Bosna i Hercegovina Ekonomski trendovi

Bosna i HercegovinaEkonomski trendovijanuar – mart 2008

Jedinica za ekonomska istra`ivanja

Juni, 2008

5

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

SADRŽAJ :

Kratak sažetak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11

I . REALNI SEKTOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13Industrijska proizvodnja – prepolovljen rast . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13

Prerađivačka industrija - stagnacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Građevinarstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17

Maloprodaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18

Trži{te rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19

Zaposlenost i nezaposlenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Plate . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

Penzije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

I I . JAVNE FINANSI JE – F ISKALNI RAZVOJ I . . . . . . . . . . . . . . . . 23Indirektni porezi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Direktni porezi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

Konsolidovani fiskalni rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Budžeti centralnih nivoa za 2008 . godinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

I I I . C I JENE, MONETARNI I F INANSI JSKI SEKTOR . . . . . . . . . . . . . 31Cijene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31

Razvoj monetarnog sektora u BiH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

Bankarski sektor u BiH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Berze u BiH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

IV. VANJSKI SEKTOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37Platni bilans BiH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

Spoljna trgovina robama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

Spoljna trgovina po zemljama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

V. STRANE DIREKTNE INVESTICI JE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

PRILOZI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47

6

E P R U · E k o n o m s k i t r e n d o v i

PRILOZI :

Tabela 1: Industrijska proizvodnja u FBiH

Tabela 2: Industrijska proizvodnja u RS

Tabela 3 . Realni sektor - industrija i usluge

Tabela 4 . Poslovanje u trgovini na malo i ugostiteljstvu

Tabela 5: Trži{te rada

Tabela 6: Kvartalni prihodi i rashodi centralnih budžetskih nivoa u K1 i K1-K4, 2003 .-2008 .

Tabela 7: Rast i struktura monetarnih agregata (kraj razdoblja)

Tabela 8: Indeks potro{ačkih cijena (CPI)

Tabela 9: Rast i sektorska struktura kredita (kraj razdoblja)

Tabela 10: Rast i sektorska struktura depozita (kraj razdoblja)

Tabela 11: Kamatne stope u BiH (prosjek perioda)

Tabela 12: Uvoz i izvoz roba u BiH

Tabela 13: Glavni trgovinski partneri BiH

Tabela 14: Platni bilans Bosne i Hercegovine

Spisak graf ikona:

Grafikon 1: Odnos rasta industrijske proizvodnje FBiH i izvoza BiH

Grafikon 2: Doprinosi industrijskih djelatnosti usporenju indus-trijskog rasta FBiH od 7,9 procentnih poena u prvom tromjesečju 2008 . godine

Grafikon 3: Stope rasta vrijednosti ostvarenih građevinskh radova

Grafikon 4: Odnos vrijednosti izvr{enih građevinskih radova i stanja kredita sektoru građevinarstva

Grafikon 5. Struktura rasta prometa maloprodaje u BiH

Grafikon 6: Broj nezaposlenih u BiH (u hiljadama)

Grafikon 7: Uče{će u strukturi ukupnih indirektnih poreza u prvom kvartalu 2005 .-2008 .

Grafikon 8: Odnos vrijednosti uvoza i prihoda od uvoznog PDV-a 2006 .-2008 .

Grafikon 9: Raspoređeni prihodi od indirektnih poreza u prvom kvartalu 2007 . i 2008 .

Grafikon 10: Usporedba bilansa po nivioma vlasti u BiH 2005 .-2007 . (u % BDP)

Grafikon 11: Struktura rashoda konsolidirane BiH 2003 .-2007 .

Grafikon 12: Ukupni prihodi i rashodi tri centralna nivoa u prvom kvartalu 2003 .-2008 .

Grafikon 13: Rast cijena nafte na svjetskom trži{tu i u BiH

Grafikon 14: Dinamika rasta novčanih agregata u BiH i njihovi doprinosi rastu novčane mase M2

Grafikon 15: Krediti stanovni{tvu per capita kao % BDP pc – regionalno poređenje

Grafikon 16: Indeksi investicijskih fondova sarajevske i banjalučke berze (BIFX i FIRS)

Grafikon 17: Indeksi najuspje{nijih kompanija na Sarajevskoj i Banjalučkoj berzi (SASX-10 i BIRS) i indeks preduzeća iz sistema Elektroprivrede RS-a (ERS-10)

Grafikon 18: Tekući račun BIH u K1 (2005 .-2008 .)

Grafikon 19: Stope rasta uvoza i izvoza BiH po kvartalima (godi{nji kumulativ od 2004 .)

Grafikon 20: Kvartalne vrijednosti uvoza izvoza i deficita u BiH

Grafikon 21: Uće{će uvoza glavnih kategorija u ukupnom uvozu BiH

Grafikon 22: Uče{će glavnih kategorija u izvozu BiH

Grafikon 23: Uče{će zemalja u deficitu BiH

Grafikon 24: Uvoz BiH po grupacijama zemalja

Grafikon 25: Izvoz BiH po grupacijama zemalja

Grafikon 26: Regionalno poređenje stopa rasta uvoza, izvoza i pokrivenost uvoza izvozom

Grafikon 27: Direktna strana ulaganja u BiH u milionima KM

Grafikon 28: Najznačajnije zemlje izvor SDI u K1 2008 .god .

Spisak tabela:

Tabela 1: Rast nominalnih i realnih plata (g/g u %)

Tabela 2: Prikupljeni indirektni porezi u prvom kvartalu 2005 .-2008 .

Tabela 3: Prihodi od direktnih poreza i doprinosa u prvom kvartalu 2007 . i 2008 .

Tabela 4: Zbirni prikaz prihoda i rashoda budžeta 10 kantona po ekonomskim kategorijama u 2008 . (u hiljadama KM)

Tabela 5: Glavni pokazatelji spoljnotrgovinskog poslovanja BiH

7

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

Lista skraćenica:

ARS – Anketa o radnoj snazi

BD – Brčko Distrikt

BDP – Bruto domaći proizvod

BDV – Bruto dodana vrijednost

BHAS – Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine

BIFX – Indeks bosanskih investicijskih fondova

BiH – Bosna i Hercegovina

BLSE – Banjalučka berza

CBBiH – Centralna banka Bosne i Hercegovine

CEFTA – Srednjoevropski sporazum o slobodnoj trgovini

CPI – Indeks potro{ačkih cijena

DOB – Dokument okvirnog budžeta

DSU – Direktna strana ulaganja

EBRD – Evropska banka za obnovu i razvoj

EC – Evropska komisija

ERS-10 – Indeks dizajniran za prikaz rezultata 10 kompanija iz sistema Elektroprivrede RS

EU – Evropska unija

FBiH – Federacija Bosne i Hercegovine

FIRS – Indeks investicijskih fondova RS

FISIM – Usluge finansijskog posredovanja indirektno mjerene

JR UIO – Jedinstveni račun Uprave za indirektno oporezivanje

KM – Konvertibilna marka (međunarodni standard ISO 4217)

MMF – Međunarodni monetarni fond

MVTEO – Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa

OMA – Odjel za makroekonomsku analizu Upravnog odbora Uprave za indirektno oporezivanje

OR – Obavezne rezerve

PB – Platni bilans

PDV – Porez na dodanu vrijednost

PIF – Privatizacijski investicijski fond

PJI – Program javnih investicija

RS – Republika Srpska

SASE – Sarajevska berza

SASX-10 – Indeks dizajniran za prikaz rezultata 10 najboljih kompanija listiranih na Sarajevskoj berzi

SB – Svjetska banka

SEE – Jugoistočna Evropa

SIPA – Državna agencija za istrage i za{titu

SMTK – Standardna međunarodna trgovinska klasifikacija

SOR – Srednjoročni okvir rashoda

SRS – Srednjoročna razvojna strategija

SSP – Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju

SST – Sporazum o slobodnoj trgovini

SVF – Statistika vladinih finansija

UIO – Uprava za indirektno oporezivanje BiH

USAID – Agencija Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj

P1 2008 – prva polovina 2008 . godine

K1 2008 – prvi kvartal 2008 . godine

M0 – Rezervni novac

M1 – Transakcijski novac

M2 – Novac u {irem smislu

QM – Kvazi novac

mKM – milioni KM

g /g – stopa rasta koja podrazumjeva promjenu u odnosu na isti period prethodne godine

m/m – stopa rasta koja podrazumjeva promjenu u odnosu na prethodni mjesec tekuće godine

9

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

GLAVNI EKONOMSKI POKAZATELJ I U BiH - godišnj i pokazatel j i

2004. 2005. 2006. 2007.

Nominalni BDP BIH (u milionima KM) 15.786 16.928 19.121 20.687*

Nominalna stopa rasta (u %) 8,8% 7,2% 13,0% 8,2%

Realna stopa rasta (u %) 6,3% 3,9% 6,7% 6,0%

Stanovništvo (hiljade) 3.843 3.844 3.855 3.865*

BDP per capita (u KM) 4.108 4.404 4.960 5.352*

Broj nezaposlenih u BIH (u hiljadama) - 508 516 527

Prosječne plate u BIH (u KM) 505 539 586 630

CPI (indeks potrošačkih cijena) - - 6,1% 1,5%

Konsolidirani budžet BIH ** (u % BDP)

Prihodi 40,4% 42,1% 44,9% 47,5%*

Rashodi 38,8% 39,6% 42,0% 46,2%*

Saldo 1,6% 2,4% 2,9% 1,3%*

Vanjski javni dug 25,5% 25,6% 21,3% 18,9%*

Novac i krediti** (u % BDP)

Novac u širem smislu (M2) 43,3% 47,7% 52,7% 59,2%*

Kreditiranje privatnog sektora 37,3% 44,3% 48,3% 57,2%*

Platni bilans**

Saldo tekućeg računa u milionima KM -2.579 -3.042 -1.597 -2.740

U % BDP-a -16,3% -18,0% -8,4% -13,2%*

Trgovinski bilans**

Izvoz roba i usluga (u milionima KM) 4.641 5.538 7.019 7.944

(stopa rasta u %) 22,4% 19,3% 26,7% 13,2%

Uvoz roba i usluga (u milionima KM) 11.156 12.503 12.700 14.974

(stopa rasta u %) 7,3% 12,1% 1,6% 17,9%

Bilans roba i usluga (u % BDP-a) -41,3% -41,1% -29,7% -34,0%*

Bruto devizne rezerve**

U milionima KM 3.479,0 4.224,5 5.451,7 6.698,5

U mjesecima uvoza roba i usluga 4,1 4,5 5,7 5,8

Servisiranje vanjskog javnog duga

U milionima KM 227 230 270 239

U % izvoza roba i usluga 4,9% 4,2% 3,8% 3,0%

* Procjena DEP

** Izvor: Centralna banka BiH za prihode, troškove i neto kreditiranje, kao i platni bilans; Ministarstvo finansija i trezora BiH za vanjski javni

dug i njegovo servisiranje.

10


GLAVNI EKONOMSKI POKAZATELJ I U BiH - prvo t romjesečje

2004. 2005. 2006. 2007. 2008.

Realni sektor

Industrijska proizvodnja BiH - rast fizičkog obima (1) - -2,2% 9,7% 10,8% 5,2%

Prerađivačka industrija BiH - rast fizičkog obima (1) - -5,2% 8,8% 24,4% 2,3%

Broj nezaposlenih u BIH - prosjek (u hiljadama) 464 496 513 535 515

Prosječne plate u BIH - prosjek (u KM) - - - 646 726

CPI (indeks potrošačkih cijena) - - 6,9% 0,8% 6,5%

Javne finansije (Rast g/g u %)

Porast prihoda od indirektnih poreza - 10,8% 11,6% 18,2% 16,4%

Vanjski javni dug - promjena stanja duga - -0,1% 2,4% -3,3% -5,7%

Novac i krediti (Rast g/g u %)

Novac u širem smislu (M2) 17,0% 19,2% 19,8% 26,4% 18,1%

Kreditiranje privatnog sektora 21,7% 14,7% 26,3% 26,0% 28,7%

Platni bilans

Saldo tekućeg računa (u milionima KM) -381 -402,9 -24,8 -367,6 -820,2

Porast deficita tekućeg računa (u % ) -33,7% 5,6% -93,8% 1382,3% 123%

Bilans roba i usluga

Izvoz roba i usluga (u milionima KM) 958 1.096 1.406 1.738 2.054

(stopa rasta u %) 28,0% 14,3% 28,4% 23,6% 18,2%

Uvoz roba i usluga (u milionima KM) 2.169 2.308 2.339 3.040 3.836,2

(stopa rasta u %) 0,9% 6,4% 1,3% 30,0% 26,2%

Bruto devizne rezerve

Bruto devizne rezerve - rast u % 35,4% 14,2% 29,2% 25,0% 18,2%

U mjesecima uvoza roba i usluga - 4,4 4,8 5,5 5,7

Servisiranje javnog vanjskog duga

U milionima KM 44,2 43,8 56,0 59,3 44,8

U % izvoza roba i usluga 4,6% 4,0% 4,0% 3,4% 2,2%

* Procjena DEP

** Izvor: Centralna banka BiH za prihode, troškove i neto kreditiranje, kao platni bilans; Ministarstvo finansija i trezora BiH za vanjski javni dug i njegovo servisiranje.

(1) DEP procjena porasta industrijske proizvodnje BiH - zasnovana na entitetskim indeksima ponderisanim učešćem u BiH bruto vrijednosti proizvodnje.

11

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

K R ATA K S A @ E TA K

Nagli pad stope rasta izvoza u prvom tromjesečju ove godine se odrazio na stagnaciju prerađivačke industrije, tako da je ukupna industrijska proi-zvodnja ostvarila prilično skroman rast od 5,2% g/g. Smanjenje stope rasta izvoza bi se moglo dovesti u vezu sa nedavnim padom konkurentnosti BiH ekonomije na listi “Svjetskog ekonomskog foruma”. Nedovoljno brzi reformski procesi u oblasti poslovnog okruženja su doveli do zaostajanja BiH za drugim tranzicijskim zemljama. Nedovoljno stimulativno poslov-no okruženje i visoki troškovi kapitala su bili važni uzroci (vjerovatnog) pada ili barem nedovoljnog rasta investicija u industriji u zadnje vrijeme. Moguće zaostajanje u investiranju u izvozno orjentisane djelatnosti se na kraju odrazilo na opadanje stope rasta izvoza i industrijske proizvodnje. Šta više, visoka stopa rasta uvoza u prvom tromjesečju ukazuje na nisku konkurentnost domaćih industrijskih preduzeća ne samo na inostranim nego i domaćem tržištu. Potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruži-vanju sa EU u junu 2008. godine bi moglo ubrzati neophodne reformske procese i unaprijediti konkurentnost ili barem zaustaviti njeno daljnje opadanje.

U isto vrijeme, snažan priliv inostranih doznaka, novčani prilivi domaćih banaka po osnovu smanjenja inostrane aktive i visoke stope rasta kredita nastavljaju da podstiču snažan porast domaće tražnje. Obzirom na visoku uvoznu zavisnost BiH ekonomije, ovo se ponajviše odrazilo kroz visok rast uvoza, te uslužnih djelatnosti u oblasti trgovine i djelatnosti iznajmljivanja i prodaje nekretnina. Time je stvorena jaka tražnja za izgradnjom različitih poslovnih i stambenih objekata koji su zajedno sa nastavkom javnih inve-sticija u oblasti cestovne infrastrukture činili ključne komponente snažnog rasta građevinskih radova u prvom tromjesečju ove godine.

Intenzivna izgradnja novih maloprodajnih, a djelomično i turističkih obje-kata u prošloj godini, te pojačan inspekcijski nadzor u ovim djelatnostima su u najvećoj mjeri doveli do snažnog rasta ukupnog broja zaposlenih osoba u BiH. Time je znatno smanjena stopa registrovane nezaposlenosti sa 44,5% u martu 2007. godine na 39,9% u istom periodu ove godine. Ne baš impresivna kretanja u realnom sektoru, ipak, ukazuju da je inspekcij-ski nadzor odigrao primarnu ulogu u pomenutom poboljšanju.

Bez obzira na to, skok broja zvanično zaposlenih je stvorio pozitivne fiskalne efekte u prvom tromjesečju 2008. godine i to uglavnom kroz po-većanje prihoda od doprinosa i direktnih poreza, prije svega u RS. Pored toga, snažno nedavno povećanje izdataka za naknade zaposlenih u jav-nom sektoru uslijed naglog skoka njihove prosječne plate je dalo dodatni podsticaj rastu doprinosa. Ipak, posmatrajući iz ugla ukupnih prihoda i rashoda javnog sektora, dio tog povećanja izdataka je zapravo iskom-penziran kroz snažno povećanje priliva po osnovu društvenih doprinosa. Efektivno, time su dodatni prihodi od doprinosa generisani prelijevanjem dijela poreskih prihoda. Konačno, pomenuti napredak u domenu priku-

12


pljenih doprinosa se direktno odrazio na nagli porast prosječne penzije u prvom tromjesečju 2008. godine od 25% g/g.

U isto vrijeme, visoka stopa rasta uvoza, skok inflacije mjerene indeksom potrošačkih cijena i primjena novih zakona u oblasti direktnih poreza su osigurali nastavak snažnog rasta poreskih prihoda. Obzirom da je bilo teš-ko dostići prošlogodišnji rast PDV prihoda iz prvog kvartala od preko 40% g/g, porast indirektnih poreza, te ukupnih javnih prihoda je ipak bio done-kle usporen u prvom kvartalu 2008. godine. Ipak, uspješan početak godine po pitanju prikupljanja javnih prihoda je bio propraćen samo djelomičnim uspjehom u domenu njihovog upravljanja. Naime, nakon što je počet-kom godine uspješno riješen problem raspodjele prihoda od indirektnih poreza, pojavili su se problemi likvidnosti kod različitih institucija (npr. Uprave za indirektno oporezivanje), a koji za sada nisu značajno ugrozili planirano trošenje budžetskog novca. Kada su u pitanju usvojeni budžeti za ovu godinu, zabilježen je rast od preko 10%, a obaveze BiH proizašle iz evropskih integracija i članstva u “NATO” savezu su rezultirale nastavkom trenda porasta učešća budžeta institucija BiH u ukupnoj strukturi planira-nih prihoda i rashoda centralnih nivoa vlasti.

Nastavak snažnog porasta novčane mase (M2) i kreditna ekspanzija od preko 30% g/g u prvom kvartalu ove godine je nastavio podsticati domaću tražnju. Ipak, snažan nedavni porast svjetskih cijena hrane i goriva se, kroz skok uvoznih cijena, na kraju ponajviše odrazio na potrošačke cijene. Tako je zabilježen nagli porast prosječne stope inflacije sa svega 0,8% u prošloj na 6,5% u prva tri mjeseca ove godine. Ovaj porast se do sada nije odrazio na životni standard obzirom na još veći porast plata i zaposlenosti u datom periodu.

Početak ove godine je svakako obilježio nastavak trenda skoro dvostru-ko bržeg porasta uvoza u odnosu na rast izvoza. Porast svjetskih cijena hrane i goriva je, obzirom na visoku uvoznu zavisnost, predstavljao jedan od glavnih uzroka izuzetno visokog rasta BiH uvoza roba od 27% g/g u prvom tromjesečju 2008. godine. Tako su, skoro prepolovljen rast izvoza i visoki porast uvoza, na kraju, doveli do značajnog povećanja trgovinskog deficita. Ovim je nastavljen trend smanjenja, već i onako niske pokrive-nosti uvoza roba izvozom, koja je u prvom tromjesečju iznosila 42,7%. Konačno, stagnacija tekućih transfera iz inostranstva i pogoršanje trgo-vinskog deficita su, uprkos skoku inostranih priliva po osnovu dohodaka, proizveli rekordni deficit tekućeg računa u prvom kvartalu od 820 miliona KM. Ovo je najmanje dvostruko veći deficit u poređenju sa bilo kojim prvim tromjesečjem u posljednje četiri godine. Za njegovo finansiranje je, u uslovima prilično niskog nivoa direktnih stranih investicija, moralo doći do smanjenja zvaničnih deviznih rezervi, dok su komercijalne banke bile primorane umanjiti značajnu vrijednost svoje inostrane aktive.

13

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

I . REALNI SEKTOR

Industrijska proizvodnja – prepolovljen rast

Industrijski rast BiH u prvom tromjesečju ove godine je u najvećoj mjeri obilježila stagnacija prerađivačke industrije. Rezultat ove stagnacije je, uprkos oporavku proizvodnje električne energije i rudarstva, bio veo-ma skroman fizički porast ukupne industrijske proizvodnje od 5,2% g/g. Ovo je približno upola niža stopa u odnosu na onu zabilježenu u početnim periodima prethodne dvije godine. Obzirom na nizak nivo dohotka po glavi stanovnika, svaka stopa industrijskog rasta niža od 10% godišnje se za BiH ekonomiju može smatra-ti skromnom u njenom sustizanju barem najniže razvijenih EU članica u doglednoj budućnosti. Pad konku-rentnosti uzrokovan oslabljenim intenzitetom investiranja u prilično nepovoljnom poslovnom okruženju je imao važnu ulogu u usporavanju industrijskog rasta. Ovo se direktno odrazilo na nastavak trenda usporava-nja rasta izvoza u prvom tromjesečju ove godine. Imajući u vidu visoku otvorenost BiH ekonomije, te činje-nicu da je veliki dio industrijske proizvodnje namijenjen izvozu, upravo industrijska proizvodnja predstavlja bazu ukupnog ekonomskog rasta i zapošljavanja. Stoga ovakvo njeno usporavanje posebno zabrinjava. Pomenuta veza između industrijske proizvodnje i izvoza je prilično jasno ilustrovana na Grafikonu 11.

Grafikon 1. Odnos rasta industrijske proizvodnje FBiH i izvoza BiH

Mili

ona

KM

Inde

ks (p

rosj

ek 2

005

=10

0)

Industrija ukupno

Jan Mar Maj

2006

Juli Sep Nov Jan Mar Jan MarMaj Juli Sep Nov

Izvoz BiH (u mil KM)

2007 2008

80

90

100

110

120

130

140

0

100

200

300

400

500

600

Izvori: Agencija za statistiku BiH i Zavod za statistiku FBiH

1 Ovdje treba imati u vidu da se na Grafi konu upoređuje samo prerađivačka industrija FBiH koja iako predstavlja najveći dio, ne obuhvata cjelokupan izvoz roba BiH. S toga bi korelacija ukupnog BH indeksa vjerovatno bila još i veća. Obzirom da BHAS još uvijek ne objavljuje industrijske indekse na nivou države odlučeno je da se za potrebe ove ilustracije uzme indeks onog entiteta koji ima najveće učešće u vanjskoj trgovini.

14


Prošlogodišnji pokazatelji « Svjetskog ekonomskog foruma » ukazuju na značajan pad konkuretnosti BiH ekonomije. Ovo je svakako bio važan faktor usporenog porasta izvoza, pa prema tome i industrijske pro-izvodnje u posljednje vrijeme. Pored problema sa izvozom, činjenica da je izuzetno visok uvoz u posljed-njih godinu dana rastao brže od izvoza ukazuje na slabu konkurentnost domaćih proizvođača ne samo na inostranim već i na domaćem tržištu.

Važan uzrok pada već i onako niske konkurentnosti je bilo nedovoljno investiranje u proteklim godina-ma. Pad stanja kredita plasiranih industriji od približno 26% na kraju prvog tromjesečja bi mogao biti jedan od indikatora slabljenja intenziteta investicija u industriji. Inače, ako je suditi po kreditima sektoru industrije, njihov mali udio u strukturi ukupnih kredita ukazuje da je intenzitet investiranja u industri-ji već i onako prilično nizak. Dodatni faktor, uprkos značajnim kapitalnim prilivima iz inostranstva u pojedinim godinama, svakako čini i skromno prisustvo stranog kapitala u BiH kroz tzv « Greenfield » investicije (investicije u povećanje proizvodnih kapaciteta). Navedena argumentacija ukazuje da uvezena oprema koja ima značajan udio u strukturi uvoza najvjerovatnije ipak nije u velikoj mjeri namijenjena povećanju industrijskih kapaciteta2.

Glavne razloge za ovakvo stanje investicija treba tražiti u visokoj cijeni kapitala i nepovoljnom poslov-nom okruženju. Naime, ovi faktori su značajno uticali na formiranje niskog nivoa tražnje za zajmovima od strane industrijskih preduzeća što se u konačnici odrazilo kroz njihov prilično nizak udio u ukupnoj strukturi zajmova. Nasuprot tome, inostrana konkurencija za razliku od domaćih preduzeća ima nesme-tan pristup znatno jeftinijem inostranom kapitalu čime je konkurentna pozicija BH industrijskih proizvo-đača dodatno pogoršana. Interesantno je napomenuti da su visoke kamatne sope i pored toga što su bile odraz političkog rizika uglavnom donosile visok nivo rentabilnosti prije svega inostranim bankama. One su, motivisane zaradom, plasirale znatne sume inostrane štednje na BiH bankarskom tržištu. Ipak, samo mali dio tih plasmana je bio u funkciji investicija u povećanje proizvodnih kapaciteta, dok je glavnina plasirana uslužnim sektorima trgovine i sektoru domaćinstava. Pored finansijskih troškova, visoki poslov-ni rizici uzrokovani nepovoljnim poslovnim okruženjem takođe znatno ograničavaju očekivanu stopu povrata na investicije, te ih na taj način znatno ograničavaju. Brojne birokratske procedure vezane za osnivanje i funkcionisanje biznisa su među glavnim karakteristikama nepovoljnog poslovnog okruženja u BiH. Usporen progres u reformi prije svega visokoškolskog obrazovanja takođe predstavlja važan faktor u ovom domenu. Naime, kvalitet rada, kao faktora proizvodnje, je izuzetno važna pretpostavka privlače-nja inostranog kapitala i održivog ekonomskog rasta uopšte. Stoga, unaprijeđivanje poslovnog okruženja predstavlja predmet sve intenzivnije konkurencije između zemalja ne samo u u cilju stimulisanja domaćih investicija nego i privlačenja inostranog kapitala. Ovo je izuzetno važno za kapitalom oskudne zemlje u razvoju sa visokom stopom nezaposlenosti kao što je BiH. Zapravo, nedavni pad konkurentnosti najvje-rovatnije nije bio odraz pogoršanja BiH poslovnog okruženja nego u stvari predstavlja signal da druge zemlje napreduju znatno brže.

Moguće mjere ekonomske politike za stimulisanje investicija kroz povećavanje očekivanih povrata bi se generalno mogle kanalisati kroz dva pravca. Prvo, povećavanje povrata na investicije bi se moglo ostvariti kroz smanjenje troškova pozajmljivanja, tj. kamatnih stopa. Smanjenje poslovnih rizika kroz unaprije-đivanje poslovnog okruženja predstavlja drugi strateški pravac ka povećanju povrata, pa prema tome i intenziviranju investicija. Nedavno potpisivanje Sporazuma o pridruživanju sa EU predstavlja važan korak u ostvarenju oba strateška cilja. Tempo smanjivanja kamatnih stopa će uveliko zavisiti od dinamike implementacije pomenutog sporazuma. Slična je situacija i u domenu poslovnog okruženja obzirom da sporazum takođe podrazumijeva i reforme u ovoj oblasti. Dakle, može se reći da brza i efikasna imple-mentacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju predstavlja ključni prioritet ekonomske politike u smislu unaprijeđenja investicija, industrijske proizvodnje i izvoza.

