Mirča Elijade: Svetske religije

7/22/2019 Mira Elijade: Svetske religije

1/49

Mira Elijade: SVETSKE RELIGIJE

Krstovi i polumjeseci rasuti Afrikom

13.10.2009 18:00 | Mira Elijade

Ekvatorijalna Afrika i jug koje su evangelizovali Portugalci i britanske iholandske protestantske misije, preteno su sinkretiki. Istonim

sinkretizmom meu Bantuima dominira zastava Proroka.

Sjeverne afrike zemlje uesnice su duge istorije islama, u njegovojegipatskoj i berberskoj varijanti, obema proetim enskim posesivnimkultovima, vie puta uporeivanim sa starim grkim dionisijskim kultom iafrikom magijom

*********************************

Ljudski rod nastao je u Africi, pre otprilike est miliona godina. Danas nakontinentu ivi mnogo naroda koji govore vie od 800 jezika, od kojih jenekih 730 razvrstano. Dozef H. Grinberg je 1966. godine predloio podeluafrikog kontinenta na etiri iroke lingvistike grupe, sastavljene od vie

porodica. Najvanija je grupa nazvana Kongo-Kordofan, ija je glavnaporodica nigerijsko-kongoanska. Bantu jezici su podfamilija ove poslednje.Kongo-Kordofan zona pokriva centralnu i junu Afriku. Druga lingvistikagrupa, ukljuujui jezike Nilotika iz zapadnog Sudana i srednje nigerijskezone jeste nilsko-saharanska grupa.

Afro-azijski jezici govore se u Severnoj i Severoistonoj Africi. Oniukljuuju semitske jezike zapadne Azije, jezike Kopta, Berbera i Kuita i

jezike ada, kao to su Hauza.


2/49

Religijske granice ne slede lingvistike granice. Severne zemlje uesnice suduge istorije islama, u njegovoj egipatskoj i berberskoj varijanti, obema

proetim enskim posesivnim kultovima, vie puta uporeivanim sa starimgrkim dionisijskim kultom i afrikom magijom. U ovom afro-islamskomsinkretizmu, maraboum,posuda za spremanje baraka, ili spiritualna snaga,glavni je lik. Pre islama, neka berberska plemena prihvatila su judaizam, alinajvei broj njih pripadao je afrikom hrianstvu. Moralna strogostdonatista koju je pobedio Avgustin (354-430. p.n.e.) ve se manifestovala u

partikularizmu Berbera ija je glavna osobina bila izbor oblika religije kojase nikada nije tano podudarala sa onom njihovih gospodara.

Krst i polumjesec

U Zapadnoj Africi situacija je drugaija. Senegal je podeljen na autohtone

kultove, krst i polumesec. Dalje ka jugu, afrike religije postaju dominantne.U Gvineji, Liberiji, Obali Slonovae, Sijera Leoneu i u Beninu, preovlaujesinkretizam. Mandezi (Mandes) su islamizirani, ali se to ne odnosi naBambare, Minianke i Seniufo. U nigerijskoj konfederaciji, afriki kultovi sumoni. Religija Joruba je jedna od najvanijih u regionu. EkvatorijalnaAfrika i jug koje su evangelizovali Portugalci i britanske i holandske

protestantske misije, preteno su sinkretiki. Istonim sinkretizmom meuBantuima dominira zastava Proroka.

... Moramo da ustanovimo da dve osobine, mada ne univerzalne, dele mnoge

afrike religije: verovanje u Vie Bie, esto je to deus otiosus (nedelatnoboanstvo) koje se povuklo iz ljudskih poslova i shodno tome nije aktivnoprisutno u ljudskim ritualima; i gatanje u dva oblika - posedovanjem duha irazliitim geomantskim metodama koje, ini se, dolaze od Arapa.

Religija Joruba, koju praktikuje vie od petnaest miliona ljudi u Nigeriji iokolnim zemljama kao to je Benin, verovatno je najrasprostranjenija afrikareligija. Njene neiscrpne rafiniranosti doskora je prouavao relativnozavidan broj naunika. S poetka veka, Joruba zajednicom jo je dominiralotajno bratstvo koje je imenovalo najvieg predstavnika javne vlasti: kralja.Pre svoje nominacije, kralj nije znao proceduru, jer on nije pripadao lanstvuOgboni bratstva.

Religije na zapadu

Biti lan tog ekskluzivnog kluba znailo je govoriti tajni jezik koji nisurazumevali oni koji nisu bili posveeni i praktikovati oblike svetenike i


3/49

monumentalne umetnosti koja je imala malo zajednikog sa javnom Jorubaumetnou. Zaogrnut u tajnu inicijacije, unutranji Ogboni kult ostao jemisteriozan. Usredsreen je na Onajl, Veliku Majku Boginju ile, to znaistihijski svet u svome haotinom stanju, pre nego to je organizovan.Ileje s

jedne strane suprotstavljena orun-u, raju kao jednom organizacionomprincipu, a s druge strane anye-u, nastanjenom svetu koji je podstaknutuplitanjem orun-a u ile. I dok svi znaju kako izgledaju stanovnici orun-a,kao i orisa-e koji su objekti javnih kultova, ba kao i deus otiosus Olorun,koji nema kult, prisustvo ile u ivotu. Joruba je tajanstveno, zbunjujue iambivalentno. Boginju Demoju oplodio je njen roeni sin Orungan, a plodincesta bili su brojni bogovi i duhovi. Demoja je bila ljubavnica Jorubavetica, koje su je uzele kao glavni model zbog njene izuzetne, nepoteneivotne prie. Neplodnost koju predstavlja boginja Olukun, ena Odudua,takoe je povezana sa vetiarenjem.

Istonoafrika oblast ima sto miliona stanovnika koji pripadaju jednoj odetiri glavne lingvistike grupe koje su prethodno spominjane (1.1.) iformiraju vie od dve stotine razliitih drutava. Uproeni svahili slui kaolingua franca (meavina romanskih jezika i grkog kojim se kao sredstvom

sporazumevanja slue na Bliskom Istoku,prim. prev.), pa ipak najviedomorodaca govori Bantu jezike. To se odnosi na Gande, Nkore, Soge iGize iz Ugande, na Kikuju i Kambe u Keniji i na Kaguru i Gogo u Tanzaniji.Religije Bantu naroda imaju nekoliko zajednikih elemenata, meu kojima

je i lik deus omiosus stvoritelja koji se, osim kod Kikuja, doivljava kaoizdvojena figura koja ni sa im ne uestvuje u svakodnevnim zbivanjima.

Bantu religije.

Otprilike deset miliona Bantu ivi u centralnoj Africi, u bazenu reke Kongo,pokrivajui oblast koja se prostire od Tanzanije na istoku do Konga nazapadu. Meu njima, najpoznatiji su Ndembu i Lele, zahvaljujuiistraivanju Viktora Tarnera (uma od simbola, 1967; Bubnjevi bola, 1968, -The Forest of Symbols, The drums of affliction) i Meri Daglas (Lele Kasaija,

1963 - The Lele o the Kasai). U centru Bantu religija nalaze se kultoviduhova i magijski rituali za pridobijanje naklonosti.

Vjerovanje

Elijadeov nevjerovatni instinkt spoznaje i njegovo suvereno vladanjejezicima tjeraju ovjeka da se zapita da li je iko imao toliko injenica o


4/49

religiji kao to je imao on. Prema ovom autoru religija je autonomni sistem.On naglaava mentalni i sistemski karakter religije. Iz ovog vodia moemoda shvatimo zbog ega se Elijade smatra za jednog od najveih naunikanaeg doba. Tema kojoj se treba stalno vraati kao podsjeanje na avanturuovjeanstva u njegovim sutinskim religioznim shvatanjima. Pisanje oreligiji treba da procijeni kakva je njena vrijednost za ljudsku vrstu.

http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/SVETSKE-RELIGIJE-Krstovi-i-polumjeseci-rasuti-Afrikom/lat/29280.html

Buda, savreni ovjek istorijska linost

14.10.2009 18:00 | Mire Elijade

Induski budizam, zajedno sa drugim rastuim asketskim pokretima, bioje izazov samodopadljivom i stratifikovanom induskom drutvu. Premauvaenim dokumentima to je bila originalna forma Budinog uenja.

Buda, ije ime znai, na nekim jezicima - "Prosvijetljeni", bio je, po svemusudei, istorijska linost. Ipak, u njegovim ivotopisima, mitologija preteedo take gdje Budu pretvara u prototip "boanskog ovjeka", u skladu sainduskom tradicijom

**************************

Obimna literatura o budizmu moe da bude klasifikovana prematradicionalnoj podeli tripitaka, "trojnoj koari" sutra (logia (kazivanja) Budelino), vinaya (discipline) i abhidharma(doktrine). Njima treba dodati i

brojnesastre, sistematine traktate poznatih autora,jatakameodnosnoivotopise Budine, i tako dalje.


5/49

Tri tripitakassu sauvana: jedan nepotpuni Theravada svetenika izJugoistone Azije, sastavljen na pali jeziku; onaj Sartaastivada-e iMahasamghika-e u kineskom prevodu; i najzad, Tibetanska kolekcija(Kanur i Tanur) koja je najpotpunija. Mnogi rukopisi na sanskritu takoesu sauvani.

Buda je ohrabrivao uenike da upotrebljavaju svoje dijalekte. Pali, jezikTheravada kanona, bio je jedan od onih dijalekata kojim se govorilo uAvanti provinciji, ali ne i jezik na kojem je Buda poduavao. Zbog toga seupotrebi pali terminologije ne daje prioritet u odnosu na budistiki sanskrit,vrstu sanskrita koja sadri mnogo prakritskih rei (nrakrit, narodni jezik, zarazliku od sanskrita, prim. prev.).

Boanski ovjek

Buda, ije ime znai, i na pali i na sanskritu, "Prosvetljeni", bio je, po svemusudei, istorijska linost. Ipak, u njegovim ivotopisima, ilijataka-ma,mitologija pretee do take gde Budu pretvara u prototip "boanskogoveka", u skladu sa induskom tradicijom (18.3), koji ima brojne zajednikeosobine sa savrenim ljudima u drugim religijskim tradicijama, na primer, sagrkim theioi sndresili potonjim osnivaima religija kakvi su Isus, Mani(proroci, prim. prev.), i drugi. Naravno, nemogue je razdvojiti istorijskeelemente od onih koji su isto mitski.

Pa, ipak, ini se da je nekoliko podataka stvarno. Buda je verovatno bio sinmanje vanog kralja Sakda klana iz severozapadne Indije. Datiranjenjegovog roenja varira izmeu 624. i 448. godine pre Hrista. Legenda kaeda je njegova majka umrla nekoliko dana posle poroaja, ali ne pre nego to

je saznala sve mogue pretpostavke koje se tiu roenja udesnog bia.Prema doketskim verzijama (doketizam - nauka gnostike sekte da je Hristosimao samo prividno telo i da prema tome nije roen kao ovek, prim. prev.)Budinog porekla, njegovo zaee i ivot u utrobi majke su bili bezgreni,njegovo roenje bilo je bezgreno, i njegovo telo je imalo sve oznake KraljaSveta.

U esnaestoj godini, princ Siddharta oenio je dve princeze i vodio jebezbrian ivot u roditeljskoj palati. Meutim, izlazei iz palate tri puta,naiao je na tri neizbena zla koja ljudskom rodu nanose bol: starost, patnju ismrt. Izaavi jo jednom, shvatio je lek za njih: mir i spokoj koje donosi

prosjaka askeza.


6/49

Probudivi se jednom usred noi nauio je jo jednu lekciju o prolaznostisveta, koju su mu pruila mlitava, poput leeva, tela njegovih usnulihkonkubina. Prestravljen, princ je na brzinu napustio palatu i postao je

prosjak pod imenom Gautama. Poto je napustio dvojicu uitelja koji su gauili neemu to je bilo srodno joga filozofiji i praksi pristupio je, zajedno sa

jo petoicom uenika, surovim muenjima tela.

Shvativi besmislenost takvog nemilosrdnog asketizma, prihvatio jeponueni pirina i pojeo ga. U tom gestu, njegovi su uenici videli slabost inapustili su ga. Sedei pod drvetom smokve, Sakdamuni (asketa Sakdaklana) doneo je odluku da ne ustaje pre nego to primi Buenje. Doiveo je

jurieMara, lika koji u sebi ujedinjuje osobine koje bismo mogli pripisatismrti i avolu. U zoru, pobedio jeMara, postajui tako Buda, sada posednutod strane etiri Istine kojima je uio u Benaresu one iste uenike koji su ga

bili napustili.

