Biomehanika Sporta - Operativni Treneri

8/11/2019 Biomehanika Sporta - Operativni Treneri

1/266

Doc. dr Bojan MEEDOVI FAKULTET ZA SPORT I TURIZAM

2011-2012


2/266

Mehanika & Biomehanika (sportska mehanika)

Bavi se prouavanjem efekata sila(gravitacija i otpor vazduha) na ive i neiveobjekte Znanja iz mehanike dizajn objekata kojekoristimo u svakodnevnom ivotu


3/266


4/266


5/266


6/266


7/266

Osnovna pravila mehanike i fizike kojaupravljaju akcijom/kretanjem sportiste


8/266

Kada poredimo performanse dvatakmiara/sportista esto kaemo da jedanod njih ima bolju formu (obrazac, poredak...) jedan od njih ima bolju tehniku!!!


9/266

Tehnika obrazac i redosled pokreta koje

sportista koristi za izvoenje sportske vetine ...sme u odbojci, bacanje u dudo-u, salto u skoku uvodu... Sportske vetine sa razlikuju po broju i tipu, odsporta do sporta...Na primer: bacanje koplja ili diska (zalet, okret iizbaaj); tenis (serves, backhands, forehands,

volleys)...


10/266

Svaka vetina specifini cilj koji je odreenpravilima sporta

(servis u tenisu prebacivanje mree i pogodak uservisnu povrinu, na nain da protivnik ne moeda uzvrati)

(bacanje koplja to dalje, u odgovarajui prostor)

U oba sluaja sportisti se trude da

koriste dobru tehniku tako da seciljevi svake tehnike postignu nanajviem nivou efikasnosti iuspenosti!


11/266

Sportista moe da izvede pokret za loom ilidobrom tehnikom Loa tehnika neefikasna i ne proizvodinajbolji rezultat Uz sitne razlike (visina, teina, snaga) tehnikavrhunskih sportista je priblino ista koriste superiornu tehniku zasnovanu nanajboljem korienju mehanikih principakoji kontroliu ljudski pokret.


12/266

Vano je napomenuti da ti fini, preraenipokreti koji se primeuju kod vrhunskihpokreta se ne deavaju sluajno... (automatizacija, stabilizacija pokreta)

Nemogue postizanje vrhunskog nivoa bezasistencije trenera i analizatora koji znaju zato

je bolje vebi izvesti na jedan nain a ne nadrugi...


13/266

1. Demonstracija dobre tehnike(nijeesencijalno) 2. Sposobnost analize i korekcije greaka kod

poetnika, i primena dobre progresije uenja kausavravanje tehnike kod poetnika(mnogovanije) 3. Potreba za osnovnim razumevanjemmehanike pokreta (zato je jedan naimizvoenja pokreta bolji od drugog)


14/266

Tako je raeno u prolosti i davalo jerezultate, tako i mi sada treba da radimo...(nepoznavanje zato su neki pokreti dobri a neki ne)

Vebanje-greka metod(metoda koja daje dobrerezultate, a esto i ne...)

Kopiranje svake akcije vrhunskih sportista...


15/266


16/266

Sposobnost razlikovanja mehaniki korektnihpokreta i pokreta koji nemaju svrhu, je

esencijalna za razvoj vetina! Sposobnost posmatranja, analiziranja i

ispravljanja greaka u sportskoj tehnici! Sposobnost pristupa efikasnosti inovacija sportskeopreme...

Bolja pripremljenost u pristupu trenanim metodama... Bolji pristup inovacijama u uenju sportske tehnike... Iskustvo ta se oekuje od razliitih tipova telesnegrae i razlitog nivoa zrelosti...


17/266

Masa i teina Povezanost mase i teine Povezanost mase i inercije

Brzina i ubrzanje Uticaj Zemljine gravitacije na sportskeperformanse

Ubrzanje gravitacije


18/266

Supstanca, materija ako neki objekt ima supstanci zauzima prostor onda on ima masu mera kolinematerija iz koje sastavljeno telo (g, kg), i predstavljakvantitativnu meru inercije Ljudsko telo kosti, miii, masti, tkivo, fluidi, idruge supstance koje ispunjavaju telo


19/266

Vana karakteristika svih objekata koji imajumasu privlae ih drugi objekti koji takoeimaju masu

Gravitaciono privlaenje veliina privlaenja

zavisi od veliine mase i udaljenosti


20/266

Sportisti koji ele da njihova performansa budedobro izvedena paljivo upravljaju svojomtelesom teinom Suvie mala ili velika teina negativan uticaj

Sredstvo za procenu zdravlja i spremnosti

G x masa


21/266

Masa je direktno povezana sa inercijom! (to je vea masa, vea je i inercija) Inercija otpor promenama

Inertnost pasivnost, lenjost...

U mehanici INERCIJA malo iri pojam odlenjosti, poto objanjava tenju objekta danastavi da radi ono to je radio(suprotstavljanje promene stanja)


22/266

Ukoliko se objekat kree sporo teie danastavi da se kree sporo

Ukoliko se objekat kree brzo teie danastavi da se kree brzo Jednom kada se pokrene teie da se uvekkree po pravoj liniji (neopodna jo jedna akcijada bi to kretanje bilo pravolinijski)

baena lopta...

V ii il k k bi


23/266

Vea masa vea miina sila kako bi seuspostavilo kretanje Ukoliko je kretanje uspostavljeno sportistamora da proizvede veliku koliinu miine silekako bi zaustavio ili promenio pravac/smerkretanjaManja masa manja sila za promenu stanja...iobrnuto


24/266

Jedinica merenja Gravitacije je m/s ili N(Isaac Newton)

G (g) ubrzanje od 9,8 m/s

9,8 N sile po kilogramu telesne mase


25/266

9,8 N (9,8 m/s)

Nakon prve sekunde pada brzina je 9,8 m/s (35km/h) Nakon druge sekunde pada brzina je 19,6 m/s (70km/h) Trea sekunda pada brzina je 29,4 m/s (105 km/h) etvrta sekunda brzina je 39,2 m/s (140 km/h)

Ne raunajui otpor vazduha konstantno ubrzanjekoje deluje na telo je 9,8 m/s


26/266


27/266

Joe Kittinger(1960)

19 milja 4,5 minuta 714 mph


28/266


29/266


30/266


31/266


32/266


33/266

Sportska biomehanika je nauna disciplina koja koristi osnovemehanike u istraivanju efekatarazliitih sila koje deluju na sportistu, ali i sila kojeproizvodi sportista.

Ona se bavi analizom kretanja sportista, odnosnosportskih aktivnosti/kretanja.

Osnovu sportske biomehanike ine mehanika ianatomija miino-skeletnog sistema

Biomehanika je nauka koja se bavi zakonitostimakretanja ivih sistema.

BIOS = ivot, ivotan; MEHANIKA = Nauka o funcionisanju maina


34/266

Uspeh u nekom sportu ilikretanju (ples, plivanje,gimnastika, koarka...)uspeh povezan satehnikom

Produktivnost na poslu,spreavanje povredapovezanost sa tehnikom

Npr. Korienje adekvatnemuskulature, najmanja silaprimenjena na miie iostalo tkivo u lenompredelu... Prava lea tokom noenja idizanja...