2 Takođe, moguće je da se radi i o precijenjenosti opreme u ukupnom uvozu i izvozu uslijed netačnog evidentiranja.

15

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

Prerađivačka industrija - stagnacija

Stagnacija3 prerađivačke industrije u oba entiteta je, kao što je ranije konstatovano, predstavljala glavni faktor skromnog učinka BiH industrije na početku 2008. godine. Pri tome je stagnacija u FBiH imala poseban značaj obzirom na veličinu usporenja rasta i njen veliki udio u BiH totalu prerađivačke industrije od preko 70%4. Naime, prerađivačka industrija FBiH je nakon impresivnog prošlogodišnjeg prvog kvarta-la (rast od skoro 30% g/g), ove godine u istom periodu rasla svega 2,6% g/g. S druge strane, efekti stagna-cije prerađivačke industrije u RS na ukupan industrijski rezultat ovog entiteta su bili neutralisani dobrim rezultatima u oblasti rudarstva i električne energije. Ipak, iako približno na prošlogodišnjem nivou, stopa industrijskog rasta u RS od svega 5,8% g/g u prvom tromjesečju teško da može biti zadovoljavajuća. Generalno posmatrajući, usporenje rasta prerađivačke industrije prvom tromjesečju je pratilo usporen porast izvoza u odnosu na isti period 2007. godine. Nasuprot tome, veza između proizvodnje i izvoza kod nekih od proizvoda koji su najviše uticali na usporen rast je bila manje izražena.

Prikaz na Grafikonu 2 jasno ukazuje da su pad proizvodnje hemikalija i hemijskih proizvoda, te proizvod-nje namještaja, uz znatno umanjenu stopu rasta proizvodnje građevinskog materijala odigrali primarnu ulogu u zaustavljanju rasta prerađivačke industrije FBiH u prvom tromjesečju ove godine. S druge strane, jedino su proizvodnja baznih metala i tekstila značajno djelovale u suprotnom smjeru. Slično FBiH, indeksi godišnjeg rasta namještaja, drveta i građevinskog materijala su u RS takođe naglo opali u odnosu na isti period 2007. godine. Interesantno je pomenuti da je, uprkos porastu izvoza hemijskih proizvoda u prvom tromjesečju ove godine, u isto vrijeme, zabilježen konstantan pad proizvodnje hemikalija i hemij-skih proizvoda u oba entiteta. Ovo je teško objasniti obzirom da je u datom periodu stopa rasta uvoza takođe znatno opala. Prvi zaključak koji se nameće na osnovu ovakvih kretanja je da je došlo do smanje-nja ili usporenog rasta domaće potražnje ovih proizvoda unutar BiH ekonomije. Porast izvoznih cijena ovih proizvoda bi takođe mogao objasniti porast vrijednosti izvoza praćen padom fizičkog obima proi-zvodnje5. Konačno, budući trendovi će pokazati da li se jednostavno radilo o uticaju promjene zaliha na proizvodnju ovih proizvoda. Slično kao kod hemije, proizvodnja namještaja je u prvom tromjesečju zabi-lježila pad uprkos nastavku rasta izvoza prošlogodišnjom respektabilnom stopom od približno 20% g/g. S druge strane, pad izvoza drveta je praćen padom njegove proizvodnje. Dinamika rasta u građevinarstvu je takođe imala značajnu ulogu u usporenju rasta prerađivačke industrije. Naime, više nego prepolovljen porast građevinskih radova je rezultirao drastičnim smanjenjem stope rasta proizvodnje građevinskog materijala (nemetalnih mineralnih proizvoda6) u odnosu na prvi kvartal 2007. godine.

3 Niske stope od 1,6% - 2,6% se mogu tretirati kao stagnacija u slučaju zemalja u razvoju kao što je BiH.

4 Udjeli entiteta u BiH prerađivačkoj industriji su zasnovani na udjelima u ukupnoj bruto vrijednosti proizvodnje iz entitetskih statistika nacionalnih računa.

5 Ovo je teško verifikovati obzirom da ni jedan od statističkih zavoda u zemlji ne objavljuje indekse izvoznih i uvoznih cijena.

6 U okviru ove grupe proizvoda dominiraju građevinski materijali kao što je cement, proizvodi od betona, kreč, malter i sl.

16


Grafikon 2. Doprinosi industrijskih djelatnosti usporenju7 industrijskog rasta FBiH8 od 7,9 procentnih poena u prvom tromjesečju 2008. godine

Doprinosi rastu u procentnim poenima

-8 -6 -4 -2 0 2 4 6

SNABDJEVANJE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM, GASOM, PAROM I TOPLOM VODOMRECIKLAŽA

PROIZVODNJA NAMJEŠTAJA; OSTALA PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJAPROIZVODNJA OSTALIH SAOBRAČAJNIH SREDSTAVA

PROIZVODNJA MOTORNIH VOZILA, PRIKOLICA I POLUPRIKOLICAPROIZVODNJA MEDICIN., PRECIZNIH,OPTIČKIH INSTRUMEN.,SATOVA

PROIZVODNJA ELEKTRIČNIH MAŠINA I APARATAPROIZVODNJA KANCELARIJSKIH MAŠINA I RAČUNARA

PROIZVODNJA MA[INA I UREĐAJAPROIZVODNJA METALNIH PROIZVODA, OSIM MAŠINA I OPREME

PROIZVODNJA METALAPROIZVODNJA OSTALIH NEMETALNIH MINERALNIH PROIZVODA

PROIZVODNJA PROIZVODA OD GUME I PLASTIČNIH MASAPROIZVODNJA HEMIKALIJA, HEMIJSKIH PROIZV. I VJEŠTAČ. VLAKANA

PROIZVODNJA KOKSA, DERIVATA NAFTE I NUKLEARNOG GORIVAIZDAVAČKA I ŠTAMPARSKA DJELATNOST

PROIZVODNJA CELULOZE, PAPIRA I KARTONA, PROIZVODA OD PAPIRAPRERADA DRVETA;PROIZVODNJA PROIZV. OD DRVETA,OSIM NAMJEŠTAJA

ŠTAVLJENJE I OBRADA KOŽE; IZRADA GALANTERIJE I OBUĆEPROIZVODNJA ODJEĆE; DORADA I BOJENJE KRZNA

PROIZVODNJA TEKSTILAPROIZVODNJA DUHANSKIH PROIZVODA

PROIZVODNJA HRANE I PIĆAVAĐENJE OSTALIH RUDA I KAMENA

VAĐENJE RUDA METALAVAĐENJE UGLJA I TRESETA

Izvor: Zavod za statistiku FBiH

Obzirom na izvoznu orjentisanost prerađivačke industrije u BiH, porast izvoznih tržišta i konkuretnost domaćih preduzeća na njima čine važne determinante proizvodnih kretanja u industriji. Konkurentnost na domaćem tržištu takođe predstavlja izuzetno važan faktor. S tim u vezi, trgovinski dio Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU bi se, kratkoročno, mogao negativno odraziti na konkurentnost BiH proizvođača na, prije svega, domaćem tržištu. Nastavak realizacije ranije započetih javnih radova u obla-sti cestovne infrastrukture bi, kroz proizvodnju građevinskog materijala, takođe mogao biti važan faktor industrijskog rasta ove godine. Novi proizvodni kapaciteti u „Mittal“ željezari u Zenici, preduzećima „Natron Hayat“, „Violeta“, pokretanje proizvodnje naftne industrije u RS9 su među najznačajnijim pri-mjerima nedavnih investicija koje bi trebale podstaći stabilan industrijski rast ne samo u ovoj već i nared-nim godinama. Konačno, u narednom periodu očekivani respektabilan realni ekonomski rast (5-6%) bi, kroz porast životnog standarda, trebao uvećati potražnju za potrošnim dobrima i na taj način stimulisati domaću proizvodnju i uvoz. Očekivani rezultat djelovanja svih navedenih faktora, uprkos prilično lošem prvom tromjesečju, bi trebao biti nešto usporen rast prerađivačke industrije FBiH uz blago ubrzanje rasta u RS u odnosu na 2007. godinu.

7 Stopa rasta industrijske proizvodnje FBiH u prvom tromjesečju 2007 godine iznosila 12,9% g/g, dok je u istom periodu ove godine iznosila svega 5% g/g. Dakle, došlo je do usporenja rasta industrijske proizvodnje od 7,9 procentna poena.

8 Sektorska dekompozicija industrijskog rasta u RS nije prikazana uslijed neraspolaganja odgovarajućim ponderima.

9 Projekt pokretanja naftne industrije RS-a je još uvijek u toku, a početak proizvodnje se očekuje u drugom polugodištu ove godine.

17

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

Građevinarstvo

Znatan dio velikih investicionih projekata, nosilaca građevinske ekspanzije u prošloj godini, je nastavljen u prvom tromjesečju 2008. godine. S tim u vezi je i vrijednost građevinskih radova u BiH u tom periodu porasla za visokih 44% g/g što je druga najveća stopa rasta ostvarena u prvom tromjesečju u posljednjih pet godina (Grafikon 3). Iako je ovo upola sporiji rast u odnosu na prvo tromjesečje 2007. godine, uzi-majući u obzir da se radi o izuzetno visokoj stopi, može se reći da je prošlogodišnja ekspanzija građevi-narstva nastavljena i ove godine. Zahvaljujući ovom porastu, vrijednost ostvarenih građevinskih radova u BiH je u prvom tromjesečju 2008. godine dostigla 252,8 miliona KM10. Glavni uzrok ovako visokog rasta je visoka tražnja prije svega u domenu poslovnih objekata i privatnih stanova.

Grafikon 3: Stope rasta vrijednosti ostvarenih građevinskih radova

Stop

a ra

sta

u K1

(u %

)

2004/03 2005/04 2006/05 2007/06 2008/07

-20%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

17,8%

11,4%

2,8%

92,1%

44,4%

Izvori : Entitetski statistički zavodi

Povećanje cijena nekretnina u posljednje vrijeme11, te visoke stope rasta prometa u maloprodaji su doveli do ekspanzije potražnje za izgradnjom nestambenih i stambenih zgrada koja se, nakon što je otpočela prošle, nastavlja i početkom ove godine. Zbog toga su, slično kao u 2007. godini, nestambene zgrade ponovo bile ubjedljivo najznačajniji faktor rasta sa učešćem u ukupnom porastu građevinskih radova od skoro 50%. Ovdje se uglavnom se radilo o poslovnim objektima za iznajmljivanje i trgovinu nekretnina-ma, te objektima maloprodaje. Pored poslovnih objekata, stambene zgrade i transportna infrastruktura12 su takođe bile standardno važna komponenta rasta, dok je izgradnja industrijskih kapaciteta, na žalost, igrala zanemarljivu ulogu. Ovo je u skladu sa ranijom tvrdnjom o skromnom investiranju u sektoru indu-strije. Sve ovo dešavalo se u uslovima znatno povećanih cijena građevinskog materijala i nastavka trenda visokih stopa rasta stambenih kredita domaćinstvima i kredita građevinskim preduzećima.

Visok porast kredita, ujedno i na strani ponude i potražnje, je podstakao visok porast građevinskih radova. Grafikon 4 ilustruje da je porast građevinskih radova u prošlosti uglavnom bio praćen poveća-njem stanja zajmova sektoru građevinarstva. Tako je, praćeno trenutnom građevinskom ekspanzijom, stanje kredita preduzećima iz građevinske djelatnosti tokom posljednja dva kvartala raslo, u odnosu na prethodni kvartal, stopama od 22% i 15%. Kao rezultat toga, stanje zajmova na kraju prvog tromjesečja u odnosu na isti period 2007. godine povećano za skoro 50%. S druge strane, visok nivo (stanja) stambe-nih kredita domaćinstvima od 1,5 milijarde KM na kraju prvog tromjesečja ukazuje na značajnu ulogu koju ovaj faktor igra na tržištu stambenih nekretnina. Njegov visoki porast na kraju prvog tromjesečja

10 Ovaj iznos predstavlja zbir entitetskih vrijednosti izvršenih građevinskih radova i ne uključuje Brčko distrikt.

11 Obzirom da trenutno ne postoji pouzdana statistika cijena nekretnina nemoguće je precizno kvantifi cirati to povećanje. Ipak, jasno je vidljivo iz svakod-nevnog života da su cijene nekretnina u značajnom porastu.

12 Transportna infrastruktura je posebno važnu ulogu imala u porastu građevinarstva u RS.

18


ove godine (od 27% g/g) je zasigurno podstakao potražnju za stambenim smještajem i vjerovatno uticao na povećanje cijena stanova. Ipak, uticaj ovog faktora na tražnju počinje pomalo da slabi obzirom da je ovogodišnji rast stambenih kredita znatno (za više od jedne trećine) niži od onog zabilježenog u prvom tromjesečju 2007. godine.

Ekspanzija građevinskih radova je praćena snažnim porastom tražnje za građevinskim materijalom što je na kraju dovelo do snažnog skoka njegovih cijena sredinom prošle godine. Takav nivo cijena je uglavnom zadržan i ove godine sa trendom blagog rasta. Kao ilustrativan primjer može poslužiti cement čija je ci-jena, u poređenju sa prvim tromjesečjem prošle godine, u ovoj godini porasla čak za 31% g/g. Iako se ovo nije moglo značajno odraziti na cijene građevinskih radova u prošloj godini, obzirom da se cijena obično ugovara unaprijed i nije ju moguće mijenjati u slučaju poskupljenja materijala, najvjerovatnije13 je došlo do poskupljenja značajnog dijela radova izvršenih početkom ove godine.

Grafikon 4: Odnos vrijednosti izvršenih građevinskih radova i stanja kredita sektoru građevinarstva

0

100

200

300

400

500

600

Mili

ona

KM

Krediti građevinarstvu BiH

K2 K3 K4

2004 2005 2006

K1 K2 K3 K4 K1 K2 K3 K4 K1 K1K2 K3 K4

Vrijednost izvr. radova

2007 2008

Izvori : Entitetski zavodi za statistiku i entitetske agencije za bankarstvo

Mogući porast cijena izvođenja građevinskih radova uslovljen poskupljenjem građevinskog materijala, te usporen porast stambenih i kredita građevinskim preduzećima bi mogli djelovati u pravcu daljnjeg us-poravanja rasta u građevinarstvu do kraja godine. S druge strane, najavljeni nastavak javnih investicija u cestovnu infrastrukturu, EBRD projekt podrške rezidencijalnog fonda zemljama regije, početak izgradnje termoelektrane Stanari su samo neki od značajnijih projekata od kojih se očekuje djelovanje u suprotnom smjeru na stopu rasta građevinskih radova. Uzimajući u obzir navedene faktore, očekuje se blago uspo-ren, ali ipak prilično snažan rast na kraju godine.

Maloprodaja

Promet BiH trgovine na malo14 je u prvom tromjesečju ove godine nastavio rasti prilično visokom proš-logodišnjom stopom iz istog perioda od približno 25% g/g (Grafikon 5). Drugim riječima, ostvaren je po-rast prometa od 415 miliona KM u odnosu na prvo tromjesečje 2007. godine, tako da je promet u prvom tromjesečju ove godine, po prvi put, dostigao vrijednost veću od 2 milijarde KM15. Promjena kretanja

13 Na žalost nepostojanje statističkih podataka o cijenama građevinskih radova onemogućava da se ova pretpostavka verifi kuje i/ili kvantifi kuje.

14 Promet BiH trgovine na malo je dobiven kao zbir prometa u entitetima na osnovu podataka koje objavljuju entitetski statistički zavodi i ne uključuje vrijednost prometa u Brčko distriktu. Razlog neuključivanja Brčko distrikta je nedostatak podataka, te pretpostavka da njegovo uključivanje značajno ne mijenja prezentirano stanje u maloprodaji.

15 Promet u oba entiteta zajedno je u prvom tromjesečju ove godine iznosio 2.085 miliona KM.

19

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

trgovine u oblastima goriva i maziva, s jedne, te građevinskog materijala16, s druge strane, su primarni faktori skoro nepromijenjenog rasta trgovine na malo početkom 2008. godine. Pored toga, nagli porast inflacije praćen još većim porastom prosječne plate, te neznatno smanjenje doznaka građanima iz ino-zemstva su takođe znatno uticali na rast prometa maloprodaje.

Grafikon 5: Struktura rasta prometa maloprodaje u BiH

-5

0

5

10

15

20

25

30

35

Proč

entn

i poe

ni ra

sta

2006 2007 2008

Ostala trgovina novom robom u specializiranim prodavnicama

Farmaceutski, medicinski, kozmetički i toaletni proizvodi

Hrana, pića i duhanski proizvodi uspecijaliziranim prodavnicama

Nespecijalizirane prodavnice

Goriva i maziva

13,0

8,5

5,5

9,5

8,9

1,36,8

7,6

6,4

Izvor: Entitetski zavodi za statistiku

Uzrokovan svjetskim cijenama, rast maloprodajnih cijena goriva je, usljed prilično neelastične domaće tražnje, doveo do značajnog rasta vrijednosti trgovine na malo u ovoj oblasti koja je u prvom tromjeseč-ju ove godine povećana za 31% g/g. Pored toga, upola niža stopa rasta građevinskih radova u odnosu na prošlogodišnje prvo tromjesečje je, kroz usporen rast tražnje za građevinskim materijalom, prepolovila rast trgovine ovih artikala u prvom tromjesečju ove godine. Čak su i enormno veće cijene građevinskog materijala na početku ove godine bile nedovoljne da otklone uticaj usporene tražnje na vrijednost njegove trgovine u maloprodaji. Porast cijena prehrambenih proizvoda, početkom godine, se odrazio na finalnu potrošnju i promet u maloprodaji. Iako je zadržala, od ranije, visoku stopu rasta od preko 20% g/g, trgo-vina (cjenovno neelastičnim) osnovnim živežnim namirnicama je ipak rasla usporeno u prvom kvartalu ove godine. Porast cijena se puno više odrazio na trgovinu luksuznih roba kao što su alkohol i proizvodi od duhana. Rezultat toga je bio prepolovljen rast prometa u specijalizovanim prodavnicama hranom, pićima i duhanskim proizvodima, te blago usporen porast prometa u nespecijaliziranim prodavnicama17 u poređenju sa prvim tromjesečjem prošle godine.

Obzirom da je istovremeno došlo do znatnog povećanja prosječne plate i stagnacije doznaka stanovništvu iz inostranstva, najvjerovatnije je nastavljen raniji trend povećanja raspoloživog dohotka početkom ove godine. Međutim, nagli pad stope rasta stanja potrošačkih kredita sa 82% g/g na kraju 2006. godine na “svega” 26% g/g na kraju prošle godine bi mogao biti važan indikator usporenja potrošnje domaćinstava, pa s tim u vezi i maloprodajnog prometa odgovarajućih kategorija, u prvom tromjesečju ove godine.

Tržište rada

Zaposlenost i nezaposlenost

Smanjena zvanična stopa nezaposlenosti na 39,9%, uz snažan rast broja zaposlenih od 14,9% u K1 ��

2008.

Zvanična stopa nezaposlenosti u BiH, izračunata kao udio nezaposlenih lica na biroima za zapošljavanje u ukupnoj radnoj snazi, u martu 2008. godine iznosila je 39,9% što je smanjenje od 4,6 procentnih poe-na u odnosu na mart 2007. ali je i dalje veća za 10 procentnih poena u odnosu na stopu nezaposlenosti

16 Građevinskim materijalom se uglavnom trguje u okviru djelatnosti „52.4 Ostala trgovina novom robom u specijaliziranim prodavnicama“.

17 Živežne namirnice se u najvećoj mjeri prodaju u nespecijalizovanim prodavnicama.

20


Ankete o radnoj snazi iz 2007. (29%). Ova stopa nezaposlenosti je prvenstveno podstaknuta ubrzanim porastom broja zaposlenih18 u BiH (14,9% g/g mart 2008.) tokom prvog kvartala 2008. i smanjenja broja registrovanih nezaposlenih lica s druge strane.

U FBiH stopa rasta broja zaposlenih u K1 je iznosila 7,9%, čime je uvećana za čak 5,9 procentnih poena u odnosu na stopu rasta u K1 2007. Najveći doprinos snažnom rastu broja zaposlenih u FBiH je imao značajan rast broja zaposlenih u oblasti trgovine na veliko i malo (36,8% g/g) koja ujedno ima značajan ponder u ukupnom broju zaposlenih, kao i oblast ugostiteljstva sa stopom rasta od 22,5%. Snažan rast broja zaposlenih u ovim oblastima je prvenstveno rezultat kontinuirane inspekcijske kontrole nastavljene i u 2008. godini, reregistracije nezaposlenih lica na biroima za zapošljavanje u FBiH, ali i višom stopom rasta prometa u maloprodaji.

Prosječan broj registrovanih nezaposlenih lica u BiH u K1 2008. godine iznosio je 514.479, što predstav-lja smanjenje od 3,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Po prvi put u posljednjih šest godina, u prvom kvartalu 2008. zabilježeno je smanjenje broja nezaposlenih. Stopa rasta broja nezaposlenih zabilje-žila je pad od 8 procentnih poena u odnosu na prethodnu godinu, kada je nezaposlenost rasla po stopi od 4,3%, pa je broj nezaposlenih u martu 2008. godine smanjen za gotovo 26.000 u odnosu na mart 2007. I oba entiteta BiH i BD po prvi put su ostvarili negativne stope rasta nezaposlenosti. Na kretanje BiH stope nezaposlenosti najveći uticaj je imao pad nezaposlenosti u RS koja već dvije godine uzastopno bilježi ne-gativnu stopu rasta broja nezaposlenih. Prosječan broj nezaposlenih je u ovom entitetu u K1 2008. godine iznosio 137.580, što predstavlja smanjenje od 6,3% u odnosu na isti period prethodne godine.

S druge strane u FBiH u K1 je zabilježen veći broj lica brisanih sa evidencije zavoda za zapošljavanje nego broj prijavljenih na evidenciju zavoda, što u K1 2007. nije bio slučaj. Time je broj obrisanih sa evidencije zavoda u K1 bio veći za 10.000 lica u odnosu na novoprijavljene na evidenciju u posmatranom periodu tako da je zabilježen pad broja nezaposlenih u FBiH od-1,8% g/g.

Grafikon 6: Broj nezaposlenih u BiH (u hiljadama)

050,000

100,000150,000200,000250,000300,000350,000400,000450,000500,000550,000600,000

BD

K1 2003 K1 2004 K1 2005 K1 2006 K1 2007 K1 2008

RS FBiH

Izvor: Zavodi za zapošljavanje FBiH, RS i BD

18 Agencija za statistiku BiH u vrijeme pisanja ekonomskog trenda nije objavila zvaničan broj zaposlenih u BiH za mjesec mart 2008. godine, te je podatak o broju zaposlenih privremen i preuzet iz Priopćenja BHAS. Time je i analiza broja zaposlenih ograničena na FBiH.

21

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

Plate

Nagli skok plata u BiH od 12,4% primarno podstaknut rastom plata u javnom sektoru u RS.��

U K1 2008. godine je snažno ubrzan višegodišnji trend rasta plata u BiH. Prosječna neto plata u K1 2008. u BiH iznosila je 726 KM, i za 12,4% je veća u odnosu na isti period prethodne godine, što je predstavlja ubrzanja prošlogodišnjeg rasta za 4 procentna poena. Ovakvoj stopi rasta plata u BiH najviše je doprini-jeo značajan rast plata u javnom sektoru RS. Pored toga, visoka stopa inflacije u K1 2008. godine ponovo je povećala razliku između nominalnih i realnih plata, tako da je realni rast plata u BiH iznosio 5,9% u odnosu na isti period prethodne godine, u poređenju sa 6,0% u cijeloj 2007. godini.

Tabela 1: Rast nominalnih i realnih plata (g/g u %)

2007/2006 BiH FBiH RS

Nominalni rast plata 7,5% 9,7% 12,2%

Indeks potrošačkih cijena (CPI) 1,5% 1,8% 1,1%

Realni rast plata 6,0% 7,9% 11,1%

K1 2008/K1 2007 BiH FBiH RS

Nominalni rast plata 12,4% 12,5% 23,0%

Indeks potrošačkih cijena (CPI) 6,5% 6,8% 6,1%

Realni rast plata 5,9% 5,9% 16,9%

Izvor: Agencija za statistiku BiH, Zavodi za statistiku FBiH i RS, DEP kalkulacije

Trend izjednačavanja plata u BiH je nastavljen i u 2008. godini, štaviše prosječna neto plata u RS po prvi put je premašila prosječnu platu u FBiH i u martu 2008. iznosila je 731 KM dok je u FBiH iznosila 724 KM. Iako je prosječna neto plata u FBiH za prvi kvartal (716 KM) i dalje veća u odnosu na RS (683 KM) ipak je stopa rasta plata u RS gotovo dvostruko veća nego u FBiH (23% vs. 12,5% respektivno). To je do-prinijelo da se u K1 razlika između entitetskih prosječnih neto plata smanji sa 81 KM (koliko je iznosila u K1 2007. godine) na 33 KM (K1 2008.) a vjerovatno je da će se ova razlika do kraja godine još više smanji-ti. Sa aspekta produktivnosti teško je opravdati rast plata u RS, jer ovaj rast zasigurno nije praćen rastom produktivnosti u javnom sektoru koji je ujedno glavni pokretač rasta plata u K1 2008.

Posmatrajući iznose neto plata po standardnoj klasifikaciji djelatnosti, oba entiteta bilježe najbrži rast plata u javnom sektoru, s tim što RS ima znatno brži rast plata u posmatranim područjima zbog pove-ćanja plata u ovom sektoru u februaru. Tako je u K1 u FBiH najveći rast registrovan u oblastima obra-zovanja (19% g/g), državne uprave (19%), te zdravstva (18%), dok su u RS stope rasta u javnom sektoru iznosile: zdravstvo (74%), obrazovanje (53%) te državna uprava (11%).

Penzije

Snažan rast prosječne penzije u BiH od 25,6 % u K1 u 2008. podstaknut boljim prihodima od do-��

prinosa entitetskih Fondova, uz porast broja penzionera od 4,1% g/g.

Prosječan broj penzionera u K1 2008. godine u BiH je iznosio 529.494 lica što predstavlja povećanje od 4,1% u odnosu na K1 prošle godine. Entitetski podaci pokazuju nešto brži rast prosječnog broja penzio-nera u FBH u odnosu na RS. U FBiH je zabilježeno povećanje prosječnog broja penzionera od 5%, dok u RS 2,7%.

Slično platama, penzije u BiH su imale rastući trend u K1 2008. godini kao i prethodnih godina. Prosječ-na neto penzija u BiH u K1 2008. iznosila je 308 KM, što predstavlja povećanje od 25,6% poređenju sa istim periodom 2007. godine. Ova stopa rasta je znatno brža u odnosu na stopu rasta prošle godine (15 procentnih poena). Znatno bržem rastu penzija u BiH je doprinijeo ubrzan rast penzija i u FBiH i u RS.

Ovakav trend je blago uvećao razliku između prosječnih penzija u FBiH i RS u prvom kvartalu, koja je iznosila 60 KM u (FBiH 331 KM, RS 271 KM). U K1 2007. ova razlika je bila 54 KM.

22


Penzije u BiH imaju nešto bržu stopu rasta u odnosu na porast prosječne plate u BiH, usljed brže stope rasta prihoda od doprinosa Fonova PIO iz kojih se uglavnom finansiraju penzije. Time se procentualno povećava udio prosječne penzije u prosječnoj plati u BiH. Tako martovska penzija u BiH sa prosjekom 312 KM iznosi 43% od prosječne plate za mart 2008. godine koja iznosi 726 KM.

