BIZLife magazin, decembar 2013.

BIZLIFExxx 1

Magazin za

uspešan biznis

i dobar život...

Sve na jednommestu!

broj 7 // dec/jan 2013/14. // www.bizlife.rs // cena 149 RSDBusiness magazine

tema broja koridori srbije // Mnogo babica, kilavi putevi

BIZLife panel diskusija // Privreda Srbije na raskrsnici

Godina ArapaNeophodne žestoke reforme

ISTRAŽIVANJE BIZLIFE

Miša Lukić // recept za uspehNaš gost:

Kriza usporila proces ukrupnjavanja

Regionalna konferencija Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija

FMCG SEkToR do 2020.

specijalno izdanje

Dobar nivo kanadskih investicija

Jaki menadžeri - jaka Srbija

IntervjuRoman Waschuk, ambasador Kanade u Srbiji i akreditovani ambasador na nerezidencijalnoj osnovi u Crnoj Gori i Makedoniji

IntervjuMilan Petrovićpredsednik Srpske acosijacije menaždera (SAM)

03BIZLIFEuvodnik

uvodnik

izaista, stiče se utisak da se u Srbiji, u poslednje vre-me, mnogo toga dešava više stihijski, nego planski. Odavno Savet stranih investitora u Srbiji ukazuje na neohodnost predvidivog poslovanja i da je za dolazak

stranih investicija to jedan od ključnih pokazatelja sigurnosti. Danas, nažalost, Srbija time ne može da se pohvali.

I usvajanje budžeta, istina na vreme, koji u startu predviđa deficit od 182,5 milijardi dinara ili 4,6 projek-tovanog BDP, ne uliva sigurnost, a sem toga članovi Fiskalnog saveta upozoravaju da planirane mere ne govore u prilog smanjenja ovog deficita.

S druge strane, možemo da postavimo pitanje, a kako

bi to izgledalo da jedna firma planira u startu da rasho-di značajno premašuju prihode? I šta bi se desilo da sve kompanije u Srbiji imaju u startu planiran 'budžetski deficit' ili je ovo ipak neuporedivo?

Kako god bilo, tek kraj godine je svakako vreme da se svedu računi i da se napravi plan za narednu godinu.

Tim medijske kuće BIZLife ovu godinu završava sa izrazitim rastom poseta na BIZLife portalu (www.bizlife.rs) i to čak tri puta većim od broja poseta sa kojim se startovalo. Od maja 2013. do danas smo uspešno organi-zovali četiri konferencije, dva okrugla stola i jednu panel diskusiju. Pred vama se nalazi broj 7 magazina BIZLife.

I sada smo sasvim sigurni da smo doneli pravu odlu-

ku u pravo vreme. Imali smo hrabrosti i iskoračili smo korak napred. Uvereni smo da smo poslovnoj javnosti Srbije i regiona ponudili novi pogled na poslovni život. Nismo zatvarali oči pred ekonomskim problemima, ali smo, po najviše na BIZLife događajima, ponudili i mogu-ća rešenja.

Iza nas je jedna investiciona godina, a pred nama jedna razvojna. I upravo tako ćemo gledati na 2014. Ne planiramo bilo šta da čekamo, nego ćemo svim izazovi-ma koji se stavljaju pred jednu medijsku kuću, hrabro ići u susret, a sve u uverenju da su radikalne, privredne promene moguće, pa čak i u Srbiji, i ako BIZLife treba da bude prvi vesnik tih promena spremni smo da preuzme-

mo tu ulogu. Nećemo čekati da nam se bolje sutra desi, sami ćemo ga napraviti.

Pri tome, pored uspešnog biznisa, ni jednog momenta nećemo zanemariti činjenicu da samo srećan, zadovoljan i ispunjen pojedinac može da bude i poslovno uspešan, te ćemo i tim temama nastaviti da se bavimo i u narednoj godini.

U to ime čestitam vam, i želim srećnu i uspešnu poslovnu 2014!

Pri tome, pored uspešnog biznisa, ni jednog momenta nećemo zanemariti činjenicu da samo srećan, zadovoljan i ispunjen pojedinac može da bude i poslovno uspešan

Srećno!

Nedavno mi je jedna prijateljica, inače advokat, rekla da je odavno odustala od analiziranja svojih poslovnih (ne)uspeha. Ima kaže, utisak da joj od toga bude samo loše, a pozitivnih efekata nema

Direktor, glavni i odgovorni urednikTatjana ostojić[email protected]

04 BIZLIFEsadržaj

Impresum Business Magazine ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324broj 07 // decembar/januar

DIREKTOR, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK

Tatjana ostojić[email protected]

ART DIREKTORMaja Jovanović

[email protected]

IZVRŠNI UREDNIKIvana Mihajlović

[email protected]

UREDNIKMilovan Miličković

[email protected]

UREDNIK LIFESTYLEMirjana Pašćan

[email protected]

[email protected]

Gorica [email protected]

Jovana Đurašković[email protected]

Ivana Čeković[email protected]

SARADNICIBranislava Lovre, danica Stević,

Mirjana Zec

FOTOĐorđe Nenadić, Marko Rupena,

Medija centar Beograd, foto servis Beta

ASISTENT GLAVNOG UREDNIKAJelena dević

[email protected]

MARKETING:KEY ACCOUNT

Jelena Bulić[email protected]

KEY ACCOUNT Nataša Popović

[email protected]

ŠTAMPARotografika

Segedinski put 72, Subotica

DISTRIBUCIJACentrosinergija

IZDAVAČdigital Life

KOSOVSKA 30, 11000BEOGRAD

+381 11 303 52 74+ 381 11 303 52 75

www.bizlife.rs

Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja.

Sadržaj08 Mnogo babica,

kilavi putevi Koridori Srbije

12 Godina Arapa Ekonomski momenti koji su obeležili 2013. godinu

16 Dobar nivo kanadskih investicija ROmaN Wa SchUK, ambasador Kanade u Srbiji i akreditovani ambasador na nerezidencijalnoj osnovi u crnoj Gori i makedoniji

20 U fokusu Mišković Ko se u 2013. najviše slikao

22 Jaki menadžeri - jaka Srbija mILaN PETROvIć predsednik Srpske acosijacije menaždera (Sam)

24 Aerodromi u korak sa promenama? PWc o promenama u evropskoj avio industriji - 2. deo

27 FMCG sektor do 2020. BIZLife conferences&Events

44 Neophodne žestoke reforme „Privreda Srbije na raskrsnici“

48 Reči koje su obeležile 2013. Izjave godine

54 Pasoš na ceni & Značajne rezerve U fokusu stranih medija

55 Las Vegas ’preskače’ Evropu U fokusu stranih medija

58 Informacija zlata vredna Gedžeti

60 Izazov kao motivacija SvETLaNa GLUmac direktor korporativnih i regulatornih poslova Danube Foods Group

62 Oni će napraviti rusvaj Uspešni menadžeri

64 Nastavlja se trend digitalizacije Poslovna komunikacija

66 Revolucija u komunikacijama Razgovor sa povodom

67 Snaga prirode Trendovi

68 Čovek sa vizijom Preduzetnik godine

69 Sudbina direktorskih naknada Istraživanje

74 Budimo se, ali moramo i da ustanemo DRaGaN ILIć & GORIca NEšOvIć, producenti i voditeljski par radio emisije 'Buđenje'

78 Veliki i kraj i početak godine hrana za dušu

79 Nit novine čitam, nit gledam TV BORIS mILIvOjEvIć , glumac

80 Recepti za uspeh mIša LUKIć, osnivač i vlasnik marketinške agencije Leo Burnett

83 Trpeza u znaku raskoša Dekoracija

84 Nova godina daleko, što dalje Egzotični dočeci

88 Svečano i pomereno Fashion & Beauty

90 Sve je lako, samo treba znati RaDINKa DaNILOv izvršni direktor agencije za odnose s javnošću Ruskin & hunt

Strana

20

Strana

12 Godina Arapa

U fokusu Mišković

Ekonomski momenti koji su obeležili 2013. godinu

ko se u 2013. najviše slikao

Member of Erste Group

www.erstegroup.com www.erstebank.rs

Da li je vaša banka pravi partneru ostvarenju vaših investicija?

Investicioni krediti Erste Banke osmišljeni su u skladu sa najnovijim trendovima na finansijskom tržištu, a prema specifičnim potrebama i zahtevima naših klijenata u različitim industrijama. Brzo, efikasno i pod veoma povoljnim uslovima, možete obezbediti sredstva kojima ćete u kratkom roku sa uspehom realizovati svoje poslovne planove i postići željene rezultate – uz snažnu podršku, veliko iskustvo i znanje visoko profesionalnog tima eksperata iz oblasti finansijskog poslovanja.

06 BIZLIFEbiznis panorama

BIZNIS PANORAMA

'ODLAZIM, A VOLIM TE' - Silviju Berlusconiju, bivšem italijanskom premijeru oduzet je poslanički mandat, pošto je osuđen za utaju poreza. Dugogodišnji italijanski lider neće moći šest godina da se kandiduje na izborima za parlament, ali će ostati na čelu svoje stranke Forza Italia.

'E, KOME JA PRIČAM?!' - Lazar Krstić, ministar finansija u Skupštini Srbije u decembru prilikom rasprave o budžetu za 2014.

'SAD STE NAŠLI DA SE RAZGOVARATE?!' - Tomislav Nikolić, pred-sednik Srbije, Ivica Dačić, predsednik vlade Srbije i aleksandar vučić, prvi potpredsednik vlade Srbije na svečanosti povodom početka radova na deonici ’južnog toka’ kroz.

'I ŠTA KAŽEŠ, KAD ĆE IZBORI U SRBIJI?' - Frederic coin, predsednik Saveta stranih investitora u Srbiji i matteo Patrone, šef Kancelarije EBRD u Srbiji na BIZLife panel diskusiji „Privreda Srbije na raskrsnici“.

’TVOJE LICE ZVUČI POZNATO’ – milo Đukanović, premijer crne Gore i Ivica Dačić, premijer Srbije, prilikom posete crnogorskog premijera Srbiji prvi put posle deset godina.

'HM, MENE STE NAŠLI?!' - vladimir Putin, predsednik Rusije na redovnoj godišnjoj konferenciji za štampu u moskvi, kojoj je prisustvovalo više od stotinu novinara.

07BIZLIFEbiznis panorama

'ZNAČI TU ZAVRŠE GLASOVI?' - Sala centra za broja-nje i rezultate izbora i kutije sa ponovljenih kosovskih lokalnih izbora sa glasačkim listićima u Kosovu Polju.

'OBEĆANJE LUDOM RADOVANJE' - Produženi vikend nakon Dana zahvalnosti u SaD nije doneo očekivani promet u trgovinama, a u američkoj nacionalnoj Fede-raciji za maloprodaju kažu da je i to jedna od vidljivih posledica tromog oporavka najveće svetske ekonomije. Potrošači širom SaD su pazarili raznu robu u vrednosti koja je za 1,7 milijardi dolara manja nego u istom perio-du prošle godine.

'ČASNA PIONIRSKA REČ' - angelamerkel, kancelar Nemačke, nakon izbora većinom glasova nemačkog Bundestaga, i treći put polaže zakletvu.

'TO TI ZAVRŠENO!' - jorgasmusen, član Izvršnog odbora Evropske centralne banke i jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije u Narodnoj banci Srbije na konferenciji povodom završetka projekta ’jačanje institucionalnih kapaciteta NBS’.

'MA, KAD TE UHVATIM NA SLEDEĆIM IZBORIMA U KLINČ!' - vitali Klitschko, lider ukrajinske opozicione par-tije Udar, bokserski šampion izjavio da će biti novi pred-sednik Ukrajine na jednom od protesta koji već danima besne u toj zemlji zbog nezadovoljstva naroda odlukom vlasti da ne potpiše sporazum o pridruživanju EU.

08 BIZLIFEtema broja

koridori srbije

tekst:Danica Stević

TEMA BROJA

09BIZLIFEtema broja

srbija ima najlošije puteve među zemljama regiona i bivše jugoslavije, pokazu-je poslednji izveštaj Svet-

skog ekonomskog foruma (www.bizlife.rs) 2013-2014. i nalazi se na 119. mestu od 148. zemalja koje su obuhvaćene ovim rangiranjem. Istovremeno, tvrdi se da nijedan put, izuzev Kori-dora 10, ne zadovoljava potrebne kriterijume, a taj famozni panevrop-ski Koridor kroz Srbiju još uvek nije završen. Ni njegov severni deo, niti istočni i južni kraci, iako se svaka od prethodne tri godine pominjala kao godina u kome će Koridor 10, kroz Srbiju, konačno biti gotov.

Obećavalo se tako da će Koridor

biti izgrađen 2011, pa 2012, 2013. i tako redom. Poznata je i rečenica mlađana Dinkića, iz jula 2008. godine kako je završetak Koridora 10 do 2011. prioritet tadašnje vlade Srbije i kako ni on, a ni njegova stranka, G17 plus, neće izaći na sledeće izbore ukoliko ovaj put

ne bude gotov u mandatu tadašnje vlade.

Najnovije obećanje je 2016. godina do kada bi trebalo da se izgrade neizgrađene

trase na ovom evrop-skom putnom pravcu, a

koje još uvek stoje zbog propasti austrijske alpine, nedostatka novca u budžetu, odustajanja Grka da finansiraju preuzete obaveze i sličnih peripetija.

U međuvremenu, Srbija se upustila u izgradnju još jednog putnog pravca, takozvanog Ko-ridora 11, od Beograda do južnog jadrana, ministar građevinarstva i urbanizma velimir Ilić najavio je nedavno da će na proleće sigurno početi da se gradi i moravski ko-ridor, to jest autoput od Pojata do Preljine, u planu je izgradnja puta od Novog Sada do Rume, a od ministra regionalnog razvoja Igora mirovića čuje se i plan za nastavak Koridora 11 od Beograda ka vršcu do Temišvara. Niko od njih, me-đutim, ne precizira ni kada će biti izgrađene već započete deonice, ni kojim će se to novcem graditi planirani autoputevi, pošto je po-znato da para u budžetu nema.

a možda ovakvih disonantnih

Koncesija je

jedan

od načina da se dobije

autoput

Svaka od prethodne tri godine proglašavana je godinom u kome će panevropski Koridor 10 biti završen, što se još nije desilo. U međuvremenu, od srpskih vlasti stižu informacije o gradnji Moravskog koridora, autoputa Novi Sad-Ruma, a sada i puta Beograd-Vršac-Temišvar, samo niko još ne govori kojim parama

Mnogo babica, kilavi putevi

koridor11

Srbija se upustila u izgradnju još jednog putnog pravca, takozvanog Koridora 11, od Beograda do Južnog Jadrana.

Dunav, neiskorišćeni put„Mislim da naše vlasti nisu svesne značaja vodnog saobraćaja i koristi koje bi naša privreda mogla imati od Dunavskog koridora, zvanog i Koridor 7“, kaže profesor Aćimović. On kaže da se protivi ideji bivšeg ministra infrastrukture da se kod Batajnice, dakle pet kilometara od Dunava, gradi logističko-kontejnerski centar za pretovar robe, jer je to daleko od reke i nada se da se od toga u međuvremenu odustalo. „Nama jeste potreban taj centar, ali negde na reci, bliže Dunavu. Ali kod nas država nema svesti da je taj vid saobraćaja znatno jefitniji i ekološki mnogo čistiji od pruge ili puta“, kaže Aćimović. On podseća da Evropska unija preko programa Marko Polo stimuliše kompanije da koriste vodeni saobraćaj. „Naša država nema novca za takve stimulacije, ali bi mogla da uloži u pretovarni centar na Dunavu i tako olakša preduzećima koja uvoze robu sa zapada da to rade brodom. Ovako, iako im je skuplje, oni se odlučuju za put, jer je brže i lakše“.

→ više informacija na www.BIZLIFE.RS

10 BIZLIFEtema broja

šumova ne bi ni bilo da Srbija nije zemlja u kojoj tri ministra imaju 'svoj Koridor' u resoru, a svaki od njih voli da se meša, makar i medijski, u posao onog drugog. Pa tako Ilić priča o moravskom kori-doru, a mirović govori o nastavku Koridora 11 do Rumunije.

a za to vreme, izgradnja novih kilometara autoputeva, toliko potrebnih srpskoj privredi i eko-nomiji, i dalje ide traljavo.

Naime, iako je polovinom no-vembra u saobraćaj pušteno osam

kilometara autoputa na južnom delu Koridora 10, prema makedon-skoj granici, od Donjeg Neradovca do Srpske kuće, drugih osam kilo-metara ovog puta, od Srpske kuće do Levosoja, čeka još uvek svog finansijera. Kako za BIZlife kažu u preduzeću Koridori Srbije (www.koridor10.rs), obe ove deonice fi-nansiraju se iz programa hiPERB, vlade Grčke, ali je pomenuta vlada obavestila naše vlasti da odustaje od finansiranja preostalih osam kilometara, pa se još uvek ne zna kako će se to finansirati, ni kada će radovi na ovom delu puta

uopšte početi. „Koridori Srbije i vlada Srbije

preduzeli su sve neophodne aktivnosti kako bi se što pre rešio problem finansiranja ove deonice, jer novonastala situacija ne sme da ugrozi planove da u 2016. godi-ni bude završen Koridor 10“, kažu nam u ovom preduzeću.

U međuvremenu, ove godine su zbog bankrota austrijskog predu-zeća alpina, 'čuvenog' graditelja u Srbiji, stali i radovi na istočnom kraku Koridora 10, ka granici sa

Bugarskom, pa je nakon višeme-sečnog zastoja, raspisan novi ten-der za izgradnju preostalih deo-nica na trasi Pirot-Dimitrovgrad. „Bankrot kompanije alpina na globalnom nivou svakako je uspo-rio završetak konkretnih deonica ali, konačan rok u svakom slučaju neće biti probijen. Interesovanje za izgradnju 'alpininih' deonica postoji i do sada je 19 kompanija već otkupilo tendersku dokumen-taciju“, kažu u Koridorima Srbije, koji su zainteresovanima ostavili rok do 9. januara naredne godine da se prijave za izgradnju nešto

više od 14 kilometara ovog puta, u roku od 450 dana.

U Koridorima, u čijoj nadležno-sti je ovaj najznačajniji, a pre sve-ga, evropski putni Koridor, kažu i da je severni krak Koridora 10, od horgoša do Novog Sada završen, ali 'stoje' radovi na ipsilon kraku, od Kelebije do petlje Subotica jug, jer za tih 22,3 kilometra puta još uvek nema novca u državnom budžetu.

Sa druge strane, ni ta famozna sanacija mosta Beška, još uvek nije sasvim gotova, iako je rok za izgradnju novog i popravku starog mosta, istekao još 2009.

Zbog ovakvih kašnjenja i traljavosti u izgradnji neophodne putne infrastrukture, Slobodan aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i stručnjak na infrastrukturu kaže da bi bio zadovoljan da za četiri godine Srbija završi Koridor 10 i put od Beograda do južnog jadrana, pa makar i deo do Požege. „Neop-hodno je uspostaviti prioritet, a to su svakako Koridor 10 i takozvani Koridor 11 i ne počinjati ništa drugo dok se oni ne završe. Zbog nedostatka finansijskih i svih dru-gih kapaciteta, verujem da uskoro neće ni početi izgradnja nekih drugih pravaca, poput tog puta Novi Sad-Ruma, iako je on važan, a kamoli Beograd-vršac-Temišvar.

Zbog bankrota austrijskog preduzeća Alpina, 'čuvenog' graditelja u srbiji u 2013. stali su i radovi na

istočnom kraku koridora 10, ka granici sa bugarskom

„ Neophodno je uspostaviti prioritet, a to su svakako Koridor 10 i takozvani Koridor 11 i ne počinjati ništa drugo dok se oni ne završe.”

Slobodan Aćimovićprofesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i

stručnjak za infrastrukturu

11BIZLIFEtema broja

To, verujem, može biti započeto tek za nekoliko godina, a ne veru-jem da će biti završeno ni 2020“, kaže aćimović.

I kada smo već kod nastavka Koridora 11, odnosno njegovog istočnog dela, od Beograda, prema Rumuniji, na pita-nje BIZLife u ministar-stvu građevinstarva i urbanizma odgovore-no je sledeće: „U planu je izrada planske i teh-ničke dokumnetacije i za ovu deonicu, ali finansijska sredstva još nisu obezbeđena“.

Teško da će se tako nešto usko-ro i desiti, pošto je sam ministar velimir Ilić izjavio prethodnih meseci kako je odlučeno da se i na Koridoru 11, neizgrađene deonice finansiraju koncesijom, umesto kreditima, kao do sada. vlada je, kažu u Ilićevom ministarstvu, donela odluku o davanju u konce-siju dela ovog autoputa i ovlastila ministarstvo građevinarstva i urbanizma da sprovede postupak.

„Planirano je da se koncesija da za deonice Surčin – Obrenovac i to izgradnja autoputa, održavanje i naplata putarine, Obrenovac – Preljina, održavanje i naplata putarine i Preljina – Požega izgradnja autoputa, održavanje i naplata putarine. Raspisan je konkurs za izbor koncesionara za kompanije koje su registrovane u Kini, a prema potpisanom me-đudržavnom sporazumu između Srbije i Kine i u toku je prva faza konkursa u kojoj su se javile četiri kineske kompanije“, kažu za BI-ZLife u ministarstvu velimira Ilića i dodaju da je planirani rok za završetak radova oko 40 meseci, ali nam nisu odgovorili na koliko godina će biti data ova koncesija.

Kako je prethodni pokušaj drža-ve da davanjem koncesije konzor-cijumu sada već ugašene alpine i Por-a izgradi put od horgoša do Požege, što je praktično modifiko-vani Koridor 11, propao i završio na međunarodnoj arbitraži, Slo-bodana aćimovića smo pitali kako

komentariše ovu novu odluku da se praktično taj isti put ponovo da koncesionaru. „Koncesija je jedan od načina da se dobije autoput i jasno je da koncesionar neće graditi tamo gde nema dovoljno

saobraćaja i gde mu se ne isplati ta gradnja. hrvati

su recimo svoje autopu-teve gradili iz kredita, ali sada zbog teške situacije sa javnim

finansijama moraju te puteve da prodaju. Dakle,

gradili iz kredita koja posle nećete moći vraćati ili dati odmah pod koncesiju pa nek koncesionar gradi, na kraju se svede na isto. što se tiče neuspele koncesije, bilo je mnogo različitih informaci-ja i polemike. ako je tačno da je konceionar tražio da država garantuje za obim saobraćaja, to je nedopustivo. To ne bi smelo ni sada da se desi ni slučajno, jer niko nikome ne može da garantuje koliko će vozila tuda proći. Neka sam koncesionar izračuna koliko mu se to isplati ili ne“, kaže profe-sor aćimović.

I uprkos činjenici da novca u budžetu za izgradnju puteva nema, a ni zaduživanje se više ne isplati, država ne odustaje od izgradnje ni moravskog koridora, odnosno puta od Pojata do Preljine.

Zanimljivo je, međutim, da je ministar Ilić najavio nedavno da je

sa Kinezima dogovoren najjeftiniji kredit na svetu, sa kamatnom stopom od dva odsto i počekom od pet godina, i da gradnja počinje na proleće, da bi nam sada iz njegovog ministarstva stigao nešto drugačiji odgovor: „Za sada realizaciju puta Pojate - Preljina, takozvani 'moravski koridor' vodi ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave. Od prethod-nog dogovora sa kineskim par-tnerima se odustalo, upravo zbog nemogućnosti dogovora oko cene izgradnje ove deonice autoputa“.

Podsetimo, bivša ministar-ka regionalnog razvoja verica

Kalanović najavljivala je početak gradnje ovog puta još krajem 2012, kada je sa Kinezima potpisan predugovor. Nevolja je, međutim, što su se Kinezi u međuvremenu predomislili, pa su pored ugovo-renih oko 500 miliona evra tražili dodatnih 150 miliona, zbog čega je ovaj posao očigledno i propao. Logično je zato se zapitati kako će onda i kojim novcem ta izgradnja početi na proleće. ●

Za sada realizaciju puta Pojate - Preljina vodi Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave

Izgradnja

novih kilometara

autoputeva i dalje ide traljavo

BIZLIFExxx12

Godina ArapaMnogi se sećaju da je 1995. godine tadašnja ministarka kulture Nada Popović-Perišić, proglasila u Srbiji ’Godinu kulture’. Ako bi trebalo izdvojiti šta je obeležeilo 2013. u Srbiji to jesigurno dolazak predstavnika UAE i najava arapskih investicija

ISTRAŽIVANJE BIZLIFEekonomski momenti koji su obeležili 2013. Godinu

te

kst

: Mil

ov

an

Mil

ičk

ov

ić

Glavne zvezde 2013. bili su svakako šeici i njihov potencijal-ni novac. Posebno

'voljen’ od medija i vlasti bio je svakako šeik Bin Zayed, koji nas je posetio početkom, a onda i krajem godine, a malo ko sada priča o investicijama iz Nemačke ili SaD-a ili prethodnih godina ’tražene’ Rusije, već je termin ’investicija sa Bliskog Istoka’ postao već odoma-ćen u našoj javnosti.

U ovom pregledu nismo pomi-njali višegodišnje pitanje privati-zacije Telekoma ili Elektroprivrede Srbije, velike najave mogućih inve-sticija ili boljeg života u narednih pet, deset ili trideset godina, već samo one događaje koji su imali kakav-takav epilog. Naravno, koli-ko god je to u Srbiji moguće.

JANUARGodina je počela onim što će je

i obeležiti. šeik mohammad bin Zayed al Nahyan, sleteo je na beo-gradski aerodrom i rekao da planira velika ulaganja. Konkretizacija dogovora iz Beograda i kasnije iz abu Dabija, došla je u toku godine, pa je tako Etihad (www.etihad.com) uložio u jat, a Razvojni fond UaE dao je zajam od 400 miliona dolara

za poljoprivredu, istu cifru kao i proizvođač hrane al Dahra za ulaga-nje u iznajmljivanje propalih farmi.

Ova poseta kao da je bila signal za članove vlade i različite političare, da ’na sva usta’ govore o investicijama sa Dalekog Istoka. Praktično, ne postoji nijedno propalo predu-zeće, ili ’sjajna lokacija’ u Srbiji koja nije ’proda-vana’ arapima u poslednjih godinu dana. Tako je, na primer, tadašnji ministar saobraćaja milu-

tin mrkonjić najavio interesovanje iz UEa u gradnju luka i drugih objekata na obalama Dunava, neki drugi su pričali o kupovini crvene zvezde, uvek aktuelna lokacija Generalštaba u Beogradu bila je skoro svaki drugi dan u medijima kao mesto od ’strateškog značaja’ za investiciju nekog od šeika, a vrhunac predstave bila je najava iz Čačka da će ’biznismeni iz Emira-

ta’ u Čačku praviti teren za polo.

FEBRUARFebruar je obeležila jedna velika

afera. Pokrajinski sekretar za po-ljoprivredu, vodoprivredu

i šumarstvo Goran ješić, preko svog Twitter na-loga pokrenuo je priču o nivou aflatoksina u domaćem mleku. Ta

informacija izazvala je veliku buru u javnosti, akti-

virane su različite laboratorije za proveru kvaliteta mleka, počeo je rat saopštenjima i preko društve-nih mreža, same kompanije imale su svoje viđenje situacije, a epilog je kao što je običaj u Srbiji došao znatno kasnije. Sada već bivši ministar poljoprivrede Goran Kne-žević, čovek koji je kako bi uverio javnost da je mleko bezbedno popio čašu istog pred novinarima, ’pao’ je tek nekoliko meseci ka-snije u rekonstrukciji vlade. Prvi potpredsednik vlade aleksandar vučić u martu je rekao da će nivo aflatoksina u pravilnicima biti vraćen na 0,05 mikrograma i to se do danas nije desilo. Prema poslednjim najavama ovo će se desiti u prvoj polovini godine. Sam ješić nalazi se pod istragom, jer se

Razvojni fond UAE dao je

zajam od 400 miliona

dolara za poljoprivredu

Jan.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar

Vučić i princ prestolonaslednik šeik Mohammad bin Zayed Al Nahyan

BIZLIFExxx 13

tereti za uznemiravanje javnosti, nanošenje štete mlekarskoj indu-striji i građanima Srbije. Prema nekim podacima, proizvođači mle-ka na našem tržištu, zbog pojave

aflatoksina, samo u februaru su izgubili oko 50 miliona evra.

Februar je obeležio i dolazak novog čoveka na čelo jedne veoma važne institucije. Ivan Simič postao je direktor Poreske uprave Srbije. a gde je došao saznao je tek kasnije. Godinu je obeležila njegova borba da bogatiji sugrađani napokon plate porez, da naše prodavnice i lokali počnu da izdaju fiskalne račune, a da se u Srbiji uvede takozvani ’poreski moral’. Teško da je uspeo u tome. medijski su naročito propraćene akcije na Exitu i Guči, gde se utvr-dilo da je istina da izuzetno mali broj prodavaca izdaje račune, a posebno će ostati u sećanju pismo Simiča vlasnici lokala, koja prodaje pljeskavice, u kojem je moli da ubuduće izdaje fiskalne račune. vlasnica je nastavila po starom, a lokal je zatvoren.

MARTU martu je potpredsednik izda-

vačke kompanije Forbes (www.forbes.com), christopher Forbes posetio Srbiju. Konstatovao je da Srbija ima dobre razvojne poten-cijale i mogućnosti za privlačenje stranih investicija u poljoprivredi, energetici, telekomunikacijama i

auto – industriji, ali posebno ga je zainteresovao Telekom Srbija. On je izrazio spremnost da podrži Telekom Srbija u ostvarivanju saradnje sa eminentnim svetskim kompanijama iz oblasti telekomu-nikacija. Toliko.

U martu su počela i prva hapšenja u aferi ’Razvojna banka vojvodine’. Troje bivših čelnika Razvojne dobilo je pritvor zbog sumnje da su oštetili tu banku za

2,5 milijarde dinara, a vlada je odlučila da Poštanska štedio-nica preuzme Razvojnu banku vojvodine.

APRILPayPal je stigao u Srbiju. „Srećni

smo što možemo da ponudimo srpskim potrošačima lako i jedno-stavno rešenje za kupovinu putem interneta. Ovo je naš globalni zadatak i današnje omogućavanje

servisa je nastavak naše preda-nosti da uvedemo PayPal usluge u balkanskom regionu“, izjavio je tada Damien Perija, regionalni menadžer za centralnu i Istočnu Evropu.

međutim, ostao je jedan pro-blem, jer preko ovog servisa iz Srbije može samo da se šalje novac i kupuje u inostranstvu, dok opcije primanja novca i prodaje neće biti dostupne. Znači ništa od zarade za građane Srbije. Iako je Narodna banka Srbije saopštila da ne po-stoje zakonske prepreke ni odluke koje ograničavaju poslovanje kom-

panije PayPal u Srbiji, taj problem i dalje nije rešen. NBS traži od PayPala da uvede dinar. Teško.

Nakon devet meseci u Železari Smederevo pokrenuta je visoka peć, čime je obnovljena proizvod-nja u tom preduzeću. Na posao se vratilo 5.300 ljudi, a država je rekla da to nije samo podrška gradu Smederevu već čitavom me-talskom kompleksu Srbije.

U aprilu je sprovedena i jedna

za naše uslove neobična akvizicija. Telekomunikacioni gigant Telenor kupio je KBc banku. Kako su rekli iz ove kompanije, Telenor Srbija želi da korisnicima u Srbiji donese napredne mobilne finansijske usluge, a ’kupovina KBc Banke najvažniji je korak u ovom proce-su’. U Telenoru su procenili da će ova investicija podržati ekonomski rast Srbije i uvesti atraktivne mo-bilne finansijske usluge na tržište.

MAJPremijer Ivica Dačić u maju je

krenuo u ’ekonomsku ofanzivu’ na SaD. On je u nekoliko dana posetio američke tehnološke gigante Google, Oracle, microsoft, apple, hewlett Packard, a sastao se između ostalog i sa izvršnim direktorom kompanije Bill Gatesa,

Steve Ballmerom, koji mu je u oktobru uzvratio posetu u Beo-gradu. Iako je premijer, između ostalog, najavio dolazak Googlea i applea u Srbiju do kraja godine, to se nije desilo.

u aprilu je nakon devet meseci u Železari smederevo pokrenuta visoka peć, čime je obnovljena proizvodnja u tom preduzeću

Feb.

