Bezbedonosnom kulturom do bezbednosti učenika

7/23/2019 Bezbedonosnom kulturom do bezbednosti uenika

1/12

TEHNOLOGIJA, INFORMATIKA I OBRAZOVANJEZA DRUTVO UENJA I ZNANJA

6. Meunarodni Simpozijum, Tehniki fakultet aak, 3

5. jun 2011.

TECHNOLOGY, INFORMATICS AND EDUCATIONFOR LEARNING AND KNOWLEDGE SOCIETY

6thInternational Symposium, Technical Faculty aak, 35th June 2011.

UDK: 37: 351.74/.76 Struni rad

BEZBEDNOSNOM KULTUROM KA BEZBEDNOJ KOLI-ISTRAIVANJE

edomir Ivanovi 1

Rezime: Cilj studije "Bezbednosnom kulturom ka bezbednoj koli" predstavlja novi modelRAZVOJA BEZBEDNOSNE KULTURE MLADIH I PROJEKCIJA KONCEPTA BEZBEDNEKOLE.Zasniva se na osnovama naune analize,koncipirana u teorijskoj i empirijskoj ravni,iima za cilj da istakne i ukae na znaaj bezbednosne kulture uenika osnovnih i srednjihkola,koja se direktno i indirektno reflektuje na njihovu ukupnu bezbednost i zatitu od bezbednosnihrizika, kojima su u savremenim civilizacijskim i urbanim uslovima ivota sve vie izloeni. Uspreavanju pojava, procesa i dogaaja koji mogu da ugroze bezbednost i zdravlje, kao iivotnu sredinu, imperativna je potreba da se daju ocene, predlozi i sugestije za dalji razvojsistema upravljanja zatitom uenika od bezbednosnih rizika. U okviru studije istraeni su svielementi znaajni za funkcionisanje, organizaciju i edukaciju uenika, kao i zaposlenih uosnovnim i srednjim {kolama u okviru obrazovno-vaspitnog sistema - kolskog sistema, nateritoriji drave Srbije. Nalazi dobijeni na reprezentativnom uzorku omoguili su valjanunaunu analizu i uoptavanje, a potom su stavljeni u funkciju projektovanja modela bezbednekole. Dakle, u postupku empirijskog istraivanja izvrene su deskriptivna i faktorska analizapodataka, manifestnih varijabli, kao i faktora uticaja koji su odznaaja za bezbednost i zatituuenika od bezbednosnih rizika i razvoj njihove bezbednosne kulture u procesu obrazovanja ivaspitanja. Pored toga, izvrena je i analiza normativno-pravne regulative bezbednosti uinstitucijama obrazovanja i vaspitanja, kao i analiza programskih sadraja u osnovnim isrednjim kolama sa aspekta potencijalnog doprinosa razvoju bezbednosne kulture uenika.Podloga analizama bili su dobijeni podaci iz anketnog upitnika, zasnovani na odgovorima i

procenama obe kategorije ispitanika - uenika osnovnih i srednjih kola i nastavnog osoblja istrunih saradnika (pedagoga i psihologa), kao i zakonska i podzakonska struna dokumenta,nastavni planovi i programi nastavnih predmeta i drugi dostupni izvori. Rad ukazuje da je

zatita i unapre|enje bezbednosne kulture uenika osnovnih i srednjih kola,dinamian proces,koji je neophodna pretpostavka bezbedne kole. Savremeni pristupi analizi rizika i faktora

uticaja koji se odnose na bezbednost i zatitu uenika, polaze od mogunosti izbora akcija ialternativa kojima se rizik smanjuje, odnosno od uverenja da se rizicima moe u znaajnoj meriupravljati, gde strategije planiranja i prevencija imaju poseban znaaj u okviru konceptabezbednekole.

Kljune rei: bezbednost, bezbednosna kultura, vaspitanje i obrazovanje, bezbedna kola,bezbednosni rizici, faktori razvoja, faktori uticaja, bezbednosni menadment

1Dr edomir Ivanovi,profesor Internacionalni fakultet, Univerzitet u Novom Pazaru sa seditem uBeogradu, smer - kriminalistika


2/12

Tehnologija, informatika i obrazovanje, TIO 6 edomir Ivanovi

REACHING THE SAFE SCHOOL THROUGH SAFETY CULTURE

Summary: The goal of the study paper "Reaching the Safe School through Safety Culture"

is to point out, on the basic scientific analysis through theoretic and primary and secondary

schools, which directly or indirectly affects their entire safety and protection from the

security risks the modern civilization and urban style of life is more and more exposed to.