23

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

I I . JAVNE FINANSI JE – F ISKALNI RAZVOJ I

Glavne karakteristike fiskalnih kretanja u prvom kvartalu 2008. godine se ogledaju u nastavku snažnog rasta glavnih kategorija javnih prihoda od 17,7% g/g19, kako prihoda od indirektnih poreza koji su rasli 16,4% g/g (prvenstveno zbog rasta prihoda od PDV-a), tako i prihoda od direktnih poreza i doprinosa (24,9% i 15,7% g/g na nivou BiH, respektivno) čiji se uzrok jednim dijelom može tražiti u izmijenjenoj poreskoj legislativi. U nastavku su, između ostalog, prezentirana glavna obilježja u kretanju javnih pore-skih prihoda, usvojeni državni i entitetski budžeti (centralni budžetski nivoi), te konsolidirani podaci o izvršenju budžeta u BiH za 2007. godinu.

Indirektni porezi

Indirektni porezi su u prvom tromjesečju ove godine nastavili trend visokog rasta prisutan posljednjih nekoliko godina. Glavni generatori ovakvog rasta su i dalje bili prihodi od PDV-a koji su, sa skoro tri četvrtine, učestvovali u ukupnom porastu indirektnih poreza od 16,4% u odnosu na prvi kvartal 2007. godine. Pored toga, carine su takođe bile standardno važan faktor rasta rasta prihoda.

Tabela 2: Prikupljeni indirektni porezi u prvom kvartalu 2005.-2008. (u milionima KM)

2005 K1 2006 K1 2007 K1 2008 K1

Indirektni porezi 687 769 906 1.054

od čega

PDV 375 445 544 651

Carine 114 105 129 161

Akcize 162 183 194 202

Putarine 36 36 39 40

Izvor: Uprava za indirektno oporezivanje BiH

Porast cijena energenata, sirovina i ostalih uvoznih roba je doveo do snažnog porasta carinskih prihoda u prvom kvartalu 2008. godine od 25,0% g/g čime su se carinski prihodi približili prikupljenim iznosima akciza. Ovo se odrazilo na povećanje učešća carinskih prihoda na račun prihoda od akciza u ukupnoj strukturi indirektnih poreza. Pri tome je PDV sa učešćem od 61,7% zadržao svoj standardni primat. U tabeli 2. je ilustrovan pomenuti dosadašnji trend bržeg rasta carina od rasta akciza u apsolutnom iznosu od godine uvođenja PDV-a. Ipak, u skorijoj budućnosti se očekuje smanjenje carina u strukturi prihoda od indirektnih poreza, uz istovremeno povećanje akciza imajući u vidu obaveze iz nedavno potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Sporazum podrazumijeva potpuno ukidanje carina na

19 U glavne kategorije javnih prihoda su za potrebe ove analize uračunati prihodi od indirektnih poreza, direktnih poreza i doprinosa

24


uvoz iz EU do 2013. godine20, te se, obzirom na veliki udio EU u ukupnom BiH uvozu, očekuje značajan pad ovog vida prihoda od indirektnih poreza. S druge strane, očekuje se da će BiH, povećanjem akciza, iskompenzirati dio ovog gubitka, kroz ispunjenje obaveze njihovog harmoniziranja sa EU standardima.

Odjeljenje za makroekonomsku analizu (OMA) navodi da je u oblasti indirektnih poreza jedini način neutralizacije gubitka prihoda od carine upravo povećanje akciznih stopa, ali i da će to imati negativne makroekonomske i socijalne efekte.21

Grafikon 7: Učešće u strukturi ukupnih indirektnih poreza u prvom kvartalu 2005.-2008.

Putarine

2005 K1 2006 K1 2007 K1 20088 K1

Akcize

Carine

PDV

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%


Iako je očekivano da se, u trećoj godini od uvođenja, rast iznosa prikupljenog PDV-a stabilizira na nižoj stopi, ta stopa je još uvijek prilično visoka. Iznos prikupljenih prihoda od PDV-a22 je u prva tri mjeseca 2008. bio za 19,6% veći nego u istom periodu prethodne godine. Ovo je u skladu sa trendom rasta u pret-hodnim godinama kada se rast kretao oko 20% g/g i bio pravdan prvobitnim efektima uvođenja PDV-a. Nastavak trenda visokog rasta prihoda od PDV-a je uzrokovan prvenstveno višestrukim porastom infla-cije i visokom stopom rasta uvoza u prvom tromjesečju. Ovdje je posebno važno istaći vezu PDV prihoda i uvoza obzirom da najveći dio ovih prihoda čini uvozni PDV.

Prema podacima UIO, uvozni PDV u prvom kvartalu 2008. godine čini čak 85,6% ukupno prikupljenih prihoda od PDV-a sa trendom povećanja u posljednjih nekoliko godina. Njegov udio se povećao sa 67,4% u K1 2006. na 81,0% u K1 2007. godine. Ovo je razumljivo obzirom da su prilično visoke stope rasta uvoza bile praćene visokim rastom uvoznog PDV-a. Tako je u K1 2007. uvoz rastao 41,0% a uvozni PDV 46,8%, dok je u K1 2008. rast uvoza od 27,4% praćen rastom uvoznog PDV-a od 26,4% g/g. S tim u vezi, buduća kretanja PDV prihoda će u velikoj mjeri ovisiti od kretanja uvoza, s jedne, te nominalnog BDP-a, s druge strane. Smanjenje uvozne ovisnosti bi se moglo negativno odraziti na uvozni PDV, dok bi nomi-nalni rast BDP-a (djelomično uzrokovan poboljšanjem situacije u uvozu) trebao podstaći porast domaćeg PDV-a. Ipak, svako naglo smanjenje stope rasta uvoza (kao npr. u K1 2008. u poređenju sa K1 2007.) bi se moglo negativno odraziti na ukupne PDV prihode obzirom na veliko učešće uvoznog PDV-a u njihovoj strukturi. U tom slučaju bi bilo teško za očekivati generisanje dovoljno visokog ekonomskog rasta koji bi kroz povećanje domaćeg PDV-a iskompenzirao gubitak uvoznog PDV-a.

Na Grafikonu 8. je prikazana opisana veza između kretanja u uvozu i uvoznog PDV-a, a obzirom na nje-govo 85%-tno učešće u ukupnom PDV-u, i ukupnog PDV-a na mjesečnoj bazi u periodu 2006.-2008.

20 Do ulaska u EU se zadržavaju carine samo na najosjetljivije proizvode.

21 Više informacija u 34. Biltenu Odjeljenja za makroekonomsku analizu UIO

22 Podaci o PDV-u su preuzeti iz Nacionalne prijave Uprave za indirektno oporezivanje, koja prikazuje neto PDV prihod na obračunskoj osnovi

25

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

Grafikon 8: Odnos vrijednosti uvoza i prihoda od uvoznog PDV-a 2006.-2008.

Uvoz

2006 jan

mar maj julse

p nov

2007 jan

mar

2008 jan

marmaj julse

p nov

Uvozni PDV

Ukupni PDV

0

200

400

600

800

1,000

1,200

1,400

1,600

Uvoz

(Mili

oni K

M)

300

250

200

150

100

50 PDV

(Mili

oni K

M)

Izvor: Uprava za indirektno oporezivanje BiH i BHAS

Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje, prikupljenih bruto 1,31 milijardi KM indirektnih poreza je raspoređeno na način prikazan na Grafikonu 9. Tako je u prvom kvartalu 2008. za finansiranje Institucija BiH izdvojeno oko 165 miliona KM ili 20,7% više nego u prvom kvartalu 2007., izdvajanja za minimalne rezerve su, zbog prethodnog zastoja koji su je uzrokovan niskim nivoom rezervi, povećane za 88,1%, a ukupno raspoređeni prihodi od indirektnih poreza su u ovom kvartalu za 17,9% viši nego u prethodnoj godini. FBiH i RS su u prvom kvartalu raspodjelom prihoda od indirektnih poreza dobili 7,9% i 9,6% više nego u prvom kvartalu prethodne godine, respektivno.

Grafikon 9: Raspoređeni prihodi od indirektnih poreza u prvom kvartalu 2007. i 2008.

Minimalne rezerve10,00%

Institucije BiH

12,27%

Federacija BiH

50,49%

Republika Srpska

24,52%

Brčko Distrikt2,71%

Minimalne rezerve15,95%

InstitucijeBiH

12,56%

Federacija BiH

46,17%

Republika Srpska

22,78%

Brčko Distrikt2,54%

K1 2007 K1 2008


Prvi kvartal 2008. godine je, pored ostalog, obilježio i duži zastoj u isplati povrata PDV obveznicima usljed, kako službeno objašnjava UIO, prethodno nisko utvrđenog nivoa rezervi na jedinstvenom računu iz kojih se povrati isplaćuju, o čemu je već pisano u godišnjoj publikaciji.

Nakon odluke o raspodjeli prihoda donesene od strane Upravnog odbora Uprave za indirektno oporezi-vanje u februaru ove godine kojom se pokušao prekinuti zastoj u isplati povrata zbog nedostatka sredsta-va na računu rezervi, u junu je postignut sporazum o trajnoj metodologiji raspodjele prihoda sa jedin-stvenog računa BiH među entitetima. Novi Pravilnik predviđa da se privremeni koeficijenti za raspored

26


prihoda utvrđuju kvartalno na bazi prosječne krajnje potrošnje iz prethodna tri mjeseca, sa razmakom od jednog mjeseca, te se uvode dva privremena i godišnje konačno poravnanje koje će vršiti nezavisni revizor. Od izmijenjene metodologije se očekuje da će doprinijeti otklanjanju poteškoća koje mogu biti uzrokom zastoja u funkcioniranju sistema indirektnih poreza.

Buduća kretanja u sferi indirektnih poreza treba posmatrati u skladu sa pomenutom korelacijom prihoda od PDV-a sa vrijednosti uvoza. Obzirom da se očekuje usporenje stope rasta uvoza do kraja godine, uz očekivani stabilan ekonomski rast i pod pretpostavkom smanjenja stope inflacije do kraja godine (nepo-stojanje velikih inflatornih udara), za očekivati je opadanje stope rasta prihoda od indirektnih poreza, prvenstveno od PDV-a, u narednom periodu.

Direktni porezi

Tabela 3: Prihodi od direktnih poreza i doprinosa u prvom kvartalu 2007. i 2008.

FBiH RS

K1 2007. K1 2008. % K1 2007. K1 2008. %

Doprinosi 609.366.382 681.977.972 11,9% 164.701.164 213.466.548 29,6%

PIO - - - 93.068.057 121.379.381 30,4%

Zdravstvo - - - 60.796.205 77.717.361 27,8%

Nezaposleni - - - 3.704.863 4.851.402 30,9%

Dječija zaštita - - - 7.132.038 9.518.403 33,5%

Direktni porezi 221.809.955 261.588.599 17,9% 148.725.907 201.389.211 35,4%Porez na platu 67.920.488 84.458.612 24,3% 29.337.699 35.885.892 22,3%Porez na dobit 33.640.799 28.623.344 -14,9% 28.714.897 46.893.280 63,3%Porezi građana 40.514.551 56.339.151 39,1% 18.850.596 18.821.263 -0,2%

Ostale takse, kazne i naknade 79.734.117 92.167.492 15,6% 71.822.715 99.788.776 38,9%

Total 831.176.337 943.566.571 13,5% 313.427.071 414.855.759 32,36%

Izvor: Poreska uprava RS i Federalno ministarstvo finansija

Kao što se vidi iz prethodne Tabele 3., oba entiteta su u prvom kvartalu 2008. godine zabilježila značajan porast u oblasti direktnih poreza. Naime, direktni porezi i doprinosi su ukupno porasli za oko 112 miliona KM ili 13,5% u FBiH, odnosno 101 milion KM ili 32,4% u RS u odnosu na prvi kvartal 2007. godine. Efekti napora Poreske uprave FBiH ka povećanju efikasnosti se najbolje očituju u rastu ukupnih prihoda, dok je rast prihoda od poreza građana od 39,1% te poreza na platu od 24,3%, između ostalog, rezultat povećanja prosječne plate u FBiH od 12,6% u odnosu na prvi kvartal prošle godine te porasta broja zaposlenih od oko 8,0%. Od početka 2008. godine je u FBiH na snazi novi Zakon o porezu na dobit kojim je prijašnja stopa poreza od 30% smanjena na 10% uz izmijenjen režim oslobađanja od plaćanja poreza što je dijelom uzrokovalo da prihodi od poreza na dobit u FBiH zabilježe pad od 14,9% u odnosu na prvi kvartal 2007. godine.

Direktni porezi u RS su i u prvom kvartalu 2008. godine uveliko određeni stupanjem na snagu novih Za-kona o porezu na dobit i Zakona o porezu na dohodak u 2007. godini te povećanjem plata i zapošljavanja prvenstveno u javnom sektoru. Tako je najveći rast od čak 63,3% zabilježen u domenu poreza na dobit. Rast prikupljenih prihoda od poreza na platu od 22,3% je pratio kretanje prosječne plate u RS – ona je rasla čak 23,1% u odnosu na prvi kvartal 2007. godine, a taj rast je generisan prvenstveno rastom plata u javnom sektoru i to u oblasti zdravstva 74,1%, obrazovanja 52,9% te uprave 10,6% (više informacija u poglavlju „Plate“). Značajan rast je ostvaren i u prikupljenim doprinosima koji su, kako se vidi u gornjoj tabeli, u ukupnom obimu rasli za 29,6% u odnosu na prvi kvartal 2007. godine, prateći trend iz okvirnih podataka o rastu zaposlenih u prvom kvartalu te navedenom porastu prosječne plate u RS.

27

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

Konsolidovani fiskalni rezultati

Konsolidacija podataka u komplikovanom fiskalnom sistemu BiH je zahtjevan i opsežan posao zbog kako horizontalne tako i vertikalne neusklađenosti fiskalnog sistema i drugih faktora. Pažnju u ovom kvartal-nom izvještaju je potrebno usmjeriti na kratku analizu dostupnih preliminarnih konsolidiranih podataka o budžetu za 2007. godinu objavljenih od strane Centralne banke BiH u skladu sa metodologijom Stati-stike vladinih finansija 2001 (GFS 2001) koja uključuje entitetske vlade, kantone u FBiH, lokalne vlade, fondove socijalnog osiguranja i JP Direkcija cesta FBiH i JP „Putevi RS“.

Prema navedenom izvoru, u 2007. godini je ostvaren suficit opće vlade23 u iznosu od 278 miliona KM ili 1,3% procijenjenog BDP-a za 2007. te je u apsolutnom iznosu za 49,5% manji od onog ostvarenog u pret-hodnoj godini. Navedeni suficit je prvenstveno generisan suficitom u konsolidovanoj FBiH od 141 milion KM i Institucijama BiH od 81 milion KM što zajedno čini 79,8% ukupnog suficita. Suficit je, kao i u 2006. godini dijelom kreiran većim od očekivanog rastom prihoda, prvenstveno od indirektnih poreza (PDV), primjenom novih zakona u oblasti direktnih poreza te poboljšanjem fiskalne discipline.

Grafikon 10: Usporedba bilansa po nivoima vlasti u BiH 2005.-2007. (u % BDP)

-0,5%

0,0%

0,5%

1,0%

1,5%

2,0%

2,5%

3,0%

3,5%

2005

KonsolidovanaBiH

InstitucijeBiH

KonsolidovanaFBiH

KonsolidovanaRS

Brčko Distrikt

2006 2007

2,4%

1,7%2,0%

0,7% 0,7%

0,1%

-0,1%

0,0%0,1%

0,6%

1,3%

2,9%

0,2% 0,4%0,2%

Izvor: Centralna banka BiH

Ukupni prihodi konsolidovane države su u 2007. godini iznosili 9,83 milijardi KM ili 47,5% procije-njenog BDP-a za 2007. godinu te time ostvarili rast od 14,5% u odnosu na prihode iz prethodne godine, koji su također imali visoku stopu rasta. Primjera radi, u samo dvije godine ukupni prihodi konsolidirane BiH su povećani za 38,1% odnosno za 2,7 milijardi KM (sa 7,1 milijardi KM u 2005.) gdje se jasno očituje uticaj uvođenja PDV-a na domaća fiskalna kretanja.

U strukturi prihoda najviši udio i dalje imaju porezi (56,3%), prvenstveno PDV, iako je u strukturi prihoda konsolidovane RS bitno primijetiti promjenu koja se tiče reformiranih poreza na dobit i dohodak. Naime, u 2007. godini se znatno povećao udio poreza na dohodak, dobit i kapitalne dobitke u ukupnim priho-dima u odnosu na prethodne godine: prihodi od ovih poreza su rasli za 100 miliona KM tj. 233,3% te je učešće u strukturi povećano sa 1,9% u 2006. na 5,5% u 2007. godini.

Od drugih stavki koje bilježe visok rast su Ostali prihodi (rasli po stopi 26,4%) te doprinosi za socijalno osiguranje (14,1%).

Ukupni rashodi konsolidovane države iznosili su 8,8 milijardi KM ili 42,6% procijenjenog BDP-a za 2007. godinu što predstavlja rast od 16,7% u odnosu na prethodnu godinu, te tako zadržavaju visoku stopu rasta usljed povećane potrošnje zbog uvećanja prihoda iz poreskih izvora. Struktura rashoda kon-

23 U izvještajima Centralne banke, po metodologiji GFS 2001, sufi cit/defi cit je iskazan stavkom neto pozajmljivanje/zaduživanje - razlika prihoda i rashoda umanjena za neto stjecanje nefi nancijske imovine

28


solidovane države ni u 2007. godini nije pretrpila veće promjene te je učešće, pogotovo onih značajnijih, zadržano na približno istom nivou. Tako i dalje oko 88,2% rashoda otpada na tri glavne stavke i to socijal-na davanja (34,2%), kompenzacija zaposlenih (28,8%) i korištenje roba i usluga (25,2%), što je nešto više od izdvajanja na ove tri stavke u zemljama u okruženju - u Srbiji je na ove tri stavke u 2007. godini utroše-no oko 79,4% rashoda, a u Hrvatskoj 80,0%24. Ove tri stavke generišu glavninu rasta ukupnih rashoda, a u konsolidovanoj FBiH porast stavke socijalnih davanja od čak 29,5% u odnosu na 2007. godinu generiše više od pola ukupnog rasta rashoda u FBiH. Od ostalih stavki, bitno je napomenuti visok rast subvencija (28,4%) te kompenzacija uposlenim (18,4%) u konsolidovanoj RS, dijelom uzrokovano već pomenutim rastom plata i zaposlenosti, prvenstveno u javnom sektoru. Na Grafikonu 11. je prikazana struktura ras-hoda opće države gdje se tačno ističu gore pomenute tri glavne odrednice javne potrošnje u BiH.

Grafikon 11: Struktura rashoda konsolidirane BiH 2003.-2007.

Grantovi

2003 2004 2005 2006 2007

Subvencije

Korištenje robe i usluga

Socijalna davanja

Kamate

Ostali rashodi

Kompenzacija zaposlenih0%

10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%


Historijski i detaljni podaci o kretanjima u izvršenju budžeta tri centralna nivoa vlade po kvartalima se mogu pronaći u tabeli u prilogu ovog izvještaja, a na Grafikonu br. 12 su prikazani ukupni prihodi i ras-hodi centralnih nivoa u prvom kvartalu 2003.-2008. Podaci o izvršenjima budžeta u prvom kvartalu 2008. godine pokazuju blagi deficit budžeta RS, te suficite u izvršenju budžeta FBiH i Institucija BiH.

Grafikon 12: Ukupni prihodi i rashodi tri centralna nivoa u prvom kvartalu 2003.-2008.

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

2003 2004 2005 2006 2007 2008

Mili

oni K

M

FBiH Rashodi

FBiH Prihodi

RS Prihodi

RS Rashodi

IBiH Prihodi

IBiH Rashodi

Izvor: Federalno ministarstvo finansija, Ministarstvo finansija RS, Ministarstvo finansija i trezora BiH

24 Izvori podataka za Hrvatsku i Srbiju su ministarstva fi nansija navedenih država

29

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

Budžeti centralnih nivoa za 2008. godinu

U nastavku se nalazi kratak osvrt na glavne odlike budžeta centralnih nivoa za 2008. godinu koji uklju-čuju budžet Institucija BiH, Budžet Vlade FBiH te Budžet Vlade RS za 2008., a na samom kraju data je tabela zbirnog pregleda usvojenih budžeta kantona u FBiH.

Institucije BiH usvojile su budžet u iznosu 1,19 milijardi KM za ovu godinu, što predstavlja povećanje od 172,6 miliona KM tj. relativno povećanje od 17,03% u odnosu na budžet iz prethodne fiskalne godi-ne. Od ovog iznosa, 924,5 miliona KM je namijenjeno finansiranju Institucija BiH, a 261,9 miliona KM za servisiranje javnog vanjskog duga BiH. Interesantno je napomenuti da je pored povećanja svih glavnih stavki u budžetu (osim rezervisanja) iznos za servisiranje vanjskog duga ostao na približno istom nivou, što je rezultat nepostojanja novih kreditnih zaduženja u prošloj godini, te isteka standby aranžmana MMF-a. Kao osnovni razlozi porasta Budžeta institucija BiH u 2008. godini navode se: davanje priorite-ta izgradnji državnih funkcija vezanih za ispunjavanje uslova za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (posebno na području sigurnosnog, pravosudnog i fiskalnog sektora), dovršetak postupka tranzicije Oružanih snaga BiH te implementaciju prijema Bosne i Hercegovine u Partnerstvo za mir (PfP) i pristu-panje NATO-u te nezavršeno kadrovsko popunjavanje u institucijama BiH koje je u Dokumentu okvirnog budžeta predviđeno za naredne tri godine.

Budžet Vlade Republike Srpske je usvojen u ukupnom iznosu od 1,5 milijardi KM što predstavlja po-većanje od 7,9% u odnosu na Rebalans budžeta iz 2007., a u ovu cifru je uključen iznos od 103,3 miliona KM predviđen za otplatu vanjskog duga RS. Najveću stavku u iznosu od 1,436 milijardi KM koji čine planirani prihodi u budžetu RS za 2008. godinu čini, naravno, kategorija indirektnih poreza. Oni su pla-nirani u iznosu od 903,5 miliona KM te su 2,7% viši od onih u 2007. godini. Najveći porast od čak 46,2% je planiran u kategoriji prihoda od poreza na dobit preduzeća, a ukupan iznos koji se planira prikupiti je 95,7 miliona KM. Navedeno povećanje je rezultat pozitivnih efekata primjene novog zakona o porezu na dobit vidljivih u 2007. godini kao i efekat fiskalizacije u RS. U budžetu je predviđeno uspostavljanje novih budžetskih korisnika u okviru Ministarstva prosvjete i kulture (prebacivanje visokoškolskih ustanova na trezorsko poslovanje) te Ministarstva pravde (kazneno-popravni zavodi i osnovni sudovi). Najznačajnije stavke rashoda su: plate i naknade troškova zaposlenih koje u strukturi učestvuju sa 31,7% te su za 16,8% veća u odnosu na Rebalans Budžeta RS za 2007.godinu; troškovi materijala i usluga sa udjelom od 6,7% te subvencije javnim preduzećima zbog učešća od 8,7% gdje je vidljivo povećanje izdvajanja za finansira-nje Željeznica RS te podsticaje poljoprivredi.

Budžet Vlade Federacije BiH usvojen je u iznosu od 1,76 milijardi KM što predstavlja povećanje u apsolutnom iznosu od 171 milion KM ili 10,8% u odnosu na budžet iz 2007. godine. Najznačajnije stavke na prihodovnoj strani budžeta su indirektni porezi (1,2 milijarde KM), a najveća povećanja vrijedna pomena su predviđena u oblasti poreza na dobit (oko 22%) te prihodi od putničkih taksi. Ipak, kako je već navedeno, prihodi od poreza na dobit su u K1 2008. zabilježili pad od 14,9% g/g te tim itekako odstupili od navedenog plana pa bi kretanja u prihodima od ovog poreza u narednom periodu trebala biti područ-je posebne pažnje. Na rashodovnoj strani budžeta se predviđa najveći rast u kategoriji transfera drugim nivoima vlasti, transferima neprofitnim organizacijama i podsticajima za poljoprivredu.

Ipak, 2008. godina je obilježena problemima vezanim za izvršenje budžeta FBiH jer je isplata tzv. soci-jalnih transfera (invalidnine, naknade borcima i žrtvama rata i sl.) koji imaju visoko učešće u ukupnim rashodima dovela u pitanje izvršenje budžeta zbog nedostatka sredstava na računu Vlade FBiH u pojed-inim momentima. U narednom periodu će biti potrebno posebnu pažnju obratiti rješavanju novonastalog problema likvidnosti.

Tabela 4. data u nastavku daje zbirni pregled usvojenih kantonalnih budžeta.

30


Tabela 4: Zbirni prikaz prihoda i rashoda budžeta 10 kantona po ekonomskim kategorijama u 2008. (u hiljadama KM)

Budžet 2007. Budžet 2008. Rast 08/07

PRIHODI I PRIMICI 1.910.243,3 2.293.725,8 20,1%

Prihodi od poreza 1.567.528,4 1.886.587,4 20,4%

Neporezni prihodi 216.815,3 247.706,1 14,2%

Kapitalni primici 18.127,4 16.108,7 -11,1%

Potpore (grantovi) 55.220,5 72.817,8 31,9%

Primljene otplate danih zajmova 4.093,0 12.198,1 198,0%

Ostali prihodi 2.100,0 16.005,0 662,1%

RASHODI 1.929.118,6 2.316.309,4 20,1%

Tekući rashodi 1.692.831,5 1.980.436,1 17,0%

Plaće i naknade troškova uposlenih 827.369,8 966.401,8 16,8%

Doprinosi poslodavca 80.018,2 90.117,5 12,6%

Izdaci za nabavku materijala i usluga 195.290,4 231.642,8 18,6%

Kapitalni rashodi 207.148,5 311.758,7 50,5%

Ostale isplate 19.865,9 18.429,5 -7,2%

Tekuća rezerva 6.323,9 5.685,1 -10,1%

Obaveze iz prethodne godine 0,0 0,0

BILANS -18.875,3 -22.583,6

Izvor: Federalno ministarstvo finansija

31

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

I I I . C I JENE, MONETARNI I F INANSI JSKI SEKTOR

Cijene

Značajno povećanje nivoa cijena u drugoj polovini 2007. godine usljed rasta cijena žitarica, brašna i nafte na domaćem tržištu koje je bilo prouzrokovano kretanjima na svjetskom tržištu nastavljeno je i u K1 2008. godine. Tako je prosječna godišnja inflacija, mjerena indeksom potrošačkih cijena (CPI), u K1 2008. iznosila 6,5%. Najveći doprinos rastu su imale kategorije hrane i pića (11,8%), transporta (10%) i stanova-nja i energenata (4,9%).

U okviru kategorije hrane, koja ima najveće učešće u strukturi CPI, gotovo sve glavne pod-kategorije ostvarile su porast cijena u K1 2008. Najveći porast cijena zabilježen je kod kategorije brašna (oko 17% g/g). Usljed porasta cijena žitarica došlo je i do poskupljenja hljeba i peciva (19%). U K1 takođe je, u ko-relaciji sa poskupljenjem stočne hrane, primjetan rast cijena piletine (13%), te mlijeka i mliječnih prera-đevina (17%). Značajan je i rast cijena voća (19%) i povrća (17%).

Rekordan ubrzan i kontinuiran rast cijena sirove nafte na svjetskom tržištu uzrokovao je rast cijena gori-va u BiH (Grafikon 13). U kategoriji transporta u K1 2008. došlo je do porasta cijena goriva od oko 15% u odnosu na isti period prethodne godine. S druge strane, kategorija stanovanja i energenta u prosjeku je u K1 najveći rast cijena zabilježila kod građevinskog materijala-cementa (30%). Pored toga, značajan rast cijena u ovoj kategoriji su ostvarila i tečna goriva (20% g/g).