35/266

Trener laik ili dobar poznavalac biomehanike Obuka dece ut u fudbalu (nedovoljno snaanudarac, a koje informacije e im pomoi dapoveaju snagu uta)

Trener sa dobrim poznavanjem osnovabiomehanike generisanje sile, odgovarajupoloaj tela, koji pokret moe da se pobolja, itd. Terapija nakon povreda...


36/266

Physical EducationTeachers Coaches Athletes Personal Trainers Athletic Trainers Physicians Physical Therapists Occupational Therapists

Engineers Researchers


37/266


38/266

Improving Sports Performance Better technique & training Better equipment ( e.g. klapskates)

Sports Injury Prevention Identifying safer techniques Training to reduce risk of injury Developing protective equipment (e.g. knee brace)

Occupational Injury Prevention (Ergonomics) (e.g. low back pain, carpal tunnel syndrome)


39/266

Injury Rehabilitation Identify what activities to include in rehab protocol Identify when it is safe to return to activity

Improving Physical Function (e.g. surgery planning in cerebral palsy)

Musculoskeletal Health (e.g. reducing injurious falls by older adults)

Product Design (e.g. athletic shoes)

Forensic Biomechanics

(e.g. accident investigation)


40/266


41/266


42/266

STATIKA

* Analizira odnos gravitacione i miine sile KINEMATIKA

* Analiza prostornih i vremenski aspekata kretanja DINAMIKA (Kinetics)

* Analiza sila koje se ispoljavaju tokom kretanja ANALIZA TEMPA I RITMA KRETANJA

FAZNA STRUKTURA KRETANJA

ANATOMSKA STRUKTURA

MOTORNA KONTROLA* Neuromiini aspekti kretanja


43/266

Svi realni pokreti u dinamikim uslovima ukojima deluju razliite sile, spoljanje iunutranje Odnos suprotstavljen Za razumevanje tih pokreta prethodnoobjanjenje biomehanikih pojmova u uslovimastatikog delovanja

Biomehanike poluge, obrtni moment i teite


44/266


45/266

Kvantitet kretanjaZavisi od mase i brzine kretanja sportiste(kgm/s) !

Ukoliko je vea masa i vea brzina sportiste vei moment

Masivniji sportista a ista brzina kretanja veimoment sile... Manje masivan sportista a vea brzina kretanja vei moment...


46/266

Ubrzanje sportiste proporcionalno koliinisile koju sportista primenjuje u jedinicivremena Takoe je obrnuto srazmerna masi sportiste

Dva trkaa ista veliina primenjene silesportista sa manjom masom e imati veeubrzanje...

Ista masa, i primena sile u istim vremenskimintervalima onaj koji primeni veu siluimae vee ubrzanje


47/266

Figura 3.6


48/266

Sportista proizvodi silu! Za ispoljavanje sile potrebno je odreenovreme

Kada sportista saoptava silu u odreenomvremenskom intervalu, onda kaemo da onsaoptava IMPULS SILE (N/s) ! Kombinacije sile i vremena su neograniene... Od prirode sporta karakter odnosa sile ivremena...(snaniji i fleksibilniji sportistidue u kontaktu sa rekvizitom...)


49/266


50/266


51/266


52/266

Primena sile na odreenoj distanci Poto se spominje distanca to znai da sesportista ili objekat pomera sa jednog mesta na

drugo U mehnici impuls i mehaniki rad supovezani kada se otpor pomeri na odreenomrastojanjuIzometrijske vebe i mehaniki rad...


53/266

U mehanikom smislu jakost je sposobnostsportiste ili objekta da ostvari mehaniki rad

za odreeno vreme! Mehaniki rad sposobnost primene sile naodreenoj deonici!

Dvoje sportista isti teret, za razlilito vreme...


54/266

Energine osobe aktivne osobe...

U mehanikom smislu energija je sposobnost

sportiste ili objekta da ostvari mehaniki rad zaodreeno vreme protiv otpora! Mehaniki rad sposobnost primene sile naodreenoj deonici!

Tri vida energije: kinetika, potencijalna i energijanaprezanja


55/266

Kinetiki u pokretu...

Kinetika energija se moe definisati kao rad potrebanda se ubrza telo odreene mase od stanja mirovanja do

sadanje brzine tela. Jednom kad je ova energijadobijena, ona ostaje stalna dok se brzina tela ne promeni.

to je sportista masivniji, bre se kree veikapacitet za kinetikom energijom

Svaki sportista koji se kree (objekt) uvek imamomenat sile i kinetiku energiju


56/266

Uskladitena energija koja eka da bude stavljena nakorienje

Potencijalna energija je oblik energijekoji postoji u nekomsastavu zbog odnosa izmeu njegovih delova, a ima takvosvojstvo (potencijal) da moe delovati na taj isti odnos. Ona

je energija poloaja koju telo ili estica ima zbog svog poloaja u nekom polju sila. Ima mogunost za obavljanjerada samo u procesu prelaenja u druge oblike energije.

Kada se sportista (objekat) nae u letu! to je vea visina i masa vea je i potencijalna energija

(visina rastojanje; masa otpor; sila koja saoptavaubrzanje- gravitacija)...


57/266

Kao i potencijalna skladitena energija! Objekti koji imaju mogunost skladitenjaenergije sposobnost vraanja u prvobitni

poloaj nakon to su zgnjeena, savijena,uvrnuta...

Sposobnost objekta da se vrati u prvobitanpoloaje mera energije naprezanja


58/266

Osnovnu predstavu o funkcionisanjulokomotornog sistema moemo dobitiakokosti (ili grupu vrsto povezanihkostiju)

posmatramo kao poluge.

Poluge su fiziki posmatrano kruta tela,tj. telakoja se ne deformiu pod dejstvom sile.Deformacija realnih kostiju pod dejstvom silakoje se generiu u miiima relativno je mala,pa se one mogu posmatrati kao poluge.


59/266

Poluga u mehanici svaki tap (kruto) koji jejednom svojom takom fiksiran za nekioslonac tako da se oko njega moe obrtati!

Poluga u ravnotei dejstvo najmanje dve sile

Gravitaciona i miina


60/266

U sistemu poluga: sila deluje na jednoj lokacijipoluge, a otpor deluje svojom silom na drugojlokaciji poluge!

U ljudskom telu silu proizvode miii teina sportiste (ekstremiteta), ili onoga tosportista eli da pomeri (podigne) predstavljaotpor


61/266

Figura 4.2 Figura 4.3


62/266

Za analizu funkcionisanja poluga u telu ovekapotrebno je znati taan poloajnapadne takesile miia, take osloncai napadne take

tereta.U odnosu na meusobni poloaj ovihelemenata poluge se dele na:

- poluge I vrste- poluge II vrste- poluge III vrste.


63/266

Dvostrana poluga taka obrtanja se nalaziizmeu napadnih linija sila Te sile (gravitaciona i miina) su istog smera Manje zastupljena u ljudskom aparatu za

kretanje Jednostrana napadne linije sile se nalaze saiste strane take oslonca, i one su suprotnogsmeraDva tipa jednostranih poluga poluga sile ipoluga brzine

VRSTE POLUGA


64/266

F1 F2

La b

F1 a = F2 b

M f = G q


65/266

Poluga brzine M

Gq

f

Poluga sile

G

q

f M


66/266


67/266


68/266


69/266


70/266

Krak sile


71/266

Najkrae (normalno, pod uglom od 90 stepeni)rastojanje od take (ose) obrtanja do primenjenesile naziva seKRAK sile.

