom. Zato, tako pokretljivi i brzi, prave sjajne rezultate u poslednje vreme.”

Još od raspada zajedničke države, Hrvatska kao senka prati Srbiju.

“Aktuelni svetski prvak ima izuzetan tim, a mi s njim već neko vreme ogromno rivalstvo. Komšije su sjajne na pozicijama bekova i centara, a imaju i pojedinačne izlaze određenih individualaca, mislim pre svega na Jokovića, Garsiju i Fatovića.”

I Mađarska spada u večite i dobro znane rivale srpskih “delfina”.

“Svi znaju ko je Mađarska u svetu našeg sporta, a oni što više prate vaterpolo znaju i da nemaju kontinuitet u uspesima, barem ne koliko Srbija i Hrvatska. Recimo, nisu uzeli medalju na Igrama 2016, pa su bili drugi na SP 2017, onda su osvojili FINA kup i srebro u SL 2018, ali ostali bez vrhunskog plasmana na EP te godine. Imaju autentičan stil igre i ambiciju da iz Beograda odu u Tokio. Na toj ekipi, Hrvatskoj, Španiji i nama je isti pritisak.”

Na kraju priče, umesto klasične prognoze, Savić je izrekao zanimljivu konstataciju:

“Iako je ovo takmičenje izuzetno bitno jer donosi olimpijsku vizu pobedniku, nažalost, neće ga osvojiti onaj koji je spreman nego onaj koji bude svež.” •

Raspored mečevaA GRUPAA 1 JAPANA 2 MAĐARSKAA 3 KANADAA 4 ŠPANIJA

B GRUPAB 1 AUSTRALIJAB 2 HRVATSKAB 3 KAZAHSTANB 4 SRBIJA

1. DAN (18. JUN)(1) 14.00 HRVATSKA – KAZAHSTAN(2) 15.45 MAĐARSKA – KANADA 18.30 CEREMONIJA OTVARANJA(4) 19.15 JAPAN – ŠPANIJA(3) 21.00 AUSTRALIJA – SRBIJA

2. DAN (19. JUN)(5) 15.00 JAPAN – KANADA(7) 16.45 MAĐARSKA – ŠPANIJA(8) 19.15 AUSTRALIJA – KAZAHSTAN(6) 21.00 HRVATSKA – SRBIJA

3. DAN (20. JUN)(9) 15.00 HRVATSKA – AUSTRALIJA(10) 16.45 MAĐARSKA – JAPAN(12) 19.15 KANADA – ŠPANIJA(11) 21.00 KAZAHSTAN – SRBIJA

4. DAN (21. JUN) (13) 15.00 2A – 3B(14) 16.45 3A – 2B(15) 19.15 1A – 4B(16) 21.00 4A – 1B

5. DAN (22. JUN)(17) 13.30 L13 – L16 (18) 15.15 L14 – L15(19) 17.45 W13 – W16(20) 19.30 W14 – W15

6. DAN (23. JUN) (21) 15.00 L17 – L18 (7-8)(22) 16.45 W17 – W18 (5-6)(23) 19.15 L19 – L20 (3-4)(24) 21.00 W19 – W20 (1-2)

Selektor srpskih vaterpolista Dejan Savić umereni je optimista pred finalni turnir svetske lige, pošto je veoma svestan paklenog ritma igrača u najboljim evropskim ekipama

18BROJ 4 | JUN 2019.

VASPITAVAJU NAS KAO

ŠAMPIONE

U SUSRET

BROJ 4 | JUN 2019.19

TEKSTOLGICA NIKOLIĆFOTOVLADIMIR ŽIVOJINOVIĆ

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI

Andrija Prlainović, vaterpolista svetskog glasa, ovog leta s reprezentacijom juri svoju jubilarnu 30. seniorsku medalju pod nacionalnom kapicom

Onog trenutka kada prihvatiš da budeš vaterpolo reprezentativac Srbije, dobro voljno pristaješ na duga takmičarska leta i psihofizičko trošenje do krajnjih granica. Umesto

na godišnje odmore, kao običan svet, “delfini” s poslednje klupske utakmice odlaze pravo na pripreme nacionalnog tima, pa na jedno, dva (dešavalo se) i tri velika takmičenja od juna do avgusta, uvek praćeni šampionskim očekivanjima svojih zemljaka i rušilačkim namerama konkurencije site njihovog “širenja” po pobedničkim postoljima. Andrija Prlainović tako živi već 14 godina, ali tridesetdvogodišnji osvajač 29 seniorskih medalja na Olimpijskim igrama, prvenstvima Evrope, planetarnim šampionatima i Mediteranskim igrama, u FINA kupu i Svetskoj ligi (od čega čak 21 zlatnih) još ima dovoljno volje i snage za žrtvovanje porodičnih zadovoljstava. Ovog i sledećeg meseca zbog prilike da se sa saborcima iz vode prvim mestom na finalnom turniru Svetske lige u Beogradu kvalifikuje za OI u Tokiju sledeće godine, a na SP u Južnoj Koreji ode dalje od bronze iz Budimpešte 2017.

“Sigurno da taj period odvojenosti od porodice, u vreme kada drugi zajedno provode odmore, nije nešto na šta se moja supruga i deca lako navikavaju. Mogu reći da mi sve teže padaju razdvajanja na 10, 15 dana ili više nedelja jer klinci rastu, a ja propuštam neke dragocene trenutke s njima. To je najveća žrtva koju podnosimo mi, porodični reprezentativci. Sa druge strane, dobrovoljno pristajemo na nju, a naši uspesi svemu daju smisao. Tu su Viber, Skype, WhatsApp i drugi moderni izumi da nam olakšaju komunikaciju s najdražima u vreme dok se takmičimo za Srbiju.”

Da li vam je ikada za ovih 14 godina staža u nacionalnom timu makar na sekund padalo na pamet da uzmete tajm-aut? Bivalo je raznih razmišljanja, analiza, pa i kriza. Prosto, to je sastavni deo preispitivanja sportista, pogotovo onih vrhunskih. Dođe čoveku ponekad da uspori, predahne, preskoči nešto, ali u mom slučaju to nikada nije bilo tako ozbiljno da bi me nateralo da napravim pauzu. Valjda zbog toga što nemam običaj da pravim dugoročne planove, radije razmišljam godinu za godinu, tako da od svake sledeće priželjkujem da bude makar jednako uspešna kao prethodna. Četrnaest godina je stvarno veliki staž, a opet mi je brzo prošao. Vreme provedeno u reprezentaciji je najlepše u karijeri svakog sportiste.

Doziranje i tempiranje forme su posao stručnih štabova, ali objasnite čitaocima Sportsa iz prve ruke kako se to dolazi spreman na dva velika takmičenja u razmaku od samo mesec dana? Veoma je teško naći neku preciznu formulu za to. Nema definicije koja će uvek, svuda i kod svakoga sigurno imati prođu. Gotovo je nemoguće posle naporne klupske sezone, bez adekvatnog odmora od nje, odmah ući u novo takmičenje tako da budeš spreman za visoke domete. Verujem da ljude iz našeg stručnog štaba zaboli glava svaki put kada pogledaju u taj nehumani kalendar, skrojen na štetu igrača. Sreća, pa uvek nađu nekakav model da izvuku maksimum od psihički i fizički izmorene ekipe. Mi im to olakšavamo motivisanošću da zajedno stignemo do cilja. I ovog leta čeka nas isti posao.

Mogu li onda srpski navijači da se nadaju dobrim vestima sa finalnog turnira Svetske lige i Svetskog prvenstva u Južnoj Koreji?Učinićemo sve što je u našoj moći da uživaju u našim igrama i rezultatima ovog leta. Bilo bi lepo da na vreme, već u našem Beogradu, obezbedimo olimpijsku vizu, a onda mirni krenemo u borbu za novu medalju na prvenstvu sveta. Baš se radujemo utakmicama pred domaćom publikom.