Patnja nastaje iz udnje

Prva Istina bila je da sve prolazi kroz patnju (sarvam auhkham): "Roenje jepatnja, oronulost je patnja, bolest je patnja", sve to je prolazno je patnja.Druga Istina je da patnja nastaje iz udnje (tanha). Trea Istina je danestanak udnje za sobom povlai prestanak patnje. etvrta istina jeotkrivenje Osmostrukog Puta (astapada) ili Srednjeg Puta koji vodi gaenju

patnje: ispravno (samuak) gledanje, vienje (drsti), reenje, odlunost ili

namera (samkalpa), re (vak), akcija (karmanta), smisao postojanja (ajiva),napor (vjajama), sabranost (smrti) i meditacija (samadhi). ini se da je ovoona forma koja je najblia originalnoj poruci Bude.

Posle te prve propovedi u Benaresu, zajednica (samgha) obraenihspektakularno je narasla, privlaei bramane, kraljeve i askete. Previe njihza ukus Probuenog na koga je izvren pritisak da vrata monatva otvorienama. Tom prilikom, predvideo je sumrak Zakona (dharma). Buda nije

bio poteen ljubomore rivala, niti apsurdnih disputa meu monasima.Prema odreenim izvorima, njegov roak Devadata pokuao je da ga ubijekako bi postao njegov naslednik na elusamgha. Meutim, Buda je toizbegao, a umro je u osamdesetoj godini od loeg varenja. Takvi detalji,insistiraju naunici, suvie su neugodni da bi bili izmiljeni. Shodno tome,mogli bi biti istorijski tani.


7/49

Posle Budinog pogreba, (parinirvana), njegov je naslednik postaoMahakasdapa, a ne verni uenik i sekretarAnanadakoji, s obzirom da jedvadeset godina bio u direktnoj slubi Probuenog, nikada nije imaoslobodnog vremena da usavri meditaciju da bi postao arhat...

... Induski budizam, zajedno sa drugim rastuim asketskim pokretima, bio jeizazov samodopadljivom i stratifikovanom induskom drutvu. ta je, prematim uvaenim dokumentima, bila originalna forma Budinog uenja?

http://www.glassrpske.com/drustvo/feljton/SVETSKE-RELIGIJE-Buda-savrseni-covjek-istorijska-licnost/lat/29331.html

Budizam od sedmog vijeka na Tibetu

15.10.2009 18:00 | Mire Elijade

Preko Kamira i istonog Irana, budizam je propagiran u Centralnoj Aziji iu Kini (prvi vijek poslije Hrista), u Koreji i u Japanu. U sedmom vijeku

Hristove ere, pustio je korijenje u Tibetu.

Sva uvjerenja koja je Buda, u svom nevjerovanju u sve metafiziko,doputao, jesu negativni. Zbog toga oni koji vole logiku krutost mogu

primijetiti suptilno srodstvo izmeu njegove metode i metode nekih filozofa

******************************

Suprotno onome to su mnogi naunici tvrdili, budizam nije "pesimistian".Izvorno, bila je to doktrina koja nije imala paralelu u drugim svetskimreligijama, doktrina u prvoj instanci negativna, neafirmativna. Put Budin je

put anihilacije Sebstva i time i sveta fenomena.


8/49

Sva uverenja koja je Buda, u svom egzemplarnom neverovanju u svemetafiziko, doputao, jesu negativni. Zbog toga oni koji vole logikukrutost mogu primetiti suptilno srodstvo izmeu njegove metode i metodenekih neopozitivista, naroito filozofa Ludviga Vitgentajna.

Uenje i nagaanje

U tom smislu, jedan od najpounijih primera je onaj monaha Malunkyaputta,uznemirenog injenicom da je Buda istovremeno uio "da je svet vean i dasvet nije vean, da je svet ogranien i da je bezgranian, da su dua i teloidentini i da su razliiti, da arhat postoji posle smrti i da arhat ne postoji

posle smrt, da on i postoji i da ne postoji posle smrti, da on postoji i da nepostoji..." Zapitavi Budu da objasni tu zagonetku, monah je dobio sledeiodgovor: "To je kao kada bi ovek, ranjen otrovnom strelom, dok se njegova

familija i prijatelji ure da pronau doktora, rekao: 'Neu da mi strela budeuklonjena pre nego to saznam da li je onaj koji me je ranio ratnik, braman,vaisda ili sudra...; njegovo ime i kome klanu pripada...; da li je visok,

prosene visine ili nizak...; da li je crne, bronzane ili ute puti...;'" i takodalje.

Na isti nain, kada putujui asketa Vaha nabraja sve gorepomenute teze injihove antiteze u pokuaju da shvati Budino uenje, Probueni odbija

podjednako i teze i antiteze, proglaavajui sebe "slobodnim od svaketeorije". Suoen sa zbunjenou Bacche, koji rezonuje sledei zakone

simplicistike logike (ako A nije istinito, onda ne - A mora biti istinito),Buda ga pita da li bi mogao da odgovori kuda je ugaena vatra otila - naistok, zapad, jug ili sever? Na sagovornikovu spoznaju sopstvenog neznanja,Buda poredi arhata sa ugaenom vatrom: svaka izjava koja se tie njegovog

postojanja bila bi isto nagaanje.

Iz ovog istog razloga koji ga je doveo do odbacivanja svih teorija, Buda sesuprotstavio bramanskoj doktrini Sebstva (atman) kao nepromenjivogelementa ljudskog sastava, a da se time ne pretpostavlja suprotnost kojaznai da smrt vodi ka potpunoj anihilaciji arhat-a. Kao i sve drugo, ono tomi nazivamo arhat prosta je lingvistika konvencija koja nema stvarno

postojanje.

... Uspevajui da ne upadne u klopku orsokaka filozofske spekulacije,Budino uenje je usmereno na spasenje. Buda svaki kosmiki proces izvodiiz neznanja (avidya) i sveukupno spasenje iz prestanka neznanja: "Neznanje


9/49

je to koje proizvodi uroenu Informaciju (samskara); Uroena Informacija jeta koja proizvodi Svest (vijanana); Svest je ta koja proizvodi Imena - i -Oblike (nama-rupa); Imena - i - Oblici su ti koji proizvode est SenzornihOrgana (sadarayayana); Oseaj je taj koji proizvodi elju (trsna); elja je takoja proizvodi Priljubljenost (upadana); Priljubljenost je ta koja proizvodiPostojanje (bhava); Postojanje je to koje proizvodi Roenje (jati); Roenje jeto koje proizvodi Starost i Smrt (jarmarana)". Lek za starost i smrt prematome jeste prestanak neznanja, iji je ekvivalent prihvatanje Bude, njegovogzakona (dharma), i njegove zajednice (samgha).

Osvajanje Indokine

Posle drugog Sabora koji je odran u Vajaliju, samgha se raspala na dveglavne grupe to je, kroz dalje rascepe, dovelo do sloenog sistema

budistikih sekti koje emo ukratko istraiti. Car Aoka , unuk Kandragupta, osnivaa dinastije Maurija, preao je u budizam i slao je misije u Baktriju,Sogdianu i u ri Lanku (Cejlon). Uspeh ove poslednje bio je zapanjujui, jersu Sinhalezi do dana dananjeg ostali budisti. Iz Bengala i ri Lanke,

budizam je osvojio Indokinu i indoneanska ostrva (prvi vek n.e.) PrekoKamira i istonog Irana, budizam je propagiran u Centralnoj Aziji i u Kini(prvi vek posle Hrista), u Koreji i u Japanu . U sedmom veku Hristove ere,

pustio je korenje u Tibetu.

Izmeu 100. i 250. godine nove ere, pojavio se novi oblik budizma koji se

usavravao kao sredstvo osloboenja,

superiornije od bilo koje ranije doktrine. Sebe je proglasio Mahajanom, iliVelikim Vozilom, ostavljajui budizmu iz prolosti naziv Hinadana, iliManje Vozilo. Iako prvobitno omalovaavajui, taj terminus technicus moe

jo da se upotrebi u hronologiji i u sistematizaciji budizma, pod uslovom dau sebi ne sadri ni trunku peorativne konotacije. Proces kojim je Mahajana

budizam zaiveo nije u potpunosti poznat, ali period tranzicije oko 100.godine posle Hrista proizveo je mnogo vanih tekstova. Ve oko sedmogveka, Mahajana budizam izgubio je svoju vitalnost. Doekao je uskoro osvittantrikog budizma ije je Vajrayana, ili Dijamantsko Vozilo, bilo razliito.Tantrizam je stigao u Kinu ve u 716-oj godini posle Hrista.

Mahajana i Vajrayana su ueni u induskim univerzitetskim centrima, odkojih su najvaniji bili Nalanda i Vikramasila. Unitenjem tih centara 1197. i1203. od strane turskih osvajaa, budizam je praktino nestao iz Indije.


10/49

Teko je objasniti njegovo povlaenje pred islamom, kada su hinduizam iainizam nastavili da postoje. Pa, ipak, na isti nain na koji je budizam

pretrpeo jaki uticaj hinduizma, tako e hinduizam asimilirati veliki brojbudistikih ideja i vebi. Kasnije emo doi na sudbinu budizma u Aziji.

***************************

Izmeu 100. i 250. godine nove ere, pojavo se novi oblik budizma koji seusavravao kao sredstvo osloboenja

http://www.glassrpske.com/drustvo/feljton/SVETSKE-RELIGIJE-Budizam-od-sedmog-vijeka-na-Tibetu/lat/29382.html

Tragovi religija oraa i pastira

16.10.2009 18:00 | Mire Elijade

Du mediteranske obale kultovi zemljoradnike plodnosti su se mijealisa nebeskim Panteonom nomada pastira. Svetenici i nii red religioznihzvaninika nadgledali su hramove i kultne aktivnosti koje su ukljuivalei rtve.

Posebna grupa mukaraca bavila se kultom umrlog, iji je prvobitni ritual

bio orgastika gozba; pogrebne ceremonije bile su i banketi kojima je trebalopridobiti naklonost umrlog

****************************

Hiljadama godina, migracije naroda iz sirijskih i arapskih ravnica bile sustalni i periodino dramatini procesi. Populacija koja je govorila semitski


11/49

prvo se pojavila u Palestini negde otprilike pre 3000. godine pre nae ere,obeleavajui ono to mi nazivamo ranim bronzanim dobom. Velike invazijeAmoreja oko 2200. godine pre Hrista doprinele su daljem meanju irestrukturaciji kulturnih shema, to e u istoj meri uiniti i dolazak Izraelitau kasnom drugom milenijumu pre Hrista. Du mediteranske obale, kultovizemljoradnike plodnosti su se meali sa nebeskim Panteonom nomada

pastira.

Tragovi religijskih tradicija tih ljudi, pored ve iskopanih hramova ifigurina, ranije su proizlazili i iz (najblae reeno poleminih) pominjanja uhebrejskim i spisima nekih helenistikih i rimskih autora, i vaeni iz arhiva

ploica za pisanje pronaenih na istoku (Mari) i jugozapadu (Amarna). Alitu, vrlo skoro, i uspeno, okrenuli smo se koherentnoj dokumentaciji ivremenski mnogo preciznijem (kasno bronzano doba III, otprilike oko 1365-

1175. pre Hrista) i direktnijem izvoru, jednostavno, gradu koji jepredstavljao deo onoga to mi nazivamo "hananskom" tradicijom: Ugaritu.

Invazija naroda s mora

Iz ranog drugog milenijuma pre Hrista, Ugarit je izronio kao trgovaka lukana obali moderne Sirije (Ras amra). Oko 1350. pre Hrista, tu je formulisano

prvo alfabetsko pismo, klinasto, utisnuto u glinu. Religijske posvete, ini,molitve, spiskovi bogova i, iznad svega, mitovi neodreene starosti bili su

prenoeni u novo pismo, sve do invazija "naroda s mora" koje su unitile

grad oko 1175. godine pre Hrista.

Na vrhu ugaritskog Panteona nalazio se nedelatno boanstvo stvoriteljUniverzuma i otac bogova, transcendentalan i benevolentan, pa ipak

poprilino udaljen i nemoan i istisnut od strane rigoroznog Baala (odnosnoBaala), nazvanog Sinom Daganovim, bogom oluje poput mesopotamijskogAdada. Pisari i narodni kult poznaju vie od jednog Ela ili Baala - istini zavolju, njihova su imena generalno Bog ili Gospod - a neki od Elova ili Baalaverovatno su bili povezani sa geografskom lokacijom ili sa kvalitetima kojisu pridavani boanstvu. Baal je bio Moni, Onaj koji je visoko, Jahaoblaka, Princ i Gospod Zemlje. U mitovima, on se takmiio sa Jamom(More), zlim "prodiraima", i sa Mot (Smrt), koja ga je privremeno

pobedila.

