P O S L O V N I P L A N

IZGRADNJA OBJEKTA ZA

PROIZVODNJU MLENIH PROIZVODALokacija: Selo Delimee, Optina Tutin

Investitor: ALFA PROPERTIES - BEOGRAD, Slanaki put 153 E

OGRANAK ALFA PETER - UKOTE, TUTINAutor projekta

Tatjana Grahovac

Ni, Zmaja od Noaja 19

Tel.062/749-964

-1-

-2-SADRAJ POSLOVNOG PLANA1. Rezime

2. Opis projekta i svrha investicije

3. Analiza razvojnih mogunosti investitora

4. Tehniko tehnoloke osnove

5. Reenje graevinskih objekata i instalacija

6. Plan radne snage

7. Analiza lokacije

8. Mere zatite ovekove okoline

9. Ekonomsko finansijska analiza

10. Finansijsko trina ocena projekta

11. Analiza osetljivosti

12. Zbirna ocena

-3-REZIME

1. POSLOVNI PLAN NAZIV: IZGRADNJA OBJEKTA

ZA PROIZVODNJU MLENIH PROIZVODA

2. INVESTITOR:

ALFA PROPERTIES D.O.O. BEOGRAD,

OGRANAK ALFA PETER DELIMEE,

OPTINA TUTIN

3. PREDRAUNSKA VREDNOST (u 000 dinara)INVESTICIJE: 151.750,00 dinara Osnovna sredstva 63.582,00 dinara

Obrtna sredtva 88.168,00 dinara

4. IZVORI FINANSIRANJA:

Sopstveni izvori 52.700,00 dinara

Kreditna sredstva 99.050,00 dinara

5. PROJEKTOVANA PUNA

PROIZVODNJA Prerada 10.000 litara mleka dnevno

6. EKONOMSKI VEK

PROJEKTA 5 GODINA

7. FINANSIJSKI

POKAZATELJI: U biznis planu

8. DRUTVENA

OPRAVDANOST: Podrka razvoju Peterskog regiona i Srbije uopte

9. VREME POVRAAJA

ULAGANJA: U drugoj godini

10. OCENA PROJEKTA: Veoma dobra

-4- OPIS PROJEKTA I SVRHA INVESTIRANJA

Godinama unazad Srbija vai za zemlju ija je perspektiva proizvodnja kvalitetne hrane. Na nekoliko lokacija ustanovljena je ekoloka zona to znai da su poljoprivredni proizvodi i hrana proizvedeni u tim regijama izuzetnog kvaliteta i zdravstveno bezbedni. Naa drava poslednjih godina poklanja znaajnu panju na uspostavljanju organske proizvodnje, kao i na postavljanju standarda EU, Rusije i ostalih, kako bi nai proizvodi nali mesto na svim ino-tritima. Proizvodi proizvedeni na ovakvim podrujima i uz podrku savremenih tehnologija imaju bolju cenu i zagarantovan plasman. Sve je vei broj potroaa irom sveta koji ele da se na njihovim trpezama nau prehrambeni proizvodi iz Srbije.Bez obzira na veliku konkurenciju, sigurno je da se nai mleni proizvodi mogu ravnopravno takmiiti sa svim ostalim u svetu. Naroito oni tradicionalni koji se vekovima proizvode u odreenim podnebljima. Oni su prepoznatljivi po izuzetnom ukusu i kvalitetu.

Naravno, kvalitet zavisi od regije gde se proizvodi, od kvalitreta trave (ispae), od kvaliteta grla ije se mleko koristi za preradu, od naina proizvodnje.

Savremene tehnologije u mnogome su pomogle da se proizvodnja odvija bre i nesmetanije ali sve to uz tradicionalnu recepturu i ouvanje autohtonosti. Za ozbiljniji nastup na tritu potrebno je da se organizuje vei broj proizvoaa mleka i da se u regijama izgrade mlekare ozbiljnih preraivakih kapaciteta. To podrazumeva i pridravanje tradicionalnoj recepturi ali i prilagoavanje standardima zemalja gde bi proizvodi bili plasirani.

Posebno treba voditi rauna prilikom izbora lokacije za izgradnju objekta. Po standardima ino-trita, objekat mora da bude izgraen u ekoloki istim zonama, udaljeni od naselja ali sa obavezno izgraenom infrastrukturom. Materijali za izgradnju objekta moraju biti sertifikovani to bi garantovalo zdravstvenu ispravnost i bezbednoszt, kako procesa proizvodnje tako i zaposlenih radnika i naravno proizvoda. Ovo se takoe odnosi i na opremu za proizvodnju kao i sve ostale inioce u procesu dobijanja gotovih proizvoda.-5-

Ali nije cilj, prilikom investiranja u ovakvu vrstu proizvodnje samo zadrati dosadanje proizvode ve teiti ka proizvodnji jo kvalitetnijih proizvoda, ka proirenju asortimana, kao i na poboljavanju kvaliteta i izgleda ambalae. Vano je samo da sirovinska baza bude ista jer ona odreuje kvalitet i prepoznatljivost proizvoda.

Lokacijski, ovaj projekat je planiran u jednoj od najlepih regija u Srbiji. Re je o Peterskoj visoravni koja obiluje mnotvom zelenih povrina, prirodnih izvora, moe se rei netaknutom prirodom. To je oblast gde ne postoje nikakvi zagaivai a koja je poznata po stoarskoj proizvodnji. Blie, mlekara e biti izgraena u selu Delimee u optini Tutin, na zemljitu koje je vlasnitvo investitora. Objekat e biti izgraen na zemljitu ukupne povrine od oko 2 hektara. Sam objekat je povrine 747 m2 a ostalo zemljite e se upotrebiti za izgradnju prateih objekata i za prostor za manipulaciju vozila.

Planovi su veliki, da se zakupi vea koliina zemlje gde bi se izgradile staje kako bi se stvorila sigurna sirovinska baza. Za sada sirovine e se nabavljati iz otkupa po itavoj regiji.

Sadanji planovi su da se izgradi i opremi mlekara koja bi dnevno preraivala 10.000 litara mleka. Kako u regiji ne postoji ni jedna mlekara, oekuje se da e proizvoai mleka konano dobiti priliku da obezbede stalnu prodaju mleka. To e u mnogome poboljati socijalni status porodica kojima je jedini prihod od prodaje mleka. Naravno, kada mlekara otpone proizvodnju, zaposlie preko 50 radnika, to e smanjiti broj nezaposlenih u optini Tutin za koju se zna da spada u red nerazvijenih optina u Srbiji.Ne postoji bojazan ni bilo kakva sumnja da e biti problema oko plasmana gotovih proizvoda jer su sirevi sa Petera traeni po itavoj Srbiji, u zemljama ex Jugoslavije a i ire.Prema planovima investitora, po uspostavljanju redovne proizvodnje i posle plasmana na domaem tritu, radie se ozbiljna kampanja da se nastupi i na inostranom.

Ukoliko bude potrebno, nee biti problema da se poveaju proizvodni kapaciteti mlekare, to investitor i oekuje.

Treba naglasiti da je ideja o pokretanju mlekarske proizvodnje proizala iz ozbiljne analize trita. U nekoliko veih gradova u Srbiji je uoeno da je velika potranja za peterskim sirevima, paprikom u pavlaci, kiselim mlekom (posebno ovijim). Ponuda je mala, uglavnom su to mali proizvoai koji svoje proizvode prodaju na pijacama. Kako je to nesiguran nain prodaje, mnogo je bolje da potroai kupe proizvode koji su proizvedeni kontroilisano, propisno upakovani i koji nose potvrde o zdravstvenoj ispravnosti sa jasnim datumima proizvodnje i sa rokovima upotrebljivosti. Sve ovo znai da fabrika prati zakonsker propise o bezbednosti prehrambenih proizvoda.