Na skali od jedan do 10, sa koliko biste ocenili osećaj besa kada čujete “Lako je njima da budu prvaci kada pravi vaterpolo igra samo pet, šest zemalja na svetu”?Svako od nas ima slobodu da se upusti u analizu stvari i dešavanja, čak i kada ih malo ili uopšte ne poznaje. Tako ne možemo uskratiti pravo nekim ljudima da misle ili tvrde da se “pravi” vaterpolo igra samo u tih pet, šest zemalja. Iako to nije istina jer ga ima na svim kontinentima. I ja sam čak iznenađen gde sve praktikuju ovaj moj sport. Na primer, nisam ni znao koliko je ozbiljan vaterpolo u fudbalskoj zemlji kakva je Brazil dok nisam zaigrao u jednom tamošnjem klubu. I onda nas njihova reprezentacija pobedi u grupnoj fazi Olimpijskih igara 2016. i plasira se u nokaut rundu iste godine. Uopšte nije jednostavno stalno osvajati medalje u toj i tolikoj konkurenciji, pogotovo one najsjajnije. Neke zemlje su veće od naše, imaju širu bazu igrača, jače lige od srpske, finansijski mnogo stabilnije klubove. Kad ovo kažem, ne mislim samo na Italiju, Španiju, Mađarsku... Verovali ili ne, prvenstvo Francuske je u ovom trenutku ispred našeg. “Samo” nema našu dugu vaterpolo tradiciju.

Za srpske vaterpoliste kažu da ih odmalena vaspitavaju kao šampione. Koliko je teret, a koliko olakšavajuća okolnost kada vam nije bitno samo da budete pri vrhu ili puki učesnici, kao neki drugi?

20U SUSRET

Stvarno nas vaspitavaju kao šampione, što ima mnogo veze s kasnijim tokom karijere. Govorim u ime moje generacije iz reprezentacije. Vrlo rano nam je usađen taj izraziti pobednički duh, želja da budemo najbolji, da se nikada ne zadovoljavamo postignutim. Ne samo u teoriji. Uvek smo imali sjajne uzore u starijim, a trofejnim saigračima, kao što neki novi momci sada mogu da se ugledaju na nas. Za to je zaslužna naša čuvena vaterpolo škola. Nisu slučajno Srbija, Hrvatska i Crna Gora uvek u prvih šest na velikim takmičenjima. Sve te selekcije proistekle su iz nje.

Šta još pored toga “delfine” čini velesilom, uprkos smenama generacija, promenama selektora i hroničnoj besparici u bazi?Još se držimo osnova sistema rada uspostavljenog 50ih godina prošlog veka, u zemlji s mnogo vaterpolo centara. Doneo je prvu olimpijsku zlatnu medalju 1968, a onda još mnoga odličja. Preživeo je raspad velike Jugoslavije, pa razlaz Srbije i Crne Gore, nastavivši da egzistira (pre svega) u Partizanu. I dalje opstaje u besparici kakva vlada u našoj vaterpolo ligi, ali objektivno sve teže funkcioniše.

Sa čijom reprezentacijom su vam lično najinspirativniji okršaji u bazenu? Za reprezentativne trofeje najčešće se borim s timovima Hrvatske, Mađarske, Crne Gore, Italije i Španije. Tamošnji klubovi su mi takođe redovna prepreka. I ne razvrstavam ih ni po jednom kriterijumu. Nikoga najviše ili najmanje ne volim, nema potrebe za takvom podelom. Rival je rival.

Mislite li da će ikada biti moguće da neki drugi kontinent preuzme primat od Evrope?Ne mogu da zamislim takvu preraspodelu kvaliteta. Nije moguća ni u većini drugih sportova “specifičnih” za Evropu. Osim, možda, u slučaju košarke i Sjedinjenih Američkih Država. I tamo i u Australiji se ulaže u vaterpolo, ali na drugačiji način. Masovno se bave njime, ali mladima je to više neka prečica za školovanje na dobrim Univerzitetima nego prilika za vrhunske rezultate u njemu. Nema ništa loše u tome, samo u takvim okolnostima kvalitet i popularnost ostaju privilegija mediteranskih zemalja, nas Balkanaca i Mađarske.

Šta vam je teže – nositi se s rivalima u vodi ili sa često nerazumnim i neshvatljivim promenama sudijskog kriterijuma tokom utakmice, nekada i tokom same utakmice?Jedan od glavnih problema u mom sportu jesu suđenje i sudije. Ljudi sa ivice bazena često se ne pridržavaju pravila ili ih, još gore, različito primenjuju od utakmice do utakmice, nekada

čak i iz četvrtine u četvrtinu. Ako je igračima i trenerima teško da se u hodu tome prilagode, onda možete misliti kako je publici, koja inače ne vidi gro stvari pod vodom. Diskutabilan je i položaj sudija, odnosno njihov odnos prema arbitriranju. Većina nisu profesionalci jer se suđenjem bave samo nekoliko dana u nedelji, pa i ređe. Slična je situacija i sa delegatima. Nema dovoljno investiranja u njihovu edukaciju niti je njihovo (ne)činjenje predmet nekih ozbiljnih analiza. Kako u ligama tako na velikim takmičenjima državnih timova. Otuda deo nezadovoljstva u vaterpolu i ponekad potcenjivački odnos prema njemu.

Imate li utisak da se tretman Srbije malo popravio na mestima gde su moć i uticaj? Nekada se desi da imamo fer suđenje, ali češće je obrnut slučaj. Navikli smo se da nismo omiljeni i da ima onih što uživaju vetar u leđa u duelima sa Srbijom. Naučili smo da živimo s tim jer smo bespomoćni da promenimo situaciju (obično) na našu štetu.

Boli li vas duša kad pročitate loše vaterpolo vesti iz zemlje, tipa da je evropski velikan Partizan zbog besparice morao da odustane

od Lige šampiona ili da njen osvajač iz 2013. Crvena zvezda ne zna za pobedu u eliti ove sezone?Tužno i ružno je videti takve stvari, a mislim da će ih biti sve više ako se ljudi iz klubova i vaterpolo organizacije ne trgnu, ako ne promene način razmišljanja i delovanja, odnosno ne pronađu nove i efikasnije modele funkcionisanja. Da makar ispunjavaju ugovorne obaveze prema njihovim prvim timovima, tj. ne nude i ne obećavaju novac čija je isplata nemoguća, pa neka momci sami odluče hoće li igrati za mali, ali siguran novac. Da deci iz mlađih kategorija obezbede normalne uslove za treniranje, da za razvoj tih talenata budu angažovani pravi stručnjaci, a onda ti treneri budu adekvatno nagrađeni za svoj rad. Zamislite da vam decu obrazuju ljudi koji se pored učenja drugih honorarno bave još nekim zanimanjem, nedovoljno posvećeni prosvetarskom radu. Eventualni uspesi seniorskih ekipa sami po sebi ne menjaju perspektivu jednog kluba, sve i da imaju evropsku težinu. Samo zdrav sistem daje efekte na duže staze. Dobra infrastruktura bi trebalo da se podrazumeva. Srećom, tu se krenulo sa mrtve tačke, ali svuda više nego u Beogradu. Još je više primera opružanja

Četrnaest godina je veliki staž, a opet mi je brzo prošao. Vreme provedeno u reprezentaciji najlepše je u karijeri svakog sportiste

BROJ 4 | JUN 2019.

21 BROJ 4 | JUN 2019.

klubova više nego što su dugački, dok su Radnički i Šabac zdravi i pozitivni primeri ostalima. Iza njih su stale lokalne samouprave, što im je dalo mir u delovanju, a kao takvi postali su interesantniji igračima. Drago mi je što su Šapčani ove sezone uzeli prvi trofej u istoriji, a Kragujevčani igrali to finale Kupa. U prvenstvu su isto konkurentni. Dakle, valjalo bi biti realan i postupan u planiranju, a ne zarobljavati se dugovima zbog ispunjenja kratkoročnih ciljeva.