Elova ena bila je Atira (Aera), kraljevska boica sa nekim atributimamora. Mnogo je upeatljivija Anat, sestra ili brana partnerka Baalova i, to


12/49

je mnogo vanije, mona boginja ljubavi i rata koja je pokatkada prikazivanakako stoji na lavljim leima. Kasnije ujedinjena kao Atart va Anat(Astarta), izrae u potonju sirijsku morsku boginju plodnosti Atargatis ije

je oboavanje nastavljeno i u ranom hrianskom periodu. Meu drugimbogovima koji su se pojavljivali na ugaritskim listama su se nali i Ars vaamem (zemlja i nebo), meseev bog i boginja, neke Baalove kerke,

jutarnja i veernja zvezda (Venera), Kotar zanatlija, Raap (plamen i kuga),izvesni Hurijan i drugi uglednici. Preci, a posebno loza kraljeva, bili sutakoe oboeni i oboavani, a skupina manje vanih bogova nije bila

poimence navoena.

Hanansko bogosluenje

Kako nalazi metala i figurina od terakote dokazuju, vera u Ugaritu je esto

bila usredsreena na dva para: na kraljevski par, koji je bio snaga iznadsveta, El i Atirat; i na par bogova koji su aktivni u svetu, Baal i Anat. Nekesu figurine ostavljene kao votivni predmeti u svetitima. Zna se da je Ugaritimao hramove koji su bili posveeni Baalu i Daganu, a verovatno i drugim

bogovima. Veliki hramovi u kojima su se nalazile flaice i rezerve ulja i vinaostavili su vie podataka o narodnoj religiji od malih svetita. Podaci odravnom, kultu pokazuju kralja i kraljicu na vrhu institucije i aktivne uritualima, na festivalima i u molitvama za zatitu grada.

Svetenici i nii red religioznih zvaninika nadgledali su hramove i kultne

aktivnosti koje su ukljuivale ponude, rtve (neke spaljene), proienja, ibrigu o drvenom liku boanstva. Posebna grupa mukaraca bavila se kultomumrlog, iji je prvobitni ritual bio orgastika gozba; pogrebne ceremonije

bile su i banketi kojima je trebalo pridobiti naklonost umrlog. Dokazivraanja pokazuju da je postojala klasa omen-svetenika, a naene gline saucrtanom jetrom ukazuju na ekstirpaciju (gatanje gledanjem u unutranjeorgane), kao to je praktikovano u Mesopotamiji. Magija i prizivanjeodreenih boanstava koja bi titila i pruala sigurnost bili su verovatnorasprostranjeni meu populacijom.

Ugaritska mitologija na prvom mestu govori o borbama za suverenost....Dva ugaritska epska teksta su bajke o Kirti i o Akhatu. I jedna i druga

poinju kraljem i obinim ovekom koji se bore da izlee svoju nesreu tonemaju dece; poznata tema Staroga zaveta. Njihove molbe usliili su bogovii tako poinju nizovi ljudsko-boanskih intriga: Anat je izazvala smrtAkhata, eljenog sina, poto ju je on uvredio dok je ona pokuavala da uzme


13/49

njegov magini luk. Kirta se za enu izborio ratujui, ali je zaboraviozakletvu koju je dao Atirati i razboleo se da bi ga kasnije jedan od njihovihsinova optuio za nepravdu u obavljanju kraljevskih dunosti. Uprkos estofragmentarnoj sauvanosti ove literature, ona dopunjuje nau sliku sveta -istorijskog, mitolokog i religioznog - koji e Izraeliti okupirati i prenetizapadnoj kulturi.

*********************

Veliki hramovi u kojima su se nalazile flaice i rezerve ulja i vinaostavili su vie podataka o religiji

http://www.glassrpske.com/drustvo/feljton/SVETSKE-RELIGIJE-Tragovi-religija-oraca-i-pastira/29453.html

Ekspanziju Kelta zaustavili Germani

18.10.2009 18:00 | Mire Elijade

Najezdu Kelta prekinuli su Germani, Rimljani i Daani. U 51. godiniprije Hrista Cezar je pobijedio Gale. Keltska plemena nastavila su daegzistiraju, pod tuom vlau, u Britaniji i u Irskoj.

Kelti su praktikovali ljudske rtve koje su prinosili trima boanstvima (Teut,Ezus i Taran). Irska tradicija sauvala je sjeanje na mitsku istoriju ostrva

poslije velikog potopa.Galska religija je dola do nas u rimskoj interpretaciji

********************


14/49

Kelti su se pojavili u istoriji tokom petog veka pre Hrista i nastanili su se uzoni koja se prua od Iberijskog poluostrva, Irske i Britanije na zapadu doMale Azije (Galati) na istoku. Bili su predstavnici latenske kulture (La Tene,mesto na severoistonoj obali Nojatelskog jezera, na ijem dnu je

pronaena jedna od najveih zavetnih ostava Kelta) ili drugog gvozdenogdoba. Njihovu ekspanziju prekinuli su Germani, Rimljani i Daani. U 51.godini pre Hrista, Cezar je pobedio Gale. Keltska plemena nastavila su daegzistiraju, pod tuom vlau, u Britaniji i u Irskoj. Danas se keltski jezici negovore iznad poznate uske zone (irski, galski i velki) i Francuske Bretanje(ali tu ne, kao to se moglo oekivati, kao nain preivljavanja starogalskogve kao uvoz iz Britanije).

Na nesreu, Druidima je bilo zabranjeno da svoje tajno znanje prenose upisanoj formi. Zbog te okolnosti, ne postoji direktan izvor koji se bavi

galskom religijom, osim relativno, velikog broja spomenika koji su,meutim, pod ogromnim uticajem rimske umetnosti. Indirektnih izvora, odJulija Cezara do Diodora Sicilijanskog, ima veoma mnogo.

Galska religija

O uskom pojasu Kelta postoje bogate informacije, ali najvei brojdokumenata je (kasno) srednjovekovni i pod uticajem je hrianstva i epskogmaterijala. Nekoliko irskih rukopisa iz dvanaestog veka sadri u sebi

podatke o starim tradicijama. Dve uvene zbirke iz etrnaestog veka,Bela

knjiga o Raderhu i Crvena knjiga o Hergestu) sadre keltske tekstove kaoto su mitske prie poznate pod imenomMabinogi.

Galska religija je dola do nas u rimskoj interpretaciji. Cezar je spominjaovrhovnog boga koga je identifikovao sa Merkurom, i jo etiri druga boga ukojima je identifikovao Apolona, Marsa, Jupitera i Minervu. Uprkoskontroverznom karakteru ovog svedoanstva, ini se da ga arheologija

potvruje. "Merkur" mora da je bio bog po imenu Laf (Lugh na irskom), ijesu brojne statuete dole do nas. Njegovo ime se javlja i u brojnimtoponimima (imena mesta).

Kelti su praktikovali ljudske rtve koje su prinosili trima boanstvima (Teut,Ezus i Taran). Svaki od njih mogao bi biti Cazarov Mars. Teut bi, ini se,mogao da bude opte ime ije je znaenje "plemenski bog", irska re tuathznai "maloplemensko kraljevstvo". Za titulu Apolona ima vie kandidata;izbor meu njima nije nimalo lak. Vie od petnaest epiteta od kojih


15/49

izdvajamo Belenus, Bormo, Granus, i tako dalje, njega predstavljaju. GalskiJupiter bio je mitski predak Druida. On do sada nije identifikovan.

Vie lokalnih boanstava mogu biti interpretirani kao Minerva, kakopodjednako pokazuju i njena ikonografija i njeni votivni natpisi. Jedno od tihboanstava bila je irska Brigid povezana sa poezijom, medicinom itehnologijom. I njena mitska linost i njene gozbe su preivele pod platomSvete Brigite (Brigid od Kildara).

Spomenici su sauvali izglede i imena vie drugih boanstava, kao to suumski bogovi Sukelus i Nantos i bog Kernunos (Rogati) koji ima jelenskerogove.

Irska tradicija sauvala je seanje na mitsku istoriju ostrva posle velikog

potopa. Prvi imigranti morali su i da odbijaju stalne napade Fomhuara, raseopakih bia koja su dolazila preko mora. Novi talas imigranata doneo je naostrvo zakone i uljudno ponaanje. Njih su pratili Tuata de Dananu (TuthaDe Dananu), "plemena boginje Dana", posveena u znanje magije i vlasnicivie magijskih predmeta meu kojima je bilo Lafovo koplje koje jeosiguravalo pobedu u ratu, nikada neuspean ma kralja Nuadua (Nuadhu),Dagdov (Daghdha) neiscrpni veliki kotao i kamen koji je sluio za

pronalaenje pravog vladaoca meu pretendentima. Tuatu De Dananu vodioje lino bog Laf i bitku kod Maf Tireda (Magh Tuiredh) protiv Fomhuara(Formhoire) koji je, kao pobeen, bio zauvek izgnan iz Irske. Posle bitke

kod Maf Tireda, doselili su se prvi Kelti koji su doli iz panije.

Kralj i bijela kobila

Njihov prorok Amhargin (Amharghin) upotrebio je svoju okultnu mo kakobi neutralisao opravdano nepoverenje. Tuata De, i novopridolima je bilodoputeno da zakorae na irsko tle. I zbog toga su se Tuata De i Kelti esto

borili jedno protiv drugih, a njihovi odnosi su ostali zategnuti. Na kraju,Tuata De se povukla u podzemni svet, ostavljajui Keltima celi vidljivi

prostor.

Institucija Druida bila je u Irskoj povezana sa Uisnehom (Uisnech), centromzemlje, svetim mestom gde su se najverovatnije odravali veliki festivaligodinjih doba.

Irsko kraljevsko dostojanstvo bilo je sveto. Kralju je dodeljivano poto biobavio seksualni odnos sa boginjama koje su predstavljale njegovo


16/49

kraljevstvo ili sa zamenicom Velike Konjske Boice (velanska Rianon -Rhiannon, galska Epona, itd.). Usvojoj Topografiji Irske, Derald od

Kambrije, autor iz dvanaestog veka, opisao je posveivanje irskog kralja,glavnu scenu koja je sadravala javni seksualni in budueg kralja sa belomkobilom, ije bi kuvano meso publika potom pojela.

Velanska tradicija do nas je doprla uglavnom preko zbirke pria po imenuMabinogi koje su najverovatnije zapisane tokom jedanaestog i dvanaestogveka posle Krista. Meu jedanaest pripovesti koje se nalaze u Crvenoj knjizio Hergestu (oko 1325. godine posle Hrista), dve su nevane a tri, kako seini, sumiraju sadraj tri arturijanska romana francuskog pisca iz dvanaestogveka Kretijena de Troa.

http://www.glassrpske.com/drustvo/feljton/SVETSKE-RELIGIJE-

Ekspanziju-Kelta-zaustavili-Germani/lat/29524.htmlPlemena Acteka tragaju za Obeanom zemljom

19.10.2009 18:00 | Mire Elijade

Odsjeena glava rtvovanog Boga ita simbolino stoji kao porijeklofudbala, ija je ritualna vrijednost u Centralnoj Americi bila izuzetna. Iznepoznatih razloga Maje su napustili gradove, preputajui svoje

velianstvene spomenike dungli.

Danas vie od dva miliona potomaka starih Maja ivi u Centralnoj Americi:Jukateci, ol, ontal, Lakandon, Tzotzol, Tzeltal, Tojolabal, Kvies,Kakikel i Tzutuhil i oni govore oko trideset razliitih dijalekata

*********************


17/49

Mezoamerika regija ameriki je ekvivalent za Plodni Polumesec. Ona jebila kolevka brojnih naprednih civilizacija (Tolteka, Olmeka, Zapoteka,Miksteka, itd.), meu kojima su najizuzetnije civilizacije Maja i Acteka.

Maje, vlasnici hijeroglifskog pisma koje je delimino deifrovano ikompleksnog i preciznog kalendara, sada transponovanog i u datiranje noveere, naslednici su Olmeka ija je civilizacija cvetala oko 1200. godine preHrista. Najstariji tragovi Maja ne javljaju se pre 200-300. godine nove ere.Povukavi se gotovo odmah pred invazijom iz Teotihuakana (danas MeksikoSiti), nastavili su prekinuto i dostigli klimaks pod izuzetno nepovoljnimuslovima tropskih uma. Oko 740. godine posle Hrista, pojavila su se etirivana urbana centra (Tikal, Kopan, Palenke i Kalakmul), oko kojih se iriolavirint gradova i sela. Ipak, postojanje centralizovane Maja drave tokomtog perioda nije verovatno.

Iz nepoznatih razloga, najverovatnije zbog invazije i religioznog rata,izmeu 800. i 900. godine posle Hrista, populacija je napustila gradove,

preputajui svoje velianstvene spomenike dungli. Posle te katastrofe,kultura Maja je bila koncentrisana na poluostrvo Jukatan, gde su se brojniurbani centri pojavili izmeu 900. i 1200. godine posle Hrista. Meu njima,ien Icu su verovatno osvojili Tolteci iz Tolana, pretee Acteka, koji su odnjega nainili jedan od svojih centara ekspanzije.