Iz svega se jasno vidi da je ideja o izgradnji mlekare veoma dobra. Ekoloko podneblje, dobra sirovinska baza, tradicionalna receptura povezana sa modernom tehnologijom, novi proizvodi, upoljavanje velikog broja radnika, siguran su put ka uspenom poslovanju.

-6-

ANALIZA RAZVOJNIH MOGUNOSTI I SPOSOBNOSTI INVESTITORA

OPTA INFORMACIJA O INVESTITORU

Privredno drutvo ALFA PROPERTIES d.o.o. Beograd je osnovano 03.05.2007. godine Reenjem Agencije za privredne registre broj.27515/2007. Sedite Preduzea je u Beogradu, Slanaki put br.153 E. 22.06.2009. godine Reenjem APR br.89682/2009 izvrena je izmena tako to je prikljuen ogranak ALFA PETER sa seditem u slu ukote, Optina Tutin. Osniva i direktor Drutva je Avdija Selmanovi iz Beograda, ul. Slanaki put br.153 E, iji je JMBG 0103947710633. Direktor ima neograniena ovlaenja u domaem i spoljnotrgovinskom prometu. Matini broj privrednog drutva je: 20283343, Poreski identifikacioni broj (PIB) je: 104970311, ifra delatnosti je: 74140 (konsalting i menadment poslovi) a u ogranku ALFA PETER ifra delatnosti je: 15510 (proizvodnja mlenih proizvoda).POLOAJ NA TRITU PLASMANA I NABAVKE

Opte je poznato da su mleni proizvodi sa Petera izuzetno prihvaeni i traeni na naem tritu. Kako ih u prodajnim objektima nema onoliko koliko su traeni, i kako trite nije pokriveno dovoljno i na pravi nain, sa sigurnou zapoinjemo realizaciju ideje - izgradnju veeg preraivakog sistema u kome bi se proizvele ozbiljne koliine peterskih mlenih delikatesa.

U vreme iskorienja punog kapaciteta mlekare, oekujemo znaajno uee svojih proizvoda u kompletnoj ponudi mlenih proizvoda u Srbiji. Svojim kvalitetom nai proizvodi e se sami nametnuti pa ne sumnjamo da e kompletna proizvodnja biti plasirana, ak i u onim delovima zemlje gde ih do sada nije bilo.U odnosu na velike proizvoae (Imlek, Somboled i dr.), koji uestvuju sa oko 60% na tritu, naa oekivanja su da, shodno kapacitetima, budemo ozbiljan uesnik u formiranju trine ponude mlenih proizvoda u Srbiji. Oekujemo uee od oko 15 % to je veoma znaajno kad je mlekarska industrija u pitanju.

Naa najvea prednost je u izvoru sirovina. Na Peteru ima veliki broj domainstava koja se iskljuivo bavi proizvodnjom mleka. Kako u citavoj regiji ne postoji ni jedna mlekara, jasno je da e se nabavka mleka odvijati nesmetano. Ve su obavljeni dogovori sa proizvoaima koji su prezadovoljni, jer godinama ve nisu imali kome da prodaju mleko.-7-

Treba napomenuti da e se u mlekari preraivati, pored kravljeg, i ovije i kozje mleko. To znai da e asortiman biti veliki sa mnotvom raznovrsnih proizvoda. Po prvi put na naem tritu pojavie se sir krika u salamuri, upakovan u limenku sa rokom trajanja od 5 godina. Velikim zalaganjem iskusnog tehnologa koga smo angaovali, napravljen je ovaj novi proizvod koji e biti potpuna novina za nae potroae.Mi hrabro nastupamo jer smo sigurni u kvalitet svojih proizvoda, u pristupane cene, lepu ambalau, a kao vrhunac svega, novim proizvodom.

INVESTICIONA AKTIVNOST

Izborom lokacije, otpoela su prva investiciona ulaganja. Pre svega pristupilo se ureenju terena na kome e biti izgraen objekat a zatim i ureivanju infrastrukture. Uraeni su adekvatni prikljuci na vodovodnu i kanalizacionu mreu, strujna mrea sa adekvatnom sopstvenom trafo stanicom, ograivanje zemljita, izgradnja kuice za uvare kao i nasipanje puta kako bi se olakala saobraajna komunikacija sa znaajnim putevima u regionu. Kompletna dosadanja investicija je uraena iz sopstvenih sredstava investitora (oko 10.000.000,00 dinara do sada), a da bi se itav projekat realizovao do kraja neophodna je kreditna podrka. Uz takvu finansijsku pomo dinamika radova do putanja proizvodnog pogona u rad bi bila sledea: Pripremni radovi ......................................................... avgust 2009. godine;

Dobijanje kredita ........................................................ septembar 2010. godine; Izgradnja objekta ........................................................ maj 2011. godine;

Montiranje linije za proizvodnju i obuka radnika ...... juli 2011. godine;

Poetak proizvodnje ................................................... juli 2011. godine.

-8-

TEHNIKA I KADROVSKA OPREMLJENOST

Sa poetkom investicione aktivnosti otpoeo je i izbor kadrova koji e biti angaovani za proces proizvodnje. Pre svega, bilo je vano obezbediti struni tim, posebno tehnologa. Izabrano je izuzetno struno lice sa dugogodinjim iskustvom u mlekarskoj industriji. Takoe je pripremljen i tim strunjaka za proces proizvodnje, kao i menadzment tim. Ostali kadrovi e biti angaovani kad fabrika bude izgraena i montirana proizvodna oprema. Bie to kadrovi sa evidencije nezaposlenih lica u optini Tutin.Sto je tehnike opremljenosti tie, za njenu nabavku su neophodna dodatna, kreditna sredstva kako bi se nabavila kvalitetna sertifikovana oprema, sa kojom bi se najbre stvorili uslovi za dobijanje izvoznih dozvola i sertifikata. Obavljeni su razgovori sa vrhuinskim proizvoaima opreme koji su uz isporuku ponudili i montiranje opreme, putanje u rad, kao i obuku radnika.

EKONOMSKO FINANSIJSKI REZULTATI POSLOVANJE INVESTITORA

Privredno drutvo ALFA PROPERTIES d.o.o iz Beograda je mlado preduzee. Registrovano je sredinom 2007. Godine i do kraja iste je pokualo da opstane ali i da postavi temelje svog poslovanja. Tih par meseci nije ostvarena naroita dobit ali je vano da je Drutvo pozitivno poslovalo.U 2008. Godini je dolo do izuzetnog napredovanja pa je promet na kraju godine iznosio 43.060.000,00 dinara a neto dobit 18.638.000,00 dinara (bilansi u prilogu investicionog projekta). I ove godine Preduzee uspeno posluje, s tim to se velika sredstva ulau za novu delatnost kojom e se ALFA PROPERTIES, POGON ALFA PETER baviti. To se odnosi na investicije u proizvodni objekat mlekaru. Sa izgradnjom mlekare znatno e se uveati stalna imovina firme jer e biti izgraena po evropskim standardima.

Promena poslovne orijentacije je usledila posle detaljne analize vlasnika i direktora privrednog drutva. Pokretanje profitabilne proizvodnje i ulaganje u njen poetak su prioriteti kojima se ve uveliko pristupilo. Oekivanja su i investitora i rukovodstva Skutine optine Tutin da e ALFA PETER postati znaajan privredni subjekat za razvoj optine, regiona pa i Srbije.