Jeste li ikada zažalili zbog svog emotivnog govora u prvim minutima slavlja u Rio de Žaneiru ili ste baš ponosni na sebe što ste hirurški precizno definisali stanje u našem trofejnom sportu iako vam je to zamereno? Nisam zažalio zbog jedne spontane reakcije u trenutku kada je moja generacija osvajanjem olimpijskog zlata dosegla svoj najviši cilj jer sam samo dobronamerno skrenuo pažnju na stanje u našem klupskom vaterpolu. Nažalost, nije se mnogo toga promenilo od te moje izjave, štaviše, neke stvari su još gore. Ali, kao što rekoh, ima drugačijih slučajeva. Ovde malo klubova ima dugu tradiciju, kao u Hrvatskoj,

Podrška i sigurnost u saradnji sa UNIQA osiguranjem

Vaši saigrači iz reprezentacije Milan Aleksić, Sava Ranđelović, Dušan Mandić i vi promoteri ste UNIQA osiguranja. Šta vam ta saradnja znači?Velika je čast, ali i odgovornost igrati za tim UNIQA osiguranja. Kada je o mojim saigračima i meni reč, naš put do uspeha popločan je trudom, istrajnošću i stalnim pomeranjem granica – ponavljanjem istog pitanja – šta možemo da uradimo bolje. Radujemo se prilici da upravo te vrednosti, koje nas pokreću i čine šampionima, utkamo u ovaj brend. Podrška i sigurnost koju svi pronalazimo u ovoj saradnji za nas su dragocen zamajac u takmičenjima koja su pred nama. Jednostavno, jači smo jer imamo podršku, a i znamo šta branimo. Za mene je tim poput porodice, u kojoj važe pravila posvećenosti saigračima, uspehu i zajedničkom cilju. Svesni smo da najbolje stvari dobijamo onda kada damo sve od sebe. Podrška kompanije koja deli ove vrednosti najbolji je vetar u leđa ka novim zajedničkim pobedama. Ova saradnja je važan deo moje karijere, na koji sam posebno ponosan. To je potvrda da su me godine odricanja, ulaganja, neodustajanja i integriteta odvele na pravi put. Da je danas ono što sam pažljivo i vredno gradio, moj lični brend, dovoljno poznat i snažan da se veže za kompaniju poput UNIQA osiguranja. •

Vrlo rano nam je usađen taj izraziti pobednički duh, želja da budemo najbolji, da se nikada ne zadovoljavamo postignutim

klubovima da igraju tokom letnje sezone, van zatvorenog prostora. To bi privuklo gledaoce, a onda i sponzore.

Jedno vreme ste se nosili mišlju da budete trener, pa onda govorili da vam ipak ne treba tolika količina stresa. Kako sada rezonujete o životu posle igračke karijere? Normalno je da se čoveku, kako sazreva, neke stvari slažu u glavi. Tako je i meni trebalo vremena da razlučim šta bih to voleo ili ne bih nikako hteo da radim posle igračke karijere. Odustao sam od ideje o trenerskom poslu iz više razloga, a glavni je svakako razdvojenost od porodice. Ne bih da doveka, tako često i toliko dugo budem odvojen od najbližih. Nije mi potrebna ni ta količina stresa, višestruko veća nego kada si u vodi. Ne isključujem neki funkcionerski angažman, videću kada dođe vreme za izbor, samo mislim da ću na neki način ostati prisutan u sportu. Sigurno ne kao političar. Taj stav je ostao nepromenjen.

Znate li tačan broj osvojenih medalja u seniorskoj karijeri? Onako na prvu, iz glave.

Nisam baš siguran. Recimo, između 65 i 70, ako računamo i klupske. Nikada nisam vodio tu evidenciju, ali da mi date jedno sat vremena da se prisetim, papir i olovku, sigurno bih ih sve bez greške nabrojao. Odlično pamtim koju, gde, kada, kako i s kim sam osvojio.

Ne morate da nas ubeđujete da vam je drago i bitno svako od 29 odličja sa takmičenja reprezentacija. Ipak, na pomen kojeg/kojih se naježite?Svetsko prvenstvo u Rimu 2009. bilo je prelomno takmičenje za moju generaciju jer smo sebi i celom vaterpolo svetu potvrdili da imamo potencijal za velika dela. Većina osvajača tog zlata kasnije su postali igrači svetskog formata. Posebno mi znače i dve evropske krune uzete u Beogradu 2006. i deceniju kasnije u krcatoj Areni. I, naravno, prvo mesto na Olimpijskim igrama pre dva leta u Rio de Žaneiru. Taj dan je stvarno bio ispunjenje najvećeg dečačkog sna.

Jednom prilikom ste rekli kako imate tri velike neostvarene želje – da gledate filmove na festivalu u Kanu, posetite karneval u Riju i odete na Svetsko prvenstvo u fudbalu. Da li je u međuvremenu spisak skraćen?Nažalost, još nisam uradio ništa od toga. Ali volja je tu, a kada se nešto silno želi, onda se to nekada i ostvari. Imaću vremena za sve u tom nekom budućem životu, rasterećenom od igračkih obaveza. Kada budem imao lufta, postaraću se i da otputujem na neka nova mesta i vratim se na stara, viđena samo u prolazu, na putu između aerodroma, hotela i plivališta. •

zbog čega treba polako graditi klupsku priču. Uz podršku gradskih vlasti, pre svega. Zalaganjem nekih sposobnih pojedinaca velikih kapaciteta u upravama, uz nadu da će biti istrajni u svom naumu, a ne brzo dići ruke od svega.

Plašite li se za opstanak našeg klupskog, a samim tim i reprezentativnog vaterpola? Imate li utisak da su ljudi van njega stvarno svesni da mu preti amaterizacija, poput rukometa? Nije samo vaterpolo uzdrman i ugrožen. Ceo sport je prošao kroz period tranzicije, a ljudi zaduženi za osmišljavanje finansiranja klupskog sporta očigledno su ga prespavali ili se nisu izborili za svoje ideje, pod uslovom da su ih imali. Sve do 1991, pa i kasnije, drugačije i lakše se dolazilo do novčanih sredstava. U tadašnjem uređenju deo prihoda firmi u državnom vlasništvu usmeravao se na sport i kulturu, tj. oblasti u kojima je nemoguće samofinansiranje. U međuvremenu u Srbiji je zaživeo kapitalistički model, a u toj privatizaciji svega što se moglo privatizovati kultura i sport su ostali na marginama. Firme koje su danas u vlasništvu stranaca, nažalost, nisu previše sklone pomaganju kroz sponzorstva, iste jednostavno kroz to ne pronalaze interes, tako da je sve teže doći do finansija za vrhunski klupski sport. To bi se moglo promeniti eventualno nekim poreskim olakšicama za one koji pomažu sport, kulturu ili obrazovanje, međutim o tome već dugo slušam priče, a konkretne realizacije pomenutih stvari nema. Zato nam sportisti odlaze u inostranstvo već sa 16, 17 godina. Odliv stručnog kadra takođe je ogroman. Takva situacija vlada i u drugim zemljama nastalim raspadom velike Jugoslavije. Ugasili su se ili su pred gašenjem nekadašnji evropski velikani s naših prostora.

Da sutra postanete predsednik FINA ili LEN, kakvim biste potezima svoj sport učinili toliko atraktivnim, da više nikome ne padne na pamet da dovodi u pitanje njegov status u olimpijskoj porodici?Zbog toga što se igra u vodi, igrač ne može da leti kroz vazduh, a lopta ne može da se uputi velikom brzinom ka golu, kao u fudbalu i rukometu, pa vaterpolo ne može biti jednako dinamičan, a samim tim i atraktivan za gledaoca kao navedeni sportovi ili kao košarka. Vaterpolo je ipak letnji sport, a ljudi jednostavno više uživaju u njemu kada se igra na otvorenom. Pa opet, ima iznenađujuće mnogo poklonika vaterpola, bez obzira na sva pomenuta zamešateljstva s pravilima u njemu. Nije vaterpolo za svakoga, ali se može učiniti još prijemčivijim i popularnijim. Da mi daju takvu moć, prvo bih promenio kalendar takmičenja tako što bih omogućio

22BROJ 4 | JUN 2019.U SUSRET

TEKSTOLGICA NIKOLIĆ

RADUJEMO SE PUBLICI NA TAŠU!Srpska trojka Milan Aleksić, Sava Ranđelović i Dušan Mandić

jedva čeka takmičenje u svom Beogradu

Milan Aleksić je sa Solnokom napravio rezultate vredne ponovnog učešća na Fajnal-ejtu Lige šampiona, ali je mađarski klub svoje mesto morao da ustupi lošije rangiranom domaćinu turnira u Hanoveru, pa će zajedno sa Andrijom

Prlainovićem i Viktorom Rašovićem imati malo neočekivanog lufta do starta priprema državnog tima za završnicu Svetske lige i Svetsko prvenstvo u julu.

