Predgovor za `SIDA` Pjera Korneja,Danilo Kis

Predgovor za `SIDA` Pjera Korneja od Danila Kisa Ako je tacan podatak da je drama `SID`prvi put izvedena 1637,onda mozemo da zakljucimo da su se zajedno sa Ko- rnejevim remek-delom pojavili i `kljucevi` za njegovo razumevanje.Dekartova `Rasprava o metodi ` izasla je te iste godine.Pesnik i filozof su se sreli u svojim pogledima na svet,u svom odnosu prema psihologiji i moralu,u stavu prema strastima,ljubavi i volji.Ista stvarnost koja je bila iskustvo obojici(Dekart `R.o metodi`i `Rasprava o strastima`)i ono sto se naziva kartezijanstvo(red,logicnost i vladanje strastima,uz pomoc bozju,ali ljudskom snagom i ljudskim umom)su zapravo kljucevi za poetski svet `Sida` i Kornejevih drama uopste.U Kornejevim delima, a u `Sidu`pogotovo,ono sto najvise frapira je ODSUSTVO BOGA.Ne samo pozorisnog Boga,deus in machina,nego boga uopste,boga-fatuma,grckog,

latinskog,hriscanskog.Himena u petom cinu pominje `mocnog pokretaca sudbine`i to je jedini put da se neko u drami obraca bogu,a da nije fraza u govoru. Dostojanstvo i fatalnost antickih heroja proistice iz cinjenice da je covek igracka u rukama bogova.Fatalnost je igra bogova sa covekom-zrtvom,a anticko pozoriste je proizaslo iz slavljenja kulta antickih bogova i trebalo je da podseti coveka da je u vlasti bogova i sudbine a da nad njim stoji i upravlja fatalnost.

Kod Korneja izvoriste sukoba nije vise izmedju boga i coveka,neba i zemlje,nego izmedju coveka i drzave,coveka i ljudskih zakona,,izmedju individue i drustva.Njegovi junaci su snazne herojske licnosti kojima upravlja samo njihova volja, a `Sid` je pre sukob zakona i volje nego delo o ljubavi i strasti.

Likovi u `Sidu` koji su samo po istorijskoj sadrzini spanski i rimski,koji nisu ni anticki,jer nisu stvoreni prema poetici anticke drame ,oni zapravo pokazuju svojim delovanjem pogled na svet kartezijanskog plemica 17og veka.(size je Kornej uzeo od spanskog pisca Giljena de Kastra,ali promene li se kulise i imena ,nema tu nicega spanskog)COGITO,kornejevska fraza,svecani i bruseni aleksandrinac,najcesce se rimuju `cast` i `strast` ,povisenim tonom kao prirodnim govorom,ljudi se izdizu do olimpskih visina odakle su bogovi prognani.

Sukob oko `Sida`:Kornej je hvaleci svoju superiornost u jednoj pesmi, povredio sujetu tadasnjih mocnika Francuske (Riseljea)Bio je optuzen za plagijat i odstupanje od Aristotelove poetike.Kornej je u jednom pismu odbacio sve optuzbe i drama se uskoro nasla(prevedena na engleski,nemacki,holandski,italijanski,spanski)na scenama kako sam Kornej kaze u predgovoru ` u svih naroda koji znaju za pozoriste`.