Krak sile


72/266

Poto se poluga uvek rotira oko take (ose)obrtanja (oslonca) ona proizvodi rotirajuiefekat koji se zove OBRTNI MOMENT!

Automehaniar odvrtanje rafa na toku(efikasnost odvrtanja zavisi od miine sile iduine kljua za odvrtanje)

OBRTNI MOMENT proizvod sile i krakana kome ta sila deluje!!!


73/266


74/266


75/266

Figura 4.5 Figura 4.6


76/266


77/266


78/266


79/266

Razlaganje na komponente koje su normalne jedna na drugu (pod pravim uglom) Radijalna komponenta (od napadne take do

centra zgloba, opisujui radius kretanja) Tangencijalna komponenta, normalna na R(aktivna komponenta kretanja) Ako poznajemo komponente (R, T) moemoodrediti veliinu rezultante


80/266

M

T

R

M Rezultantna miine sile R Radijalna komponenta (cos ) T Tangencijalna komponenta (sin )

- Napadni ugao sile

T = M sinR = M cos


81/266

M2 T2

T3 = M 3

R3 = 03 = 90

1

2 M 1

R1 T1

R2

M 3

T3 3

T = M sinR = M cos


82/266

M

T

R

T = M sin sin =

f = t sin sin =

f

t

TM

f t

TM

f t = T t = M f


83/266


84/266


85/266

Podizanje tega udaljenost miinog pripoja itega se razlikuje Miini pripoj je udaljen 1 cm teg je udaljen10 cm

Tokom rotacionog kretanja teg e prei desetputa dui put od miinog pripoja(za istovreme!!!) to je dua ruka teg e se kretati bre i vie Bacaki sportovi due ruke, dovoljna sila veliki opseg pokreta, velikom brzinom!!!


86/266


87/266


88/266

Veoma retki pokreti u kojima se dejstvo jednogmiia ispoljava samo pokretanjem poluge zakoju je neposredno vezan

Sloeni pokreti miiima koji su vezani za viesusednih poluga Kompleks pokreta koje izaziva jedan miineposredno u zoni svoje loakcije i posredno upredelu susednih zglobova kinetiki lanac!


89/266

Otvoreni kinetiki lanac sistem delova telafiksiran samo na jednom kraju

Zatvoreni kinetiki lanac sistem delova telafiksiran na oba kraja


90/266

Prostorno- vremenski parametri 1.Preeni put- linearno rastojanje izmeu dve

take (S)

2.Uglovni put veliina ugla realizovanog unekom zglobu ( )3. Linearna brzina kretanja (V) 4. Linearno ubrzanje (a) 5. Uglovna brzina kretanja ( )6. Uglovno ubrzanje ( )


91/266

Predmet kinematike analize materijalne takeaparata za kretanje (teite tela, teite kranijalnogi kaudalnog dela tela, segmenti tela, glava, ruka,noga...)

esto predmet samo zglobovi...

Odreivanje kinematikih parametara merenjeputa (ili ugla) ivremena za koje telo pree taj put(ugao) Brzina i ubrzanje na osnovu odnosa preenogputa i vremenskih intervala


92/266

Preeni put odnos materijalne take imaterijalne linije Linearni put se izraava u metrima (m), augaoni u stepenima ili radijanima (, rad) Iz odnosa poreenog puta (S, r) i proteklogvremena (t) izraunava se brzina (V) (brzina preeni put u jedinici vremena)

Iz odnosa ugla () i proteklog vremena izraunavase ugaona brzina ( ) (preeni ugao u jedinicivremena)


93/266

Materijalna taka

Materijalna linij

Predjeni put (S)

V = St

V Brzina kretanja (Velocity ) t Vreme (time )

t =


94/266

Ubrzanje promena brzine (linearne iliugaone) u jedinici vremenaPromena se oznaava sa oznakom deltaZa izraunavanje promene neophodno je poznavati

najmanje dve vrednosti brzine ( V=V2-V1)

tV=a

t =

Linearna brzina Ugaona brzina


95/266

Ugaona brzina

tS=V

t =

Linearno ubrzanje Ugaono ubrzanje

tV=a

t =


96/266

Kinogram (prva faza) serija uzastopnihsnimaka jednog pokreta nainjenih uravnomernim vremenskim intervalima

Kvantitativna obrada podataka (druga faza)

Savremene digitalne kamere... Videografski zapis...(Max-Reflex)


97/266


98/266


99/266


100/266


101/266


102/266


103/266

Brzina (V) metri sekundi (m/s)

Ubrzanje (a) m/s2

Ugaona brzina ( ) stepeni-radiani/s

Ugaono ubrzanje ( ) stepeni/rad/s 2


104/266

Velocity stopa promene pozicije/poloaja u jedinici vremena Speed stopa promene distance/razdaljine u

jedinici vremena Velocity vektor Speed skalarUglovna promena poloaja angularna brzina(velocity)


105/266

Vektorski stopa promene brzine (velocity) u jedinici vremena Skalarno stopa promene brzine (speed) u

jedinici vremena Pozitivno i negativno ubrzanje identino kaoi kod uglovne promene poloaja (pozitivnoubrzanje ako se brzina poveava, a negativnoako se smanjuje)

Vreme tranja 10 sekundi, a duina 100 metara Srednja brzina 100/10 = 10 m/s


106/266

Srednja brzina 100/10 = 10 m/s

S,r S2-S1, r2 -r1... t t2 -t1... S, r (m) t (s) S, r (m) t (s) v = r/ t (m/s) 0 010 2,2 20 3,4 30 4,3 40 5,1 50 5,9

60 6,7 70 7,5 80 8,3 90 9,1 100 10

Vreme tranja 10 sekundi, a duina 100 metara


107/266


Vreme tranja 10 sekundi, a duina 100 metara d b


108/266


Centralna ili rotaciona kretanja


109/266

Centralna ili rotaciona kretanja situacija kadase telo (sportista) kree po krivolinijskoj putanjiizvesnom brzinom Krivolinijska putanja teita tela se tada moe

posmatrati u odnosu na dva parametratangenta i poluprenih opisanog kruga, kojimeusobno zaklapaju prav ugao

Teite tela ima tendenciju na nastavipravolinijsko kretanje po tangenti


110/266

Obrtni moment rotirajui efekat, svaki putkada sportista primeni silu na odreenojudaljenosti od take obrtanja

Poveanje udaljenosti primene sile veirotirajui efekat

Primena obrtnog momenta sportisti i objekti

Sportovi sa loptom tenis


111/266

Sportovi sa loptom tenis,odbojka, rukomet...

Serva sportista nekad tei dazavrne (spin) loptu, a nekadne...

Float servis napadna linijasile prolazi kroz osu rotacijelopte (teite)

Bez kraka sile...


112/266

Spin servis primena sile na odreenom


113/266

Spin servis primena sile na odreenomrastojanju centra gravitacije lopte (teita) Poveanje rastojanja poveanje efekta spina...

Ukoliko se lopta udari iznad centra gravitacije

lopte, onda se njen let skrauje (topspin) Ukoliko se lopta udari ispod centra gravitacije,onda se njen let produava (backspin) Veliina backspina odreuje kolika e bitivisina leta lopte....