Ritualna muenja

Nekoliko ratrkanih grupa izbei e prisilnu akulturaciju. Poslednja meunjima bie pronaena posle Drugog svetskog rata u dungli ijapasa, kakoivi oko izrazito naputenih hramova. Danas, vie od dva miliona potomakastarih Maja ivi u Centralnoj Americi: Jukateci, ol, ontal, Lakandon,Tzotzol, Tzeltal, Tojolabal, Kvies, Kakikel, Tzutuhil i tako dalje i onigovore negde oko trideset razliitih dijalekata. Oni ostaju uvari starih svetihrituala koje, iako su dobri katolici gotovo etiri stotine godina, nisu nikada

prestali da praktikuju.

Svega tri knjige ispisane Maja hijeroglifima preivele su opte unitavanjekoje je naredio fanatini panski fratar Diego de Landa. Kasniji Majasvetenici koristili su svoje dijalekte i latinsko pismo da bi zapisali svojustaru mitologiju. Najvaniji dokumenti koji pripadaju toj kategoriji jesu

Popol Vuh KviesaiKnjige ilam Bilama(The Books of Chilam Balam)Jukateka. Vrhovno Maja svetenstvo bilo je u rukama halah uinika(halach


18/49

uinic), pravog oveka, meu ijim funkcijama je bilo i poduavanje pisanjuhijeroglifa, kalendarskom raunanju i gatanju.

rtvovanje je bilo centralni momenat kulta. Kod Jukateka nazivalo sepa u(otvaranje usta), prema praksi trljanja krvlju usta statue boga. ivotinje su

bile vrlo retko rtvovane. Vie su rtvovani ljudi, a bogovi su imali povrhtoga jo svoje individualne preference: bogovi kie aki, na primer, voleli sudragocenu deju krv. Krv, supstanca tako plemenita da je na reljefima

predstavljena u obliku quetzalperja, bila je vaena na mnogo razliitihnaina: korienjem spektakularne tehnike odstranjivanja srca perforacijom,trljanjem (jedan od primera: kroz jezik se provlailo ue sa nanizanim trnjemod aloe) i tako dalje. Tokom rituala pridobijanja naklonosti, svi ljudi bi isami krvarili, a kako bi se svojih rana to vie seali koristili bi aoku rae.

Razaranje svijeta...Mitovi Maja, kojiPopul Vuhine knjigom od vrhunske vanosti, sadre

poznate teme: povremeno razaranje sveta vodom i vatrom, stvaranje ovekakoji je rastvorljiv u vodi i nesposoban da se kree, ili drvenog oveka ija jevrstina suprotnost fluidnosti drugih, i tako dalje. Mitsko poreklo itakombinacija je dva oblika mita koje nemaki etnolog Ad. E. Jensen (1899 -1965) naziva demailiprometejskim.Demamit predstavlja javljanjeodreenih jestivih biljki, naroito gomoljastih, kao posledicu ubijanja

boanstva po imenu demau Novoj Gvineji, dok se prometejski mitovi

odnose na krau itarica u raju. Oba su esto povezana. Odseena glavartvovanog boga ita simbolino stoji kao poreklo fudbala, ija je ritualnavrednost u Centralnoj Americi bila izuzetna. Igra se igrala sasvim ozbiljno.Svim igraima u pobednikom timu su odrubljivane glave.

Acteci ili Mehika, koji su poput Tolteka govorili nahua jezik, doselili su seoko 1325. godine na Tenotitlan, ostrvo u jezeru koje je u to vreme

pokrivalo deo Meksike doline... im su se smestili na Meksiki Plato, brzosu postali narod osvajaa ija je glavna aktivnost bila definisana kao"mistini imperijalizam". Uistinu, opsednuti potrebom rtvovanja novihrtava kako bi njihova krv nastavila kontinuitet kretanja sunca, Acteci nisuimali drugog izbora do da ih nalaze meu susednim narodima.

Kada se Hernando Kortes (1485 - 1547) iskrcao na Jukatan 1519, sa 508vojnika i 10 topova, acteko carstvo Moktezume II, poput Inka carstva podAtahualpom (29.3), nije pokazivalo ni jedan jedini znak dekadencije Maja


19/49

civilizacije. Mudro eksploatiui verovanje u povratak Kecalkoatla i krajsveta, ba kao i rivalstvo meu actekim gradovima, Kortes je u roku od dvegodine pobedio veliko carstvo, stavljajui tako taku na dva veka krvave itrijumfalne istorije Acteka.

******************

Maje su vlasnici hijeroglifskog pisma koje je djelimino deifrovano

http://www.glassrpske.com/drustvo/feljton/SVETSKE-RELIGIJE-Plemena-Acteka-tragaju-za-Obecanom-zemljom/lat/29582.html

Isus Hristos srce hrianske religije

20.10.2009 18:00 | Mire Elijade

Isus Hristos, jevrejski prorok iz Nazareta u Galileji, roen neto prijepoetka nove ere i razapet na krstu, prema tradiciji, tokom proljea 33.godine n.e., centar je hrianske religije

Isus iz jevanelja bio je sin Marije, ene drvodjelje Josifa. Poto ga je krstioJovan Krstitelj, prorok kome je kasnije rimski marionetski kralj Irododsjekao glavu, Isus je poeo da propovijeda i da udotvorno iscjeljuje.

**************************

U etvrtom veku nove ere, kanonizacija hrianstva je zavrena. Ona jesadrana u dvadeset sedam rukopisa koji se nazivaju "Novi zavet", razliitihod hebrejske Biblije (Tanakh), ili "Starog zaveta", koji su hriani takoekanonizovali. Novi zavet se sastoji od etiri jevanelja (Mateje, Marka, Luke


20/49

i Jovana), Dela svetih apostola (nastavak pisca Jevanelja koje se pripisujeLuki, za koga se pretpostavlja da je bio uenik apostola Pavla), Poslanicaapostola (etrnaest se pripisuje Pavlu, jedna Jakovu, dve Petru, tri Jovanu i

jedna Judi) i najzad Apokalipse (Otkrivenja) koje se pripisuje Jovanu.

U svoj toj literaturi, Stari zavet obino je interpretiran tipoloki, jer sadriproroanstva o dolasku Mesije Isusa Hrista. U stvari, ukljuenje Starogazaveta u hrianski kanon rano je nailo na otpor teologa Markiona iz Ponta(oko 80-155. posle Hrista). Pitanje su iznova postavili Martin Luter (1527. i1537. posle Hrista) i nemaki evangelizam u dvadesetom veku (Adolf fonHarnak).

Tajne Novog zavjeta

Autentinost rukopisa Novoga zaveta tema je rasprava koje traju vie stotinagodina. as po as, neki teolog se pojavi sa novom okantnom teorijom;ipak, uprkos porastu hipoteza, dolo se do nekih neopozivosti: autentinostPavlovih poslanica (generalno je prihvaeno da su to poslanice Rimljanima,

prva i druga Korinanima, Galatima, Filibljanima, prva Solunjanima iFilimonu; esto sastavljenih iz vie delova, esto sa post-Pavlovskimumetanjima) ini najstariji deo hrianskog kanona (oko 50-60. godine posleHrista).

Vie drugih kanonizovanih poslanica sastavljeno je tokom prve polovine

drugog veka, kada su njihovi navodni autori ve bili davno mrtvi. Datiranjejevanelja pada u drugu polovinu prvog veka, i zasniva se na vie ranijihtradicija i pretrpljenih dopisivanja i precrtavanja. Prva tri (Mateje, Marka iLuke) nazivaju sesinoptikimzbog svojih slinosti, koje mogu da se vide na

prvi pogled kada ih stavimo u tri paralelna reda.

Jevanelje koje se pripisuje Marku, datira se oko 70. godine nove ere, inajstarije je, sa stihovima 16:9-20 koji su kasnije dodati. Matejevo i Lukino(oko 80. godine posle Hrista) prate Markovo, i izvor nazvan Q (Quelle, izvorkazivanja). Verovatno napisano neto pre 100. godine posle Hrista,Jevanelje koje se pripisuje Jovanu vie je ezoterino i sadri upadljive

platonske crte, posebno u identifikaciji Hrista sa Boijim Logosom koji jeboanska re i plan imanentan materijalnom svetu. Jovanovo Jevaneljesadri vrlo negativno miljenje o socijalnom svetu (naziva se "ovajsvet"),kojim dominira avo koji se pojavljuje kao protivnik, a ne sluga Boji. Ova

je koncepcija previe esto bila uporeivana kako sa gnosticizmom tako i sa


21/49

esenskom literaturom iz Kumrana, to nije pokazalo ita vie do da su nekirukopisi Novog zaveta dovoljno neodreeni, pa zato i istovremeno podlonimnogim kontradiktornim hipotezama. Nema nikakve sumnje da su eseni, paak i gnostici, pripadali religijskom spektru tog perioda.

Isus Hristos, jevrejski prorok iz Nazareta u Galileji, roen neto pre poetkanove ere i razapet na krstu, prema tradiciji, tokom prolea 33. godine n.e.,centar je hrianske religije. Njegov ivot i kratka karijera uitelja iiscelitelja i njegova smrt samortvovanjem su opisani u jevaneljima.Istorijski izvori tog vremena gotovo da ne sadre nikakav spomen na Isusa;radikalni teoloki trend i dalje njegovo postojanje smatra fikcijom, dok gaglavna struja smatra injenicom, iako neuhvatljivom.

Jevanelje o Isusu

Isus iz jevanelja bio je sin Marije, ene drvodelje Josifa. Poto ga je krstioJovan Krstitelj, prorok kome je kasnije rimski marionetski kralj Irod odsekaoglavu, Isus je poeo da propoveda i da udotvorno isceljuje. Pokuaji da serekonstruie njegova originalna poruka potvruju da je on poduavao kroz

prie sa moralnim porukama - to je bio rabinski obiaj - i da je najavljivaopredstojee ustanovljenje Bojeg carstva na zemlji, koje e odbraniti dobre ipotlaene. Iako je hrianstvo, koje nosi datum kasniji od Isusovog ivota,najavljivano kao religija mira, van svake sumnje je da je Isus lino imaoveze sa zilotima, jevrejskim fundamentalistikim teroristima iji je cilj bio

da se stavi taka na rimsku okupaciju Palestine. S. G. F. Brandon dajedokaze da je Isusova veza sa tom organizacijom bila ekstremno bliska. Bilokako bilo, Isusovo ponaanje nije bilo takvo da bi izazivalo simpatije

jevrejskih religioznih (ili civilnih) vlasti, koje su ga uhapsile i predalerimskoj pravdi.

Optube protiv Isusa daleko su od toga da budu jasne; ini se, meutim, dasu ga neki smatrali blasfeminim, a drugi buntovnim. Posle prekog sudatokom kojeg se rimski predstavnik Pilat (bar prema opreznim autorima

jevanelja koji su se trudili koliko god su mogli da se ulaguju rimskoj vlasti)pobrinuo da presudu ostavi lokalnoj masi, Isusa su razapeli na krst rimskivojnici pod verovatnom optubom da je bio lani Mesija a to je, da bi uoima rimske pravde postalo relevantno, moralo biti propraeno i dokazom o

buntovnikoj aktivnosti. Uprkos Isusovim vezama sa zilotima, nemaeksplicitnih dokaza o tome u jevaneljima, niti u bilo kojem drugom


22/49

savremenom izvoru. Na krstu Isus je brzo izdahnuo i bio je sahranjen istogpetka.

************************

Jevanelje se pojavljuje u drugoj polovini prvog vijeka i zasniva se navie ranijih tradicija i pretrpljenih dopisivanja i precrtavanja

http://www.glassrpske.com/drustvo/feljton/SVETSKE-RELIGIJE-Isus-Hristos-srce-hriscanske-religije/lat/29639.html

Ideje Boijeg Sina umjesto judaizma

21.10.2009 18:00 | Mire Elijade

Isusovi sljedbenici zvali su ga mashiah, Mesija (pomazani), to je posveeni- na grkom, christos. Postoji itav niz kontradiktornih stavova prema

judaizmu i hrianstvu koji se naziva gnosticizmom.

U vrijeme kada je hrianstvo bilo samo jedna jevrejska sekta, frakcija kaoto je ona ebionita smatrala je Isusa samo prorokom i nije vjerovala unjegovo vaskrsenje iz mrtvih

******************

Jedan od problema o kome savremeni biblijski kriticizam raspravlja vegodinama, bio je priroda Isusovih sopstvenih uverenja koja su se ticalanjegovog identiteta i funkcije. Da li je uistinu verovao da je Boji Sin?Mesija (i kakavMesija)? Prorok? ini se da Isus iz jevanelja deluje kao


23/49

glasnik jedne vlasti vie nego to je Tora, iji je cilj bio da vrati grenikenatrag Bogu i da najavi dolazak Bojeg carstva.