In order to prevent the occurrences, processes and events which could endanger the safety

and health, as well as enviroment, it is extremely necessary to give appraisals, proposals

and suggestions for a further development of the menagment system of the student'sprotection from the security risks. All the elements significant for the functioning,

organization and educations of studens, as well for the employees in primary and

secondary schools in the framework of the educational and padagogic schooling system on

the territory of the Republic Serbia have been shown in this study paper. The findingsobtained from the representative sample have enabled the revelant scientific analysis and

generalization, and have been con sequently put into function of designing the safe school

model.Hence, in the process of empirical research, descriptive and factor data analyses

have been performed, alonf with the manifest variables and for the safety and protection of

students from the security risks and for the development of their safety culture in the

educational and pedagogic process. Furthermore, analysis of the normative and legislative

security within the educational and pedagogic institutions has been carried out, as well as

the analysis of curriculum contents within the primary and secondary schools from the

viewpoint of potential contribution to the development of safety culture of students.

Groundworks of the analysis were data obtained from the survey questionnaire, based on

the results of independent evalkuation and valuation of both categories of respondents -

students in elementary and secondary schools, teachers and educationists (pedagogues and

psychologists), and sub-legal expert documents, curricula and programs of teachingsubjects and other available sources. Work indicates that the protection and promotion of

safety culture for students in primary and secondary schools is a dynamic process, which is

nessesary preconditions of safe school. Contemporary approaches to risk analysis and

impact relating to safety and protection of students, starting from the action and choise of

alternatives that reduce the risk, In regard to the belief that risk can be significantly

menaged, where planning and prevention strategies have special signifiance within theconcept of safe school.

Key words: safety, security culture, education, safety school, security risks, factors ofdevelopment, influence factors, security menagement

1. CILJ STUDIJE

Polazei od formulisanog problema i ciljeva ovog istraivanja, a uzimajui u obzir rezultateteorijskog i empirijskog istraivanja, oigledno je da glavni preduslov razvijanja

bezbednosne kulture uenika jeste bezbedni ambijent, odnosno obezbeivanje ukupnebezbednosti u ustanovama obrazovno-vaspitnog sistema - kolama. Meutim, injenica jeda takav ambijent u kolama i njihovom neposrednom okruenju nije lien bezbednosnihrizika kao opasnosti po uenike, osoblje, proces rada i poslovanje kola, dok je njihov nivozatite od njih na nezavidnom nivou. Da bi se taj znaajni drutveni problem mogaouspeno reavati, neophodno je konstituisati efikasan model razvoja bezbednosne kultureuenika u cilju projekcije savremenog koncepta - bezbedne kole. Dakle, osnovni ciljmodela jeste: a) ustanovljenje efektivne strategije unapreenja nerizinog ambijenta -


3/12


bezbedne kole i b) razvoj bezbednosne kulture uenika osnovnih i srednjih kola, u ciljuzatite od negativnih uticaja bezbednosnih rizika.

2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE MODELA

Brojne su komponente, a istovremeno i karakteristike modela. Elaboracija najbitnijih od

njih sledi u ovom odeljku, dok smo s razlogom izdvojili edukaciju uenika osnovn ih isrednjih kola u funkciji razvoja bezbednosne kulture kao posebnu karakteristiku iobrazloili je u narednom odeljku (9.3) ove studije.Projekcija razvoja bezbednosne kulture uenika i stvaranja nerizinog ambijenta - bezbednekole zasniva se na pravovremenoj i egzaktnoj identifikaciji bezbednosnih rizika,adekvatnoj prevenciji i nainu reagovanja koji bi trebalo da doprinesu poboljanjuorganizacije bezbednosti kola kao obrazovno-vaspitnih ustanova, sa jedne, i edukacijiuenika u cilju izgraivanjai unapreenja njihove bezbednosne kulture u funkciji zatite odnegativnih uticaja bezbednosnih rizika, sa druge strane. Model je koncipiran tako da po

svojim reenjima bude inovativan, kako na teorijskom, tako i na praktinom nivou, umirnodopskim i drugim vanrednim situacijama.