-9-KONANA OCENA RAZVOJNIH MOGUNOSTI I SPOSOBNOSTI INVESTITORA

Imajui u vidu da je investitor ve pokrenuo investiciju, namee se zakljuak da se rauna na uspeno pokretanje proizvodnog procesa. Valja naglasiti da su dobijene sve saglasnosti nadlenih organa, uraena je kompletna projektna dokumentacija i izgraena je vodovodna instalacija prikljuak na vodovodnu mreu kao i elektrifikacija (sopstvena trafo stanica sa industrijskom strujom) na parceli predvienoj za izgradnju mlekare.

itava projektna aktivnost uraena je u skladu sa visokim standardima koje priznaje i inostrano trite, to ukazuje na to da e se u toku razvoja proizvodnje posebno voditi rauna da se dobije izvozni broj i adekvatni sertifikati za nastup na inostrano trite.

Ve poetni proizvodni kapaciteti govore da se razmilja o ozbiljnoj proizvodnji, da se vodilo rauna o potranji na tritu i da e investitor moi u svako doba da odgovori zahtevima kupaca kako koliinama tako i kvalitetom. Da se ozbiljno pristupilo investicijama govori i to da je lokacija proizvodnog objekta namerno smetena tamo gde ne postoji strah da osnovnih sirovina nee biti. I mimo tih izvora, investitor e veoma brzo izgraditi svoje farme za uzgoj visokomlenih krava i ovaca.

Dovoljno je pokazatelja da je ve na poetku investitor pokazao velike sposobnosti i da pred sobom ima velike ciljeve. Imajui u vidu njegovo ogromno iskustvo, njegov dugogodinji rad u inosstranstvu odakle je poneo veliko znanje ali i poznavanje trinih prilika, jasno je da e njegova ideja da se na paljivo odabranoj lokaciji uroditi plodom.

TRITE PRODAJE

Veliina trita

U svojim planovima, Privredno drutvo ALFA PROPERTIES je predvidelo plasman robe na domaem tritu do dobijanja izvoznih dozvola, kada bi se mleni proizvodi ponudili i van granica nae zemlje. Nema bojazni da peterski sirevi i ostali artikli nee biti dobro plasirani, ali isto tako nema bojazni ni da ih nee biti dovoljno na tritu jer svojom dnevnom proizvodnjom moe da se rauna na dovoljne koliine.-10-

Postoji veliki broj subjekata kojima e se prodavati pomenuti proizvodi. To su veliki marketi, veleprodajni i maloprodajni objekti a ne treba zanemariti ni ugostiteljske objekte i hotele, s obzirom da je poslednjih godina turizam u Srbiji u usponu. Sa razvojem proizvodnje i po dobijanju adekvatnih dozvola krenue se u osvajanje svetkog trita.

Obim uvoza i potronjeto se tie uvoza mlenih proizvoda u nau zemlju, moe se rei da ne postoji velika ponuda. U naim marketima se uglavnom mogu videti artikli proizvedeni u naoj zemlji. Jedino u pojedinim delikatesnim prodavnicama se povremeno mogu nai inostrani sirevi ali svi ostali proizvodi su domaeg porekla. Takoe treba naglasiti da su cene tih uvoznih sireva izuzetno velike pa veoma mali broj ljudi moe sebi da priuti da kupi takav sir. I to se ukusa tie, strani sirevi se razlikuju od domaih, na tas se nai potroai nisu navikli a i nema potrebe jer su domai sasvim zadovoljavajui a i cene su im pristupanije.

Konkurencija

Analizirajui ponudu mlenih proizvoda u Srbiji, zakljuilli smo da imamo puno pravo da stanemo rame uz rame i sa najveim proizvoaima. Ono to mi nudimo je tradicija, ime, ukus, irok asortiman, novi proizvod jedini sir sa dugim rokom upotrebe, kvalitetno pakovanje. Sigurni smo da emo brzo osvojiti trite, kako domae, tako i inostrano.

to se lokalnog trita tie, tu ne postoji nikakva konkurencija jer u tom delu Petera me postoji ni jedna mlekara. Alo lokalno trite, svakako nije na cilj. Mi emo osvajati trite u celoj Srbiji jer smo sigurni da u svim regijama postoje kupci konzumenti koji vole peterske mlene proizvode.Sa dobro organizovanom distribucijom i otvaranjem distributivnih centara omoguiemo naim kupcima da u svako doba mogu da nabave proizvode iz nae mlekare, Ovo se posebno odnosi na Beogradsko trite koje je nesumnjivo i najvee u zemlji.

-11-Red.

Broj IME FIRME PREDNOSTI MANE

1.IMLEK BEOGRADVeliki obim proizvodnjeZasienost potroaa

2.SOMBOLEND SOMBOR

Dobra distributivna mreaMali asortiman

3.PRIVATNE MLEKAREZadovoljenje lokalnog tritaNeprepoznatljiva ambalaa, male koliine i neprisutnost na irem tritu

Iz prethodne tabele se vidi da konkurencija nee uticati na na prodor na trite. Mi smo obezbedili sigurnu sirovinsku bazu, dobre strunjake, nove proizvode i planiramo da se izuzetnim kvalitetom nametnemo tritu.Svako ko je probao Sjeniki sir zna o kakvom se proizvodu radi a kada se jo ponudi jedinstveni sjeniki sir u salamuri i iji je rok upotrebe 5 godina a pri tom je upakovan u limenku sa lepom etiketom i sa kontrolisanim geografskim poreklom, nema sumnje da tu nee biti konkurencije. Mi smo takoe prvi proizvoai koji su sir upakovali u limneku. Distributivna mreaDa bi se to pre gotovi proizvodi dopremili na sve destinacije planira se dobro organizovana distributivna mrea. U planu je zapoljavanje iskusnih agenata prodaje koji e posle precizno ugovorenih koliina organizovati dopremu robe. U veim gradovima bie organizovani distributivni centri a u nekim sredinama e se reba plasirati preko veih veleprodaja.

Firma e nabaviti adekvatna vozila kojima e vriti distribuciju, kako do distributivnih centara, tako i do kupaca. Ono to je najvanije je da e naa mlekara uvek potovati rokove isporuke kako bi svi kuci bili zadovoljni.

-12- Cene

Prilikom formiranja cena naih proizvoda vodi se rauna da one budu pristupane i dostupne krajnjem korisniku. Formiranje cena:

OPIS: % UDEO:

1. Cena proizvodnje ................................................................... 60

2. Trokovi poslovanja:

Marketing

Plata vlasnika

Plate radnika

tampanje

Trokovi kancelarijski, takse, porez i ostalo

UKUPNO: ........................................................................... 30

3. Neto dobit ............................................................................ 10

PRODAJNA CENA: 100 %

Cene sirovina nee se bitno menjati a cena proizvodnje i trokovi poslovanja, uz racionalno ponaanje i savremenu proizvodnju nee bitno uticati na konani bilans uspeha.

TRITE NABAVKE Osnovne i pomone sirovineOsnovna sirovina za nau proizvodnju je mleko kravlje, kozje i mleko ovije. Ve je reeno da na Peteru ima veliki broj domainstava koja se bave iskljuivo stoarskom proizvodnjom. Stoni fond je prilino veliki pa se sa terena moe otkupiti velika koliina mleka. Ve naredne godine imaemo sopstvenu farmu krava i ovaca tako da emo poveati dnevne koliine mleka za preradu.to se ostalih sirovina tie, nije ih teko nabaviti na domaem tritu. Postoje stabilni dobavljai i veleprodaje pa je nabavka olakana. Nema potrebe uvoziti bilo koju komponentu potrebnu za proizvodni proces. To se takoe odnosi i na ambalau. U Srbiji se ve proizvodi sve to je neophodno da se nai proizvodi adekvatno upakuju i ponude tritu.

-13-

Kriterijumi koji su nam vani u izboru dobavljaa su sledei:

Da poseduju kvalitetne proizvode, odnosno sirovine, da imaju stabilne cene i da potuju rokove isporuke;

Da uvek imaju dovoljne koliine kako nebi bilo zastoja u proizvodnji;

Da isporuioci opreme budu precizni i da isporue najkvalitetniju opremu koja je sertifikovana;

Da proces proizvodnje prati struni tim ljudi.