Oigledno je da se Isus obraa Bogu intimnim pozivomAbba, to jefamilijarnije po tonu od "Oe", ali, svakako je legitimno pravo i da sesumnja da je to sinovstvo vie nego metaforino, kako je naredna generacijaslutila pod uticajem tekueg platonizma spremnog da prihvati kakoarhetipski svet podrazumeva da boanski um moe biti inkarniran uljudskom telu. Sinoptika jevanelja vie su puta davala Isusu titulu Sinaoveijeg (upotrebljavao ju je Danilo), ije je kontekstualno znaenjenejasno (na aramejskom, idiom jednostavno znai "ovek").

Zagonetni Isus

Njegovi sledbenici zvali su ga mashiah, Mesija (pomazani), to je posveeni- na grkom, christos. Ako je uistinu bio razapet na krstu pod natpisom "IsusNazareanin, Kralj Jevreja", mogue je da mu je priznata tvrdnja da je izroda Davidova. Ipak, ini se da on sam nikada nije javno obnarodovao svojmesijanski identitet. Poto je njegov enigmatian lik umro, njegovi suuenici svedoili da je oiveo u roku od naredna tri dana i da je meu njimaostao etrdeset dana. Meutim, u vreme kada je hrianstvo bilo samo jedna

jevrejska sekta, frakcija kao to je ona ebionita smatrala je Isusa samoprorokom i nije verovala u njegovo vaskrsenje iz mrtvih. Pavle je bio taj kojije Vaskrsenje utvrdio kao centralnu epizodu hrianske poruke.

Pavle iz Tarsa, genije koji je modelirao ideologiju hrianstva, bio je sloenalinost. Njegovo pravo ime bilo je Savle i poticao je iz jevrejske porodice udijaspori, dovoljno bogate da bi mu pruila klasino obrazovanje nezavisnood solidnog poduavanja u Tori. Bio je rimski graanin i farisej. Poeo je da

progoni hriane ali se preobratio, to je bio rezultat njegovog iskustva savaskrslim Hristom na putu za Damask. Njegova misionarska aktivnost meu

plemiima poela je kratko posle toga, i u sebi je sadravala revolucionarnupropagandu hrianstva umesto judaizma. Oko 48. godine nae ere, Pavle injegove kolege, poto su proveli dve godine u Maloj Aziji, ukrcali su se na

brod za Evropu.

Osnovali su crkve u Filipima, u Solunu i na Korintu. I dok je jerusalimskagrupa i dalje hrianstvo smatrala granom judizma koja je zahtevalaobrezivanje i potovanje normativnih saveta Tore, Pavle je zauzeo vrsti stavosloboenja hrianstva od judaizma tako to e ono to je nazivao ropstvom


24/49

zakonu suprotstaviti slobodi koju uiva hrianin pod blagoslovom Vere. Tajtrenutak krize i tenzije izmeu Pavla i jerusalimske majke - crkve koju suvodili Jakov, Isusov brat, i Petar, bio je tema Pavlove poslanice Galatima uMaloj Aziji (oko 53. godine nae ere). Pavlova aktivnost u Efesu zavrila senjegovim odvoenjem u zatvor. Kasnije na Korintu, pripremao je svojumisiju za Rim. Zaustavio se u Cezareji, gde je u zatvoru proveo dve godine.Koristei prava koja je uivao kao rimski graanin, zahtevao je da ga linosaslua car. Tako je stigao u Rim oko 60. godina nae ere; dve godinedocnije, bie pogubljen pod Neronom.

Hrianska ortodoksija

Ustanovljenje osnova hrianske ortodoksije zahtevalo je etiri veka i to jeproces koji traje i danas. Rani hrianski doktrinarni razvoj javlja se kao

sistem sa mnogim meusobno povezanim podsistemima ije funkcionisanjezavisi ili od unutarnje dijalektike dva glavna trenda hrianske teologije(judaistikog i platonistikog trenda) ili od interakcije glavnog podsistema idrugih podsistema koji mu gravitiraju (njegovih "jeresi").

Jedan rani intelektualac koji je pomogao ortodoksiji da samu sebe definie uodnosu na alternative jeste Markion Sinopski (oko 80-155 g. nae ere),

bogati brodovlasnik i moreplovac iz Sinope, iju je doktrinu ba koliko ipoklone odbacivala Rimska crkva. Justin Muenik (oko 100-165. n.e.), prvihrianski apologeta (branitelj) video je u Markionu (oko 150-155. n.e.)

neprijatelja broj jedan hrianske religije i uenika prokletih gnostika. Prvibiblijski teolog u istoriji, Markion je doao do zakljuka da Novi i stari zavetne mogu nikako da govore o istome Bogu. Time je dalje produbio jazizmeu hrianstva i judaizma koji je ve potvrdio Pavle. Porazom Markionai Markionske crkve, teologija koja je nastajala pokazala je da ne nameravada odustane od Staroga zaveta, po cenu njegovog unapred zamiljenogspasenja koje je podstaknuto rtvovanjem Isusa Hrista, ba kao i njegovogutemeljenja tradicionalne zakonitosti u Isusovoj istorijskoj misiji. I uistinu,Isus jeste jedini koji je znaajan u odnosu na pozadinu svoje sopstvene

tradicije.Gnostiki mislioci, zajedno sa Markionom i njegovom opozicijom,

jevrejskim hrianima, bili su meu najranijim grupama koje su izdvojenekao devijantne iz glavnog toka hrianstva. Sauvana jeretika tradicija

poinje Irinejem Lionskim (oko 130-200. n.e.), koga je pratio Ipolit Rimski


25/49

(umro je 235). Postoji itav niz kontradiktornih stavova prema judaizmu ihrianstvu koji se naziva gnosticizmom.

******************

Isus nikada nije javno obnarodovao svoj mesijanski identitet

http://www.glassrpske.com/drustvo/feljton/SVETSKE-RELIGIJE-Ideje-Bozijeg-Sina-umjesto-judaizma/lat/29702.html

irilino pismo prihvatili Sloveni

22.10.2009 18:00 | Mire Elijade

Vladimir Skandinavski princ Kijeva zagovarao je istono hrianstvo kojee postati religija Rusije. Nijemce je evangelizovao Bonifacije Ulfila (680-754. n.e.), poslije ega su oni poslali hrianske misije u slovenskuBugarsku, iji se kan Boris, meutim, priklonio krtenju u Grkoj crkvi

U Brazilu jezuiti su zapoeli masovni eksperiment, koji je stotine hiljadajunoamerikih starosjedilaca spasao sigurne smrti, jer su hranu i krov nadglavom dobili u rezervatima kojima je vladala stroga disciplina zajednice

************************

Istorija ekspanzije pokrtavanja je neto to je teko sumirati. Nemce jeevangelizovao Bonifacije Ulfila (680-754. n.e.), posle ega su oni poslalihrianske misije u slovensku Bugarsku iji se kan Boris, meutim,

priklonio krtenju u Grkoj crkvi (860). Grci su imali manje uspeha meuMoravcima, ali "irilino" pismo koje su stvorili misionar irilo (oko 826-869) i njegov brat Metodije (oko 815-885) prihvatili su Sloveni. Godine 988,


26/49

Vladimir, Skandinavski princ Kijeva, zagovarao je istono hrianstvo kojee postati religija Rusije.

Evropska teritorijalna ekspanzija vodila je evengelizaciji brojnih naroda.Konkordati izmeu pape i kraljeva panije i Portugalije omoguili suhrianstvu da pusti duboke korene u Junoj Americi. Zajedno safranjevcima i sa dominikancima, jezuiti su vrhunac svoje energije uloili umisionarske aktivnosti. Ovaj novi i dinamini red je imao za cilj da kopiraevropski socijalni model meu starosedeocima tako to bi stvorio lokalnuobrazovanu elitu.

Drakonske mjere jezuita

U Brazilu, jezuiti su zapoeli masovni eksperiment koji je stotine hiljada

junoamerikih starosedelaca spasao sigurne smrti jer su hranu i krov nadglavom dobili u rezervatima kojima je vladala stroga disciplina zajednice. Sastanovita evropskih kolonista, eksperiment jezuita otiao je predaleko. Red

je proteran iz June Amerike 1767. Ne dugo posle toga (1808), kolonijalnojcrkvi doao je kraj, oslobaanjem drava June Amerike od evropskog

pokroviteljstva.

Misije u Africi, kako protestantska tako katolika, nisu imale uspeha nairem nivou sve do prve polovine devetnaestog veka. irenje pokrtavanja uAziji se pokazalo kao dosta teko. U Kinu, misionari su stizali u razliitim

periodima (635; 1294; oko 1600), ali nisu bili u stanju da se uvrste preopijumskog rata 1840-1942. Misija Fransiska Ksavijera u Japanu (1549)imala je vie uspeha: na kraju esnaestog veka, Japan je imao 300.000hriana. Taj period je praen proganjanjima koja su trajala sve do 1858.godine, kada je otkriven veliki broj kripto-hriana, u zajednicama koje susvoju hriansku veru uvale skrivenu.

U jugoistonoj Aziji, katolicizam je zakoraio na Filipine u vreme panskogosvajanja (1538); u budistikim zemljama, hrianska ekspanzija naila je naozbiljan otpor. Koreja je u dvadesetom veku doivela veliku ekspanzijuhrianstva.

Uprkos vrlo ranom osnivanju hrianskih crkava na zapadnoj (Malabar)obali Indije, hrianstvo je ostalo vrlo ogranieni fenomen na indijskom

potkontinentu: hriani su bili veina samo u maloj portugalskoj kolonijiGoa (1510). Posle britanskog osvajanja Indije (1858), sve vrste misija su bile


27/49

aktivne; pa ipak, 1980, ne vie od tri procenta induske populacije bili suhriani.

Australija i Novi Zeland bili su predmet misija anglikanaca (1788), katolika(1838) i protestanata (1840).

Vaseljenski sabori

Na saborima su raspravljane problematine teme crkve, kako one koje su seticale doktrine tako i one praktine prirode. Pri vaseljenski sabor sazvao jecar Konstantin u Nikeji (Mala Azija) od 19. juna do 25. avgusta 325. godinenove ere. Arijansku jeres tada je osudilo 318 episkopa koji su saboru

prisustvovali. Nikejski Simvol vere afirmisao je puno boanstvo Hristovo (uIsusu Hristu prisutan je sam Bog, u onoj meri u kojoj Bog moe biti

ovaploen u ljudskom ivotu, odnosno Isus je istinski Bog). Dua verzijaSimvola vere koju je prihvatio Sabor u Halkidonu uinila ga je vaseljenskimstavom crkvenog uenja najveeg broja hriana do dananjih dana.

Drugi vaseljenski sabor sazvao je Teodosije I u Carigradu 381. godine. Onse nosio sa pneumatomahijancima (duhobordima) koji su verovali da jeSveti Duh inferiorniji od Oca i Sina.

Trei vaseljenski sabor sazvao je Teodosije II 431. godine u Efesu (MalaAzija) da bi stavio taku na hristoloku raspravu koja je suprotstavila

Nestora, carigradskog patrijarha, Kirilu, episkopu aleksandrijskom u Egiptu.Dve grupe su se meusobno ekskomunicirale, ali je Kiril ipak uspeo (433)da natera umerene nestorijance da prihvate i naziv Theotokos (Bogorodica)koji je on dao Djevi, i njegove poglede koji su se ticali sjedinjenja dveHristove prirode u jednu linost...

... Hrianska teologija formira sistem koji moe biti opisan sinhroninimterminima. Istorija tog sistema formira jedan drugi sistem koji gaji vrlosloene odnose meu zavisnosti od prvog. Kako smo generalno opisaliistoriju hrianstva, sada emo se koncentrisati na sinhronski sistem

mogunosti u hrianskoj misli.

Doktrina o Svetoj Trojici.

Jedna od osobenosti hrianstva jeste da ono operie sa tri tradicionalnemuke boanske linosti koje delaju zajedno u sloenim trojnim odnosima(Otac, Sin i Sveti Duh), ali takoe i u odnosu sa enskim biem (Djeva


28/49

Marija) iju vezu sa Svetom Trojicom ponaosob nije lako opisati. S drugestrane, linosti Sv. Trojice predstavljaju deo multidimenzionalnog scenarija.

Na primer, jedna od dimenzija koja karakterie Hrista jeste njegovoboansko, ali i njegova ljudska narav, sastav celine po imenu Hristos,njegova priroda, njegova supstanca, njegov hijerarhijski poloaj, njegovodnos prema Ocu, njegov odnos prema Majci i tako dalje.