Grafikon 13: Rast cijena nafte na svjetskom tržištu i u BiH

60

70

80

90

100

110

120

130

0

20

40

60

80

100

120

Cije

na s

irove

naf

te $

/bar

el

Inde

ks p

otro

šačk

ih c

ijena

gor

iva

u Bi

H (2

005=

100)

Indeks cijena nafte u BiH

Jan

Mar

Maj

2005

Juli

Sep

Nov

Jan

Mar

Maj

Juli

Sep

Nov

Jan

Mar

Jan

Mar

Maj

Juli

Sep

Nov

Brent

20072006 2008

Izvor: Agencija za statistiku BiH i Energy Information Administration EIA

32


Ukoliko se ovaj trend rasta cijena nafte i žitarica na svjestkim tržištima održi, nivo inflacije u BiH u 2008. godini mogao bi biti znatno viši u odnosu na 2007. godinu i iznositi preko 7%.

Razvoj monetarnog sektora u BiH

U K1 2008. nastavljen je trend usporenog, ali i dalje snažnog, rasta monetarnih agregata iz 2007. godine. Tako je ukupan iznos najšireg novčanog agregata, novca u širem smislu (M2), dostigao 12,4 milijardi KM krajem prvog kvartala 2008. godine, što je za oko 2 milijarde KM ili 18,1% više u odnosu na isti peri-od prethodne godine. Rast M2 je znatno usporen u odnosu na K1 2007. kada je stopa rasta bila 26%.

Glavni razlog usporenog rasta M2 u njegovoj strukturi je imao usporen rast transakcijskog novca (M1)25 od 13,3% u K1 što je za 16 procentnih poena manje u odnosu na isti period prethodne godine. S druge strane, kvazi novac (QM)26 je na kraju K1 2008. zadržao gotovo nepromjenjenu stopu rasta kao i na kraju K1 2007. godine (23%) dostigavši nivo od 6,3 milijarde KM.

Usporen rast M1 u K1 2008. uzrokovan je prije svega smanjenom stopom rasta depozita po viđenju u do-maćoj valuti za 22,8 procentnih poena g/g (stopa rasta svega 16,4%), ali i usporenjem rasta gotovine izvan banaka (7,9% g/g, što je dvostruko manja stopa rasta).

S druge strane, komponenta manje likvidnog dijela novčane mase- kvazi novca (QM) imala je istu stopu rasta kao i u K1 2007. (23%). Dok su oročeni i štedni depoziti u stranoj valuti zabilježili smanjenje rasta od 6 procentnih poena, oročeni i štedni depoziti u domaćoj valuti su imali istu stopu rasta kao i u K1 2007. Rast depozita po viđenju u stranoj valuti bio je ubrzan za 9 procentnih poena u odnosu na isti peri-od prethodne godine. Kao rezultat svih ovih kretanja, udio QM u M2 porastao za 3 procentna poena.

Grafikon 14: Dinamika rasta novčanih agregata u BiH i njihovi doprinosi rastu novčane mase M2

Gotovina izvan banaka

Dopr

inos

i sto

pi ra

sta

M2

(pro

cent

ni p

oeni

)

Stop

e ra

sta

mon

etar

nih

agre

gata

K1 2006 K2 2006 K3 2006 K4 2006 K1 2007 K2 2007 K3 2007 K4 2007 K1 2008

[tedni depoziti u domaćoj valuti

[tedni depoziti u stranoj valuti

Kvazi novac QM

0

5

10

15

20

25

30

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

Depoziti po viđenju u domaćoj valuti

Depoziti po viđenju u stranoj valuti

M1


25 M1- (transakcijski novac) sastoji se od gotovine izvan banaka i depozita po viđenju u domaćoj valuti.

26 QM- (kvazi novac)- sastoji se od depozita po viđenju u stranoj valuti i štednih i oročenih depozita u domaćoj i stranoj starnoj valuti.

33

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

U prvom kvartalu 2008. godine M2 je imao blago veću prosječnu stopu rasta u odnosu na kretanje pri-marnog novca (M0)27 pa je pokrivenost M2 sa M0 smanjena na 48%, dok je pokrivenost M2 deviznim rezervama CBBH ostala gotovo ista, 53,7%.

Usporen rast deviznih rezervi CBBH u 2007. godini nastavljen je i u K1 2008. Tako su bruto devizne rezerve CBBH krajem marta 2008. godine iznosile 6,6 milijardi KM što predstavlja povećanje za 18% ili 1 milijardu KM u odnosu na isti period prethodne godine, ali smanjenje za 1,4% u odnosu na kraj 2007. godine. Devizne rezerve CBBH su plasirane uglavnom u vidu depozita kod stranih banaka u iznosu 5.587 miliona KM ili 84,6%, što je nešto manji udio u ukupnim deviznim rezervama u odnosu na isti period prethodne godine, a u korist investicija u vrijednosne papire čiji je udio povećan za oko 7 procentnih poena u K1 2008. Investicije u vrijednosne papire u K1 2008. su imale veoma visoku stopu rasta od 130% dostigavši iznos od 913 miliona KM.

Krajem K1 2008. nivo bruto deviznih rezervi je bio dovoljan za finansiranje 5,7 mjeseci prosječnog BH uvoza, što je zadovoljavajuće sa aspekta finansijske stabilnosti.28

Centralna banka BiH je od 1. januara 2008. godine povećala stopu obavezne rezerve na 18%, s ciljem usporavanja kreditne ekspanzije. I pored ove intervencije CBBH, nijedna banka u BiH nije imala pro-blema sa zadovoljavanjem stope OR, štaviše i dalje je prisutan višak na računima komercijalnih banaka kod CBBH. Komercijalne banke drže kod CBBH gotovo 30% više rezervi u odnosu na zakonski propisani minimum, odnosno prosječna stopa koju banke drže kod CBBH u odnosu na depozitnu bazu iznosila je oko 23% u K1. Ovakva promjena nije dovela do smanjenja likvidnosti komercijalnih banaka pa u K1 2008. nije došlo ni do ciljanog usporenja kreditnog rasta (stopa rasta kredita u K1 je iznosila 29%).

Bankarski sektor u BiH

Uprkos povećanju stope obaveznih rezervi, u prvom kvartalu 2008. godine nastavljen je trend nešto bržeg rasta kredita u bankarskom sektoru BiH. Tako su ukupni krediti plasirani kroz bankarski sektor krajem K1 2008. iznosili 12,7 milijardi KM, što je povećanje za 29% u odnosu na isti period prethodne godine, odnosno 786 miliona KM u odnosu na kraj 2007. godine. Ubrzani rast potražnje za kreditima u ovoj godini bilježimo prije svega u sektoru privatnih preduzeća (33%) i stanovništva (29%), što je mogu-ća posljedica blagog pada kamatnih stopa za sektor preduzeća te aktivnog nastojanja banaka da privuku nove klijente i povećaju tržišni udio. Udio ova dva sektora u ukupnim kreditima je u prvom kvartalu 2008. godine povećan za jedan procentni poen na 92,2%.

Ukupna potraživanja prema sektoru domaćinstava krajem K1 2008. iznosila su 5,9 milijardi KM ili 47,6% ukupnih kredita, što je povećanje za čak 1,3 milijarde KM za godinu dana. Značajan doprinos ovom rastu je imala kategorija potrošačkih kredita. Od ukupnih kredita plasiranih sektoru domaćinstava 62% su potrošački krediti, 25% stambeni krediti, a preostalih 13% su krediti namijenjeni za poljoprivredu, mali biznis i ostale namjene.

Opterećenje stanovništva kreditima u BiH u poređenju sa zemljama regiona manje je od onog u Hrvat-skoj, ali znatno veće od onog u Srbiji i Makedoniji.

27 M0- (primarni ili rezervni novac)- sastoji se od gotovine izvan monetarnih vlasti, depozita komercijalnih banaka i depozita ostalih domaćih sektora (osim centralne vlade) kod monetarnih vlasti.

28 Koeficijent pokazuje da se 5,7 mjeseci uvoza može finansirati deviznim rezervama CBBiH. Prema teoriji međunarodne trgovine, ukupne rezerve bi trebale pokrivati najmanje 3 mjeseca uvoza.

34


Grafikon 15: Krediti stanovništvu pc kao % BDP pc – regionalno poređenje

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

Bosna i Hercegovina

Mart 2006. Mart 2007. Mart 2008.

Hrvatska Makedonija Srbija

Izvor: Centralne banke zemalja u regiji, Agencije za statistiku BiH, Hrvatske, Srbije i Makedonije

S druge strane, ukupni iznos potraživanja prema sektoru privatnih preduzeća iznose je 5,7 milijardi KM ili 45% od ukupnih potraživanja krajem K1 2008., što predstavlja godišnje povećanje od 1,4 milijarde KM. Od ukupnih plasmana29 privatnim nefinansijskim preduzećima u uslužne djelatnosti je plasirano 59%, dok je u sektore industrije, rudarstva, energetike i građevinarstva plasirano 37%. Sektor poljoprivrede je imao udio od svega 4%. Najveći doprinos rastu kreditnih plasmana je imala kategorija kredita trgovini čiji udio čini gotovo polovinu ukupnih kreditnih plasmana sa stopom rasta od 27% g/g. S druge strane, industrijski sektor je u K1 2008. zabilježio najznačajniji pad kredita od 26%.30

U prvom kvartalu 2008. godine nastavljen je trend blagog pada kamatnih stopa kako na kratkoročne kredite preduzećima i domaćinstvima tako i na dugoročne kredite preduzećima. Tako su najveći pad zabilježile kamatne stope na kratkoročne kredite preduzećima i dugoročne kredite stanovništvu (0,6 pro-centnih poena). Blagi pad prisutan je kod kamatnih stopa na dugoročne kredite preduzećima (0,01 pro-centni poen) dok su kamatne stope na kratkoročne kredite stanovništvu porasle za 0,1 procentni poen. Ovakvo kretanje kamatnih stopa može biti posljedica promjene strukture plasiranih bankarskih kredita unutar svake od ovih kategorija.

U prvom tromjesečju 2008. godine nastavljen je brz rast depozita. Ukupni depoziti svih institucionalnih sektora u prosjeku su porasli 30,3% u odnosu na prvi kvartal 2007. godine i krajem marta 2008. dostigli su 12,1 milijardi KM, što je godišnje povećanje od čak 2,8 milijardi KM. Glavni generator ovakve stope rasta depozita su depoziti opšte vlade. Rast depozita privatnih preduzeća u prvom kvartalu 2008. je znatno sporiji u odnosu na isti period prethodne godine, a i rast depozita stanovništva bilježi blago opadajući trend.

Depoziti opšte vlade, bili su glavni generator rasta depozita u 2007. godini. Tako su u prvom tromjesečju 2008. godine ostvarili rast od gotovo 80% u odnosu na isti period prethodne godine. Međutim, u odnosu na kraj 2007. godine zabilježen je pad depozita opšte vlade od 7%. Ovo se moglo i očekivati nakon zna-čajnog rasta depozita u junu 2007. godine usljed priliva sredstava od privatizacije Tekoma Srpske. Zbog toga, u 2008. godini realno je očekivati manju stopu rasta depozita. S obzirom na novonastale probleme s likvidnošću u FBiH, depoziti opšte vlade bi mogli imati znatno nižu stopu rasta do kraja 2008. godine.

S druge strane, depoziti stanovništva rasli su po stopi od 23% g/g, što je za 5 procentih poena manje u odnosu na isti period prethodne godine, i dosegli 5,4 milijarde KM. Ovo predstavlja godišnji rast od 1

29 Kreditni plasmani su širi pojam i pored ukupnih kredita obuhvataju plasmane kao što su oročena sredstva kod ino banaka, plasmani drugim bankama, vrijednosni papiri, investicije u nekonsolidovana preduzeća, kamate i naknade, avanse i odgođeno plaćanje.

30 Ukupni krediti sektora industrije u BiH su izračunati zbrajanjem kategorija krediti rudarstvu i industriji u RS i ostali krediti (koji uključuju kredite industriji) u FBiH. Pretpostavlja se da krediti rudarstvu u RS zauzimaju veoma mali procenat u kategoriji kredita rudarstvu i industriji u RS.

35

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

milijarde KM a 176 miliona KM u odnosu na kraj 2007. godine. Depoziti stanovništva i dalje imaju najve-ći udio u ukupnim depozitima (43,8%), uprkos smanjenju njihovog udjela za 2 procentna poena u korist depozita opšte vlade. Depoziti preduzeća, kao treća po veličini kategorija depozita, sa udjelom od 14,7%, bilježe naglo smanjenje stope rasta od 18 procentnih poena u K1 2008. Time je stopa rasta ove kategorije depozita u K1 iznosila svega 15% g/g ili 236 miliona KM.

Berze u BiHUkupna tržišna kapitalizacija31 Sarajevske i Banjalučke berze (SASE i BLSE) iznosila je krajem prvog kvartala 2008. godine 17,7 milijardi KM, za 12,8 milijardi KM ili 42% manje u odnosu na isti period pret-hodne godine. Ovakav negativan trend tržišne kapitalizacije na bh. tržištima je u najvećoj mjeri posljedi-ca smanjenja cijena dionica na obje bh. berze u drugoj polovini 2007. godine koje se nastavlja i tokom K1 2008. godine, te utiče i na smanjenje ukupnog obima trgovine na berzama.

Indeksi investicijskih fondova Sarajevske i Banjalučke berze (BIFX i FIRS)32 bilježili su ubrzan pad u prvom kvartalu 2008. FIRS je dostigao vrijednost od 4.165,37 poena što je pad od 55,47% g/g, dok je vri-jednost BIFX iznosila je 4.259,39 poena što je pad od 54,47% g/g. Vrlo ilustrativan pokazatelj kontrakcije prometa i pada cijena dionica zabilježenih u prvom kvartalu 2008. je i podatak da su BIFX i FIRS ostvarili pad vrijednosti u poređenju sa krajem 2007. godine za 34,9% odnosno 37,1% respektivno.

Grafikon 16: Indeksi investicijskih fondova sarajevske i banjalučke berze (BIFX i FIRS)

2.000

4.000

6.000

8.000

10.000

12.000

14.000

BIFX

3. ja

n. 0

7

6. fe

b. 0

7

7. m

ar. 0

7

4. a

pr. 0

7

7. m

aj. 0

7

7. ju

n. 0

7

5. ju

l. 07

2. a

vg. 0

7

30. a

vg. 0

7

27. s

ep. 0

7

25. o

kt. 0

7

22. n

ov. 0

7

20. d

ec. 0

7

22. j

an. 0

8

19. f

eb. 0

8

18. m

ar. 0

8

FIRS

Izvor: SASE i BLSE statistika

Potpuno identičnu sliku kretanja na BH berzama vidimo i kroz dva reprezentativna indeksa Sarajevske i Banjalučke berze SASX-10 i BIRS, koji predstavljaju kretanje cijena dionica najuspješnijih kompanija listiranih na te dvije berze.

Kao što vidimo na Grafikonu 17, SASX-10 bilježi pad u i prvom kvartalu 2008. ali je njegova vrijednost i dalje veća od vrijednosti BIRS-a. Krajem marta 2008. godine SASX-10 je ostvario je vrijednost od 2.420,61 poena što je pad od 52,5% u odnosu na isti period prethodne godine, odnosno 34,3% u odnosu na kraj 2007. godine.

Indeksi na Banjalučkoj berzi bilježe veći pad od SASX-10. Zanimljivo je istaći da je nakon zabilježenog re-kordnog rasta cijene dionica preduzeća iz sistema Elektroprivrede RS-a (ERS-10) u K1 2007. godine došlo

31 Kapitalizacija – zbir produkata cijena dionica i obima dionica kojima se trgovalo na berzama.

32 Indeksi obje berze izračunati su na osnovu prosječne cijene dionica 11 najuspješnijih investicijskih fondova u slučaju Sarajevske berze (BIFX) i 13 IF-ova Banjalučke berze (FIRS).

36


do snažnog opadanja prometa njihovim dionicama, čime je vrijednost ERS-10 pala ispod vrijednosti SA-SX-10. Indeks ERS-10 ostvario je pad vrijednosti od 62% g/g ili 31,8% u odnosu na kraj 2007. godine i sa 30.03.08. godine iznosio 2.226,99 poena. Drugi indeks BLSE, BIRS, sa istekom prvog kvartala 2008. imao je vrijednost od 2.121,67 poena što je pad od 53,4% g/g, ili 17,3% u poređenju sa krajem 2007. godine.

Grafikon 17: Indeksi najuspješnijih kompanija na Sarajevskoj i Banjalučkoj berzi (SASX-10 i BIRS) i indeks preduzeća iz sistema Elektroprivrede RS-a (ERS-10)

1.000

2.000

3.000

4.000

5.000

6.000

7.000

8.000

BIFX

3. ja

n. 0

7

6. fe

b. 0

7

7. m

ar. 0

7

4. a

pr. 0

7

7. m

aj. 0

7

7. ju

n. 0

7

5. ju

l. 07

2. a

vg. 0

7

30. a

vg. 0

7

27. s

ep. 0

7

25. o

kt. 0

7

22. n

ov. 0

7

20. d

ec. 0

7

22. j

an. 0

8

19. f

eb. 0

8

18. m

ar. 0

8

SASX - 10 ERS - 10

Izvor: SASE i BLSE statistika

U K1 2008. godine na Sarajevskoj i Banjalučkoj berzi (SASE i BLSE) ostvaren je ukupan promet od 170.138.192,54 KM što je pad za 75,7% u odnosu na prethodnu godinu.

Promet na Sarajevskoj berzi je iznosio 78.014.395 KM što je u odnosu na prvi kvartal 2007. smanje-nje od 83,6% ili 46% ukupnog trgovanja na BiH tržištu u prvom kvartalu 2008. godine. SASE u martu 2008. godine bilježi najveći promet uglavnom na Slobodnom tržištu (67,4%) kroz trgovanje dionicama najuspješnijih kompanija prisutnim na tom tržištu, na Zvaničnoj kotaciji (19,6%) te na Kotaciji fondova (12,9%).

Promet na Banjalučkoj berzi je iznosio 92.123.797,54 KM što je u 59% manje u odnosu na prvi kvartal 2007. Promet ostvaren na Banjalučkoj berzi čini 54% ukupnog prometa na BH berzama. Od ukupnog prometa na Banjalučkoj berzi najveći udio čini promet kroz blok poslove sa 66,5%, dok redovni promet u ukupnom prometu učestvuje sa 29,7%.

37

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

IV. VANJSKI SEKTOR

Prvi kvartal 2008. na međunarodnom tržištu obilježile su visoke cijene nafte, hrane ali i ostalih proizvoda i usluga, pod „izgovorom“ skupljih inputa i transportnih troškova.

Pomenuta atmosfera se prenijela i na BH tržište gdje su zabilježene više stope rasta uvoza od izvoznih (27% vs. 15%) i značajno povećanje vanjskotrgovinskog deficita za 39% u odnosu na K1 2007. Ukupno tr-govanje sa inostranstvom je uvećano za 23%, najvećim dijelom na račun povećanog uvoza, dok je pokri-venost uvoza izvozom je opala (4 procentna poena) na svega 43%.

Platni bilans BiH

Stanje ekonomskih transakcija BiH sa inostranstvom do K1 2008. prikazano je u Platnom bilansu BiH koji se nalazi u Dodatku.

Najvažniji pokazatelj je svakako deficit tekućeg računa koji se nakon izvanrednog poboljšanja u K1 2006. (kada je iznosio tek 24,8 miliona KM) nastavio pogoršavati, da bi na kraju K1 2008. dostigao rekordnih 820,2 miliona KM. Kao što se i vidi na Grafikonu 18. glavni razlog povećanja deficita je sve negativniji odnos razmjene robama (-2.069,5 miliona KM)33.

U odnosu na K1 2007. rashodovne stavke tekućeg računa su se povećale za 835,3 miliona KM (od toga je 91% uvoz roba), a prihodovne za 382,7 miliona KM (od toga je izvoz roba činio 50%, a tekući transferi 27% prihoda) što čini ukupnu razliku od značajnih 452,6 miliona KM pogoršanja deficita na tekućem računu.

Grafikon 18: Tekući račun BIH u K1 (2005.-2008.)

Tekući transferi

Tekući račun

U m

illio

nim

a KM

2005 K1 2006 K1 2007 K1 2008 K1

Dohodak

-2.500

-2.000

-1.500

-1.000

-500

0

500

1.000

Usluge

Roba


33 Više o trgovini robama u narednom poglavlju.

38


Bilans usluga – suficit raste 30% g/g (ili 287,5 miliona KM) najvećim djelom zahvaljujući prihodu od pružanja usluga putovanja 190 miliona KM (rast 13%), ali i građevinskih usluga u inostranstvu od 106,5 miliona KM (rast 50%).

Prihod od tekućih transfera 787,8 miliona KM raste po sve nižoj stopi (2%) dok dohodak bilježi sve zna-čajnije prilive (po osnovu kompenzacija zaposlenim 180,2 miliona KM ili 7% rasta, a investicioni dohodak 126,6 miliona KM ili 49% rasta u odnosu na K1 2007).

Najveći dio (85%) finansiranja deficita tekućeg računa dolazi od finansijskog računa (694 miliona KM) dok je kapitalnim prihodima pokriveno tek 11% deficita (92,2 miliona KM). Finansijski račun je zna-čajno uvećan uslijed povećanja stavke ostalih investicija dok direktne strane investicije nisu zabilježile značajnija ulaganja34. Aktiva koju domaće komercijalne banke drže u inostranstvu je značajno smanjena (416 miliona KM) u pomenutom kvartalu, dok su se pasivni računi (tj. dugovanja) uvećali za 32% (ili 33,8 miliona). Novih zajmova je privučeno 17% manje nego prošle godine u istom kvartalu (125 miliona KM), dok je i otplata glavnice zajma takođe smanjena za 40% a u K1 2008. iznosi 83,3 miliona KM.

Devizne rezerve su smanjene za 81,8 milion KM što je i očekivano s obzirom na značajno povećanje uvoza.

Spoljna trgovina robama

Tabela 5: Glavni pokazatelji spoljnotrgovinskog poslovanja BiH

u milionima KM 2003 2004 2005 2006 2007 K1 2007 K1 2008

Izvoz roba 2.428 3.013 3.783 5.164 5.937 1.365 1.567

Uvoz roba -8.365 -9.423 -11.180 -11.389 -13.899 -2.883 -3.673

Trgovinski bilans -5.937 -6.410 -7.397 -6.225 -7.962 -1.518 -2.106

ukupna trgovina 10.793 12.436 14.963 16.553 19.836 4.248 5.240

u % BDP 81% 85% 95% 94% 95% - -

% promjena izvoza 16% 24% 26% 37% 15% 27% 15%

--- uvoza 4% 13% 19% 2% 22% 41% 27%

--- bilansa (deficita) 0% 8% 15% -16% 28% 57% 39%

---ukupne trgovine 6% 15% 20% 11% 20% 36% 23%

pokrivenost uvoza izvozom 29% 32% 34% 45% 43% 47% 43%


Posmatrajući stope rasta uvoza i izvoza po kvartalima od 2004. možemo zaključiti da je pozitivan trend viših stopa rasta izvoza od uvoznih trajao sve do 2007. kada se pojavio obrnut trend koji traje sve do kraja marta 2008. Povećane stope rasta uvoza na početku 2007. su pravdane uvođenjem poreza na dodatnu vrijednost u 2006., ali je to opravdanje izgubilo na težini posmatrajući čitavu 2007. i K1 2008. kada su više cijene nafte, poljoprivrednih proizvoda i nekih metala, ali i povećan uvoz opreme u BiH najviše doprinijeli uvozu. Ukupan uvoz na kraju K1 2008. je iznosio 3,673 milijardi KM, a izvoz svega 1,567 milijardi KM.

34 FDI su u prvom kvartalu 2008. iznosile 146,5 miliona KM što je za 37% manje u odnosu na K1 2007.

39

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

Grafikon 19: Kvartalne stope rasta uvoza i izvoza BiH

-10%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

Uvoz

K1 -

200

5

Rast

g/g

u %

K2 -

200

5

K3 -

200

5

K4 -

200

5

K1 -

200

6

K2 -

200

6

K3 -

200

6

K4 -

200

6

K1 -

200

7

K1 -

200

8

K2 -

200

7

K3 -

200

7

K4 -

200

7

Izvoz


Nominalne vrijednosti uvoza i izvoza posmatrane po kvartalima od 2003. pokazuju jasan trend rasta iz godine u godinu, kada se početkom godine registruju najniže vrijednosti uvoza i izvoza a približavajući se kraju godine sve više. To nam daje razloga za zabrinutost za trgovinski i platnobilansni deficit do kraja 2008.

Grafikon 20: Kvartalne vrijednosti uvoza izvoza i deficita u BiH

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

3.500

4.000

Uvoz

K1 -

200

3

K2 -

200

3

K3 -

200

3

K4 -

200

3

K1 -

200

4

K2 -

200

4

K3 -

200

4

K4 -

200

4

K1 -

200

5

K2 -

200

5

K3 -

200

5

K4 -

200

5

K1 -

200

6

K2 -

200

6

K3 -

200

6

K4 -

200

6

K1 -

200

7

K1 -

200

8

K2 -

200

7

K3 -

200

7

K4 -

200

7Izvoz Deficit


Trgovinski deficit je u prvom kvartalu 2008. zabilježio najvišu vrijednost (2,106 milijardi KM) u poređe-nju sa svim prvim kvartalima od 2003. Najveći doprinos godišnjem rastu deficita od 39% su dale glavne kategorije uvoza: mineralna goriva, mašine i aparati, transportna sredstva (sa po 7 proc.poena doprino-sa), zatim bazni metali –najviše željezo (5 proc.poena) i proizvodi biljnog porijekla (3 proc.poena). Uku-pan zbirni deficit ovih pet kategorija je iznosio više od 1,5 milijardi KM, dok su samo mašine i oprema iznosile 430 miliona KM, a nafta 423 miliona KM.

Povećane vrijednosti uvoza iskazane su u svim kategorijama proizvoda (HS na dvije cifre). Najznačajniji je ipak rast uvoza glavnih prethodno navedenih kategorija koje su i formirale ogroman deficit. Najveće učešće u ukupnom uvozu imala je kategorija- mašine, aparati i oprema (17,3%) sa godišnjim rastom od 29%. S obzirom na još uvijek nedovoljnu proizvodnju u ovom sektoru, pokrivenost uvoza izvozom iznosi

40


tek 33%. Ipak, najveće pojedinačne stavke (HS na 4 cifre) u ukupnom uvozu su nafta i automobili sa blizu 500 miliona KM uvoza u K1 2008. Vezano za naftu, možemo primjetiti da je porast vrijednosti uvoza (58%) najvećim dijelom posljedica povećanih cijena na svjetskom tržištu, jer se količina u odnosu na K1 2007. promijenila za 11%. Procjena je da je uvozna cijena nafte porasla za oko 39%, što se prenijelo na porast cijena na benziskim pumpama u BiH. U okviru kategorije proizvodi mineralnog porijekla značajni uvozni proizvodi su i kameni ugalj za koksovanje sa rastom uvoza od 50% kao i gas sa 30% rasta g/g.

Bazni metali od kojih najviše željezo i aluminijum i dalje se uvoze radi prerade i daljeg izvoza. Ono što je zabrinjavajuće je pad pokrivenosti uvoza izvozom u oba slučaja, kao i pad izvoznih performansi u slučaju aluminijuma usljed cijenovnog efekta i ugrožene konkurentnosti na inostranim tržištima uz stalne priti-ske na pad cijena.

BiH je i dalje značajan uvoznik lijekova čak i pored solidne domaće proizvodnje (mada umanjene u K1 2008) od strane „Bosnalijeka“ i „Farmavite“. Pored lijekova uvoze se još i proizvodi anorganske hemije za dalju obradu, ali uz pad vrijednosti uvoza (-9,6%) u posmatranom kvartalu. Izvoz anorganske hemije je rastao po stopi od 22%.