114/266

Veliina rotiranja (spin) loptezavisi od veliine


115/266

Veliina rotiranja (spin) lopte zavisi od veliineprimenjene sile i rastojanja od take primene sile docentra gravitacije lopte Vea sila i vea udaljenost vei obrtni moment i veiefekat rotacije lopte

Ameriki fudbal maksimalni rotirajui efekat kada selopta uhvati za sredinu, gde je najdeblja... U toj situaciji primenjena sila (prsti) je na najveemobimu lopta, tj. najudaljenija je od centra gravitacije injene longitudinalne (uzdune) ose Maksimalni obrtni moment, najvei efekat rotacije!

to je hvat blii sredini lopte, potrebno je manje sile zaoptimalan let popte, i obrnuto...(vea sila, manje spina) Veina quaterback-ova hvat izmeu te dve take...


116/266


117/266

Sportisti koji tee da se rotiraju tokom boravkau vazduhu primena istih principa na svojetelo kao i odbojka koji tei spin servisu... Skok u vis primena sile kroz centar gravitacijee uzrokovati vertikalan let na gore, i vraanjeistim putanjom u suprotnom smeru ka dole Ukoliko se centar gravitacije nae izvanzamiljene vertikalne projekcije, stvaraju seuslovi za rotaciono kretanje! Vea udaljenost napadne linije sile od uzduneose vei rotacioni efekat (obrtni moment)


118/266


119/266

Tokom svakog centralnog kretanja (sprint ukrivini, vonja bicikla u krug, klizaljki...) javljaju sedve sile: 1. centrifugalna usmerena od centra kruga, i ima

tendenciju da telo izbaci sa krivolinijske putanje,odnosno da mu produi putanju po pravcu ismeru tangente 2. centrifugalna se suprotstavlja tome, a njenintenzitet zavisi od nagiba tela Od veliine ugla nagiba, izmeu napadne linijeteita tela i povrine oslonca, zavisi i veliinacentralnih sila


120/266

Gravitaciona sila (vertikalno na dole) moe sekoristiti i primeniti za pojavu i korienje obrtnogmomentaGimnastiar pun krug (360 stepeni) oko ipke

vratila od poetne take on se kree ka dole iubrzava i kad pree vertikalnu liniju on se kreeka gore i poinje da usporava Ubrzanje je najvee kada je telo potpuno opruenou horizontalnoj poziciji (najvea udaljenostnapadne linije sile od take obrtanja) Nema utivaja gravitacije kada je gimnastiardirektno ispod ili iznad ipke (ose obrtanja)


121/266

U tranju


122/266

Posledica naginjanja tela ka centru gravitacije jepojava komponenti sile gravitacije na koje seona razlae:

1. radijalna komponenta usmerena ka centruoslonca 2. tangencijalna postavljena pod pravimuglom u odnosu na radijalnu

U tranju...

Radijalna komponenta regulie se pritisaktela na tlo i utie se na intenzitet sile trenja


123/266

tela na tlo i utie se na intenzitet sile trenjakoja je neophodan uslov za ouvanjeravnotenog poloaja Vee brzine vee naginjanje ka centrukruga ime ugao nagiba postaje sve otriji, atime je sve slabija i radijalna komponenta Posledica manji pritisak na tlo i manja silatrenja to moe prouzrokovatiproklizavanje sportiste (sportska oprema...) Tangencijalna komponenta sile tee (G) sesuprotstavlja centrifugalnoj sili (tanijenjenoj tangencijalnoj komponenti) Uslovza ouvanje ravnotenog poloaja tela kojese kree je da je tangencijalne komponentgravitacione i centrifugalne sile budu jednake!


124/266


125/266

Centralne sile koje deluju tokom kretanja pokrivolinijskoj putanji determinisane susloenim odnosom vie dinamikih ikinematikih parametara brzina kretanja,prenikom luka kretanja, uglom nagiba, imasom tela... usavravanje sportske opreme, adaptiranje

oblika podloge, konstrukcija atletskih staza istaza za brzo klizanje, biciklistikihvelodroma...

Fudbal osa rotacije moe da se javi u


126/266

j jskonom zglobu, naginjanjem napred ili nazad

Kako se sportista pribliava zemlji tako segravitaciono ubrzanje poveava Vii sportista vee rastojanje od centraobrtanja do napadne linije sile Tei padovi veih osoba...


127/266

Termin koji se koristi za opis stope rotiranjasportiste ili objekta Razlika izmeu velocity i speed objekta ilisportiste koji se rotira

Gimnastiar koji radi veleobrt (360 stepeni)kruto telo (u realnim uslovima prisutni suodreeni pokreti kukova i ramena uspecifinim fazama rotiranja...) Merenje vremena rotiranja npr. 1 sekunda zasvaki krug u pravcu kazalke na satu...


128/266

Poznato koliina/broj stepeni koje sportista

pree za jednu sekundu (za tano odreenovreme i tano odreen smer) Ako se zna broj obrtaja, vremenski period, ismer rotacije sportiste, onda moe da seizrauna njegova uglovna brzina stoparotacije (uglovna ugao, stepen, ili broj obrtaja,a velocity brzina u odreenom smeru) Svi delovi tela gimnastiara vre kompletankrug oko ipke u smeru kazaljke na satu za 1sekundu


129/266


130/266


131/266

Kad kod je prisutna rotacija interakcijaizmeu inercije i centripetalne sile Serva u odbojci, dodavanje quaterback-a,udarac u golfu... Rotacija borba izmeu inercije i centripetalnesile Inercija tenja tela da se suprotstavipromenama (pravac kretanja, mirovanje...) Promena kravolinijskog kretanja u cirkularnokretanje (kruno) zahteva prisustvocentripetalne sile!


132/266

Centripetalna sila sila koje vue/gura telo(objekat) ka osi obrtanja, i dovodi do krive,krune putanje Udara u bejzbolu primenjuje centripetalnusilu kako bi obezbedio da palica prati krunueljenu putanju U toku zamaha udara osea kako palica tei

da se izvue iz hvata Ta sila koja tei da izvue palicu iz hvatacentrifugalna sila!(inercija razliitog naziva)


133/266


134/266

Kladivo kao i svako drugo telo koje ima masu

ne eli da se kree, a i ne eli da pratiodreenu putanju Inercija kladiva otpor kretanju sportisteTeina kladiva 7.26 kg mukarci, 4 kg ene(dovoljna koliina mase, i posledino velikuinerciju)Kako bi kladivo ilo u eljenom pravcu,

sportista mora konstantno da se bori satenjom kladiva da se kree po pravoj liniji

D bi i kl di k bi


135/266

Da bi to uspeo, sportista vue kladivo ka sebi,

odnosno primenjuje centripetalnu silu Koliina centripetalne sile zavisi od nekolikofaktora... Npr. Ako sportista povea uglovnu brzinuduplo, sila kojom vue kladivo mora da sepovea za 4 puta...Kladivo se kree duplo bre! Tri puta vea ugaona brzina, devet puta vea

centripetalna sila

Savijanje nogu...


136/266

Naginjanje u

nazad...Guranje podloge...

Suprotstavljanjevelikoj inercijikladive koje sepoveava sa

poveanjemuglovne brzine!!!


137/266

Centrifugalna sila povlaenje od ose rotacije! Kladivo tei da se kree pravolinijski, odnosnopo tangenti kruga koje opisuje...