Mar.

Maj

Apr.

BIZLIFExxx14

Bez fiskalne konsolidacije, Srbija će godinu završiti sa budžetskim deficitom od osam odsto BDP i rastom javnog duga na preko 65 odsto BDP, rekli su iz misije međunarodnog monetarnog fonda (mmF), nakon prve posete Srbiji u ovoj godini. Oni su ocenili da je

ekonomska situacija u Srbiji loša, da je poslovni ambijent slab i da Srbija svoj model razvoja mora da okrene izvozu.

Zagrabačko izdanje časopisa Forbes objavilo je u maju listu naj-bogatijih srpskih biznismena, gde

se na prvom mestu nalaze vlasnici victoria Groupe Zoran mitrović i milija Babović. Uz ogradu da se ne može pouzdano znati ko je zaista najbogatiji u Srbiji, slede miroslav Bogićević (Farmakom), Petar matić (mPc holding), Goran Perčević (Interkomerc), miodrag Kostić (mK Group), velibor Đurović, Ivica vukelić i Saša Glušac (veletabak), Predrag Ranković Peconi (Invej), vojin Lazarević (Rudnap Group), vuk hamović (EFT Beograd), Slobodan i Bojan Radun (Radun Inženjering).

JUN„Prva pristupna konferencija

za Srbiju biće održana najkasnije u januaru“, rekao je predsednik Evropskog saveta herman van Rompuy i tako izrazio volju evrop-skih lidera da otvore pristupne pregovore sa Srbijom.

„Pregovori o članstvu u EU u najboljem slučaju, ukoliko Srbija bude uspešno gradila partnerstva sa zemljama EU i stekla poverenje ključnih međunarodnih aktera, trajaće četiri do pet godina, a ako se stvari ne budu odvijale na taj način, mogu trajati i čitavu dece-

niju,“ izjavio je povodom odluke Brisela premijer Ivica Dačić.

Srbija je u junu dobila još jednog predstavnika u važnoj finansijskoj instituciji. milica Delević postala je zamenik generalnog sekretara u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD). milica Delević jedan je od vodećih domaćih eksperata za EU, bila je direktorka vladine Kancelarije za pridruživanje EU i pomoćnik ministra spoljnih poslo-va zadužena za evrointegracije.

jedna strana kompanija u junu je odustala od privatizacije. ame-rička kompanija valeant uputila je ministarstvu finansija i privrede pismo kojim saopštava da odustaje od privatizacije Galenike, između ostalog, i zbog neprijateljskog stava sindikata i zaposlenih prema potencijalnoj privatizaciji.

JULmiroslav mišković pušten je

iz pritvora nakon što je njegova

kompanija Delta holding uplatila jemstvo od 12 miliona evra. Su-đenje za zloupotrebe s putar-skim preduzećima počelo je u novembru.

U julu je prvi srpski komšija, hr-vatska, ušla u Evropsku uniju, a to je odmah u domaćoj javnosti pokre-nulo pitanje oko cEFTa sporazuma. U svim komentarima podvlačeno je da je povlačenje hrvatske iz cEFTa sporazuma ostavlja upražnjeno mesto liderske uloge na tržištima zemalja članica, što bi u budućnosti mogla da bude upravo Srbija.

AVGUSTNema više jata, dobili smo air

Serbia (www.airserbia.com). vlada Srbije i jat airways potpisali su sa Etihad airways sporazum o strateš-kom partnerstvu kojim će kompa-

nija iz Ujedinjenih arapskih Emira-ta postati vlasnik 49 odsto kapitala srpske avikompanije. vlada Srbije će zadržati 51 odsto vlasništva u air Serbia, a Etihad je 1. oktobra preuzeo upravljanje kompanijom. Direktor air Serbia postao je Dane Kondić, a prvi avion nazvan je po Novaku Đokoviću. Kompaniji se najavljuje veliki uspeh.

američka firma Securum Equity Partners raskinula je sporazum s vladom Srbije o izgradnji solarnog parka. Investicija od 1,75 milijardi evra propala je jer Srbija nije ispunila obaveze iz sporazuma kojim je bilo predviđeno da se obezbedi lokacija od 3.000 hektara za izgradnju solarne elektrane snage 1.000 megavati. američka kompanija je najavila i da će na međunarodnoj arbitraži tražiti odštetu od 160 miliona evra.

Simpo je postao državna kompanija. Rukovodstvo Simpa prihvatilo je predlog vlade Srbije da se poreski dug pretvori u akcije države, koja bi tako postala većin-ski vlasnik preduzeća.

srbija je u junu dobila još jednog predstavnika u važnoj finansijskoj instituciji. Milica delević postala je

zamenik generalnog sekretara u ebrd

Jun

Jul

Avg.

BIZLIFExxx 15

SEPTEMBARPočetkom septembra završena

je saga o rekonstrukciji vlade Srbije. Građanima je predstavljena nova vlada sa dosta novih i neo-čekivanih imena, a čini se da su, iako je u početku vladalo mišljenje da će to biti novi ministar kulture Ivan Tasovac, glavne zvezde ustvari ministar privrede Saša Ra-dulović i ministar finansija Lazar Krstić. Potpredsednik vlade Srbije, aleksandar vučić, najavio je velike i teške rezove, a novi ministri, mere koje će dati rezultate već u sledećoj godini, kada bi i građani mogli da osete boljitak. vlada je dobila i renomirane savetnike iz inostranstva, Dominique Stross Kahna, bivšeg direktora mmF-a koji je najavio da će pomoći Srbiji da reši probleme, i bivšeg austrij-skog kancelara alfred Gusenbaue-ra, koji je najavio poboljšanje imidža Srbije u svetu.

OKTOBARNovi ministar finansija Srbije

Lazar Krstić predstavio je ekonom-ske mere, a one koje su se najviše ’svidele’ medijima tiču se manjih plata u javnom sektoru, povećanje PDv-a sa osam na 20 odsto i znat-no smanjenje subvencija. Krstić je upozorio da bi Srbija za dve

godine otišla u bankrot bez novih ekonomskih mera koje nisu lake.

U oktobru je mmF drugi put

posetio Srbiju i saopštio da je spreman da podrži Srbiju putem finansijskog aranžmana i kon-sultacija, kako bi joj pomogao u smanjenju duga na srednji rok, a jedna od možda ne toliko medijski ’jakih’ vesti pojavila se u pojedinim medijima. Naime, ’medunarodni konzorcijum za istraživačko novi-narstvo’ iz vašingtona saopštio je da su srpski biznismeni bliski vla-stima preko ofšor firmi, a na tuđe ime, od 2000. do 2011. godine izneli iz Srbije čak 51 milijardu dolara.

NOVEMBARZavarivanjem prvih cevi u selu

šajkaš u vojvodini, počela je grad-nja gasovoda južni tok kroz Srbi-ju. Prema rečima srpskih čelnika, Srbija time postaje energetsko čvorište i šalje jasnu poruku svetu da je vredna za investiranje i ozbi-ljan strateški partner.

Kao što je i najavljivano,

predstavnici vlada Srbije i Rusije i kompanije Gasprom potpisali su tri ugovora koji se tiču izgradnje

gasovoda. Ugovori, odnosno, dogo-vori sa Gaspromom, prema rečima Dušana Bajatovića, direktora Srbi-jagasa, odnose se na finansiranje i transparetnost svih procedura projekta. Potpisivanjem protokola o finansiraju južnog toka dobijene su sve garancije da će i finansij-ski uslovi biti ispunjeni, rekao je Bajatović. Za izgradnju deonice gasovoda, Gazprom će Srbijagasu

odobriti kredit od oko 175 miliona evra, po najpovoljnijim uslovima.

U novembru je ministar privre-de Saša Radulović najavio da će program ekonomskih ambasadora biti ukinut, a najavio je i gašenje agencije za privlačenje stranih investicija i promociju izvoza (SIEPa). Epilog je ostavka Božidara Laganina, direktora agencije, zbog navodnog ’proganjanja od strane ministra’.

Najveći izvoznik u 2013. godini bila je kompanija Fiat automobili Srbija. Za deset meseci ove godine FaS je izvezao automobila za ukupno milijardu i 282 miliona evra. Na drugom mestu po izvozu je Naftna industrija Srbije (230,9 miliona evra), zatim sledi Tigar Tyres iz Pirota (203,4 miliona).

DECEMBARU decembru je Srbija dobila i

budžet za sledeću godinu. Sa 134 glasa ’za’ i 40 glasova ’protiv’, Skupština Srbije usvojila Zakon o budžetu za 2014, koji predvi-

đa prihode od 929,94 milijarde, rashode od 1.113 milijardi dinara i deficit od 183 milijarde dinara, odnosno 4,6 odsto BDP. Parlament je u celini usvojio Zakon o budže-tu. Predlogom državnog budžeta predviđeno je i zaduživanje od 662,5 milijardi dinara. Taj novac biće iskorišćen za finansiranje deficita i otplatu duga inostranim i domaćim kreditorima. ●

u novembru su predstavnici vlada srbije i rusije i kompanije Gasprom potpisali tri ugovora koji se tiču izgradnje gasovoda

Okt.

Sep.

Nov.

Dec.

16 BIZLIFEintervju

Postoje podsticaji za investiranje i Srbija ima komparativne prednosti kao zemlja, ali mogla bi bolje da organizuje administrativne procese i da obezbedi kontinuitet za investitora

dobar nivo kanadskih investicija

tekst:Branislava

Lovre

INTERVJU ROMAN wASChUK, ambasador kanade u srbiji i akreditovani ambasador na nerezidencijalnoj osnovi u crnoj Gori i makedoniji

Roman waschuk sa predstavnicima kanadske

poslovne zajednice u Srbiji

17BIZLIFEintervju

ambasador Kanade u Srbiji od 2011. godine Roman Waschuk iskusan je diploma-

ta sa preko 25 godina iskustva. Njegova ekselencija je ujedno i akreditovani ambasador na nerezidencijalnoj osnovi u crnoj Gori i makedoniji. Poslovna klima Srbije, nivo kanadskih investicija u Srbiji bili su samo povod za razgovor sa ambasadorom Wasc-hukom za BIZLife. ● Poboljšanje poslovne klime, zadržavanje starih i privlačenje novih investitora su samo neki od poteza koje Vlada Srbije ističe kao ključne kako bi se ekonomska situacija poboljšala. Da li ste zadovoljni dosadašnjim ulaganjima Kanade i da li će taj trend biti nastavljen?- mislim da ambasadori nikada nisu u potpunosti zadovoljni aktuelnim stanjem investicija, ali ako uporedite trenutno stanje sa prethodnim godinama, mogu da kažem da smoponosni na posti-gnute rezultate. Ove godine je u vojvodini u Odžacima otvoren prvi proizvodni pogon kompa-nije magnaSeating. Godinu dana ranije kanadsko-američka pivara molson coors Beer companyku-pila je apatinsku pivaru i platila jedan od najvećih poreza Srbiji. Takođe, veoma je važno istaći višego-dišnje poslovanje kompanije Pharma-Swiss, koja je lider u oblasti farmakologije i biotehnologije. Istakao bih i da se u Srbiji nalazi 12 kanadskih kompanija, koje se bave rudarstvom i ispituju mo-gućnosti eksploatacije različitih rudnih bogatstava. Spomenuo bih i firme iz oblasti energetike koje planiraju da grade hidroelektra-ne ili privatno, ili u saradnji sa EPS-om. mislim da to uopšte nisu loši rezultati za Kanadu, koja je prekookeanska zemlja i koja nije geografski bliska Srbiji.

● Koliko je Srbija, prema Vašem mišljenju privlačna i pogodna za kanadske investicije i investitore?- mislim da sve zavisi od oblasti kojom se bavi neka firma. Postoje podsticaji za investiranje i Srbija ima komparativne prednosti kao zemlja, ali mogla bi bolje da or-ganizuje administrativne procese

i da obezbedi kontinuitet za investitora. Svaki ozbiljan

investitor planira pet, deset ili 20 godina unapred. Primer za to su projekti u oblasti

rudarstva-za pripremu projekta, istraživanja i

otvaranje rudnika neophodno je minimum deset do 15 godina. Znači, normalno je da se za to vreme promene jedna, dve, tri vlade, ali tada dolazimo do pitanja kontinuiteta politike jedne zemlje i naravno do administracije. veo-ma je važno da kontinuitet postoji, jer projekat ne može potpuno da se menja posle svake promene vlasti. Razgovarao sam sa ljudima iz vlade i oni su razumeli važnost

toga i sada taj stav prepoznaju i kanadski investitori.

● Srbija je obezbedila određene podsticaje za investitore. Da li je to po mišljenju kanadskih investi-tora dovoljno podsticajno?- Trenutno imate diskusiju u Srbiji koji je najbolji način da se poboljša ambijent za ulaganja, a govori se i o efikasnosti novčanih podsticaja za investitore. mislim da i jedno i drugo ima svoju važnu ulogu, ali podsticaji ne bi smeli da budu kompenzacija za kompli-kovani poslovni ambijent. Uloga ambasadora je,između ostalog i ta da budu savetnici za kompanije zemalja iz kojih dolaze i mi smo ti kojima se obraćaju kada imaju neko pitanje ili komplikacije. Tada ih ili posavetujemo ili im preko svojih kontakata pomažemo da

Uloga ambasadora je, između ostalog i ta da budu savetnici za kompanije zemalja iz kojih dolaze

IT sektor je perspektivna

priča, a Srbija ima i prosvetni sistem koji zna

da proizvede genijalce

kanadske kompanije

U Srbiji se nalazi 12 kanadskih kompanija, koje se bave rudarstvom i ispituju mogućnosti eksploatacije različitih rudnih bogatstava kao i firme iz oblasti energetike koje planiraju da grade hidroelektrane ili privatno, ili u saradnji sa EPS-om.

Roman waschuk i patrijarh srpski Irinej

18 BIZLIFEintervju

nađu pravog poslovnog partnera sa kojim mogu da realizuju posao.

● Tokom Treće međunarodne konferencije o mineralnim resur-sima u Republici Srbiji, koja je u novembru održana u Beogradu, izjavili ste da „makroekonomisti Srbije zaboravljaju da bogatstvo Srbije u mineralnim resursima

može, u budućnosti značajno da transformiše ekonomiju zemlje“.- Zaista je tako kada gledate celo-kupan potencijal, a ne samo jedan rudnik. Potencijalno u Srbiji posto-ji dobra mogućnost da se otvori po tri,četiri, pet ne samo kanadskih firmi, nego i novih rudnika tokom sledećih deset do 15 godina. To je za ovaj region korisno, ali samo ako Srbija organizuje ambijent i za prerađivačku industriju, tada se dobija promenjena slika jednog regiona. jedna kanadska firma koja radi istraživanja Bora istakla je i prednost Srbije, ne samo kada je reč o mineralnim bogatstvima.

Srbija ima prednost zbog dobrih komunikacija, puteva i železni-ce i tako dalje, pogotovo ako je uporedite sa drugim zemljama gde se takođe rade istraživanja, na pri-mer daleki sever Kanade ili cen-tralna afrika. Situacija je u Srbiji, što se tiče infrastrukture, veoma dobra. Prerađivanje minerala plus železnica plus putevi daju idealan ambijent za izvoz u region.

● Ističete da bi Srbija mogla u budućnosti da poveća svoj bruto doprinos ukoliko nastavi dogo-vore sa investitorima u oblasti rudarstva. Međutim, istraživanja nalazišta rude nikla nedavno su izazvala burne reakcije stanov-nika na područjima za koje su dodeljene dozvole za istraživanja usledile su i različite reakcije u stručnoj javnosti.- Svaki mineral ima specifičnost. Ljudi takođe, imaju različite informacije, jedne mogu da plaše, a druge ne. U Kanadi imamo pro-izvodnju nikla već 120 godina i to se sada radi na ekološki odgovo-ran način, ali mislim da ne može čitava diskusija oko rudarstva u Srbiji da kruži oko samo jednog specifičnog minerala. Ova oblast je bogatstvo koje može odgovorno da se razvija za budućnost Srbije.Kanadske firme su, na primer, tokom poslednjih pet godina in-vestirale oko 300 miliona dolara u istraživanje minerala u Srbiji.

● Kada govorimo o značajnim in-vesticijama, nedavno je završena prva faza izgradnje EmbassyTe-chzones IT Parka u Inđiji. Različiti podaci pokazuju da IT stručnjaci

U srbiji se nalazi 12 kanadskih kompanija, koje se bave

rudarstvom i ispituju mogućnosti eksploatacije različitih rudnih

bogatstava

„Srbija je sada u takvoj fazi da svi traže priliku kako bi Srbija uspela. Sada su svi toliko investirali u ovaj proces pridruživanja, a kada kažem svi, mislim na zemlje iz okruženja, zemlje EU, ali izemlje kao što su Amerika i Kanada, koje podržavaju proces pridruživanja, odnosno evropski proces Srbije. Znači u interesu je svih i Srbije i njenih partnera da to uspe.“

Proces evropskih integracija

Roman waschuk i Julia Feeney, ambasador Australije u Srbiji

19BIZLIFEintervju

jednostavno pronalaze posao u Srbiji ili ubrzo nakon završetka studija dobijaju posao u stranim kompanijama. Da li je IT sektor oblast koja bi mogla da pomogne ekonomskom razvoju tokom narednih godina?- Kada sam pričao sa jednim Kanađaninom, koji radi za veliku evropsku IT firmu, istakao je da trenutno preferiraju da outsor-ce-uju kadrove iz jugoistočne Evrope, a ne na primer iz Kine ili Indije, zato što se zbog geo-grafskih, kulturoloških i drugih momenatalakše uklapaju u kulturu firme i dasu do sada imali dobre rezultate. Takođe, kvalitet vidim i po tome što sam tokom par meseci sreo dva predstavni-ka različite firme, iz istog grada u Kanadi, koje prodaju srpski softver na severno-američkom tržištu i to je sada potpuno nor-malna stvar. Imamo i firme koje su ovde razvijale svoje tehnološke kapacitete ili su kupovale srpske firme za svoj razvoj, dakle IT sektor je veoma perspektivna priča. Srbija ima i sjajne đake iz matematičkih gimnazija, koji su uspešni na svim matematičkim olimpijadama. To znači da Srbija ima i prosvetni sistem koji zna da proizvede genijalce.

● Spomenuli ste srpske, mlade, obrazovane ljude. Ukoliko bi neko odlučio da nastavi ško-lovanje u Kanadi ili da se tamo zaposli kakve su mogućnosti za dobijanje viza?- Postoje tri opcije, a jedna je studiranje. Imamo takve vize gde neko može tokom pet godina da živi u Kanadi, pola vremena da studira, a pola vremena da radi, i to je jedna opcija. Druga opcija je privremeni rad. Kada nedostaju stručnjaci u Kanadi, na neko ograničeno vreme godinu, dve, tri neko dolazi i radi. I kao treću opciju imamo tradicionalnu emigraciju, odnosno, useljenje u

Kanadu, za stručnjake. To su tri puta, ali kada je reč o emigraciji-to je proces koji traje do godinu, godinu i po dana. Proces dobijanja viza za univerzitet i privremeni rad je mnogo brži i time se bavi kanadska ambasada u Beču, ali veći deo formulara može da se popuni elektronskim putem.

● Koliko je interesovanje za odla-zak iz Srbije u Kanadu?- Ne verujem da će opet biti ta-

kvog talasa kakav je zabele-žen devedesetih godina.

Situacija u Srbiji je sada mnogo stabilnija i kako mi je rekao rektor Elektroteh-

ničkog fakulteta, svaki student posle završetka

njihovog fakulteta nađe posao, uroku od dva, tri meseca. Tražnja za kadrovima u Kanadi postoji, ali je i kapacitet zapošljavanja ovde porastao.

● Imamo i obrnutu situaciju. Ljudi iz Kanade dolaze i rade ovde. Koliko su zadovoljni i kakva su njihova iskustva?- većina je zadovoljna i želi da ostane što je moguće duže ovde, ali fenomen ’fali ti jedan papir’ po nekog može da iznervira. Kompenzacija za birokratiju su, naravno, stil života, topli ljudski odnosi i klima.

● Imenovani ste za ambasadora Kanade u Srbiji tokom 2011. go-dine. Kakva su Vaša dosadašnja iskustva?- mislim da je Srbija bolja nego njena reputacija van zemlje i bolja nego što osećaju mnogi građani same Srbije. Neko bi mogao sada da kaže lako je nekom ko ima kanadsku platu da govori kako je lep život ovde... Razočaranje koje je bilo primetno, tokom tranzicije, poslednjih dvadeset i nekoliko go-dina ponekad prikriva pozitivne stvari koje postoje u Srbiji i koje se neguju. Kada, recimo, govorimo o kulturnom životu, standardno je

da se čita u novinama da kultura više ne postoji u Srbiji i da jei ta oblast propala, kao ida je sve osta-lo propalo. Kao neko ko mora i želi da poseti svaki kulturni doga-đaj u Srbiji, znam da to nije istina, i ne postoje kulturna dešavanja

samo u Beogradu, nego i u Novom Sadu, Somboru… Somborsko Narodno pozorište je imalo jako uspešne predstave u Torontu po-četkom novembra. Dakle, sve ovo funkcioniše bolje nego što mnogi misle, iako svuda ima potrebe za finansiranjem i boljom organiza-cijom i postavljanjem prioriteta. U Srbiji ima više pozitivnih stvari, nego negativnih. Ima u Srbiji više boje, a ne samo crna. ●

kanadske firme su, na primer, tokom poslednjih pet godina investirale oko 300 miliona dolara u istraživanje minerala u srbiji

Srbija je bolja nego njena

reputacija van zemlje i nego što osećaju

mnogi njeni građani

20 BIZLIFEbiznismeni u medijima

BIZNISMENI U MEDIJIMA

U fokusu Mišković

1 // MIROSLAV MIŠKOVIĆOd početka svoje poslovne ka-

rijere sve do njegovog hapšenja u decembru 2012. najpoznatiji srpski biznismen, miroslav mišković, gotovo da je uspešno odolevao prekomernoj medijskoj ekspo-niranosti. Iako škrt u izjavama, na-

ročito intervjuima koje je uredno odbijao, najbogatiji čovek u Srbiji i među najbogatijim pojedincima u Evropi je tokom prvih deset mese-ci tekuće godine definitivno ozna-čen kao centralna ličnost domaće štampe. Njegovo ime navođeno je u proseku tri do četiri puta na dnevnom nivou, dok je broj njegovog medijskog pojavljivanja dvostruko veći od pominjanja drugoplasiranog menadžera.

O zainteresovanosti medija za sudbinu prvog čoveka Delte (www.deltaholding.rs) govori i po-datak da je 27 odsto od ukupnog

broja izveštaja u celosti ili u formi najave plasiran na naslovnim stranama, dok je 35 odsto članaka objavljeno na udarnim stranama.

Za razliku od drugih menadžera koji su putem intervjua nastojali da (veštački) održe kredibili-tet i pozitivnu sliku u javnosti, miroslav mišković je za ovu vrstu medijske komunikacije vrata držao zatvorena. jedini zvaničan izvor podataka bio je internet sajt pušten u rad tokom marta, na kojem su postavljene informacije o životu i delu osnivača i predsedni-ka Delta holdinga.

Publicitet koji su generisale ak-tivnosti miroslava miškovića bio je ujednačan tokom svih meseci, izuzev septembra kada je donekle umanjen. mediji danas u niskom startu iščekuju epilog suđenja, koji će predstavljati svojevrsnu prove-ru miškovićevog okrnjenog uticaja i demistifikovati dilemu da li moć pojedinca u Srbiji ipak može da prevaziđe državnu moć.

Brojke:- Ukupno 1.099 objave- 4 objave dnevno - 27% objava na naslovnim stranama- Četvrtina objava označeno kao

događaj dana

2 // MIODRAG KOSTIĆNagrade, društveno odgovorne

aktivnosti, iznošenje predloga za

tekst:Mila MAMUŽIĆ

analitički sektor real time

clipping

Predstavljamo vam pet biznismena čije kompanije posluju na ovim prostorima, a koji su imali najviše pažnje srpskih medija

Miroslav Mišković je tokom prvih deset meseci 2013. definitivno označen kao centralna

ličnost domaće štampe

ko se u 2013. najviše slikao

21BIZLIFEbiznismeni u medijima

poboljšanje stanja domaće privrede i komentari na aktuelna politička dešavanja, učinili su da se prvi čovek mK grupe (www.mkgoup.rs) miodrag Kostić domogne jedne od najboljih pozicija medijske prisutnosti. Statistički posmatrano, Kostić je u domaćoj štampi tokom posmatranog perioda dnevno pominjan jednom ili dva puta, dok je 17 odsto objava plasirano na samoj naslov-noj strani medija.

Za razliku od prvoplasiranog menadžera, koji je novinare bez izu-zetka ostavljao uskraćene za razgovor, miodrag Kostić se neretko odazivao pozivima na intervju. Evidentirani podaci pokazuju izvestan kontinuitet u komunikaciji sa medijima, te su inter-vjui sa njim evidentirani gotovo jednom mesečno.

U medijima je figurirao pre svega kao ’privrednik-predlagač’, što je naročito došlo do izražaja tokom letnjih me-seci u kojima je domaća štampa intezivno prenosila Kostićeve izjave o stanju srpske privrede i ekonomije.

Izjave miodraga Kostića na temu rada vlade i stanja političke scene u Srbiji su, takođe, zauzele zna-čajnu medijsku pažnju. Doprinosu vidlji-vosti vlasnika mK grupacije doprinelo je i objavljivanje Forbesove liste najbogatih ljudi u regionu, na kojoj se na petom me-stu pozicionirao upravo miodrag Kostić.

Osnivač mK Grupe je poneo i epitet jednog od najmoćnijh ljudi u Srbiji, i našao se na tradicionaloj Blicovoj listi na visokom četvrtom mestu, a kompa-nija na čijem je čelu nekoliko puta je proglašavana najuspešnijom u Srbiji i regionu.

miodrag Kostić je tokom analiziranih meseci u medijima percipiran i kao društveno odgovoran pojedinac, nakon što je sa majkom osnovao zadužbinu za socijalnu zaštitu dece u vojvodini. Naime, porodica Kostić ustupila je porodičnu kuću koja je prenamenjena za smeštaj bolesne dece sa Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine vojvodine.

Brojke:- Ukupno 472 objave - 17 odsto objava na naslovnim stranama

3 // KIRILL KRAVChENKOPominjanje imena prvog čoveka

NIS-a (www.nis.rs), Kirilla Kravchenka, u analiziranom razdoblju gotovo da je u potpunosti bilo oslobođeno svih tema koje se bar u nekom momentu nisu dotakle ulaganja, kako u razvoj kompanije, tako i zajednice unutar koje posluje.

Samo u prvoj polovini godine plasi-rana su četiri krucijalna intervjua, koji su pompezno najavili širenje NIS-a: za RTS, B92, Deutsche Welle i Euroactiv, koje su ubrzo po objavljivanju preneli

gotovo svi relevantni štam-pani mediji. Kravchenko

je tokom svih deset meseci u medijima slovio za govornika koji najavljuje velike

i dugoročne projekte, a neretko su objavljivane

njegove fotografije u prisustvu nekih od najvećih državnih zvaničnika. Interesantan podatak predstavlja da je ilustrovanost bila zastupljena u čak 75 odsto zabeleženih objava.

Značajan broj medija u kojima je eksponiran imao je lokalni karakter, što je posledica usmerenosti kompanije na angažman po regijama.

Brojke:- Ukupno 287 objava- 4 intervjua za prvih 6 meseci u 2013.- Svakih 7 dana objava u Blicu- 75 odsto ilustrovanih objava

4 // VESELIN JEVROSIMOVIĆ Ime veselina jevrosimovića u

domaćoj štampi učestalije je navođeno uz funkciju predsednika atletskog saveza Srbije, negoli predsednika kompanije comTrade Group (www.comtrade.com).

U poređenju sa ostalim menadžeri-ma, koji su svoje medijsko prisustvo dominantno ostvarivali u medijima informativno-političke i ekonomske sadržine, jevrosimovićeva vidljivost je imala blaga odstupanja, te su njegovom poslovnom, a pre svega privatnom ži-votu bili posvećeni i lifestyle, takozvani ’celebrity’ magazini. U tom kontek-stu, pažnju medija privlačio je njegov luksuzni način života, kao i prisustvo događajima u javnosti označenim kao jet-set dešavanja.

Brojke:- Ukupno 211 objava- 16 objava na naslovim stranama

5 // ANTONIO CESARE FERRARA

Podatak da je Fiat (www.fiatsrbija.rs) od samog dolaska u Srbiju u medijima označen kao jedan od najvećih investi-tiora, a pre svega kao ’mamac’ za sve buduće ulagače, opravdava statistiku da se upravo direktor ove kompanije našao na listi pet najzastupljenijih menadžera.

Njegova medijska pojavljivanja bila su u analiziranom periodu precizno definisana i usko skoncentrisana na nekoliko ključnih događaja: ozvaničava-nje sponzorstva Olimpijskom komitetu Srbije, Fijatove investicije u Srbiji, kao i predstavljanje popularnog modela 500L. Na taj način antonio cesare Ferrara je u medijima bio primetan isključivo i bez odstupanja kao prvi čovek jednog od najvećeg stranog ulagača.

Brojke:- Ukupno 119 objava- 13% objava na naslovnim stranama. ●

Miodrag Kostić u

medijima je figurirao

pre svega kao ’privrednik-predlagač’

22

upravo ti menadžeri svakodnevno se su-sreću sa mnogim izazovima poslovanja i iskustveno mogu da doprinesu unapređe-nju poslovnog ambijenta u Srbiji. O tome

smo razgovarali sa milanom Petrovićem, predsedni-kom Srpske acosijacije menaždera (Sam).

● Šta SAM izdvaja od ostalih udruženja?- Srpska asocijacija menadžera okuplja pre svega menadžere, a ne kompanije. Nama je u prvom planu pojedinac, uspešan menadžer na rukovodećim pozicijama u kompaniji, ali i vlasnik kompanije. Sam svoje aktivnosti bazira na četiri stuba: saradnja sa vladom, regionalna saradnja kroz platformu SamIT 100 lidera, edukacija i umrežavanje naših članova. Ponosni smo na činjenicu da neformalno druženje i kontakti koji naši članovi ostvare u okviru Sam-a često budu dodatna osnova za sjajne poslovne saradnje. I naravno edukacija menadžera, kao važan element kontinuiranog razvoja svakog pojedinca.

verujemo da svi u ovoj zemlji imamo isti cilj, a to je da Srbija bude lepše mesto za život i bolje mesto za rad. Da bi država bila bolja, potrebna joj je jaka privreda. Da bi privreda bila jaka, potrebne su joj jake i profitabilne firme, a njima su neophodni, dobri i i uspešni menadžeri. Zbog toga je važno da mi kao Srpska asocijacija menadžera obezbedimo

da naši menadžeri unapređuju svoja znanja, veštine i iskustva i budu stub naše privrede.

● Kada se sumira 2013. kakvi su rezultati?- Kao i za kompletnu privredu Srbije, odlazeća 2013. je i za Sam bila godina izazova. Pad prihoda i profi-ta sa kojim se kompanije suočavaju nije najprijatniji ambijent ni za rad asocijacije. međutim, trudeći se

da razumemo potrebe naših članova, napravili smo dinamičan plan aktivnosti u kojima će

svaki član moći da pronađe svoj poslovni interes i zadovoljstvo.

Sa vrhunskim igračima u Upravnom odboru, ’reprezentativcima’ u ljudskom

i profesionalnom smislu, sve je bilo mnogo lakše ostvariti. Isto tako, moram

da istaknem izvršnu kancelariju Sam-a, na čelu sa izvršnom direktorkom jelenom Bulatović. Brojčano mali, ali organizaciono veoma moćan tim kancelarije je sa puno strasti i entuzijazma, uspešno realizovao svoj posao. I svaki član Sam-a je svojom pozitivnom energijom, nesebičnim deljenjem znanja i iskustava, pružio ogroman doprinos, čime zaokružujemo 2013.