TEHNIKO TEHNOLOKE OSNOVEASORTIMAN I OBIM PROIZVODNJE

Objekat mlekare po instaliranju potrebne opreme poee sa preradom 10.000 litara dnevno. To znai da e godinje preraditi 3.650.000 litara mleka. Preraivae se prvenstveno kravlje, ali i ovije i kozje mleko.

Osim standardnih mlenih proizvoda kao to su: pasterizovano mleko, jogurt, kiselo mleko, pavlaka, predviena je i proizvodnja paprike u pavlaci, sira o parenog testa, sitnog sira i po prvi put na naem tritu pojavie se sir u krikama u salamuri iji je rok upotrebe 5 godina i koji e biti upakovan u limenke.

Tehnoloklim planom je predvieno da se po kvalitetu svi proizvodi kontroliu svakodnevno, poevi od ulaznih sirovina do gotovog ptoizvoda.

Investitor oekuje da e se posle promocije novog proizvoda sira u krikama u limenci sa rokom upotrebe od 5 godina znatno uveati proizvodnja ovog artikla, posebno zato to e po svojim svojstvima zadovoljiti ukuse irokog broja konzumenata.

-14- Asortiman proizvoda

Red. Ime artikla Dnevna proizvodnja Godinja proizvodnja

Br. l/kg l/kg

1. Pasterizovano mleko 3,2% mm 2.320 846.800

2. Jogurt 3,2% mm 1.925 702.625

3. Kiselo mleko 3,2% mm 481 62.780

4. Pasterizovana kisela pavlaka 20% mm 172 139.430

5. Punomasni svei beli sir

Krika sa 45 % mm u salamuri 382 139.430

6. Svei sir parenog testa sa 45 % mm u salamuri 167 60.955

7. Svei sitan sir 25% mm u salamuri 43 15.695

8. Svei sir od surutke urda 25% mm

u salamuri 160 58.400

9. Paprika u pavlaci 36% mm 125 46.355

OSNOVE TEHNOLOKOG PROCESA

U konsultaciji sa tehnologom izvren je odabir opreme za proizvodni proces. Zakljueno je da treba voditi rauna da oprema mora da bude savremena, sertifikovana i da omogui nesmetanu proizvodnju. Jer cilj naeg preduzea je da se nai proizvodi to pre nau i na ino-tritu.

Tehnolokim planom je predviena potpuna kontrola svih komponenti koje uestvuju u procesu proizvodnje. Ve kod prijema mleka vrie se potpuna analiza kako bi se sauvao konstatntan kvalitet gotovih proizvoda.Mleko se u mlekaru dovozi cisternama koje se svakodnevno pre otkupa peru na propisan nain. Po dovoenju, mleko se pretae u cisterne koje su na ulazu u proizvodni objekat gde se odmah pristupa analizama u posebno opremljenoj labaratoriji u sklopu objekta. Posle analize, mleko se posebnim sistemom doprema na preradu. Na poetku se vri pasterizacija a zatim odvajaju odreene koliine za svaku vrstu proizvoda. Pasterizovano mleko, jogurt, kiselo mleko i pavlaka se odmah pakuju i odlau u magacin gotovih proizvoda a sirevi se odlau u prostoriju za zrenje gde se posle procesa zrenja pakuju i takoe odlau u magacin gotovih proizvoda odakle se transportuju na adrese kupaca.-15-

Ceo tok proizvodnje se odvija uz angaovanje strunih lica i angaovanih radnika. Sve vreme se vodi rauna da se upotrebe sve komponente neophodne za svaki proizvod i da su sve one ispravne. Svaki proizvodni proces prati odreeni broj radnika koji brinu od poetka proizvodnje do pakovanja da sve proizvodne operacije teku nesmetano. Po zavretku procesa proizvodnje radnici zadueni za pakovanje sortiraju artikle i tako upakovane prenose u magacin gotovih proizvoda a onda zaposleni zadueni za distribuciju odvoze robu do kupaca ili do distributivnih centara.PRORAUN KAPACITETA I IZBOR OPREME I ALATAVe je definisano da e dnevni kapaciteti mlekare biti prerada 10.000 litara mleka. U skladu sa tim, pristupilo se analizi potrebnih maina i ostale opreme za zaokruenje celog procesa proizvodnje. Pri tome se vodilo rauna da oprema bude od renomiranih proizvoaa jer, kada je proizvodnja prehrambenih proizvoda u pitanju, mora posebno da se vodi rauna da oprema bude visokog kvaliteta, da odgovara svim priznatim standardima i da njihovi kapaciteti odgovaraju oredvienom obimu proizvodnje.

Takoe se vodilo rauna da dobasvljai opreme poseduju sertifikate o bezbednosti u proizvodnji hrane kako bi se u dogledno vreme pristupilo pokretanju postupka za dobijanje izvoznih dozvola i uvoenje standarda koje zahteva strano trite.

Prema zahtevima proizvodnog ciklusa uraen je i graevinski projekat, kao i sve ostale potrebne radnje da bi oprema mogla pravilno da se postavi, instalira i pusti u proizvodni proces. Celokupni plan i raspored prostorija unutar proizvodnog objekta usklaen je sa zahtevima proizvodne linije kako bi proizvodnja mogla nesmetano da se odvija i da bi gotovi proizvodi mogli pravilno da se skladite a da pri tom ne ometaju proizvodni proces.

Dobavljai opreme su saglasni da po isporuci poalju svoj tim strunih ljudi koji e izvriti montau maina, alata i pratee opreme, kao i putanje maina u rad. Takoe su saglasni da obave obuku radnika koji e biti zaposleni u procesu proizvodnje, kako bi mogli kvalitetno da obavljaju svoje proizvodne zadatke.Uz pretodne aktivnosti, dobavljai su saglasni da vre servisiranje opreme u propisnom vremenskom periodu kao i da vre popravke u sluaju da neka od maina bude u kvaru a sve u rekordnom roku da nebi bilo zastoja u proizvodnji.

Da bi proizvodnja mogla nesmetano da se odvija, tehnolokom analizom utvren je neophodan spisak potrebne tehnoloke opreme.

-16-PRORAUN UTROKA SIROVINA Ime sirovine j.m. Koliina Cena Iznos

Mleko l 3650000 18,00 65.700.000,00

Folija za kese kg 3022,20 224,64 678.907,01

Gajba plastina kom 305 280,00 85.400,00

Plast.boca 1 l kom 789860 6,70 5.292.062,00

Plast.gajba 20 l kom 232 250,00 58.000,00

iste kulture kesica 2555 1.029,60 2.630.628,00

Plast.ae 0,2 l kom 2291470 1,10 2.520.617,00

Poklopac Al folija kom 2291470 0,60 1.374.882,00

Plast-gajba za ae kom 816 250,00 204.000,00

Plast. Boca l kom 286525 5,70 1.633.192,50

trumf folija kg 2247,52 145,00 325.890,40

Sirilo kg 35,64 12.000,00 427.680,00

So kg 7099,60 18,00 127.792,80

Limenka 0,5 kg kom 142350 12,00 1.708.200,00

Limenka 1 kg kom 71175 18,00 1.281.150,00Vakum kesa 1 kg kom 31390 2,00 62.780,00

Vakum kesa 2 kg kom 15695 4,00 62.780,00

Samolepive etikete kom 101040 0,50 50.520,00

Plast.kanta 10 kg kom 7600 300,00 2.280.000,00

Plast.kanta 1 kg kom 46355 30,00 1.390.650,00

Salamurena paprika kg 9125 30,00 273.750,00

_________________________________________

UKUPNO: 88.168.881,71-17-NORMATIVI U PROIZVODNOM PROCESUNORMATIVI POTRONJE SIROVINA 1 AMBALAEPlanski normativ za proizvodnju pasterizovanog mleka sa 3,2 mmPlanirana proizvodnja:Struktura pakovanja:- polipak kesa 1 1 (50)-PLboca 1 l (50)846800 1/god.2320 1/dan11601/dan11601/danGubitak (kalo):- standardizovano mleko 1 ,- ambalaa 2,- transportna ambalaa 3,5 seta /dan, 4 seta /god.