U toku izbacivanja, kladivo bi se kretalopravolinijski, ali dejstvo gravitacije odreujetrajektoriju kretanja koje ima krivolinijskutranslatornu putanju

Duina leta zavisi od brzine i trajektorijekretanja kladiva (a ne od centripetalne ilicentrifugalne sile)


138/266

Tendencija objekta ili sportiste da sesuprotstavi inicijalnoj rotaciji, ili nastavkarotacionog kretanja kada je dolo dosaoptavanja obrtnog momenta Prisutna je centripetalna sila koja primoravatelo da se kree po krunoj putanji Prisutna u svim sportovima gde se deavajurotaciona kretanja


139/266

Jaina inercije1. Masa objekta to je vea masa, vei je otpor

rotiranju. Sa druge strane, vea masa, vea jeistrajnost objekta da ostane u rotacionomkretanju kada je ono uspostavljeno

2. Udaljenost objekta od ose rotacije

Inercija rotacije proporcionalna kvadratu


140/266

j j p prastojanja od ose obrtanja


141/266

Prvi Njutnov zakon inercija je proporcionalnamasi (to je masa nekog tela vea, ono e sesnanije suprotstavljati kretanju)

U realnim uslovima dva tela iste mase i zapremine,deluju na istom kraku i prelaze isti put...ne morajuposedovati i istu koliinu inercije ne moraju sekretati istom brzinom pri istim spoljanjim uslovima


142/266


143/266


144/266

M 1 = M 2

r1 = r2

Obrtni moment proizvod sile i kraka na kome tasila deluje O = F a


145/266

sila deluje O F aMasa ( m) potencijalna sila Rastojanje od teita tela do fiksne take obrtanja(r) potencijalni krak

Biokinetika Moment inercije (suprotno dejstvo,

obrnuta proporcionalnost sa obrtnim momentom)Mera inertnosti kod rotacionih kretanja, to jemoment inercije vei stopa rotacije je manja U realnim uslovima teko moe da se promeni krak,pa se onda utie na promenu rasporeda mase tela kojese kreeMasa tela vei broj materijalnih taaka i svakaimasopstvenu masu....


146/266

I = m r2 MOMENT INERCIJE proizvodsume masa i kvadrata rastojanja odcentra mase do centra obrtanja


147/266


148/266

Tehnika i mehanika neodvojivi Tehnika najvanije tehnike karakteristikesportske vetine

Koji obrasci pokreta treba da se dese kadasportista tri, pliva, baca, skae, podie... Mehanika mehaniki principi koji se odvijajutokom izvoenja tehnike mehaniki razlozi zato se tehnika izvodiupravo na taj nain


149/266

Distanca i vreme tranja odreuje frekvenciju iduinu koraka Potisak napred uz pomo sile reakcije podloge Tehnika tranja se menja u zavisnosti od discipline sprinteri provode vie vremena u letu,energinije zamahuju rukama, vie podiu kolena,vea duina koraka, vee savijanje noge... Tenzija loa po trkae vea potronja energije iograniavanje pokreta miia i amplitudepokreta...


150/266


151/266

1. dobra tehnika tranja podrazumevaoptimalnu kombinaciju duine i frekvencijezaveslaja. Preteno brzo-kontrahujua vlaknaesencijalna za vrhunske sprintere

2. tranje zahteva odlinu fleksibilnost nogu,kukova, ramena. Naroito je vano u karlinoj

regiji i kukovima

3. ruke trkaa su savijene 90 i ljuljaju se d d k t i k


152/266

snano napred-nazad. ake oputene i kreu se

od visine kukova od nazad, do visine ramenaka napred4. Odrazna noga se oprua skoro do potpuneekstenzije. Kada noga naputa podlogu noga sesavije i peta se podie skoro do zadnjice 5. odrazna noga se savija i koleno se usmeravanapred i gore tako da je butina paralelna sa

podlogom

6. kada odrazna noge pree ponovo upotpornu ulogu (doe napred) postavlja se u


153/266

potpornu ulogu (doe napred) postavlja se ublago savijenom poloaju. Stopalo se postavljaispod centra gravitacije. Prvi kontakt sapodlogom je sa spoljnom ivicom stopala. Peta je sputenija ali ne dodiruje podlogu

7. Nagib sprintera na startu je velik. Tokomnajvee brzine tranja trup je normalan uodnosu na podlogu, a rameni pojas gradietvorougao u odnosu na smer tranja

8. telo trkaa se veoma malo podie i sputa ut k t j j b i


154/266

toku tranja najveom brzinom

9. glava je u prirodnom poloaju u odnosu natrup. Pogled je horizontalan i direktno napred 10. kombinacije snage i relaksacije. Lice, vrat,ramena, i ake su oputene 11. brzina tranja je pod uticajem okruujuihfaktora


155/266

Kombinacije optimalne snage/sile, duine i frekvencije korakaobezbeuje najbolji rezultat. Snaga, dobra reakcija, odlinafleksibilnost su esencijalne. Duine koraka zavisi od fleksibilnostikuka, duine nogu, miine snage i opsega pokreta. Treningoptimizuje potisak svakog koraka. Trening takoe razvija iukljuuje vie miinih fibrila u akciju, i ui sportistu da opustiantagoniste. Prenaglaena frekvencija i duina koraka dovode doneefikasnosti tranja.


156/266

Sposobnost rotiranja kukova oko uzdune(vertikalne) ose pomae uspostavljanju

optimalne frekvencije i duine zaveslaja.Fleksibilnost ramenog pojasa omoguavadovoljno ljuljanje ruku napred-nazad.


157/266

Pomeranje ruku napred- nazad omoguava ravnoteuuslet rotirajuih pokreta kukova oko vertikalne ose.Savijanje laktova smanjuje moment inercije (rotirajuimoment), i ini taj pokret lakim. Energian pokretrukom napred prenosi moment sila na celo teko. Ovose dodaje na odrazni impuls i olakava kretanjenapred. Ljuljanje napred-nazad paralelno sa smeromkretanja omoguava trupu i ramenom pojasustabilnost. Ovo pomae ravnotei i relaksaciji i pomaeu usmeravanju sportiste ka napred.


158/266

Mono opruanje noge, kroz kukove, kolena i skonizglob, obezbeuje sportisti opteimalan potisak u smerukretanja. Potisak dole i nazad pod uglom od 50-55

obezbeuje jednaku reakciju suprotnog smera, to vodisportistu u preteno horizontalnom smeru. Savijanjenogu smanjuje moment inercije i omoguavarelaksaciju i manje zahteve za miinim angaovanjem


159/266

Prenoenje noge napred je uravnoteenoakcijom suprotne ruke. Potisak ka napred, irukama i nogama, generie transver momenta

sile. Ovo pomae u ostvarivanju veeg potiska,i ostaruje pogon sportiste du staze.


160/266

Blago savijena potporna noga produava

vreme kontakta i primene sile i ublaava udar.Fleksija iztee miie agoniste, koji su spremnida gurnu podlogu nazad i dole. Postavljanjenoge ispod centra gravitacije eliminieusporenje koje bi se desilo ukoliko bi se stopalopostavilo ispred.