Na kraju, godinu završavamo i dodelom Godiš-njih nagrada najboljim pojedincima i kompanijama. Iako nije ključan parametar, dodatno sam veoma ponosan što će kraj godine biti u znaku velikog broja članova, koji je najveći od osnivanja Sam-a. Ovo je uspeh svih nas zajedno, a za mene lično i veliki izazov.

● Kako biste opisali jednog uspešnog menadžera u Srbiji? - Svaki uspešan menadžer mora da ima dobro obrazovanje, da teži sticanju novih znanja, da ima jasan fokus, da bude spreman na promene i konstantan rad, da bude timski orijentisan, da ima

trudeći se da razumemo potrebe naših članova, napravili smo dinamičan

plan aktivnosti u kojima će svaki član sAM-a moći da pronađe svoj poslovni

interes i zadovoljstvo

Jaki menadžeri - jaka SrbijaSrpska asocijacija menadžera od Vlade ne traži, već nudi pomoć. Asocijacija okuplja 300 menadžera iz realnog sektora, koji su na čelu uspešnih firmi i timova od preko 70.000 zaposlenih, koji godišnje stvaraju posao u vrednosti od 12 milijardi evra, što čini trećinu BDP-a Srbije

Milan Petrovićpredsednik Srpske acosijacije menaždera (SAM)

Kod nas se

menadžment još uvek

zasniva na principu borbe za opstanak

INTERVJU

tekst:Milovan

Miličković

BIZLIFEintervju

23

jake komunikacijske veštine i da kontinuirano teži i ličnom i poslovnom unapređenju. Logičkim sledom, vrednosti koje ima kompanija su vrednosti koje nose i njeni zaposleni, i obratno.

međutim, i kod nas i u svetu, postoji nesklad u realnom životu. Postoje menadžeri koji zaboravljaju da njihova snaga dobrim delom dolazi iz snage po-slovnog sistema koji stoji iza njih. Kada se taj sistem izmakne, ne ostane mnogo od njihove menadžerske dimenzije. Kod nas se menadžment još uvek zasniva na principu borbe za opstanak, a u naprednim pri-vredama na principu partnerstva.

jedan od principa od kojeg ne odustajem je prin-cip ’If there is no win-win, no deal.’ Sinergija, par-tnerstvo, razumevanje vrednosti i uvažavanje druge strane u poslu je osnova za uspeh na duge staze, i ovo propovedam kao svoju menadžersku misiju.

● Organizovali ste Veliki Forum menadžera sa specijalnom gošćom Tanjom Miščević na temu EU integracija sa porukom da se i privrednici uključe u proces i budu kredibilni partneri Vladi u nimalo lakom zadatku. Na koji način uspešni menadžeri i privrednici mogu pružiti podršku?

- cilj tog Foruma bio je da privrednici iz prve ruke dobiju osnovne smernice i objašnjenja kako izgleda proces pridruživanja EU i koji su izazovi koji nas na tom putu čekaju. Naša fantastična gošća, Tanja mi-ščević je na veoma profesionalan, ali u isto vreme pitak način predstavila ovu temu, i tom prilikom

samo odškrinula vrata tog, za sve nas, veoma obi-mnog i kompleksnog procesa.

Interes privrede je da bude u koraku sa pro-menama.važno je da se na ovom putu obezbedi što veća mogućnost dvosmerne komunikacije, uz razumevanje neophodnosti adekvatnog usaglaša-vanja standarda i regulativa, ali i boljeg korišćenja potencijala tržišta zemalja EU. Sam će u narednom periodu raditi na podizanju svesti javnosti, a poseb-no privrednika o procesu integracija u EU. ●

svaki uspešan menadžer mora da ima dobro obrazovanje, da teži sticanju novih znanja, da ima jasan fokus, da bude spreman na promene i konstantan rad...

Zadovoljni smo saradnjom sa VladomSaradnja sa Vladom Srbije je pre svega zamišljena kao dvostrana komunikacija, dijalog zainteresovanih strana i rešavanje problema teške situacije u kojoj se nalazi privreda Srbije. Ono na šta smo posebno ponosni je zajednička borba protiv sive ekonomije. U saradnji sa vodećim kompanijama iz naftnog i duvanskog sektora, pre svega sa našim članovima NIS i BAT, okupili smo sve ključne donosioce odluka u Srbiji i na sastanku u Vladi predstavili probleme vezane za nelegalnu trgovinu naftnih i duvanskih proizvoda, kojom budžet Srbije godišnje gubi i do 300 miliona evra, i ukazali na moguća rešenja. Nakon sastanka, Vlada je zatražila hitnu akciju nadležnih organa na suzbijanju nelegalne trgovine akciznim proizvodima i doslednu primenu postojećih propisa u ovim industrijskim oblastima. Sastanak premijera Ivice Dačića sa predstavnicima naftne i duvanske industrije

Drugi SAMIT 100 biznis lidera

jugoistočne Evrope

BIZLIFEintervju

24

ISTRAŽIVANJE

Aerodromi u korak sa promenama?

Velike promene u avio industriji u Evropi, koje već nekoliko godina predstavljaju ogromne izazove za sve učesnike, će svakako odigrati svoju ulogu i u Srbiji

u prethodnom broju BIZLife pisali smo o po-teškoćama sa kojima se avio prevoznici u Evropi

suočavaju, uključujući do nedavno i naš jaT a sada airSerbia.

jaT nije prva avio kompanija u Evropi u čiju vlasničku strukturu je ušao Etihad. Pored srpskog avio prevoznika, Etihad ima i učešće od 29 odsto u kompaniji air Berlin kao i tri odsto u aerLingus. Ima još primera kompanija sa Bliskog Istoka koje se pojavljuju u sličnoj ulozi: Qatar ima 35 odsto vlasniš-tva u avio prevozniku cargolux.Ovakvi primeri bi bili i češći da potencijalni kupci i investitori nisu u situaciji da se suočavaju sa brojnim pravnim preprekama, kao i sa regulativom koja sprečava potpuno operativno spajanje kompanija. među ove prepreke spadaju i ograničenja u pogledu stranog, odnosno, neevropskog vlasništva (koje može iznositi naj-više 49 odsto, a povrh toga postoji i testiranje ’efektivne kontrole’ koje ovaj procenat može i dodatno smanjiti) i učešće država u kapita-lu kompanija.

SPAJANJA I PREUzIMANJAavio tržište u Evropi je 2011. i

2012. bilo svedok brojnih spajanja i preuzimanja koje su znatno izmenile strukturu tržišta.

Potreba da se poslovanje konso-liduje i da se postigne ekonomija obima među velikim svet-skim avio prevoznicima je i dovela do ovih spajanja i preuzimanja. Postoji još nekoliko bitnih razloga: na taj način se ulazi na tržišta u razvoju ili se povećava udeo na razvijenim tržištima, smanjuju se troškovi poslovanja i dolazi do održivije profitabilnosti.

Do potpunog spajanja, među-tim, ne dolazi toliko često, jer se pred potencijalne kupce i investi-tore postavljaju brojne pravne i regulatorne barijere, gde spadaju i ograničenje prava vlasništva za strane kupce i postojeće učešće država u vlasničkoj strukturi evropskih avio prevoznika.

Otvoreno je pitanje da li nacionalne i evropske regulative prate tržišnu realnost sa kojom se globalni avio prevoznici suočavaju.

Danas među međunarodnim avio prevoznicima dominira oblik udru-živanja u alijansu; model koji u drugim industrijskim granama nije zaživeo ili nije dostigao taj stepen zrelosti. Pitanje je na kom nivou bi alijanse danas bile da se avio industrija razvijala kao i druge in-dustrije. UPwc-u (www.pwc.com) verujemo da bi u tom slučaju bilo mnogo više investicija i preuzi-manja kompanija van nacionalnih granica što bi verovatno dovelo do osnivanja globalnih avio prevozni-

ka umesto današnjih domi-nantnih nacionalnih avio

prevoznika. alijanse među avio prevo-znicima su tek drugi najpogodniji odgovor

na sveprisutnu potrebu za većom konsolidacijom.

Uz pomoć alijansi avio prevoznici ne moraju da idu na potpuno operativno spajanje kompanija, a mogu da prošire svoje geografsko prisustvo i da postignu delimičnu optimizaciju poslovanja (pre svega u pogledu ekonomije opsega), dok je sam učinak ovih alijansi različit kod raznih avio prevoznika.

S pravom možemo pretpo-staviti da će vremenom doći do postepene liberalizacije u pogledu vlasništva u avio kompanijama i upravljačkih prava. Kako će se to odraziti na globalne avio alijanse? Zajednička odlika svih alijansi je

Otvoreno je pitanje

da li nacionalne i evropske regulative

prate tržišnu realnost

Globalne alijanse

Tri globalne alijanse, Star Alliance, oneworld i SkyTeam, danas okupljaju više od 50 avio kompanija. One imaju različite stepene integracije i pojedinačne članice primenjuju različite nivoe uključivanja. Star Alliance je verovatno najviše integrisana alijansa dok se oneworld kreće u suprotnom smeru.

pwc o promenama u evropskoj avio industriji - 2. deo

tekst: Anna Sargeant

stručnjak za strategiju avio

industrije iz kancelarije pwc-u

velikoj britaniji

Veronika Tasić Vušurović

rukovodilac projekata u oblasti

saobraćaja iz kancelarije pwc

u srbiji

BIZLIFEistraživanje

25

nestabilnost te je teško zasigurno prognozirati da li će na dugi rok one opstati ili kako će izgledati. Dugoročno, postojeća struktura pa čak i samo postojanje alijansi nije potpuno izvesno. Spajanje kompa-nija donosi mnogo veće ekonom-ske i finansijske koristi nego bilo kako integrisana alijansa. Čak se može desiti da partneri u alijansi uopšte neće biti prvi kandidati za preuzimanje i spajanje.

NEIzVESNA BUDUĆNOSTSve ove promene utiču na ne-

izvesnu budućnost evropskog avio tržišta. već godinama stručnjaci koji prate ovu granu predviđaju potrese na tržištu i nastanak četi-ri-pet mega avio kompanija.

94 evropskih avio prevoznika je bankrotiralo u periodu od 2001. do 2010. većina ovih kompanija je pru-žalo usluge u oblasti niskobudžet-nih, regionalnih ili čarter letova. ali među žrtvama je bilo i nekoliko nacionalnih avio prevoznika. Najupečatljiviji primer je alitalia koja je posustala 2010. mađarski malévairlines i španski Spanair su 2012. likvidirani zbog prevelikih finansijskih problema, ali je bilo i drugih, manje poznatih prevoznika koji su doživeli istu sudbinu (cirrus, czechconnect, airalpes).

analiza koju je sproveo Pri-cewaterhousecoopers ukazuje da bi moglo doći do raslojavanja evropskog tržišta te da će krat-kim, lokalnim avio linijama domi-nirati niskobudžetni prevoznici. Evropski dugolinijski prevoznici će svoje lokalne avio linije orga-nizovati tako da služe njihovim dugim relacijama i fokusiraće ih samo nekoliko regionalnih centara. Lufthansa je najavila da će svoje letove koji ne idu iz Fran-kfurta ili minhena rebrendirati u German wings što potvrđuje ovaj trend. Ovakav scenario bi kreirao specifične poslovne modele, optimizovane za kratkolinijsku i dugolinijsku mrežu, i putnicima bi ponudio jasan izbor.

Takođe, smatramo da bi kod

avio prevoznika koji su u potpu-nom ili delimičnom državnom vlasništvu situacija trebalo da se promeni. većina ovih kompanija već neko vreme daje signale da razmatra opciju privatizacije ili da traže strateškog partnera.

Države više nemaju dovoljno dubok džep da pomažu svo-jim avio kompanijama koje se konstanto bore sa gubicima. Dok konkretni potencijalni investitori

postoje, njihov novac još nije ušao u avio prevoznike (uz izuzetak srpske nacionalne kompanije). Ovo je delom zbog toga što iz perspek-tive putnika i drugih potrošača ovi nacionalni avio prevoznici nisu diferencirani te se stoga muče da održe korak sa niskobudžetnim kompanijama koje se probijaju u njihov vazdušni prostor. avio pre-voznici koji su pak imali značajne

investicije se mogu diferencirati i pružiti kvalitetniju i potpuniju uslugu svojim putnicima.

Evropsko zakonodavstvo zabra-njuje subvencionisanje što država-ma otežava da nastave sa praksom finansiranja stalnih gubitaka. (Deo propasti mađarskog prevoznika se vezuje za odluku EU iz 2011. po kojoj je malev morao da vrati nezakonito dodeljene državne sub-vencije. a češki cSa je, takođe, bio

pod istragom u vezi navodno neza-konite državne pomoći.) Čak i kada bi države našle načine da podrže svoje perjanice u avio industriji, ograničenja EU u pogledu državnih subvencija otežavaju dalje finansira-nje gubitaša u avio industriji.

(U narednom broju ćemo pisati o aerodromima u Evropi i kako se oni nose sa krizom i novim trendo-vima u ovoj industrijskoj grani.) ●

spajanje kompanija donosi mnogo veće ekonomske i finansijske koristi nego bilo kako integrisana alijansa

spajanja i preuzimanja u avio sektoru 2011. i 2012.

Manjinsko učešće

Qatar/Cargolux

Hainan-ACTACT/Finncomm BA/Iberia IAG/BMI LAN/TAM

Air Asia/Malaysia Etihad/Air Berlin

Preuzimanje /spajanje

jun 2011. jul 2011. avgust 2011. januar 2012. april 2012. jun 2012.

evropski avio prevoznici koji traže investitore

Avio prevoznici u državnom vlasništvu // Izvor: Analiza PwC-a

Air MoldovaMOLDAVIJA

Air LingusIRSKA

Chech AirlinesČEŠKA

LOTPOLJSKA

SASŠVEDSKA

Air BalticLITVANIJA

Virgin AtlanticVELIKA BRITANIJA

TaromRUMUNIJAJAT Airways

SRBIJA

TAPPORTUGAL

Cyprus AirwaysKIPAR

Aegean Airlines Olympic AirGRČKA

BIZLIFEistraživanje

BIZLIFExxx26

FMCG sektor do 2020.

s p e c i j a l n o i Z d a n j e


28


29

Veliki svetski i evropski trgovinski lanci lako ’oduvaju’ regionalne trgovce sa tržišta ukoliko ovi ne sarađuju između sebe, sa proizvođačima i potrošačima

Jaki - samo udruženiB I Z L I F E Regionalna konferencija, FMcG sektor do 2020.

Tekst: Mirjana Zec Foto: Đorđe Nenadić

trgovina je kao izlog, slika i prilika stanja ekonomije, ko-ja teško može biti mnogo bo-lja ili mnogo gora od opštih

ekonomskih pokazatelja. U tom ’izlo-gu’ vidite sve slabosti i snagu doma-ćih proizvođača, ali i potrošača koji te proizvode kupuju. I naša trgovina ose-ća posledice velike nezaposlenosti, ma-le privredne aktivnosti i pada kupov-ne moći. Prosečan potrošački račun

bio je 2007. godine 500 dinara, a da-nas je svega 365 dinara. Iz godine u go-dinu beleži se pad kupovne moći i to se odražava na FMCG sektor, na potroša-če i nove ulagače.

Ovo je ocena učesnika BIZLife konfe-rencije ’FMCG sektor do 2020. godine’ u čijem radu su učestvovali ministri i predstavnici ministarstava iz regiona, vodeći menadžeri trgovinskih lanaca i proizvođača na Balkanu, kao i istraži-vači tržišta i tržišnih kretanja.

„Trgovina je oblast koja je doživela najbrže dramatične promene u posled-nje dve decenije jer se od prometa malih

prodavnica prešlo na trgovinu bazira-nu na trgovinskim lancima, ogromnim marketima i super marketima“, ocenio je Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Srbije na početku razgovora.

„Druga velika promena je u oblasti proizvodnje i snabdevača robom, ali i kod potrošača koji se odlučuju za ku-povinu robe na jednom mestu“, ka-že ministar Ljajić. „Na njih utiču trgo-vinski lanci koji zauzimaju dominantan položaj i uticaj prema proizvođačima.“

Za Maidu Ibrišagić Hrstić, ministra


30

trgovine Ministarstva trgovine i tu-rizma Republike Srpske značaj doma-će proizvodnje ogleda se u svim aspek-tima domaće ekonomije, pa naglašava kako je potrebno obezbediti podršku domaćim proizvođačima.

„Potrebno je uticati na svest građa-na da kupuju domaće kvalitetne proi-zvode. Minstarstvo kroz projekat ’Naše je bolje - kupujmo domaće’ u Republici Srpskoj, nastoji da promoviše upravo vrednosti domaće proizvodnje, a sve u cilju povećanja zaposlenosti, čuvanja radnih mesta, jačanja konkurentnosti domaće privrede i smanjenja deficita u robnoj razmeni. Neophodno je suzbija-ti monopolističko ponašanje, manipu-lacije sa maržama, netržišna ponašanja. Sudbina domaće proizvodnje najviše zavisi od odnosa proizvođača i trgovi-

ne, a u prednosti će biti oni proizvo-đači sa vlastitim kanalima distribuci-je maloprodaje kao i oni koji se namen-tnu trgovačkim lancima svojim kvali-tetom i cenom.“

Kako maloprodajne cene direktno za-vise od visine trgovačkih marži, u inte-resu je potrošača i proizvođača da one budu što niže. Međutim, na osnovu predočenih podataka, trgovačke marže u Srbiji značajno su veće od proseka marži u regionu, a o evropskim zemlja-ma bolje je i ne govoriti. Ministarka Ibrišagić Hrstić ističe da su u Republici Srpskoj marže propisane zakonom koga

se trgovci pridržavaju. Niže cene i tr-govačke marže mogu se u Srbiji očeki-vati tek kada znatnije poraste konku-rencija.

Za Marijanu Agić Molnar, direktor-ku GfK, kjučna tačka za analizu FMCG je početak 2009. godine i početak kri-ze. Do tada svi su rasli visokim stopa-ma, a podaci pokazuju da te visoke sto-pe nećemo uskoro gledati na našem, ali ni na tržištima u okruženju.

„Naš potrošač je siromašan. U Srbiji 2008. radilo je 38 odsto stanovniš-

tva koje je izdržavalo ostalih 60 odsto. Danas radi svega 31 odsto i izdržava ostatak. Nezaposlenost je ključni pro-blem Srbije i svih zemalja u okruženju.“

Tokom 2011. i 2012. proizvođači su počeli da povećavaju cene za onoliko koliko su im porasli troškovi u proi-zvodnji. Potrošači su, da bi se zaštiti-li od tih udara, nastavili da troše istu količinu novca kao i ranije, ali da kupu-ju manje proizvoda. U jednom trenut-ku kupovalo se 20 odsto manje količina nego 2008. godine.

„Drugi način štednje je ređi odlazak u kupovinu“, ocenjuje Agić Molnar.

Oko 70 odsto naših kupaca su cenovno osetljivi, s tim što su oko 30 odsto ekono-mični potrošači koji se rukovode cenom robnih marki. Drugi su oni koji traže dodatnu vrednost. Kalkulišu između cene i kvaliteta, prate trendove i vole da probaju nove proi-zvode. Treća grupa su ’bezbrižni’, njima nije važna cena, skoncentrisani su u gradovima, mlađi su, kupuju manja pakovanja, češće idu u kupovine, ali ne u velike nabavke.

Ivana MladenovIć, direktor za Category Management, Henkel

Sve je manja kupovna moć, sve je manje para, pa ta priča o brojnom dolasku velikih sistema nije tačna. Male STR pro-davnice sve više beže u crnu zonu, ne prijavljuju radnike, a reč je o desetnama hiljada objekata. Prosečna vrednost računa sve više se smanjuje, promet će rasti tamo gde se nude veći popusti jer je sve veći pritisak na kupovnu moć potrošača.

Region predstavlja perspektivu jer ima je-zičku prednost, kultorološku sličnost, stoga je proces regionalne konsolidacije nužan i to će se događati. Potrebna je intenziv-nija saradnja privrednika u regionu jer oni mogu bolje da sarađuju nego njihove drža-ve. Veće firme treba da izrastu u regionalne igrače. Trebaju za to političku podršku ili minimalno uklanjanje prepreka koje danas postoje kao i dobar nastup.

vasIlIje Zerdo direktor, Štampa sistem

dejan ljuštIna direktor PwC, Jugoistočna Evropa

Trgovina je oblast koja je doživela najbrže dramatične promene u poslednje dve decenije


31

„Svaka peta kupovina je presečena. U Hrvatskoj potrošači su se štitili kupu-jući proizvode trgovačke marke, pa je njihovo učešće u prometu oko 20 od-sto. Kupujući jeftinije zadržali su iste količine, dok je u BiH zabeležen ose-tan pad.“

Marketinški stručnjaci utvrdili su da je do pre nekoliko godina dominantno geslo bilo ’Ja kupac’ što znači da su po-trošači voleli kvalitetnije proizvode i kupovali više od planiranog.

„Sada se taj segment smanjio, a do-minantan je ’smart shopper’, kupac ko-ji vodi računa o akcijama i sniženjima, manje je orijentisan ka brendovima i kupuje po spisku. Njih je oko trećina

i rado kupuju trgovačke marke,“ isti-če Agić-Molnar

Kada je o budućnosti reč, ocena je da bi orijentacija prema regionu jedino mogla doneti ostvarivi i željeni rast. Na ruku lokalnim i regionalnim kompani-jama ide i to što, kako se ističe, ova tr-žišta više nisu u fokusu velikih, global-nih kompanija. Potrošačke navike su se

promenile, pa se sada traži pogodnost, komfor u kupovini, blizina. Potrošači su sve manje spremni da idu u velike for-mate jer ih vide kao izazov i mesta gde će potrošiti više nego što su planirali. Zato se mali dobro snalaze, jer nude šta je važno potrošaču i jer su mu blizu.

Dejan Ljuština, direktor PwC, Jugoistočna Evropa, ukazuje da je trži-

Prosečan potrošački račun bio je 2007. godine 500 dinara, a danas je svega 365 dinara. Iz godine u godinu beleži se pad kupovne moći i to se odražava na FMCG sektor, na potrošače i nove ulagače

Ne delim optimizam da je srpsko tržište najperspektivnije i da će rasti velikom dina-mikom. Sva naša tržišta su pod pritiskom i u srednjororočnom periodu se ne možemo nadati rastu koji je veći od tri odsto, a BDP mora da raste bar tri odsto da bi generisao zaposlenost. Ne može se očekivati boljitak u kraćem periodu.

MarIjana agIć Molnar, direktor GfK

Makroekonomsko okruženje nam ne ide na ruku i ne treba očekivati neki brzi boljitak. Tražnja će da pada pa će na tržištu ostajati oni koji nude bolje uslove. Tradicionalni načini izvoza su prevaziđeni i sada izvoz gura maloprodajna mreža i distributeri. Mi to nemamo. Mi nemamo trgovački lanac koji izvozi u regionu.

Još se ne shvata da dolaze globalni igrači koji se povlače sa istoka. Ovde će biti brutalna trka i niko neće preživeti ako se ne pripremi na vreme. Ja govorim o Kraftu, Nestle, ali šta će biti kada dođu oni koji su od njih veći. To treba da razume i Vlada Srbije. Meni nije jasno zašto se ne ide na izvoz gotovih prozvoda.

MIloš jelIć Izvršni direktor, Nelt Grupa

dr danIel M. BoehI CEO Knjaz Miloš/COO Bambi


32

šte Balkana specifično po tome da što po-trošač ima manje novca, on je sve zahtev-niji. Na drugim tržištima, sa smanjenjem novca snižavaju se očekivanja, ali ovde je obrnuto. To stavlja ogroman napor i priti-sak na proizvođače da se prilagode speci-fičnim potrebama potrošača.

„Postoje samo individualne investici-je koje su male, a stranog kapitala nema. U regionu nema mnogo dobrih prilika za

ulaganje. Ozbiljan kapital traži profit od deset do 15 odsto. Ako se ne desi značajni-je regionalno povezivanje naših firmi, ve-like firme će ih progutati,“ kaže Ljuština, dodajući kako članstvo u EU nije garancija da se to spreči. Jedini način da vlasništvo kapitala ostane u regionu, što je jako bit-no, je ukrupnjavanje i jačanje uloga lokal-nih i regionalnih igrača bez obzira da li je reč o proizvođaču, trgovcu ili distributeru.

Prednost lokalnih kompanija je u to-me što razumeju kupce i poznaju njihove navike, navodi Ljuština. „Potrebno je ve-zati kupce za sebe i svoj brend, a to je u današnje vreme najbolje učiniti koristeći digitalne tehnologije. Pod tim ne podra-zumevam samo e-trgovinu, već korišće-nje društvenih mreža u marketinške svr-he, pozicinoranje na tržištu, prepoznatlji-vost među kupcima. Malo je ovde kom-panija koje to koriste. Takođe, potrebno je razmišljati van granica zemlje i posma-trati ceo region kao potencijalno tržište, ali nažalost ni u tom slučaju nema mnogo

proizvođača ili distributera koji tako raz-mišljaju.“

Kada je reč o dolasku inostranih trgo-vačkih lanaca Daniel Boehi je istakao da još uvek ne postoji svest o pravoj kon-kurenciji. „Tek smo zagrebali po površi-ni kada je reč o tome. Inostrani diskontni lanci tek dolaze, a veliki svetski proizvo-đači još uvek su angažovani na azijskom ili severnoafričkom tržištu. Međutim, usko-

ro će se većina vratiti Evropi, a region ju-goistočne Evrope igraće najvažniju ulo-gu u tome. Proizvođači u Srbiji zbog to-ga moraju da imaju jasnu strategiju razvo-ja, da znaju šta žele da postignu u buduć-nosti i kako će razvijati svoje brendove.“

Prema rečima Vladimira Todorovića, generalnog direktora makedonskog trgo-vinskog lanca Tinex, najmanji formati ne-maju velike šanse, ali zbog navika potro-šača za male formate postoji nada. „Veliki formati mogu da ponude jeftiniju robu i to je ono što potrošači traže“, objašnjava Todorović.

Dr Dragovan Milićević, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgo-vine i telekomunikacija, kaže da potrošači Srbije imaju oko šest milijardi evra godiš-nje za kupovinu. U Srbiji postoji 1.450 fir-mi koje se bave trgovinom, a njihova re-alizacija je oko 3,5 do četiri milijardi evra godišnje, a najvećih 20 trgovaca odnese oko 50 odsto u ukupnoj prodaji registro-vanih subjekata, kojih ima oko 24.000. •

Potrošači su, da bi se zaštitili od tih udara, nastavili da troše istu količinu novca kao i ranije, ali da kupuju manje proizvoda

Zahtevi kupaca su sve veći - traži se bolji kvalitet i niža cena. Teško da će mali izdržati pritisak velikog formata. Veliki formati teže koncentraciji kupovine. U nabavci mali ne može da bude jeftiniji kao veliki već se snabdevaju preko maloprodaje velikih.

Lokalnim kompanijama fale ino-vacije u proizvodnji i tehnologiji kako bi svoje proizvode mogle da plasiraju na EU tržište. Najveći gubici su ako se izvoze samo sirovine i ako se orijentiše samo na region, a pogledi retko bacaju ka EU ili Rusiji. Takve orijentacije moraju da se preokrenu, ali za to su potrebne investicije koje regio-nalni igrači nemaju bez udruživa-nja. Region treba gledati kao jedno tržište i tu treba tražiti šansu, jer nam naš region omogućava najveći prostor za razvoj.

dragoMIr KostIć generalni direktor Atlantic Brands

aleKsandar jerIć menadžer prodaje, Victoria Ggroup


33


34

Tekst: Mirjana Zec Foto: Đorđe Nenadić

ot v a r a j u ć i r e g i o n a l -nu BIZLife konferenci-ju ’FMCG sektor do 2020.’ Rasim Ljajić, potpredsed-

nik Vlade Srbije i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija je istakao da su promene u ovom sek-toru neminovne, i na kraju krajeva na njih se ne može ni uticati, jer na njih utiče snaga učesnika na tržištu. Tu je pre svega mislio na velike trgovinske lance, koji zauzimaju dominantan po-ložaj ne samo kada je reč o drugim uče-snicima na tržištu, nego i kada je reč o proizvođačima.

• U kojoj meri se sektor robe široke po-trošnje izmenio u Srbiji i regionu?- Na strukturi maloprodajnih formata se najbolje odslikava promena u ovom sektoru. U Srbiji smo 2003. imali 72 odsto učešća malih radnji na tržištu, a u 2011. to je palo na 53 odsto. U Bugarskoj je bilo 62, a 2011. 51 odsto, danas i ma-nje. Rumunija je imala 58 odsto malih radnji, a 2011. 38 odsto. Poljska 41 od-

sto, a svega 19 odsto u 2011. Hrvatska 40, pa 28 odsto, Slovačka 36, a u 2011. 19 odsto, da ne govorim za Mađarsku, Češku i Ukrajinu koja je ostala na prak-tično 22 odsto.

S druge strane imate koncentraci-ju deset najvećih trgovaca na malo u periodu od 2003. do 2011. To se vidi, upravo, u Srbiji, gde je deset trgovaca imalo 18 odsto učešća u 2003, a 43 od-sto 2011. U Češkoj su držali 58 odsto u 2007, 81 odsto u 2011. Učešće velikih trgovaca je u Slovačkoj sa 61 odsto uče-

šća skočilo na 86 odsto, u Mađarskoj sa 56 na 67 odsto, u Hrvatskoj sa 45 na 76 odsto, u Bosni i Hercegovini sa 33 od-sto u 2007, na današnjih 45 odsto.

• U kojoj meri je ekonomska kriza uticala na ovaj sektor?- Naravno da je ekonomska kriza uti-cala u velikoj meri na usporavanje ovog

procesa ukrupnjavanja. Ono što bi bila suština teme FMCG sektora do 2020. jeste značajan pad prometa u malo-prodaji. Sem Hrvatske, koja verovat-no zbog turističke sezone beleži ne-što manji rast, sve druge zemlje be-leže pad, Srbija za 8,3 odsto, Bosna i Hercegovina 8,7 odsto, a Slovenija čak pad prometa od pet odsto.

• Kako ocenjujete srpsko tržište robom široke potrošnje?- Iz svega ovoga do sada, možemo da

zaključimo da je tržište Srbije još uvek nedovoljno razvijeno, posebno kada se radi o pokrivenosti svih delova Srbije velikim trgovinskim lancima, hiper-marketima i supermarketima. Ali to je i tržište koje ima najveći potencijal u re-gionu. Današnja vrednost tog tržišta je nekih 70,6 milijardi dolara i procenjuje se da će 2016. to iznositi 105 milijardi

„današnja vrednost srpskog tržišta je nekih 70,6 milijardi dolara i procenjuje se da će 2016. to iznositi 105 milijardi dolara.“

kriza usporila proces ukrupnjavanja

Imali smo promenu Zakona o trgovini koja je u velikoj meri olakšala dolazak trgovinskih lanaca u smislu otklanjanja zakonskih prepreka, imali smo besmislene birokratske procedure, čak i u zakonskom rešenju

B I Z L I F E RasiM ljajić, potpredsednik Vlade srbije i ministar spoljne iunutrašnje trgovine i telekomunikacija

Regionalna konferencija


35

dolara. Dakle, očekivani rast je 50 od-sto. Ako to uporedite sa potencijalnim rastom tržišta u Hrvatskoj i Sloveniji, u Hrvatskoj se očekuje rast od 15,5 od-

sto, u Sloveniji još i manje, ispod deset odsto, vidite zapravo da je ovo tržište, u regionalnom smislu, bez ikakve real-ne konkurencije. Imajući u vidu startnu osnovu koja je niska, imajući u vidu ve-ličinu tržišta, Srbija postaje vrlo zna-čajno, potencijalno tržište i za strana ulaganja u oblasti trgovine. Ono što mi pokušavamo da učinimo je da stvorimo zakonsku regulativu koja će ići u prav-cu dalje liberalizacije. Imali smo pro-menu Zakona o trgovini koja je u ve-likoj meri olakšala dolazak trgovinskih lanaca u smislu otklanjanja zakonskih prepreka, imali smo besmislene biro-kratske procedure, čak i u zakonskom rešenju. Još važnije je da stvorimo po-slovni ambijent za dolazak, ne samo tr-govinskih lanaca već stranih investito-ra i ulagača. To je mnogo teži posao od donošenja i usvajanja zakona.