Pri koncipiranju modela uzeta su u obzir verifikovana nauna reenja iz ove oblasti,valorizovana u savremenoj teoriji i bezbednosnoj praksi u svetu i kod nas. Meutim,

preuzimanje gotovih reenja drugih zemalja, bez uvaavanja specifinih socijalnih,ekonomskih, kulturnih, psiholokih, bezbednosnih, zatitnih karakteristika ue i iresocijalne sredine u kojoj kole egzistiraju ne samo da nije nauno opravdano nego je i

potencijalni izvor greaka koje bi mogle da utiu na objektivnost i pouzdanost rezultataprocene, a time i na efikasnost predloenih strategija unapreenja nivoa bezbednostiuenika i zaposlenih u osnovnim i srednjim kolama u Republici Srbiji, kao i na razvojnjihove bezbednosne kulture. Naravno, u kreiranju modela uzeti su u obzir i rezultati

empirijskog istraivanja, prezentovani u prethodnom delu ove studije. "Kada je re o bezbednosti osnovnih i srednjih kola kao obrazovno -vaspitnih ustanova, iz

bezbednosno-zatitnog aspekta potrebno je obezbediti: zdravu i bezbednu sredinu zaneometano odvijanje nastave, kvalitetan i prijatan ambijent za sve kolske aktivnosti,mogunost brzog reagovanja i prilagoavanja na promene nivoa bezbednosti, uslove dacelokupna kolska zajednica (uenici, nastavno i nenastavno osoblje) , roditelji, lokalnazajednica, dravni organi, uestvuju u organizaciji i stvaranju bezbednog ambijenta kolskesredine, osposobljenost svih subjekata za pravovremenu procenu i identifikaciju znakova

bezbednosnih rizika, postojanje i auriranost planova za adekvatno reagovanje na ispoljenebezbednosne rizike, efikasno i adekvatno reagovanje u konkretnim situacijama i dr."140

Naravno, svaka kola je specifina, i na bazi njenih uslova adekvatne implementacijereenja koje model treba da razvija jesu specifine strategije, odnosno identifikacija,

prevencija, suzbijanje, eliminisanje i zatita od bezbednosnih rizika, kao i edukacijauenika osnovnih i srednjih kola u cilju razvijanja njihove bezbednosne kulture.Poseban znaaj modela razvoja bezbednosne kulture uenika i bezbedne kole, to ga i

preporuuje kao mogunost u oblasti upravljanja i zatite uenika od bezbednosnih rizika,jeste u uvaavanju brzih, nepredvidivih i viestrukih promena (ne)rizinog ambijenta, zakoje organizacija kolske uprave mora imati sluha i prilagoditi se projektovanimstrategijama i njihovim znaenjima.

Pored naznaenih karakteristika modela razvoja bezbednosne kulture uenika i projekcijekoncepta - bezbedne kole, vano je da kola ima: efikasne upravne, rukovodee isavetodavne organe, osposobljeno i motivisano osoblje i uenike, dobru saradnju sa akim


4/12


roditeljima, organima i slubama lokalne zajednice, dravnim organima, odnosnoMinistarstvom prosvete - Slubom za bezbednosni menadment (SBM), radi adekvatnogangaovanja i kreiranja strategija za zatitu od negativnih uticaja bezbednosnih rizika, da jeneposredno okruenje kole bezbedno i da postoje izgraene strategije za promovisanje i

podrku odgovornog ponaanja, da su planovi prevencije i suzbijanja bezbednosnih rizikaodrivi, koordinisani i sveobuhvatni, odnosno zasnovani na paljivoj proceni potrebauenika i osoblja kola, da su pristupi u reavanju bezbednosnih problema zasnovani na

praktinim iskustvima, da su zaposleni u kolama (nastavno i nenastavno osoblje)osposobljeni za sprovoenje planiranih mera bezbednosti i zatite, da se planirane mere

bezbednosti i zatite kontinuirano sprovode, prate i evaluiraju, da se u okviru nastavnih ivannastavnih aktivnosti i radu sa uenicima kontinuirano razvija i izgrauje bezbednosnakultura.