161/266

Tokom starta, nagib tela napred i kraifrekventniji koraci prevazilaze inerciju tela i

pomau sportisti da odre moment sile. Upunoj brzini, normalan trup sa napred-nazad pokretima ruku uravnoteuje pokretnogama


162/266

Kod elitnih trkaa centar gravitacije pokazujeobrasce niske valovitosti, dok se kreu napred.Malo vie vremena se provodi u letu, nago nazemlji. Suvie vremena u letu je izgubljenovreme i ukazuje na to da je potisak usmerensuvie na gore tj. u vertikalnom smeru


163/266

Odgovarajui poloaj glave i pogledapoboljava stabilnost trupa. Zabacivanje glaveunazad poveava tenziju i ograniavafrekveniciju i duinu koraka


164/266

Tenzija (stegnutost) tela smanjuje brzinumiine kontrakcije. Dobro tranjepodrazumeva znaajnu promenu iz miinekontrakcije u miinu relaksaciju. Tehnikisuperiorniji sprinteri su mehaniki efikasniji,nepotrebna stegnutost je izbegnuta i na ovajnain sportista koristi energiju efikasnije.


165/266

Velika energetska potronja se deava prilikompotiska. Energija je takoe potrebna zapodizanje kolena i podrku odupiranju odpodloge. to se trka kree bre, potrbna jevea energija zbog savladavanja veeg otporavazduha. Lake, visokokvalitetne podlogeobezbeuju bolje trenje, vrsti guminiziranimaterijali obezbeuju efikasnije guranjenapred, nego na mekanim materijalima.Oprema smanjuje otpor trenja vazduha...

Sakupljanje informacija o tehnici pre starta


166/266

p j j j p(treninga); taan plan posmatranja, analize ikorekcije graaka!


167/266

Utvrivanje ciljeva sportske tehnike Kako znanja o specijalnih karakteristikatehnike mogu pomoi u analiziranju sportskeperformanse Koje su dobiti analize performansi elitnihsportistaPodela tehnike na faze i kljune elemente Znanja iz mehanike u analizi tehnika iispravljanja greaka u tehnici


168/266

Pravila sporta i uslovi u kojima se sportskavetina (tehnika) sprovodi odreuju ciljeve svake kretnje u sportu (vetine).

Veina kretnji vie od jednog cilja

Ciljevi odreuju tehniku i mehaniku kojusportista mora primeniti kako bi izveo kretnjuuspeno!


169/266

Baciti disk to dalje Dominantni cilj


170/266

Baciti disk to dalje Dominantni cilj

Disk mora pasti u dozvoljeni sektor Tanostleta takoe vaan cilj Prestup prilikom izbaaja Ravnotea takoevaan cilj

Razdaljina i tanost ciljevi koji zahtevajuodgovarajue mehanike principe


171/266

Dominantni mehaniki cilj brzina izbaaja(kako disk da napusti ruku to veommoguom brzinom) Nain na koji disk naputa ruku i rotira se-karaketristike leta i njegovu duinu-optimalna rotacija i trajektorija kretanja vaan mehaniki cilj Pozicija telaprilikom izbaaja ima takoevanu ulogu...(prestup)


172/266

Dominantni cilj pogodak loptom uprotivniko polje Vaan cilj visok skok kako bi se lopta uputilapreko ili pored bloka (skakake ipravovremene sposobnosti )... Bez kontakta sa mreom...


173/266

Dominantni cilj visina skoka Dominantan cilj (presudan) prei prekolestvice Vertikalna i horizontalna komponenta... Rotiranje...


174/266

Da li je u pitanju timski ili individualni sport svesnost svih ciljeva svake vetine (kretanja) Zadovoljavanje jednog, a zaboravljanje drugog limitiraju faktor na uspenost u datojtehnici

Svaki cilj svoj udeo u odreivanju tehnike


175/266

Sportske vetine podeljene u razliite tipovezasnovane na nainu i uslovima u kojima se tavetina izvodi! Nain i uslovi povezani, i znaajno utiu na izbmetoda obuke!

Ciklini i aciklini sportovi

Predvidljivi i kontrolisani uslovi Nepredvidljivi inekotrolisani uslovi


176/266

esto nazivane i diskretne (posebne) vetinekoje imaju odreen poetak i kraj.Ne ponavljaju je u ciklinim obrascima

Uenje po zasebnim celinama na jednomnauenu i izvedenu vetinu dodaje se novavetina

esto, moment sile generisan u jednoj aciklinoj


177/266

esto, moment sile generisan u jednoj aciklinoj

aktivnosti e se produiti i pomoi na poetkusledee acikline vetine!

Fi 7 2


178/266

Figura 7.2


179/266


180/266

Vetine koje se ponavljaju u zadatomvremenskom intervalu! Jedan od najvanijih aspekata po zavretku jednog ciklusa momentalno se prelazi u drugi

t k d l ih ti t ikli kti ti


181/266

esto kod mlaih sportista, cikline aktivnostise ue kao i acikline po delovima

Plivanje noge, ruke, disanje...

Nakon savladavalja svih delova, pokret se

izvodi u celini (broj ponavljanja ciklusapoveava se sa poboljanjem sposobnostisportista)


182/266

Mnoge aktivnosti u tanom i predvidivomokruenju (atletika, plivanje...) Zatvorene vetine

Izvoenje vetine bez potrebe za brzomodlukom usled odsustva iznenadnih promenasituacije

Bez protivnika i bez promene vremenskihuslova Lake planiranje i treniranje

Ot ti


183/266

Otvorene vetine. Reagovanje na stanja koja se deavaju u bilo komtrenutku tokom izvoenja (takmienja) Kod uenja (treninga) otvorenih vetina upoetku primena situacija koja je skoro predvidiva!

Poveanje nepredvidivosti zavisi o vie faktora!Brzina napredovanja Mnogi treneri to pre ka nepoznatim okolnostima Meanje u jednim aktivnostima uenje kako da rasuujuta treba uraditi, a u drugim sportista veba pod stalnimpromenama situacija


184/266

1976 udarac u platformu (razbijen nos) 1979 udarac u platformu (bez svesti) 1981 udarac u dno bazena i prelom kolarne kosti 1984 pad u vodu na lea 1988 udarac potiljkom u dasku


185/266

Uvid u brzinu, ritam, snagu (silu), poloajtela...i druge karakteristike koje odreujukvalitet izvoenja!

Uprkos razlikama u grai tela, vrhunskisportisti imaju zajednike karakteristikeizvoenja tehnike

Omoguava lake praene kretanja i


186/266

Omoguava lake praene kretanja iispravljanje greaka Faza povezana grupa pokreta koji imajuodreeno mesto u vetini, koje sportistapovezuje u ukupnu performansu!

Najee faze: 1. Pripremna kretanja, i mentalna priprema

2. Istezanje (zatezanje) 3. Moment produkcije sile 4. Zavretak kretanja (oporavak)


187/266

Pokreti i mentalni procesi koje sportistaprimenjuje kada se sprema da uspostavikretanjePostavljanje loptice u golfu, servis u tenisu,zauzimanje odbrambennog poloaja u ragbiju,postavljanje u startni blok u plivanju,postavljanje noge na steper.......ZAUZIMANJEPOETNOG POLOAJA


188/266

Istezanje miia sportiste kako bi se uspostaviopoloaj u kome sila moe da se primeni naoptimalnoj distanci ili vremenskom okviru!