• Kako se srpska trgovina nosi sa sve ni-žom kupovnom moći potrošača?- Trgovina je na žalost ili na sreću, sli-ka i prilika stanja ekonomije i privrede u jednoj zemlji. Ona teško može da bu-de mnogo gora ili mnogo bolja od op-šteg ekonomsko privrednog ambijen-

ta, odnosno, opštih ekonomsko-pri-vrednih pokazatelja. Ovo je samo je-dan izlog gde vi vidite sve slabosti ili jačinu nacionalne domaće ekonomije i

privrede. Tako da i naša trgovina ose-ća posledice manje privredne aktivno-sti, velike nezaposlenosti, male kupov-ne moći. Imali smo 2007. prosečan po-trošački račun od 500 dinara, a sada je 365 dinara. Imamo iz godine u godinu pad kupovne moći, to se odražava i na ukupan sektor, to se odražava na po-trošače i to se odražava i na potenci-jalne, nove ulagače i investitore. Ono što jeste naša obaveza to je da učini-mo sve da zakonsku regulativu prilago-dimo dolasku novih trgovinskih lana-

ca, novih ulagača i investitora. Da krat-ko podsetim, u ovih godinu dana pored Zakona o trgovini, izmenili smo Zakon o elektronskoj trgovini, Zakon o zašti-ti konkurencije, usaglasili ga sa svim evropskim direktivama u ovoj obla-sti, treba da donesemo potpuno no-vi Zakon o zaštiti potrošača, početkom iduće godine donosimo Zakon o ogla-šavanju, i uz donošenje Zakona o rob-

nim berzama, koji je već završen i sada je u procesu javne rasprave, imaćemo u potpunosti zaokružen pravni okvir za oblast trgovine. Nadam se da će to bi-ti podsticaj i za domaće trgovce, ali i za strane ulagače i investitore.

• Koliko je uputno da ministri pozivaju tr-govce i proizvođače da snize svoje cene, kao što je učinjeno u Republici Srpskoj?- Mala anegdota koja je možda poru-ka za sve nas koji smo članovi vla-de i u izvršnoj vlasti da na ovo polje

Trgovina je slika i prilika stanja ekonomije i privrede u jednoj zemlji. Ona teško može da bude mnogo gora ili mnogo bolja od opšteg ekonomsko privrednog ambijenta

„Ne možemo da utičemo na odluke nezavisnih regulatornih tela po pitanju spajanja Agrokora i Mercatora u Srbiji. Komisija za zaštitu konkurencije doneće svoju odluku, i kakva god ona bila mi moramo da je poštujemo. Verujem da će ta odluka biti bazirana apsolutno na činjenicama i argumentima, ali pre toga, svako izjašnjavanje ne bi bilo uputno, naročito, predstavnika izvršne vlasti. Izmenili smo Zakon o zaštiti konkurencije u onim delovima koji se tiču rokova, izašli smo u susret zahtevu Komisije, zatim Evropske unije, da bi dali dovoljno prostora Komisiji za donošenje odluka u zakonski predviđenim rokovima, drugim rečima u razumnim rokovima. Imali smo ranije slučajeva da su zbog kašnjenja mnoge odluke kasnije padale na sudovima.“

Spajanje Agrokora i Mercatora

RasiM ljajić, potpredsednik Vlade srbije i ministar spoljne iunutrašnje trgovine i telekomunikacija


36

oko cena ne treba da ulazimo, jer mo-že da bude jako, jako štetno. Naime u Parlamentu sam učestvovao u pred-stavljanju jednog zakona i na diskusiju jednog poslanika, koji je govorio da ce-na ulja treba da bude značajno niža ne-go što jeste s obzirom da je cena sun-cokreta ove godine skoro za 40 do 50 odsto niža nego prošle godine, odgo-vorio sam. Rekao sam da je tačno da je prošle godine cena bila 480 evra po to-

ni suncokreta, da je ove godine ta ce-na pala na 260 do 280 evra po toni i da po svim inputima bi cena ulja tre-balo da bude ispod 100 dinara, ali da mi ne diktiramo cene i ne odlučujemo o tome, jer se cene slobodno formiraju na tržištu. Međutim, u toku je bio ten-der za nabavku ulja za Robne rezerve. Imali smo dva ponuđača, jedan je nu-dio cenu 104, drugi 102 dinara po li-tri i komisija, sastavljena od pet lju-di iz Direkcije za robne rezerve, koja godinama radi taj posao, sa pet prema nula, je odlučila da se poništi konkurs. Na pitanje zašto, objasnili su da je to zbog toga što je litar skuplji za dva di-nara. Kako skuplji kad imamo dve po-nude, ne i treću. Na to su odgovorili, da je to tačno, ali da je ministar rekao da cena može biti ispod 100 dinara. I bukvalno svih pet članova Komisije su odlučili da ponište tender, da Direkcija

ne nabavi ulje pozivajući se na izjavu koju sam dao u skupštinskoj raspravi i koju sam pojasnio. Tako da više oko cena i poziva trgovcima da povećavaju ili snižavaju cene je krajnje nezahval-no govoriti.

• Vrlo često može da se čuje da su trgo-vačke marže u Srbiji više nego drugde u Evropi? - Nažalost, zbog lošije konkurenci-

je, imamo marže koje su značajno vi-še od proseka i u regionu, a da ne go-vorim od proseka u zemljama Evropske unije. Prosečna marža 2011. godine bila je 19,7 odsto, a 2012. ona je porasla već na 21,3 odsto.

• Da li dolazak novih trgovačkih lanaca može da dovede do snižavanja cena?- Nema drugog puta. Ne znam koji je drugi put koji može da dovede do sni-žavanja cena, nego dolazak novih veli-kih igrača, dolazak drugih igrača i do-maćih, i inostranih. Kao što znate, ce-ne ne mogu da se administrativno ure-de, ne mogu da se adminstrativno sni-ze, jedini način je pojačana konkuren-cija. U ovom momentu u Srbiji nema-mo ni jedan diskontni lanac, čak i uče-šće velikih trgovinskih lanaca je kod nas u značajnom zaostatku. Učešće pet najvećih trgovinskih lanaca u zemlja-ma EU je iznad 50 odsto, u skandinav-skim zemljama, u Danskoj 84 odsto, Norveškoj 80 odsto, Švedskoj 79. To je

proces koji je neuzaustavljiv sviđalo se to nama ili ne, na to ne možete na bilo koji način da utičete ili da kontrolišete. Jedino što mi možemo i treba da uradi-mo je da stvorimo ambijent za dolazak novih igrača. •

I naša trgovina oseća posledice manje privredne aktivnosti, velike nezaposlenosti, male kupovne moći. Imali smo 2007. prosečan potrošački račun od 500 dinara, a sada je 365 dinara

„Najrealniji je dolazak Lidla. Najrealnije, jer su kupili desetak lokacija, očeku-jemo da će do kraja godine kupiti još. Potrebno je 15 lokacija kako bi započeli sa izgradnjom i otvaranjem svih objekata u jednom danu. Kada će se to desiti zavisi od papirologije koja treba da bude završena, dobijanja odgova-rajućih dozvola, lokacijskih i građevinskih i svih drugih. Pomažemo koliko možemo da se taj proces ubrza mada ljudima u opštinama to ne ide baš lako. Imamo zainteresovane i druge trgovinske lance, ali u ovom momentu bi dolazak Lidla bio najznačajniji, imajući u vidu da bi to bio prvi diskontni lanac koji posluje i radi u Srbiji.“

Izvestan dolazak Lidla


37

Tekst: Ivana Mihajlović

novi trendovi ukrupnjavanja tržišta dolaze kao prirod-ni odgovor na sve veće za-hteve moderne ekonomije i

rastuće konkurencije, kaže za BIZLife Christoph Till, generalni direktor kompanije Henkel Srbija, komentari-šući moguće oblike regionalnog udru-živanja. Prema njegovom mišljenju ma-nja tržišta imaju poteškoća da se izbore sa jačom i većom konkurencijom, sto-ga nastoje da udruže svoje snage, a ta-kav pristup ima svojih prednosti, naro-čito za zemlje u razvoju.

• Dok se do 2008. godine razmišljalo ka-ko navesti potrošače da potroše što vi-še novca na robe iz sektora FMCG, danas smo svedoci sve praznijih potrošačkih korpi. Kako ocenjujete FMCG sector da-nas, posebno u regionu i Srbiji?- U odnosu na period pre privatizacije koju je Henkel sproveo u Srbiji, danas vidimo različite promene na domaćem tržištu, a jasan uzlazni trend počeo je da opada. Recesija je uticala na kupov-nu moć građana i promenila navike po-

trošača koji danas sve više traže promo-cije i specijalne ponude naših brendova. Stoga i proizvođači moraju da se prila-gode nastaloj situaciji, kako bi brzo i efi-kasno odgovorili na zahteve potrošača.

• Ukrupnjavanje trgovine je neminov-nost. Do kraja godine očekuje se odlu-ka o spajanju Mercatora S i Agrokora i na

teritoriji Srbije. Kako proizvođači gleda-ju na ova ukrupnjavanja?- Kao kompanija gradimo dobre odnose sa svim našim poslovnim partnerima. Brzo se prilagođavamo svim promena-ma na tržištu kako bi izašli u susret po-trebama potrošača na najbolji način.

• Da li u narednom periodu možemo da očekujemo dolazak još nekih trgovačkih lanaca u Srbiju?- Za razliku od Slovenije i Hrvatske, strani trgovački lanci nisu u značajnom

broju ušli na tržište Srbije. Uprkos brojnim najavama i činjenici da je Srbija sa 7,2 miliona potrošača inetere-santna velikim trgovačkim lancima, još uvek se ne može jasno predvideti ka-da bi velike evropske kompanije mo-gle da dođu u Srbiju. Očekujemo da će se u budućnosti broj stranih investito-ra povećati. Dolazak velikih kompani-

ja u sektor maloprodaje svakako je po-zitivno za potrošače, jer sa sobom no-si jačanje konkurencije na tržištu i po-boljšanje uslova poslovanja.

• Po vašem mišljenu koji je to broj trgo-vina koji bi doveo do veće konkurentno-sti i snižavanja cena roba za potrošače?- Idealan broj trgovina značajno zavisi od potreba i navika potrošača. Primetili smo trend jednokratnih i vikend kupo-vina koji ubrzava konsolidaciju u smi-slu broja tržišta.

dolazak velikih komapnija u sektor maloprodaje sa sobom nosi jačanje konkurencije na tržištu i poboljšanje uslova poslovanja

srbija ima potencijal

Recesija je uticala na kupovnu moć građana i promenila navike potrošača koji danas sve više traže promocije i specijalne ponude naših brendova

chRistoph till, predsednik kompanije henkel srbijaK o r p o r a t I v n I I n t E r v j u


38

• Nekada su proizvođači robe široke po-trošnje diktirali uslove, a odavno su tu ulogu preuzeli trgovci. Koliko danas mo-gu da budu teški pregovori sa trgovcima?

- Trgovci i proizvođači nalaze se na su-protnim stranama istog cilja, a to je za-dovoljenje potreba potrošača i obezbe-đivanje najbolje ponude. Stoga je uvek moguće pronaći dobra rešenja i uzaja-mno razumevanje. Kao što sam već po-menuo, smatramo da kvalitet nije mo-guć bez dobre saradnje sa našim po-slovnim partnerima, a naš uspeh zavisi od uspeha naših partnera. Najbitniji su kupci i potrošači i uvek težimo da za-dovoljimo njihove potrebe. Oni veru-ju u proizvode Henkela, koji se kupu-ju svakodnevno u brojnim maloprodaj-nim radnjama.

• Često se danas koristi izraz da je kriza druga reč za šansu. Da li Henkel i u vreme krize planira nove investicije?- Kontinuirane investicije i inovacije predstavljaju strateški pristup Henkela širom sveta.Tokom deset godina inve-stirali smo 130 miliona evra u Srbiji. Prošle godine započeli smo novi inve-sticioni ciklus ukupne vrednosti od 40 miliona evra koji će biti plasirani to-kom naredne četiri godine u nekoliko projekata. Kao jedan od tih projeka-ta ove godine smo otvorili novu pro-izvodnu liniju u frabrici u Kruševcu. Radi se o investiciji vrednoj 4,6 mili-

ona evra za inovativni proizvod Bref Duo Stick koji se proizvodi samo u ovoj fabrici. Tim potezom ojačali smo ulogu Henkela na globalnom nivou.

Takođe, ove godine smo otvorili i novo skladište u Kruševcu, investici-ju vrednu više od četiri miliona evra. Ovo skladište je važno zbog činjenice da se sad sve nalazi ’pod jednim kro-

vom’. Zamenili smo fragmentirano re-šenje sa osam fizički odvojenih lokaci-ja i poboljšali uslugu na domaćem tr-žištu, čime smo obezbedili rast proi-zvodnog postrojenja u Kruševcu ka izvoznim tržištima.

Naša najveća investicija u ovoj godi-ni odnosi se na proizvodnju inovativ-nog proizvoda u oblasti kućne hemije. Investicija je vredna 30 miliona evra i ojačaće pogon u Kruševcu, što će dove-

sti do otvaranja oko stotinu novih rad-nih mesta. Projekat predstavlja najve-ću investiciju Henkela u Srbiji naredne godine, a početak proizvodnje planiran je u drugoj polovini 2014. •

Dolazak velikih komapnija u sektor maloprodaje svakako je pozitivno za potrošače, jer sa sobom nosi jačanje konkurencije na tržištu i poboljšanje uslova poslovanja

Kontinuirane investicije i inovacije predstavljaju strateški pristup Henkela širom sveta.Tokom deset godina investirali smo 130 miliona evra u Srbiji

Srbija je zemlja sa velikim potencijalom i brojnim mogućnostima za dalji razvoj. Henkel je 2002. prepoznao potencijal, karakteristike i prednosti srpskog tržišta, snagu lokalnih brendova i sjajan geografski položaj. Privatizacija Merime smatra se jednom od najuspešnijih u Srbiji. Tokom prve decenije Henkel je investi-rao više od 130 miliona evra u Srbiji, a danas snabdevamo više od 55 miliona potrošača u regionu. Sproveli smo brojne projekte modernizacije proizvodnje i implementirali najnovije tehnologije održivog razvoja, a sve to dovelo je do značajnog povećanja proizvodnje.

Uspešna privatizacija

Puštanje u rad nove proizvodne linije u Kruševcu


39

Tekst: Ivana Mihajlović

„pronalaženje novih trži-šta je sve važnije. Tržište Evropske Unije posma-tramo kao jedan izuze-

tan potencijal i nove izvore rasta, ali sa fokusom na region i zemlje okruže-nja“, kaže za BIZLife Daniel Boehi, ge-

neralni direktor kompanije Knjaz Miloš i direktor operacija koncerna Bambi. Smatra da će ulazak novih trgovinskih lanaca na tržište, ne samo Srbije, već i regiona, uticati na ponašanja potroša-ča, ali to za kompanije Bambi i Knjaz Miloš predstavlja dodatni izazov za unapređenje poslovanja i širenje pro-dajnih kanala. • Kada možemo da očekujemo opora-vak FMCG sektora, kako u Srbiji tako i u regionu? I koja je to godina kada može-mo očekivati povratak na potrošnju ko-

ju smo imali pre 2008. godine?- Nažalost, ekonomska kriza koja je prisutna već duže vreme u celom regio-nu u značajnoj meri se odrazila na svest i mogućnosti potrošača. Kompanija Bambi je i pored svih poteškoća koje su zadesile domaće tržište uspela da održi vodeću poziciju. Brojni novi proizvodi veoma brzo su se pozicionirali na trži-štu, što predstavlja dokaz lojalnosti na-

ših vernih potrošača. Takođe, i pored krize tražnje, koja je već duže vreme prisutna, neki od Bambijevih tradicio-nalnih proizvoda, poput Plazme, zabe-ležili su rast potražnje među potrošači-ma. Ove godine sa olakšanjem se mo-že reći da je konditorska industrija po-kazala vitalnost i beleži rast. Za ovo je posebno značajna stabilnost cena inpu-ta i stabilnost kursa koju smo imali ove godine za razliku od nekih prethodnih.

• Danas se sve češće govori o neophod-nosti povezivanja proizvođača i trgova-

ca. Po Vašem mišljenju, da li je to ključ za bolje finansijske rezultate rada kom-panija?- Svakako da je dobrim rezultatima na-ših kompanija u plasmanu proizvo-da pomogla i strategija širenja i pozi-cioniranja naših brendova u prodajnim objektima i velikim trgovinskim lanci-ma. Apsolutno smo zadovoljni sarad-njom koju imamo sa svim prodajnim objektima sa kojima sarađujemo, i oče-kujemo da će se takva saradnja nasta-viti i u budućem periodu, na obostrano zadovoljstvo.

• Svedoci smo činjenice da trgovci iz go-dine u godinu beleže lošije rezultate u poslovanju. Kakva su Vaša iskustva ka-da je reč o proizvodnim kompanijama Bambi i Knjaz Miloš?- Od kada su uspešno privatizova-ne, kompanije Bambi i Knjaz Miloš, napravile su jasnu strategiju razvo-ja. Promene koje smo sproveli unu-tar Bambija, na primer, pre svega u smislu jačanja vodećih struktura, ali i kanala prodaje, donele su nam ve-oma dobre rezultate kako u poslova-nju na domaćem tržištu, tako i u regi-onu. O tome svedoče odlični poslov-

od kada su uspešno privatizovane, kompanije Bambi i Knjaz Miloš, napravile su jasnu strategiju razvoja koja

je doprinela dobrim rezultatima kako poslovanju na domaćem tržištu, tako i u regionu

Investicijama ka cilju

daniel M. Boehi, ceo Knjaz Miloš / coo Bambi

Ove godine sa olakšanjem se može reći da je konditorska industrija pokazala vitalnost i beleži rast

K o r p o r a t I v n I I n t E r v j u


40

ni rezultati u prva tri kvartala ove go-dine: Bambi je zabeležio rast ukupne prodaje od 12 odsto i EBITDA porast u iznosu od 13,3 odsto u poređenju sa istim periodom 2012. Rast prodaje od 20 odsto na regionalnim tržištima postignut je jačanjem pozicije kom-panije Bambi na tim tržištima. Osim toga, za sledeću godinu su najavljene i investicije Bambija u nove tehnolo-gije, proizvodne linije i modernizaci-ju fabrike, vredne više od deset mili-ona evra.

Knjaz Miloš, danas jedan od najvećih evropskih proizvođača prirodnih mine-ralnih voda, kompanija koja je u 2011. godini proslavila 200 godina trajanja i liderstva, pre svega važi za kompaniju najuspešnijih domaćih brendova. Knjaz Miloš je neprikosnoveni lider na trži-štu mineralnih voda u Srbiji, brend ko-ji je oduvek potrošačima pružao inova-cije i proizvode koji su se mogli naći na evropskom i svetskom tržištu. Siguran sam da će se pozitivni poslovni rezul-tati nastaviti i u godinama koje dolaze, pre svega zahvaljujući jasnoj strategiji prodaje i razvoja.

• Ulaganja u kompaniju Bambi i prošire-nje asortimana proizvoda, su u posled-nje vreme bila imponzatna. Da li je to Vaš odogovor na krizu i koliko je u ovo vreme rizično ulagati, a koliko je upravo neophodno?

- Ulaganje u poboljšanje proizvod-nih procesa i stalne investicije u pro-izvodne pogone su politika kompani-je Bambi. Njihova modernizacija do-

prinosi ne samo povećanju efikasnosti i proizvodnih kapaciteta, uštedi ener-gije, već i novim zapošljavanjima i ve-ćem kvalitetu finalnog proizvoda, a to izdvaja sve naše brendove od ostalih u istim kategorijama. Posebno se trudi-

mo da krajnjem potrošaču obezbedimo najviši kvalitet po razumnoj ceni. U skladu sa tim, investicije u proizvod-ne pogone predstavljaju deo naših naj-većih ulaganja, i nesumnjivo će učvr-stiti poziciju kompanije Bambi kao re-gionalnog tržišnog lidera u konditor-skoj industriji.

• Da li ste zadovoljni saradnjom sa tr-govcima u Srbiji? Dodatno, u kojoj meri je pozicija svetskog igrača povoljnija od pozicije lokalnog proizvođača, pa bio on i broj jedan na tržištu Srbije?- Kao što sam već napomenuo, dobrim rezultatima naših kompanija, doprino-si svakako strategija širenja i pozicio-niranja u prodajnim objektima i velikim trgovinskim lancima. Konkurencija na domaćem tržištu je veoma jaka, ali mi tu činjenicu posmatramo kao veoma pozitivnu i motivišuću. Zdrava konku-rencija doprinosi održavanju i unapre-

đenju kvaliteta proizvoda. Naše bren-dove izdvaja vrhunski kvalitet, kao i idealan balans između cene i kvalite-ta. To je naša prednost, koju potroša-či svakako prepoznaju, a i veliki trgo-vinski lanci. •

Investicije u proizvodne pogone predstavljaju deo naših najvećih ulaganja, i nesumnjivo će učvrstiti poziciju kompanije Bambi kao regionalnog tržišnog lidera

Bambi je ubedljivi lider na domaćem tržištu, sa znača-jnim rastom na regionalnim tržištima. Izvoz je svakako jako značajan segment našeg poslovanja, pre svega regionalno tržište. Bambijevi proizvodi se uspešno pla-siraju kako u regionu, tako i na tržištima Evropske unije. Najveći deo prodaje i dalje ostvarujemo na domaćem tržištu, dok je izvoz porastao za petinu i činio je 20 odsto ukupne prodaje.

Što se Knjaz Miloša tiče, jedan od ciljeva za naredni period je svakako jačanje pozicije kompanije i povećanje prisustva njegovih brendova na regionalnim tržištima. Kn-jaz Miloš odlikuju proizvodi vrhunskog kvaliteta i namera nam je da ih učinimo dostupnima potrošačima van gran-ica naše zemlje. Strateškim pristupom ćemo svakako, i u narednom periodu, pokušati da osvojimo i postepeno ojačamo poziciju koju imamo na inostranim tržištima.

Jačanje pozicija u regionu


41

43BIZLIFEconferences&events

Conferences&Eventsdogađaji // konferencije // ekonomija // vesti...

Izjave godine// Reči koje su obeležile 2013. BIZLife portal svakodnevno objavljuje 'izjavu dana'

BIZLife panel diskusija// Neophodne žestoke reforme „Privreda Srbije na raskrsnici“

U fokusu stranih medija// Pasoš na ceni & Značajne rezerveThe independent & Business Insider

Gedžeti// Informacija zlata vrednaSlobodno parking mesto

s48s44 s54 s58

44 BIZLIFEpanel diskusija

opsežnim i radikalnim izmenama Zakona o radu, Zakona o stečaju, Zakona o priva-tizaciji i Zakona o planiranju i izgradnji, Srbija će u idućoj godini povećati zapo-

šljavanje i privredni rast, jedna je od osnovnih poruka Saše Radulovića, ministra za privredu sa panel dis-kusije u organizaciji BIZLife, kojom je započela javna rasprava o Zakonu o radu. U samom Zakonu o radu menja se oko 150 članova, javna rasprava traje do

10. januara iduće godine, a do kraja januara predlog ovog zakona bi trebalo da se nađe pred poslanicima u Parlamentu.

Ocenom da su za ekonomski oporavak i opstanak zemlje neophodne agresivne reforme koje će u krat-kom roku postaviti temelj sistema, Radulović ističe kako je „ključni problem Srbije nedostatak privred-nog rasta“.

ministar ne skriva da su izmene ova četiri zakona

Neophodne žestoke reforme

„Nema privrednog rasta dok država ne stvori dobar poslovni ambijent za rast privrede. Predložene izmene četiri zakona treba da podignu rast BDP i povećaju zapošljavanje“, Saša Radulović, ministar privrede

BIZLIFE PANEL DISKUSIJA „PriVredA srbije NA rAskrsNiCi“

tekst: Mirjana Zec

foto: Ana

Dokučević medija centar

beograd

45BIZLIFEpanel diskusija

ključne, naglašavajući kako izmene Zakona o radu prednjače. jer, Srbija je od 2008. izgubila oko 400 hiljada radnih mesta, između ostalog i zbog sadašnjeg Zakona o radu „koji u sebi ima dosta relikta socijalizma i prošlosti“.

„Ovi zakoni su samo početak regula-torne reforme“, kaže Radulović „koja se nastavlja sečom propisa i drugim izmenama. Svi naši propisi iz oblasti rada i pri-vrede moraju da budu usaglašeni sa propisima u EU kako bi završili privatizaciju i krenuli u snažniji rast privrede.“

ministar Radulović je kroz više primera objašnjavao kako je nepotreban strah od izmena ovih propisa, naročito Zakona o radu, jer se sindikati i radnici boje novih otpuštanja i srozavanja standar-da zaposlenih na još niži nivo. ministar privrede tvrdi da će po-slodavci imati mnogo više motiva da zapošljavaju nove radnike nego sada, jer će biti oslobođeni obaveza da plaćaju otpremnine za ceo radni vek već samo za godine provedene u firmi poslodavca. To isto važi i za minuli rad. Na taj način, objašnjava ministar, iskusniji i stariji radnici dobijaju veće šanse za zapošljavanje što do sada nije bio slučaj.

Kada je o povećanom zapošljavanju reč, ministar Radulović ističe kako uz pomenute zakone fali još nekoliko koji se odnose na poreski sistem, odnosno cenu rada i jeftinije zapošljavanje. ministar smatra da je cena rada visoka i da se mora ići na smanjenje po-reza kompanijama (planira da to predloži početkom iduće godine), a taj nedostatak para u budžetu nado-mestio bi se smanjenjem sive ekonomije, koja je više od 30 odsto, kao i drugih izvora. Izmenjeni Zakon o privatizaciji omogućiće da se završi privatizacija, pre svega 160 preduzeća u restrukturiranju za koja inve-

stitori pokazuju interes. Sem što će doneti neki novac u budžet, uspešna privatizacija ovih

preduzeća omogućiće njihov oporavak i rast proizvodnje. Ukoliko ne budu sva ova preduzeća dobila nove vlasnike, ona koja ostanu automatski bi mogla da odu u

stečaj, jer su njihovi gubici veliki i traju go-dinama unazad. Takvo razrešenje omogućiće

dopunjeni Zakon o stečaju koji će precizirati uslove i način proglašenja stečaja, ali će doneti i izmene koje se tiču samih stečajnih upravnika i njihovog rada. Novina će biti i to što će se od novca dobijenog prodajom stečajne mase prvo namiriti zaostale plate zaposlenih, a potom slede isplate državnih, bankar-skih i drugih obaveza.

iZMeNe ZAkoNA o PriVAtiZACiji i ZAkoNA o stečAjU trebAlo bi dA stUPe NA sNAGU do krAjA deCeMbrA- Tony Verheijen, Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji

Cena rada je

visoka i mora se ići na

smanjenje poreza kompanijama

Kupovina ’mačke u džaku’„Čini mi se da ni u novim predlozima o izmeni Zakona o privatizaciji ne postoji odredba o kažnjavanju onih koji daju i objavljuju lažne podatke u prospektima za privatizaciju preduzeća. Pa koliko puta se desilo da se tek posle kupovine preduzeća sazna da smo kupili ’mačku u džaku’ i da su dubioze daleko veće od prikazanih. Neko za to mora da odgovara, pre svega u Agenciji za privatizaciju, jer su štete kupca velike“, istakao je Miodrag Kostić, vlasnik MK Grupe, smatrajući pogrešnim preveliko pravo koje se daje državi preko Agencije za privatizaciju kada je reč o raskidu ugovora, jer se često to čini za neku sitnicu.

46 BIZLIFEpanel diskusija

Naš javni dug je 70 odsto BDP, a za plaćanje oba-veza i smanjenje duga neophodan nam je stabilan i dugogodišnji rast koji je mnogo veći od jedan odsto BDP, koliko je planirano u 2014. godini, ističe Radu-

lović, „Nama je potreban poreski sistem koji neće odmah ići na represiju. Uz smanjenje poreza za privredne subjekte, mora da se uvede pro-gresivno oporezivanje dobiti i imovine. Tek kada uredimo ovu oblast i sivu ekonomiju spustimo ispod deset odsto, možemo da primenimo žestoku represiju na sve one koji ne budu poštovali propise.“

ministar je već za prve dane 2014. najavio početak reforme javnih preduzeća, uprkos velikim političkim otporima. javna preduzeća čine poslovni ambijent nepredvidivim i lošim, jer je puno privilego-vanih na tržištu, a to ima posledice za celo tržište.

Kada je reč o privatizaciji velikih kompanija, poput Telekoma, Radulović je istakao da je pogrešno ukoliko se tome pristupi samo zbog krpljenja rupa u budžetu, jer „motiv mora biti efikasno poslovanje i odvajanje politike od biznisa, a privatizaciju u tom sektoru vidim kao način da dođemo do dobrog korporativnog upravljanja,“ rekao je Radulović i istakao da celo-kupnu prodaju Telekoma i drugih dobrih državnih preduzeća ne vidi kao dobro rešenje.

Predstavnici međunarodnih finansijskih institucija i poslovnih udruženja pozdravili su najavljeno usva-janje izmenjenih zakona o privatizaciji, stečaju, plani-ranju i izgradnji, ističući da će to značajno unaprediti

uslove poslovanja u Srbiji.miodrag Kostić, predsednik mK Group i

predsednik SPK ’Privrednik’ istakao je da je odluka o ukidanju subvencija za javna preduzeća dobar potez, ali ga treba staviti u realne okvire.

„Neophodno je postepeno sprovođenje ove odluke, jer 750.000 ljudi, koji rade u

javnim preduzećima, mora da prima platu“, naveo je Kostić, dodajući kako, bez obzira na obe-

ćanja ministra, proces ukidanja subvencija mora da traje bar tri do pet godina, a „sve ostalo je maštanje“.

Za Frederica coina, predsednika Saveta stranih investitora, ključno je da se svi zakoni po usvajanju i adekvatno primene, odnosno, da se reformiše admini-stracija i na republičkom i na lokalnom nivou.

„Novi Zakon o radu mora da bude fleksibilniji i usmeren na rast zapošljavanja, potrebno nam je jednostavnije obračunavanje plata, a otpremnine treba da se plaćaju samo za godine staža provedene kod poslednjeg poslodavca kako je svuda u Evropi“, istakao je coin.

šef Kancelarije EBRD u Srbiji matteo Patrone naglasio je da će izmene ovih zakona biti korisne, ali da je bitno da se primene što ranije, i da bi u slučaju prevremenih parlamentarnih izbora to moglo da

Ključno je da se

svi zakoni po usvajanju i

adekvatno primene

Politička voljaGovoreći o smanjenju subvencija u javnom sektoru, Vladimir Čupić, predsednik IO AIK banke, ukazao je da zbog mogućih izbora na proleće, neće doći ni do kakvih izmena. To bi moglo da zaustavi moguće promene u penzionom i sistemu socijalne zaštite, jer je za to bitna politička volja, baš kao i za promene u EPS-u i drugim državnim sistemima.

Pred srbijoM je još dUGAčAk PUt kA trŽišNoj ekoNoMiji, kAo i Pred

drUGiM ZeMljAMA ZAPAdNoG bAlkANA koje idU kA eU, jer drŽAVA i dAlje iMA

kljUčNU UloGU U PriVredi- FreekJanmaat, direktor sektora za evropske integracije i

ekonomiju u Delegaciji EU u Srbiji

47BIZLIFEpanel diskusija

bude odloženo, što bi negativno uticalo na poslov-ni ambijent u zemlji. Napomenuo je i da su izmene regulatornog okvira samo deo rešenja, i da svi treba da odrade svoj deo posla - bankarski sektor, međuna-rodne finansijske institucije, same kompanije, javna preduzeća, koja moraju da se reformišu, promene rukovodstvo, način finansiranja i rada.