Ubrzan rast uvoza transportnih sredstava od 10 procentnih poena (55% g/g) čine najvećim dijelom kori-šteni automobili.

Grafikon 21: Ućešće uvoza glavnih kategorija u ukupnom uvozu BiH

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

18%

2006 K1

Mašine, aparati Proiz. mineralnog porijekla

Bazni metali i proiz.

Proiz. hemijske industrije

Transportna sredstva

2007 K1 2008 K1


Izvozne performanse BH ekonomije se još uvijek ograničavaju na usku bazu proizvoda. Više od pola izvoza, ili preciznije 52,4% otpada na samo tri kategorije: bazni metali (željezo i aluminijum) 28,4% i ka-tegorija mašina i aparata 13,3%, dok proizvodi mineralnog porijekla (električna energija i koks) učestvuju u ukupnom izvozu sa 10,8%. Najveći doprinos rastu izvoza od 15% su imali električna energija i mašine i aparati (6 vs. 3 procentna poena, respektivno).

Visoke stope rasta izvoza se u nekim slučajevima mogu objasniti najvećim dijelom efektom porasta cijena, što je slučaj sa željezom, ali i električnom energijom i koksom, dok to u slučaju aluminijuma nije bio slučaj. Naprotiv, padom cijena aluminijuma na svjetskom tržištu „Aluminij“ Mostar čak izvozi veće količine koje su zamagljene efektom nižih cijena jer su iskazane vrijednosti izvoza na godišnjem nivou umanjene za čak 8%.

U okviru proizvoda hemijske industrije registrovan je 22% rast izvoza anorganske hemije (aluminijum oxid ili glinica) gdje je pokrivenost uvoza izvozom po prvi puta prešla 100%, tačnije 117%. Izvoz lijekova je rastao 33%.

Negativan doprinos rastu od 1 proc. poena je zabilježen u kategoriji Drvo i proizvodi od drveta gdje je zabilježen pad izvoza od 11%. Interesantno, namještaj koji se nalazi u kategoriji razni proizvodi bilježi

41

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

izvrsne stope rasta (20%), kao i značajno učešće u BH izvozu (8%) što nas može navesti na zaključak da BH ekonomija umjesto izvoza trupaca i neobrađenog drveta se preusmjerila na izvoz namještaja, koji je većeg stepena obrade, i koji nosi veću dodanu vrijednost. Pokrivenost uvoza izvozom kod namještaja iznosi 250%.

Grafikon 22: Učešće glavnih kategorija u izvozu BiH

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

2006 K1

Bazni metali Mašine, aparati Proizvodi mineralnog por.

Drvo i proiz. Proiz. hemijske ind.

2007 K1 2008 K1


Spoljna trgovina po zemljama

Posmatrajući spoljnotrgovinske performanse po grupama zemalja sa kojima BiH trguje može se primjeti-ti uobičajen trend- preovlađujuća trgovina sa zemljama Eropske unije (50%), sa godišnjim rastom od 17%, ali i nešto manjim učešćem u korist ostalih zemalja, i sve značajnije trgovanje sa zemljama iz okruženja (učešće od 32% a rast 26% g/g).

Sa druge strane, najveći doprinos rastu deficita su dale upravo zemlje EU koji u ukupnom deficitu na kraju marta 2008. iznosi 40% (rast od 46%). Učešće zemalja sa kojim je BH imala potpisane ugovore o slobodnoj trgovini u ukupnom deficitu je iznosilo 34% (rast od 40%). Suficit je ostvaren jedino u slučaju Albanije i to nepunih 2 miliona KM.

Grafikon 23: Učešće zemalja u deficitu BiH

9%

30%

20%

18%

13%

10%

Hrvatska

Njemačka

Turska

Srbija(do 12.02.2007.)

Mađarska

Italija

Izvor: BHAS

42


Grafikon 24: Uvoz BiH po grupacijama zemalja

EU

2005 K1 2006 K1 2007 K1 2008 K1

SST

Ostale

0%

20%

40%

60%

80%

100%

60%

34%

6%

61%

32%

7%

62%

30%

8%

57%

31%

11%

Izvor: BHAS

Najznačajniji trgovinski partneri iz EU su i dalje Njemačka i Italija sa sve značajnijim probojem Mađar-ske, posebno na strani uvoza koji je rastao 60%. Najveći doprinos (10 procentnih poena) rastu uvoza su registrovale Hrvatska, Njemačka i Srbija, a rastu izvoza - Srbija, Njemačka i Austrija (9 procentnih poe-na). Od ostalih značajnih zemalja potrebno je izdvojiti Tursku koja je povećala svoje učešće na BH tržištu rastom uvoza od 51% a time i značajnim doprinosom rastu deficita od 5%. Ekspanzija uvoza iz Turske nastala je kad je OMV preuzeo većinski udio u kapitalu najvećih rafinerija u Turskoj, koje gorivo u našu zemlju izvoze bez naplaćivanja carine.35 Turska je time postala drugi najznačajniji snabdjevač naftnih derivata nakon Hrvatske u BiH.

Grafikon 25: Izvoz BiH po grupacijama zemalja

EU

2005 K1 2006 K1 2007 K1 2008 K1

SST

Ostale

0%

20%

40%

60%

80%

100%

54%

29%

17%

53%

29%

18%

49%

32%

19%

48%

33%

20%

Izvor: CBBH

Na strani izvoza najznačajnija godišnja stopa rasta se pojavljuje u slučaju Srbije 51% i Njemačke 21%. U Srbiju se najviše izvoze električna energija i koks, a u Njemačku namještaj, mašine, odjeća i obuća i meta-li- željezo i čelik.

Posmatrajući regionalno poređenje godišnjih stopa rasta uvoza i izvoza možemo primjetiti da je najbolje izvozne performanse zabilježila Srbija, a zatim i Makedonija koje su i imale najbolje stope pokrivenosti uvoza izvozom. Najveći rast uvoza su ostvarile Makedonija i Crna Gora.

35 Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom je predvidio ukidanje svih carinskih ograničenja do 1.1.2007.

43

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

Grafikon 26: Regionalno poređenje stopa rasta uvoza, izvoza i pokrivenost uvoza izvozom

-20%

-10%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

promjena uvoza

BiH

42,7% 44,9% 46,2%

20,7%

58,4%

Hrvatska Srbija Crna Gora Makedonija

promjena izvoza pokrivenost uvoza izvozom

Izvor: Agencije za statistiku posmatranih zemalja

45

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

V. STRANE DIREKTNE INVESTICI JE

Stanje direktnih stranih investicija na kraju prvog kvartala 2008. je iznosilo 6,57 milijardi KM, što je za 86,0 miliona KM36 više u odnosu na stanje 31.12.2007.godine.

Evropske zemlje (39) u ukupnom kapitalu učestvuju sa 6,19 milijardi KM ili 94,3% a vanevropske (50) sa 376,13 miliona KM ili 5,7%. Najveća ulaganja od Evropskih zemalja u periodu maj 1994-mart 2008. odno-se se na Srbiju (23,5%), Austriju (12,4%), Hrvatsku (12,1%), i Sloveniju (9,1%), a od vanevropskih Turska (1.1%) i SAD, UAE i Saudijska Arabija sa manje od 1% od ukupnih ulaganja u BiH.

Grafikon 27: Direktna strana ulaganja u BiH u milionima KM

0

200

400

600

800

1.000

1.200

1.400

K1 -

200

4

U m

ilion

ima

KM

K2 -

200

4

K3 -

200

4

K4 -

200

4

K1 -

200

5

K2 -

200

5

K3 -

200

5

K4 -

200

5

K1 -

200

6

K2 -

200

6

K3 -

200

6

K4 -

200

6

K1 -

200

7

K1 -

200

8

K2 -

200

7

K3 -

200

7

K4 -

200

7

Izvor: Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa

Posmatrajući registrovana ulaganja u K1 2008. ne uzimajući u obzir smanjenje kapitala usljed statusnih promjena preduzeća, ukupan priliv je iznosio 89 miliona KM. Ali zbog metodologije kumulativnog praće-nja od 1994. godine uzeto je u obzir smanjenje stranog kapitala od 3 miliona KM, pa u MVTEO se za K1 2008. registruje suma od 86 miliona KM.

Od ukupnog registrovanog kapitala u prvom kvartalu 2008. godine 49,8% odnosi se na ulaganja u osniva-nja novih društava-kompanija, a na dokapitalizacije ranije osnovanih društava-povećanje kapitala 50,2%.

Posmatrajući SDI po zemljama koje su ulagale u BiH u K1 2008. možemo vidjeti da su samo Slovenija i Hrvatska učestvovale sa 53%, a Turska i Italija sa 23% u ukupnom iznosu ulaganja za pomenuti kvartal.

36 Iznos direktnih stranih ulaganja je preuzet iz Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH, a razlikuje se od iznosa registrovanog u platnom bilansu cenralne banke BiH za 60,5 miliona KM (manje) zbog različite metodologije praćenja FDI.

46


Grafikon 28: Najznačajnije zemlje izvor SDI u K1 2008.god.

Ostali

Hrvatska(12 mil)

Slovenija(33,5 mil)

Turska(10 mil)

Srbija(15.6 mil)

Italija(9,7 mil)

SAD(5,4 mil)

Izvor: Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa

Registrovani strani kapital pretežno se odnosi na ulaganja u oblast proizvodnje (metaloprerađivačke, drvnoprerađivačke i poljoprivredne) sa 67,8%, trgovine (20%), bankarstva (9%), dok ostala ulaganja po sektorima učestvuju sa 3% u ukupnim stranim ulaganjima.

Ulaganje u K1 2008. je za 53% manje u odnosu na isti period prethodne godine (K1 2007), a kroz do-sadašnje praćenje direktnih stranih ulaganja u BiH može se zaključiti da je njihov obim tokom godine najniži u toku prvog i trećeg kvartala.

PRILOZIBosna i HercegovinaEkonomski trendovijanuar – mart 2008

Jedinica za ekonomska istra`ivanja

Juni, 2008

48


Tabe

la 1

: Ind

ustr

ijska

pro

izvo

dnja

u F

BiH

perio

d po

inde

ksu

1-12

.200

71-

3.20

071-

3.20

081.

2008

2.20

083.

2008

bazn

i per

iod

anal

ogni

per

iod

pret

hodn

e go

dine

INDU

STRI

JA U

KUPN

O10

8,6

112,

910

5,0

108,

711

3,7

94,3

C) V

AĐEN

JE R

UDA

I KAM

ENA

105,

697

,111

0,8

114,

211

9,0

100,

8D)

PRE

RAĐI

VAČK

A IN

DUST

RIJA

111,

712

8,9

102,

610

7,7

110,

592

,0E)

PRO

IZVO

DNJA

I SN

ADBI

JEVA

NJE

ELEK

TRIČ

NOM

ENE

RGIJ

OM, G

ASOM

I VO

DOM

101,

789

,710

8,4

108,

611

9,6

97,8

VAĐE

NJE

RUDA

I KA

MEN

A10

) Vađ

enje

kam

enog

i m

rkog

ugl

ja, l

igni

ta i

trese

ta10

4,2

91,7

113,

911

6,2

118,

810

7,1

13) V

ađen

je ru

da m

etal

a11

5,3

120,

410

6,2

58,4

102,

514

8,4

14) V

ađen

je o

stal

ih ru

da i

kam

ena

110,

713

4,4

95,4

106,

312

1,5

74,7

PRER

AĐIV

AČKA

INDU

STRI

JA15

) Pro

izvo

dnja

pre

hram

beni

h pr

oizv

oda

i pić

a10

7,9

111,

110

7,5

110,

410

4,3

107,

816

) Pro

izvo

dnja

duh

ansk

ih p

roiz

voda

95,8

97,5

116,

510

6,1

143,

710

6,5

17) P

roiz

vodn

ja te

kstil

a pr

ediv

a i t

kani

na77

,965

,115

3,4

178,

114

5,9

140,

718

) Pro

izvo

dnja

odj

evni

h pr

edm

eta,

dor

ada

i boj

enje

krz

na99

,510

3,0

145,

815

8,6

168,

210

0,2

19) P

roiz

vodn

ja k

ože

i pre

dmet

a od

kož

e i o

buće

104,

313

6,1

101,

411

8,7

106,

184

,120

) Pre

rada

i pr

oizv

odi o

d dr

veta

i pl

ute

103,

012

9,9

97,8

96,5

129,

576

,221

) Pro

izvo

dnja

cel

uloz

e, p

apira

i pr

oizv

oda

od p

apira

94,4

95,7

109,

112

1,0

103,

510

3,2

22) I

zdav

ačka

dje

latn

ost,

štam

panj

e i r

epro

dukc

ija s

nim

anih

mat

erija

la13

2,0

144,

692

,768

,611

3,1

111,

423

) Pro

izvo

dnja

kok

sa i

deriv

ata

nafte

132,

416

9,8

128,

010

7,1

134,

514

9,4

24) P

roiz

vodn

ja h

emik

alija

i he

mijs

kih

proi

zvod

a12

1,7

179,

265

,998

,285

,532

,225

) Pro

izvo

dnja

pro

izvo

da o

d gu

me

i pla

stik

e11

6,1

164,

810

3,0

97,8

106,

010

4,3

26) P

roiz

vodn

ja p

roiz

voda

od

osta

lih m

iner

ala

105,

421

0,8

111,

015

5,6

113,

493

,627

) Pro

izvo

dnja

osn

ovni

h m

etal

a10

6,6

97,3

116,

310

0,5

113,

113

9,4

28) P

roiz

vodn

ja m

etal

nih

proi

zvod

a os

im m

ašin

a13

8,0

138,

413

2,4

109,

515

2,9

134,

829

) Pro

izvo

dnja

ost

alih

maš

ina

i ure

đaja

140,

311

2,7

125,

511

4,5

138,

812

4,1

30) P

roiz

vodn

ja k

ance

larij

skih

i ra

čuna

rski

h m

ašin

a14

7,0

216,

965

,670

,754

,574

,331

) Pro

izvo

dnja

dru

gih

elek

trons

kih

maš

ina

i apa

rata

80,0

84,0

110,

499

,411

3,6

116,

933

) Pro

izvo

dnja

med

icin

skih

, pre

cizn

ih i

optič

kih

inst

rum

enat

a10

3,1

167,

110

1,3

130,

298

,078

,834

) Pro

izvo

dnja

mot

orni

h vo

zila

i pr

ikol

ica

156,

816

3,2

116,

113

1,7

128,

393

,835

) Pro

izvo

dnja

ost

alih

sao

brać

ajni

h sr

edst

ava

77,0

83,1

237,

421

5,1

180,

238

0,6

36) P

roiz

vodn

ja n

amje

štaj

a i s

lični

h pr

oizv

oda

116,

316

4,6

81,4

96,3

83,2

68,6

37) R

ecik

laža

108,

813

9,3

108,

997

,311

8,5

111,

1PR

OIZV

ODNJ

A I S

NADB

IJEV

ANJE

ELE

KTRI

ČNOM

ENE

RGIJ

OM, G

ASOM

I VO

DOM

40) P

roiz

vodn

ja i

snad

bije

vanj

e el

. Ene

rgijo

m, g

asom

, par

om i

topl

om v

odom

101,

789

,710

8,4

108,

611

9,6

97,8

41) S

kupl

janj

e,pr

očiš

ćava

nje

i dis

tribu

cija

vod

e

Izvo

r: Fe

dera

lni z

avod

za

stat

istik

u FB

iH

49

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

Tabe

la 2

: Ind

ustr

ijska

pro

izvo

dnja

u R

S

perio

d po

inde

ksu

1-12

.200

71-

3.20

061-

3.20

071-

3.20

081.

2008

2.20

083.

2008

bazn

i per

iod

anal

ogni

per

iod

pret

hodn

e go

dine

INDU

STRI

JA U

KUPN

O10

1,4

111,

310

5,5

105,

810

4,8

106,

310

6,0

C) V

AĐEN

JE R

UDA

I KAM

ENA

102,

718

5,4

114,

012

4,6

90,6

151,

212

5,0

D) P

RERA

ĐIVA

ČKA

INDU

STRI

JA10

4,1

114,

511

1,2

101,

610

0,6

98,6

105,

0E)

PRO

IZVO

DNJA

I SN

ADBI

JEVA

NJE

ELEK

TRIČ

NOM

ENE

RGIJ

OM, G

ASOM

I VO

DOM

94,6

100,

494

,211

1,7

114,

111

7,0

104,

4VA

ĐENJ

E RU

DA I

KAM

ENA

10) V

ađen

je k

amen

og i

mrk

og u

glja

, lig

nita

i tre

seta

86,7

205,

511

9,9

115,

793

,710

6,1

170,

713

) Vađ

enje

ruda

met

ala

96,6

137,

075

,413

7,3

89,7

186,

412

9,4

14) V

ađen

je o

stal

ih ru

da i

kam

ena

127,

213

7,8

540,

599

,985

,811

6,6

92,8

PRER

AĐIV

AČKA

INDU

STRI

JA15

) Pro

izvo

dnja

pre

hram

beni

h pr

oizv

oda

i pić

a99

,410

4,1

104,

910

4,7

100,

010

5,5

108,

616

) Pro

izvo

dnja

duh

ansk

ih p

roiz

voda

75,6

100,

458

,517

4,7

306,

197

,594

,617

) Pro

izvo

dnja

teks

tila

pred

iva

i tka

nina

179,

460

,221

3,5

111,

436

,439

,123

2,1

18) P

roiz

vodn

ja o

djev

nih

pred

met

a, d

orad

a i b

ojen

je k

rzna

127,

813

1,1

123,

910

1,3

118,

411

7,0

75,3

19) P

roiz

vodn

ja k

ože

i pre

dmet

a od

kož

e i o

buće

83,9

83,3

58,1

97,4

106,

810

5,1

81,6

20) P

rera

da i

proi

zvod

i od

drve

ta i

plut

e91

,325

4,0

126,

997

,597

,210

2,3

93,7

21) P

roiz

vodn

ja c

elul

oze,

pap

ira i

proi

zvod

a od

pap

ira11

7,0

87,5

105,

911

3,9

123,

912

3,0

98,4

22) I

zdav

ačka

dje

latn

ost,

štam

panj

e i r

epro

dukc

ija s

nim

anih

mat

erija

la96

,811

2,5

112,

783

,589

,478

,685

,623

) Pro

izvo

dnja

kok

sa i

deriv

ata

nafte

108,

637

,611

5,6

105,

280

,710

9,0

113,

424

) Pro

izvo

dnja

hem

ikal

ija i

hem

ijski

h pr

oizv

oda

97,2

90,0

96,1

97,5

102,

910

3,0

89,1

25) P

roiz

vodn

ja p

roiz

voda

od

gum

e i p

last

ike

96,1

98,9

69,8

126,

112

1,0

126,

313

0,1

26) P

roiz

vodn

ja p

roiz

voda

od

osta

lih m

iner

ala

107,

315

0,2

195,

813

6,6

105,

317

3,3

128,

127

) Pro

izvo

dnja

osn

ovni

h m

etal

a84

,919

3,2

86,7

107,

710

3,8

90,2

130,

928

) Pro

izvo

dnja

met

alni

h pr

oizv

oda

osim

maš

ina

105,

710

4,2

144,

675

,993

,271

,870

,629

) Pro

izvo

dnja

ost

alih

maš

ina

i ure

đaja

130,

956

,499

,685

,011

3,7

56,8

99,2

30) P

roiz

vodn

ja k

ance

larij

skih

i ra

čuna

rski

h m

ašin

a13

7,8

120,

019

0,3

63,8

77,3

73,8

53,5

31) P

roiz

vodn

ja d

rugi

h el

ektro

nski

h m

ašin

a i a

para

ta90

,010

5,5

92,4

131,

370

,615

7,0

185,

532

) Pro

izvo

dnja

radi

o,TV

i ko

mun

ikac

ione

opr

eme

33,3

2,8

333,

36,

70,

00,

033

,333

) Pro

izvo

dnja

med

icin

skih

, pre

cizn

ih i

optič

kih

inst

rum

enat

a92

,485

,315

9,7

117,

197

,521

9,6

63,9

34) P

roiz

vodn

ja m

otor

nih

vozi

la i

prik

olic

a11

4,9

222,

611

2,1

155,

318

1,8

127,

316

8,0

35) P

roiz

vodn

ja o

stal

ih s

aobr

aćaj

nih

sred

stav

a11

3,7

112,

811

1,0

135,

611

9,0

113,

816

9,9

36) P

roiz

vodn

ja n

amje

štaj

a i s

lični

h pr

oizv

oda

174,

013

2,1

135,

395

,764

,211

8,5

103,

837

) Rec

ikla

ža15

1,5

97,2

268,

673

,910

8,1

85,7

52,4

PROI

ZVOD

NJA

I SNA

DBIJ

EVAN

JE E

LEKT

RIČN

OM E

NERG

IJOM

, GAS

OM I

VODO

M40

) Pro

izvo

dnja

i sn

adbi

jeva

nje

el. E

nerg

ijom

, gas

om, p

arom

i to

plom

vod

om94

,610

0,4

94,2

111,

711

4,1

117,

010

4,4

Izvo

r: Re

publ

ički

zav

od z

a st

atistik

u RS

50


Tabe

la 3

. Rea

lni s

ekto

r -

indu

strij

a i u

slug

e

Vrije

dnos

t po

inde

ksu

1-12

.200

71-

3.20

071-

3.20

081.

2008

2.20

083.

2008

bazn

i per

iod

isti

perio

d pr

etho

dne

godi

ne

Proi

zvod

nja

Indu

strij

ska

proi

zvod

nja

FBiH

108,

611

2,9

105,

010

8,7

113,

794

,3

RS10

1,4

105,

510

5,8

104,

810

6,3

106

Građ

evin

arst

vo (v

rijed

nost

rado

va)

FBiH

122,

620

0,2

156,

720

2,0

147,

815

2,1

RS12

9,6

180,

712

4,9

156,

218

7,2

86,2

Prije

voz

Cest

ovni

(pre

veze

no ro

be)

FBiH

153,

218

6,5

105,

4Kv

art o

bjav

ljKv

art o

bjav

ljKv

art o

bjav

lj

RS12

0,6

200,

010

3,2

207,

512

1,6

99,4

Cest

ovni

(pr

evez

eni p

utni

ci)

FBiH

102,

610

9,6

89,6

Kvar

t obj

avlj

Kvar

t obj

avlj

Kvar

t obj

avlj

RS10

8,3

120,

010

1,4

100,

810

3,2

95,8

Grad

sko

- Pr

igra

dski

Prij

evoz

(pre

veze

ni p

utni

ci)

FBiH

76,3

77,1

97,9

Kvar

t obj

avlj

Kvar

t obj

avlj

Kvar

t obj

avlj

RS10

7,6

116,

599

,993

,798

,510

2,7

Želje

znič

ki (p

reve

zeno

robe

)FB

iH10

5,4

99,3

140,

3Kv

art o

bjav

ljKv

art o

bjav

ljKv

art o

bjav

lj

RS99

,610

3,3

106,

710

4,7

100,

711

4,4

Želje

znič

ki (p

reve

zeni

put

nici

)FB

iH10

4,5

101,

313

2,1

Kvar

t obj

avlj

Kvar

t obj

avlj

Kvar

t obj

avlj

RS92

,697

,210

6,9

100,

010

6,7

113,

1

Turiz

amDo

mać

iFB

iH11

8,0

116,

910

4,5

103,

110

9,3

101,

9

RS11

1,0

108,

511

6,5

106,

212

1,6

120,

8

Stra

niFB

iH11

7,9

116,

910

6,6

98,9

114,

810

5,9

RS12

4,3

123,

411

1,8

124,

310

3,1

106,

7

Izvo

ri: E

ntite

tski

zav

odi z

a st

atistik

u

51

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

Tabe

la 4

. Pos

lova

nje

u tr

govi

ni n

a m

alo

i ugo

stite

ljstv

u

Vrije

dnos

t po

inde

ksu

2007

K1 2

007

K1 2

008

1.20

082.