“Baš neobična situacija za nas naviknute da klupske obaveze odmah zamenimo reprezentativnim. Ali dobra stvar. Kada već nismo sa Solnokom mogli u Hanover, onda će nam koristiti to što imamo desetak dana za odmor ili, možda bolje rečeno, kvalitetan predah. Taman da napravimo fizički i psihički otklon od silnih obaveza u klubu. Da se odmorimo od vaterpola i uželimo bazena.

Pošto ćemo na pripreme doći “resetovani”, bićemo u maloj prednosti u odnosu na učesnike Fajnal-ejta Lige šampiona, pa ćemo gledati da više povučemo tamo gde to bude moguće. Mada, znam da će svi dati svoj trenutni maksimum u Beogradu.”

Mada dika i ponos srpske porodice timskih sportova, vaterpolo, ne drži pažnju domaće javnosti između velikih takmičenja već se pompa stvori samo neposredno pre njih tako što mediji i navijači u svojim očekivanjima podrazumevaju osvajanje medalja. Čak i najsjajnijih.

“Navikli smo na konstantan rezultatski pritisak, međutim, u nekom trenutku nam je potrebno da se izolujemo da ne bismo ušli u rizik od kikseva, kao što je to bio slučaj na Olimpijskim igrama u Riju, kada smo jedno vreme lutali u igri. Uloga trenera vrlo je bitna u takvim situacijama, a Deki Savić zna da očekivanja javnosti preusmeri na sebe. Nesiguran start na tim Igrama

Milan AleksićAndrija Prlainović

Dušan Mandić

23 BROJ 4 | JUN 2019.

FOTO

: NEB

OJŠ

A B

AB

IĆ/O

RA

NG

E

UNIQA kao deo vaterpolo porodiceVaterpolisti Milan Aleksić, Sava Ranđelović i Dušan Mandić su, uz Andriju Prlainovića, od danas zaštitna lica UNIQA osiguranja. Vrhunski sportisti već godinu dana “brane boje” ove kompanije, na isti način na koji su dosad, kao reprezentativci, branili odličja najtrofejnijeg nacionalnog sporta u Srbiji. Kompanija UNIQA odlučila se za saradnju sa četvoricom asova pre svega zbog toga što su titule i vrhunski sportski rezultati proistekli iz činjenice da ovi sjajni momci rade ono što vole, da su predani, iskreni, otvoreni i posvećeni saigračima i timu.

Milan Aleksić, jedan od najiskusnijih domaćih vaterpolista, istakao je da je za njega tim poput porodice u kojoj važe pravila posvećenosti saigračima, uspehu i zajedničkom cilju. Vođeni misijom da uvek daju sve od sebe i premaše svoje rekorde, jedan drugome su najveći oslonac, ali i motivacija. Podrška kompanije koja deli ove vrednosti je, prema njegovim rečima, vetar u leđa ka novim zajedničkim pobedama.

“Za nas je najvažnije da održimo dato obećanje i svaki put damo sve od sebe kako bismo se sa svakog takmičenja vratili s najsjajnijom medaljom. Tajna naših uspeha krije se u atmosferi koju gajimo godinama unazad – bez toga sumnjam da bismo osvojili sve te medalje u kontinuitetu. To je ključna vrednost koja nas povezuje sa UNIQA osiguranjem”, kaže Sava Ranđelović.

Dušan Mandić ističe da njegovom timu vera u zajednički uspeh uvek daje snagu da nastave dalje – čak i kada su sve šanse protiv njih i kada im zdrav razum govori da odustanu. Svaku utakmicu osvojili su srcem i pravili preokrete kada se to činilo nemogućim. Saradnja sa UNIQA osiguranjem za njega je, kako kaže, pravi potez u pravo vreme – onaj koji rešava meč i vodi do sigurne pobede. �

ilustruje kakav kontraefekat mogu da imaju opterećujuća očekivanja sa strane.”

Uprkos tome, “delfini” jedva čekaju ulazak u srpski vaterpolo hram na Tašu.

“Bez obzira na žestoku konkurenciju na nama najbitnijem takmičenju do OI jer donosi prvu priliku za odlazak u Japan, želimo da uživamo pred punim tribinama bazena na Tašu. Još kad bismo se radovali na kraju...” – kaže Aleksić.

Suprotno njemu, Dušan Mandić će kapicu Pro Reka verovatno skinuti tek 9. juna jer je vrlo moguće da će sa italijanskim velikanom igrati finale Fajnal-ejta LŠ.

“Ne znam ko sastavlja te kalendare takmičenja, ali znam da ga nije briga za igrače. Posle klupskog Fajnal-ejta vraćam se u Italiju, odakle ću automobilom da prevalim 1.200 kilometara do Beograda, da se odmah pridružim pripremama reprezentacije, a

onda za šest dana odigrati šest utakmica. Čovek nema vremena ni da se naspava između njih jer se adrenalin sporo spušta, a kamoli... Ali, kako drugima tako i meni”, reči su 24-godišnjeg momka sa sedmogodišnjim stažom u seniorskoj selekciji.

Neuki ljubitelji sporta smatraju da je ekipama koje su dugo na okupu dovoljno da se nađu na istom mestu i po automatizmu nastave tamo gde su stali.

“Ne. Naravno da ima automatizama u našoj igri, ali svaki put mora da prođe neko vreme dok se međusobno “ne osetimo”. Za razliku od reprezentativaca Italije, Mađarske, Španije i Hrvatske, okupljenih u nekoliko domaćih klubova, mi se “patimo” raštrkani po svetu, bez dovoljno prilika da zajedno treniramo preko godine. Plus, većina nas igra na drugačijim pozicijama u svojim ekipama. Sve je to proces u kojem uvek ima prostora za inovacije.

Naš sagovornik je jedan u nizu momaka koji su kao klinci gurnuti u reprezentativnu vatru, ali nije siguran dokle će baza davati i adekvatno ispraćati smene generacija.

“Imam bojazan u vezi s našom vaterpolo budućnošću. Sjajno smo pokriveni do Tokija, očekujem da se verovatni odlasci nekih igrača posle toga neće osetiti u rezultatima u sledećem olimpijskom ciklusu, ali onda... Klupski vaterpolo nam je u takvom stanju da ja prvi ne bih došao u Partizan, da je u moje vreme bilo kao sada.”

Ni Sava Ranđelović ne gura probleme pod tepih, ali se i dalje s radošću dolazi na selektorske prozivke Dejana Savića.

“Volim što sam deo reprezentacije. Ne samo zbog uspeha na kraju takmičarskih ciklusa. Radujem se tim okupljanjima i zbog fenomenalne atmosfere. Uopšte nije fraza, stvarno nam je super kad smo zajedno. Da nismo prava grupa u svemu što radimo, ova generacija ne bi osvojila tolike medalje. I drugi imaju sjajne igrače i selektore, ali energija u našoj svlačionici je posebna”, tvrdi as OSC-a.

Raspored obaveza u grupnoj fazi takmičenja može, inače, da utiče na dalji razvoj događaja, ali srpski reprezentativac kaže da to u ovom slučaju ne važi.