****************************

Prvi vaseljenski sabor sazvao je car Konstantin u Nikeji. Arijanskujeres tada je osudilo 318 episkopa koji su prisustvovali saboru

http://www.glassrpske.com/drustvo/feljton/SVETSKE-RELIGIJE-Cirilicno-pismo-prihvatili-Sloveni/lat/29751.html

Boanstvo faraona i ivot poslije smrti

23.10.2009 18:00 | Mire Elijade

Ouvanje duha bilo je povezano sa fizikim ouvanjem i ispravnasahrana bila je pretpostavljena ugodnom zemaljskom ivotu. Grobovisu bili vaniji nego dobro napravljene kue, a za mrtve je familijamorala pozvati svetenike plaajui im bilo koju cijenu

Kao i drugdje na Bliskom Istoku, bogovi su imali svoje glavne gradove, ahramovi njima podignuti sluili su im kao kue. U njih su obino pristupimali jedino ritualno isti svetenici

***************************


29/49

Uprkos tome to su nam njene predstave danas poznate, egipanska religijaostaje nam konceptualno daleka. Sa takve distance, pluraliteti nam se

javljaju kao kontradikcije: regionalne teologije i kosmogonije raznolikestrukture Panteona, mnotvo mitova i meusobno proimajua boanstva, ivrsto su zbijeni u retrospekciji i poput reeta ispunjeni jazovima.

ak i najpoznatiji elementi danas su predmet rasprava: boanstvo faraona,sutina ivota posle smrti, a da ne spominjemo preciziranje prirode bia kaoto su ba ili ka (obino izraavaju "duu" i "duh"). Ali ova,najkonzervativnija od religijskih tradicija, odupiranjem da promeni bilo kojiaspekt i oblikovanjem svojih heroja i istorije u arhetipske ablone, radovalase ivotu posle smrti sline statine perfekcije, sa pronicljivou koja e

provocirati matu onih to e o njoj svedoiti tokom vekova.

Ujedinjenje sjevera i jugaJedinstven ikonografski stil Egipana je izronio kada i hijeroglifsko pismo,sa pojavom prve dinastije i ujedinjenja severne i june doline Nila, oko3000. godine pre nae ere. Pre tog vremena, postojao je period uticajaMesopotamije, tokom kojeg su cilindrini peati, mesopotamijska graevinaod blatnih cigli, i drugi istoni importi razbili relativnu izolaciju zemlje. Joranije, preistorijska populacija u oblasti sahranjivala je svoje mrtve licem

prema zapadu u grobove stavljala raznoraznu hranu da im se nae uoekivanom zagrobnom ivotu.

Poetak istorije u Egiptu jeste poetak kraljevstva, vienog prvo na Narmerploici na kojoj kralj nosi krune Gornjeg i Donjeg Egipta. Najraniji kraljevisebe su identifikovali sa bogom Horom, druge dinastike grupe, pa, saSetom ili su preuzimali titule i Hora i Seta. U mitologiji, Hor i Set suudovoljavali kraljevskom dostojanstvu; podizanje kralja do statusanatoveka rano je zabeleeno i pokazalo se trajnim politikim oruem.Menes, kao prvi kralj, zvan kasnije i ujediniteljem Egipta, osnovao je glavnigrad Memfis. Kraljevi prvih nekoliko dinastija Starog carstva sazidali sunajvee piramide i grobne komplekse, a tekstovi i ini zapisani na njimagovore nam o njihovim ranim teologijama.

Jedna kosmogonija Staroga carstva pria o tome da je Re/Atum stvorio u(Vazduh) i Tefnut (Vlagu), koji su pak stvorili Geb (Zemlju) i Nu (Nebo).Ovi su potom stvorili Ozirisa i Seta i Izisa i Neftis. Pravednog kralja zemlje,Ozirisa, ubio je njegov brat Set. Izis je uspela da ostane u drugom stanju sa


30/49

mrtvim Ozirisom i rodila je Hora, sina koji e ga osvetiti i koji se, takoe bioidentifikovao sa faraonom. Kao i u Mesopotamiji, hramovi u gradovima kojisu bili sedita moi stvarali su sopstvene sloene kosmogonije u kojima jeglavna linost bila njihov lokalni bog na vrhu hijerarhije. Tako je jaje izkojeg izlazi bog stvoritelj trebalo da izroni iz jezera kod Hermopolisa.Pojavilo se iz vodenog haosa koji je predstavljan kroz etiri para bia:tajnovitosti, tame, bezoblija i vodenog ambisa.

U Heliopolisu ovek je mogao da pokae, jo vidljivo, prvobitno peanobrdo kao poetnu taku sveta. ini se da su najprimitivniji kosmogonijskipostupci kao to je iskaljavanje boga imali i iroku prijemivost, ali uglavnim religioznim centrima razvijene su mnogo rafiniranije teorije meukojima je i ona, kasnija, o Ptahovom zaeu Atuma u sopstvenom srcu injegovom stvaranju izgovorom njegovog imena. Prema ovom mitu, Ptah je

stvoren da bi Atuma uinio bespredmetnim; slino tome, Re moe bitismeten iznad Atum tako to e ispred njega za sebe uneti jedno mesto ukosmogoniji.

Gradovi pripadali bogovima

Egipani su verovali da je svet ravan i da podupire nebo koje je obrnutakupa ili trbuh Hatora krave ili boginje Nut koja svake veeri guta Sunce.

Njihov opis svojih bogova sa atributima razliitih ivotinja nije ukljuivao ioboavanje ivotinja ali, moda, jeste bio izraz neeg drugaijeg ili cenjenje

arhetipskih ablona ivih stvari: uvek promenljiva priroda ostaje za nasvena zagonetka. Ljudska priroda izvedena je iz boanskog, izgovorio ju jePtah ili je oblikovana na grnarskom toku. Ouvanje duha bilo je povezanosa fizikim ouvanjem, i ispravna sahrana bila je pretpostavljena ugodnomzemaljskom ivotu; grobovi su bili mnogo vaniji nego dobro napravljenekue, a za mrtve je familija morala pozvati svetenike plaajui im bilo kojucenu.

... Kao i drugde na Bliskom Istoku, bogovi su imali svoje glavne gradove, ahramovi njima podignuti sluili su im kao kue. U njih su obino pristupimali jedino ritualno isti svetenici. Verski slubenici vodili su rauna oslici boanstva, dajui mu ponude i iznosei ga napolje u vreme festivala.Veliki hramovi bili su produavani zbog rituala procesija, dogaaja koji su

postali besmrtni na freskama koje su na zidovima stajale kao likovneliturgije. Neka boanstva su proricala zahvaljujui manipulaciji njihovihsvetenika dvoritelja, predajui raspravi procenu o njima. Hram je mogao


31/49

imati skriptorijum i posebne biblioteke gde su se mogli ouvati svitci zabudue generacije. Pozicije prvosvetenika ili prvosvetenice predstavljalesu politika mona uporita i na njih je kralj esto mogao postavljati svojudecu ili pristae. Hramovi i bogati graani drali su zemlju koja se irilaoblastima Doline Nila i od koje su dobijali prihod, tako da su bili materijalnozainteresovani za stabilnost i jedinstvo zemlje u celini.

Meu obinim ljudima, ini nam se da nalazimo oekivanje pravde i udrutvu i u kosmosu. Faraon je morao da bude inkarnacija ma'atispravnogreda i istine.

http://www.glassrpske.com/drustvo/feljton/SVETSKE-RELIGIJE-Bozanstvo-faraona-i-zivot-poslije-smrti/lat/29801.html

Mukarci i ene povremeno rtvovani bogovima25.10.2009 18:00 | Mire Elijade

Mikenska kultura, na grkom jeziku, ali povezana sa minojskom, esto jeinterpretirana kao trijumf mukih kvaliteta, kako u drutvu tako i u religiji.Tendencija prema individualizmu ve je bila prisutna u jednom drevnom i

prilino neobinom vidu, kod vidovnjaka i iscjelitelja

Posvete bogovima sline su onima iz kasnijih vremena, ukljuujui itarice,

vino, ulje, med, ovnove i runo i goveda i mukarci i ene su takoepovremeno na spisku kao rtve bogu

**************************

Civilizacija Krita u drugom milenijumu pre nae ere dobila je ime polegendarnom kralju Minoju. Prie o njegovom lavirintu podseaju ili na


32/49

naknadno izmenjena razmiljanja o prostranoj i rairenoj palati na Knososuili, moda, na peinska svetita koja su bila karakteristika Krita u neolitskom

periodu. Radi se o civilizaciji koja se pamti po njenim kompleksima palata,umetnikim motivima koji su slavili prirodu, i po hijeroglifima i linearnim A

pismima (prvi su proizili iz luvijanskog hijeroglifskog pisma, a drugi izsemitskog jezika. U sumraku posle velike eksplozije Tere, minojskacivilizacija bila je podjednako istiskivana, ali i delimino sauvana uokvirima robustne i napredne mikenske kulture (oko petnaestog veka prenae ere).

... Mikenska kultura, na grkom jeziku, ali povezana sa minojskom, esto jeinterpretirana kao trijumf mukih kvaliteta kako u drutvu tako i u religiji.Uz priznavanje sve naivnosti te teorije, moe se primetiti da su mikenskigradovi, za razliku od minojskih, tvrave sa zidinama (kao to su Tirinus,

Gla i Teba), da su patrijarhat i ratovanje dominantne teme, a da je velikaboginja (Potnija: "Dama", "Ljubavnica") svoju nadmo predala nebeskombogu indo-evropskog porekla, Zevsu ocu.

Trojanski rat i Homer

Ovo je bila civilizacija koja nam je donela trojanski rat, ili maglovitiistorijski prethodni primer za Homerovu poemu, a onda je sama sebe sprilau raskonom avanturizmu, padajui pred invazijama "naroda sa mora" uetvorovekovno mrano doba (od dvanaestog do devetog veka pre nae ere)

posle svoje rascvetane trgovinske mree to se protezala preko Mediterana,od Male Azije do, verovatno, Sicilije.

Linearne B tablice otkrivaju lokalne Panteone, iji brojni bogovi mogu dabudu identifikovani sa bogovima kasnije grke istorije. U Pilu, na primer,spominju se svetita Posejdona i Zevs-Here, i bogovi kao to su BoanskaMajka, Artemida i Dionisije, ali ko su boanstva Manasa ili Drimios, sinZevsov? Tablice sa Knososa takoe belee ponude Potniji iz Atana i Potnijiiz Lavirinta, Enijaliosu, Pajavonu (Apolon), Erinusu, i Svetenici Vetrova.Posvete tim bogovima nalik su onim iz kasnijih vremena, ukljuujuiitarice, vino, ulje, med, ovnove i runo i govead, i mukarci i ene sutakoe povremeno na spisku kao rtve bogu.

Minojski umetniki stilovi i luksuzna dobra su se nalazili svuda pomikenskim mestima, to oteava tano odreivanje religioznih distinkcija.


33/49

Ostavljene votivne figurine ukljuuju i boginju uzdignutih ruku, aprepoznatljiva je i boginja ita. Tu nalazimo i kultne idole, od kojih je nekeveoma teko interpretirati. Generalno, ini se da je postojao kultkoncentrisan oko dvora, rtve su se prinosile i meso peklo kod okruglogognjita megarona, velikog dvorita koje je bilo centralno u mikejskojarhitekturi dvora.

ta je amanizam

Grka religija predstavljala je dinamino meusobno proimanje mita irituala, a i jedan i drugi imaju bogate i arolike tradicije u grkoj kulturi.Ritual je odreivao mit, i oba su bila lokalizovana; svi oblici mita bile suvarijante, ba kao i lokalno kultno praktikovanje. Bogovi su bililokalizovani, takoe, a njihovi atributi i legende o njima varirali su u

zavisnosti od razliitih oblasti i kultnih konteksta; Apolon je bio pitijski usvom Delfskom proroitu, delski u svom ostrvskom mestu roenja, febski uIlijadi, gaajui iz daljine. Homerove poeme bile su pan-helenistike,smiljeno naglaavajui opte i zajednike atribute bogova. Grka religija

bila je izvanredno sloena i kretala se na mnogim nivoima.

Dok je grka narodna religija afirmisala koheziju i stratifikaciju zajednice,graansku religiju (sveti kalendar, zgrade i podruje polisa koji se razvio od

jedanaestog do osmog veka pre nae ere) karakterisali su, pored elemenatakoji su dalje navedeni, ivotinjske rtve i zajednike gozbe sa paljivo

odreenim porcijama mesa. Pitagorejski i orfiki nekonformizam iz estogveka pre n.e. oznaio je odbacivanje zajednikog rtvovanja, jer su oni usvoje uzdravanje uveli i vegetarijanizam. Individualizam iinternacionalizacija, slino u raskoraku sa popularnom pobonou, izraslisu razvojem eleusinskih misterija u suena, ekskluzivna drutva helenistikeere.