Direktor sektora za evropske integracije i ekonomi-ju u Delegaciji EU u Srbiji Freek janmaat istakao je da se izmene i dopune četiri zakona uklapaju u evropske integracije Srbije, jer pomažu ispunjavanju dva važna kriterijuma - uspostavljanju tržišne ekonomije i po-boljšanju konkurentnosti privrede.

„Pred Srbijom je još dugačak put ka tržišnoj ekono-miji, kao i pred drugim zemljama Zapadnog Balkana koje idu ka EU, jer država i dalje ima ključnu ulogu u privredi, veliki udeo vlasništva u preduzećima, kao i visoke subvencije i pomoć tim preduzećima“, naveo je janmaat, dodajući da bi predlože-ne izmene Zakona o radu trebalo usvojiti pre eventualnih republičkih izbora jer „to bi bila dobra poruka stranim i domaćim investitorima“.

janmaat ističe da bi značajan do-prinos u privlačenju investitora dala i ostala tri dopunjena zakona, po-sebno Zakon o planiranju i izgradnji, koji treba da poveća konkurentnost srpske ekonomije.

šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Tony verheijen naveo je da bi izmene Zakona o privatizaciji i Zakona o stečaju trebalo da stupe na snagu do kraja decembra kako bi srpske vlasti do 15. januara sa tom institucijom ispregovarale zajam o budžetskoj podršci. Sva četiri zakona trebalo bi da budu na snazi do zasedanja Borda Svetske banke koji treba da donese odluku o tom zajmu, rekao je ver-heijen napominjući da se ta institucija zalaže i da se efikasnije sprovodi Zakon o javnim preduzećima, kao i da se obezbede otpremnine za radnike koji će ostati bez posla u preduzećima u restrukturiranju.

vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora aIK Banke, istakao je da ne treba trpeti bilo kakva odla-ganja kada su u pitanju ova četiri zakona, a malim promenama mogu da se naprave velike promene. ●

U slUčAjU PreVreMeNih PArlAMeNtArNih iZborA sVe bi MoGlo dA bUde odloŽeNo, što bi NeGAtiVNo UtiCAlo NA PosloVNi AMbijeNt U ZeMlji - Matteo Patrone, šef Kancelarije EBRD u Srbiji

Plate, kapital, potrošnja„Predstavnici sindikata treba da izađu i javno kažu šta izmene Zakona o radu donose i koga štite – radnike ili predstavnike kapitala. Meni se čini ovo drugo. Sumnjam da će dopunjeni Zakon o radu doneti veću zaposlenost. Stalno slušamo priče o ’boljem sutra’, ali bojim se da će ’magare crći dok dočeka zelenu travu’“, naglasio je dr Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. „Uz to, zapitao bih ko traži smanjenje poreza na rad kada je to opterećenje u Srbiji na proseku zemalja EU. Da li to traže oni koji ne isplaćuju plate zaposlenima i oni koji duguju? I smanjenje plata budžetskim korisnicima doneće uštedu od 36 milijarde dinara, a niko nije izračunao koliko će to iznova oboriti potrošnju.“

Kurs i dugovi„Oko 70 odsto bankarskih transakcija, pre svega kredita odvija se u evrima. Svako osetnije klizanje kursa, koje je stimulans za izvoznike, donosi strahovite gubitke privredi i građanima, jer gotovo svako ima neki kredit u evrima. Prodor dinara i takozvana dinarizacija veoma slabo idu, a i kada se odobrava neki kredit u dinarima kamate su veoma visoke, pa niko ne želi da se tako zadužuje“, objasnio je ministar Radulović zašto izostaje podsticaj izvoznicima kroz osetnije klizanje kursa dinara prema evru.

48 BIZLIFEizjave Godine

IZJAVE GODINE

Reči koje su obeležile 2013.

BIZLife portal svakodnevno objavljuje 'izjavu dana', svojevrstan osvrt na dešavanja u Srbiji citirajući javne ličnosti. Predstavljamo 12 koje oslikavaju godinu za nama

01 // Ivica Dačićpremijer u Vladi Srbije

„Nisam opčinjen EU, ne mislim da je to idelana tvorevina, ali ne vidim za Srbiju bolju mogućnost. Dajte da mi uđemo u EU, pa ako ne valja onda ćemo da izađemo.“ (Januar 2013, Tanjug)

02 // Goran Kneževićbivši ministar poljoprivrede

„Nema naučnih dokaza da postoji razlika po zdravlje građana u vrednostima 0,5 ili 0,05 mikrograma aflatoksina u mleku.“ (Mart 2013, Agencije)

03 // Dragan Marković Palmapredsednik Skupštine grada Jagodine

„S obzirom na to da će u Jagodini biti najmanje pet italijanskih fabrika, koje će zapošljavati blizu 1.000 radnika i da je Italija druga država po investicijama u Srbiji, tražiću od prosvetnih vlasti da se u

škole u Jagodini i drugim gradovima i opštinama, tamo gde ga nema, uvede obavezno učenje italijanskog jezika.“ (Maj 2013, Tanjug)

04 // Zoran Žicpredsednik udruženja Hrvatske zanatlije i preduzetnici

„Jesmo li došli do toga da Srbija treba da nam bude primer u ekonomiji?“ (Maj 2013, Večernji list)

05 // Jovan Krkobabićministar rada, zapošljavanja i socijalne politike

„Treba smanjiti plate rukovodiocima, nama, meni, gospodinu Dinkiću, gospodinu Dačiću, svoj toj gospodi na položaju.... to ne bi oštetilo državu, niti bi neko od funkcionera ’umro od gladi’.“

(Maj 2013, Beta)

06 // Sandi Češkoslovenački biznismen

„Moj ego zadovoljava da sam među najboljima, ako ne i najbolji u onome što radim, a ne u onome što sam na osnovu toga kupio za sebe. Ljudi očigledno misle da se uspeh meri dužinom jahte, brojem

vikendica i drugim luksuznim atributima. Ja nemam ništa od toga.“ (Jun 2013, Blic)

07 // Loup Brefortšef kancelarije Svetske banke u Beogradu

„Vrlo sam iznenađen procenom da će ove godine, uprkos velikoj ekonomskoj krizi, milion građana Srbije provesti odmor u inostranstvu....Postoji veliki broj ljudi koji u Srbiji radi u sivoj zoni.

Prosto, ne bi toliko ljudi imalo novca da ide na letovanje da ne rade.“ (Jun 2013, Svedok)

08 // Aleksandar Vučićprvi potpredsednik Vlade Srbije

„Ne možete da sedite u kafiću do dva, tri popodne i da vam je država kriva za sve, to ne može.“ (Jul 2013, Kurir)

09 // Mlađan Dinkićbivši ministar ekonomije

„Na kraju kad treba nešto da se radi i kad se vidi da nema ljudi koji će da zapnu kao mazge, vuku i daju rezultate, onda se Mlađan Dinkić zove u svaku vladu. Tako će biti i ubuduće.“ (Avgust 2013, Blic)

10 // Lazar Krstićministar finansija

Ja se nadam da će prvi vidljivi rezultati (rada rekonstruisane Vlade Srbije – prim.aut.) biti odmah.“ (Avgust 2013, RTS)

11 // Milan Ćulibrkglavni urednik NIN-a

„Biće nam bolje kad nam prvo bude bilo gore.“ (Oktobar 2013, B92)

12 // Jelena Jovanovićsupruga lidera LDP Čedomira Jovanovića i direktorka kompanije Agroposlovi

„Gde god da sam imala potrebu da odem, imala sam širom otvorena vrata. I kad je u pitanju bankarski sektor i investitori i saradnici, pa čak i kad su u pitanju neistomišljenici mog

supruga. I svaki poslovni sastanak se završava neformalnim razgovorima o stanju u društvu, pozdravima Čedi i željama da istraje u svojoj borbi za drugačiju Srbiju.“ (Novembar 2013, Novi magazin)

49

detalji:

Ime i prezime: .......................................................................................................

Adresa: ...................................................................................................................

Telefon: ...................................................................................................................

E-mail: ....................................................................................................................

Jednostavno popunite priloženi obrazac i zajedno sa uplatnicom (u formi skeniranog dokumenta) prosledite nama na fax +381 (11) 303.52.75 ili na mail [email protected] ili poštom na Digital Life, Kosovska 30/2, 11000 Beograd, kako bi Vas uključili u distributivnu listu.

Uplata na ALPHA BANKA: 180-1511210035527-47Po srednjem kursu NBS-a u dinarskoj protivvrednosti na datum uplate

pretplaćujem se na:

5 brojeva = 10€

10 brojeva = 18€

Novi pogled na poslovni život.

pretplata na poslovni mesečnik BIZLife // info: +381 (11) 303.52.74 // www.bizlife.rs

Čitajte

prvi intervjui, komentari, istraživanja i stavovi.

Najaktuelnije ekonomske i

poslovne teme...

50

vesti srbijaBIZLIFE PORTAL

1 // Božidar Rajićgeneralni direktor OMV Srbija

Božidar Rajić stupio je na dužnost generalnog direktora OMV Srbija. Rajić koji ima višegodišnje iskustvo u spoljnoj trgovini i u komercijalnim poslovima na tržištu naftnih derivata,

pridružio se OMV Srbija u aprilu 2002. godine, kao direktor prodaje. Uporedo sa novom pozicijom generalnog direktora, on će nastaviti da obavlja i funkciju menadžera za nabavku i logistiku.

3 // Milan Teofilovićgeneralni direktor HIP-Petrohemije podneo ostavku

Milan Teofilović, generalni direktor HIP-Petrohemije, podneo je ostavku na tu funkciju, koju je usvojio nadzorni odbor kompanije. Teofilović je imenovan za generalnog direktora u avgustu 2012. U

skladu sa Sporazumom o strateškoj saradnji od novembra 2011. očekuje se da će novog generalnog direktora predložiti Vlada Republike Srbije.

2 // Daniel Boehigeneralni direktor Knjaz Miloš a.d.

Po isteku četvorogodišnjeg mandata generalnom direktoru Mihailu Jankoviću, funkciju generalnog direktora kompanije Knjaz Miloš obavljaće Daniel Boehi, dosadašnji

direktor operacija koncerna Bambi. Boehi je završio ekonomiju na Univerzitetu u Cirihu, gde je stekao zvanje doktora nauka iz oblasti strateškog menadžmenta i marketinga.

Proširenje kapaciteta

Vibak stratujeu Jagodini

Berza električne energije

Raskid ugovora

Delhaize ostaje u Srbiji

Telenor banka od 2014.

henkel planira da uloži 30 miliona evra u projekat

proizvodnje inovativnog proizvoda za kućnu hemi-

ju. Investicija će ojačati poziciju henkelove fabrike

u Kruševcu, dok će zahvaljujući tom projektu biti

otvoreno do sto radnih mesta. Projekat predstavlja

najveće ulaganje kompanije henkel u 2013. u Srbiji,

dok se početak nove proizvodnje očekuje u drugoj

polovini 2014. godine. Izvor: BIZLife

Italijanska kompanija vibak počela je iz-

gradnju fabrike za proizvodnju traka najnovije tehnologije u

industrijskom pakovanju, čime počinje realizacija 60 miliona

evra vredne investicije. Tehničko postrojenje će imati 40.000

kvadratnih metara i biće jedno od najvećih industrijskih

postrojenja koje će se graditi u Srbiji, i na kome će biti an-

gažovana srpska građevinska operativa. Izvor: RTc/Tanjug

U prvom kvartalu sledeće godine biće

oformljena berza električne energije,

koja će postati funkcionalna u četvrtom

kvartalu 2014. Očekuje se učešće klije-

nata iz crne Gore, makedonije, Republi-

ke Srpske, a biće formirana sa jednom

od vodećih francuskih kompanija. Izvor: RTc/Tanjug

Ugovor o prodaji Trayala bugarskoj

kompaniji Brickell je raskinut, jer kupac

ni u naknadnim rokovima nije ispunio

ugovorom predviđene obaveze. Bugarska

kompanija bila je većinski vlasnik Traya-

la od novembra 2006. Izvor: Beta

Trgovinski lanac Delhaize namerava da ostane na

srpskom tržištu, a prema rečima johna Kyritsisa,

generalnog direktora Delhaize Srbija, nastaviće da širi

svoje poslovanje i u narednoj godini. Kyritsis je ocenio

da Srbija predstavlja strateško tržište, koje ima veliki

potencijal za rast. Kompanija trenutno gradi nov dis-

tributivni centar u Staroj Pazovi, u koji će biti uloženo

50 miliona evra. Izvor: RTc/Tanjug

Kompanija Telenor Srbija objavila je završetak procesa

kupovine i zvanično preuzimanje KBc Banke, koja je

prethodno bila deo belgijske KBc grupe. Telenor banka,

koja će uvođenjem mobilnih finansijskih servisa omogu-

ćiti korišćenje najnovijih bankarskih usluga, zvanično će

početi sa radom 2014. godine. Izvor: RTc/Tanjug

Nove pozicije

BIZLIFEportal / vesti srbija

51

4 // Radomir Dmitrovićgeneralni direktor Novosti

Nadzorni odbor kompanije Novosti imenovao je dosadašnjeg vršioca dužnosti general-nog direktora i glavnog

urednika kompanije Novosti, Radomira Ratka Dmitrovića, za novog generalnog direktora na period od četiri godine.

5 // Zoran Drobnjakv.d. direktora Putevi Srbije

Zoran Drobnjak ponovo je izabran za v.d. direktora javnog preduzeća Putevi Srbije. Na toj funkciji biće do

maja 2014. Drobnjak je na čelu Puteva Srbije od 2007. godine, kada ga je na tu funkciju imenovala vlada Vojislava Koštunice.

Delta broker promenila ime

Kurir kupio Adria Media Srbija

Proizvodnja na biomasu

Privatizacija Galenike i Politike

Dozvole za vetroelektrane

NIS investira 500 miliona evra

Brokerska kuća Delta broker prome-

nila je ime u Prudence capital a.d.

Beograd, nakon što ju je preuze-

la holding kompanija Bloomark

investments a.d. Beograd. Pored

dosadašnjeg spektra usluga koje

uključuju brokersko-dilerske poslove

i korporativnu agenturu, kompanija

će razvijati i usluge posredovanja pri

kupovini privrednih subjekata, vla-

sničkoj transformaciji, akcionarstvu,

emitovanju hartija od vrednosti i

drugih srodnih aktivnosti. Izvor: Beta

medijska kuća Kurir info

kupila je 100 odsto udela u

kompaniji adria media Srbi-

ja od dosadašnjih vlasnika,

vodećih evropskih izdavača

Sanoma, Styria media i

Gruner + jahr. U sastavu

kompanije sada se nalaze

se dve dnevne novine, 18

magazina i 14 digitalnih

izdanja. Izvor: RTc/Tanjug

Kompanija victoriaoil

uložila je 8,5 miliona

evra u izgradnju no-

vog kotla na biomasu

za fabriku ulja u

šidu, kapaciteta 16,25

megavata, koji kao

gorivo koristi ljuske

semenki suncokreta,

a obezbediće vodenu

paru potrebnu za kompletnu proizvodnju ulja u toj fabrici. Investicija

je obezbedila uštedu oko 30 odsto energije i omogućila proizvodnju u

skladu sa ekološkim standardima. Izvor: Beta

Nakon saglasnosti vlade Srbije za pokretanje

postupka privatizacije farmaceutske kompanije

Galenika i Politike aD, agencija za privatizaci-

ju obajvila je odluke o restrukturiranju, kojima

se predviđa predmet i način privatizacije, kao i

prospekte sa podacima o finansijskim izveštaji-

ma i imovini. Kompanije će biti ponuđene na

prodaju nakon što budu očišćene od dugova.

Država u Galenici ima udeo od 85 odsto, dok

u Politici aD ima direktni udeo od 31 odsto,

u vlasništvu akcionarskog fonda je 21 odsto

kapitala, a PIO fonda četiri odsto. Izvor: Beta

Italijansko-srpska kompanija

za obnovljive izvore energije

mK-Fintel wind dobila je od

srpskih vlasti lokacijsku dozvo-

lu za vetro-elektrane ukupne

snage 30 megavata (mW), u op-

štini veliko Gradište. Projekat

se sastoji od devet vetro-turbi-

na, svaka snage 3,3 mW, koje

će, po sistemu ’ključ u ruke’,

izgraditi snabdevač turbina. On

će biti obavezan i da garantuje

proizvodnju energije u prvih

osam godina. Izvor: Beta

Naftna industrija Srbije u 2014.

planira investicije u iznosu od

oko 500 miliona evra. Najveći deo

investicija biće usmeren na projekte

u oblasti istraživanja i prozvodnje

ugljovodonika, kao i u nastavak pro-

grama modernizacije prerađivačkih

kapaciteta. Prioriteti kompanije

u 2014. biće nastavak programa

povećanja efikasnosti poslovanja i

razvoj projekata u oblasti prometa

naftnih derivata, kao i istraživanja i

prozvodnje na Balkanu. Izvor: Beta

BIZLIFEportal / vesti srbija

52

Adris preuzima Croatia Osiguranje

Turcima četvrtina crnogorske berze

Dokapitalizacija Gorenja

Podmorski energetski koridor

Atlantic distributer Unilevera

Prodato pet Konzum objekata

HRVATSKA - hrvatska duvanska i turi-

stička kompanija adris grupa preuzeće

39,7 odsto deonica croatia osiguranja za

iznos od 119 miliona evra, a posle ulaga-

nja od 110 miliona evra, postaće vlasnik

60 odsto firme. hrvatskoj državi ostaje

28,6 odsto kapitala u ovoj osiguravaju-

ćoj kompaniji. Izvor: RTc/Tanjug

CRNA GORA - Istanbulska berza kupila je gotovo

četvrtinu akcija montenegroberze za oko 450 hiljada

evra. Radi se o 24,38 odsto akcija od šest manjinskih ak-

cionara, a prosećna vrednost akcije iznosila je 587 evra.

Tržišna kapitalizacija akcija Istanbulske berze iznosi

280 milijardi dolara, a dnevna vrednost prometa na tom

tržištu je 1,7 miliona dolara. Izvor: Beta

SLOVENIJA - Slovenački proizvođač kućnih aparata Gorenje

uspeo je do sada u postupku dokapitalizacije da prikupi 27

miliona evra dodatnog kapitala. U prvom krugu dokapitaliza-

cije deset miliona evra obezbedio je japanski Panasonic, a u

drugom krugu prikupljeno je 16,77 miliona, od čega 6,17 u Slo-

veniji, a 10,6 miliona kotacijom na varšavskoj berzi. Kompanija

u tri kruga dokapitalizacije nastoji da prikupi 45 miliona evra

dodatnog kapitala. Izvor: RTc/Tanjug

CRNA GORA - Krajem januara 2014. počeće

gradnja podmorskog energetskog kabla iz-

među crne Gore i Italije, najavio je italijanski

ambasador u Podgorici vincenzo Del monaco.

Investicija koja se ocenjuje kao jedan od glav-

nih koridora za tranzit električne energije u

Evropi, vredna je 3,8 milijardi evra i trebalo

bi da bude završena za pet godina. Izvor: Beta

HRVATSKA - atlantic Grupa i Unilever pot-

pisali su ugovor kojim atlantic u hrvatskoj

i Sloveniji preuzima distribuciju jednog od

najvećih svetskih proizvođača robe široke

potrošnje, s prihodom koji prelazi 50 milijardi

evra. Ugovor je, posmatrajući ukupnu go-

dišnju vrednost prodaje portfelja na ova dva

tržišta vredan 32 miliona evra.

Izvor: BIZLife

HRVATSKA - Dve filijale američkog investicionog fonda W.P.

carey kupile su od agrokora pet savremenih maloprodajnih

trgovinskih objekata u hrvatskoj za 67 miliona evra. Radi se

o prodajnim centrima kompanije Konzum, glavnog ogranka

korporacije agrokor, koji drži oko 30 odsto hrvatske malo-

prodaje i čak 40 odsto zagrebačkog tržišta. Odmah nakon

prodaje nekretnina, Konzum ih je uzeo u najam na 20 godina.

Izvor: RTc/Tanjug

vesti reGionBIZLIFE PORTAL

1 // Gonzlave De Cordoue predsednik uprave Aerodroma Zagreb

Nakon preuzimanja zagrebačkog aerodroma od strane francuskog konzorcijuma ZAIC kao koncesionara u narednih 30 godina, predsednik uprave Aerodroma

Zagreb od 1. januara 2014. je Gonzalve De Cordoue. On je takođe član Izvršnog odbora kompanije Aeroports de Paris.

3 // Predrag Armuš novi direktor Henkel BiH

Predrag Armuš imenovan je na poziciju direktora kompanije Henkel za BiH. Armuš je do

ovog imenovanja bio na poziciji direktora prodaje lepkova i tehnologija Henkel BH.

2 // Martin Bestnovi direktor marketinga Carlsberg Croatia

Martin Best novi je direktor marketinga Carlsberga Croatia i član menadžment tima kompanije s odgovornošću za hrvatsko i mađarsko tržište. Martin Best dolazi iz grupacije Carlsberg u kojoj je od 2008. godine obavljao menadžerske funkcije u

prodaji i marketingu na različitim tržištima. U sedištu grupacije Carlsberg u Danskoj radio je na strateškom razvijanju i realizaciji globalnih marketinških kampanja za premium brendove.

Nove pozicije

BIZLIFEportal / vesti reGion

53

Rampa hrvatskom duvanu

Kredit za novi terminal

Prodaja KAP-a Solana za 199 miliona evra

Steinhoff preuzeo Kiku

Međunarodna oznaka

HRVATSKA - Najzastupljenije sorte duvana

koje se proizvode u hrvatskoj mogle bi da

budu zabranjene novom direktivom Evrop-

ske unije, čije se usvajanje očekuje polovi-

nom 2014. hrvatska, inače, u primarnoj proi-

zvodnji duvana čini oko sedam odsto ukupne

proizvodnje duvana u Evropi. hrvatska je

zato, ističu u Komori, itekako zainteresovana

da se osigura što duže prelazno razdbolje,

kako bi se hrvatskim proizvođačima omo-

gućio nastavak proizvodnje glavnih sorti

duvana. Trenutno se na nivou EU pregovara

o prelaznom roku od šest do osam godina.

Izvor: RTc/Tanjug

HRVATSKA - Evropska investiciona banka (EIB) kreditiraće sa

80 miliona evra prvu fazu proširenja zagrebačkog aerodroma

koja uključuje izgradnju novog putničkog terminala na 65.000

kvadratnih metara i povezivanje zemljišne i vazduhoplovne in-

frastrukture. Posle završetka izgradnje, kapacitet aerodroma biće

povećan sa oko 1,5 na pet miliona putnika godišnje. aerodrom

Zagreb preuzela je francuska firma ZaIc, na

ime koncesije od 30 godina. Izvor: RTc/Tanjug

CRNA GORA - Raspisan je oglas za prodaju imovine

Kombinata aluminijuma Podgorica za 52,5 miliona evra.

Stečaj u KaP uveden je 8. jula, čime je dotadašnja ruska

strana izgubila pravo upravljanja fabrikom, a bankrot

je proglašen 9. oktobra. Potraživanja poverilaca KaP-a

iznose preko 360 miliona evra, a glavni poverioci su

vlada crne Gore i ruske kompanije cEac i En plus gru-

pa, čiji je vlasnik Oleg Deripaska. Izvor: RTc/Tanjug

CRNA GORA - Stečajna uprava ulcinjske

Solane Bajo Sekulić raspisala je novi oglas za

prodaju imovine kompanije, po početnoj ceni

od 199 miliona evra. To je osmi pokušaj pro-

daje imovine ove kompanije, a na prethodnih

sedam licitacija, koje su propale, kompanija

je nuđena za iznose u rasponu od 200.000 do

257.000 evra. Izvor: RTc/Tanjug

HRVATSKA - južnoafrička grupacija Steinhoff Inter-

national završila je proces preuzimanja poznatog lanca

trgovine nameštajem Kika, čiji su prihodi prošle godine

iznosili 1,2 milijarde evra, čime je postala vlasnik ovog

brenda u sedam zemalja, uključujući i hrvatsku. Steinhoff

je nakon Ikee drugi najveći proizvođač i prodavac name-

štaja na svetu. Ova kompanija u svakoj zemlji posluje pod

izvornim imenom brendova, pa će tako i u hrvatskoj svi

brendovi i dalje poslovati samostalno. Izvor: Liderpress

KOSOVO - centralna banka Kosova (cBK)

počela je da primenjuje svoju međunarodnu

oznaku (swift kod) - cBRKXKPR. Predviđeno

je da do početka 2014. godine sve komerci-

jalne banke na Kosovu počnu da primenjuju

swift kodove. Izvor: Beta

4 // Goran Vorkapić pojačanje u timu brokera Hypo banke

Hypo Alpe-Adria-Bank osnažila je svoje redove imenovanjem Gorana Vorkapića za novog menadžera Finansijskih tržišta i upravljanja

portfeljima u sektoru Investicionog bankarstva. Vorkapić će ojačati tim brokera i savetnika za upravljanje portfeljima.

6 // Davor Tomaškovićpredsednik Uprave Hrvatskog telekoma

Davor Tomašković od 1. januara 2014. novi je predsednik Uprave Hrvatskog telekoma. Na toj poziciji zameniće Ivicu Mudrinića. Tomašković, stručnjak za

restrukturiranje, 2002. bio je direktor strategija i razvoja HT-a, a na toj poziciji proveo je dve godine.

5 // Ivana Marković član Uprave Iskona

Nadzorni odbor Iskona, jednog od vodećih alternativnih telekomunika-cionih operatera u Hrvatskoj, imenovao je Ivanu Marković članicom Uprave za privatne korisnike.

Marković će uz zaduženja u Iskonu nastaviti da radi kao operativni direktor Sektora upravljanja prodajom privatnim korisnicima u Hrvatskom Telekomu.

BIZLIFEportal / vesti reGion

54

Pasoš na ceni

Značajne rezerve

ThE INDEPENDENT10. decembar 2013.www.independent.co.uk

malteški plan da svoje državljanstvo prodaje za 650.000 evra nije nova ideja, ali je

nešto ekplicitniji od dosadašnjih. Prema rečima premijera josepha muscata, ovim potezom trebalo bi da se privuku pojedinci koje odlikuju ’visoke vrednosti’, a koji će investirati u ovu ostrvsku zemlju. Procenjuje se da će se na ovaj način privući 300 ljudi godišnje, koji će nakon dobijenog pasoša naknadno moći da nabave državljanstva za članove svoje porodice i to po ceni od 25.000 evra po oso-bi. Nosioci ovakvog pasoša imaju puna EU prava i mogu da putuju i rade u bilo kojoj od zemalja Unije.

Zemlje su se subvencijama i niskim taksa-ma otimale u privlačenju stranih kompanija koje bi izgradile proizvodne pogone na

njihovoj teritoriji, a Irska je bila naročito uspešna u tome. Danas se cilja na ljudski kapital - na one koji su pametni, talentovani

i bogati.U britanskom kabinetu za

imigraciona pitanja ističe se zabrinutost u vezi malteškog predloga. Pojedini istuču da se ovim rizikuje ulazak u EU na

mala vrata i to na osnovu proce-dure koja nije u skladu sa čvrstom

imigracionom politikom. Ipak, odluka

malte je vrlo jasna u odnosu na sadašnji britanski imigracioni sistem koji je hirovit i proizvoljan. maltežani na ovaj način prisi-ljavaju Evropu da se suoči da nekim teškim i bolnim pitanjima. Kakve su to osobe, na primer, dobrodošle, a koga bi EU držala podalje od sebe?

U očima mnogih u svetu, Evropska priča je uspešna, uprkos dosadašnjoj ekonomskoj bedi koja vlada na jugu. ●

BUSINESS INSIDER14.decembar 2013.www.businessinsider.com

cena zlata je po prvi put u proteklih 13 godina krenula niz-brdo, što je loša vest

za centralne banke koje su diver-zifikovale svoje devizne rezerve. Novi izveštaj World Gold councila pokazuje da su u poslednjih godi-nu dana rezerve zlata centralnih banaka u svetu povećane za skoro 300 tona. Globalni fond rezervi ovog plemenitog metala u decem-bru 2013. iznosio je 31.913,5 tona.

Indija je na desetom mestu po količini zlatnih rezervi koje iznose 557,7 tona i čine 8,4 odsto deviznih rezervi ove zemlje. Neki smatraju da je uvoz zlata jedan od uzroka visokog deficita ove zemlje.

Sa 612,5 tona zlata i 54 odsto deviznih rezervi u ovom plemeni-tom metalu deveto mesto zauzela je holandija. Najveći deo zlatnih poluga nalazi se u SaD, a svega deset odsto u amsterdamu.

japanske rezerve zlata 1950. iznosile su svega šest tona, a danas sa 765,2 tone ( 2,6 odsto deviznih rezervi) ova zemlja je

Danas se cilja na ljudski kapital

- na one koji su pametni,

talentovani i bogati

U FOKUSU STRANIH MEDIJA

Američki pasoš nije tako koristan kao evropski i to iz dva razloga. Prvi je taj što je jedan broj zemalja nametnuo Amerikancima vize, kao svojevrsni revanšizam i odgovor na američke granične kontrole. Druga, izuzetno važna stvar, jeste to što su američki poreski zahtevi dosta opterećujući za njene državljane koji žive i rade u inostranstvu. U protekle tri godine broj američkih građana koji su vratili svoje pasoše naglo je porastao.

Vredi li biti Amerikanac?

BIZLIFEu fokusu stranih medija

55BIZLIFEu fokusu stranih medija

Las Vegas ’preskače’ Evropu

BLOOMBERG13. decembar 2013.www.bloomberg.com

američki lanac kazina Las vegas Sands odu-stao je od izgradnje Eurovegasa, komplek-

sa kazina u blizini madrida, u vrednosti od 30 milijardi dolara. Odluka je zadala veliki udarac španiji koja posle petogodišnje krize pokušava da obnovi svoju ekonomiju.

vlada španije nije želela da pri-hvati neke od zahteva kompanije, među kojima su garancije o isplati kompenzacije u slučaju budućih zakonskih izmena. milijarder Sheldon adelson, vlasnik lanca kazina, tokom novembarske po-sete ovoj evropskoj zemlji tražio je uverenja od zvaničnika da se

poreske stope neće menjati sa eventualnim promenama vlade, kao i izuzeća od zabrane pušenja na javnim mestima i ograničenja koja se tiču kockanja na internetu. Fernando jimenez Latorre, zame-nik ministra ekonomije španije, istakao je da je vlada pokušala da odgovori na zahteve koje smatra-ju ’razumnim’.

Investitori su bili skeptični po pitanju ekonomske isplativosti projekta, a adelson je nekoliko puta naglasio da će nastaviti sa

projektom samo ukoliko može da očekuje povraćaj investi-cije do 20 odsto u gotovini. Eurovegas trebalo je da omogući otvaranje 261.000 direktnih i indirektnih radnih mesta. adel-sonova kompanija navodi da će nastaviti da traga za poslovnim prilikama u aziji. ●

osma na svetu. Tokom 2011. Banka japana prodala je zlato u vred-nosti od 20 miljardi jena kako bi smirila investitore nakon cunamija i nuklearne katastrofe.

U trećem tromesečju ove godine zlatne rezerve Rusije po prvi put su premašile hiljadu tona. Proce-nat deviznih rezervi u zlatu iznosi 8,3 odsto, a sa 1.015,1 tonom ovog plemenitog metala Rusija se nalazi na sedmom mestu u svetu.

švajcarska se nalazi na šestom mestu zemalja sa najvećim zlatnim rezervama i poseduje 1.040,1 tonu koja čini 8,3 odsto deviznih

rezervi zemlje. Tokom maja 2000. prodali su 1.300 tona zlata koje se smatralo suvišnim, s obzirom da nije bilo neophodno u monetarne svrhe.