3. BEZBEDNOSNI MENADMENT U OBRAZOVANJU - KOLSKOMSISTEMU

U najoptijem smislu menadment/upravljanje jeste funkcija svake svesne drutveneaktivnosti, znaajne za celokupno drutvo, ali i za pojedinca, poevi od aktivnosti voenjadrave, preko upravljanja kompanijom/preduzeem, drutvenom organizacijom iinstitucijom pa do upravljanja individualnim aktivnostima.141

Upravljanje bezbednosnim rizicima pretpostavlja uspostavljanje adekvatnog bezbednosnog

menadmenta, ne samo u osnovnim i srednjim kolama, ve je za to neophodna svestrana iorganizovana aktivnost svih relevantnih drutvenih subjekata, poev od Vlade RepublikeSrbije, nadlenog resornog Ministarstva prosvete i drugih ministarstava, a pre svegaMinistarstva unutranjih poslova i Ministarstva pravde, organa lokalne samouprave,okrunih centara, kolskih organa (upravnih, rukovodeih, savetodavnih, strunihsaradnika, strunih organa kole, strunih slubi kole, odeljenjskih stareina, predmetnihnastavnika, roditelja, uenika, kao i kolskog okruenja i dr).Iz bezbednosno-zatitnog aspekta mogue je izdvojiti nekoliko premisa od kojih valja

polaziti pri organizovanju kola za upravljanje bezbednosnim rizicima, kao to su: jaanjeuloge i odgovornosti drave, posebno u delu definisanja metodologije upravljanja rizicima,afirmisanje preventivnog pristupa, postavljanje i sprovoenje efikasne kontrole, dosledna

primena zakonske regulative mera bezbednosti i zatite, kao i razvoja bezbednosne kultureuenika u okviru obrazovno-vaspitnog sistema. Sistem upravljanja bezbednosnim rizicima

predstavlja integrisan i sveobuhvatan pristup zatite od vie rizika. Usmeren je na reavanjeizloenosti opasnostima, njihovoj proceni i upravljanju, kako u mirnodopskim, tako i uvanrednim situacijama. Preventivnim merama bezbednosti i zatite smanjuje se mogunost

pojave opasnih dogaaja, kao i posledica tih dogaaja, to direktno utie na smanjenje

bezbednosnog rizika po ivote i zdravlje uenika.Prevencija, rana intervencija i kontinuirana saradnja mogu da redukuju u znaajnoj meribezbednosne rizike u osnovnim i srednjim kolama u stvaranju nerizinog ambijenta -bezbedne kole, to sa druge strane znai da mogu znaajno da doprinesu stvaranjubezbednijeg okruenja za uenike kao i zaposlene u kolama kao vaspitno-obrazovnimustanovama. Stoga je efikasnu procenu bezbednosti kola mogue ostvariti primenomstandardizovanih metoda procene rizika i izradom efikasnih planova zatite. Prvi korakuspenog menadmenta bezbedne kole jeste prikupljanje informacija o bezbednosnimrizicima sa kojima se kola, uenici, kao i zaposleni mogu suoiti ili suoavaju. Nakontoga, mogue je formirati skalu procenjenih bezbednosnih rizika i efikasnost mera


5/12


bezbednosti i zatite. O skali bezbednosnih rizika bilo je rei u odeljku analize iinterpretacije rezultata empirijskog istraivanja, a na toj skali su se nali: poplave, poari,zemljotresi, ugroenost ivotne sredine, havarije u procesu proizvodnje (hemijskaindustrija), udesi prilikom transporta opasnih materija, saobraajne nezgode i nesree,teroristiki akti, ratna dejstva, nasilniko ponaanje pojedinaca i grupa, bolesti zavisnosti(nikotinizam, alkoholizam, narkomanija), virusne zarazne bolesti (SIDA i dr), seksualno

nasilje, delovanje raznih destruktivnih sekti, maloletnika delinkvencija (antisocijalna,prestupnika i druga ponaanja i pojave).Savremeni pristupi upravljanju bezbednosnim rizicima polaze od mogunosti izbora akcijai alternativa, kojima se rizici mogu smanjiti ili umanjiti, odnosno od pretpostavke da se

pojedinim rizicima moe upravljati. Meutim, kada govorimo o kolama kao obrazovno-vaspitnim ustanovama, procena bezbednosnih rizika po uenike i zaposleno osoblje za