Rotacija trupom kod bacaa diska, koplja, kodgolfera, bacaa u bejzbolu, smeera u odbojci,tenisera, kajakaa (savijanje napred)...


189/266

Izuzetno znaajan za kreiranje eljenog efektasportske vetine! Sportista mora da primeni silu odgovarajueveliine, u tanom opsegu i vremenskompeiodu, i tanom nizu (redosledu).

U svim vetinama veoma je vaan kritini

trenutak na kraju primene sile nakon togasportista vie nita ne moe da uradi danadogradi to kretanje (veliinu, smer sile...)


190/266

Neposredno nakon izvrenja produkcije sile U nekim vetinama nije poeljno kompletnozaustavljanje u ovoj fazi...

Plivanje, tranje, skijanje... faza oporavkaomoguava odravanje ravnotee ikontinuiteta kretanja...


191/266

Nakon odreivanja najvanijih faza odreenevetine, panja se usmerava na kljuneelemente svake faze! Kljuni elementi faze posebne kretnje kojeine jednu fazu

Odabir kljunih elemenata esencijalne

aktivnosti za uspeh izvoenja svake faze

Skok u vis kljuni elementi: naginjanje telanazad, sputanje teita tela, ruke postavljenepozadi


192/266

pozadi...

Udarac u fodbalu kljuni elementi:produena baza, opruena noga prilikomudarca, prenos teine napred, irok luk

kretanja noge, ruke u odruenju... Bacanje koplja kljuni elementi: prilaz,savijanje tela nazad, rotacija trupa i kukova,prenos teine...


193/266

Zato je neophodno da sprinter izodi paralelnepokrete rukama i nogama sa pravcem kretanja?U bilo kojoj drugoj situaciji, sila koju proizvoditrka je smanjena, a i sila reakcije podloge jesmanjena.Zato je neophodno da pliva provlai svojeruke paralelno sa pravcem kretanja umesto poS putanji? Manja produkcija sile

Zato je neophodno da skaka u vis teite telapostavi iza odrazne noge neposreedno preodraza? Produetak vremena primene sile!


194/266

odraza? Produetak vremena primene sile!

Zato je neophodna da baca koplja rotira svojetelo u pravcu izbaaja? Vee ubrzanje koplja,

produava se vreme primene sile. Miiiabdomena i grudi povlae rame u pravcuizbaaja i tako poveavaju silu...


195/266

1. Posmatranje kompletnog izvoenja kretanja(vetine) ugao posmatranja, pravacposmatranja, brzina izvoenja, broj ponavljanja

- Ocenjivanje vetina koje u sebi sadre razdaljnu i visinu - Obezbeenje sigurnosti tokom ocenjivanja


196/266


197/266


198/266

Izbegavanje stanja koja ometaju sportistu...


199/266

Na poetku procesa ispravaljanja greaka Izvoenje vetine par puta usmeravanjepanje na ritam, tenost, generalni poloaj telaod poetka do kraja izvoenja!!! ....ne na specifine faze, nagib tela, i slabu produkcijusile

Glavni cilj u ovoj fazi ukupna impresija ovetini sportiste

Komentari tokom posmatranja...


200/266

Relaksirana i oputena atmosvera Bez stresa, napetosti gubitak motivacije iobeshrabrenje Bez liste kritika u toku izvoenja...

Ohrabrenje na kraju izvoenja!


201/266

Normalna brzina izvoenja


202/266

Poetno posmatranje aktivnosti uobiajenabrzina izvoenja (tehnika koja se izvodimanjom brzinom znaajno menja nainizvoenja vetine) Lana predstava o vetini!

Manja brzina samo prilikom obuke novevetine...

Odreivanje broja ponavljanja tokomocenjivanja


203/266

ocenjivanja

Fiziki zahtevi vetine Duina, koncentracija, napor prilikom svakog

ponavljanja(preskovi, ski skokovi)...vei brojponavljanja neko manje zahtevne aktivnosti(sme, dodavanje)

Razlike izmeu poetnika i iskusnih sportista


204/266

Poetnici

Znaajna promena svaki ponovni pokuaj Bri zamor Vee greke, proputanje nekoliko elemenata u fazi, pa i celu fazu Telo je u nekorektnom poloaju a zatim u korektnom Korienje neadekvatne muskulature


205/266

Iskusni sportisti Manje oiglednih greaka (slow-motion, specifinielemenat odreene faze)

Odreeni delovi tela u neodgovarajuem poloaju... Izvoenje vetine dug period...

Praenje drugih koraka


206/266

Postavljanje tragova...


207/266

Nakon nekoliko puta pregledane tehnike koncentracija na individualne faze i kljuneelemente

Dva naina u pristupu

Poeti od kraja vetina


208/266

Dovoljna sila, nema rotacije-Udarac u pravu taku... Ukoliko ima rotacije-Dovoljan nagib tela prilikom udarca Fleksibilnost...


209/266


210/266

Posmatranje svake faze vetine posebno

Od prve faze u vetini Poetni poloaj (glava, stopala) Prenos teine Produkcija sile (podela na kljune elementa...) Recovery action! Oporavak tednja energije priprema za sledeu akciju


211/266


212/266


213/266

Da li sportista ima optimalnu stabilnost kadaprimenjuje ili oekuje silu?

iroka baza i korektno pozicioniran centar

gravitacije esencijalno!Postavljena baza u pravcu u kom treba da bude? Baza suvie uska ili iroka? Stav suvie opruen? Centar gravitacije suvie blizu ivice baze?


214/266

Da li sportista primenjuje silu u korektnomredosledu?


215/266

Adekvatna baza za izvoenje pokreta! Pokreti ekstremiteta u odgovarajuem momentu Angaovanje veih miinih grupa pre manjih...

Primena sile odgovarajue jaine uodgovarajuem vremenskom intervalu irazdaljini?


216/266

razdaljini?

Impuls sile zavisi od veliine sile ali ivremena primene sile...

Teni, glatki, graciozni pokreti koji su dobrokordinisaniGreviti, isprekidani, nespretni pokret

Sportovi tanosti, preciznosti velika sila iveliki opseg pokreta ... Odbojka, tenis...

Primena sile u tanom smeru?

Razlaganje sile na komponente


217/266

Razlaganje sile na komponente... Sprinteri postavljanje noge u adekvatnupoziciju (smer) III Njutnov zakon Ekstremiteti...


218/266

Da li sportista smanjuje otpor rotiranja da bi seokretao bre, i obratno? Da li sportista ispravno koristi obrtni moment imoment sile? Osa obrtanja... Dovoljna koliina sile...


219/266

Entuzijazam ispravljanje svih greaka... Vie i manje vane greke! Glavne greke: odsutnost stabilnosti ioptimalne upotrebe miine sile!! Manje znaajne greke: delimino umanjujuperformanse (nedovoljan nagib telom,nedovoljno energian zamah ekstremitetima,

nedovoljno irok oslonac....)


220/266

Izdvajanje faze koja sadri greku od ostatkavetine ta faza je vetina sama za sebe. Razlaganje faze i njenih elemenata na manjedelove (slaba usaglaenost rada ruku i nogu) prvo ispravljanje rada nogu, zatim ruku, papovezivanje. Dizajn vebe koja je laka (olakavajui uslovi)od vetine i doprinosi ispravljanju greaka.