Zlato čini svega 1,2 odsto deviznih rezervi Kine, vrednih 3,7 trili-ona dolara. Ova zemlja poseduje 1.054 tone zlata, odnosno petu najveću koli-činu u svetu. U nadi da će kineski juan postati rezervna svetska valuta, izgradnja zlatnih rezervi zemlje biće od presudnog značaja u internacionalizaciji juana.

Sa 2.435,4 tone, koje čine čak 66,1 odsto deviznih rezervi, Fran-

cuska se nalazi na četvrtom mestu u svetu. Ispred nje

je Italija sa 2.451,8 tona i još većim udelom u deviznim rezervama (67,2 odsto).

Iako je od septembra 2011. Bundesbanka pro-

dala 4,7 tona zlata, Nemačka je druga zemlja u svetu po rezer-vama zlata koje iznose 3.387 tona i predstavljaju 68,7 odsto deviznih rezervi zemlje.

Najveće zlatne rezerve SaD je posedovao 1952. kada su iznosile 20.663 tone, a danas kad iznose 8.133,5 tona nalazi se na prvom mestu u svetu po količini zlatnih poluga, koje čine 71,7 odsto devi-znih rezervi zemlje. ●

Japanske rezerve

zlata 1950. iznosile su svega šest tona,

a danas 765,2 tone

novirekord

U trećem tromesečju ove godine zlatne rezerve Rusije po prvi put su premašile hiljadu tona.

sheldon Adelson je tražio uverenja od zvaničnika da se poreske stope neće menjati sa promenama vlade

Novi izveštaj World Gold Councila pokazuje da su u poslednjih godinu dana rezerve zlata centralnih banaka u svetu povećane za skoro 300 tona

56 BIZLIFEportal / vesti svet

Prodata zgrada Evropske komisije

GM napušta Peugeot

Program od 22 milijarde evra

Akcije Facebooka u prestižnom indeksu

Novi simbol

Plastične funte

BELGIJA - Zgrada Berlaymont u kojoj je sme-

šteno sedište Evropske komisije (EK) prodata

je za 640 miliona evra kompanijama BNP Pa-

ribas Fortis bank i aG osiguranje. Belgija će

tako smanjiti svoj javni dug ispod 100 odsto.

Po isteku ugovora, EK će imati mogućnost da

otkupi zgradu. Izvor: agencije

SAD - američki proizvođač vozila General mo-

tors izlazi iz vlasništva u kompaniji PSa Peugeot

citroen, a odluka je saopštena neposredno pošto

je francuska kompanija najavila početak prego-

vora s kineskom firmom Dongfeng i potvrdila

mogućnost povećanja kapitala za 3,5 milijardi

evra. Gm učestvuje sa sedam odsto u kapitalu

francuskog proizvođača vozila, a transakcija će

biti izvršena posredstvom institucionalnih inve-

stitora, po ceni od deset do 10,25 evra po akciji,

s maksimalnim popustom od 5,9 odsto cene na

zatvaranju berze. Izvor: RTc/Tanjug

RUSIJA - Investicioni program

Gazproma 2014. će premašiti 800

milijardi rubalja, odnosno 17,7 mili-

jardi evra. Narednih godina će, kako

se očekuje, stabilno rasti i do 2016.

iznosiće oko 22,2 milijarde evra.

Predsednik Rusije vladimir Putin

smatra da je privatizacija državne

kompanije Gazprom moguća, ali

kada budu ispunjeni, pre svega eko-

nomski uslovi u vezi sa primarnom

potrošnjom gasa. Izvor: RTc/Tanjug

SAD - akcije društvene mreže Facebook ušle su u indeksnu

korpu Standard and Poor’s 500. Kompanija će na ovaj način

učvsrtiti svoju poziciju među najvećim i najmoćnijim preduzeći-

ma u SaD. Nakon objavljivanja ove informacije tržišna vrednost

firme je premašila sumu od 120 milijardi dolara. Facebook će ući

takođe i u uži indeks Standard and Poor’s 100.

Izvor: RTc/Tanjug

RUSIJA - centralna banka Rusije

usvojila je novi zvanični simbol ru-

ske valute, rublje, koji su glasanjem

na sajtu banke izabrali građani Ru-

sije. Novi simbol rublje je ćirilično

slovo R sa jednom horizontalnom

crtom. centralna banka će još ove

godine izdati kovanicu od jedne

rublje sa novim znakom. Izvor: Beta

BRITANIJA - Po prvi put u istoriji velika Bri-

tanija će uvesti novčanice od plastike, a nova

polimerska novčanica od pet funti, sa likom

Winstona churchilla, naći će se u opticaju od

2016. godine. Godinu dana kasnije, u promet

će biti puštena i plastična novčanica od deset

funti, sa likom engleske književnice jane

austen. Izvor: RTc/Tanjug

vesti svetBIZLIFE PORTAL

1 // Mary Barrageneralni direktor GM

General Motors (GM) imenovao je Mary Barra za novu generalnu direktorku kompanije, čime je postala prva žena na mestu šefa najvećeg proizvođača automobila u SAD. Barra preuzima funkciju od Dena Akersona

15. januara, a takođe će postati i član Upravnog odbora. Na novu poziciju dolazi sa mesta potpredsednika svetskog razvoja proizvoda GM i lanca snabdevanja i nabavki.

2 // Jean-Baptiste Dernoncourtgeneralni direktor Carrefour Romania

Dosadašnji finansijski direktor kompanije Carrefour Romania, Jean-Baptiste Dernoncourt, imenovan je za generalnog direktora ove kompanije. Melchior

de Polignac, dosadašnji generalni direktor Carrefour za Rumuniju, biće zadužen za belgijsku jedinicu.

3 // Christopher warmothpredsednik Carlsebrga za Aziju

Kompanija Carlsberg imenovala je Christophera Warmotha za novog vođu svojih operacija na tržištu Azije. Njegov prethodnik Roy Bagattini napustio je poziciju u junu, a njegove poslove je u

međuvremenu preuzeo izvršni direktor grupe Jorgen Rasmussen. Warmoth je profesionalno iskustvo stekao u kompanijama Heinz, Coca-Cola i Procter & Gamble.

Nove pozicije

57BIZLIFEportal / vesti svet

hilton hoteli na berzi

Odobreno preuzimanje

Newsweek ponovo u štampi

Prodaja kapitala

Britanci prodaju Eurostar

Tužba zbog izazivanja krize

SAD - Kompanija hilton Worldwide u okviru

inicijalne javne ponude prikupila je 2,35 milijardi

dolara, što je najveći udeo prodaje kada je hotel-

ska industrija u pitanju. Očekivanja da će cene

hotelskih usluga nastaviti sa rastom obezbedila

su i zainteresovanost investitora akcijama koje

su startovale sa cenom od 20 dolara. Kompanija

je prodala pet miliona akcija više od planiranih.

Izvor: BIZLife

BRISEL - Evropska komisija odo-

brila je plan microsofta da preuzme

odeljenje mobilnih telefona finske

firme Nokia, odmah nakon što je to

učinilo i američko regulatorno telo.

Završetak transakcije kojom će mi-

crosoft dobiti i licencu za korišćenje

patenata Nokie, očekuje se u prvom

tromesečju naredne godine.

Izvor: RTc/Tanjug

SAD - Novi vlasnici nedeljnika Newsweek nameravaju da

ponovo pokrenu štampano izdanje ovog popularnog maga-

zina, nakon što je pre godinu dana ugašeno zbog finansijskih

problema. IBT media, koja je u avgustu kupila magazin, nakon

najava da će Newsweek prilagoditi novoj digitalnoj eri, naja-

vila je da je ponovno pokretanje štampanog izdanja moguće

početkom sledeće godine. Izvor: BIZLife

ŠVAJCARSKA - Nestle prodaje

celokupan kapital koji poseduje u

kompaniji za proizvodnju parfema

i aroma, Givaudan, a koji iznosi

deset odsto. Procenjena vrednost

akcija je 934 miliona evra, a biće

prodato ukupno 926.526 akcija

Givaudana. Nestle je drugi najveći

akcionar ove kompanije.

Izvor: RTc/Tanjug

BRITANIJA - vlada velike Britanije staviće na prodaju svoj

paket akcija od 40 odsto kapitala transportne kompanije

Eurostar koja obavlja prevoz brzim prugama između ove

države i kontinentalne Evrope. Eurostar je javno preduzeće,

čiji kapital kontrolišu državne železničke kompanije velike

Britanije, Francuske i Belgije. Prema prvim procenama vred-

nost kompanije može da dostigne i deset milijardi dolara.

Izvor: RTc/Tanjug

HOLANDIJA - šesnaest evropskih investitorskih kompanija podne-

lo je tužbu protiv bonitetne agencije Standard&Poor’s i Royal

Bank of Scotland. Investitori iz austrije, Francuske, Nemačke i

švajcarske traže kompenzaciju u iznosu od 250 miliona dolara za

pokrivanje gubitaka po osnovu takozvanih ’toksičnih’ finansijskih

proizvoda, cPDO obveznica, iz perioda krize 2007-2008. Investitori

tvrde da je S&P kriv za nemar i namernu grešku prilikom dodelji-

vanja najvišeg rejtinga ovim obveznicama. Izvor: RTc/Tanjug

5 // Doug McMillongeneralni direktor Wal-Marta

Doug McMillon imenovan je za novog predsednika i generalnog direktora kompanije Wal-Mart.

Funkciju će preuzeti 1. februara 2014. McMillon se priključio kompaniji 1990, a na mestu direktora zmeniće Mike Dukea.

4 // Omar Fariddirektor poslovne jedinice PepsiCo

Kompanija PepsiCo imenovala je Omara Farida za novog direktora svoje poslovne jedinice zadužene za Srednji istok i Afriku. Omar je do sada obavljao funkciju potpredsednika i generalnog

direktora kompanije GCC Beverages, koja posluje u okviru kompanije PepsiCo, a smeštena je u Saudijskoj Arabiji. On će svoju novu funkciju obavljati iz sedišta u Dubaiju.

58

GEDŽETI

Informacija zlata vredna

pitanje slobodnog mesta na kome ćete ostaviti svoje pre-vozno sredstvo vremenom će postajati sve ozbiljnije kako

se urbane sredine budu uvećavale. Potraga za slobodnim parking me-stom predstavlja utrošak najdragoce-nijeg resursa - vremena, ali i goriva, što danas nije zanemarljiva stavka. Određena istraživanja kažu da je gotovo trećina automobila u pokretu, u jednom gradu, u potrazi za parkin-gom. Odnosno, oko 70 miliona časova

svake godine ljudi provedu u potrazi za par slobodnih kvadrata na kojima bezbedno i u skladu sa propisima mogu da ostave svoje vozilo.

Rešenje problema nije tako daleko - ono već postoji u okviru šoping centara u vidu senzora koji će vam svojom bojom ukazati da li je neko mesto slobodno ili ne. Sličnom tehno-logijom, uz pomoć pametnih telefona i aplikacija, misija kalifornijske kom-panije Streetline (www.streetline.com) je da urbane naseobine pretvori u pametne gradove omogućavajući praćenje slobodnih parking mesta u realnom vremenu.

‘Pametno’ parkiranje ne samo da olakšava život vozačima, već ima pozitivan uticaj na nekoliko faktora gradskog života - od smanjenja emi-sije izduvnih gasova do poboljšanja saobraćaja u samom gradu.

vrednost parking industrije proce-njuje se na oko 25 milijardi dolara na godišnjem nivou, a ovaj sistem u po-slednjih 30 godina nije doživeo veli-ke transformacije. Prema istraživanju IBm-a gradovi mogu da uvećaju svoj BDP za oko dva odsto ukoliko se saobraćajna gu-žva smanji za samo deset odsto. U mestima poput Los anđelesa to znači oko 22 milijarde dolara dodatnog prihoda za grad. Olakšana potraga za parking me-stom znači i to da će se vozači lakše odlučiti da sednu za volan i krenu ka centru grada, što indirektno utiče na poboljšanje poslovanja, naročito manjih trgovaca koji na svom sajtu mogu da postave mapu za praćenje

slobodnih parking mesta.Odgovor na ozbiljne izazove sa

kojima se suočavaju veliki gradovi je u ugradnji senzora na svako parking mesto čiji je zadatak da detektuju da li je ono zauzeto ili ne. Putem wirele-ss-a podaci se šalju na cloud server, a korisnicima su dostupni u realnom vremenu putem aplikacije Parker. Ova besplatna aplikacija takođe sadrži informacije o cenama, dok u

pojedinim mestima omogućava i plaćanje parkinga. Postoji

opcija audio obaveštenja o slobodnom mestu u blizini, a Parker će vam pomoći i da pronađete

vaš auto, ako ste zaboravili gde ste se tačno parkirali.

Pored benefita za vozače Streetline je obezbedio i aplikacije koje ukazuju na podatke o tome koliko su određena parking mesta opterećena, što gradu omoguća-va pravilno određivanje cenovne politike. ●

tekst: Ivana

Mihajlović

‘Pametno’ parkiranje ne samo da olakšava život vozačima, već

ima pozitivan uticaj na nekoliko faktora gradskog života

Slobodno parking mesto - san brojnih stanovnika urbanih predela

Prednosti Pametni gradovi Uvođenjem pametnog parkinga vozači će za 42 odsto smanjiti vreme potrage za slobodnim mestom, skratiće broj pređenih kilometara za oko 23 odsto, dok se investicija uvođenja sistema isplaćuje u roku od jedne do dve godine. Nije zanemarljiv ni uticaj na ekologiju u vidu smanjenja emisije CO2 za oko deset odsto.

Ukoliko bi tehnologija pametnog parkinga bila implementirana širom sveta, dnevno bi se uštedelo milion barela nafte, tvrde u Streetline-u.

Tehnologija pametnog parkiranja već je implementirana u određenim delovima Klivlenda, Los Anđelesa, Vašingtona, Njujorka. Kada je Evropa u pitanju ovom tehnologijom mogu se pohvaliti Birmingem i Mančester.

BIZLIFEGedžeti

U potrazi za slobodnim

parking mestom

godišnje se provede 70 miliona časova

59BIZLIFEtrendovi

Trendoviekonomska istraživanja // poslovni saveti // edukacija…

Uspešni menadžeri// Oni će Napraviti rusvaj Šta čini pravog biznis lidera?

Moj poslovni stav// Izazov kao motivacija Svetlana Glumacdirektor korporativnih i regulatornih poslova Danube Foods Group

Poslovna komunikacija// Nastavlja se trend digitalizacije Gde će se kompanije najviše reklamirati u narednoj godini

Razgovor sa povodom// Revolucija u komunikacijama Jelena kovačević, generalni direktor Represent Communications

s62s60 s64 s66

60

● Najvažnija reč u biznisu po vama je?- Ne postoji jedna najvažnija reč. Koliko komponenti je potrebno da čovek bude uspešan u onom što radi, toliko je i ključnih reči. Rekla bih da su od najveće važ-nosti za dobro poslovanje dobra ideja, istrajnost na njenoj realiza-ciji, kvalitetan i predan tim.

● Tim saradnika po vašoj meri?- Nemoguće je postići bilo kakav uspeh, naročito u sferi ’velikog’

biznisa bez profesionalaca koji, osim što poseduju neophodno teorijsko znanje, ne ustežu se od bilo kakvog posla koji data situ-acija nalaže. volim i trudim se da budem okružena ljudima koji ne pate od kompleksa poslovne pozicije i položaja, već naprotiv,

prilagodljivi su i spremni da uči-ne sve neohodno da bi pobedili u nekom poslovnom izazovu.

● Koliko su vas funkcije i napre-dovanje u poslu promenili?- Svi se menjamo pod uticajem raznih faktora i situacija sa koji-ma se tokom života susrećemo. Svako iskustvo ostavlja traga, pa tako ne mogu olako da kažem da se na poslovnom putu nisam pro-menila. Na početku karijere bila sam neuporedivo opuštenija, dok je svaka sledeća stepenica dono-sila nove obaveze i odgovornosti. U skladu s tim novim odgovor-nostima, menjaju se i mnogi stavovi i životni prioriteti.

● Vaša tri životna i tri poslovna principa?- Imam samo jedan osnovni:„Na kraju će sve biti dobro. ako nije, to znači da nije kraj“.

● Kakav je to dobar lider?- Odavno je poznato da su svi lideri menadžeri, ali da nisu svi

menadžeri lideri. Na samom vrhu osobina koje uspešan poslovan čovek treba da poseduje su profesionalnost, istrajnost, od-govornost i naravno sposobnost da sebe analizira što objektivnije. Upravo iz te analize, ukoliko posedujete samokritičnost, pro-izilaze promene koje su neophod-ne da bi bili uspešni. Takođe, neophodna je dobra procena saradnika i njihovih talenata i mogućnosti. Treba tačno da zna šta i koliko može od svakog po-jedinačno da očekuje i u skladu s tim delegira zadatke kako bi svakome dao priliku da pruži svoj maksimum.

● Koja je vaša slabost kao nadre-đenog?- Prilično sam popustljiva, kolo-kvijalno rečeno, meka... Osetljiva sam na probleme i životne priče svojih kolega, što baš nije u skladu sa poslovnim imperati-vima savremenog biznisa. Ipak, ne smatram to svojom slabošću, naprotiv, mislim da je daleko

koliko komponenti je potrebno da čovek bude uspešan u onom

što radi, toliko je i ključnih reči

Izazov kao motivacijaOrganizacija je imperativ, naročito kada radni dan nema kraja, kaže Svetlana Glumac, direktor korporativnih i regulatornih poslova Danube Foods Group. Smatra da su uloženi trud, energija i entuzijazam ono što odvaja uspeh od neuspeha, a u kratkom intervjuu za BIZLife otkriva samo nekoliko stavki koje karakterišu njen poslovni stav

MOJ POSLOVNI STAV

Svetlana Glumacdirektor korporativnih i regulatornih poslova Danube Foods Group

BIZLIFEmoj poslovni stav

61

stimulativnije ako saradnik vidi da u meni ima razumevanje i podršku. Odgovoran nadređeni mora da vodi računa o potreba-ma svojih zaposlenih.

● Na šta ste u svojoj karijeri posebno ponosni?- Biti na poziciji direktora kor-portivnih i regulatornih poslova u kompaniji kakva je Danube Foods Group veliki je uspeh i veoma se ponosim činjenicom da u velikoj meri učestvujem u daljem širenju poslovanja kom-panije pod čijim okriljem posluju tri tržišna lidera: Imlek, Bambi i Knjaz miloš.

● Vaš najveći neu-speh?- Sve je pitanje ugla iz kog posmatrate stvari. Kada postignete uspeh nikad ne zastanete da postavite pitanje kako ste do njega došli. Sa neuspesima je drugačije. Oni vas primoravaju da se preispitate, priznate grešku i nastavite dalje sa znanjem kako da je sledeći put izbegnete. Zato je svaki neuspeh uvod u nešto dobro.

● Koje osobine ima vaš idealan poslovni partner?- Na prvom mestu mora da ima poslovni entuzijazam na istom ili bar sličnom nivou koji imam i ja. To je osnovno dok su načini za postizanje cilja različiti. Ukoliko nam se i metode poklapaju, to je već idealan partner.

● Taktika koja vas nikada nije izneverila?

- Najbolja taktika je dobra orga-nizacija. Biti disciplinovan što je više moguće, pridržavati se unapred napravljenog plana sa što manje praznog hoda između aktivnosti. Deluje prozaično i dosadno, ali ukoliko uživate u svom poslu, zadovoljstvo koje donosi uspešan kraj radnog dana ili uspešna realizacija nekog pro-jekta potpuno kompenzuju sve propušteno.

● Koliko sati dnevno radite?- Po čuvenoj formuli 24/7. U današnjem svetu drugačije ne može.

● Šta je za vas najveći izazov?- Najveći izazov mi predstavlja da pored svih poslovnih oba-

veza nađem vremena i energije za svoju poro-

dicu, da svoju decu vaspitam tako da izrastu u poštene i vredne ljude. Trudim se da im svojim primerom pokažem šta su primarne ljudske vrednosti, jer, kao što svi znamo, njihove uši su zatvorene za savete, ali oči su široko otvorene za primere.

● Poznati ste kao uspešna žena. U čemu je tajna?- Nema tajne. Sanjaj velike snove, budi uporan da ih ostvariš, ne posustaj pred preprekama i trudi se da stigneš što dalje. To je, po mom mišljenju, nešto što je urođeno svakom čoveku, a uloženi trud, istrajnost, energija i entuzijazam su ono što odvaja uspeh od neuspeha.

● Da možete da promenite jednu stvar u poslovnoj klimi Srbije, šta bi to bilo?- Teško je odlučiti se samo za jednu kada ima toliko stvari koje

treba menjati. moramo da prvo promenimo sebe što podrazu-meva promene od radnih navika do smanjivanja administracije, pojednostavljivanja procedura i propisa.

● Šta ćete poželeti sebi u novoj godini na poslovnom planu?- još puno poslovnih izazova koji će me motivisati da stalno dajem svoj maksimum. ●

kada postignete uspeh nikad ne zastanete da postavite pitanje kako ste do njega došli. sa neuspesima je drugačije

Odgovoran nadređeni

mora da vodi računa o

potrebama svojih zaposlenih

BIZLIFEmoj poslovni stav

62

Oni će napraviti rusvaj

Šta danas čini pravog biznis lidera? Da li su to oni ljudi koji brzo uče? Oni koji ulaze na neistražena tržišta? Više rizikuju nego ostali? Ili jednostavno oni koji vide ’ono što drugi ne vide’?

Činjenica je da pravog biznis lidera danas čini od svega ovoga poma-lo, ili sve ovo zajedno.

ali kako prepoznati onoga koji će u narednom periodu ’napraviti

rusvaj’ na tržištu? Upravo time pokušali su da se rukovode u cEOWorld magazinu (www.ceo-world.biz) kada su napravili listu

ljudi, biznis lidera, koji će obeležiti narednu godinu. Kako i sami kažu, kada su pravili listu, na svakog biznis lidera koji je išao ’stepenicu gore’ otpadao je neki drugi, pa tako na primer, na ovoj listi nema Elona muska, za kog se misli da je sve ’ispucao’ u proteklih deset godina. Nema ni marka Zucker-berga, osnivača Facebooka (www.facebook.com), koji je redovni gost sličnih akcija. Umesto njega tu je njegov šef za operacije, Sheryl Sandberg. Tu je i njegova ljuta konkurencija Dick costolo, koji je sa Twitterom (www.twitter.com),

gde je izvršni direktor, uspeo da za tri godine poveća prihode za više od 200 miliona dolara.

’zICERI’Lista sadrži par poznatih ’zice-

ra’. Tu je ’tata za biznis’ Warren Buffet, čija se sledeća akvizicija posle kupovine heinza ove godine sa nestrpljenjem čeka. jeff Bezos, osnivač amazona i odnedavno vlasnik uticajnog Washington Posta (www.washingtonpost.com), takođe je ’zicer’ i u cEOWorld ma-gazinu kažu da jedino čega Bezos treba da se plaši u narednom peri-odu je prolaznost. međutim, Bezos je najavio kako njegova kompanija radi na metodi dostave robe i to uz pomoć optikoptera. Neki to već nazivaju revolucijom u domenu kupovine, ali iako je usluga još u fazi razvoja, prethodna konstataci-ja makar za Bezosa nije na mestu.

Ostali ’ziceri’ su naravno i mari-ssa mayer, direktorka kompanije Yahoo (www.yahoo.com), koja je u medijima, makar američkim, bila glavna zvezda u 2013. godini, a cela javnost čeka šta će sledeće na-praviti u ovoj kompaniji. Pored nje, tu je i Larry Page iz konkurent-skog Google (www.google.com).

međutim, neka imena privlače posebnu pažnju naročito kada je u pitanju naša javnost, koja možda nije toliko upoznata sa njihovim ra-dom ili radom njihovih kompanija.

APPLE čEKA AhRENDTS Tu je pre svega, možda jedna

od zvezda ’prelaznog roka’ u svetskom biznisu, Angela Ahren-dts. Njena sadašnja kompanija, britanska luksuzna modna kuća

Angela Ahrendts za proteklih 25 godina nije uzela ni jedan

jedini dan bolovanja

USPEŠNI MENADŽERI

pripremio:Milovan

Miličković

BIZLIFEuspešni menadžeri

63

Burberry (www.burberry.com), saopštila je u oktobru da će njena dugogodišnja izvršna direktorka naredne godine napustiti tu funk-ciju i preći u američku elektron-sku kompaniju apple.

ahrendts je u kompaniji provela gotovo deceniju i zahvaljujući njoj Burberry je postao svetski brend prepoznatljiv u celom svetu, a u novoj ulozi očekuje se da bude direktno odgovorna izvršnom direktoru applea Timu cooku.

mediji i dalje nagađaju o tome šta ahrendts može da donese u apple, a s obzirom na to kakvu je ulogu imala u ranijim kompani-jama, koje je spasavala od daljeg tonjenja, mnogi nagađaju da i apple očekuje vaskrsnuće u za sada nepoznatom smeru.

ahrendts je u ranijim intervjuima naglaša-vala važnost koncepta digitalne interaktivno-sti za brend Burberry, kao i to da je uvidela značaj live-streaminga modnih revija, ali je i u sve rad-nje kompanije Burberry postavila iPad-ove kako bi kupci mogli da vide i delove kolekcije koji trenut-no nisu na raspolaganju.

šala ili zbilja, moguće je da je ono što ju je preporučilo za posao u kompanijij apple podatak do kojeg je došao BBc - angela ahrendts za proteklih 25 godina nije uzela ni jedan jedini dan bolovanja.

SPASILAC AUTOMOBILSKOG GIGANTADan Akerson je izvršni direktor

(cEO) i predsedavajući kompanije General motors (www.gm.com), koji je na ovo mesto stigao odmah nakon što se kompanija vratila na tržište u septembru 2010.

godine. To ’vraćanje na tržište’, prethodilo je pomoći države ovoj velikoj kompaniji u iznosu od 49,5 milijardi dolara, a nakon toga je došlo do reorganizacije kompanije

u bankrotu. U cilju toga, akerson je doveden na

mesto izvršnog direk-tora, a njemu se daju zasluge za pretvaranje čuvenog cadillaca u

luksuzni automobil u rangu sa audijem i BmW-

om. Samo u prvoj godini General motors je ostvario 7,6 milijardi dolara, ili 150 milijardi dolara prihoda. Tako da se sa pravom od akersona očekuje novi korak u 2014.godini.

ŽENA KOJA PRAVI ’BOMBE zA ŽELUDAC’Najintrigantniji menadžer na

ovoj listi je Kat Cole, predsednik kompanije cinnabon (www.cinna-

bon.com). Ova 35-godišnjakinja, svoju karijeru započela je sa 16 godina, kao kelnerica u čuvenom hootersu, kako bi pomogla svojoj samohranoj majci oko računa. U hootersu je radila 15 godi-na, a u međuvremenu je stekla univerzitetsku diplomu i sa njom

zakoračila u cinnabon. Proizvodi ove kompanije poznati su po tome što predstavljaju takozvane ’bom-be za želudac’ jer sadrže visok broj kalorija, a od kada je cole na čelu kompanije možete ih kupiti u svim velikim fast-food restoranima. Nije ni čudo što će baš iz tog razloga cinnabon u ovoj godini ostvariti profit od milijardu dolara. ●

Akersonu se pripisuju zasluge za pretvaranje čuvenog Cadillaca u luksuzni automobil u rangu sa Audijem i bMW-om

dan AkersonGeneral Motors

Angela AhrendtsBurberry

kat ColeCinnabon

Jeff Bezos – osnivač, Amazon.comWarren Buffett - osnivač, Berkshire Hathaway Sheryl Sandberg – šef operacija, FacebookLarry Page - izvršni direktor, Google Angela Ahrendts – izvršni direktor, Burberry (uskoro u Appleu)Dan Akerson - izvršni direktor, General MotorsMarissa Mayer – direktor, Yahoo!Dick Costolo – izvršni direktor, TwitterReed hastings – osnivač, NetflixKat Cole – predsednik, Cinnabon

Celokupna lista CEOWorld magazina

Cinnabon će u ovoj godini

ostvariti

profit od milijardu

dolara

BIZLIFEuspešni menadžeri

64 BIZLIFEposlovna komunikacija

advertajzing kao vrsta komunikacije čija je svrha informisa-nje i obaveštavanje

o uslugama i proizvodima, poprima sve moguće oblike za lakše prepoznavanje od strane

potencijalnih kupaca. S razvojem tehnologije advertajzing dobija šansu za povezivanje klijenata i njihovih brendova sa potrošačima direktno preko njihovih mobilnih telefona, i omogućava im da iza-

beru kada, gde i na kom ekranu žele da dobiju reklamu. Umesto kreiranja masovnih jednosmernih ’broadcasting’ kampanja, usme-renih na određenu ciljnu grupu potrošača, ovo će biti prilika za dvosmernu komunikaciju u kojoj

učestvuju obe strane – i oglašivač i potrošač.

Pitali smo preduzetnike nekih naših kompanija koje su tenden-cije advertajzinga u 2014. godini i kako će sve to izgledati u Srbiji?

ADVERTAJzING ĆE DELITI SUDBINU EKONOMSKOG AMBIJENTAGoran Milićević, izvršni di-

rektor marketinga Komercijalne banke, kaže da će advertajzing deliti sudbinu ekonomskog ambi-jenta, kao i da će najaktivniji biti oni koje na to tera, pre svega, jaka tržišna konkurencija.

„Generalno, očekujem nešto niže budžete raspoložive za ovu funkciju, pošto je imperativ štednje postao obrazac ponašanja, čijim nepoštovanjem se može nauditi najviše samom sebi. Ne menja u tome ništa ni znanje, potvrđeno kroz iskustvo, da je to i neophodna i korisna investicija, a

Google i Facebook su lideri, kako po prihodima od oglašavanja tako i po broju oglašivača, i taj trend

će se nastaviti i u narednoj godini

POSLOVNA KOMUNIKACIJA

tekst:Gorica Bilal

Nastavlja se trend digitalizacije

Gde će se kompanije najviše reklamirati u narednoj godini i da li će reklamiranje preko mobilnih telefona zaživeti na našim prostorima

65BIZLIFEposlovna komunikacija

ne neopravdana potrošnja,” kaže milićević.

Trend porasta učešća reklame u elektronskim, na račun štampanih medija, prema mišljenju direktora marketinga Komercijalne banke, će se nastaviti.

„Reklamiranje preko mobilnih uređaja biće komunikacioni kanal koji će imati najbrži rast. Oče-kujem da se ovaj globalni trend intenzivnije iskaže i kod nas, upravo u narednoj godini, kao i u godinama koje slede. Ne samo u advertajzingu, nego i u obavljanju redovnih tržišnih poslovnih transakcija, naročito u trgovanju, kao i u sferi finansijskih usluga,” kaže miliće-vić i dodaje da će mnogi biti iznenađeni kojom brzinom ovaj segment napreduje, a oni koji to ne shvate i prihvate na vreme, ’biće tržišno oštro opomenuti, a verovatno i kažnjeni’.

EKSPANzIJA OGLAŠAVANJA NA MOBILNIM UREđAJIMA

Prema mišljenju Radeta Trič-kovića, direktora kompanije za

internet oglašavanje hTTPOOL, dosadašnje iskustvo pokazu-je da domaće tržište globalne

trendove uglavnom prihvata sa zakašnjenjem.

„Tako, forme video oglašava-nja su do ove godine bile

uglavnom zapostavlje-ne, dok u 2014. treba očekivati značajan rast ovog segmenta tržišta. Slična situacija je i sa

oglasnim modelima koji se baziraju na angažovanju

posetilaca sajtova i oglašavanjem na mobilnim platformama,” kaže Tričković za BIZLife magazin.

Kako navodi, najposećeniji domaći sajtovi, Google i Facebook su lideri, kako po prihodima od oglašavanja tako i po broju oglaši-vača, i taj trend će se nastaviti i u narednoj godini.

„Realno je očekivati i da se ek-spanzija oglašavanja na mobilnim

uređajima, koja je praktično po-čela ove godine, nastavi, ali treba imati u vidu da je i dalje reč o vrlo skromnim iznosima, odnosno samo oko tri odsto ukupnih sred-stava koja se investiraju u online oglašavanje odlazi na mobilne telefone i tablet uređaje,” rekao nam je Tričković.