2008

3.20

08ba

zni p

erio

dis

ti pe

riod

pret

hodn

e go

dine

Trgo

vina

na

mal

o

tren

utne

cije

neFB

iH11

4,0

124,

512

1,5

117,

112

6,1

121,

4

defla

cija

cije

na in

deks

om p

otro

šačk

ih c

ijena

112,

012

3,3

113,

811

0,1

118,

311

3,0

tren

utne

cije

neRS

116,

212

6,2

131,

212

8,7

141,

112

5,5

defla

cija

cije

na in

deks

om tr

govi

ne n

a m

alo

114,

912

5,6

123,

712

1,6

133,

411

7,6

Ugos

titel

jstv

o

tren

utne

cije

neFB

iH12

4,7

119,

512

4,5

Kvar

t obj

avlj

Kvar

t obj

avlj

Kvar

t obj

avlj

defla

cija

cije

na in

deks

om tr

govi

ne n

a m

alo

122,

511

8,3

116,

6Kv

art o

bjav

ljKv

art o

bjav

ljKv

art o

bjav

lj

tren

utne

cije

neRS

117,

011

2,3

135,

413

7,8

137,

913

0,8

defla

cija

cije

na in

deks

om tr

govi

ne n

a m

alo

115,

711

1,7

127,

613

0,2

130,

312

2,6

Izvo

ri: E

ntite

tski

zav

odi z

a st

atistik

u

52


Tabe

la 5

: Trž

ište

rad

a

mje

sec

broj

zap

osle

nih

broj

nez

apos

leni

hst

opa

neza

posl

enos

tipr

osje

čne

neto

pla

tepr

osje

čne

neto

pen

zije

*Bi

HFB

iHRS

Brčk

oBi

HFB

iHRS

Br~k

oBi

HFB

iHRS

Brčk

oBi

HFB

iHRS

Brčk

oBi

HFB

iHRS

Brčk

oos

obe

%KM

I-200

338

6397

4541

3129

2040

1459

0516

186

43,0

%47

651

038

670

416

018

812

0

II-20

0338

6668

45

5587

2928

2814

6604

1615

543

,1%

475

512

372

690

160

188

120

III-2

003

6336

6338

7134

2346

8611

843

4525

1329

3204

1440

6015

249

41,7

%43

,1%

38,0

%56

,3%

473

516

371

684

160

189

120

IV-2

003

3873

7844

8784

2928

4314

2354

1358

743

,1%

479

523

369

677

162

188

125

V-20

0338

7502

4502

4329

2626

1426

2114

996

43,0

%48

152

537

368

816

218

812

5

VI-2

003

3878

5011

843

4533

7329

3970

1436

6615

737

43,1

%57

,1%

484

527

379

690

162

188

126

VII-2

003

3878

3245

9015

2974

7714

5112

1642

643

,4%

486

531

374

694

166

188

136

VIII-

2003

3880

9446

2100

2993

4014

6040

1672

043

,5%

487

527

381

691

166

188

136

IX-2

003

6375

7538

7542

2381

9011

843

4666

0430

2271

1472

0017

133

42,3

%43

,8%

38,2

%59

,1%

488

527

376

691

173

199

137

X-20

0338

7198

4678

4730

3054

1476

3517

158

43,9

%48

852

838

671

517

519

914

4

XI-2

003

3876

7946

8486

3034

5414

7980

1705

243

,9%

499

528

394

704

178

199

151

XII-2

003

3872

9411

843

4680

6730

4830

1465

7416

663

44,0

%58

,5%

486

530

385

707

181

199

159

147

I-200

438

7099

4619

4330

6806

1383

7316

764

44,2

%49

652

739

471

018

419

915

716

5

II-20

0438

7197

4644

9230

8017

1396

1416

861

44,3

%49

552

540

670

418

519

916

016

7

III-2

004

6350

6438

7212

2355

7812

274

4665

4130

9875

1398

0616

860

42,4

%44

,5%

37,2

%57

,9%

494

526

405

707

186

199

161

167

IV-2

004

3875

72

4664

6530

9866

1398

6616

733

44,4

%49

953

041

070

318

519

916

116

8

V-20

0438

7592

4651

0030

9226

1391

0616

768

44,4

%50

653

541

870

618

519

916

116

7

VI-2

004

3876

5112

498

4678

4131

1619

1392

8116

941

44,6

%57

,5%

509

538

427

701

185

198

161

166

VII-2

004

3888

8447

4051

3172

9713

9572

1718

244

,9%

506

535

427

708

190

206

161

169

VIII-

2004

3890

0647

7914

3210

9313

9675

1714

645

,2%

509

536

434

704

190

206

161

169

IX-2

004

6387

2138

9119

2368

9912

703

4822

1132

3111

1418

6717

233

43,0

%45

,4%

37,5

%57

,6%

506

534

423

703

191

207

161

170

X-20

0438

9502

4806

7232

3537

1396

0217

533

45,4

%50

853

443

371

419

220

816

217

0

XI-2

004

3893

6048

2342

3239

8414

0643

1771

545

,4%

510

537

433

711

197

209

175

177

XII-2

004

3895

2312

678

4860

8832

5738

1424

6217

888

45,5

%58

,5%

521

545

455

711

197

209

175

178

I-200

538

9437

4908

1832

8225

1448

2317

770

45,7

%52

254

243

170

320

221

817

518

1

II-20

0538

9866

4966

6033

0398

1479

0118

361

45,9

%52

954

545

970

220

221

917

518

2

III-2

005

6435

3638

9844

2410

4712

645

5009

4133

1417

1512

0218

322

43,8

%45

,9%

38,5

%59

,2%

530

548

460

706

202

220

175

182

IV-2

005

3900

5650

3754

3316

3915

3474

1864

146

,0%

526

547

452

684

202

219

175

182

V-20

0539

0289

5030

9733

0827

1536

2518

645

45,9

%53

355

545

266

920

521

918

118

4

VI-2

005

3889

1213

041

5074

2933

5000

1542

0218

227

46,3

%58

,3%

536

556

464

663

206

219

185

188

VII-2

005

3875

5851

2083

3416

5015

3700

1673

346

,9%

538

556

471

662

208

219

189

190

53

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

VIII-

2005

3870

9651

6214

3440

2515

5050

1713

947

,1%

543

561

472

671

208

219

189

190

IX-2

005

6445

1638

7009

2442

0013

307

5181

2634

5691

1549

3517

500

44,6

%47

,2%

38,8

%56

,5%

544

563

472

665

208

219

189

191

X-20

0538

7275

5205

5334

6294

1563

3517

924

47,2

%55

156

547

666

421

122

519

019

3

XI-2

005

3870

8351

6078

3465

9615

1607

1787

547

,2%

552

569

474

665

213

225

194

195

XII-2

005

3865

9213

196

5080

3934

7478

1423

3118

230

47,3

%58

%56

558

249

066

121

822

520

620

2

I-200

638

6377

5103

4534

9137

1427

5418

454

47,5

%57

059

248

366

222

223

020

920

4

II-20

0638

6680

5130

6735

0187

1445

1018

370

47,5

%56

057

948

966

322

223

120

920

6

III-2

006

6476

4638

6999

2473

4313

304

5145

5835

1367

1453

3117

860

44,3

%47

,6%

37,0

%56

,5%

572

591

494

666

223

231

209

206

IV-2

006

3880

1651

5052

3512

6414

5678

1811

047

,5%

577

596

508

672

222

230

209

206

V-20

0638

8436

5133

5935

0958

1448

3017

571

47,5

%58

159

951

667

022

323

121

020

7

VI-2

006

3894

5713

753

5113

7135

2193

1422

5216

926

47,5

%55

,2%

584

599

524

677

227

238

210

209

VII-2

006

3898

4951

6005

3565

7914

1932

1749

447

,8%

586

602

530

679

228

239

210

209

VIII-

2006

3900

7651

6643

3574

7814

1586

1757

947

,8%

591

606

535

670

227

238

210

207

IX-2

006

6624

7539

1498

2571

1013

867

5184

7135

9177

1413

4817

946

43,9

%47

,8%

35,5

%56

,4%

592

609

538

675

227

238

210

207

X-20

0639

2116

5192

2736

0049

1414

0417

774

47,9

%59

961

453

969

123

424

921

021

2

XI-2

006

3928

3952

1162

3604

6914

2899

1779

447

,9%

601

619

537

671

234

249

211

212

XII-2

006

3928

6514

118

5248

3936

2368

1441

0618

365

48,0

%56

,5%

613

632

550

685

239

257

211

216

I-200

739

2734

5315

3136

7449

1461

8017

902

48,3

%61

463

453

166

724

526

521

222

3

II-20

0739

4038

5369

6937

1161

1476

7318

135

48,5

%61

763

256

067

224

526

621

222

2

III-2

007

6675

2639

6003

2573

2814

195

5354

8937

1156

1465

1717

816

44,5

%48

,4%

36,3

%55

,7%

625

641

569

680

246

267

213

228

IV-2

007

3968

8953

2834

3709

6114

4306

1756

748

,3%

635

651

577

678

255

279

215

234

V-20

0739

7754

5297

3337

0738

1416

1017

385

48,2

%64

366

357

667

025

727

922

123

8

VI-2

007

4012

5414

553

5310

3537

3519

1401

8917

327

48,2

%54

,4%

641

657

584

676

262

285

226

243

VII-2

007

4078

8552

5175

3704

1013

8285

1648

047

,6%

642

660

576

681

264

284

231

246

VIII-

2007

4083

4352

2690

3698

8613

6520

1628

447

,5%

651

668

593

687

270

292

237

252

IX-2

007

6837

6040

9897

2590

9014

773

5212

8837

1017

1349

5715

314

43,3

%47

,5%

34,2

%50

,9%

652

666

598

688

273

291

242

256

X-20

0741

3669

5196

1537

1342

1338

1514

458

47,3

%66

167

960

168

627

829

924

526

0

XI-2

007

4191

2551

8055

3703

0313

3645

1410

746

,9%

672

695

607

694

280

299

250

263

XII-2

007

4234

4015

123

5156

5036

7570

1342

0713

873

46,5

%47

,8%

681

697

628

734

283

299

255

258

I-200

842

3651

5166

8636

6705

1361

0813

873

46,4

%67

771

058

469

630

633

026

728

7

II-20

0842

5215

5171

8136

5232

1381

3413

815

46,2

%71

671

372

470

630

633

126

628

7

III-2

008

4277

4715

337

5095

7035

7281

1384

9713

792

45,5

%47

,3%

726

724

731

716

312

332

280

298

Izvo

r: Ag

enci

ja z

a st

atistik

u Bi

H, Z

avod

i za

stat

istik

u FB

iH i

RS, e

ntite

tski

Zav

odi z

a za

pošlja

vanj

e, F

ond

za P

IO/M

IO F

BiH

i RS

*pro

sječ

ne n

eto

penz

ije z

a Bi

H su

izra

čuan

te n

a os

novu

bro

ja p

enzi

nera

od

stra

ne D

EP o

sobl

ja

54


Tabe

la 6

: Kva

rtal

ni p

rihod

i i r

asho

di c

entr

alni

h bu

džet

skih

niv

oa u

K1

i K1-

K4, 2

003.

-200

8.

2003

.20

04.

2005

.20

06.

2007

.20

08.

K1K1

-K4

K1K1

-K4

K1K1

-K4

K1K1

-K4

K1K1

-K4

K1

AUK

UPNI

PRI

HODI

I GR

ANTO

VI (1

+2)

BiH

44,1

76,7

5919

2,08

1,94

852

,661

,972

245,

477,

676

81,4

73,8

8238

0,66

4,60

314

0,08

3,51

270

0,24

1,16

016

2,90

4,32

079

0,64

2,85

819

3,17

9,79

1FB

iH21

2,95

8,45

51,

013,

423,

844

228,

539,

769

1,05

7,59

3,25

016

9,58

0,74

61,

044,

736,

862

184,

635,

796

1,00

1,97

9,50

422

8,74

6,83

91,

397,

993,

286

260,

293,

972

RS20

8,55

2,42

01,

003,

056,

293

207,

665,

157

997,

440,

321

202,

610,

619

924,

864,

850

244,

796,

855

1,12

7,60

5,09

527

5,00

5,39

11,

292,

736,

340

330,

622,

197

1Uk

upni

prih

odi (

1.1+

1.2)

BiH

36,2

50,1

6318

1,77

4,41

639

,671

,587

223,

404,

172

78,7

21,1

5930

9,57

3,31

713

9,17

9,92

363

5,35

6,62

815

7,65

2,89

377

0,22

5,49

518

9,87

4,71

3FB

iH19

8,28

9,73

099

2,23

5,65

622

8,53

9,76

91,

057,

593,

250

169,

580,

746

1,03

5,06

6,96

218

4,63

5,79

61,

001,

979,

504

228,

746,

839

1,39

7,99

3,28

626

0,29

3,97

2RS

201,

030,

101

991,

641,

005

207,

466,

685

996,

608,

135

202,

217,

689

923,

293,

130

244,

096,

855

1,12

5,00

5,09

527

4,60

5,39

11,

290,

236,

340

330,

122,

197

1.1

Teku

ći p

rihod

i (1.

1.1+

1.1.

2+1.

1.3)

BiH

35,7

40,7

6714

8,43

0,39

830

,120

,270

173,

173,

340

71,9

31,6

8630

9,57

3,31

713

6,12

7,71

863

5,35

6,62

815

6,57

3,32

472

4,90

8,49

718

6,73

0,66

4FB

iH19

8,28

9,73

099

2,23

5,65

522

8,53

9,76

91,

057,

591,

300

169,

580,

746

994,

737,

785

184,

606,

997

1,00

1,94

9,13

022

8,74

6,83

91,

219,

517,

950

260,

230,

650

RS20

1,03

0,10

199

1,64

1,00

520

7,46

6,68

599

6,60

8,13

520

2,21

7,68

992

3,29

3,13

024

4,09

6,85

51,

125,

005,

095

274,

605,

391

1,29

0,23

6,34

033

0,12

2,19

7

1.1.

1Pr

ihod

i od

pore

za (1

.1.1

.1+

...+

1.1.

1.6)

BiH

00

00

61,6

50,9

5025

1,50

0,00

012

3,35

1,70

056

6,00

0,00

013

6,54

4,70

863

2,40

0,00

016

4,82

5,57

7FB

iH17

9,37

3,32

890

2,72

4,87

118

1,74

8,63

589

6,81

6,35

314

9,67

6,96

979

2,94

4,79

415

8,87

0,67

180

9,80

6,75

920

7,47

4,54

894

8,20

2,34

722

9,16

1,71

7RS

161,

182,

051

773,

966,

932

164,

305,

259

805,

173,

018

164,

006,

542

801,

761,

508

209,

196,

855

965,

805,

095

243,

105,

391

1,12

0,13

6,34

026

8,62

2,19

7

1.1.

1.1

Prih

odi o

d in

dire

ktni

h po

reza

sa

JR U

IOBI

H0

00

061

,650

,950

251,

500,

000

123,

351,

700

566,

000,

000

136,

544,

708

632,

400,

000

164,

825,

577

FBiH

00

00

124,

469,

893

738,

753,

677

138,

992,

166

758,

271,

607

191,

296,

196

903,

204,

003

209,

712,

394

RS0

00

060

,287

,763

374,

232,

469

132,

396,

855

720,

205,

095

178,

205,

391

900,

036,

340

197,

922,

197

1.1.

1.2

Pore

z na

robe

i us

luge

BIH

00

00

00

00

00

0FB

iH84

,759

,942

408,

433,

677

96,6

19,4

2644

4,77

9,72

066

6,74

966

0,65

70

00

00

RS10

0,41

6,38

249

6,45

0,16

710

5,95

0,50

654

8,79

5,84

062

,978

,868

259,

689,

220

27,9

00,0

0041

,400

,000

2,80

0,00

013

,100

,000

5,00

0,00

0

1.1.

1.2.

1Po

rez

na p

rom

et ro

ba i

uslu

gaBi

H0

00

00

00

0FB

iH0

00

00

00

00

RS62

,496

,349

295,

649,

706

69,4

06,2

3234

8,56

5,11

159

,865

,920

247,

237,

428

27,8

00,0

0041

,100

,000

2,70

0,00

011

,500

,000

2,90

0,00

0

1.1.

1.2.

2Ak

cize

BiH

00

00

00

00

FBiH

84,7

59,9

4240

8,43

3,67

796

,619

,426

444,

779,

720

666,

749

660,

657

00

00

0RS

37,9

20,0

3320

0,80

0,46

136

,544

,274

200,

230,

729

3,11

2,94

812

,451

,792

100,

000

300,

000

100,

000

1,60

0,00

02,

100,

000

1.1.

1.3

Pore

z na

međ

unar

odnu

trg

ovin

u i t

rans

akci

je

BiH

00

00

00

00

00

0FB

iH92

,178

,113

474,

602,

101

79,1

24,1

0742

0,77

5,09

17,

487,

031

9,16

8,89

572

,467

440,

300

99,2

2937

2,03

316

2,58

9RS

26,8

06,0

6414

9,41

1,78

622

,450

,283

112,

892,

997

1,17

1,94

41,

288,

358

010

0,00

00

100,

000

0

1.1.

1.4

Pore

z na

doh

odak

, dob

it i k

apita

lnu

dobi

tBi

H0

00

00

00

00

FBiH

2,43

5,27

319

,689

,093

6,00

5,10

230

,419

,739

16,5

14,4

4342

,100

,902

19,1

88,8

5748

,388

,695

15,3

12,2

0141

,315

,736

18,3

50,2

52RS

10,6

42,7

6724

,491

,790

10,9

78,5

4325

,905

,320

13,1

50,9

3552

,603

,740

17,5

00,0

0033

,800

,000

30,1

00,0

0071

,100

,000

34,1

00,0

00

1.1.

1.5

Pore

z na

pla

tu i

radn

u sn

agu

BIH

00

00

00

00

0

FBiH

00

00

00

00

0

RS18

,444

,934

84,3

43,1

0320

,141

,869

96,3

56,0

0822

,797

,128

91,1

88,5

1225

,100

,000

132,

200,

000

24,3

00,0

0010

9,50

0,00

026

,300

,000

1.1.

1.6

Osta

li po

rezi

Bi

H0

00

00

00

00

FBiH

00

841,

803

538,

853

2,26

0,66

361

7,18

12,

706,

157

766,

922

3,31

0,57

593

6,48

3RS

4,87

1,90

319

,270

,085

4,78

4,05

821

,222

,853

3,61

9,90

422

,759

,209

6,30

0,00

038

,100

,000

7,70

0,00

026

,300

,000

5,30

0,00

0

1.1.

2Ne

pore

zni p

rihod

iBi

H13

,991

,767

56,7

30,3

987,

500,

270

46,4

37,6

1610

,280

,736

58,0

73,3

1712

,776

,018

69,3

56,6

2820

,028

,616

92,5

08,4

9721

,905

,087

FBiH

18,9

16,4

0289

,510

,784

46,7

91,1

3416

0,77

4,94

719

,903

,777

201,

792,

991

25,7

36,3

2619

2,14

2,37

121

,272

,291

271,

315,

603

31,0

68,9

33RS

39,8

48,0

5121

7,67

4,07

343

,161

,426

191,

435,

117

38,2

11,1

4712

1,53

1,62

234

,900

,000

159,

200,

000

31,5

00,0

0017

0,10

0,00

061

,500

,000

1.2

Kapi

taln

i prim

ici

Capi

tal r

even

ue

BiH

00

00

00

00

00

178,

962

FBiH

01

01,

950

040

,329

,177

28,7

9930

,374

010

,258

,622

63,3

22RS

00

00

00

00

0

55

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

1.3

1.4

1.5

Nam

jens

ki p

rihod

i za

spec

ijaln

e pr

ogra

me

CIPS

Prih

odi

Vanr

edni

prih

odi

BiH

30,0

003,

664,

121

270,

000

3,62

7,55

616

,615

727,

742

00

00

0Bi

H31

6,54

311

,496

,156

8,46

2,58

441

,684

,881

6,03

1,01

812

,867

,915

2,01

7,50

76,

739,

910

00

0

BiH

162,

853

3,17

9,53

221

8,73

32,

619,

026

741,

840

4,31

4,57

41,

034,

698

4,46

7,42

81,

079,

569

8,33

0,88

52,

965,

087

1.6

Osta

li pr

ihod

i (tra

nsfe

ri iz

pr

etho

dne

godi

ne e

tc.)

BiH

015

,004

,209

600,

000

2,29

9,36

90

18,2

21,0

170

36,1

65,8

730

36,9

86,1

130

FBiH

00

00

00

00

016

8,21

6,71

40

RS0

00

00

00

00

00

2Gr

anto

vi -

Pot

pore

Bi

H7,

926,

596

10,3

07,5

3212

,990

,385

22,0

73,5

042,

752,

723

34,9

60,0

3890

3,58

917

,511

,321

5,25

1,42

720

,417

,363

3,30

5,07

8FB

iH14

,668

,725

21,1

88,1

880

00

9,66

9,90

00

00

00

RS7,

522,

319

11,4

15,2

8819

8,47

283

2,18

639

2,93

01,

571,

720

700,

000

2,60

0,00

040

0,00

02,

500,

000

500,

000

BUK

UPNI

RAS

HODI

I NE

TO P

OZAJ

MLJ

IVAN

JEBi

H33

,630

,415

185,

208,

314

41,2

61,3

1922

9,73

0,61

766

,666

,741

339,

503,

291

122,

392,

078

655,

110,

747

141,

152,

524

696,

091,

848

148,

510,

198

FBiH

214,

461,

389

1,09

5,25

6,45

917

6,24

0,30

81,

034,

684,

260

125,

741,

983

920,

806,

348

86,8

42,3

2084

3,24

5,18

311

0,87

6,66

91,

276,

046,

976

205,

660,

024

RS20

0,01

1,18

297

3,20

2,30

521

0,37

9,92

399

0,37

3,30

919

0,11

9,13

098

0,07

7,43

120

6,10

0,00

01,

028,

753,

000

262,

200,

000

1,21

6,70

0,00

038

1,40

0,00

0

1Uk

upni

rash

odi (

1.1+

1.2+

1.3+

1.4)

BiH

33,6

30,4

1518

5,20

8,31

441

,261

,319

229,

730,

617

66,6

66,7

4133

9,50

3,29

112

2,39

2,07

865

5,11

0,74

714

1,15

2,52

469

6,09

1,84

814

8,51

0,19

8FB

iH21

4,46

1,38

91,

095,

256,

459

176,

240,

308

1,03

4,68

4,26

012

5,74

1,98

392

0,80

6,34

886

,842

,320

843,

245,

183

110,

876,

669

1,26

5,69

5,69

020

5,66

0,02

4RS

200,

011,

182

973,

202,

305

210,

379,

923

990,

373,

309

190,

119,

130

980,

077,

431

206,

100,

000

1,02

8,75

3,00

026

2,20

0,00

01,

216,

700,

000

381,

400,

000

1.1

Teku

ći ra

shod

i (1.

1.1+

1.1.

2)Bi

H30

,246

,612

143,

473,

093

36,8

02,7

2719

3,95

3,08

155

,601

,865

260,

544,

031

113,

605,

884

543,

827,

072

127,

911,

116

571,

513,

568

146,

212,

765

FBiH

210,

516,

685

1,06

1,78

9,02

917

6,23

8,36

899

3,69

9,65

012

5,11

0,47

586

0,34

4,99

386

,643

,360

799,

228,

211

110,

390,

314

1,17

7,55

6,50

319

4,31

1,45

6RS

198,

661,

272

940,

647,

401

207,

021,

646

955,

552,

924

187,

696,

763

940,

188,

096

201,

300,

000

1,00

0,25

3,00

025

5,90

0,00

01,

138,

100,

000

370,

600,

000

1.1.

1Ka

mat

eBi

H0

00

00

00

00

00

FBiH

36,6

32,4

6316

1,40

5,96

65,

268,

921

50,4

24,4

2513

5,76

61,

275,

220

722,

744

1,53

2,25

858

5,98

11,

425,

579

1,16

0,73

8RS

12,5

59,4

7975

,284

,906

10,7

87,8

6153

,775

,318

96,7

0831

3,85

40

253,

000

00

0

1.1.

2Os

tali

rash

odi,

iskl

juču

jući

kam

ate

BiH

30,2

46,6

1214

3,47

3,09

336

,802

,727

193,

953,

081

55,6

01,8

6526

0,54

4,03

111

3,60

5,88

454

3,82

7,07

212

7,91

1,11

657

1,51

3,56

814

6,21

2,76

5FB

iH17

3,88

4,22

290

0,38

3,06

317

0,96

9,44

794

3,27

5,22

612

4,97

4,71

085

9,06

9,77

385

,920

,616

797,

695,

953

109,

804,

333

1,17

6,13

0,92

419

3,15

0,71

8RS

186,

101,

793

865,

362,

495

196,

233,

785

901,

777,

606

187,

600,

055

939,

874,

242

201,

300,

000

1,00

0,00

0,00

025

5,90

0,00

01,

138,

100,

000

370,

600,

000

1.1.

2.1

Plat

e i n

akna

deBi

H23

,552

,179

103,

156,

158

27,0

35,8

0714

1,47

7,81

542

,712

,708

197,

061,

352

97,8

84,3

9643

0,69

6,99

710

9,10

6,67

846

1,63

9,98

411

9,02

5,92

0FB

iH75

,588

,625

360,

265,

317

58,0

58,4

1633

0,53

8,04

243

,462

,892

267,

123,

167

20,7

75,4

1114

7,38

5,89

526

,859

,547

183,

236,

503

37,0

97,2

76RS

82,2

93,7

1435

8,28

2,66

490

,767

,357

365,

355,

658

89,4

70,7

3536

4,12

4,81

882

,500

,000

364,

400,

000

95,7

00,0

0040

9,80

0,00

012

9,90

0,00

0

1.1.

2.2

Mat

erija

l i u

slug

eBi

H6,

692,

133

37,8

28,4

979,

766,

920

52,4

73,7

6612

,889

,157

63,4

52,6

7915

,721

,488

113,

130,

075

18,8

04,4

3810

9,87

3,58

427

,150

,673

FBiH

11,7

60,4

5597

,193

,364

10,6

14,4

3077

,538

,236

8,86

4,49

178

,114

,729

6,39

4,91

843

,714

,902

7,53

7,95

863

,536

,645

14,7

70,4

93RS

28,0

18,2

4214

1,02

9,86

613

,473

,230

89,2

90,7

4812

,063

,502

82,8

28,7

4818

,300

,000

78,7

00,0

0022

,600

,000

101,

200,

000

25,7

00,0

00

1.1.

2.3

Subv

enci

je i

trans

feri

BiH

2,30

02,

488,

438

01,

500

030

,000

00

00

36,1

72FB

iH86

,535

,141

442,

924,

383

102,

196,

601

533,

598,

947

72,5

47,3

2751

2,63

1,87

758

,750

,287

603,

340,

156

75,4

06,8

2892

9,35

7,77

614

1,28

2,95

0RS

75,3

27,1

4134

2,81

6,06

380

,554

,840

413,

523,

640

72,7

07,8

4840

5,82

8,92

781

,900

,000

468,

700,

000

109,

900,

000

513,

000,

000

169,

800,

000

1.1.

2.4

Osta

la p

otro

šnja

BiH

00

00

0FB

iH0

100,

000

1,60

0,00

010

0,00

01,

200,

000

03,

255,

000

00

0RS

462,

696

23,2

33,9

0211

,438

,358

33,6

07,5

6013

,357

,970

87,0

91,7

4918

,600

,000

88,2

00,0

0027

,700

,000

114,

100,

000

45,2

00,0

00

1.2.

Kapi

taln

i ras

hodi

BiH

4,93

03,

882,

610

736

3,26

6,16

212

9,95

513

,989

,965

204,

325

30,9

89,6

9746

3,55

939

,912

,226

329,

954

FBiH

3,21

3,76

725

,561

,306

1,94

040

,984

,609

631,

508

60,4

61,3

5519

8,96

044

,016

,972

486,

355

88,1

39,1

8711

,348

,568

RS1,

349,

910

32,5

54,9

043,

358,

277

34,8

20,3

852,

422,

367

39,8

89,3

354,

800,

000

28,5

00,0

006,

300,

000

78,6

00,0

0010

,800

,000

1.3.

Prog

ram

i pos

ebne

nam

jene

BIH

3,37

8,87

331

,976

,862

4,45

7,85

629

,266

,145

10,9

34,9

2157

,306

,035

7,50

7,80

367

,060

,166

7,76

3,68

779

,012

,148

1,33

7,17

2Od

čeg

a:CI

PSBi

H1,

385,

925

13,2

51,4

520

5,49

6,69

326

,592

3,99

0,10

334

3,76

63,

357,

680

00

0Od

čeg

a:Di

rekt

ni tr

ansf

eri s

a JR

UIO

BiH

669,

650

9,42

4,83

31,

284,

483

6,33

9,89

31,

260,

833

7,38

3,88

62,

606,

586

19,7

55,7

631,

902,

801

7,17

7,82

61,

337,

172

1.4

Reze

rva

BiH

5,87

5,74

93,

245,

229

7,66

3,26

01,

074,

066

13,2

33,8

125,

014,

162

5,65

3,90

663

0,30

7FB

iH73

0,93

87,

906,

124

00

00

00

00

0RS

00

00

00

00

00

0

56


2Ne

to p

ozaj

mlji

vanj

eBi

H0

00

00

00

00

00

FBiH

014

,558

,219

240,

190

8,52

6,11

12,

597,

260

19,3

34,8

510

17,7

48,6

380

10,3

51,2

861,

166,

141

RS0

-64,

986

0-2

,147

,644

465,

565

630,

532

00

00

0

2.1

Poza

jmlji

vanj

eBi

H0

00

00

00

00

00

FBiH

14,5

62,4

7124

0,19

08,

530,

363

2,59

7,26

019

,334

,851

017

,748

,638

010

,351

,286

1,16

6,14

1RS

00

06,

044,

287

465,

565

15,6

94,1

070

00

00

2.2

Otpl

ata

BiH

00

00

00

00

00

0FB

iH0

4,25

24,

252

00

00

RS0

64,9

860

8,19

1,93

10

15,0

63,5

750

00

00

Ukup

an b

ilans

, isk

ljuču

jući

gra

ntov

eBi

H2,

619,

748

-3,4

33,8

98-1

,589

,732

-6,3

26,4

4512

,054

,418

6,20

1,27

416

,787

,845

27,6

19,0

9216

,500

,369

74,1

33,6

4741

,364

,515

FBiH

-16,

171,

659

-103

,020

,803

52,2

99,4

6122

,908

,991

43,8

38,7

6311

4,26

0,61

497

,793

,476

158,

734,

321

117,

870,

170

121,

946,

310

54,6

33,9

48RS

1,01

8,91

918

,438

,700

-2,9

13,2

386,

234,

826

12,0

98,5

59-5

6,78

4,30

137

,996

,855

96,2

52,0

9512

,405

,391

73,5

36,3

40-5

1,27

7,80

3

Ukup

an b

ilans

BiH

10,5

46,3

446,

873,

634

11,4

00,6

5315

,747

,059

14,8

07,1

4141

,161

,312

17,6

91,4

3445

,130

,413

21,7

51,7

9694

,551

,010

44,6

69,5

93FB

iH-1

,502

,934

-81,

832,

615

52,2

99,4

6122

,908

,991

43,8

38,7

6312

3,93

0,51

497

,793

,476

158,

734,

321

117,

870,

170

132,

297,

596

54,6

33,9

48RS

8,54

1,23

829

,853

,988

-2,7

14,7

667,

067,

012

12,4

91,4

89-5

5,21

2,58

138

,696

,855

98,8

52,0

9512

,805

,391

76,0

36,3

40-5

0,77

7,80

3

Izvo

r: M

inista

rstv

o fin

ansija

i tre

zora

BiH

i m

inista

rstv

a fin

ansija

FBi

H i R

S

57

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

Tabe

la 7

: Ras

t i s

truk

tura

mon

etar

nih

agre

gata

(kra

j per

ioda

)

Perio

d

Reze

rvni

nov

ac (M

0)Tr

ansa

kcijs

ki n

ovac

(M

1)Kv

azi n

ovac

(QM

)

M2-

ukup

noGo

tovi

na iz

van

mon

etar

nih

vlas

ti

Depo

ziti

bana

ka k

od

mon

etar

nih

vlas

ti

Osta

li de

p. p

o vi

đenj

u ko

d m

onet

arni

h vl

asti

Reze

rvni

nov

acGo

tovi

na iz

van

bana

ka

Depo

ziti

po

viđe

nju

u do

mać

oj v

alut

iM

1-uk

upno

Oroč

eni i

šte

dni

depo

ziti

u do

mać

oj v

alut

i

Depo

ziti

po

viđe

nju

u st

rano

j val

uti

Oroč

eni i

šte

dni

depo

ziti

u st

rano

j val

uti

QM-u

kupn

o

12

34

5=2+

3+4

67

8=6+

79

1011

12=

9+10

+11

13=

8+12

u m

ilio

nim

a K

MK1

200

31.