“Svakako bismo odigrali tri meča u tri dana, ali možda je zgodna okolnost što ćemo posle drugog kola i meča sa Hrvatskom znati koji smo u grupi i moći da malo kalkulišemo protiv Kazahstana. Tu mislim na raspoređivanje minutaže jer nam je pobeda uvek cilj. Kako god, to što igramo kod kuće pojačava našu želju da već pred našom publikom izvadimo olimpijsku vizu”, zaključuje razgovor za naš mesečnik jedan od srećnika koji su se s nizom novih pravila igre upoznali još prošle godine, kao deo podmlađene ekipe Srbije na Svetskom kupu u Berlinu. �

Sava Ranđelović

24BROJ 3 | MAJ 2019.U SUSRET

TEKSTBOJAN STOJANOVIĆ

FOTO

: MN

PR

ESS

MARINA I NJENE LAVICE!Košarkaška selekcija Srbije priprema se za Evropsko prvenstvo za žene, koje će se od 27. juna do 7. jula održati u Srbiji i Letoniji – više u našoj zemlji, budući da će naše reprezentativke svoj put ka finalu pokušati da izbore kroz borbu u teškoj grupi u Zrenjaninu, dok će se selekcije iz još dve grupe sastajati u Nišu i Beogradu. Finalni krug takođe će se igrati u našoj zemlji. Selektorka Marina Maljković objasnila je u izjavama pred put na pripreme složenu situaciju, ali i želju svih da se prikažu u najboljem svetlu

25 BROJ 3 | MAJ 2019.

FOTO

: MN

PR

ESS

Ovogodišnje Evropsko prvenstvo u košarci za žene, 37. po redu, održava se u organizaciji Međunarodne košarkaške federacije (FIBA) i dva košarkaška saveza: Letonije i Srbije.

Održaće se u četiri dvorane i u četiri grada: Beogradu, Nišu i Zrenjaninu u Srbiji, kao i u Rigi u Letoniji). Evrobasket za žene održava se od 1938. godine na svake dve godine. Prvo prvenstvo Evrope održano je u Rimu (Italija).

Programom je predviđeno učešće 16 reprezentacija koje će biti raspoređene u četiri grupe sa po četiri ekipe, i to, a po mišljenju mnogih, reprezentacija Srbije se možda našla i u najtežoj grupi sa Belorusijom, Rusijom i Belgijom. Za plasman u sledeći krug, razigravanje, naša selekcija boriće se protiv rivala u grupi u Zrenjaninu, gde očekuju veliku podršku u “Kristalnoj dvorani”.

Pre samog nastupa, međutim, za naše reprezentativke i selektorku Marinu Maljković najvažnije su bile pripreme na Zlatiboru, gde je bilo neophodno da se, uz uigravanje, naše igračice što bolje fizički pripreme. Od trenutka okupljanja do početka prvenstva 27. juna selekcija Srbije ima na raspolaganju mesec i po dana, a selektorka je prilikom prvog okupljanja i pred put na Zlatibor ukratko objasnila šta je sve potrebno da se uradi da bi ekipa pružila maksimum i obradovala navijače u zemlji:

“Mnogo toga moramo da uradimo za mesec i po dana da bismo otklonile probleme i spremne

Grupe

Grupa A: Ukrajina, Velika Britanija, Letonija, Španija.Grupa B: Švedska, Francuska, Češka Republika, Crna Gora.Grupa C: Mađarska, Tuska, Italija, SlovenijaGrupa D: Belorusija, Rusija, Belgija, Srbija

Program27-30. 6. 2019. Takmičenja po grupama1-2. 7. 2019.Doigravanje za četvrtfinale4. 7. 2019.Četvrtfinale6. 7. 2019. Polufinale7. 7. 2019.Utakmica za treće mesto7. 7. 2019.Finale

Raspored

Takmičenje po grupama

GRUPA A27. 6. 2019. – UKRAJINA – ŠPANIJA27. 6. 2019. – VELIKA BRITANIJA – LETONIJA28. 6. 2019. – LETONIJA – UKRAJINA28. 6. 2019. – ŠPANIJA – VELIKA BRITANIJA30. 6. 2019. – UKRAJINA – VELIKA BRITANIJA30. 6. 2019. – LETONIJA – ŠPANIJA

GRUPA B27. 6. 2019. – ŠVEDSKA – CRNA GORA27. 6. 2019. – FRANCUSKA – ČEŠKA REPUBLIKA28. 6. 2019. – ČEŠKA REPUBLIKA – ŠVEDSKA28. 6. 2019. – CRNA GORA – FRANCUSKA30. 6. 2019. – ŠVEDSKA – FRANCUSKA30. 6. 2019. – ČEŠKA REPUBLIKA – CRNA GORA

GRUPA C27. 6. 2019. – MAĐARSKA – SLOVENIJA27. 6. 2019. – TURSKA – ITALIJA28. 6. 2019. – ITALIJA – MAĐARSKA28. 6. 2019. – SLOVENIJA – TURSKA30. 6. 2019. – MAĐARSKA – TURSKA30. 6. 2019. – ITALIJA – SLOVENIJA

GRUPA D27. 6. 2019. – BELORUSIJA – SRBIJA27. 6. 2019. – RUSIJA – BELGIJA28. 6. 2019. – BELGIJA – BELORUSIJA28. 6. 2019. – SRBIJA – RUSIJA30. 6. 2019. – BELORUSIJA – RUSIJA30. 6. 2019. – BELGIJA – SRBIJA

dočekale utakmicu sa Belorusijom. Ja sam osoba koja ne voli da priča šarene priče i laže kako je sve super. Volim da predstavim stvari onakvim kakve jesu. Ovo nisu više devojke od pre tri godine. One jesu šampionke, ali su jednostavno ostarile. Pre tri godine su ozbiljno nosile igru svojih timova, a to više nije slučaj. Imamo mnogo devojaka koje zbog svoje zdravstvene situacije igraju na sopstvenu odgovornost. Dve igračice su se nedavno porodile, na radost svih nas. To su sve neke normalne stvari, ali one komplikuju naš put jer su u pitanju devojke koje tek treba da uvedemo u trenažni proces”, objasnila je Maljković u izjavama pred put na Zlatibor.

Marina Maljković na pripremama raspolaže sa 19 igračica. U selekciji su: Miljana Bojović, Ivana Brajković, Dajana Butulija, Ana Dabović, Katarina Zec, Nevena Jovanović, Sara Krnjić, Nikolina Milić, Jelena Milovanović, Maja Miljković, Sonja Petrović, Jovana Popović, Ivana Raca, Aleksandra Račić, Aleksandra Stanaćev, Dragana Stanković, Aleksandra Crvendakić, Saša Čađo i Maja Škorić. One čine osnovu od

Ženska košarkaška reprezentacija Srbije ima jednu medalju sa Evropskih prvenstava u košarci za žene, i to zlatnu, koju je osvojila 2015.

Titulu s prethodnog Evropskog prvenstva u košarci za žene koje je održano 2017. u Češkoj Republici brani reprezentacija Španije

koje je potrebno izabrati 12 najspremnijih da naprave korak više ka još velikom timskom uspehu.

“Imamo i situaciju koja veoma raduje. Moram da iskoristim Bajaginu pesmu ‘Moji su drugovi biseri rasuti po celom svetu’ da bih opisala ono što mi kao mala zemlja imamo širom planete. Znamo da je domaća liga ekstremno slaba i da ne možemo da izvučemo kvalitet i igračice koje odmah mogu da uskoče u prvi tim, i to je ozbiljan problem. Međutim, ovom prilikom želim da naglasim da postoji tridesetak igračica u Australiji, Kanadi i Americi koje pratim, a pozivam i sve druge da nam se jave jer nijedna neće biti zapostavljena i dobiće šansu. To su devojke koje jedva čekaju da igraju za Srbiju, koje bi bile preponosne da obuku dres naše zemlje, a ima izuzetno talentovane dece. Neke od njih su već bile tu, neke će tek doći i volela bih da ih bude što više”, ističe Maljković i dodaje:

“Na kraju, da rezimiram, idemo korak po korak. S obzirom na silne probleme, ništa se neće promeniti u našim glavama i našem pristupu, i to će nam biti dodatna motivacija u svakodnevnom pronalaženju rešenja. Bićemo strpljive, predane, radimo u našoj zemlji i posle Zlatibora ćemo moći više da pričamo o nekim dometima jer će to biti udarni deo naših priprema. Naši navijači moraju da budu svesni da ćemo odabrati 12 igračica – 12 lavica, spremnih da u svakom trenutku daju sve od sebe za tim, za svoju zemlju i svoj narod. U to nemojte da sumnjate!”