Bojan Rendulić, direktor kom-panije Initiative FB, kaže da je si-gurno da ćemo i u narednoj godini biti svedoci promena u industriji oglašavanja.

„Trend digitaliazacije će se nastaviti, ne samo kroz rast udela digitalnog oglašavanja, već i u kontra smeru, svi tradicional-ni mediji će se, svaki ponaosob, menjati kroz usvajanja nečega što možemo nazvati najboljom praksom iz digitalnog sveta,” kaže Rendulić i dodaje da je jedna od pozitivnih strana toga što digitalno oglašavanje ima sve veći udeo, a samim tim i uticaj, ta što se na neki način smanjuje ’entry ticket’ u svet oglašavanja i medija.

„Sa malim budžetima koji su do-bro isplanirani, uz korišćenje alata koje pružaju digitalni mediji, čak i male kompanije mogu biti veoma vidljive i ravnopravno se nositi se sa najvećim oglašavačima,” kaže Rendulić za BIZLife. ●

samo tri odsto ukupnih sredstava online oglašavanja odlazi na mobilne telefone i tablet uređaje

Reklamiranje preko

mobilnih uređaja

imaće najbrži rast

Goran Milićević

izvršni direktor marketinga Komercijalne banke

Rade Tričković

direktor kompanije za internet oglašavanje HTTPOOL

Bojan Rendulić

direktor kompanije Initiative FB

Društvene mreže i 2014.Oglašavanje na Facebooku i Googleu i dalje će biti u fokusu i u 2014.godini. Portal Emarketer (www.emarketer.com), napravio je listu trendova advertajzinga na društvenim mrežama. Oni 2014.godinu zovu godinom ’društvenog prihvatanja’, u smislu društvenih mreža. Kao glavne trendove ističu mogućnost reklamiranja preko video sadržaja i još veće prisustvo korisnika na društvenim mrežama preko mobilnih telefona. Takođe se navodi da će u 2014. i tehnički biti mnogo jednostavnije postaviti reklame. Navode i da će pored tradicionalnih kanala oglašavanja poput Facebooka i Twittera, porasti reklamiranje preko drugih društvenih mreža kao što su Instagram i Pinterest.

66 BIZLIFErazGovor sa povodom

„poslednjih godi-na mnogo toga je urađeno da se PR struka demistifikuje

i profesionalizuje, ali smatram da za to postoji još prostora. agencija Represent communications, kao i ja lično, godinama svom snagom radimo na pozicioniranju naše struke, pre svega zato što se radi o zdravoj industriji u kojoj domi-nantno rade fakultetski obra-zovani ljudi, industriji koja pripada zdravom delu naše ekonomije“, kaže za BIZLife jelena Kovačević, generalni direktor Represent communications i dodaje du su PR profesionalci koji se ponašaju u skladu sa pravilima struke naši najbolji ambasadori i advokati.

● Koliko napredak tehnologije uti-če na promenu i vaše profesije ? - Komunikacija je u poslednjoj de-ceniji doživela revoluciju na koju je u velikoj meri uticala sve veća

upotreba interneta, a koji je defi-nitivno ubrzao ceo proces i učinio vidljivijim i pojedince i kompanije. Slobodno možemo reći da naša ze-mlja ne zaostaje u primeni novih tehnologija i usluga komunikacije,

posebno kada su u pitanju društvene mreže.

verujem da će tržište komunikacija pratiti dalji razvoj ekonomije, kao i da će pozitivno

doprineti rastu privre-de. Iako je učešće tržišta

komunikacija u celokupnom tržištu malo, poredeći sa drugim većim sektorima poput trgovine ili telekomunikacija, naš doprinos je pozitivan i to je ono što je važno.

● Kako je kriza uticala na po-slovanje u firmama koje se bave komunikacijama? - Svako ko proizvodi ili planira da proširi svoj biznis mora da računa na komunikaciju sa javnošću. možete da pravite najbolji proi-zvod, ali ako niko ne zna za njega ili za njegove prednosti teško da možete očekivati uspeh. Zato su marketing i PR neophodni alati koji podržavaju rast ekonomije. Pad prometa u ovoj industriji mnogo je manji nego u drugim, zato što nije tako jednostavno nestati iz javnosti da biste smanjili

troškove.agencije će morati da budu

fokusirane na ono što najbolje rade, ali i da imaju sluh za nove usluge, kako bi svojim klijentima obezbedile značajnu podršku u otežanim ekonomskim uslovi-ma. Od agencija će se pre svega očekivati fleksibilnost i širina u razmišljanju.

● Nedavno ste primili nagradu časopisa Taboo ’Punom parom napred’ za ostvarene poslovne rezultate. Koliko ona znači u vašoj profesiji? - U tržišno izazovnim uslovima, kakvi su obeležili poslednjih par godina, ova nagrada predstavlja potvrdu da hrabrost u donošenju poslovnih odluka i odlučnost u njihovom sprovođenju uvek budu prepoznati u javnosti. Izmenjeni uslovi poslovanja, a time i komu-niciranja, nametnuli su potrebu da naše poslovanje proširimo na integrisane komunikacije, ali i da uvođenjem velikog broja novih usluga i pristupa plasiranju infor-macija, još jednom dokažemo da smo korak ispred tržišta. Najveće je zadovoljstvo kada i objektivni parametri u praćenju poslovnog uspeha, koje Taboo rangira kao kriterijume za dodelu ove nagra-de, pokažu da lidersko ponašanje donosi rezultate. ●

Možete da imate najbolji proizvod, ali ako niko ne zna za njega ili za njegove prednosti teško da možete očekivati uspeh

RAZGOVOR SA POVODOM

tekst:Ivana

Mihajlović

Revolucija u komunikacijama

Pravila igre● Na tržištu komunikacionih usluga u Srbiji sve je više žena na rukovodećim položajima. Vladaju li u srpskom biznisu ista pravila za žene i muškarce?Ne bih pravila podelu na žene i muškarce, već na pojedince koji imaju harizmu da pokrenu i postignu mnoge stvari i na ljude koji imaju manjak ambicija, pa se samim tim zadovoljavaju manjim stvarima. Apsolutno verujem u to da je stvar u osobi, a ne u polu.

Od agencija će se

pre svega očekivati

fleksibilnost i širina u razmišljanju

BIZLIFExxx 67BIZLIFE

istraživanje

Sudbina direktorskih naknada

za mnoge velike evropske kompanije po-sledice kreditne krize bile su bez preseda-na kada su u pitanju finansijske naknade direktora. Samo u prethodnoj godini

Francuska je povećala porez na prihode od kapitala, a Nemačka je revidirala svoj kod o korporativnom upravljanju.

Sa ciljem da se istraže trendovi direktorskih na-knada (top executive reward) analizirani su podaci o primanjima 1.533 direktora iz 332 najveće evropske kompanije koje se nalaze na berzama.

Rezultati pokazuju da se nastavlja trend sporog rasta zarada u prethodnih nekoliko godina. Slično porastu od dva odsto prethodne godine, osnovne zarade direktora u Evropi 2013. uvećane su za 2,5 odsto. jasno je da korporativni odbori i dalje vode računa o tome da se osnovna zarada direktora ne izdvaja previše u odnosu na druge ekonomske in-dikatore. Nivoi ukupnih primanja (total cash) počeli su ponovo da rastu, ali ne izvan ritma kretanja osnovne zarade. Ove godine došlo je do porasta srednje vrednosti ukupnih primanja za dva odsto, što je 0,8 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Takođe, 48 odsto direktora koji su učestvovali u istraživanju i 2012. dobili su više bonuse u odnosu na prethodnu godinu, što je marginalno pozitivno. Isplate kratkoročnih podsticaja za radni učinak u 2013. su neznatno pozitivnije, pri čemu je kod 48 odsto direktora registrovano uvećanje primanja, a kod 45 odsto smanjenje.

vrste dugoročnih podsticaja koje velike evropske kompanije nude nisu u velikoj meri promenjene u

odnosu na 2012. međutim, ove godine uočene su dve značajne razlike: proporcija kompanija sa planovima dugoročnih podsticaja je uvećana sa 78 na 84 odsto, a ovi podsticaji postali su još važniji element finan-sijskih paketa naknada direktora.

Istraživanje je pokazalo da se kompanije nalaze pod pritiskom da dizajniraju jednostavnije podsti-cajne planove. Najveći tehnički izazov nastavlja da bude preterani fokus na usklađenost sa propisima na račun strateškog pristupa nagrađivanju.

Dizajn nagrađivanja je od vitalnog značaja više nego ikad, budući da se kompanije suočavaju sa pri-tiskom od strane raznih aktera da zadrže uvećanje zarada direktora ispod uvećanja koje se odnosi na druge ključne grupe talenata i da zadrže jednostav-ne i nekontraverzne podsticaje. Dugi niz godina investitori su isticali da je jedna od najznačajnijih slabosti korporativnog upravljanja način na koji se

odbori bave pitanjem naknada direktora. Ukoliko slabo upravljanje ovim naknadama, kroz loš dizajn i/ili donošenje odluka, ne podstakne sledeću rundu upravljačkih i regulatornih intervencija, jedina ra-zlika između kompanija biće u njihovoj spremnosti da ponovo ocene i revidiraju naknade koje nude direktorima. ●

Kakva su kretanja finansijskih podsticajnih paketa rukovodilaca kompanija nakon eksplozije regulatornih zahteva podstaknutih javnim protestima i političkim oportunizmom?

ISTRAŽIVANJE

tekst:Spyros Dimouassociate director, hay Group Dragana Jelačić, associate consultant, hay Group

Hay Group je globalna konsultantska kompanija koja pomaže organizacijama da ostvare svoju strategiju i pojedincima da ostvare svoj potencijal.

Isplate kratkoročnih podsticaja

45% 48% 46% 44%32%

60%

10%7%8%

Umanjeno Uvećano Isto kao prošle godine

Paket ukupnih direktnih finansijskih naknada

Dugoročni podsticaji Osnovna zarada Ciljani bonus

34% 39%

27%

29%

27%

28%

28%

44% 44%

Rasprostranjenost planova dugoročnih podsticaja u Evropi

Opcije na akcije kompanije i dodela

fantom akcija

Dodela akcija na osnovu učinka

Dodela akcija uz ograničena prava

Dugoročni plan isplate gotovine

Bez dugoročnih podsticajnih

planova

30% 52% 9% 15% 16%

2013. 2012. 2011. 2013. 2012. 2011.

68 BIZLIFEpreduzetnik Godine

Čovek sa vizijomOn ima 28 godina i na čelu je kalifornijske

kompanije Box vredne milijardu dolara, koja se bavi informacionim tehnologijama, kompjuterima, predviđanjem tehnoloških

promena... On je Aaron Levie, a magazin Inc. izabrao ga je za preduzetnika godine

levie je ideju o osnivanju kompanije lansirao iz svoje studentske sobe na Univer-zitetu južne Kalifornije, sa

samo 23 godine, a sada je njegova kompanija ’zlatna koka’ silikonske doline. Box (www.box.com) danas ima više od 900 zaposlenih širom sveta, a za narednu godinu plani-ran je izlazak na berzu.

„Do velikih tehnoloških prome-na i dostignuća dolazi na svakih 10-15 godina, i mi se nalazimo baš u jednom takvom periodu. Ova prilika za novu tehnološku gene-raciju nije postojala u godinama iza nas, ona se dešava upravo sada“, kaže Levie, čiju platformu za skladištenje dokumenata u

elektronskom obliku koristi preko 20 miliona ljudi u okviru 180.000 preduzeća.

Kada je apple prvi put predsta-vio iPad, većina konkurentskih kompanija bila je skeptična. ali ne i Levie. Kada je Steve jobs najavio novi uređaj, on je znao da će to sve promeniti. Sazvao je sastanak na kom je programerima naredio da naprave iPad aplika-ciju koja će biti spremna čim tablet stigne u prodavnice. Bio je to veliki ulog i još veći rizik. Tim povodom, na svom Twitter nalogu napisao je: „Upravo sam video budućnost...u njoj više ne postoji papir“.

Tehnički govoreći, nije ve-liki izazov izgraditi mobilnu platformu za prenos podataka. Pravi problem je dokazati da će informacije koje se na taj način prenose biti sigurne. Ideja da u svakom trenutku možete razmeni-ti bilo šta sa bilo kim je zavodljiva, ali ona takođe nosi bezbedonosni rizik, posebno za preduzeća koja

se bave osetljivim informacijama. Levie je to video kao priliku. To je bila osnovna ideja i zadatak kompanije Box.

vrtoglavi uspeh kompanije nije ključna stvar zbog koje je Levie

dobio titulu preduzetnika godine. Od poslovnih

partnera, preko prija-telja, do zaposlenih, ovog mladog predu-zetnika opisuju kao

neverovatno energič-nog, smelog i revolucionr-

nog, sa fenomenalnim idejama i uvek dobrim odlukama. Poseduje onu vrstu mudrosti i fokusa koju očekujete od jednog industrijskog gurua, ali i izuzetnu strast koju mladi ljudi nose u sebi.

„Dajte mu deset minuta i pretvoriće vas u svog sledbenika“, kaže Scott Weiss, partner kompa-nije andreessen horowitz koja je jedan od investitora Box-a. „Ne-pogrešiv je. On je sjaj u mraku!“, navodi Weiss.

Na pitanje da li neki brend može da traje večno, Levie odgovara: „O da, mi smo ta kompanija!“●

PREDUZETNIK GODINE

tekst:Gorica Bilal

Regruti budućnostiZaposleni kompanije Box kažu da Levie sve postiže u hodu, sa kafom (nekad i dve) u jednoj, i telefonom u drugoj ruci. On se ne zaustavlja. Vikendi za njega ne postoje, a u poslednjih nekoliko godina bio je samo jednom na odmoru i to trodnevnom. Prepoznatljiv je po svojim crvenim patikama koje nosi uz odelo, i kovrdžavom kosom koja vijori dok bukvalno trči s jednog sastanka na drugi. Na pitanje kako uspeva da upravlja sa toliko informacija, na toliko različitih platformi, Levie odgovara: „Imam iPad, android uređaje, iPhone, Mac-ove...oni su moji regruti“.

Upravo sam

video budućnost... u njoj

više ne postoji papir

69BIZLIFEkozmetika

preparati namenjeni zdravoj i prirodnoj nezi lica, tela i kose koji nastaju od sastojaka bilja koje raste u nekontrolisanim, prirod-nim uslovima u ekološki čistim predelima

Stare planine, zaštićenom Parku prirode od 1997, čine portfolio Stare planinske riznice. Neophodne supstance iz biljaka dobijaju se tradicionalnim i jednostavnim metodama i na taj način se lekovita svojstva biljaka u potpunosti prenose na proizvode, što ih čini dragocenim.

Poseban kvalitet šarm sapunima daje veoma hranljivo kozje mleko, koje usporava proces starenja kože i održava njenu elastičnost i vlažnost. Proi-zvodnja se odvija u malim serijama, čime se garan-tuje kvalitet svakog pojedinačnog komada. Sapuni

se rade ručno, na tradicionalan način i predstavljaju potpuno prirodan proizvod.

Sama činjenica da u vremenu apsolutne domi-nacije hemijskih i farmakoloških preparata Stara planinska riznica predstavlja inovativne proizvode u kojima su očuvana sva lekovita svojstva staroplanin-skog bilja, otvara prostor za novi pomak. ●

U vremenu dominacije hemijskih i farmakoloških preparata postoje i oni koji čuvaju lekovita svojstva bilja

TRENDOVI

Snaga prirode

Lokalni potencijalCilj kompanije STara Group iz Pirota je promocija lokalnih resursa i Stare planine. Trenutno, kompanija upravlja brendovima iz oblasti kozmetike, bazirane na lekovitom bilju sa Stare planine - Stara Planinska Riznica i sapuni Šarm. U planu je i proširenje na oblast turizma i proizvodnju hrane, odnosno na lokalne potencijale koji zaslužuju daleko bolju promociju.

Lekovita svojstva

biljaka u potpunosti se

prenose na proizvod

70 BIZLIFEbeležimo

BELEŽIMO

Dodeljene Godišnje nagrade SAM-a

Porodični dan

Uspeh i izazovi

Tradicija duga 60 godina

Decenija podrške studentima

Potrošači izabrali najbolje

Srpska asocijacija menadžera na gala večeri dodelila je po drugi put Godišnje nagrade

Sam-a. Titulu najbolji menadžer 2013. poneo je miodrag Kostić, predsednik mK Group,

a za najboljeg poslodavca proglašena je kompanija Leo Burnett. Direktor NIS-a Kirill

Kravchenko primio je nagradu za regionalni projekat godine. Nagrada za najboljeg

mladog menadžera do 35 godina pripala je Borku Kovačeviću, marketing direktoru za

zemlje Balkana kompanije microsoft. Po izboru članova asocijacije dodeljene su nagrade

u sedam kategorija.

U okviru fabrike i pogona Fijat auto-

mobili Srbija (FaS), organizovan je sada

već tradicionalni ’Porodični dan’ za sve

zaposlene u ovoj kompaniji. Deca i nji-

hovi roditelji punih osam sati proveli su

u fabrici, ali na mnogo lepši i zabavniji

način. Organizovanjem ’Porodičnog

dana’ kompanija želi da zaposlenima

omogući da provedu kvalitetno i bez-

brižno vreme sa svojim najmilijima.

hemofarm je svečanim koktelom kome su

prisustvovali čalnovi menadžmenta kom-

panije, poslovni partneri i prijatelji prosla-

vio kraj još jedne uspešne godine i početak

novih izazova. Ronald Seeliger, generalni

direktor komapnije, istakao je zadovoljstvo

povodom ostvarenih rezultata i poboljša-

nja efikasnosti kompanije u svim oblasti-

ma, kao i zbog obeležavanja 20. godina od

osnivanja Fondacije hemofarm.

Kompanija Imlek, regionalni lider mlekarske industrije, sveča-

no je obeležila 60 godina rada i najavila proširenje palete svo-

jih organskih prozivoda u 2014. Slobodan Petrović, generalni

direktor kompanije, podsetio je da je Imlek počeo da radi 1953.

godine na jednoj od farmi Poljoprivrednog kombinata Beograd,

a prerastao je u vodeću mlekaru u regionu, koja godišnje uku-

pno preradi više od 370 miliona litara mleka.

vidosava Džagić, potpredsednica Privredne komore Srbije

uručila je na svečanosti Slobodanu Petroviću priznanje povo-

dom uspešnog rada.`

Na svečanosti obeležavanja deset godina rada programa Po-

kreni se za budućnost, predstavnici kompanije Philip morris,

Grada Niša i Univerziteta u Nišu dodelili su Konstantinove

stipendije i priznanja za akademsku 2013/14. godinu najboljim

niškim studentima. Punu deceniju kompanija Philip morris u

okviru programa prepoznaje i nagrađuje uspešne mlade ljude,

ulaže u razvoj njihovih potencijala, pomaže im da ostvare svoje

ciljeve, motiviše ih da ostanu u Srbiji i u njoj grade karijeru, i

da svojim znanjem doprinesu razvoju celokupnog društva.

Ovogodišnji dobitnici zlatne medalje moj izbor 2013, koju organizuje udruženje građana

moja Srbija, su Plazma keks kompanije Bambi, kao najomiljeniji domaći proizvod i Dija-

mant iz Zrenjanina, kao najomiljeniji proizvođač u Srbiji. Potrošači su birali između 156

nominovanih proizvoda i brendova u 15 kategorija, a nagrade su dobili: moja kravica,

Zlatiborac, Začin c, Knjaz miloš, Nectarov proizvod ’Life 100 odsto’, jelen pivo, Smoki,

Frikom, Bohor, Extreme intimo, Gorenje frižideri, NIS Petrol, vIP mobilna telefonija.

71BIZLIFEbeležimo

Premijera novog modela

čajem do ekološkog obrazovanja

Napredak ka EU Dobrotvorni bazar

Priznanje za najbolju banku u Srbiji

Jedinstven koncept

humanitarni paketi za stare

U prodajnom salonu Delta motors-a u Beogradu, održana je

svečana premijera novog BmW modela. „Naredna godina je

godina X- modela i zadovoljstvo nam je što predstojeću sezo-

nu najavljujemo novim modelom X5, koji otvara naredno po-

glavlje auto industrije podižući lestvicu standarda kvaliteta“,

istakao je ovom prilikom Nemanja Lazić, generani direktor

Delta auto grupe.

Pokret Supernatural, u saradnji sa

kompanijom Delhaize Srbija, po-

kreće potpuno nov projekat – pro-

izvodnju i prodaju Supernatural

čaja. Kupovinom ovog proizvoda

pomaže se finansiranje programa

'Earthkeepres' (Čuvari prirode) za

primenjeno ekološko obrazovanje

mladih. Program ekološkog obrazovanja mladih koji će biti finansiran prodajom

čaja, održavaće se u Supernatural parku na adi huji, ali i na terenu širom Srbije i

biće namenjen studentima.

Freek janmaat, šef Odeljenja za evrop-

ske integracije delegacije Evropske

unije u Srbiji, predstavio je kvartalni

izveštaj Evropske komisije o napretku

Srbije ka punopravnom članstvu u

Evropskoj uniji. janmaat je posebno

govorio o ekonomskim rezultatima,

šansama, perspektivi i izazovima na

putu Srbije ka punopravnom članstvu

u EU, a prisutni su imali priliku da sa

gostom razgovaraju o ovoj temi.

međunarodni klub žena organi-

zovao je trinaesti po redu Dobro-

tvorni bazar. Na tradicionalnoj

godišnjoj manifestaciji učestvovao

je rekordan broj zemalja. Prihod sa

Bazara namenjen je u potpunosti

za pomoć ranjivim populacijama

poput osoba sa posebnim potre-

bama, starima, deci bez roditelja,

žrtvama nasilja, školovanju Rom-

ske dece.

Nagradu ’Banka godine u Srbiji’ koju dodeljuje britanski finansijski magazin The

Banker ove godine dobila je Raiffeisen banka. To je peto priznanje za najbolju ban-

ku koje je taj poznati magazin dodelio ovoj finansijskoj instituciji tokom 12 godina

njenog poslovanja u Srbiji.

Kompanija Strauss adriatic u svom sedištu u šimanovcima otvorila

je kafić jedinstvenog koncepta u kom konzumiranje kafe dobija sa-

svim novi nivo i pretvara se u jedinstvenu umetnost uživanja. Kon-

cept kafića zasnovan je na ideji opremanja enterijera jedinstvenim

konceptualnim i vizuelnim sadržajem koji prostor pretvara u mesto

na kom nastaje čarolija iz šoljice kafe i na pravi način dočarava

strast prema kafi i vrednosti brenda.

U okviru programa korporativnog volonterstva ’Intesa od srca’ u

saradnji sa Fondacijom Trag donirani su paketi socijalne pomoći

ugroženim starim licima u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Pored

humanitarne pomoći u vidu osnovnih životnih namirnica i sred-

stava za kućnu hemiju, zaposleni banke Intesa posvetili su i svoje

verme druženju sa straijim sugrađanima.

72 BIZLIFEbeležimo

Nagrada za najbolji odnos sa investitorima

Revitalizacija Ade huje

Instrument za studente FMU

Priznanje za preduzetnički duh

Podrška do Olimpijade

Studentsko rešenje vinarije

Nagradu Beogradske berze za najbolje odnose sa

investitorima i ove godine dobila je Naftna industrija

Srbije (NIS), treći put za redom. Kompanija je dobila

najvišu ukupnu ocenu, a u odnosu na prošlu godinu,

stručna komisija Beogradske berze je zaključila da je NIS

unapredio informativnost i potpunost izveštaja koji se

objavljuju, kao i sam odnos zaposlenih u kompaniji sa

investicionom javnošću.

apatinska pivara i Supernatural pokret uz

podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine

drugu godinu za redom revitalizuju priobalje

ade huje. ambasador Kanade Roman Waschuk,

Dragan Radivojević, direktor apatinske pivare

i regionalni predsednik za Srbiju i crnu Goru

molson coors Evropa, Sanja ćalasan, direktorka

pivare Trebjesa iz crne Gore i Srđan Stanković,

osnivač pokreta Supernatural, zasadili su preko

50 novih sadnica drveća, a podršku su pružile i

brojne javne ličnosti.

Na svečanoj proslavi povodom 76-tog

rođendana Fakulteta muzičke umetnosti u

Beogradu, bend Zemlja gruva i Erste banka

donirali su Fakultetu bas flautu. Kako je

bend prepoznatljiv po svojoj duvačkoj

sekciji, ideja je bila da se donira instrument

katedri za duvačke instrumente. Uz podršku

Erste banke i uz konsultacije sa dekanom

fakulteta prof. dr Dubravkom jovičić dogo-

vorena je kupovina bas flaute koja do sada

nije bila na raspolaganju studentima.

Izvršnoj direktorki Nacionalne alijanse

za lokalni ekonomski razvoj (NaLED)

violeti jovanović uručena je nagrada ’Svet

različitosti’ koju dodeljuje međunarodno

udruženje žena. Priznanje i zahvalnicu za

izuzetan preduzetnički duh koji je iskazala

u izgradnji i radu organizacije Etno mreža

u Srbiji uručio joj je zamenik ambasadora

SaD Gordon Duguid.

Kompanija Unilever, jedan od najvećih

svetskih proizvođača robe široke potrošnje,

potpisala je trogodišnji ugovor sa Emirom

Bekrićem, atletskim reprezentativcem Srbije.

Brend Rexona, čiji je moto ’Budite aktivni’,

obezbediće na ovaj način mesečna sredstva

za program priprema prvaka Evrope na 400

metara sa preponama tokom naredne tri

godine, što će Bekriću olakšati odlazak na

Olimpijske igre u Riju 2016.

Studenti arhitektonskog fakulte-

ta Univerziteta u Beogradu Žarko

Stamenić, Bojana Bajkić, Stefan

Radošević, Zoran Spasić i hristina

Tošić pobednici su konkursa za idejno

rešenje vinarije i destilerije, koja će

biti izgrađena u kompleksu kompanije

Nelt u Dobanovcima. Pobedničko re-

šenje odabrano je nakon proglašenja

tri prvoplasirana rada koja su ušla u

uži izbor i njihove dopune na osnovu

sugestija stručnog žirija.

Gordana Dostanić, direktor Beogradske berze i Jelena Miljuš, menadžer za relacije sa investitorima u NIS-u

Roman waschuk, Dragan Radivojević i Srđan Stanković

73BIZLIFEafter hour

After Hourbusiness lifestyle // hrana&piće // kultura // zabava...

Na poslovnom ručku// Recepti za uspehMiša Lukić osnivač i vlasnik marketinške agencije Leo Burnett

Intervju// Budimo se, ali moramo i da ustanemo dragan Ilić & Gorica Nešović, producenti i voditeljski par radio emisije 'Buđenje'

Putovanje// Nova godina daleko, što dalje raskošne plaže Tajlanda Kube i Balija

Leksikon poslovne žene// Sve je lako, samo treba znati Radinka danilov, izvršni direktor PR Agencije Ruskin & Hunt

s80s74 s84 s90

BIZLIFEintervju74

Budimo se, ali moramo i da ustanemo

nasmejani ranoranioci, duhoviti i uvek u toku sa dešavanjima, ’karmički blizanci’, Dragan Ilić i Gorica Nešović celu Srbiju svako radno jutro zovu na buđenje radij-

skim talasima Radio Beograda 1. Na samom kraju jedne godine i na početku sledeće Dragan i Gorica

savetuju na koga treba u 2014-oj obratiti pažnju, otkrivaju savete svoje dece i priznaju na čemu će štedeti i naredne krizne godine.

Ko u ovom duetu pravi probleme, ko bolje prego-vara, a ko je hipik dok ne pobesni pošto svako jutro u etar pošalju prvo ’dobro jutro’?

DRAGAN ILIĆ & GORICA NEšOVIĆ, producenti i voditeljski par radio emisije 'buđenje'INTERVJU

tekst:Mirjana

Pašćan

fotoĐorđe

Nenadić

BIZLIFEintervju 75

● Ako 2014. napokon Ikea dođe u Srbiju, šta ćete prvo da pazarite?- KLIPaNa, tako se zove kauč, fenomenalno

ime, kod nas sam video sličan sa kutijom za postelji-nu i mehanizmom ’makaze’ presvučen meblom. Zvao se GORIca!

● Kad bi se pojavio biznismen sa željom da ’investira’ u vas, koga biste voleli za ’gazdu’: Rusa, Kineza, Amera ili Arapina?- Prema dostupnim informacijama, ubedljivo najbolje ’gazde’ su arapi, najposlovniji, najkorektniji, mislim da je njihova poslovna kultura na visokom nivou, a mi smo skloni da je potcenjujemo. Takođe, to je tradicija u kojoj se zadržao kodeks časti, što je u medijskom svetu retkost.

● Ko koga češće i uspešnije iznervira?- mislim da nema nerviranja. Naša razmena ideja i emocija je tem-peramentna jer liči na srpsku porodicu gde se, kao u Italiji, viče, mlati rukama, ali se svi mnogo vole i na kraju ručaju zajedno.

● Najsramotnija priča koja je iz Srbije otišla u svet?- mislim da je krađa ordenja na sahrani jovanke Broz bio total-ni gaf. Bila je ogromna medijska pažnja, mnogo novinara, tada sitnica za čas obiđe svet i delujemo totalno glupo.

● Najbolje što je Srbija poslala u svet 2013?- Naravno Noleta, FIaT 500L, stvarno je lep auto, možda malo više ženski. I meni je crveni najlepši.

● Ako 2014. napokon Ikea dođe u Srbiju, šta ćete prvo da pazarite?- Kako šta? Pa od svega po nešto. Nikad me ne mrzi da odem do najbliže u Budimpešti.

Samo, sve što može da stane u auto već imam. Imaju od skoro divnu fotelju Strandmon. To bih prvo kupila.

● Kad bi se pojavio biznismen sa željom da ’investira’ u vas, koga biste voleli za ’gazdu’: Rusa, Kineza, Amera ili Arapina?- Pregovarala bih sa svima. Ima raznih ponuda.

● Ko koga češće i uspešnije iznervira?- Nerviranje je deo naše spontane dramaturgije. malo skoči adrenalin, tek da se razbije rutina. To svi vole.

● Najsramotnija priča koja je iz Srbije otišla u svet?- Sveopšti srpski lopovluk, krađa bicikala turistima, pa Ivica lično mora da juri lopove ili nadoknađuje štetu. Ej!

● Najbolje što je Srbija poslala u svet 2013?- Sportiste. mnogi se vratili sa koferima medalja, samo što nekima smeta što nisu sve zlatne.

● zbog koje TV emisije ste i ove godine gledali televiziju?- Zbog Dnevnika. Sve ih gledam pa upoređujem. Svi prepisuju od istog.

Dragan Ilić Gorica Nešović

BIZLIFEintervju76

● zbog koje TV emisije ste i ove godine gledali televiziju?- Kesić , Državni posao, ali to su sve moji drugari pa sam su-bjektivan. Inače bez premca, apsolutno, Dostojevski sa granice amerike i meksika - BREaKING BaD i druga sezona skandinav-ske serije ’BRON’ (ThE BRIDGE), naški mOST.

● Kada predviđate propast inerneta?- Kada sa njega nestane sloboda. To je bio san o mreži i slobod-noj razmeni, a pretvorio se u marketinški-porno kanal koji za cilj ima prikupljanje podataka o kupcima/ biračima/ potencijal-nim sumnjivim / političkim oponentima. Imali smo ove godine progone assangea, Snowdena, meninga, anonymousa i ostalih koji čuvaju slobodu komunikacije.

● Država najavljuje stezanje kaiša. Na čemu ćete vi da štedite?

● Kada predviđate propast inerneta?- ma neće to propasti nikada. voajerisanje iz fotelje, za džabe.

● Država najavljuje stezanje kaiša. Na čemu ćete vi da štedite?- Počeću da štedim sebe.

● Koje će biti hit jelo 2014?- Nešto udrobljeno. Sve ti se čini da je nešto novo, ali nije. Sve poznati sastojci samo ubačeno drugim redom. I bajat hleb.

● Najbolji savet koji ste dobili od svoje dece?- Da smanjim unos nikotinskih štapića.