221/266

Usporavanje kretanja ubrzavanje postepeno,brzinom koja ne dovodi do ponovnog javljanjagreke. Nakon ispravljanja greke vraanje uprvobitnu fazu (ukoliko je izvoenje pravilno,dodati sledeu fazu...) Progresivno poveavanje brzine izvoenja.


222/266

Opti naziv za gasove i tenosti Aerodinamika,Hidrodinamika

Fluidi su sastavljeni od velikog broja


223/266

j g jestica (molekula), struktuirane poparalelnim slojevima

Kretanje fluida se manifestujekretanjem slojeva (strujnice) Gustina strujnica nije ista

Od gustine zavisi i mogunostkretanja


224/266

Gustina kod stiljivihfluida ona je proporcijalnapritisku Viskoznost znaenjesuprotno od teljiv Stiljivost (gasoviti)


225/266

Molekuli strujnice Svaki fluid se protivi razdvajanju

Otpor

ovek najee kroz gasoviti fluid Vea povrina vei otpor


226/266

Vea povrina vei otpor

eoni otpor (poveani pritisak):


227/266

eoni otpor (poveani pritisak): veliina povrine, oblik tela (kvadrat-pravougaonik),

duina tela (manji otpor duina 4-5 puta vea od povrinepoprenog preseka)

Najmanji otpor kapljica koja prolazikroz vazduh obrazujui duguljast oblik

Depresija smanjeni otpor: Javlja se sa zadnje strane Kovitlanje strujnica kako bi se


228/266

Kovitlanje strujnica kako bi sepopunila praznina

Otpor bonih povrina trenje Kvalitet/graa povrine tela


229/266


230/266

eoni, depresija, boni otpor Pritisak je proporcionalno srazmeranpovrini tela

Brzini kretanja otpor se poveavasrazmerno kvadratu brzinekretanja...brzina 3 puta otpor 9 puta

Otpor brzina kretanja , oblik tela igustina fluida


231/266


232/266

Upravno/normalno na povrinu tela komponenta: eoni otpor,smanjivanje brzine U komponenta: sila uzgona,omoguava kretajne kroz vazduh Pozitivan uticaj do ugla od 15

Otpor - osim poetnebrzine i izloenepovrine, i ugao = O sin


233/266


234/266

Manji pritisak vea brzina strujanja Kretanje u pravcu manjeg pritiska BERNULIJEV PRINCIP

AERODINAMIKA SILA (posledicanjenog dejstva je letenje)


235/266


236/266


237/266

Ekscentrini skoni impuls Radijalna i tangencijalna komponenta...


238/266


239/266

Specifina teina teinski izapreminski odnos (p/cm)

Specifina teina vode- 1 p/cm Sva ljudska tkiva nemaju istuspecifinu teinu Masno tkivo oko 1 p/cm Viak masti specifino laki


240/266

Svako telo potopljeno u vodu prividno gubi od svoje teine onoliko koliko jeteka koliina vode istisnuta prilikom potapanja

Hidrostatiki potisak napadna taka usreditu potopljene zapremine

Napadna taka teita tela Napadne linije spreg sila


241/266


242/266


243/266

HIDRODINAMIKA SILA njenim idejstvom njenih komponenti stvaraju seuslovi za kretanje kroz vodu tela sa veomspecifinom teinom


244/266

pNastaje kao rezultat otpora vode Prilikom kretanja kroz vodu, telo nailazi naotpor strujnica kolinearnih sa pravcem

kretanja tela, ali suprotnog smera Rezultanta strujnica stvara silu otpora (O),ija napadna linija je upravna na povrinukoja se kree

Razlae se na dve komponente: vertikalnu ihorizontalnu


245/266


246/266

Veliina povrine koja se izlae otporu


247/266

Direktno proporcionalna pritisku Oblik povrine koja se izlae otporu

Konkavno- izdubljeno

Duina poluge koja se izlae otporu Krak poluge dui vea je sila Dublji slojevi vode su gui

Brzina i duina zaveslaja Vea brzina pokreti bri i put delovanja dui Nema eksplozivnih pokreta (nema impulsa sile) Brzina ruke se postepeno poveava


248/266

Vodene estice tee da zadrestanje relativnog mirovanja, isuprotstavljaju se kretanju tela

Na veliinu otpora utiu: 1 . Specifina teina same vode 2 . Poloaj tela, oblik tela i kvalitet

povrine tela plivaa

Laminarno kretanje


249/266

Turbulentno kretanje

U biomehanikoj analizi veoma jebitno razdvojiti efekte u prvoj idrugoj polovini zaveslaja

EONI (napadne povrine, gustina,


250/266

brzina) spreava kretanje napred

Dejstvo brzine Kada plivai poveaju brzinu, oniproizvode vie trenja i turbulencije iotuda, poveavaju otpor. Efekti brzine

su tako snani da poveanje trenja zaduplo poveava otpor etvoroduplo.


251/266


252/266

OTPOR VRTLOGA (oblik tela) telo plivaa malo moe da se izmeni...oblik,razliiti poloaji delova tela


253/266

Trenje koe Neka istraivai (Clarys, 1979) koa

k l


254/266

oveka je zanemarljiva za stvaranje otporatrenja... (Hay & Thayer, 1989) kretanje vode okotela Granina oblast voda kree u razliitimpravcima, oko razliitih segmenata Kada se kreu u istom pravcu laminarno

U suprotnom pravcu- turbulentno

Molekuli vode u graninoj oblastik bl d


255/266

sukobljavaju se sa drugim u istom momentuispred i sa strane tela...turbulencija granina oblast se u jednom momentu odvoji

od povrine tela molekuli vode u tom podruju sesukobljavaju sa ostalim molekulima ispred isa strane, stvarajui turbulenciju U zavisnosti od udaljenosti vrtloga od tela...


256/266


257/266


258/266


259/266

Razlika izmeu prvog i etvrtog plivaa na 50l b d j i il 0 13 k di


260/266

metara slobodno je iznosila 0,13 sekundi, arazlika izmeu prvog i osmog plivaa jeiznosila 0,53 sekunde

SMITH, MOLLOY, PASCOE (2007),C i L i Fl B d S i


261/266

Compressive Laminar Flow Body Suit smanjenje otpora (2%), poveanje brzine(1,5%),

manja potronja kiseonika (manje potrebneenergije za plivanje istom brzinom)

50 metara 1 sekunda bolje vreme 1500 metara 23 sekunde bolje vreme


262/266


263/266

Biomenika

Definicija biomehanikebi h ik


264/266

Definicija biomehanike Aspekti biomehanike Centripetalna i centrifugalna sila? Uglovni moment Kinematiki parametri ta je brzina? Formula? Jedinica? Ubrzanje? Formula? Jedinica? Moment sile Impuls sile Energija (kinetika, potencijalna, energija savijanja) Poluga (vrste) KrakObrtni momentKinetiki lanci

Analiziranje sportskih vetina? I lj j g k ?


265/266

Ispravljanje greaka? Moment inercije (formula)? Analiza tehnike i mehanike tranja?

Magnusov efekat? Otpori u toku kretanja kroz fluide? Centralna ili rotaciona kretanja (pokretanjeroatcije)? III Njutnov zakon? Razlaganje sile na komponente?


266/266

Biomehanika Sporta - Operativni Treneri

Documents

Transcript of Biomehanika Sporta - Operativni Treneri