727,

834

0,6

1,3

2.06

9,8

1.59

0,6

1.28

0,9

2.87

1,5

313,

677

4,2

1.01

5,4

2.10

3,3

4.97

4,8

K2 2

003

1.70

8,8

383,

31,

42.

093,

51.

576,

11.

414,

32.

990,

532

6,4

772,

11.

036,

52.

135,

05.

125,

4K3

200

31.

685,

166

5,0

1,9

2.35

2,1

1.54

0,7

1.48

6,2

3.02

6,9

393,

281

0,1

1.04

6,7

2.25

0,0

5.27

6,9

K4 2

003

1.72

1,9

884,

01,

92.

607,

71.

601,

31.

512,

13.

113,

446

1,9

818,

31.

102,

52.

382,

75.

496,

1K1

200

41.

692,

81.

134,

52,

62.

830,

01.

537,

01.

728,

33.

265,

351

8,2

819,

61.

215,

02.

552,

85.

818,

1K2

200

41.

732,

31.

243,

22,

12.

977,

81.

578,

51.

815,

03.

393,

557

8,9

879,

91.

292,

22.

751,

16.

144,

6K3

200

41.

799,

51.

375,

81,

73.

177,

21.

632,

41.

975,

63.

608,

053

6,3

969,

41.

396,

12.

901,

96.

509,

8K4

200

41.

817,

41.

419,

61,

83.

239,

01.

670,

61.

864,

93.

535,

470

3,4

988,

11.

604,

63.

296,

16.

831,

6K1

200

51.

791,

51.

336,

61,

93.

130,

41.

626,

71.

907,

93.

534,

771

6,4

1.00

7,2

1.68

0,2

3.40

3,8

6.93

8,5

K2 2

005

1.86

3,3

1.38

3,4

2,3

3.24

9,0

1.69

0,5

2.01

2,7

3.70

3,2

721,

21.

098,

71.

754,

23.

574,

27.

277,

3K3

200

51.

883,

01.

667,

82,

83.

553,

71.

707,

82.

176,

23.

883,

977

0,8

1.11

5,3

1.90

8,5

3.79

4,6

7.67

8,6

K4 2

005

1.90

7,2

2.05

9,9

2,7

3.97

0,1

1.72

9,0

2.37

8,5

4.10

7,5

818,

01.

152,

11.

998,

03.

968,

28.

075,

7K1

200

61.

837,

92.

220,

62,

74.

061,

11.

656,

42.

434,

84.

091,

385

4,9

1.20

2,4

2.16

1,7

4.21

9,0

8.31

0,3

K2 2

006

1.93

8,5

2.24

3,2

4,9

4.18

6,6

1.74

6,7

2.66

1,9

4.40

8,6

912,

41.

270,

92.

207,

44.

390,

88.

799,

3K3

200

62.

054,

22.

698,

18,

44.

760,

71.

864,

72.

907,

94.

772,

698

7,4

1.33

5,3

2.42

5,2

4.74

8,0

9.52

0,6

K4 2

006

2.15

4,2

2.88

7,3

10,5

5.05

2,0

1.97

8,3

3.09

3,0

5.07

1,3

1.09

9,4

1.35

8,5

2.54

4,6

5.00

2,4

10.0

73,7

K1 2

007

2.10

7,6

3.02

1,8

14,2

5.14

3,6

1.91

0,8

3.38

9,6

5.30

0,4

1.17

3,2

1.32

2,8

2.70

4,2

5.20

0,2

10.5

00,6

K2 2

007

2207

,632

69,1

8,5

5485

,220

02,6

3674

5676

,613

08,5

1385

,328

2455

17,8

1119

4,4

K3 2

007

2302

,937

129,

560

24,4

2085

,538

58,5

5944

1366

,214

08,6

2975

5749

,711

693,

7K4

200

724

39,7

3777

,112

,262

29,0

2185

,339

74,6

6159

,915

17,4

1459

,331

13,2

6089

,912

249,

7K1

200

823

10,7

3665

,36,

659

82,6

2061

,239

44,7

6005

,916

02,8

1572

,832

20,7

6396

,312

402,

1%

pro

mje

na u

odn

osu

na i

sti

peri

od p

reth

odne

god

ine

K1 2

003

-12,

6%-1

8,1%

-46,

1%-1

3,6%

-13,

9%20

,0%

-1,5

%90

,3%

-8,1

%2,

5%5,

3%1,

2%K2

200

3-1

0,3%

10,1

%-3

6,2%

-7,2

%-1

1,3%

21,3

%1,

6%58

,2%

-2,0

%13

,2%

11,8

%5,

6%K3

200

3-1

2,0%

97,1

%47

,2%

4,4%

-12,

9%17

,7%

-0,1

%61

,7%

1,2%

11,5

%13

,5%

5,3%

K4 2

003

-7,9

%97

,8%

-35,

8%12

,5%

-7,7

%18

,8%

3,5%

69,7

%0,

2%13

,2%

15,5

%8,

4%K1

200

4-2

,0%

233,

0%96

,0%

36,7

%-3

,4%

34,9

%13

,7%

65,2

%5,

9%19

,7%

21,4

%17

,0%

K2 2

004

1,4%

224,

4%52

,9%

42,2

%0,

1%28

,3%

13,5

%77

,3%

14,0

%24

,7%

28,9

%19

,9%

K3 2

004

6,8%

106,

9%-1

4,0%

35,1

%6,

0%32

,9%

19,2

%36

,4%

19,7

%33

,4%

29,0

%23

,4%

K4 2

004

5,6%

60,6

%-5

,4%

24,2

%4,

3%23

,3%

13,6

%52

,3%

20,7

%45

,5%

38,3

%24

,3%

K1 2

005

5,8%

17,8

%-2

7,7%

10,6

%5,

8%10

,4%

8,2%

38,2

%22

,9%

38,3

%33

,3%

19,3

%

58


K2 2

005

7,6%

11,3

%11

,0%

9,1%

7,1%

10,9

%9,

1%24

,6%

24,9

%35

,7%

29,9

%18

,4%

K3 2

005

4,6%

21,2

%67

,2%

11,8

%4,

6%10

,2%

7,6%

43,7

%15

,0%

36,7

%30

,8%

18,0

%K4

200

54,

9%45

,1%

52,0

%22

,6%

3,5%

27,5

%16

,2%

16,3

%16

,6%

24,5

%20

,4%

18,2

%K1

200

62,

6%66

,1%

39,6

%29

,7%

1,8%

27,6

%15

,7%

19,3

%19

,4%

28,7

%23

,9%

19,8

%K2

200

64,

0%62

,1%

113,

4%28

,9%

3,3%

32,3

%19

,0%

26,5

%15

,7%

25,8

%22

,8%

20,9

%K3

200

69,

1%61

,8%

200,

1%34

,0%

9,2%

33,6

%22

,9%

28,1

%19

,7%

27,1

%25

,1%

24,0

%K4

200

613

,0%

40,2

%28

8,7%

27,2

%14

,4%

30,0

%23

,5%

34,4

%17

,9%

27,4

%26

,1%

24,7

%K1

200

714

,7%

36,1

%43

4,7%

26,7

%15

,4%

39,2

%29

,6%

37,2

%10

,0%

25,1

%23

,3%

26,4

%K2

200

713

,9%

45,7

%73

,2%

31,0

%14

,6%

38,0

%28

,8%

43,4

%9,

0%27

,9%

25,7

%27

,2%

K3 2

007

12,1

%37

,6%

13,4

%26

,5%

11,8

%32

,7%

24,5

%38

,4%

5,5%

22,7

%21

,1%

22,8

%K4

200

713

,3%

30,8

%16

,6%

23,3

%10

,5%

28,5

%21

,5%

38,0

%7,

4%22

,3%

21,7

%21

,6%

K1 2

008

9,6%

21,3

%-5

3,4%

16,3

%7,

9%16

,4%

13,3

%36

,6%

18,9

%19

,1%

23,0

%18

,1%

Izvo

r: Ce

ntra

lna

bank

a Bi

H

59

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

Tabe

la 8

: Ind

eks

potr

ošač

kih

cije

na (C

PI)

Kod

0001

0203

0405

06

Opis

kod

aOP

ĆI IN

DEKS

HRAN

A I B

EZAL

KOHO

LNI

NAPI

CIAL

KOHO

L I D

UHAN

ODJE

ĆA I

OBUĆ

A

STAN

OVAN

JE,

VODO

OPSK

RBA,

ELE

KTRI

ČNA

ENER

GIJA

, PLI

N I D

RUGI

EN

ERGE

NTI

NAM

JEŠT

AJ, K

UĆAN

SKI

UREĐ

AJI I

RED

OVIT

O OD

RŽAV

ANJE

KUĆ

EZD

RAVS

TVO

Vrst

a in

deks

a20

05=

100

m/m

g/g

2005

=10

0m

/mg/

g20

05=

100

m/m

g/g

2005

=10

0m

/mg/

g20

05=

100

m/m

g/g

2005

=10

0m

/mg/

g20

05=

100

m/m

g/g

Pond

er (%

)10

0.0

31.3

3.6

5.1

23.5

6.9

3.7

I 200

610

6,0

104,

010

7,2

107,

610

6,5

109,

299

,810

0,0

100,

210

1,0

101,

710

0,5

117,

110

6,1

114,

010

1,3

101,

410

1,3

108,

810

9,2

108,

8

II 20

0610

6,4

100,

410

7,0

108,

610

0,9

109,

099

,910

0,1

100,

010

0,9

99,9

100,

511

7,4

100,

211

2,6

101,

410

0,1

101,

410

9,0

100,

210

9,0

III 2

006

106,

510

0,1

106,

510

8,9

100,

410

8,0

100,

010

0,1

99,9

100,

899

,910

0,3

117,

410

0,0

112,

510

1,3

99,9

101,

210

9,1

100,

010

9,0

IV 2

006

105,

699

,110

6,4

109,

810

0,7

108,

510

0,2

100,

299

,999

,598

,799

,110

5,4

89,7

113,

910

1,2

99,9

101,

210

8,9

99,8

108,

9

V 20

0610

6,5

100,

910

7,3

111,

210

1,4

109,

810

0,3

100,

110

0,2

99,3

99,8

98,8

105,

610

0,2

114,

110

1,2

100,

010

1,3

108,

910

0,0

108,

8

VI 2

006

106,

399

,810

6,9

110,

499

,310

9,3

100,

099

,899

,999

,299

,999

,110

6,1

100,

511

4,5

101,

199

,910

1,3

108,

910

0,0

108,

8

VII 2

006

105,

799

,410

6,2

108,

298

,010

8,3

100,

010

0,0

99,9

98,9

99,7

98,9

106,

610

0,4

114,

110

1,1

100,

010

1,0

109,

010

0,1

109,

0

VIII

2006

105,

599

,910

6,5

106,

898

,810

8,3

100,

010

0,0

100,

098

,599

,698

,910

7,8

101,

111

5,3

101,

110

0,0

101,

010

9,1

100,

010

9,0

IX 2

006

105,

610

0,1

105,

710

6,7

99,1

107,

810

0,1

100,

110

0,1

98,5

100,

098

,710

8,8

101,

011

4,8

101,

210

0,1

101,

110

9,0

100,

010

9,0

X 20

0610

6,3

100,

710

4,9

106,

699

,810

7,6

100,

099

,899

,998

,499

,898

,812

1,1

111,

311

1,1

101,

210

0,0

101,

210

9,0

99,9

108,

7

XI 2

006

106,

410

0,0

104,

610

6,8

100,

210

7,0

99,9

100,

010

0,0

98,0

99,7

98,6

121,

510

0,3

110,

710

1,2

100,

010

1,3

108,

910

0,0

109,

4

XII 2

006

106,

610

0,2

104,

610

7,5

100,

710

6,4

100,

110

0,1

100,

297

,899

,798

,412

1,4

99,9

110,

010

1,1

99,9

101,

110

9,2

100,

310

9,6

I 200

710

6,9

100,

310

0,9

108,

610

1,0

100,

910

0,2

100,

210

0,4

97,7

99,9

96,8

121,

510

0,1

103,

810

1,2

100,

199

,910

9,3

100,

110

0,4

II 20

0710

7,2

100,

310

0,7

109,

510

0,9

100,

910

0,2

99,9

100,

397

,699

,996

,812

1,5

99,9

103,

510

1,1

99,9

99,7

109,

299

,910

0,2

III 2

007

107,

310

0,1

100,

710

9,8

100,

310

0,8

100,

310

0,1

100,

397

,699

,996

,812

1,5

100,

010

3,5

101,

110

0,0

99,9

109,

410

0,2

100,

3

IV 2

007

106,

599

,210

0,8

110,

910

1,0

101,

110

0,2

100,

010

0,1

96,5

98,9

97,0

108,

989

,710

3,4

101,

210

0,1

100,

010

9,7

100,

310

0,8

V 20

0710

6,7

100,

210

0,2

110,

999

,999

,710

0,3

100,

110

0,1

96,2

99,7

96,9

109,

210

0,2

103,

410

1,5

100,

310

0,3

110,

210

0,4

101,

2

VI 2

007

106,

399

,610

0,0

109,

498

,799

,110

0,4

100,

110

0,4

95,6

99,4

96,4

109,

099

,810

2,7

101,

510

0,0

100,

411

0,4

100,

310

1,4

VII 2

007

106,

099

,710

0,3

108,

599

,210

0,3

100,

410

0,0

100,

495

,499

,896

,510

9,1

100,

110

2,3

101,

510

0,0

100,

411

0,5

100,

010

1,4

VIII

2007

106,

510

0,5

100,

910

9,5

100,

910

2,5

100,

410

0,1

100,

495

,499

,996

,810

9,3

100,

210

1,4

101,

710

0,3

100,

711

0,6

100,

110

1,4

IX 2

007

107,

310

0,8

101,

611

1,5

101,

810

4,5

100,

410

0,0

100,

395

,410

0,0

96,8

109,

710

0,3

100,

810

1,8

100,

010

0,6

110,

710

0,2

101,

6

X 20

0710

9,5

102,

110

3,0

113,

910

2,0

106,

810

0,6

100,

210

0,6

95,4

100,

096

,912

2,2

111,

510

0,9

101,

910

0,2

100,

810

1,5

99,8

101,

4

XI 2

007

110,

710

1,1

104,

111

5,7

101,

710

8,4

100,

610

0,1

100,

795

,410

0,1

97,3

122,

810

0,4

101,

010

2,2

100,

210

1,0

110,

510

0,0

101,

4

XII 2

007

111,

910

1,1

104,

911

8,3

102,

211

0,0

100,

110

0,0

100,

695

,899

,997

,512

4,2

101,

210

2,3

102,

410

0,2

101,

311

0,4

99,9

101,

1

I 200

811

3,4

101,

410

6,2

120,

810

2,1

111,

210

0,6

100,

010

0,4

95,3

99,9

97,5

127,

110

2,3

104,

610

2,6

100,

210

1,4

110,

410

0,0

101,

0

II 20

0811

3,8

100,

410

6,2

122,

110

1,1

111,

410

0,8

100,

110

0,6

95,3

100,

097

,712

7,2

100,

110

4,7

102,

710

0,1

101,

611

0,4

100,

010

1,1

III 2

008

114,

910

1,0

107,

112

4,0

101,

611

2,9

100,

910

0,1

100,

695

,310

0,0

97,7

128,

010

0,6

105,

410

2,8

100,

110

1,6

110,

410

0,0

100,

9

60


Kod

0708

0910

1112

Opis

kod

aPR

IJEV

OZVE

ZERE

KREA

CIJA

I KU

LTUR

AOB

RAZO

VANJ

ERE

STOR

ANI I

HOT

ELI

RAZL

IČIT

E RO

BE I

USLU

GEVr

sta

inde

ksa

2005

=10

0m

/mg/

g20

05=

100

m/m

g/g

2005

=10

0m

/mg/

g20

05=

100

m/m

g/g

2005

=10

0m

/mg/

g20

05=

100

m/m

g/g

Pond

er

(%)

9.9

2.5

3.8

1.0

2.6

6.2

I 200

610

3,2

100,

911

0,1

112,

610

3,9

114,

710

4,1

104,

310

3,8

100,

810

0,5

101,

010

1,3

101,

210

1,4

101,

110

0,6

101,

5

II 20

0610

3,4

100,

211

0,2

112,

810

0,2

115,

010

4,4

100,

310

3,9

101,

010

0,1

101,

210

2,4

101,

110

2,5

101,

310

0,2

101,

6

III 2

006

102,

999

,510

8,4

113,

010

0,2

114,

610

4,4

100,

010

4,0

101,

110

0,2

101,

310

3,4

101,

010

3,5

101,

299

,910

1,4

IV 2

006

103,

710

0,8

106,

211

4,0

100,

911

5,6

104,

299

,810

4,0

101,

110

0,0

101,

310

3,8

100,

410

3,9

101,

210

0,0

101,

4

V 20

0610

6,5

102,

710

9,3

114,

810

0,8

116,

510

4,1

99,9

104,

110

1,0

99,9

101,

210

3,9

100,

110

4,1

101,

310

0,1

101,

5

VI 2

006

106,

910

0,4

107,

811

3,6

98,9

115,

410

4,1

100,

010

4,2

101,

010

0,0

101,

210

3,9

100,

010

3,8

101,

410

0,0

101,

5

VII 2

006

107,

610

0,6

105,

711

3,6

100,

011

5,6

104,

110

0,0

104,

310

1,1

100,

010

1,2

104,

110

0,2

104,

010

1,4

100,

010

1,4

VIII

2006

108,

910

1,3

106,

311

4,3

100,

611

6,3

104,

110

0,0

104,

510

1,1

100,

010

1,2

104,

210

0,1

104,

210

1,3

99,9

101,

3

IX 2

006

108,

099

,210

1,7

114,

210

0,0

116,

310

5,8

101,

610

5,9

102,

410

1,4

101,

910

4,6

100,

310

4,6

101,

510

0,1

101,

3

X 20

0610

4,2

96,4

98,0

114,

210

0,0

116,

310

5,9

100,

110

6,1

103,

810

1,4

103,

510

4,9

100,

310

4,8

101,

510

0,1

101,

1

XI 2

006

103,

799

,599

,611

3,7

99,5

105,

010

6,0

100,

010

6,2

104,

010

0,2

103,

710

4,9

100,

010

4,8

101,

599

,910

1,0

XII 2

006

103,

710

0,0

101,

411

3,6

99,9

104,

810

6,0

100,

110

6,3

104,

010

0,0

103,

710

5,0

100,

110

4,9

101,

510

0,1

101,

1

I 200

710

2,4

98,7

99,2

115,

710

1,9

102,

810

6,1

100,

010

1,9

104,

810

0,8

103,

910

5,2

100,

310

3,9

101,

610

0,1

100,

5

II 20

0710

2,2

99,7

98,8

115,

710

0,0

102,

610

6,2

100,

210

1,8

105,

410

0,5

104,

410

5,4

100,

110

2,9

101,

610

0,0

100,

3

III 2

007

102,

210

0,0

99,3

115,

710

0,0

102,

410

6,3

100,

010

1,8

105,

410

0,0

104,

210

5,4

100,

010

1,9

101,

710

0,1

100,

5

IV 2

007

103,

110

0,8

99,4

115,

710

0,0

101,

510

6,0

99,8

101,

810

5,4

100,

010

4,2

105,

410

0,0

101,

510

1,8

100,

110

0,5

V 20

0710

4,7

101,

698

,411

5,7

100,

010

0,7

105,

999

,910

1,7

105,

410

0,0

104,

310

5,5

100,

110

1,5

101,

810

0,1

100,

5

VI 2

007

105,

310

0,5

98,5

116,

610

0,9

102,

710

5,8

99,9

101,

610

5,4

100,

010

4,3

106,

210

0,6

102,

210

1,9

100,

110

0,6

VII 2

007

105,

310

0,0

97,9

116,

610

0,0

102,

710

5,8

100,

010

1,7

105,

410

0,0

104,

310

6,1

100,

010

2,0

102,

010

0,1

100,

6

VIII

2007

106,

010

0,7

97,3

116,

610

0,0

102,

010

5,6

99,8

101,

510

5,4

100,

010

4,3

106,

610

0,4

102,

310

2,1

100,

110

0,8

IX 2

007

106,

310

0,3

98,4

116,

610

0,0

102,

110

6,8

101,

110

0,9

107,

810

2,2

105,

210

6,6

100,

110

2,0

102,

110

0,1

100,

7

X 20

0710

7,0

100,

710

2,7

116,

610

0,0

102,

110

6,8

100,

110

0,9

108,

110

0,3

104,

110

8,2

101,

510

3,2

102,

210

0,1

100,

7

XI 2

007

109,

810

2,6

105,

811

6,5

100,

010

2,5

106,

910

0,0

100,

910

9,1

100,

910

4,9

110,

010

1,7

104,

910

2,2

100,

010

0,8

XII 2

007

110,

710

0,9

106,

811

6,5

99,9

102,

510

7,1

100,

310

1,0

109,

110

0,0

104,

911

0,4

100,

410

5,2

102,

510

0,2

100,

9

I 200

811

2,1

101,

310

9,5

120,

810

3,7

104,

410

7,7

100,

610

1,6

109,

410

0,3

104,

411

1,0

100,

510

5,5

103,

010

0,5

101,

4

II 20

0811

1,8

99,7

109,

512

0,7

100,

010

4,3

107,

710

0,0

101,

410

9,5

100,

010

3,9

111,

110

0,1

105,

410

3,2

100,

210

1,5

III 2

008

113,

610

1,6

111,

212

0,8

100,

010

4,4

108,

810

1,0

102,

410

9,2

99,8

103,

711

2,0

100,

910

6,3

103,

610

0,4

101,

9

Izvo

r: Ag

enci

ja z

a st

atistik

u Bi

H (B

HAS)

61

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

Tabela 9: Rast i sektorska struktura kredita (kraj perioda)

Period

Potraživanja od svih sektora

Potraživanja od opće vlade

Potraživanja od preduzećaPotraživanja od domaćinstava

Ostala potraživanja

Ukupni potraživanja

Potraživanja od javnih

preduzeća

Potraživanja od privatnih preduzeća

1 2 3 4 5 6 7=2+..6u mi l ion ima KM

K1 2003 60,6 1.232,2 1.537,2 1.575,3 69,5 4.474,8

K2 2003 56,6 1.203,8 1.593,5 1.765,4 75,0 4.694,3

K3 2003 47,1 1.196,1 1.711,7 1.896,1 84,0 4.935,0

K4 2003 45,6 1.166,7 1.859,6 1.966,4 83,2 5.121,5

K1 2004 46,3 1.174,0 2.034,4 2.070,8 92,9 5.418,4

K2 2004 45,4 706,4 2.156,2 2.317,8 92,2 5.318,0

K3 2004 45,5 722,2 2.288,3 2.493,5 82,9 5.632,4

K4 2004 45,6 691,7 2.478,2 2.627,6 84,0 5.927,1

K1 2005 44,4 680,1 2.638,3 2.752,6 88,9 6.204,4

K2 2005 43,8 684,6 2.883,7 2.997,0 82,0 6.691,0

K3 2005 46,6 670,1 3.003,4 3.212,4 107,6 7.040,0

K4 2005 50,1 694,8 3.256,4 3.442,4 102,8 7.546,4

K1 2006 49,2 667,9 3.414,5 3.600,0 100,4 7.832,0

K2 2006 54,4 647,8 3.629,6 3.909,8 106,7 8.348,4

K3 2006 66,0 649,7 3.702,8 4.149,6 96,0 8.664,0

K4 2006 68,4 663,5 4.080,1 4.372,8 126,4 9.311,2

K1 2007 84,2 677,7 4.326,0 4.642,5 156,1 9.886,6

K2 2007 104,7 666 4599,5 5048,6 188,3 10607,1

K3 2007 114,4 658,4 4879,4 5389,7 196,2 11238,0

K4 2007 127,5 646,3 5288,1 5685,8 215,8 11963,6

K1 2008 134,9 628,5 5752,1 5997,6 236,2 12749,2

% promjena u odnosu na is t i per iod pre thodne god ine

K1 2003 9,0% -5,5% 22,2% 99,7% 13,1% 29,0%

K2 2003 1,4% 0,4% 17,9% 69,7% 44,9% 27,0%

K3 2003 -31,0% -1,3% 21,8% 49,7% 42,5% 23,0%

K4 2003 -24,8% -7,0% 28,9% 35,0% 23,7% 19,6%

K1 2004 -23,7% -4,7% 32,3% 31,5% 33,7% 21,1%

K2 2004 -19,8% -41,3% 35,3% 31,3% 22,9% 13,3%

K3 2004 -3,5% -39,6% 33,7% 31,5% -1,3% 14,1%

K4 2004 0,0% -40,7% 33,3% 33,6% 0,9% 15,7%

K1 2005 -4,1% -42,1% 29,7% 32,9% -4,3% 14,5%

K2 2005 -3,5% -3,1% 33,7% 29,3% -11,1% 25,8%

K3 2005 2,4% -7,2% 31,2% 28,8% 29,8% 25,0%

K4 2005 9,8% 0,4% 31,4% 31,0% 22,3% 27,3%

K1 2006 10,7% -1,8% 29,6% 30,6% 12,9% 26,2%

K2 2006 24,2% -5,4% 25,9% 30,5% 30,3% 24,8%

K3 2006 41,6% -3,1% 23,3% 29,2% -10,8% 23,1%

K4 2006 36,5% -4,5% 25,3% 27,0% 23,0% 23,4%

K1 2007 71,4% 1,5% 26,7% 29,0% 55,5% 26,2%

K2 2007 92,4% 2,8% 26,7% 29,1% 76,4% 27,1%

K3 2007 73,4% 1,3% 31,8% 29,9% 104,4% 29,7%

K4 2007 86,5% -2,6% 29,6% 30,0% 70,7% 28,5%

K1 2008 60,2% -7,3% 33,0% 29,2% 51,2% 29,0%


62


Tabela 10: Rast i sektorska struktura depozita (kraj razdoblja)