● Da li ste odustali od ideje da zaradite milione?- ma nismo, samo nikako da nađemo taj pelcer.

- Na novinama koje šire gluposti. Na strahu. Imamo ga previše.

● Koje će biti hit jelo 2014?- Domaće jelo, spremljeno u porodici, koje jedete sa bliskim lju-dima. Najtužnija slika - kriza, otuđenost, brza hrana. To je kraj....

● Najbolji savet koji ste dobili od svoje dece?- „Tata, ne deri se kad pričaš telefonom.“ Istina.

● Da li ste odustali od ideje da zaradite milione?- Iako se zezamo sa milionima, verovatno je neuporedivo zani-mljivije kada maštate o njima. Tranzicioni milioni ili su krvavi

● Šta je sve u vašoj potrošačkoj korpi?- Sočivo, proso, pirinač, kore za pitu, začinsko bilje, karte za koncerte, ilustrovane knjige o biljkama.

● Da li na vreme izmirujete račune?- Ne. Nešto stvarno zaboravim, a nešto namerno odlažem. Pri-oritetni računi su oni zbog kojih mogu da ostanem bez usluge. Dešava mi se da ih danima vučem po torbi.

● Ko je vaš kritičar bez pardona?- ja samoj sebi. Nikad nisam zadovojna i stalno se preslišavam.

BIZLIFEintervju 77

ili su iz sive ili crne ekonomije. To nije moja želja - novac služi (kada ga imaš) da ostvariš privilegiju da ne razmišljaš o njemu. To je paradoks novca. Ipak sam anarhista.

● Šta je sve u vašoj potrošačkoj korpi?- mediteran sa par kontinentalnih detalja. Politikin zabavnik, knjige, poezija - uvek i svuda.

● Da li na vreme izmirujete račune?- Da, preko interneta što je najveće dostignuće informatičkog društva. mislim da građanska prava podrazumevaju i obaveze, nema ništa besplatno. Poštujem tuđi rad - u ovom slučaju ko-munalnih preduzeća. Posle ispadnem magarac kad dužnicima opraštaju dug. To je komunalna zen vežba.

● Ko je vaš kritičar bez pardona?- Supruga, deca, Gorica - ljudi koje volim.

● Ko su ljudi na koje treba obratiti pažnju 2014?- Pošto će biti još jedna godina krize - obratite pažnju na ljude oko vas. moraćemo da budemo pažljiviji, strpljiviji, da bolje razumemo, da delimo čak i kada nemamo dovoljno.

● Tri reči za Goricu- Goca je: KaRmIČKa SESTRa BLIZNaKINja.

● Da li će biti u vašoj firmi (produkcija Supermiš) trinaeste plate i ko o tome odlučuje?- Odlučuju oni koji nam duguju pare.

● Ko u vašem timu pregovara, a ko pravi probleme?- Gorica ima više takta, meri reči, ume sa institucijama. Goca je hipik, voli mir. Dok ne pobesni.

● Da imate 30 sekundi da se obratite svetu, šta biste rekli?- Dobro jutro svete! Buđenjeeee! ●

● Ko su ljudi na koje treba obratiti pažnju 2014?- Svi koji će postati punoletni i dobiti pravo glasa. Da se malo zapitamo čemu smo ih naučili. Takođe i na sve one stotine mladih koji čekaju da Petnica postane sigurno mesto.

● Tri reči za Dragana- moj alter ego.

● Da li će biti u vašoj firmi (produkcija Supermiš) trinaeste plate i ko o tome odlučuje?- a zašto ovakvo pitanje? Baš smo lepo do sad pričali.

● Ko u vašem timu pregovara, a ko pravi probleme?- Dragan voli malo više da priča, uhvatila sam sebe da ga po-vremeno uopšte ne slušam, nego svako malo izgovaram „ahaa, ahaa, ahaa“. Znači, sve rešeno.

● Da imate 30 sekundi da se obratite svetu, šta biste rekli?- Nije dovoljno samo da se probudimo. moramo i da ustanemo. ●

78 BIZLIFEhrana za dušu

1

4

2

3

// Bajaga u Novom Sadu27. decembar

// Metropolitan i Baljšoj, Delta Citydecembar-januar

// Rade šerbedžija, Novogodišnji koncert28. decembar

// Romantično putovanje u staru Rusiju 17. januar

Bajaga će sa svojim Instruktorima završiti uspešnu muzičku godinu koncertom u novosadskom Spensu pod imenom 'Stari put za Novi Sad'. Obećao je nešto drugačiji nastup jer Novi Sad za Bajagu ima posebno mesto - tu je pre 25 godina snimao album 'Prodavnica tajni'. www.spens.rs

Ko uživa u operi, vrhunskim izvođačima i prvoklasnom ozvučenju biće oduševljen idejom bioskopa Cineplexx u tržnom centru Delta City - na repertoaru su direktni prenosi opera iz Metropolitana i baleta Baljšoj teatra. Od Toske, Vertera, Evgenija Onjegina i Pepeljuge i u Beogradu se mogu čuti prvi operski glasovi sveta i to u uživom prenosu. www.opera.cineplexx.rs

Veče muzike, poezije i predprazničnih emocija ispuniće Veliku dvoranu Doma sindikata na samom kraju godine. Rade Šerbedžija će još jednom nastupiti u pratnji benda Zapadni kolodvor sa specijalnim gostom Vlatkom Stefanovskim. www. dds.co.rs

Veliki ruski vojni ansambl godinama postavlja visoke standarde scenskih nastupa. Hor, Balet i Orkestar sa preko 100 vrhunskih umetnika nastupiće u Sava Centru i predstaviti ruski folklor i tradiciju uz vatromete muzike, plesa i raskošnih vokala. Uživaćete u pesmama koje su ostavile dubok trag u svetskoj muzičkoj riznici. www.savacentar.net

HRANA ZA DUŠU

Od velikog i dugoočekivanog koncerta Bajage i instruktora u Novom Sadu do velikog ruskog vojnog ansambla i nota jednog od najvećih kompozitora Straussa, kraj godine i početak nove obeležiće dešavanja za pamćenje. A, za dane praznika i odmora preporučujemo i roman koji je zaslužio Deretinu nagradu

Veliki i kraj i početak godine

79BIZLIFEhrana za dušu

od nikad zaboravljenih Zaboravlje-nih, preko munja i Kad porastem biću Kengur, crnog Gruje i Sedam

i po, do uloga ace u Bure baruta i Debila u šinama, Boris milivojević živi glumačkim životom 30 godina. Ipak, hrana za njegovu dušu je muzika. Da ne radi za novac pravio bi i tiramisu i bavio bi se alhemijom, a poslednjih nedelja svoju publiku uveseljava nastupima u šou programu Tv Prva ’Tvoje lice zvuči poznato’.

● Šta to u Beogradu ne sme da se propu-sti?- voz za amsterdam (šala). šetnja pored dve reke. ● Da li biste se profesionalno prepustili muzici?- Koliko i glumi…

● Šta biste radili da ne radite za novac?- vajao bih, pravio tiramisu, slikao, pravio stvari od drveta, bavio se alhemijom, gajio ukrasno bilje, igrao se, putovao (nešto od toga, ali verovatno sve).

● Šta je novo na muzičkoj sceni, a što biste preporučili?- Stvarno ne znam. Nisam u toku poslednje dve, tri godine. Nit novine čitam, nit gedam Tv. ali, možda ’ajs vikler zvani Timbe’.

● Ko je vaš najveći kritičar?- Najveći u svakom smislu … moj otac.

● Filmska uloga koja vam je zadala najviše muka?- Nisam imao većih muka, a i uglavnom su to slatke muke. Sad me muči jedan reditelj ne dajući mi da se ošišam, a tih dan-dva dosnimavanja nikako da dođu… i prođu.

● Vaša tri velika NE.- monetarnom sistemu - sva tri. Kamen temeljac monetarnog sistema jest korupcija, naročito u siromašnim zemljama poput naše tako da… Ta borba protiv korupcije zvuči besmisleno bez značajnog poboljšanja uslova života.

● Šta vam poslednjih dana okupira pažnju?- Razmišljanje na temu gde otputovati.

● Šta biste sami sebi poklonili?- mnogo toga. možda čarobni štapić prvo.

● Kada vičete?- vičem uglavnom kada uloga to zahteva ili ako dozivam nekog.

● Kako vam ide sa kravatama?- Ne nosim ih. ali, ako bih imao neko fino odelo, bila bi opuštena, ne zategnuta.

● Pozorišna predstava za pamćenje?- Pozorišne iluzije Slobodana Unkovskog (jDP pre 20-ak godina)

● Kako biste ugostili omiljenog glumca?- vodio bih ga (ili je) u neku manju birtiju sa kariranim šarama na stolovima. Posle…’Bog sveti zna’ ili ’Đavo bi ga znao’.

● U čijem biste filmu voleli da dobijete glavnu ulogu?- DavIDa LYNcha.

● Šta je vaša hrana za dušu?- muzika! Slušanje i stvaranje. što reče Nje-goš: ”Pjesma nas je održala…”

● zbog čega ste posebno srećni ovih dana?- Nadam se otputovati uskoro, pa se nakon toga posvetiti muzičkom albumu koji će izaći 2014-te. ●

Nit novine čitam, nit gledam TV

Gost BORIS MILIVOJEVIĆ, Glumac5

6

7

// The Great Johann Strauss Gala koncert22. januar

// Kozje ušideretina nagrada za roman godine

// Ženidba i udadba, pozorište na Terazijama

U Beogradu će 22. januara oživeti raskošni duh carskog Beča 19.veka. Veliki novogodišnji koncert 'The Great Johann Strauss Gala' posle nastupa širom sveta gostovaće i u Sava Centru uz note valcera, polke i marševe velikog kompozitora Straussa. Pratnja besmrtnim kompozicijama biće i ansambl baleta koji nosi ime ovog muzičkog genija. www.savacentar.net

Vladislava Vojnović je sa svojim romanom Kozje uši ovogodišnja dobitnica Deretine nagrade. Ovo je priča o Stojanki, ženi, majci, baki, povratnici iz zanosa u stvarni život, tamo negde u južnom Banatu. U šestoj deceniji života i dalje crpi snagu iz jednog junskog dana u Beogradu. www.dereta.rs

Novitet na sceni Pozorišta na Terazijama je mjuzikl u adaptaciji i režiji Vladimira Lazića. Ženidba i udadba je poznata komedija Jovana Sterije Popovića koju kritičari svrstavaju u komediju naravi, a danas bi se mogla uporediti sa sapunskom operetom o hromoj i dobrodušnoj devojci. www.pozoristeterazije.com

80 BIZLIFEna poslovnom ruČku

uvek sam za mišu Lukića, osnivača i vlasnika marketinške agencije Leo Burnett, mislila

da je gospodin čovek, tako da je nagrada koju je poslednju primio - Najbolji poslodavac u Srbiji, a po oceni preko 300 menadžera Srp-ske asocijacije menadžera, otišla u prave ruke.

još veća potvrda toga je i mišin

odgovor na pitanje kako se pravi kompanija – najbolji poslodavac.

„Ljubavlju. ali, ne treba da volite samo profesiju kojom se bavite, već i ljude. jer, mi radimo sa ljudima, i sve što imamo su

ljudi. volim ljude i obožavam kreativnost. Tako i na tablicama mog auta stoji - wow. Odličan podsetnik da svaki dan treba da uradim nešto wow. a, posao koji mi to omogućava je ovaj.“

Recepti za uspeh„Kod ljudi najviše cenim emocionalnu inteligenciju, i mislim da je to u našem poslu izuzetno bitno. Sledi integritet. Moja definicija integriteta je da ono što ljudi misle, osećaju, govore i rade bude u jednoj liniji. I, treća stvar je energija.Treba da osećate strast, i da vam u tome što radite brzo prolazi vreme“

skoro deset godina smo na vrhu, i danas znam da je mnogo lakše doći na vrh, nego se na njemu održati

naš GostMIšA LUKIĆ,

osnivaČ i vlasnik

marketinške aGencije leo

burnett

tekst: Tatjana Ostojić

foto:Marko Rupena

NA POSLOVNOM RUČKU restoran homa

● Voćni kolač ili čokoladni?? - Voćni. Interesantno, ja volim slatko, ali čokoladu, u osnovnoj formi ne volim. Čokolada treba da bude sa nečim drugim, i još bolje da je bela. A, generalno, voće volim, tako da ipak voćni kolač.● Kafa sa mlekom, ili bez?- Ujutru sa, a u toku dana bez. Ujutru je to više neka vrsta američke kafe sa mlekom uz doručak, jer ne pijem kafu bez doručka, tu prvu, a u toku dana

espresso kratki bez mleka.● Da li brojite kalorije?- Ne. ● Koje jelo znate da pripremate?- Ne znam da pripremam, jer kada imaš partnera koji je dobar u tome, onda ti ne pokušavaš ni da razvijaš taj talenat. Znam da bih uvek bio gori od moje supruge, i onda bi se, verovatno, frustrirao. Zajedno smo od 22-23. godine, i ceo život smo živeli zajedno. Ona ima mnogo talenata, a spremanje

hrane joj je hobi i kuva svaki dan, i to mediteransku, laku hranu, tako da ja ne bih pokušavao.● Gde bi otputovali na jednu dobru večeru?- U Beč. Ima nekoliko restorana koji su interesantni, a to mi je sada prva asocijacija.● Kako izaberete restoran za poslovni ručak?- Više po atmosferi, nego po hrani. Zavisi sa kim je ručak. Ako treba da napravimo neki dogovor i da

mirno pričamo, ne uzimamo neki sa glasnom muzikom. Ili ako je potrebno da imamo nešto brži sastanak, nećemo neki gde se hrana čeka tri sata. U Beogradu ima sve više odličnih restorana.● Da li ste zastupnik ideje da se najveći broj poslovnih sastanaka završava u restoranima?- Ne volim da pričam o poslu u restoranu. Izbegavam da izlazim sa klijentima u restoran da bih pravio dogovor u njemu, i volim da

Brzo i kratko

81BIZLIFEna poslovnom ruČku

Pored toga, moj sagovornik je mišljenja da ne može da se kontinuirano bude dobar u neče-mu, ako se ne voli to što se radi. „Svakome se desi da uradi nešto dobro, ali ako nema kontinuite-ta, onda osoba ne zna recept za uspeh. Skoro deset godina smo na vrhu, i danas znam da je mno-go lakše doći na vrh, nego se na njemu održati.“

mišino iskustvo govori da zna o čemu priča. vodio je pet agencija u četiri zemlje. U profesiji je oko 23 godine, od ’93. je menadžer – direktor. Složili smo se da su nam profesije u samom vrhu po nivou stresa, ili kako to moj sagovor-nik kaže: advertajzing agencija sa preko 130 ljudi i preko 20 specijalnosti je jedna od najtežih kompanija za vođenje. „Imate vrhunske sastojke, ali da bi od njih napravili i vrhunsko jelo neophodan je lider koji će da ih ujedini.“ Zato je sinergija ključna reč za mišu, a eto i odgovora kako je nastao Sinergy Leo Burnett, označavajući sinergiju i sa zapo-slenima, i sa klijentima.

Kao ženi nije moglo, a da mi se ne dopadne divljenje miše Lukića prema ženama.

Kreće od njegove supruge i načinu kako se Dragana sa puno ljubavi bavi sitnim stvarima da bi im svakodnevni život učinila što prijatnijim. Retko se sreću ljudi koji će i od učenja kako se hrana jede štapićima napraviti užitak.

Nastavlja se samo sa rečima

hvale prema zaposlenim ženama: „Razmišljao sam šta je to što povezuje pet agencija, četiri zemlje, dva kontinenta na kojima sam radio. I shvatio da su većina mojih menadžera upravo žene. Žene su izuzetno cenjene, a po-sebno cenim ženski mozak. Same

po sebi imaju neke prednosti u odnosu na muškarce

u našem biznisu. Žena zna da ima i deset uloga, a to nosi bez ikakvih problema,

dok se muškarac fokusira na jednu stvar.

Negde sam pročitao podatak da žena ima 14 centara u mozgu za prepoznavanje neverbalne komunikacije. vi mnogo bolje na

nesvesnom nivou kapirate nas, nego mi vas. a u našem biznisu je to neverovatno bitno.“

Iako zna da kaže: „predajem i po kućama“ mišu je prosto zadovoljstvo slušati. „ja kažem da je i agencija žena, i veoma se ponosim time. Najlepša žena odredi ko će da je osvoji, bude na pravom mestu u pravo vreme, obuče šta treba, i uradi šta treba, i nikoga ne juri. I naravno, uvek bude po njenom, iako muškarac misli da je po njegovom. Tako je i sa dobrom agencijom. Nikada nisam jurio za klijentima.“

Za uspeh, po rečima miše Luki-ća, pored ljubavi bitan je i izbor ljudi. Shvatajući značaj dobrog odabira zaposlenih moj sagovor-

razmišljao sam šta je to što povezuje pet agencija, četiri zemlje, dva kontinenta na kojima sam radio. i shvatio da su većina mojih menadžera upravo žene

razdvojim te dve stvari. Mislim da kada je čovek pod bilo kojom vrstom stresa, pozitivnom ili negativnom, ne može da uživa i da se prepusti do te mere kao kada je opušten. Mnogi moji prijatelji su iz biznisa, ali to je onda drugačije i pričamo o nekim neobaveznim stvarima.● Da li preskačete doručak? - Ne. Najviše volim jutro, to mi je omiljeni deo dana, a doručak omiljeni obrok.● Brza hrana, da ili ne?- Ne.● Da li ste nekada bili na dijeti?

- Jesam, to je dijeta UN u kojoj razdvajaš ugljene hidrate i proteine, i to mi je bila nekako logična dijeta, a i rezultati su mi bili odlični. Ne skida se nešto puno, recimo kilogram mesečno, a opet ničega se ne odričem.● Da li ste nekada probali specijalitete sa crvima, insektima, žabama?- Nisam, ne volim da previše eksperimentišem sa nekim stvarima, ali ono što sam probao, a nije standardno, jeste sladoled od pasulja u japanskom restoranu. To je neka granica egzotike

do koje mogu da idem. Moglo je da se pojede, ali nije nešto što bih jeo ponovo. I, volim fusionfood. ● Šta ne volite od hrane?- Ne volim prezačinjenu hranu. Ništa što je ljuto, to mi je od malena. Hranim se kao dete.● Da li kinesku hranu jedete štapićima?- Nažalost, ne. Pokušao sam nekoliko puta, i čak smo supruga i ja kupili štapiće, jer mislimo da ta hrana ipak ima bolji ukus kad se jede štapićima, ali ipak nam ne ide.● Da li se dešava da ste nekada

nezadovoljni hranom u restoranu?- Dešava se. Nisam od ljudi koji prave ekces nezadovoljstva, ali sa druge strane, ako se to desi drugi put, zamenim obrok.● Ima li neko koga biste voleli da pozovete na ručak i u koji restoran?- Imam mnogo prijatelja u ovoj industriji, i bio sam na ručku a sa svakim ko je bitan u ovom poslu. Recimo, volim sa Borom Miljanovićem da izađem na ručak. I više razgovaramo o nekim drugim stvarima, nego o poslu, jer imamo dosta istih interesovanja.

Na tablicama mog auta stoji -

wow. Odličan podsetnik da

svaki dan treba da uradim nešto

wow

vrhunski sastojci

Advertajzing agencija sa preko 130 ljudi i preko 20 specijalnosti je jedna od najtežih kompanija za vođenje. Imate vrhunske sastojke, ali da bi od njih napravili i vrhunsko jelo neophodan je lider koji će da ih ujedini.

82 BIZLIFEna poslovnom ruČku

nik je razvio i posebne tehnike pri odabiru novih zaposlenih. I kada se dešavalo da pogreši, pa mora da otpusti nekoga ko ne zadovoljava kriterijume, to ne čini na štetu zaposlenog. „cenim da nakon godina iskustva i učenja znam da odaberem prave ljude i da im odredim pravu poziciju u timu spram njihovih sposobnosti. ali, isto tako sam u međuvremenu shvatio da se i budući zaposleni pripreme za intervjue. Tada mi je ostalo da razvijem sopstvene teh-nike prepoznavanja pravih.“

Tri stvari mom sagovornika su najbitnije: „Kod ljudi najviše cenim emocionalnu inteligenciju, i mislim da je to u našem poslu izuzet-no bitno. Sledi integritet. moja definicija integriteta je da ono što ljudi misle, osećaju, govore i rade bude u jednoj liniji. I, treća stvar je energija. Treba da osećate strast, i da vam u tome što radite brzo prolazi vreme.“ To je razlog što posebno traga za ljudima koji imaju više energije od njega iako je i sam čovek sa izuzet-nom energijom.

Osetila sam se privilegovanom

što sam dobila priliku da iz prve ruke saznam male tajne odabi-

ra odličnih ljudi za posao, neophodnih za uspeh jedne kompanije, ali kako reče miša nije ni cilj da sve otkrije.

ali evo jednog do-brog pravca za uspeh i

u poslu, i u životu. „Ljudi-ma treba da daš ono što je tebi

potrebno. a, šta ti je potrebno? Potreban ti je entuzijazam ljudi, znači treba da ga daš. Potrebno ti je poštovanje, treba da ga daš. Potrebna ti je pažnja, ljubav. Ljudi kažu da im nedostaje novac. Niko se nije obogatio jureći za novcem, nego ga privlačeći. Gledam šta je za klijente najvažnije. Ono što je interesantno je da nikada nisam prodavao kreativnost, iako ljudi kažu da smo mi kreativna agencija. Kreativnost je sredstvo, mač. mi koristimo strateško razmišljanje i kreativnost, naša oruđa. meni je najvažnije da pomognemo klijentu da reši problem. ja dajem klijenti-ma vrednost, a i oni uzvraćaju.“

a da bi recept za uspeh bio potpun, po rečima mog sagovor-nika, ne treba zanemariti ni sebe kao pojedinca. Slušajući mišu kako opisuje svoj radni dan mogla sam da osetim i miris svežeg pečenog hleba ujutru, i radost zajedničkog buđenja sa suprugom i psom, i za-dovoljstvo što je dan počeo upravo tako, uživanje u radnom danu, i opuštanje kada sa partnerom na kraju dana sumiraš svoj dan.

„Čemu novac ako ne umeš da živiš kao milioner? Sreća te sam rano shvatio da mi ne trebaju milioni da bih tako živeo.“ ●

Preporuka restorana HomaGamboriHrskavi gambori na wasabi majonezu sa umakom od domaćeg zelenog karija, soja sos i slatko-ljuti sos.

Sneg od guščje džigericeSneg od guščje džigerice sa puterom od lešnika i džemom od suvih smokvi, keks od ovsa.

nakon godina iskustva i učenja znam da odaberem prave ljude i da im odredim pravu poziciju u timu spram njihovih sposobnosti

Meni je

najvažnije da pomognemo klijentu da reši

problem

emocionalna inteligencija

Kod ljudi najviše cenim emocionalnu inteligenciju, i mislim da je to u našem poslu izuzetno bitno. Sledi integritet. Moja definicija integriteta je da ono što ljudi misle, osećaju, govore i rade bude u jednoj liniji. I, treća stvar je energija.

83BIZLIFEdekoracija

DEKORACIJA

Trpeza u znaku raskoša

radujte se ukrašavanju novo-godišnje trpeze i svu pažnju posvetite detaljima. Ove Nove godine moda dekorisanja je na

strani prirode, svežih grančica, voća i povrća, ali i šljokica u bojama zlata i srebra. Belo, elegantno posuđe odlično prati takve ukrase, mada se možete

prepustiti i ukrašenim tanjirima koji su sami po sebi raskošna dekoracija.

ako vam manjka ideja, za ovu Novu godinu obratite se za savet ekipi dizajnera Interior Design, a i martha Stewart je uvek prava inspiracija. Na kraju, uvek se možete obratiti svojoj mašti. ●

www.marthastewart.com; www.interiordesign.net

FOTO 1 // Novogodišnja trpeza koja priziva prolećeFOO 2 // Luksuz u boji zlataFOTO 3 // Crvena je zaštitna boja slavljaFOTO 4, 5 // Dekoracija u znaku prirodeFOTO 6 // Trpeza koja razgaljuje maštu srebrnim detaljima

PUTOVANJE

Nova godina daleko, što dalje

Zašto ne biste u novu godinu zakoračili sa nekog drugog meridijana? Recimo, sa neke od raskošnih plaža Tajlanda ili Kube ili možda Balija. Kraj godine je i idealno vreme za odmor, sumiranje prethodnih 365 dana i planiranje uspešne 2014.

TAJLANDKažu da je poseta Tajlandu ostvarenje najlepšeg sna. Dočekati novu go-dinu u zemlji orhideja, mističnih reka, raskošnih hramova i sa ljudima ši-rokog osmeha, nezaboravno je iskustvo. Kad tome još dodate toplo more, prelepe plaže i još bolje zalogaje, noćni život i prilike za dobar šoping, ispratićete staru godinu i zakoračiti u novu okruženi čistom egzotikom. Cena od 1500 evra za 10 dana.

tekst: Mirjana Pašćan

www.jungletribe.comwww. odeontravel.rs

BIZLIFEputovanje84

85BIZLIFEputovanje

INDONEzIJA (SINGAPUR I BALI)Prosečnih 30°c iskoristite kao razlog da pobegnete od hladnoće i novogodišnje gužve. a, doček Nove godine iskoristite kao povod da se odmorite u delu sveta koji i zahtevni hedonisti hvale. Počnite 2014-tu na Baliju, na najlepšim plažama sveta, u gustim tropskim šumama, u odličnom noćnom provodu ili na golf terenima. ako ste za aktivan odmor, ovde možete da splavarite, ronite ili surfujete ili da šopingujete i to u Singapuru, gradu kupovine i sedam miliona stanovnika. Cena od 1.030 evra, 7,10 i 12 noći.

Doček Nove godine

iskoristite kao povod da se

odmorite u delu sveta koji i zahtevni

hedonisti hvale

86 BIZLIFEputovanje

ŠRI LANKA Kažu, ’zemlja k’o nijedna druga’. Prava destinacija za kraj de-cembra i početak januara kada je u ovom delu sveta suvo i toplo i završava se period monsuna. moguće je da ćete doživeti i kraće tropske pljuskove koji se ne zaboravljaju. Ne dozvolite da vam drugi opisuju cvetove botaničke bašte Paradenia, hram Budin zub ili sveto drvo Bo. Ni mirise Indijskog okeana vam niko ne može dočarati. a, još sve to za kraj godine uz tropske koktele. Cena od 1.250 evra za 11 dana.

Ne dozvolite da vam drugi

opisuju cvetove

botaničke bašte Paradenia hram

Budin zub ili sveto drvo Bo

Prava destinacija za kraj decembra i početak januara kada je u ovom delu sveta suvo i toplo i završava se period monsuna

87

KUBA Sa Kube početi novu godinu nema zamenu. vreme ćete provesti u društvu ljudi koji igraju, pevaju i uživaju u životu. Salsa, plaže, sunce, Ofarbana ulica u havani, kubanski kvartovi, opera i balet, rumba, varadero, Trinidad, duh komunizma, botaničke bašte sa 700 vrsta orhideja, umetničke kolonije – to se ne zaboravlja i iznova zove da se vratite. Cena od 1.650 evra za 18 dana.

Vreme ćete provesti

u društvu ljudi koji igraju,

pevaju i uživaju u životu

BIZLIFEputovanje

88 BIZLIFEfashion&beauty

Svečano i pomereno

jedna od 365 noći traži posebnu pažnju. Ne samo zato što svečano ispraća jednu celu godinu i dočekuje sledeću, već je u toj noći sve dozvoljeno i niko ne spava. a, kako da se iz ove euforije glasnog smeha, konfeta i mehurića izdvojite, ako ne pojavom za kojom

moraju da se okreću. Nova godina zove na eleganciju i klasiku, ali ona može biti i te kako drugačija i pomerena. Ko će drugi da pomera granice klasike ako ne Galliano, cavalli ili alexander mcQueen. ●

FASHION&BEAUTY

# 1

# 2

# 7# 6

# 5

# 3 # 4

89BIZLIFEfashion&beauty

FOTO 1 // Alexander McQueen

FOTO 2,3,4,5,6 // Armani

FOTO 7 // Gattinoni

FOTO 8,9 // Dolce and Gabbana

FOTO 10,11 // John Galliano

FOTO 12 // Rami Al Ali

FOTO 13,14 // Roberto Cavalli

FOTO 15 // Tony Ward

FOTO 16 // Zuhair Murad

# 15

# 14

# 11

# 16

# 10

# 8

# 13

# 12

# 9

90 BIZLIFEleksikon poslovne žene

● Savet koji pamtite... više je to sentence – „Sve je lako, samo treba znati.“ - Filipo Bruneleski.

● Kada ste poslednji put ušli u patike i trenerku?- Nekoliko puta nedeljno kada vežbam i vikendom kada sam u prirodi.

● Koliko često posećujete frizera?- Zahvaljujući veštini mog frizera, jednom mesečno.

● Šta prvo primetite kod sagovor-nika?- Način na koji komunicira. Iz toga može mnogo da se zaključi.

● Šta vas nervira kod poslovnih saradnika?- Ljudi ne mogu da me učine nervoznom zato što verujem da komunikacija rešava nesuglasice.

● Ravne cipele ili na štiklu?- U zavisnosti od prilike. Dobro se osećam i u jednom i u drugom.

● Da li obavezno prvo kupujete po-slovnu garderobu?- Kada kupujem, obavezno kupim i ’nešto za posao’.

● čime bi se vaš poslovni tim mogao pohvaliti?- Kvalitet, integritet, kreativnost i maksi-

malna lična posvećenost su osnova našeg poslovanja.

● Imate li skriveno utočište od oba-veza?- Da, postoje mesta na koja volim da odem i ’usporim’ vreme.

● Da li majstorišete u kući?- Da, kada mi je zanimljivo. volim da vidim rezultate svog rada.

● Koga biste sa sobom poveli u šetnju?- Bilo koga. verujem da u svakome može-te da nađete kvalitet vredan truda.

● Šta je savršen završetak dana?- Trenutak u kojem mogu da kažem da sam dala sve od sebe. Tada sam mirna i opuštena.

● Šta ne propuštate na televiziji?- Informativni program.

● Šta je za vas poslovni uspeh?- Uloženi trud prepoznat od strane struč-njaka.

● Kako je obučena poslovna žena sa stilom?- Ukusno i odmereno, u skladu sa situa-cijom.

● Kako danas od dinara napraviti tri?- Poznavanje potreba klijenata, dobra

ideja i kvalitetna realizacija.

● Šta je najviše doprinelo vašem uspehu?- apsolutna posvećenost, želja za učenjem i uporan rad.

● Poklon koji nikada nećete zabora-viti?- Upaljeno palidrvce uz rečenicu „Pokla-njam ti vatru“.

● Da li je vaš posao našao vas ili ste vi njega?- Bilo je prirodno i razvijalo se logično. Kroz književnost sam naučila vrednost reči, kroz novinarstvo vrednost rečenice, a kroz odnose s javnošću vrednost komu-nikacije uopšte.

● Kako vidite sebe za pet godina?- Sa istom strašću prema životu kao i sad.

● Da ne radite za novac, šta biste radili?- Ono što, pored posla, radim već sada – odnose s javnošću za humanitarne organizacije.

● Šta biste rekli za 2013.godinu?- Godina novih mogućnosti.

● Tri stvari koje ćete poželeti za 2014. godinu...- Nove poslovne prilike, razvoj tima i - egzotično putovanje. ●

Sve je lako, samo treba znatiRadinka Danilov je izvršni direktor Agencije za odnose s javnošću Ruskin & Hunt i iako je njen posao komunikacija, ljudi ne mogu da je iznerviraju. Ima skriveno utočište od obaveza gde vreme sporije prolazi, a njen savršen završetak dana je trenutak kada kaže da je dala sve od sebe. Dobila je i palidrvce kao poklon koji nikada neće zaboraviti…

leksikon poslovne žene

BIZLIFExxx 91

BIZLife magazin, decembar 2013.

Documents

Transcript of BIZLife magazin, decembar 2013.