Tendencija prema individualizmu ve je bila prisutna u jednom drevnom iprilino neobinom vidu, kod vidovnjaka i iscelitelja tehniki poznatog kaoiatromantis (od iatros, iscelitelj i mantis, prorok), koji je pokazivaozapanjujue slinosti sa amanom Srednje Azije. Meu grkimiatromantisima koji se ne ine iskljuivo mitskim, bili su Epimenid sa Krita,Hermotim iz Klazomeneje, Aristej sa Prokonesa, Empedokle izAgrigentuma i Pitagora sa Samosa. Njihova dela obuhvatala su postove,

predskazivanja budunosti, izvoenje razliitih vrsta udesa, bilokaciju(stanje u kome se moe postojati na dva mesta, istovremeno) seanje na


34/49

prethodne ivote, ekstatina putovanja i brzi prolazak kroz vreme. Postojalaje cela jedna pitagorejska i platonistika tradicija koja je nastavljala da velianadljudske kvalitete ove vrste, pokuavajui da ih postigne korienjemraznoraznih teurgijskih metoda (teurgija - tobonje zaklinjanje duhova,spiritizam, arolije), posebno u modi u kasnom Rimskom Carstvu.

http://www.glassrpske.com/drustvo/feljton/SVETSKE-RELIGIJE-Muskarci-i-zene-povremeno-zrtvovani-bogovima/lat/29802.html

SVETSKE RELIGIJE - Slike domorodaca, robova i demona crne koe

26.10.2009 18:00 | Mire Elijade

Oko 1500. godine prije Hrista, Arijci, indoevropski nomadski ratnici,nametnuli su svoju ideologiju osvajaa onoj mirnih nenomadskihzemljoradnika u Induskoj dolini.

Arijanska literatura, jedina koja je preivjela, slika je domorodaca. Oni subili ili demoni crne koe ili robovi, primitivni oboavaoci falusa. Arijci subili mesojedi i praktikovali su ivotinjske rtve. Kasnije, veda - sveteniciprimili su i vegetarijansku ishranu.

********************************

Induska dolina koja prekriva teritoriju dananjeg Pakistana i severozapadneIndije, bila je mesto velianstvene kulture (priblino savremenika kultura"Plodnog polumeseca"), iji su centri bili gradovi Moheno Daro i Harapa.Ve oko 1600. godine pre nae ere, na primer,pre arijevskog osvajanja, ovase kultura raspala. Ona nije imala hramove, a njena kultna mesta verovatnosu bila bazeni za ritualna pranja: uistinu, ova dva grada imaju impresivno


35/49

razvijeni sistem tekue vode i kanalizacije. Statuete koje prikazuju enskaboanstva ini se da dominiraju u linom kultu, dok je javni kult bionajverovatnije usredsreen na muka ivotinjska boanstva. Jedan itifalusni(sa penisom u erekciji) bog, okruen ivotinjama, identifikovan je kao roto-ipa Pasupati, hinduistiki bog ije je mogue poreklo prearijevsko.

Oko 1500. godine pre Hrista, Arijci, indoevropski nomadski ratnici,nametnuli su svoju ideologiju osvajaa onoj mirnih nenomadskihzemljoradnika u Induskoj dolini. Arijanska literatura, jedina koja je

preivela, slika je domorodaca daleko od laskave: oni su bili ili demoni crnekoe ili robovi, primitivni oboavaoci falusa. Arijci su bili mesojedi i

praktikovali su ivotinjske rtve. Kasnije, veda-svetenici primili suvegetarijansku ishranu.

Sazivanje bogovaTradicija Veda, prvobitno usmena sadri vie vrsta rukopisa koji su nastaliizmeu 1400. i 400. godine pre Hrista.

... Mitologija Veda ekstremno je sloena i ovde se ne moe o njoj kompletnogovoriti. Rgveda-himne pridavale su iste kvalitete razliitim boanstvimaije su funkcije bile u suprotnosti: zbog toga je teko ustanoviti prvobitnu

prirodu tih boanstava. Suria, Savitar i Vinu bili su bogovi sunca, Baju jebio povezan sa vetrom, Uas sa zorom, Agni sa vatrom, Soma sa istoimenom

biljkom. Varuna i Mitra bili su jemci kosmikog reda, iji deo su bili imoralni i drutveni red.

Rudra-iva je bio bog koji je uznemiravao, bog koji je plaio, ak i kada jebio u svojoj ulozi iscelitelja. Indra je bio bog koji je voleo rat i ije seosobine u drugim religijama esto pripisuju Varalici (9); natprirodan igra,uivalac u pijankama, hiperseksualan i esto tragian lakrdija.

Evolucija asura i deva u Indiji ila je paralelno, ali u suprotnom smeru odiranskih ahura i daiva; deve kao iranske ahure,bile su blagotvorne, dok su

asrue,poput daiva,bile demoni.

Kosmologije koje su prisutne uRgvedama nisu bile manje sloene od njenemitologije. One su bile zloglasno kontradiktorne, jer su nastale kao rezultatspekulacija koje su se odigravale u epohama, vekovima razdvojenim jednaod druge. Bramane, koje su sastavile vedski svetenici izmeu 1000. i 800.godine pre nae ere prevele su vedskuPurusasukta kosmogoniju u bioloke


36/49

termine. Praapati, bramanski ekvivalent primordijalnom Purusa(Statatataha brahmana VI) stvoren je kroz plamtei asketizam (tapa)iemanaciju.

Svaka, najprostija rtva govori o ovom originalnom stvaranju i garantujekontinuitet sveta kroz ponavljanje i osnivaku akciju. Bramanske rtveimaju vieznane dimenzije; one su kosmogonijske, eshatoloke i, takoereintegrativne u meri u kojoj onaj koji prinosi rtvu dubinski stvara procesreintegracije Praapatija, primenjujui ga na sopstvenoj linosti, ime

postie ujedinjeno Sebstvo. Jednom zapoet uBramanama, ovaj jeunutranji proces nastavljen krozAranijake (umske knjige) i posebno krozUpaniade, ili duhovna poduavanja uitelja.

Ratnici, trgovci i bankari

Trinaest Upaniada raunaju se kaosruti, ili otkrivene; prve meu njima -Bradaran-jakopaniad i andogiopaniad - sastavljene su izmeu 700.i 500. godine pre nae ere. U Upaniadama, vedska spoljna rtva potpuno jeizgubila vrednost "akcije" (karman), i svaka akcija - ak i ritualna - nosinegativne "plodove" koje doprinosi potapanju ljudskih bia u ciklusemetensomatoze (samsara). Poput platonizma, Upaniade shvatajumetensomatozu kao potpuno negativan proces, kao rezultat neznanja(avidya) koje stvaraju strukture univerzuma i dinamike svakog postojanja.Sloboda se zadobija znanjem, gnozom, (janana), koje je suprotnost neznanju

i koje otkriva zamrenost kosmike prevare. Prema ovakvom stanovitu,stvaranje jeste postavljanje na scenu ne-bia, dok nas gnoza - ontoloka

punoa - oslobaa varavih veza sa stvaranjem. Takvo gledite se ponovilojo jednom u gnostikim tekstovima ranih vekova nae ere. U oba sluaja,sreemo se sa akosmikim doktrinama koje tragaju za ljudskim identitetomu onim nedokuivim dubinama bia koje nisu zagaene prirodom iliemocijom. U oba sluaja, ljudska psihomentalna aktivnost, poput fizikeaktivnosti, doivljava gubitak u statusu time to je iupana iz svojih

boanskih korena.

... Teorija kasti (varane) bila je formulisana u legalnom korpusu smarte:postojala su etiri neprobojna nivoa hinduistikog drutva, bramani, ratnici(katrija), trgovci-bankari (vaisaja), i sluge. Mukarci koji su pripadali

prvim trima kastama bili su dvia, ili dvaput roeni, jer su oni primiliupanajanu, ili inicijaciju, od bramana. Oni su, na taj nain, imali mogunostda ispune sva etiri nivoa (asrama) ivota hindu-mukarca, iako bi se obino


37/49

zaustavljali na drugom: bramakaraja(uenje),grhasta (glava porodice),vanaprasta (povlaenje u umu) isanajasa(odricanje od sveta).

************************

Indra je bio bog koji je volio rat, natprirodan igra, uivalac upijankama, tragian lakrdija...

http://www.glassrpske.com/drustvo/feljton/SVETSKE-RELIGIJE-Slike-domorodaca-robova-i-demona-crne-koze/lat/29939.html

Kroz molitvu i ritual i pljakaki pohodi

27.10.2009 18:00 | Mire Elijade

Religija islam rasuta je na svim kontinentima. Dominantna je naSrednjem Istoku, u Maloj Aziji, na Kavkazu, u Sjevernoj Indiji, uJugoistonoj Aziji, u Indoneziji i u Sjevernoj i Istonoj Africi.

Muhamed je roen u trgovakoj familiji u Meki oko 570. godine nae ere.Uz vostvo u molitvi i ritualu Muhamed je uestvovao i u desetinama

pljakakih ekspedicija protiv neprijatelja Medine i svojih oponenata uMeki.

***********************

Re islampotie iz etvrte forme glagola sa korenomsam; aslama, "pokoritise" i znai "pokoravanje" (Bogu); muslimanje particip aktiva, sa znaenjem"onaj koji se pokorava" (Bogu).


38/49

Jedna od najvanijih religija ljudskog roda, islam, danas je prisutna na svimkontinentima. Dominantna je na Srednjem Istoku, u Maloj Aziji, naKavkazu, u Severnoj Indiji, u Jugoistonoj Aziji, u Indoneziji i u Severnoj iIstonoj Africi.

Drevni semitski politeizam se sreo sa arabizovanim judaizmom ivizantijskim hrianstvom u preislamskoj Arabiji. Severne i istone oblastisu, preko vanih trgovinskih puta, bile pod temeljnim helenistikim irimskim uticajem. Veno drevno oboavanje tri astralna boanstva - Sunca,Meseca i Venere - do Muhameda je ve palo u senku kultova plemenskih

bogova. Svako pleme je oboavalo svog glavnog boga ili boginju, u oblikukamena, moda meteorskog porekla, ili drveta ili umarka. Oni su bilislavljeni u hramovima, davanjem ponuda i rtvovanjem ivotinja.

Muhamed iz trgovake porodicePostojanje ponekada zlih duhova, in, bilo je univerzalno poznato i tako eostati i u islamu. Alah ("Bog") bio je potovan zajedno sa vanim arapskim

boginjama, i gozbe, proslave i hodoaa predstavljali su standardneaktivnosti. Postojali su i poneki henoteisti (potovanje jednog boga kaoglavnog u mnogoboakim religijama) i monoteisti, kao u kultu al-Rahmana,a u gradovima u oazama, kao to je Jatrib koji e kasnije biti nazvan Medina,nalazila su se velika i uticajna jevrejska plemena. Prozelitske misije koje suslali hriani su uspele da pridobiju neke preobraenike (jedan za koga

znamo jeste iz porodice Muhamedove prve ene), ali kao strano otkrivenje istrana Biblija, hrianstvo nije spremno prihvatano.

U estom veku nae ere, Meka, sa svojim aba hramom u kome se nalaziouveni crni meteorit, predstavljala je religiozni centar centralne Arabije imali ali vaan trgovaki grad. Velike razlike izmeu bogatih trgovaca iosiromaenih stanovnika ulice, grube socijalne strukture grada i dekadentnimoral celoga ivota su muili i pritiskali Muhameda.

Muhamed je roen u trgovakoj familiji u Meki oko 570. godine nae ere.Ostavi bez naslea, poto su mu roditelji i deda umrli, radio je u trgovakimfirmama i u dvadeset petoj godini se oenio udovicom starijom od sebe kojaga je zaposlila kao trgovakog agenta. Oko 610. godine, tokom jednog odsvojih meditativnih povlaenja u peine u blizini Meke, poeo je dadoivljava vizije i slune halucinacije.


39/49

Prema tradiciji, arhangel Gavrilo se pred njim pojavio sa knjigom,nareujui Muhamedu, "itaj"! Prema shemi hebrejskih proroka, Muhamed

je primio poruke o nenadmanoj moi Boga i o ukletoj pohlepi i besmrtnostiljudskih bia uopte i, posebno, u zajednici u gradu Meka. Jedno vreme, osvojim otkrivenjima koja su ukljuivala i njegov proroki zadatak, govorio

je samo svojoj familiji i najbliim prijateljima, ali krug se irio i poinjaosvakodnevno da se sastaje. Posle tri godine, Muhamed je poeo javno da

propoveda svoju monoteistiku poruku, nailazei na izvestan prijem ali i namnogo vie besa i nezadovoljnog suprotstavljanja, tako da su pripadnicinjegovog klana morali da ga tite.