Period

Depoziti svih sektora

Depoziti opće vlade

Depoziti preduzećaDepoziti

domaćinstava Ostali depoziti Ukupni depozitiDepoziti javnih preduzeća

Depoziti privatnih preduzeća

1 2 3 4 5 6 7=2+...6

u mi l ion ima KM

K1 2003 622,0 512,2 634,8 1682,0 304,5 3755,5

K2 2003 641,4 552,0 676,3 1740,4 313,7 3923,8

K3 2003 755,6 600,3 701,7 1800,5 329,9 4188,0

K4 2003 784,0 628,9 701,7 1925,9 325,5 4366,0

K1 2004 760,1 783,2 688,2 2067,2 322,2 4621,0

K2 2004 814,0 793,6 769,3 2208,3 352,3 4937,5

K3 2004 862,0 845,2 860,2 2333,5 350,2 5251,1

K4 2004 875,8 842,8 993,0 2489,1 377,9 5578,5

K1 2005 807,9 884,7 931,1 2657,8 387,2 5668,7

K2 2005 906,2 843,7 1002,4 2886,6 378,7 6017,5

K3 2005 1041,5 864,0 1123,9 3038,2 420,0 6487,6

K4 2005 1079,2 885,7 1273,6 3181,8 474,0 6894,4

K1 2006 1266,4 965,3 1160,2 3386,7 485,0 7263,6

K2 2006 1281,6 1122,1 1186,4 3620,6 473,7 7684,4

K3 2006 1483,6 1086,4 1502,7 3799,9 537,5 8410,1

K4 2006 1464,4 1139,3 1580,1 4101,5 575,8 8861,1

K1 2007 1596,9 1229,3 1551,5 4339,9 635,8 9353,4

K2 2007 2917,7 1272,2 1763,3 4606,6 629,7 11189,5

K3 2007 3052,2 1267,3 1833,2 4808,7 659,7 11621,1

K4 2007 3069,8 1278 1914,8 5164 710,2 12138,7

K1 2008 2866,2 1453 1788,1 5342,7 735,9 12186,0

% promjena u odnosu na is t i per iod pre thodne god ine

K1 2003 18,7% 13,1% -6,5% 14,6% 33,4% 12,0%

K2 2003 9,0% 25,4% 2,9% 15,5% 33,8% 14,5%

K3 2003 21,6% 39,4% -5,9% 15,8% 16,4% 15,2%

K4 2003 26,6% 37,9% -3,5% 18,8% 8,4% 17,2%

K1 2004 22,2% 52,9% 8,4% 22,9% 5,8% 23,0%

K2 2004 26,9% 43,8% 13,8% 26,9% 12,3% 25,8%

K3 2004 14,1% 40,8% 22,6% 29,6% 6,2% 25,4%

K4 2004 11,7% 34,0% 41,5% 29,2% 16,1% 27,8%

K1 2005 6,3% 13,0% 35,3% 28,6% 20,2% 22,7%

K2 2005 11,3% 6,3% 30,3% 30,7% 7,5% 21,9%

K3 2005 20,8% 2,2% 30,7% 30,2% 19,9% 23,5%

K4 2005 23,2% 5,1% 28,3% 27,8% 25,4% 23,6%

K1 2006 56,7% 9,1% 24,6% 27,4% 25,3% 28,1%

K2 2006 41,4% 33,0% 18,4% 25,4% 25,1% 27,7%

K3 2006 42,5% 25,7% 33,7% 25,1% 28,0% 29,6%

K4 2006 35,7% 28,6% 24,1% 28,9% 21,5% 28,5%

K1 2007 26,1% 27,3% 33,7% 28,1% 31,1% 28,8%

K2 2007 127,7% 13,4% 48,6% 27,2% 32,9% 45,6%

K3 2007 105,7% 16,7% 22,0% 26,5% 22,7% 38,2%

K4 2007 109,6% 12,2% 21,2% 25,9% 23,3% 37,0%

K1 2008 79,5% 18,2% 15,3% 23,1% 15,7% 30,3%


63

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

Tabela 11: Kamatne stope u BiH (prosjek perioda)

Kamatne stope na kratkoročne kredite

Kamatne stope na dugoročne kredite

Kamatne stope na depozite po viđenju

Kamatne stope na štedne i oročene depozite

Privatna preduzeća Domaćinstva Privatna

preduzeća Domaćinstva Privatna preduzeća Domaćinstva Privatna

preduzeća Domaćinstva

K1 2003 11,40 10,65 1,27 4,19

K2 2003 11,04 9,98 1,15 4,28

K3 2003 10,51 9,26 1,04 4,19

K4 2003 10,52 9,00 1,01 3,45

K1 2004 10,54 9,36 1,29 3,64

K2 2004 10,33 8,85 0,85 3,50

K3 2004 10,15 10,28 8,77 10,99 0,58 0,85 2,84 3,79

K4 2004 10,10 10,28 8,79 10,92 0,56 0,80 3,07 3,96

K1 2005 9,95 10,60 8,50 10,59 0,55 0,77 3,06 3,81

K2 2005 9,85 10,37 8,23 10,45 0,49 0,70 3,51 3,49

K3 2005 9,56 9,93 8,14 10,39 0,44 0,69 3,32 3,37

K4 2005 9,08 9,48 7,73 10,09 0,44 0,61 3,48 3,59

K1 2006 8,44 9,97 8,01 10,04 0,37 0,54 3,61 3,71

K2 2006 8,20 9,62 8,07 9,75 0,38 0,50 3,68 3,65

K3 2006 7,77 9,23 8,16 9,49 0,37 0,41 4,02 3,86

K4 2006 7,65 9,48 7,75 9,48 0,36 0,49 3,94 3,56

K1 2007 7,47 9,41 7,70 9,94 0,36 0,41 3,68 3,50

K2 2007 7,14 9,39 6,54 9,45 0,36 0,39 3,46 3,48

K3 2007 7,08 9,32 7,04 10,19 0,35 0,36 3,67 3,54

K4 2007 7,00 10,37 7,83 10,08 0,32 0,35 3,37 3,70

K1 2008 6,91 9,55 7,69 9,37 0,31 0,38 3,22 3,38


64


Tabe

la 1

2: U

voz

i izv

oz rob

a u

BiH

Uvoz

i iz

voz

doba

ra k

lasi

fikov

ani p

rem

a ha

rmon

izov

anom

sis

tem

u ko

dova

(HS)

Uvoz

Izvo

z20

06 K

120

07 K

120

08 K

1 2

008

K1/

2007

K1

%

prom

jena

2006

K1

2007

K1

2008

K1

200

8 K1

/ 20

07 K

1 %

pr

omje

nau

000

KM u

%u

000

KM u

%u

000

KM u

%u

000

KM u

%u

000

KM u

%u

000

KM u

%

TOTA

L2.

043.

979

100,

0%2.

882.

995

100,

0%3.

672.

289

100,

0%27

,4%

1.07

8.46

310

0,0%

1.36

4.81

110

0%1.

566.

973

100,

0%14

,8%

01ŽI

VOTI

NJE

I PRO

IZVO

DI Ž

IVOT

INJS

KOG

PORI

JEKL

A45

.745

2,2%

55.7

302,

1%73

.184

2,0%

31,3

%8.

482

0,8%

10.7

891%

13.3

120,

8%23

,4%

02PR

OIZV

ODI B

ILJN

OG P

ORIJ

EKLA

99

.210

4,9%

145.

420

4,1%

194.

064

5,3%

33,5

%5.

661

0,5%

6.73

60%

10.6

540,

7%58

,2%

03M

ASTI

I UL

JA Ž

IVOT

INJS

KOG

PORI

JEKL

A I B

ILJN

OG P

ORIJ

EKLA

17.2

940,

8%23

.534

0,8%

29.4

170,

8%25

,0%

3.89

10,

4%9.

728

1%8.

345

0,5%

-14,

2%

04PR

EHRA

MBE

NE P

RERA

ĐEVI

NE

219.

484

10,7

%25

2.16

110

,1%

298.

476

8,1%

18,4

%29

.582

2,7%

34.4

123%

43.7

202,

8%27

,0%

05PR

OIZV

ODI M

INER

ALNO

G PO

RIJE

KLA

349.

626

17,1

%41

7.08

416

,5%

592.

051

16,1

%42

,0%

120.

118

11,1

%10

0.67

27%

168.

497

10,8

%67

,4%

06PR

OIZV

ODI H

EMIJ

SKE

INDU

STRI

JE IL

I SR

ODNI

H IN

DUST

RIJA

201.

616

9,9%

287.

163

9,3%

311.

787

8,5%

8,6%

98.2

819,

1%78

.719

6%10

3.05

46,

6%30

,9%

07PL

ASTI

ČNE

MAS

E, G

UMA

I KAU

ČUK

80.1

583,

9%13

1.85

74,

7%15

9.43

34,

3%20

,9%

17.7

601,

6%34

.476

3%30

.978

2,0%

-10,

1%08

KOžA

I KR

ZNO

56.8

552,

8%53

.028

2,1%

53.4

891,

5%0,

9%19

.270

1,8%

35.6

873%

33.3

002,

1%-6

,7%

09DR

VO I

PROI

ZVOD

I OD

DRVE

TA

19.7

701,

0%33

.459

1,1%

41.9

301,

1%25

,3%

73.4

356,

8%11

9.54

09%

107.

279

6,8%

-10,

3%

10CE

LULO

ZA, P

APIR

I KA

RTON

I NJ

IHOV

I PR

OIZV

ODI

65.4

793,

2%77

.358

2,8%

90.1

852,

5%16

,6%

21.2

082,

0%25

.218

2%31

.879

2,0%

26,4

%

11TE

KSTI

L I T

EKST

ILNI

PRO

IZVO

DI

108.

991

5,3%

136.

821

5,3%

158.

281

4,3%

15,7

%52

.386

4,9%

69.2

325%

86.0

435,

5%24

,3%

12OB

UĆA,

ŠEŠ

IRI,

KAPE

I SL

IČNI

PRO

IZVO

DI

40.9

302,

0%50

.021

1,7%

62.5

931,

7%25

,1%

59.2

025,

5%84

.210

6%91

.063

5,8%

8,1%

13

PROI

ZVOD

I OD

KAM

ENA,

GIP

SA,

CEM

ENTA

I SL

IČNI

H M

ATER

IJAL

A,

KERA

MIČ

KI P

ROIZ

VODI

, STA

KLO

I ST

AKLE

NI P

ROIZ

VODI

38.5

861,

9%65

.986

2,5%

76.3

662,

1%15

,7%

6.92

20,

6%16

.920

1%15

.233

1,0%

-10,

0%

14BI

SERI

, PLE

MEN

ITI M

ETAL

I I N

JIHO

VI

PROI

ZVOD

I, DR

AGO

I POL

UDRA

GO

KAM

ENJE

2.61

30,

1%2.

274

0,1%

2.77

40,

1%22

,0%

106

0,0%

309

0%18

30,

0%-4

0,8%

15BA

ZNI M

ETAL

I I P

ROIZ

VODI

OD

BAZN

IH

MET

ALA

175.

360

8,6%

369.

308

10,4

%47

1.05

112

,8%

27,5

%29

7.13

627

,6%

421.

427

31%

445.

121

28,4

%5,

6%

16M

AŠIN

E, A

PARA

TI, M

EHAN

IČKI

I

ELEK

TRIČ

NI U

REĐA

JI

326.

250

16,0

%49

4.77

115

,9%

637.

125

17,3

%28

,8%

146.

107

13,5

%16

8.23

512

%20

8.14

513

,3%

23,7

%

17TR

ANSP

ORTN

A SR

EDST

VA I

NJIH

OVI

DIJE

LOVI

I PR

IBOR

13

8.54

76,

8%19

5.23

57,

0%30

2.24

88,

2%54

,8%

21.6

582,

0%22

.396

2%29

.604

1,9%

32,2

%

18SA

TOVI

, MJE

RNI,

MUZ

IČKI

I M

EDIC

INSK

I IN

STRU

MEN

TI

20.8

421,

0%35

.449

1,2%

44.4

761,

2%25

,5%

3.05

10,

3%3.

638

0%4.

855

0,3%

33,4

%

19OR

UŽJE

I M

UNIC

IJA;

NJI

HOVI

DIJ

ELOV

I I P

RIBO

R84

40,

0%1.

076

0,0%

1.04

30,

0%-3

,1%

2.95

30,

3%14

.040

1%5.

018

0,3%

-64,

3%

20RA

ZNI P

ROIZ

VODI

34

.698

1,7%

54.8

622,

1%71

.942

2,0%

31,1

%90

.690

8,4%

108.

179

8%13

0.65

78,

3%20

,8%

21UM

JETN

IČKA

DJE

LA, K

OLEK

CION

ARSK

I PR

EDM

ETI I

ANT

IKVI

TETI

830,

0%22

90,

0%28

70,

0%25

,0%

199

0,0%

232

0%4

0,0%

-98,

2%

98NE

RAZV

RSTA

NO

998

0,0%

166

0,0%

880,

0%-4

6,9%

363

0,0%

180%

290,

0%64

,1%

Nap

omen

e:

Izvo

r ovi

h po

data

ka je

Age

ncija

za

stat

istik

u Bo

sne

i Her

cego

vine

i zb

og to

ga s

e uk

upan

izvo

z i u

voz

robe

razl

ikuj

u od

vrij

edno

sti i

skaz

anih

u s

tatis

tici p

latn

og b

ilans

a ko

ja u

klju

čuje

razn

a pr

ilago

đenj

a.

Poda

ci s

u kl

asifi

kova

ni p

rem

a Ha

rmon

izov

anom

siste

mu

kodo

va S

vjet

ske

trgov

insk

e or

gani

zaci

je

65

j a n u a r - m a r t 2 0 0 8

Tabe

la 1

2: U

voz

i izv

oz rob

a u

BiH

Uvoz

i iz

voz

doba

ra k

lasi

fikov

ani p

rem

a ha

rmon

izov

anom

sis

tem

u ko

dova

(HS)

Uvoz

Izvo

z20

06 K

120

07 K

120

08 K

1 2

008

K1/

2007

K1

%

prom

jena

2006

K1

2007

K1

2008

K1

200

8 K1

/ 20

07 K

1 %

pr

omje

nau

000

KM u

%u

000

KM u

%u

000

KM u

%u

000

KM u

%u

000

KM u

%u

000

KM u

%

TOTA

L2.

043.

979

100,

0%2.

882.

995

100,

0%3.

672.

289

100,

0%27

,4%

1.07

8.46

310

0,0%

1.36

4.81

110

0%1.

566.

973

100,

0%14

,8%

01ŽI

VOTI

NJE

I PRO

IZVO

DI Ž

IVOT

INJS

KOG

PORI

JEKL

A45

.745

2,2%

55.7

302,

1%73

.184

2,0%

31,3

%8.

482

0,8%

10.7

891%

13.3

120,

8%23

,4%

02PR

OIZV

ODI B

ILJN

OG P

ORIJ

EKLA

99

.210

4,9%

145.

420

4,1%

194.

064

5,3%

33,5

%5.

661

0,5%

6.73

60%

10.6

540,

7%58

,2%

03M

ASTI

I UL

JA Ž

IVOT

INJS

KOG

PORI

JEKL

A I B

ILJN

OG P

ORIJ

EKLA

17.2

940,

8%23

.534

0,8%

29.4

170,

8%25

,0%

3.89

10,

4%9.

728

1%8.

345

0,5%

-14,

2%

04PR

EHRA

MBE

NE P

RERA

ĐEVI

NE

219.

484

10,7

%25

2.16

110

,1%

298.

476

8,1%

18,4

%29

.582

2,7%

34.4

123%

43.7

202,

8%27

,0%

05PR

OIZV

ODI M

INER

ALNO

G PO

RIJE

KLA

349.

626

17,1

%41

7.08

416

,5%

592.

051

16,1

%42

,0%

120.

118

11,1

%10

0.67

27%

168.

497

10,8

%67

,4%

06PR

OIZV

ODI H

EMIJ

SKE

INDU

STRI

JE IL

I SR

ODNI

H IN

DUST

RIJA

201.

616

9,9%

287.

163

9,3%

311.

787

8,5%

8,6%

98.2

819,

1%78

.719

6%10

3.05

46,

6%30

,9%

07PL

ASTI

ČNE

MAS

E, G

UMA

I KAU

ČUK

80.1

583,

9%13

1.85

74,

7%15

9.43

34,

3%20

,9%

17.7

601,

6%34

.476

3%30

.978

2,0%

-10,

1%08

KOžA

I KR

ZNO

56.8

552,

8%53

.028

2,1%

53.4

891,

5%0,

9%19

.270

1,8%

35.6

873%

33.3

002,

1%-6

,7%

09DR

VO I

PROI

ZVOD

I OD

DRVE

TA

19.7

701,

0%33

.459

1,1%

41.9

301,

1%25

,3%

73.4

356,

8%11

9.54

09%

107.

279

6,8%

-10,

3%

10CE

LULO

ZA, P

APIR

I KA

RTON

I NJ

IHOV

I PR

OIZV

ODI

65.4

793,

2%77

.358

2,8%

90.1

852,

5%16

,6%

21.2

082,

0%25

.218

2%31

.879

2,0%

26,4

%

11TE

KSTI

L I T

EKST

ILNI

PRO

IZVO

DI

108.

991

5,3%

136.

821

5,3%

158.

281

4,3%

15,7

%52

.386

4,9%

69.2

325%

86.0

435,

5%24

,3%

12OB

UĆA,

ŠEŠ

IRI,

KAPE

I SL

IČNI

PRO

IZVO

DI

40.9

302,

0%50

.021

1,7%

62.5

931,

7%25

,1%

59.2

025,

5%84

.210

6%91

.063

5,8%

8,1%

13

PROI

ZVOD

I OD

KAM

ENA,

GIP

SA,

CEM

ENTA

I SL

IČNI

H M

ATER

IJAL

A,

KERA

MIČ

KI P

ROIZ

VODI

, STA

KLO

I ST

AKLE

NI P

ROIZ

VODI

38.5

861,

9%65

.986

2,5%

76.3

662,

1%15

,7%

6.92

20,

6%16

.920

1%15

.233

1,0%

-10,

0%

14BI

SERI

, PLE

MEN

ITI M

ETAL

I I N

JIHO

VI

PROI

ZVOD

I, DR

AGO

I POL

UDRA

GO

KAM

ENJE

2.61

30,

1%2.

274

0,1%

2.77

40,

1%22

,0%

106

0,0%

309

0%18

30,

0%-4

0,8%

15BA

ZNI M

ETAL

I I P

ROIZ

VODI

OD

BAZN

IH

MET

ALA

175.

360

8,6%

369.

308

10,4

%47

1.05

112

,8%

27,5

%29

7.13

627

,6%

421.

427

31%

445.

121

28,4

%5,

6%

16M

AŠIN

E, A

PARA

TI, M

EHAN

IČKI

I

ELEK

TRIČ

NI U

REĐA

JI

326.

250

16,0

%49

4.77

115

,9%

637.

125

17,3

%28

,8%

146.

107

13,5

%16

8.23

512

%20

8.14

513

,3%

23,7

%

17TR

ANSP

ORTN

A SR

EDST

VA I

NJIH

OVI

DIJE

LOVI

I PR

IBOR

13

8.54

76,

8%19

5.23

57,

0%30

2.24

88,

2%54

,8%

21.6

582,

0%22

.396

2%29

.604

1,9%

32,2

%

18SA

TOVI

, MJE

RNI,

MUZ

IČKI

I M

EDIC

INSK

I IN

STRU

MEN

TI

20.8

421,

0%35

.449

1,2%

44.4

761,

2%25

,5%

3.05

10,

3%3.

638

0%4.

855

0,3%

33,4

%

19OR

UŽJE

I M

UNIC

IJA;

NJI

HOVI

DIJ

ELOV

I I P

RIBO

R84

40,

0%1.

076

0,0%

1.04

30,

0%-3

,1%

2.95

30,

3%14

.040

1%5.

018

0,3%

-64,

3%

20RA

ZNI P

ROIZ

VODI

34

.698

1,7%

54.8

622,

1%71

.942

2,0%

31,1

%90

.690

8,4%

108.

179

8%13

0.65

78,

3%20

,8%

21UM

JETN

IČKA

DJE

LA, K

OLEK

CION

ARSK

I PR

EDM

ETI I

ANT

IKVI

TETI

830,

0%22

90,

0%28

70,

0%25

,0%

199

0,0%

232

0%4

0,0%

-98,

2%

98NE

RAZV

RSTA

NO

998

0,0%

166

0,0%

880,

0%-4

6,9%

363

0,0%

180%

290,

0%64

,1%

Nap

omen

e:

Izvo

r ovi

h po

data

ka je

Age

ncija

za

stat

istik

u Bo

sne

i Her

cego

vine

i zb

og to

ga s

e uk

upan

izvo

z i u

voz

robe

razl

ikuj

u od

vrij

edno

sti i

skaz

anih

u s

tatis

tici p

latn

og b

ilans

a ko

ja u

klju

čuje

razn

a pr

ilago

đenj

a.

Poda

ci s

u kl

asifi

kova

ni p

rem

a Ha

rmon

izov

anom

siste

mu

kodo

va S

vjet

ske

trgov

insk

e or

gani

zaci

je

Tabe

la 1

3: G

lavn

i trg

ovin

ski p

artn

eri B

iH

Zem

ljeIZ

VOZ

2008

K1

/200

7 K1

UVOZ

2008

K1

/200

7 K1

2006

K1

2007

K1

2008

K1

2006

K1

2007

K1

2008

K1

ukup

nou

%uk

upno

u %

ukup

nou

%uk

upno

u %

ukup

nou

%uk

upno

u %

Hrva

tska

194.

778.

253

18%

257.

474.

046

19%

262.

332.

012

17%

2%34

6.82

9.53

017

%47

6.56

6.00

217

%59

8.51

8.00

016

%26

%

Njem

ačka

152.

564.

635

14%

186.

815.

938

14%

226.

430.

733

14%

21%

277.

329.

314

14%

366.

776.

743

13%

458.

523.

728

12%

25%

SCG*

115.

668.

240

11%

139.

475.

105

10%

211.

119.

844

13%

51%

184.

988.

511

9%27

9.90

6.28

510

%36

5.01

4.32

610

%30

%

Italij

a16

8.00

1.96

016

%20

7.02

9.27

715

%20

9.78

8.74

913

%1%

165.

977.

959

8%26

3.50

6.77

09%

309.

847.

581

8%18

%

Slov

enija

128.

591.

122

12%

161.

451.

607

12%

167.

534.

863

11%

4%17

6.34

7.38

79%

195.

020.

016

7%20

7.99

3.59

76%

7%

Aust

rija

62.5

10.4

466%

89.1

87.5

797%

97.0

27.8

806%

9%72

.523

.161

4%11

1.59

0.20

54%

129.

785.

892

4%16

%

Osta

le25

6.34

8.42

124

%32

3.37

7.85

424

%39

2.70

8.98

025

%21

%81

9.98

3.09

440

%1.

189.

628.

485

41%

1.60

2.96

7.86

144

%35

%

UKUP

NO1.

078.

463.

078

100%

1.36

4.81

1.40

710

0%1.

566.

943.

061

100%

15%

2.04

3.97

8.95

610

0%2.

882.

994.

506

100%

3.67

2.65

0.98

510

0%27

%

Izvo

r: Ag

enci

ja z

a st

atistik

u Bi

H

66


Tabela 14: Platni bilans Bosne i Hercegovine / Izraženo u milionima KM

PLATNI BILANS BOSNE I HERCEGOVINE 2005 K1 2006 K1 2007 K1 2008 K1 2008/07 K1I - TEKUĆI RAČUN (1+2+3+4) -402,9 -24,8 -367,6 -820,2 123%1. ROBA -1.370,9 -1.115,5 -1.523,9 -2.069,5 36% Izvoz robe, fob 827,0 1.101,8 1.381,1 1.609,1 17%

Uvoz robe, fob -2.197,9 -2.217,3 -2.905,0 -3.678,6 27%

2. USLUGE 158,6 183,3 221,9 287,5 30% Izvoz 268,6 304,5 356,9 445,1 25%

Uvoz -110,0 -121,2 -135,0 -157,6 17%

2.1.Transportne usluge, izvoz 21,2 28,0 37,1 42,9 16%

2.2.Transportne usluge, uvoz -60,2 -60,2 -69,2 -85,1 23%

2.3.Putovanja, izvoz 137,9 156,3 170,4 190,1 12%

2.4.Putovanja, uvoz -12,8 -14,7 -20,8 -24,0 15%

2.5.Ostale usluge, izvoz 109,5 120,2 149,4 212,1 42%

2.6.Ostale usluge, uvoz -37,0 -46,3 -45,0 -48,5 8%

3. DOHODAK 165,6 149,7 151,0 174,0 15% Prihodi 230,3 221,8 254,3 306,8 21%

Rashodi -64,7 -72,1 -103,3 -132,8 29%

3.1.Kompenzacije zaposlenim, prihodi 189,1 170,0 169,2 180,2 7%

3.2.Kompenzacije zaposlenim, rashodi -4,7 -5,1 -5,2 -5,7 10%

3.3.Investicioni dohodak, prihodi 41,2 51,8 85,1 126,6 49%

3.4.Investicioni dohodak, rashodi -60,0 -67,0 -98,1 -127,1 30%

4. TEKUĆI TRANSFERI 643,8 757,7 783,4 787,8 1% Prihodi 708,5 830,4 865,8 879,8 2%

Rashodi -64,7 -72,7 -82,4 -92,0 12%

II - KAPITALNI I FINANSIJSKI RAČUN (1+2) 300,7 -18,4 232,5 786,2 238%1. KAPITALNI RAČUN 101,2 101,3 82,8 92,2 11% Prihodi 101,2 101,3 82,8 92,2 11%

Rashodi 0,0 0,0 0,0 0,0

2. FINANSIJSKI RAČUN 199,5 -119,7 149,7 694,0 364% 2.1.DIREKTNE INVESTICIJE 149,2 190,4 229,2 143,8 -37%

Direktne investicije u inostranstvu 0,0 -0,3 -2,1 -2,7 29%

Direktne investicije u BiH 149,2 190,7 231,3 146,5 -37%

2.2.PORTFOLIO INVESTICIJE 0,3 2,0 -0,1 0,1 -200%

Aktiva 0,3 2,0 -0,1 0,1 -200%

Pasiva 0,0 0,0 0,0 0,0

2.3.OSTALE INVESTICIJE 6,0 -65,0 56,0 455,1 713%

Aktiva (znak “minus” znači “porast”) -57,0 88,8 -51,2 314,1 -713%

Monetarne vlasti 0,0 0,0 0,0 0,0

Komercijalne banke -26,7 1,5 -44,0 372,4 -946%

Ostali sektori -30,3 87,3 -7,2 -58,3 710%

Pasiva 63,0 -153,8 107,2 141,0 32%

Trgovinski krediti 72,4 61,8 66,7 84,9 27%

Povlačenje novih zajmova 150,7 118,1 150,4 125,0 -17%

Otplata glavnice zajmova -36,1 -217,0 -138,8 -83,3 -40%

Gotovina i depoziti -73,6 -136,4 28,9 30,5 6%

Ostale obaveze -50,4 19,7 0,0 -16,1

2.4.REZERVNA AKTIVA (znak “minus” znači “porast”) 44,0 -247,1 -135,4 95,0 -170%

Specijalna prava vučenja -0,1 -2,2 -1,2 -1,0 -17%

Devize 22,6 -242,5 -126,7 81,8 -165%

Ostala potraživanja 21,5 -2,4 -7,5 14,2 -289%

III - NETO GREŠKE I PROPUSTI 102,2 43,2 135,1 34,0 -75%


Bosna i Hercegovina Ekonomski trendovi

Documents

Transcript of Bosna i Hercegovina Ekonomski trendovi