Prvoplasirani tim iz svake grupe obezbediće direktan plasman u četvrtfinale u “Štark Areni” u Beogradu, dok će se drugoplasirana i trećeplasirana ekipa razigravati za prolazak među osam najboljih – kad je u pitanju grupa selekcije Srbije, sa drugom i trećom ekipom iz Grupe C, u kojoj su timovi Turske, Slovenije, Italije i Mađarske. Finalna utakmica Evropskog prvenstva u košarci odigraće se 7. jula, takođe u “Štark Areni” u Beogradu. •

26BROJ 4 | JUN 2019.U SUSRET

Sonja Petrović, predvodnik reprezentacije Srbije i košarkašica sa 12 uzastopnih učešća na

završnom turniru Evrolige, za Sports priča o svom košarkaškom putu, iskustvima i razmišljanjima, ali i Evrobasketu za dame, koji od 27. juna do 7.

jula organizuju Srbija i Letonija

KOŠARKA MI JE POKLONILA

TROFEJE I MILOŠA!

TEKSTNENAD KIŠFOTOMN PRESS

27 BROJ 4 | JUN 2019.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI

Sonja Petrović je sinonim za srpsku žensku košarku. Devojka koja ima tri titule klupskog prvaka Evrope i dve medalje sa seniorskom reprezentacijom Srbije, van terena odiše skromnošću. Rečita je i

nenametljiva samo dok u blizini nema košarkašku loptu. Kada je s njom, “ženski Bodiroga", kako je ponekad zovu, pretvara se u beskompromisnog borca spremnog da pomera granice.

Idući putem punim prepreka koje je uspešno savladala, Petrovićeva je danas predvodnik reprezentacije Srbije i košarkašica sa 12 uzastopnih učešća na završnom turniru Evrolige. Dovoljno za razgovor pred početak Evrobasketa koji od 27. juna do 7. jula zajedno organizuju Srbija i Letonija.

Sonja Petrović je danas jedna od najboljih košarkašica Evrope, a kako je izgledao početak? Moj tata Radoslav košarkaški je radnik. Tačnije, bio je igrač, trener, sudija, funkcioner… Maltene sve. Leta smo porodično provodili s njim po kampovima i košarkaška lopta privukla je sestru Milenu i mene od malih nogu. Međutim, tata je bio protiv toga da počnemo da treniramo i dugo smo ga ubeđivale. Malo nakon mog polaska u školu ipak je pristao i upravo on nam je bio trener sve do prelaska u Crvenu zvezdu.

Prvi odlazak u inostranstvo bio je veoma traumatičan iako je u pitanju bila Barselona? Otišla sam u inostranstvo već sa 17 godina, što je za FIBA bio presedan. Po mišljenju mnogih prilično rano, ali je zbog stanja ženske košarke

u Srbiji i primamljivih ponuda to tada delovalo kao najbolja opcija. Nije bilo lako, sećam se da sam plakala tokom čitavog leta do Barselone, sa presedanjem u Italiji. Iskreno, mislim da nisam bila sasvim spremna za samostalni život u poređenju sa ušuškanošću koju sam imala kod kuće. Ni tranzicija na viši košarkaški nivo nije bila laka. Ali imala sam sreće da su moji bili svesni velikog koraka, provodili su mnogo vremena sa mnom. Trener je takođe imala puno razumevanja za mladog igrača. Tako da, ma koliko teška, sezona je bila poučna.

Posle Katalonije sledi Burž, francuski grad koji bukvalno živi za taj klub.Burž je neka vrsta institucije u ženskoj košarci. Laicima nije zvučno, ali je to klub duge tradicije i uvek u vrhu Francuske i evropske lige. Za mene kao mladog igrača to je bilo divno iskustvo. Puna hala na svakom meču, navijači koji te pozdravljaju na ulici, u prodavnici... zahvaljuju ti se. Nešto što dotad nisam doživela. Zato mi je posebno drago što smo im u potpunosti vratile za podršku, osvojile smo sve tri titule u Francuskoj i plasirale se na F4 Evrolige. Takođe, tu sam sarađivala sa Pijerom Vinsentom, jednim od trenera s najvećim uticajem na moju karijeru.

Boravak u Spartaku iz Moskve značio je igranje s najboljima. Ipak, za vas je, čini se, najbitniji bio napredak i poverenje svih u klubu da se posle povrede možete vratiti na teren?Spartak nije bio stepenica više, koliko skok na sledeći sprat. U tom trenutku oni su već osvojili dve Evrolige zaredom i imali možda jedan od

Imam ogromno poštovanje za ceo naš tim, počevši od stručnog štaba preko svake igračice do selektorke, upravo zbog uspeha koje smo zajedno postigli

28BROJ 4 | JUN 2019.U SUSRET

Problemi s kolenom

Posle Evropskog prvenstva čeka vas nova operacija kolena?Da, nažalost, sezona iza mene je bila teška i imala sam mnogo problema s kolenom. Najjednostavnije rečeno, potrošnja materijala je učinila svoje. Preporučena mi je operacija pre izvesnog vremena i iako je artroskopija prilično rutinska, nisam htela bilo šta da rizikujem ili da se ne spremim na vreme za EP. Samo se nadam da ću uspeti da izdržim napore tokom priprema i u bilo kojoj meri pomognem ekipi na prvenstvu. •

O protivnicama

Šta mislite o protivnicama u grupi?Mislim da smo mogle i bolje da prođemo, ali sad ne vredi ni kukati ni preterano komentarisati. Naša formula uvek je bila da gledamo sebe i uložimo veliki rad tokom priprema. Nadamo se da će i sad to dati rezultate. Poslednje dve godine bile su izazovne za većinu igračica, ali verujem da smo sve maksimalno motivisane da svaki atom iskoristimo za što bolji rezultat. •

29 BROJ 4 | JUN 2019.

najboljih rostera koje je evropska košarka videla. Za mene je bila ogromna čast što me žele i vide kao budućnost svog tima. Istina je da je početak bio težak, tokom leta sam pokidala ukrštene ligamente igrajući za reprezentaciju, pa sam propustila veći deo sezone. Ali oni su uvek verovali u mene i davali mi bezrezervnu podršku iako su mogli da priušte svakog igrača. To su stvari koje nemaju cenu, pa sam se uvek trudila da se što brže oporavim, da budem primer profesionalnosti i zalaganjem i igrama vratim za sve što su učinili. Tako da ne čudi što sam tamo provela šest sezona, osvojili smo zajedno mnogo medalja, ali sam pre svega stasala i sazrela kao igrač i čovek.

U tom periodu prvi put ste se obreli u Americi u WNBA ligi. Kako biste najkraće opisali to takmičenje i razlike u odnosu na igranje u Evropi? Najkraće, kao šou. Neko bi možda rekao šou-biznis, ali nije jer je WNBA danas maltene ekonomski neisplativa. Ali iskustva koja dobiješ nemaju cenu. Zato kažem da svaka naša igračica treba to da iskusi, ali ne isplati se igrati mnogo godina. Sezona je leti, što znači da onda igraš 365 dana godišnje, u Evropi i tamo. Košarka koja se igra zasniva se mnogo više na fizikalijama, pa se mali broj evropskih igrača snađe. Takođe, liga je politički organizovana, ugovori su tipski, pravila striktno regulisana i sve to malo štiti Amerikanke s kojima se mi ravnopravno borimo u Evropi. Ali organizacija je odlična, uslovi za trening i život sjajni. Podrška većini timova je velika, igrate pred više od 10.000 ljudi u nekim gradovima.