R.br.NazivJed.mereNormativ utroka za

100 litdangodinu

Sirovine

1Standardizovano mleko 3.2mml1012344855560

Ambalaa

1Plast.folija za kese - (7 g/l)kg0,7148,283022.2

2Transportna gajba za 15 lpolipak 3,5 seta / dan 4 seta/godkom23267305

3Pl.bocallKom1021183431795

4Pl gajba 201kom17.5203232

-18-Planski ulturee za proizvodnju jogurta sa 3,2 mmPlanirana proizvodnja:702625 1/god.1925 1/danStruktura pakovanja:- plastine ae 0,2 1 (30% )

-plast. Boca lit (20%)

-plast .boca 1/1 lit ( 50%)

5781/dan3851/dan9621/danGubitak (kalo):- rastur mleka 2 - ambalaa 2 - transportna ambalaa 3,5 seta/ dan, 4 seta god.Za proizvodnju jogurta koristi se ista kultura po ulturee.

R.br.NazivJed.mereNormativ utroka za

1001dangodinu

Sirovine

1Standardizovano mleko 3,2 mm,1021964716860

iste ulture yo 441 10ukesa-2730

Ambalaa

1Plastine ae 0,21kom.51029481076020

2Al.poklopac za au 0.21kom.51029481076020

Plast.gajba za 61 aa od 0,2 lit(30 kom) 3,5 seta/dankom.58335383

4Pl.boca lit sa etiketomkom204785286525

Crumf folija 30g/5 litKg0.62,31843

6Pl.boca 1/1 lit sa etiketomKom102981358065

7rumf folija 40g/10 litkg0,43,8481404,52

-19-

Planski normativ za proizvodnju kiselog mleka sa 3,2 MMPlanirana proizvodnja:62780 1/god.481 1/danStruktura pakovanja:- Plastine ae 0.2 1 (100)481 1/danGubitak (kalo):- Standardizovano mleko 2 - Ambalaa 2- Transportna ambalaa 3,5 seta/dan, 4 seta / god.

R.br.N a z i vJed.mereNormativ utroka za

100 litdangodinu

Sirovine

1Standardizovano mleko 3,2mm1102491179215

2iste kulture 5uckesica-1365

Ambalaa

1Plasticne ae 0,2 1kom.5102453895345

2Al.poklopac za au 0.2 1kom.5102453895345

3Plast gajba za 6 1 aa od 0,2 1(30 kom) 3,5 seta/dankom.58279319

-20-

Planski ulturee za proizvodnju kisele pasterizovanepavlaka sa 20 mmPlanirana proizvodnja:

1394301/god.1721/danStrukutra pakovanja:- plastine ae 0,2 1 (100)1721/danGubitak (kalo):- sirovine 2

- ambalae 2

- transportne ambalae 3,5 seta/dan, 4 seta/god.R.br.NazivJed.mereNormativ utroka za

1001dangodinu

Sirovine

1Standardizovana pavlaka sa 20 mm,102303110595

2iste ulture y0 440b 5uckesa-1365

Ambalaa

1Plasticne ae 0,21kom.510877320105

2Al.poklopac za au 0,2 1kom.510877320105

3Plast.gajba za 61 aa od 0,21(30 kom) 3,5 seta/dankom.58100114

-21-

Planski normativ za proizvodnju gotovog proizvodapunomasnog sveeg belog sira - kriske sa 45 MM u SMPlanirana proizvodnja:139430 kg/god382 kg/danStruktura pakovanja:- Limenka 0,5 kg (50 )- Limenka 1 kg (50 )191 kg/dan191 kg/danGubitak (kalo):- Ambalaa 2

R.br.NazivJed.mereNormativ utroka za

10 kgdangodinu

Sirovine

1Pasterizovano mleko 3,2 MMI7729461075290

2Sirilo 1:50.000 u prahukg0,001540,05921,58

3So kuhinjska 2,5kg0,259.553486

4iste kulture MST 10ukg-31095

5Ca Cl2 20g/100 litkg0,01540,59214,7

Ambalaa

1Limenka 0,5 kgkom20,4390142350

2Limenka 1 kgkom10,219571175

-22-

Planski normativ za proizvodnju gotovog proizvodaSvei sir parenog testa sa 45 MM u SMPlanirana proizvodnja:60955 kg/god167 kg/danStruktura pakovanja:- Vakuum kesa PE/PA od 1 kg (50 )- Kesa PE/PA od 2 kg (50)83 kg/dan84 kg/danGubitak (kalo):- Ambalaa 2

R.br.NazivJed.mereNormativ utroka za

10 kgdangodinu

Sirovine

1Standardizovano mleko 3.2mm,1001669609185

2Sirilo 1:50.000 u prahukg0,0020,03312,18

3Kuhinjska so (2.0)kg0,23,341219,1

Ambalaa

1Vakuum kesa PE/PA 1 kgkom10,28631390

2Samolepljiva etiketakom10,28631390

3Kesa PE/PA 2 kgkom5,14315695

4Samolepljiva etiketakom5,14315695

-23-

Planski ormative za proizvodnju gotovog proizvodaSveeg sira- sitnog sira min 25 MM u SMPianirana proizvodnja:15695kg/god43 kg/danStruktura pakovanja:- Kanta plastina 10 kg (100 )43 kg/danGubitak (kalo):- Ambalaa 2

R.br.NazivJed.mereNormativ utroka za

10 kgdangodinu

Sjrovine

1Pasterizovano mleko sa 1,6 MMI6025894170

2Sirilo 1:50.000 u prahukg0,00120,0051,88

3So kuhinjska 2.0kg0.20,86314

Ambalaa

1Plastina kanta 10kgkom1,024,51643

2Etiketakom1,024.51643

-24-

Planski normativ za proizvodnju gotovog proizvodaSveeg sira od surutke - urda min 25 MM u SMPlanirana proizvodnja:58400 kg/god160kg/danStruktura pakovanja:- Kanta plastina 10 kg (100 )160 kg/danGubitak (kalo);- Ambalaa 2

R.br.NazivJed.mereNormativ utroka za

10 kgdangodinu

Sirovine

1Neobrana surutkaI25040001460000

2So kuhinjska 2,0kg0.23,21168

Ambalaa

1Plastina kanta 10kgkom1,0216,35957

2Etiketakom1,0216,35957

-25-

Planski normativ za pr Planski normativ za proizvodnju mlenog namaza -paprike u pavlaci sa36 MMPlanirana proizvodnja:Struktura pakovanja:- Kanta 1 kg 100Gubitak (kalo)- ambalaa 2 46355 kg/god125 kg/dan125 kg/dan

R.br.NazivJed.mereNormativ utroka za

10 kgdangodinu

Sirovine

1Pasterizovana pavlaka 36 MMLit8,010237230

2Salamurena paprika 20 odukupne masekg2.0259125

3Kuhinjska so do 2 Kg0,22,5912,5

Ambalaa

1Kanta 1 kgKom1,0212746355

2Samolepljive etiketeKom1,0212746355

-26-

REENJE GRAEVINSKIH OBJEKATA I INSTALACIJA

U skladu sa lokacijom i konfiguracijom terena uraen je graevinski plan za objekat za proizvodnju mlenih proizvoda. Plan je uraen u skladu sa tehnolokim projektom kako bi odgovorio zahtevima proizvodnje. U sklopu objekta su sledee prostorije: Ulazni hol;

Prostor za izdavanje iste odee;

Veeraj;

Muka garderoba;

enska garderoba;

Hodnik;

Muki WC sa predprostorom;

enski WC sa predprostorom;

Ulaz za neproizvodne radnike;

Prostor za veterinara; WC za veterinara;

Kancelarija tehnologa;

Kancelarija;

Kancelarija;

Trpezarija i odmor radnika;

ajna kuhinja;

-27-

Prijem proizvodnja i pakovanje;

Sanitacija;

Termokomora za mleni namaz;

Termokomora za KMN;

Komora za baskiju;

Zrenje belog sira;

Zrenje sira parenog testa;

Hladnjaa gotovih proizvoda;

Pretkomora za utovar gotovih proizvoda;

Hladnjaa za nemlene komponente salamurenu papriku,

Pakovanje sireva;

Laboratorija;

Magacin ambalae i repromaterijala;

Energetika

Magacin hemijskih sredstava;

CIP

Nadstrenica.