Teologija Kurana

Naredne godine su donele jo vie otkrivenja koja e oblikovati teologiju

Kurana, a i neka koja u nju nee ui. Tako je doiveo otkrivenje koje ekasnije biti poniteno i pripisano Satani a koje je zagovaralo tri lokalne ipopularne boginje kao posrednice izmeu ljudi i Alaha. Kako je vremeprolazilo, redovi muslimana su rasli, ali se opiranje koje je ukljuivalo iuvredljive zahteve za udima i optube za prevaru i lanjatvo, nastavilo, i

prorokov ivot je doveden u opasnost.

Traei mesto gde bi se preselio, dobio je prijateljske pozive od nekihklanova iz Jatriba (Medina), grada koji se nalazio na 250 milja severno i ukome je bilo poprilino jevrejskog ivlja. Njegovi sledbenici su poeli da se

tamo preseljavaju, i 622. godine Muhamed i njegov savetnik Abu Bakr tajnosu krenuli u Medinu. Taj dogaaj, Hidra (preseljenje), obeleava poetakislamske ere i njeno datiranje.

U narednih deset godina, koliko je Muhamed morao da ivi u Medini, on jenastavio da zapisuje poruke otkrivenja koje, zajedno s njegovimdugopamenim izrekama i akcijama (sauvanim u tradicionalnommaterijalu, hadisu, predstavljaju jezgro celog muslimanskog naina ivota.Uz vostvo u molitvi i ritualu, Muhamed je uestvovao i u desetinama

pljakakih ekspedicija protiv neprijatelja Medine i svojih oponenata uMeki.

Pljakanja karavana su eskalirala u neto nalik ratu izmeu Meke i Medine,praenim pregovorima u smeru preobraenja stanovnika Meke. Najzad suMuhamed i njegovi ljudi zauzeli Meku i gradski sveti prostor je postaocentralna taka muslimanske molitve (qibla) i hodoaa (had). Vojna i


40/49

ekonomska mo su osigurali Muhamedu konanu politiku dominaciju nanajveem delu Arapskog poluostrva. Kada je umro 632. godine, nije imaomukog naslednika.

http://www.glassrpske.com/drustvo/feljton/SVETSKE-RELIGIJE-Kroz-molitvu-i-ritual-i-pljackaski-pohodi/lat/29998.html

SVETSKE RELIGIJE - erijat je boanski zakon islama

28.10.2009 18:00 | Mire Elijade

Padom vizigotske prijestonice Toleda, muslimani su zagospodarili cijelomteritorijom zapadno od Pirineja. Kuran je u neku ruku "Najnoviji Zavet",koji ne osporava ve potkrepljuje i prevazilazi jevrejsku i hriansku Bibliju.

Poev od jedanaestog vijeka, vodeu snagu islama predstavljali su Turci.Moralne propovijedi Kurana, sa obiajima iz Prorokovog ivota, formirajuosnovu islamskog zakona

***************************

Kuran ("itati, kazivati") za muslimane je re Boja koju je arhangel Gavrilo

(Dibril) preneo preko proroka Muhameda, poslednjeg u nizu biblijskihproroka. U neku ruku, to je "Najnoviji Zavet", koji ne osporava vepotkrepljuje i prevazilazi jevrejsku i hriansku Bibliju. ak, na jedandrugaiji nain, on mnogo vie dosee ulogu Isusa, Logosa, kao vene i

boanske Rei Boga-stvoritelja: za Muhameda, dok je tako ist i Bojiodabranik, on je u potpunosti ovek. Muhamed i neki sekretari verovatno suzabeleili mnoga od ovih isprekidanih otkrivenja, i posle njegove smrti


41/49

ostalo je mnogo zapisanih fragmenata i mnogo onih koji su se sealinjegovih kazivanja. Opseni tekst je kompiliran u vreme vladavine prvihnekoliko kalifa a varijante su zabranjene.

Teritorijalna ekspanzija

Kuran, ovakav kakvog ga mi poznajemo, podeljen je u 114 poglavlja koja senazivajusurama i koja sadre razliit broj stihova pod imenom "znaci"(ajati). Poglavlja nisu rasporeena hronoloki niti tematski, ve grubo premaduini, od najduih do najkraih: tako se mnogo jezgrovitih i poetskih ranihotkrivenja iz Meke nalo na kraju, a due, narativnijesure iz Medine su vieka poetku. Zajedno sa kratkim naslovima, sve osim jedne,surepoinju saBismilom: "U ime Boga, milostivog i milosnog". Mnoge, takoe, poinju inekolikim simbolikim slovima, koja su moda prvobitno predstavljala

blokove zapisanog materijala. Knjiga je napisana u poetskoj, ritmikoj proziivopisnog i prelepog stila.

... Postoji mnogo moralnih propovedi Kurana i sa ustaljenim obiajima izprorokovog ivota, one formiraju osnovu islamskog zakona (erijat).irokogrudost i potenje predstavljali su vrhunac, a sebini trgovci iz Meke

bili su strogo osueni. Osnovni zahtevi muslimanskog ivota su dnevnemolitve, milostinja, post u mesecu Ramazanu i hodoae u Meku.Drutvene reforme su uspostavljene, a meu njima su zakon o nasleu,zakon o kriminalu, ba kao i o ponaanju mueva i ena, roditelja i dece,

vlasnika robova, trgovaca i muslimana prema ne-muslimanima. Kamate subile zabranjene, a ustanovljeni su zakoni o ishrani. enama je bila doputenapolovina naslea mukaraca (umesto niega) a uspostavljena je i granica odetiri ene, iako se odvraalo od svake preko jedne.

... Pod vladavinom prve etvorice kalifa (632-661. nae ere), bile suosvojene Sirija, Palestina i Mesopotamija: Damask, Jerusalim, Antiohija iBasra. Persija je pobeena izmeu 637. i 650. a Egipat izmeu 639. i 642.Osvajanja pod Umajadima iz Damaska ukljuila su Avganistan, veliki deoSeverne Afrike i paniju.

Berberska plemena Severne Afrike bila su preobraena ubeivanjem, iako enarednih vekova oni manifestovati svoju etniku posebnost prihvatanjem

jeresi kakva je kariditska. Godine 711. nae ere, muslimanska vojska prelaje Ifrikiju (Severna Afrika) i stigla do Magrib al-aksa, ekstremne zapadnetake. Uz pomo vizantijskog namesnika Seute i urbanih Jevreja koje su


42/49

proganjali vizigotski hriani, muslimani su krenuli u osvajanje al-Andaluza(etimologija nepoznata moda od Vandalicije), na Iberijskom poluostrvu.Padom vizigotske prestonice Toleda, muslimani su zagospodarili celomteritorijom zapadno od Pirineja. Planine su bile granica njihove ekspanzije,naroito poto je Karlo Martel kod Poatjea (732) stavio taku na njihovonapredovanje u Provansi.

Osmanlijska osvajanja

... Poev od jedanaestog veka, vodeu snagu islama predstavljali su Turcikoji su u islam prevedeni u desetom veku, a naroito Selduci koji sukontrolisali Abasidski kalifat posle Bujida (1058. godine). Prognali su ihMongoli (preobraeni u islam oko 1300), koji su zauzeli Irak ali su ihzaustavili Turci Mameluci koji su kontrolisali Egipat do osmanlijskog

osvajanja 1517. godine. Od petnaestog do devetnaestog veka, interese islamauglavnom je predstavljalo mono Osmanlijsko Carstvo, osnovano 1301.godine u Maloj Aziji.

Osmanlije su 1453. godine zauzele Konstantinopolj, koji je postao njihovaprestonica (Istanbul). Na istoku, Turci Mameluci osnovali su sultanat Delhi(1206-1526). Izmeu 1526. i 1658. godine, cela severna Indija bie u vlastiislamskog carstva Velikih Mogula, potomaka Mongola. Indonezija iMalezija su bile najveim delom prevedene u islam preko trgovinskih putevakoji su ih povezivali sa muslimanskim zemljama. Isto se desilo i sa nekim

oblastima u sub-saharskoj Africi.

erijat je boanski zakon islama, i razumevanje tog zakona jestefikh,odnosno sudstvo. Muhamed nije nametnuo razliku izmeu religijskog isekularnog zakona; strana na koju e erijat da prevagne u dananjimmuslimanskim zemljama zavisi od stepena sekularizacije u svakoj od njih.erijat se odnosi na svaku dimenziju ivota, ukljuujui porodine odnose,zakon o nasleivanju, poreze, proienje od zagaenosti i molitvu;aktivnost njegovih naunika ukljuuje rangiranje ljudskih delatnosti uspektru koji ide od slabijeg do jaeg, od ohrabrivanja do obeshrabrivanja izabrane.

etiri generalno prihvaena izvora za pravne strunjake jesu Kuran, suna(obiaji Prorokovi), idma(konsensus) i kijac (rezonovanje po analogiji).

Nauka hadiskog kriticizma je stvorila takve velike zbirke kao to suBuharijeva i Musolimova. iitsko sudstvo se u neku ruku razlikuje, jer


43/49

njihova hadiska tradicija naglaava imame, a njihove koncepcije konsenzusai nezavisnog rezonovanja takoe se razlikuju.

http://www.glassrpske.com/drustvo/feljton/SVETSKE-RELIGIJE-Serijat-je-bozanski-zakon-islama/lat/30051.html

Rimljani zabranili jevrejske religiozne obrede

29.10.2009 18:00 | Mire Elijade

Poslije smrti Aleksandra Velikog (323. godine prije nae ere) Judeja jepotpala pod vlast Ptolomeja, koji su vladali Egiptom iz svoje prijestoniceAleksandrije, grada sa zapaeno velikim brojem Jevreja.

Juno pleme Juda je imenovalo Davida za cara. On je smirio region iJerusalim pretvorio u religiozni centar u kojem je uvan Koveg Boji

**********************

Jevrejski narod se pojavio u istoriji posle 2000. godine pre Hrista. Jevreji su,delom, naslednici Amorita ili "Zapadnjaka" koji su se naselili uMesopotamiji na kraju treeg milenijuma pre nae ere: delom, mogue ih jeidentifikovati kao khabiru koji se spominju u izvorima oko sredine drugog

milenijuma pre nae ere. Prema Bibliji, preci Izraelita su stigli u Egipat kaoslobodni ljudi ali su kasnije pretvoreni u robove. Hiljade njih napustilo jeEgipat oko 1260. godine pre n. e., sledei svog proroka Mojsija, ije je ime

bilo egipatsko. Naselili su se u Hananu, formirajui tamo dvanaest plemena.

Oko 1050. godine pre n.e.,ofet (sudija) i prorok Samuilo je postavio Saulaza cara Izraela da bi vodio bitku protiv Filisteja. Posle Saulove smrti, juno


44/49

pleme Juda je imenovalo Davida za cara. On je smirio region i Jerusalimpretvorio u religiozni centar u kojem je uvan Koveg Boji (Zavetni).Davida je nasledio njegov sin Solomon (oko 961-922. pre n.e.), carlegendarne mudrosti po ijem je nalogu izgraen jerusalimski Hram i unjega stavljen Koveg.

Povratak u Jerusalim

Posle Solomonove smrti, drava se podelila na severno i na juno carstvo, naIzrael i Judeju. Godine 722. pre nae ere Asirsko Carstvo je pobedilo Izrael.Godine 587. pre n.e. vavilonski car Nebukhadnezar (Nabu-kuduriusur,Habukodonosor) unitio je prvi jerusalimski Hram. Najvei deo stanovnitvaJudeje u to vreme je deportovan u Vavilon. Iz vavilonskog ropstva ga jeoslobodio persijski car Kir, koji je osvojio Mesopotamiju 539. godine pre

nae ere.Najvei broj Jevreja se vratio u Jerusalim gde su ponovo izgradili Hram uzKirovu pomo. Posle smrti Aleksandra Velikog (323. godine pre nae ere)Judeja je potpala pod vlast Ptolomeja, koji su vladali Egiptom iz svoje

prestonice Aleksandrije, grada sa zapaeno velikim brojem Jevreja. U 198.godini pre n.e, Judeja je pala pod Seleukidsko Carstvo. U 167. godini pren.e., Antiohije IV je ukinuo jevrejski zakon i oskrnavio Hram, postavivi unjega Zevsov kip. Ova je situacija probudila revolt Makaveja. Hram su

pobunjenici zauzeli i oistili 164. godine pre n.e.; u znak seanja na taj

dogaaj, ustanovljen je osmodnevni praznik Hanuka il

Mirča Elijade: Svetske religije

Documents

Transcript of Mirča Elijade: Svetske religije