Slede odlasci u Prag, pa u Kursk. Sonja Petrović danas je rekorder Evrolige sa 12 uzastopnih finalnih turnira. Kako gledate na to? Gledam kao činjenicu da sam već zašla u ozbiljne godine (smeh). Iskreno, dok ne dođe vreme F4 i novinari ne pokrenu to pitanje, ja retko kad i budem svesna tog podatka. Kod mene se podrazumeva da sam svakog aprila na finalnom

turniru. Tako sam i birala klubove, uvek sa ambicijama za titule, čak iako bi to značilo veću konkurenciju i teži put da se izborim za mesto u ekipi. Da bi bio šampion i znao kako da pobeđuješ, moraš da budeš u sredini gde to može da se nauči. Ja volim da pobeđujem, bilo da igram “Ne ljuti se čoveče”, šutiramo između sebe ili igram finale. Izazov je da biram konkurentne sredine.

Uporedo sa uspesima u klubovima, stigli su i oni s reprezentacijom Srbije. Tu su i evropsko zlato 2015. u Mađarskoj i olimpijska bronza 2016. u Riju. Čini se da od prvog trenutka sa selektorkom Marinom Maljković imate iskren i otvoren odnos. Kako se sećate prvog mandata Maljkovićeve na klupi Srbije? Baš tako bih i ja opisala naš odnos. I selektorka i ja smo profesionalci kojima je najbitniji krajnji cilj, a to je osvajanje medalja. Zato smo se nekako prećutno, bez mnogo analiza i priča, uvek razumele. Iskreno, za ceo naš tim, počevši od stručnog štaba, svake igračice do selektorke, imam ogromno poštovanje upravo zbog uspeha koje smo zajedno postigli. Ženska ekipa je sistem specifične dinamike i ako samo jedan deo koči, rezultat će izostati.

Pred nama je Evrobasket čiji smo domaćini uz Letoniju. Koliko činjenica da se igra u Srbiji opterećuje jer se očekuje da se borimo za medalju i ostvarimo novi plasman na Olimpijske igre? Biti domaćin uvek donosi breme velikih očekivanja. Ali naša iskustva igranja na domaćem terenu dosad su uvek bila fantastična. Gde god smo igrale, hala je bila popunjena do poslednjeg mesta. Mislim da su ljudi svesni da nam njihova podrška mnogo znači. Zato se i sada nadam da igranje kod kuće za nas može biti “iks faktor”.

Poruka navijačima, kako će vam najbolje pomoći?Zamolila bih da dođu da nas podrže, mi ćemo igramo pokušati da uzvratimo i reprezentujemo Srbiju na najlepši način. Zajedno. •

Vreme slavlja

Po završetku Evrobasketa vezu s veslačem Milošem Vasićem krunisaćete brakom, a ta vest iznenadila je i obradovala mnoge? Pored svih trofeja i medalja, najveće što mi je košarka poklonila jeste prilika da upoznam Miloša. Nakon nekoliko godina veze i zajedničkog života, rešili smo da se venčamo. Nije bilo lako naći odgovarajući datum s letom punim takmičenja i organizovati sve iz inostranstva. Ali i on i ja se ne opterećujemo da to bude nešto grandiozno već da zaista bude veselo slavlje uz porodicu i prijatelje. •

Knjiga najbolji saputnik

Koliko sada stižete da čitate, imate li neku preporuku za naše čitaoce? Moram da priznam da sam ove sezone manje čitala jer sam opet igrala u ekipi sa svojom najboljom drugaricom Martom Eksargej. Ali opet, putovanja u Rusiju su duga, pa vremena ima napretek. Poslednje što me je zainteresovalo jesu biografije koje piše Volter Ajzakson, konkretno o Stivu Džobsu i Leonardu da Vinčiju. •

Svaka naša igračica treba da iskusi WNBA, ali ne isplati se

igrati mnogo godina

Sonja Petrović (u sredini) u društvu Ane Dabović (levo), koja se kasnije priključila ekipi na Zlatiboru, i Jelene Milovanović, novopečene majke, koja će pokušati da se pripremi i pomogne reprezentaciji na EP

30BROJ 4 | JUN 2019.

POR

TR

ET TEKSTNEBOJŠA TODOROVIĆ

FOTO

: MN

PR

ESS

ZATVORIM OČI I VIDIM MEDALJU

U TOKIJU!Srbija je zahvaljujući mladoj i neizmerno harizmatičnoj

Staši Gejo dospela na svetsku mapu sportskog penjanja – od 2020. olimpijskog sporta uvršćenog u program za Tokio! Kako nam je priznala tokom

razgovora, često zamišlja sebe s medaljom oko vrata za nešto više od godinu dana

Istrajnost i neverovatna volja vodili su rođenu Nišlijku do izuzetnih uspeha iako je ne tako davno završila tinejdžersko doba. Bila je evropska šampionka, treća u svetu i jasno je da za Stašu Gejo granice ne postoje. Krenimo redom. Šta, zapravo,

predstavlja sportsko penjanje.“To je rešavanje problema u praksi. Radi se o

povezanosti svih veština koje penjač poseduje, kao što su izdržljivost, snaga, kreativnost, hrabrost da se izvede rešenje problema. Lepota sporta je što nismo direktno u sukobu sa drugim rivalima, savladavamo sami sebe i probleme pred nama, i tako se dokazujemo i nadmećemo”, jasna je Staša na startu i u dahu nastavlja:

“Penjanje je definitivno način života, nije samo sport niti veština. Jednostavno, ne možeš

da izađeš iz toga. Van takmičenja tu je prirodna stena koja nas puni drugačijom energijom, ceo svoj život usmeravamo ka tome. I rekreativci čak planiraju letovanja tamo gde mogu da se penju. Ulaže se u opremu, u sale, jedni druge podržavamo, upoznamo se negde na drugom kraju sveta, a opet se sretnemo na potpuno desetom mestu na planeti. Zanimljiva je veza svih nas zbog načina života i vrlo sam zadovoljna, srećna i ponosna na to društvo.”

Snove sanja na javi i sprema se da se vrati još jača jer joj je povreda malo poremetila ovogodišnje planove.

“Pre mesec dana doživela sam pad s vrha boldera i tom prilikom pokidala prednji ukršteni ligament. Operacija je uspešno prošla i preda mnom je sada proces oporavka narednih meseci.

31 BROJ 4 | JUN 2019.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI

Staša Gejosportsko penjanje

DATUM ROĐENJA: 25. novembar 1997.MESTO ROĐENJA: NišUSPESI: Zlato: Svetske igre Vroclav 2017, Evropsko prvenstvo Minhen 2017.Bronza: Svetsko prvenstvo Insbruk 2018, Svetski kup Kina 2018.

32BROJ 4 | JUN 2019.PORTRET

Idem korak po korak, znam da ću se vratiti još jača nego što sam bila”, odmah pokazuje kakav je duh krasi.

Zato smo brzo prešli na vedrije teme... Sledeće godine čeka je Evropsko prvenstvo i borba za odlazak u Tokio na Olimpijske igre, što bi bio uspeh za pamćenje.

“Imam još tu priliku na EP, i za medalju, i za Tokio, tako da ne brinem mnogo. Još nije tačno određeno vreme i mesto, ali trebalo bi da bude u martu ili aprilu sledeće godine. Što se tiče odlaska na Olimpijske igre, vizu će prvo izboriti sedam najboljih sa ovogodišnjeg Svetskog prvenstva, pa njih šest iz posebnog kvalifikacionog takmičenja i pet kontinentalnih prvaka. Kako je vrh Evrope i vrh sveta u penjanju, na neki način, verujem da će se većina takmičara plasirati za Tokio kroz prve dve prilike, tako da neće biti toliko strašno na Evropskom prvenstvu.”

Naša junakinja ne krije kako sebe vidi s medaljom u Tokiju:

“Baš često zatvorim oči i zamišljam, vidim sebe sa olimpijskim odličjem. Ostvarenje polovine sna bilo bi da se kvalifikujem za Tokio, a osvajanje medalja druga polovina. Imam sasvim dovoljno vremena, što je najbitnije, i poznata sam po tome da poslednju priliku umem da iskoristim najbolje što mogu. Zato ne sumnjam i da ću na Evropskom prvenstvu uhvatiti poslednji voz za Tokio. Volim takve izazove, često se za moje uspehe vezuju poslednje šanse na takmičenjima.”