K1 kontejner za konfiskat, K2 zatvorena posuda za konfiskat, S1 sud za surutku

PLAN RADNE SNAGESpecifikacija radne snage po kvalifikacionoj strukturi uraena je na bazi procene vrste, sloenosti i obima poslova koji e se obavljati u mlekari. Kvalifikaciona struktura i broj izvrilaca odreeni su na bazi usvojenih tehnolokih postupaka proizvodnje i odbrane tehnoloke opreme, odnosno nivoa mehanizacije rada proizvodnih linija i usvojene organizacije rada.

-28-

Spisak potrebnih radnika i stepen obrazovanja:

Radno mesto broj izvrilaca stepen obrazovanja ukupno

Direktor 1 VSS 1

Tehnolog 1 VSS 1

Radnici u proizvodnji:

Prijem i pasterizacija 1 + 1 KV + PK 2

Kiselo mleni napici 1 + 1 + 1 VKV + KV + PK 3

Sirana i zrenje 1 + 2 KV + PK 3

Pakovanje proizvoda 1 + 2 KV + PK 3

Laboratorija 2 SSS 2Distribucija gotovih proizvoda 5 KV 5Prikupljanje sirovina 3 KV 3Agenti prodaje na terenu 18 SSS 18Administrativni radnici 4 SSS 4Radnici u finansijskom sektoru 1 + 1 VSS + SSS 2

Radnici obezbeenja 6 KV 6

UKUPNO: 53ANALIZA LOKACIJEIzbor lokacije za izgradnju pogona za proizvodnju mlenih proizvoda nije bio sluajan. Jer ne postoji bolji nain za organizovanje procesa proizvodnje nego to je sredina u kojoj imate osnovnu sirovinu u dovoljnim koliinama.

Poznato je da je Peterska visoravan jedna od najistijih sredina u Srbiji. Obiluje panjacima, zdravom izvorskom vodom i ljudima koji se godinama bave stoarskom proizvodnjom. Nadmorska visina i odsustvo zagaivaa su doprineli da peter postane eko zona. O kvalitetu trave i ne treba raspravljati jer su ovde takvi klimatski uslovi koji utiu da je ima u izobilju i da kao takva moe da poslui za ishranu stoke.

-29-

Do sela u kojem je mlekara locirana vodi auto put drugog reda a investitor je otpoeo sanaciju puta koji vodi do same lokacije gde je predviena mlekara.Do sada je zavrio poravnanje i nasipanje puta a uz pomo Optine Tutin e se uraditi i asfaltiranje.Uslovi za pokretanje proizvodnje su idealni. Ekoloki zdrava sredina, blizina izvora za nabavku sirovina, raspoloiva radna snaga, podrka lokalne samouprave, izgraena infrastruktura, sve su to preduslovi za uspeno poslovanje jer se smanjuju trokovi proizvodnje.

Ono to je takoe veliki preduslov za uspeno poslovanje je i injenica da u itavom delu Zapadnog Petera ne postoji ni jedna mlekara. Obavljeni su razgovori sa proizvoaima mleka sa ovih prostora i svi oni su zainteresovani za saradnju jer nemaju kome da prodaju mleko a ima ga u velikim koliinama. Ne treba zaboraviti i veliki znaaj tradicije u proizvodnji mlenih proizvoda kada je ova regija u pitanju. uveni sjeniki sir ili paprika u pavlaci su poznati i rado prihvaeni artikli gde god se pojavili na tritu. Naa mlekara e nastojati da produi popularizaciju ovih proizvoda i uini ih dostupnim irokom tritu.

Iz svega moe da se zakljui da je lokacija za izgradnju mlekare brinjivo izabrana i da se vodilo rauna o svim pozitivnim faktorima za uspeno poslovanje.

U dananje vreme, kad je privredna situacija veoma teka, mi hrabro pokreemo proizvodnju ali emo voditi rauna da napravimo proizvode koji e biti izuzetnog kvaliteta ali i po pristupanim cenama da bi bili dostupni velikom broju potroaa. S druge strane ljubitelji -30-

mlenih proizvoda e moi da uivaju u prepoznatljivom ukusu uvenih Peterskih sireva i ostalih mlenih delikatesa.Na cilj je da sve prirodne preduslove postavimo kao osnovu za pokretanje postupka za brendiranje naih proizvoda.

MERE ZATITE

MERE ZATITE OVEKOVE OKOLINE

Izgradnja mlekare predviena je na lokaciji 11,5 km severno od centra Tutina, na lokaciji koja obuhvata kp.br.1454, 1455 i 1456 KO Delimee, potez Karajska bara. Lokacija se nalazi izmeu naselja Delimee, ukote, Potreb i Gurdelje.Predeo je brdsko planinski Lokacija je na oko 990 m nadmorske visine odakle je teren u padu prema severu i Kotam polju i prema jugu.

Katastarski, lokacija je njiva 6. Klase a isto zemljite se nalazi i u neposrednom okruenju lokacicje. Na neto viim terenima juno i zapadno od lokacije su listopadne ume.

U okruenju lokacije nema objekata za stanovanje. Najblii objekti nalaze se na udaljenosti veoj od 500 m prema severu i jugu.

Pristup lokaciji je preko lokalnog puta sa june strane predmetnih parcela. Ovaj put je povezan sa regionalnim putem R236 i naseljem Novi Pazar.

Kompleks je povezan na sistem elektrodistribucije. Snabdevanje vodom obezbeuje se iz lokalnog vodovoda a mogue je i prikljuenje na TT mreu.

Ovo podruje karakterie kontinentalna klima, donekle izmenjena prodorima hladnog vazduha sa visokih planina u okruenju. Leta su svea a zime otre. Veliki broj dana je sa temperaturom ispod 10 stepeni. Veliki je i broj dana sa oblanou, pogotovo u zimskim mesecima. Prosena koliina padavina iznosi 687 mm, sa najvie padavina u oktobri. Od vetrova dominantan je jugozapadni, severni i severnozapadni vetar.Lokacija je poljoprivredno zemljite. Za ire podruje stoarstvo, proizvodnja mleka i mlenih proizvoda je tradicionalna delatnost, te je predmetni projekat kompatibilan sa okruenjem.

Regenerativni kapacitet ivotne sredine je u najveoj meri ouvan u ovom podruju, obzirom da je lokacija u ruralnoj sredini u kojoj nema projekata koji su izvori zagaenja, niti se stanovnitvo u okruenju bavi ekstenzivnom poljoprivredom i stoarstvom.