vreme njihovog boravka u kolama je mogua, potrebna i treba da se zasniva na realnimreenjima. Time e se stvoriti objektivna osnova upravljanja bezbednosnim rizicima tokomobrazovno-vaspitnog procesa, kao i uspena zatita, uz kontinuirano prisustvo raspoloivihsredstava. Svakako, nedostatak raspoloivih zatitnih sredstava u znatnoj meri oteava

praktinu realizaciju preventivnih mera u cilju smanjenja rizika. Stoga je upravljanjerizicima tehniko-tehnoloke prirode optimalan izbor preventivnog delovanja, kojeomoguuje minimalni rizik i predstavlja problem kome treba posvetiti posebnu panju.Meutim, kada je re o bezbednosnim rizicima i moguim posledicama njihovognekontrolisanog ispoljavanja u vidu havarija ili drugih akcidenata u tehniko-tehnolokim

procesima, neophodno je obezbediti visok nivo bezbednosne kulture u vezi sa preventivnim

delovanjem u smislu spreavanja i smanjenja uslova za njihov nastanak. Upravljanje rizicima nije samo bezbednosno pitanje, ve jednako politiko, pedagoko,

psiholoko, bezbednosno, kao i zatitno. Upravljati bezbednosnim rizicima znai pre svega

znati i razumeti prirodu i sutinu te delatnosti, a potom i prirodu procesa upravljanja. Toznai da upravljanje bezbednosnim rizicima u kolama pretpostavlja da rukovodilac(direktor) kao menader ima temeljna znanja i razumevanja problematike te organizacione

jedinice - kole, te znanja i vetine upravljanja. Postoji itav niz razliitih kriterijuma, kakoje elaborirano u teorijskom okviru ove studije, za klasifikaciju bezbednosnih rizika, pri

emu se mogu iskazati kvantitativno i/ili kvalitativno. Upravljanje bezbednosnim rizicima u obrazovno-vaspitnom sistemu Republike Srbije moese posmatrati na makro i mikronivou: a) na makronivou142 upravljanje podrazumeva

upravljanje celokupnim sistemom zatite od bezbednosnih rizika na nivou Ministarstvaprosvete, kao celovitim organizacionim procesom, koji se ostvaruje na nivou drave Srbije;b) na mikronivou upravljanje podrazumeva upravljanje organizacionim jedinicama na

nivou okruga, lokalne samouprave ili direktno kolom, samo u izuzetnim, odnosnospecifinim okolnostima. Rizicima se moe i mora upravljati u osnovnim i srednjimkolama kao sistemom, sa manjim ili veim uspehom. Svakako da treba imati u vidu daadekvatno uspostavljanje sistema upravljanja rizikom ne obezbeuje garanciju da seakcidenti needogaati, ali znaajno smanjuje verovatnou njihovih posledica. U reavanju

bezbednosnih problema, posebno u obrazovno-vaspitnom sistemu, ne moe se polaziti odelja, optih proklamacija i nejasnih ciljeva, ve se mora poi od unapred jasno definisanihciljeva strategije razvoja i kompleksne analize uticaja svih situacionih faktora.

Organizaciju upravljanja bezbednosnim rizicima u kolama treba da ini sistem definisanihfunkcija, koje se izvravaju da bi se postigli odreeni ciljevi. Kadrovi koji ove fun kcijeobavljaju menjaju se, a smisao i znaenje funkcija ostaju isti sa povremenimmodifikacijama. Za adekvatnu organizaciju od osnovnog znaaja je njena struktura, kao


6/12


preduslov uspenog funkcionisanja sistema. Struktura i funkcije se prilagoavajupromenama, ali tako da budu usmerene na zadatak. Struktura organizacije je uslov i polazna

pretpostavka za ostvarivanje njenih ciljeva. Zato se pri oblikovanju strukture mora slediti

cilj i strategija razvoja. Efektivna struktura je ona koja omoguava uspeno izvrenjekljunih aktivnosti, radi ispunjenja svrhe i cilja sistema. Kada je re o sprovoenjustrategija upravljanja bezbednosnim rizicima po uenike, zaposlene i kolu kao obrazovno -vaspitnu ustanovu, potrebno je formirati odgovarajuu organizacionu strukturu koja e nanajbolji nain da omogui realizaciju planiranih strategija. Model organizacione strukturemora da jaa integraciju, kao proces postizanja jedinstva u naporima raznih podsistema, zaostvarivanje ciljeva sistema, da bi se ostvarilo jedinstvo i koordinirale aktivnosti. Polaznu