Olimpijske igre najčešće su vrhunac svakog sportiste, a Staša ističe finese sportskog penjanja i objašnjava kako izgleda jedna sezona.

“Već su bile juniorske Olimpijske igre u Buenos Ajresu prošle godine, to je bila finalna proba pred Tokio 2020. i seniorske Igre. Prvi put, krajem godine, imamo taj olimpijski format takmičenja u sve tri discipline, bolder, težinsko i brzinsko penjanje, i videćemo kako funkcioniše u praksi. Veoma je naporno kombinovati sve tri, vrlo je zahtevno i vremenski i energetski, ne toliko tehnički. Treba odrediti prioritete, možda je zbog takvog ritma bilo i mnogo povreda takmičara... Sezona funkcioniše tako da je do juna boldering na programu, od jula počinje težinsko penjanje i prepliće se posle sa brzinskim do kraja godine. Sam vrhunac je u avgustu, kada su kombinovana prvenstva i treba održavati formu tokom vrlo duge sezone.”

Iako ima tek 21 godinu, vrlo je iskusna, zna kako je biti najbolji i kako se u svakom smislu penje na vrh.

“U tom trenutku nisi ni svestan šta si uradio. Emocije te obasipaju, ne možeš da središ misli, tek posle nekoliko dana iskreno počneš da ceniš sav uložen trud i mnogo razmišljaš o tome. Vrtiš u glavi sam proces finala i šta te je dovelo do medalje. Iza tebe su odricanja i naporni treninzi, godinu dana priprema, svu energiju i motivaciju

usmeriš ka jednom cilju i onda ga ostvariš. Psihički i fizički deo ne mogu da se porede jer psihički prožima sve aspekte treninga. To je gorivo koje gura sve pripreme, i kondicione, i tehničke, i samo ustajanje iz kreveta. To je volja da opet obrneš ceo krug koji su ponovio toliko puta, ali još jače i bolje. Psiha je šlag na torti na samom takmičenju, kada su penjači fizički podjednako spremni, ostaje glava koja donosi razliku. Borba i vera u sebe odvaja šampione.”

Sportsko penjanje dobija na značaju, pa će i uslovi u Srbiji vrlo brzo biti na vrhunskom nivou.

“Temelji su završeni, gradi se konstrukcija i predviđanja su da se na jesen završi stena na

otvorenom, na Košutnjaku kod Zavoda za sport. Biće to divan dar za srpsko penjanje, dostupan svima u kvalitetnim uslovima. Navikli smo da penjemo po zabačenim halama, podrumima škola, pogotovo u Beogradu, u Nišu imamo jednu stenu na otvorenom. Sada će i prestonica, pored stene na Zemunskom keju, dobiti pravi olimpijski kompleks za sve tri discipline, što će, nadam se, doprineti omasovljivanju sporta iako već imamo mnogo dece, mladih i talentovanih penjača i u državnoj ligi.”

U Sloveniji boravi već pet godina, tako je odlučila zbog treninga i putovanja, ali i zbog školovanja. Za manje od mesec dana završava osnovne studije na Elektrotehničkom fakultetu i verujemo da će ova devojka u životu znati samo za uspehe.

“Volela bih da jednostavno privučem pažnju mladim i talentovanim sportistima koji bi da napuste sport. Toliko je propuštenih šansi, nikada ne treba da izgube veru u sebe. Sve što su gradili nije za džabe, svaki trud se uvek isplati. Bez obzira na prepreke, nedostatak vremena, energije, uslova, sve može da se prevaziđe jakom voljom i malo boljom organizacijom. Neka roditelji budu 100 odsto uz decu, često to može da bude ključno da dete nastavi da se bavi sportom i ne zaboravi na sve što je godinama radilo. Treba da održavamo borbeni i sportski duh, mi smo inadžije, imamo urođeni motiv da pobeđujemo i to treba održavati. Porodica treba da pomogne detetu da ostvari svoje snove čak i u najtežim trenucima”, reči su kojima se Staša popela na vrh našeg razgovora. •

Discipline u sportskom penjanjuTEŽINSKO PENJANJE – najstarija od svih disciplina i cilj je dostići što veću visinu u zadatom smeru. Izdržljivost je ključ.BRZINSKO PENJANJE – sprovodi na standardnim stazama od 15 metara na kojima se treba popeti do vrha za što kraće vreme. Najvažnije su eksplozivnost i brzina.BOLDERING – disciplina savladavanja teških, kratkih smerova na stenama do pet metara visine. Smerovi zahtevaju aktiviranje svih delova tela i kreativnost u njihovom rešavanju. •

Porodica kao timStašin tim zapravo čini porodica, otac Slobodan i majka Vesna, koji su takođe bili penjači.

“I dan-danas svuda idemo zajedno, sve radimo timski i dokazano dobro funkcionišemo, ponekad uključimo nekoga sa strane. Taj psihički, motivacioni aspekt je vrlo značajan. Odmalena sam uz njih naučila kako da se borim sa slabostima i kako da ih pretvorim u dobre stvari, odnosno kako da savladam sve smetnje na putu do uspeha”. •

FOTO

: PR

IVAT

NA

AR

HIV

A

Osnovana 1853. godine, kompanija Tissot pripada švajcarskim brendovima čije je ime neraskidivo vezano za svet sporta. Sigurni smo da ste gledajući NBA utakmice, Moto GP trku ili Tour de France primetili i crveno-crni znak poznatog časovničarskog brenda. Ugled na sportskim borilištima Tissot je zaslužio besprekornim mehanizmima koji su u vodi, na zemlji i u vazduhu garancija preciznosti i pouzdanosti. Naklonost ljubitelja časovničarstva Tissot je pak obezbedio modelima koji su nudili originalan dizajn i kvalitet po veoma razumnim

cenama. Ništa manje poklonika Tissot nije “regrutovao” ni inovacijama, pa se i danas T-Touch kolekcija navodi kao pionir popularnih smart rešenja u časovničarstvu. Bogato nasleđe obavezuje, ali i olakšava posao dizajnerima koji su nedavno zavirili u prošlost ateljea. Tako je nastao savremeni Tissot “heritage 1973”.

Estetski, ovaj model odaje počast sedamdesetim godinama prošlog veka, ali dimenzijama jasno stavlja do znanja da je “dete” aktuelnih trendova – zaobljeno kućište promoviše prečnik od 43 milimetra. Kao inspiracija

Kombinujući tradiciju i modernizam, Tissot slavi nezaboravnu eru motorsporta reizdanjem hronografa, koji dizajnom animira nostalgične ljubitelje časovničarstva

SAVREMENA KLASIKA

poslužio je veoma cenjen model “navigator”. Ipak, dizajneri su poštujući prošlost deo kreativnosti usmerili u stvaranje harmonične celine koja će ispuniti očekivanja nove generacije kolekcionara. Za brojčanik je odabrana interesantna srebrna nijansa, koja u kontaktu sa sunčevim zracima stvara impresivnu igru svetlosti. Podbrojčanici hronografa su kao i okvir u crnoj boji, čime je postignut zavidan nivo ergonomije i očitavanja. Tome doprinosi i posvećenost detaljima, pa su skazaljke izrađene u narandžastoj boji, dok za vidljivost u uslovima slabijeg osvetljenja brine Super-LumiNova zelene nijanse. Funkcionalnost je potvrđena i prikazom datuma u mesecu. U pravom trkačkom maniru, kaiš je od crne kože, koja je dekorisana nezaobilaznim rupicama. Izbor fine teleće kože osigurava prijatan kontakt sa zglobom ruke, dok za sigurnost brine pouzdana preklapajuća kopča. Za rad je ovom prilikom zadužen provereni Valjoux 7753 – samonavijajući mehanizam izgrađene reputacije i proverenih performansi. Osim tačnosti koja se ne dovodi u pitanje, pomenuti kalibar će budućim kupcima modela “heritage 1973” omogućiti i rezervu snage od 46 časova. �

“Heritage 1973” predstavlja savremeno reizdanje modela “navigator” iz sedamdesetih

Osim retro estetike, model “heritage 1973” ponosno podseća i na saradnju s kompanijom Kessel Classics, koj