-31-

Najvei izvori zagaivanja su neuredne septike jame, lagune za stajsko ubrivo i osoku, kao i problem evakuacije vrstog otpada, pogotovo u zimskim mesecima.Ve smo vie puta naglasili da je pogon za proizvodnju mlenih proizvoda planiran u ekoloki istoj sredini. Sa izgradnjom mlekare stvorie se kroz proces proizvodnje i odravanje higijene otpadne materije. Planom za ocuvanje ekoloki zdrave sredine predviena je regulacija otpadnih voda.Otpadne vode koje nastaju u mlekari skupljae se posebnom tehnolokom kanalizacijom i odvoditi u glavni kolektor mlekare. Ove otpadne vode, s obzirom da uglavnom nastaju od pranja tehnoloke opreme i od indirektnog hlaenja, sadre male koliine mlekja, surutke i salamure (sa zidova i dna posuda). Orijentacioni sastav otpadnih voda je izraunat na bazi planiranih gubitaka gotovih proizvoda i surutke u toku procesa proizvodnje i pranja opreme. Stvarni sastav otpadnih voda moe se dobiti samo hemijskom analizom, kada mlekara pone sa radom.

Otpadna ambalaa, papirna, plastina i Al folija moe se koristiti kao sekundarna sirovina ili se otpemati na deponiju u skladu sa Zakonom o postupanju sa otpadnim materijalom.

Dimni gasovi nastaju od sagorevanja u kotlarnici. Isputaju se kroz dimnjak u atmosferu. Da nebi ugrozili zdravu sredinu koristie se filteri za preiavanje.

Da bi se izbegla tetna dejstva i da bi se ouvala ivotna sredina potrebno je sprovesti odreene mere zatite od kojih su najbitnije:

Pri izradi projektne dokumentacije, investitor mora pribaviti uslove i saglasnosti nadlenih organa, organizacija i preduzea i integrisati ih kroz tehniku dokumentaciju,

Glavnim projektom reiti prikupljanje, tretman i odvoenje kako tehnolokih, tako i sanitarnih otpadnih voda,

Kvalitet otpadnih voda mora odgovarati propisanom kvalitetu u vodoprivrednim uslovima, odnosno otpadna voda mora biti iste klase kao voda u povrinskom toku recipijentu otpadnih voda,

Preko ovlaene labaratorije ispoitivati kvalitet preienih otpadnih voda, te na taj nain kontrolisati rad i efikasnost ureaja za tretman otpadnih voda, Reiti prikupljanje i odvoenje sanitarno fekalnih otpadnih voda, te njihovo preuzimanje na dalje postupanje od ovlaene organizacije,

Zabranjeno je isputanje netretiranih otpadnih voda u zemljite i povrinske vode,

Obezbediti zatvorene nekorozivne kontejnere za prikupljanje konfiskata,

Zabranjeno je odlaganje i prosipanje konfiskata na zemljite, u povrinske vode, njihovo zakopavanje i odlaganje na komunalnu delatnost, ve se isti moraju predavati ovlaenim organizacijama na dalje postupanje,

-32-

Postaviti kontejnere za prikupljanje komunalnog otpada, komunalni otpad se mora evakuisati u skladu sa uslovima nadlenog komunalnog preduzea,

U okviru kompleksa obezbediti uredan prostor za prikupljanje ambalanog otpada,

Ambalani otpad se mora prikupljati i uvati na lokaciji u skladu sa odredbama Zakona o upravljanju otpadom, Zakona o ambalanom otpadu i Pravilnika o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina,

Investitor je u obavezi da od distributera i drugih pravnih lica kojima otprema svoje proizvode, preuzme sav ambalani otpad u skladu sa odredbama Zakona o ambalanom otpadu,

Investitor je u obavezi da redovno vri kontrolu ispravnosti instalacija, opreme, kvalitet proizvoda, sirovine, kako bi minimalizovao rizik od akcidentnih situacija,

Investitor je u obavezi da pejzano uredi kompleks i na taj nain sprei smanjenje pejzanih vrednosti podruja uz korienje autohtonih, neinvazivnih vrsta, sa estetskom i zatitnom ulogom.

-33-FINANSIJSKA ANALIZAUkupna investiciona ulaganja (u 000 dinara)Red. Br.OpisUneta

sredstvaNova

ulaganjaUkupna

ulaganjaUee u

Ukupnim

ulaganjima(%)

IOsnovna sredstva63.582.00063.582.0041.89

1.objekti43.582.00043.582.00

IIObrtna

sredstva88.168.0088.168.0058.11

Ukupno (I+ II)100,00

Struktura finansiranja (u 000 dinara)Red. Br.OpisUneta

sredstvaNova

ulaganjaUkupna

ulaganjaUee u

Ukupnim

ulaganjima(%)

IOsnovna sredstva63.582.00063.582.0041.89

1.objekti43.582.00043.582.00

IIObrtna

sredstva88.168.0088.168.0058.11

IIISopstvena ulaganja52.700,0052.700,0034,72

IVKredit99.050,0099.050,0065,28

Ukupno (I+ II+III+IV)100,00

-34-Finansijski planFormiranje ukupnog prihoda

(u 000 dinara)Red.br.ProizvodGodine prokjekta

IIIIIIIVV

Cena po JMGodinja

Koliina uUkupan

prihodCena poGodinja

Koliina po JMUkupan

prihodCena po Ukupna

Koliina po JMUkuoan

prihodCena po Godinja koliina po Ukupan

prihodCena poGodinja

Koliina po Ukupan

prihod

1.Mleko paster.L51.0084680043.186.2051.0084680043.186.2051.0084680043.186.2051.0084680043.186.2051.0084680043.186.20

2.Jogurtl84.0070262559.020.5084.0070262559.020.5084.0070262559.020.5084.0070262559.020.5084.0070262559.020.50

3.Kiselo mlekol19.00627801.192.8219.00627801.192.8219.00627801.192.8219.00627801.192.8219.00627801.192.82

4.Pavlakal30.001394304.182.9030.001394304.182.9030.001394304.182.9030.001394304.182.9030.001394304.182.90

5.Sir limenkakg380.0013943052.983.40380.0013943052.983.40380.0013943052.983.40380.0013943052.983.40380.0013943052.983.40

6.Sir par.testakg550.00609553.525.25550.00609553.525.25550.00609553.525.25550.00609553.525.25550.00609553.525.25

7.Sitan sirkg200.00156953.139.00200.00156953.139.00200.00156953.139.00200.00156953.139.00200.00156953.139.00

8.Urdakg200.005840011.680.00200.005840011.680.00200.005840011.680.00200.005840011.680.00200.005840011.680.00

9.Paprika u pavlacikg460.00 4635521.323.30460.00 4635521.323.30460.00 4635521.323.30460.00 4635521.323.30460.00 4635521.323.30

UKUPNO230.233.97230.233.97230.233.97230.233.97230.233.97

Energija I gorivo

(u 000 dinara)

Red.

Br.NazivGodinja

koliinaCena

po Iznos trokova po godinama projekta

IIIIIIIVV

1.Elektrina energijakwh260.0005,201.352,001.352,001.352,001.352,001.352,00

2.Gorivolit30.00085,002.550,002.550,002.550,002.550,002.550,00

3.Vodam315.00030,00450,00450,00450,00450,00450,00

UKUPNO4.352,004.352,004.352,004.352,004.352,00

-35-Amortizacija

(u 000 dinara)Red.br.NazivNabavna

vrednostStopa

amortizacije

(%)Iznos trokova po godinama projektaNeamoriz. Vrednost U %

IIIIIIIVV

01234 = 23/1005 = 23/1006 = 23/1007 = 23/1008 = 23/1009 = 2-(4+5+6+7+8)

II43.582,004,5 1961,191961,191961,191961,191961,1933.776,05

VI20.000,00102000,002000,002000,002000,002000,0010.000,00

UKUPNO3961,193961,193961,193961,193961,1943.776,05

Ukupni trokovi

(u 000 dinara)Red.