osnovu za projektovanje organizacione strukture predstavlja izvrena analiza, u kojoj suprikupljeni i analizirani svi raspoloivi podaci o stanju svih aktera nerizinog ambijenta

bezbedne kole koji su od sutinskog znaaja.Za upravljanje bezbednosnim rizicima neophodno je da organ upravljanja kolom - kolskiodbor - raspolae: odgovarajuim materijalnim sredstvima; normativno-pravnomregulativom; auriranim planom provoenja mera bezbednosti i zatite; jedinstvenim ikvalitetnim informacionim sistemom; uvebanim i dobro osposobljenim osobljem kole;osposobljenim i pravilno edukovanim uenicima po pitanju bezbednosne kulture i dr.

Nesumnjivo da bezbednosni rizici imaju negativan uticaj ne samo na kolsku zajednicunego i na iru drutvenu sredinu, pa je neophodna brza i efikasna koordinacija iorganizaciona saradnja svih organa i slubi kako kole, lokalne zajednice, okrunog centra

bezbednosti, tako i dravnih organa pre svega Ministarstva prosvete - Slube bezbednosnogmenadmenta (SBM) to predstavlja znaajnu organizacionu novinu modela upravljanja

bezbednosnim rizicima. U poreenju sa dosadanjom hijerarhijskom organizacijom, ovimmodelom uspostavlja se heterosistemska organizacija, a to znai neodlona i hitnakoordinacija i reakcija na ispoljene bezbednosne rizike. Nova organizaciona strukturasastoji se iz "mree" organizacionih jedinica, koje imaju autonomnost i sposobnost brzogreavanja problema iz svoje nadlenosti, to znai mogu da komuniciraju sa drugimorganizacionim jedinicama u cilju uspene prevencije, suzbijanja i oporavka. Oveorganizacione jedinice nazivaju se "holoni" i formiraju heterosistemsku organizacionustrukturu upravljanja bezbednosnim rizicima u sistemu obrazovanja i vaspitanja na teritoriji

Republike Srbije.

Potreban uslov za ostvarivanje ovog organizacionog sistema jeste postojanje glavnog vora(centrale), koji se naziva "root". Po prirodi svoje aktivnosti, on predstavlja jezgro koje

povezuje i koordinira sve aktivnosti i sa drugim organizacionim jedinicama i njihovim

strukturama koje vre specijalizovane funkcije u okviru svojih nadlenosti.143 U svomradu oslanja se na sofisticirane komunikacione sisteme i predstavlja "mozak" organizacione

strukture sistema o kome je re.Prednosti heterosistemske organizacione strukture nad hijerarhijskom organizacionom

strukturom ogleda se u: a) projekciji organizacione strukture koja je u vezi sa realizacijom

strategija na nivou sistema ili podsistema, bez naputanja osnovne organizacione strukture;b) onemoguavanju projektovanja i stvaranja zatienih dravnih i drugih drutvenihsubjekata od odgovornosti (po principu stvaranja drava u dravi), i c) konkretnojorganizaciji i odgovornosti zasnovanim na manjim, lako prilagodljivim organizacionim

jedinicama koje reaguju u cilju smanjivanja rizika otpora promenama, kada je

restrukturiranje neophodno, zato to je organizacija manjih jedinica znatno jednostavnija iprilagodljivija od velikih sistema.


7/12


Motivacija i stepen kompetencije odgovornih ljudi kao prednost ogledaju se i u efikasnom

izvravanju zadataka (ljudi brzo procenjuju konkretnu situaciju kao i svoju ulogu iodgovornost u celoj strukturi), to predstavlja pozitivan uticajni faktor poveanja ukupne

bezbednosti i zatite naroito kada je re o bezbednosnim rizicima visokog intenziteta(zemljotres, poplava, teroristiki akti i dr). U formiranju strukture za upravljanje

bezbednosnim rizicima u sistemu nerizinog ambijenta - bezbedne kole, neophodna jesaradnja svih odgovornih subjekata po vertikali i horizontali. Organizaciona struktura treba

da odgovori zahtevima visokog rizika, brzini reagovanja i da funkcionie po principuinterakcije institucija ukljuenih u sistem. Organizovanje po heterosistemskoj organizaciji

povezuje institucije ije su bazine kompetentnosti razliite, a izmeu kojih se moguuspostaviti razliiti oblici bezbednosnog menadmenta. Na nivou Ministarstva prosveteRepublike Srbije kao koordinaciono telo nalazi se specijalizovana Sluba bezbednosnogmenadmenta (SBM), zatim Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutranjih poslova, okrunicentri za javljanje i obavetavanje, organi lokalne samouprave koji obavljaju poslove izadatke iz svoje nadlenosti, a mogu biti od znaaja za bezbednost kola.Pored odgovornih subjekata modela razvoja bezbednosne kulture kod uenika i stvaranjanerizinog ambijenta - bezbedne kole, uestvuju i drugi organi, organizacije i institucije,kao to su: a) resorna Ministarstva: saobraaja i telekomunikacija, zatite prirodnih

bogatstva i ivotne sredine, zdravlja, urbanizma i graevina, rada i socijalne zatite,odbrane, dravne uprave i lokalne samouprave, ljudskih i manjinskih prava, sporta i fizikekulture i dr; b) struno-specijalizovane institucije od drutvenog interesa: Zavod zaunapreenje obrazovanja i vaspitanja, Prosvetno-pedagoki zavod, Seizmoloki zavod,Zavod za statistiku, Institut za zatitu zdravlja, Insitut za socioloka i kriminolokaistraivanja, Institut za bezbednost, Institut za zemljite, Institut za arh itekturu i urbanizam,Institut za medicinska istraivanja, Institut za puteve, Institut za medicinu rada i radioloku

zatitu, Institut za mentalno zdravlje, akreditovane i sertifikovane institucije (laboratorije) idr; c) ostale javne institucije: Komesarijat za izbeglice, Zavod za zatitu prirode, Centar zaispitivanje namirnica, Nacionalni centar za kontrolu trovanja, Zavod za dezinfekciju,

dezinsekciju i deratizaciju, zavodi za medicinsku rehabilitaciju, Zavod za transfuziju krvi;

d) javni servisi, kompanije i akciona drutva svih oblika svojine: Javno vodoprivrednopreduzee, Javno preduzee PTT saobraaja, Javno preduzee elektroprivrede, javnakomunalna preduzea, preduzee za vodosnabdevanje, Javno preduzee za sklonita,graevinska, saobraajno-transportna, zanatska preduzea i dr; e) nevladine organizacije iudruenja graana: Dobrovoljno vatrogasno drutvo, Savez radio-amatera, Ekolokadrutva, Crveni krst, Savez izviaa, Lovaki savez i dr.

Svaka organizaciona jedinica koja uestvuje u zatiti od bezbednosnih rizika, kao to smonaglasili u prethodnom stavu, zadrava svoju samostalnost, postojeu organizaciju,

nadlenost i komunikaciju sa drugim organizacionim jedinicama saglasno zakonskimpropisima.

4. MENADER BEZBEDNE KOLE

Struno-koordinirajue poslove bezbednosti u koli obavlja struni saradnik novog profilaimenovan kao menader bezbednosti kole. Osnovni zadaci i nadlenosti ovog strunogsaradnika su: prikupljanje podataka o postojeim bezbednosnim rizicima; procenjivanjeugroenosti kole, uenika i zaposlenih; planiranje i projektovanje preventivnih ioperativnih mera bezbednosti i zatite; pruanje informacija i davanje predloga i strunihreenja nadlenim organima upravljanja i rukovoenja iz domena bezbednosnog


8/12


menadmenta; edukacija osoblja kole u cilju realizacije planiranih mera bezbednosti izatite; edukacija uenika kole putem realizacije sadraja nastavnog plana i programanovog nastavnog predmeta Bezbednosna kultura. Kada je re o osnovnim kolama,edukacija se realizuje putem redovne nastave kroz nastavne sadraje svih nastavnih

predmeta, kao i kroz razna predavanja, prikazivanja filmova, kreativnih radionica sportske,

kulturne i druge kreativnosti sa susednim kolama, u cilju upoznavanja, zbliavanja irazvijanja dobronamernih i prijateljskih odnosa meu uenicima, iji je cilj prevazilaenjekonfliktnih situacija, organizovanih tua i drugog.