Br.Naziv trokovaGodine projekta

IIIIIIIVV

IMaterijalni

trokovi96.166,8896.166,8896.166,8896.166,8896.166,88

1.Sirovine i

materijal88.168,8888.168,8888.168,8888.168,8888.168,88

2.El.energija1.352,001.352,001.352,001.352,001.352,00

3.Gorivo2.550,002.550,002.550,002.550,002.550,00

4.Ostali materijalni

trokovi4.096,004.096,004.096,004.096,004.096,00

-36-Plan nematerijalnih trokova

Plan nematerijalnih trokova:

2008. god.

Stalne cene 000 (din)

R. Br.

Opis

5 godine veka projekta

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

6

7

1.

Planirani trokovi prevoza, hrane, komponenata, prezentacija, razni trokovi: telfon, fax, knjigovodstvo, komunaije, lanarine, asopisi I dr.

350.00

350.00

350.00

350.00

350.00

Ukupno:

350.00

350.00

350.00

350.00

350.00

Plan linih dohodaka

Plan linih dohodaka

stalne cene 000 (din)

R. Br.

Opis

5 godine veka projekta

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

6

7

1.

Lini dohotci radnika

16.128.00

16.128.00

16.128.00

16.128.00

16.128.00

Ukupno:

16.128.00

16.128.00

16.128.00

16.128.00

16.128.00

-37-

Finansijski tok

R. Br.

Opis

Period ulaganja "0"

5 godina veka trajanja

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

6

7

8

I

Ukupni primici (1+2+3)

230.233,97

230.233.97

230.233.97

230.233.97

230.233.97

1.

Ukupan prihod od prodatih proizvoda

230.233.97

230.233.97

230.233.97

230.233.97

230.233.97

2.

Izvori finansiranja

151,750.00

- sopstvena sredstva

52.700.00

- tua sredstva

99.050.00

3.

Ostatak vrednosti projekta

- osnovna sredstva

- obrtna sredstva

II

Ukupni izdaci (4+5+6+7)

215.780.62

197.773.48

179.766.44

161.759.15

143.751.86

4.

Investicije

151.750,00

- osnovna sredstva

63.582.00

- obrtna sredstva

88.168.00

5.

Posl.rash.bez amortizacije

184.631.98

164.623.88

144.615.78

124.607.68

104.599.58

6.

Porezi iz dobiti

11,140.54

13,141.50

15.142.56

17.143.37

19.144.18

7.

Obaveze prema izvorima finansiranja

20.008,10

20.008.10

20.008.10

20.008.10

20.008.10

Neto primici

0

14,453.35

32.460.49

50.467.53

68.474.82

86.482.11

-38-

Bilans uspeha (cene u 000 dinara)

Red.

Br..NazivGodine projekta

IIIIIIIVV

IUkupan prihod230.233.97230.233.97230.233.97230.233.97230.233.97

IIUkupni rashodi (1+2+3)114.863.38114.863.38114.863.38114.863.38114.863.38

1.Materijalni trokovi93.121.8893.121.8893.121.8893.121.8893.121.88

2.Nematerijalni trokovi bez

amortizacije20.224.0020.224.0020.224.0020.224.0020.224.00

3.Kamata na kredit1.517.501.517.501.517.501.517.501.517.50

IIIBruto dobit (I-II)115.370.59115.370.59115.370.59115.370.59115.370.59

IVPorez na dobit (10%)11.537.0611.537.0611.537.0611.537.0611.537.06

VNETO DOBIT (III-IV)103.833.53103.833.53103.833.53103.833.53103.833.53

FINANSIJSKO TRINA OCENA PROJEKTA Akumulativnost

A1 prosena neto dobit : pred.vredn. investicije =

103.833,53 : 151.750 = 0,68

Ekonominost

E = prose.prihodi : prose. rashodi =

230.233.97 : 118.824,57 = 1,93 > 1-39-Plan upravljanja rizikom2008.god.stalne cene 000 (din)

R. Br.Opis5 godina veka trajanja

12345

(1)Ukupan prihod od prodatih proizvoda230.233,97230.233,97230.233,97230.233,97230.233,97

(2)Varijabilni trokovi20.224,0020.224,0020.224,0020.224,0020.224,00

(3)Fiksni trokovi ukupni93.121,8893.121,8893.121,8893.121,8893.121,88

(4)Marginalni result. (prihodi varijab. Tr.) (1)-(2)116.888,09116.888,09116.888,09116.888,09116.888,09

(5)Prelomna taka renatabilnosti vrednosno (3) / (1-((2) : (1)) ) =81.829,4281.829,4281.829,4281.829,4281.829,42

(6)Stepen sigurnosti ((1) (5) / (1)) x 100 pokazuje koliko procenata (%) moe da podnese obim prodaje (proizvodnje) (1) u uslovima rentabilnog poslovanja a da se ne od u gubitak6464646464

-40-ANALIZA OSETLJIVOSTI 1. Poremeaji na ciljnom trituSagledavi mogue rizike, zakljulili smo da se moraju pomno pratiti kretanje na tritu i uklapanje u najnovije standarde, poklanjajui posebnu panju na kvalitet i higijensku ispravnost proizvoda da bi se zatitili interesi kupaca potroaa. Postoje mogunosti brzog prilagoavanja ukoliko doe do privrednih lomova na tritu.

2. Kanjenje u projektovanoj proizvodnji

Kanjenje moe nastati prolongiranjem dobijanja kredita. Nova sezona e nam pruiti mogunost da, uz dobijanje kredita, za kratko vreme pokrenemo oekivanu proizvodnju.

3. Pad prodajnih cena proizvoda

Pad cena mleka i mlenih proizvoda moe se oekivati u nekim periodima hiperprodukcije i hiperponude na tritu, ali sa uvoenjem savremenih tehnologija, uvoenjem novih proizvoda i racionalnom proizvodnjom smanjivae se ukupni trokovi proizvodnje.

4. Brzi odgovor konkurencije

Konkurencija je esto neugodan faktor na tritu od kog moemo malo i da nauimo i, objektivno uoavajui njihove slabosti, da sami postignemo vii kvalitet svojih proizvoda i linog ponaanja na tritu. Naa prednost je novi proizvod, kao i tradicija i kvalitet.

5. Obim proizvodnje vei od oekivanog

Sigurno idemo prema cilju da uveamo obim proizvodnje. Naa fabrika ima preduslove, pre svega prirodne resurse, a zaposlio bi se znatan broj radno sposobnih i kvalifikovanaih ljudi, to bi delovalo pozitivno.

6. Obim proizvodnje manji od oekivanog

Sama priroda proizvodnje, irok asortiman, tradicija, ekoloko podneblje, ukazuju na siguran put ka uspenom poslovanju. Ukoliko se ukae potreba, lako emo poveati kapacitet proizvodnje.7. Otkazivanje dobavljaa

Ovo se ne moe dogoditi jer imamo u okolini sigurne dobavljae koji do sada nisu imali gde da plasiraju mleko i sa kojima ve postoje vrsti dogovori.

-41-8. Drutvena opravdanost posla

Investitor e sa poetkom proizvodnog procesa uposliti 53 nova radnika. Ne treba naglaavati koliko e porodica popraviti svoju egzistenciju. U isto vreme, kooperanti, isporuioci mleka e konano moi da prodaju tu dragocenu sirovinu, imae stalne izvore prihoda a samim tim i svoje materijalno stanje. Sa razvojem poslovanja razvijae se itav kraj, Optina Tutin a i cela Srbija. To znai da je projekat u potpunosti drutveno opravdan.

ZAKLJUNA OCENA PROJEKTA Posao je likvidan tokom petogodinjeg ekonomskog veka projekta

Povratak uloenih sredstava uloenih u projekat je za dve godine

Akumulativnost u punoj godini je A = 0,68

Ekonominost posla iznosi E = 1,97

Sa stepenom sigurnosti projekta od 64 % ovaj rizik se moe prihvatiti.

Drutvena opravdanost je nesporna

UKUPNA ZBIRNA OCENA VEOMA DOBRA-42-