Stoga, osnovna usmerenja i aktivnosti uspostavljenog bezbednosnog menadmenta ukonceptu stvaranja nerizinog ambijenta - bezbedne kole - podrazumeva: podsticanjeuspeha u koli; ukljuivanje porodice i medija na smislen nain (razna predavanja,

prikazivanje filmova, demonstriranje kreativnih radionica); razvijanje veza sa lokalnom i

irom drutvenom zajednicom; podsticanje pozitivnih odnosa izmeu uenika i zaposlenih,otvoreno raspravljanje o bezbednosnim problemima; odnos prema uenicima sa jednakim

potovanjem; pronalaenje naina na koje uenici mogu izraziti svoje probleme; pomaganjeuenicima da se oseaju sigurno prilikom izraavanja svojih oseanja; afirmacija i razvojuenikove linosti i graanske svesti, napredovanje u identifikaciji i reavanju problema;

primena obuhvatnog plana unapreenja bezbednosti i zatite u cilju stvaranja nerizinogkolskog ambijenta; pruanje podrke od strane uprave kole u procenjivanju,unapreivanju i reavanju bezbednosnih problema; saradnja sa strunom Slubom

bezbednosnog menadmenta Ministarstva prosvete za potrebe stvaranja i izgraivanjanerizinog ambijenta -bezbedne kole.

5. ORGANIZACIJA, PREVENCIJA I ZATITAOD BEZBEDNOSNIH RIZIKA UKOLAMA

Organizacija suprotstavljanja bezbednosnim rizicima u kolama ogleda se pre svega uprevenciji. Ona pretpostavlja, u osnovi, dve organizacione celine i to: a)obrazovno-vaspitne

aktivnosti i b)menadmentfizikog obezbeenja kolskog objekta, uenika i zaposlenih ukolama.Obrazovno-vaspitne aktivnosti su usmerene na razvoj bezbednosno-zatitne svesti uenika,odnosno spoznaje da je beskonfliktnost i miroljubivost nuan uslov opteg blagostanja i

prosperiteta, tolerantnosti, solidarnosti i kooperativnosti. U tom smislu se, pored

uobiajenih obrazovno-vaspitnih aktivnosti, primenjuju i nove forme rada tipa edukativnihradionica, dramskih igara (psihodrame, sociodrame), programi "kola bez nasilja" iji je

pokrovitelj UNICEF i drugo.

b) Menadment fizikog obezbeenja, kao organizaciona aktivnost prevencije,pretpostavlja angaovanje specijalizovanih civilnih slubi bezbednosti i zatite koje

poseduju "licencu", a to je svakako u skladu sa rezultatima empirijskog istraivanja.Angaovanje kolskih policajaca ima odreenih rezultata, ali sa pedagokog i psiholokogstanovita nedostaci se upravo ogledaju u injenici da ih uenici kola doivljavaju kaoodreenu neprijatnost, odnosno oseaju strah u prisustvu uniformisanih i naoruanih licakoja obezbeuju kolsku zgradu, dvorite i neposrednu okolinu kole, zatim deurstvonastavnog osoblja, deurstvo pomono-tehnikog osoblja, deurstvo uenika kola i dr. Sadruge strane, u tehnikom smislu, fiziko obezbeenje podrazumeva: ispravnost iupotrebljivost sredstava za protivpoarnu detekciju i dojavljivanje poarne opasnosti;upotrebljivost sredstava za ventilaciju i toplifikaciju; funkcionisanje video-nadzora,

postojanje elektronskih kapija; aktiviranje alarmnih sredstava; ispravnost elektrinih


9/12


instalacija i strujnog uzemljenja; ispravnost gromobranske mree; ispravnost gasne, grejne,vodovodne i drugih sanitarnih instalacija u kolama.

Osposobljenost zaposlenih i uenika za adekvatno reagovanje u sluaju kriznih situacijapredstavlja "imperativ" uspenosti zatite od negativnih uticaja bezbednosnih rizika ukolama kao obrazovno-vaspitnim ustanovama, a ogleda se u: poznavanju i provoenjumera bezbednosti i zatite; poznavanju pravila ponaanja u sluaju opasnosti; poznavanjurukovanja zatitnom opremom, poznavanju mera prve pomoi i dr. Od ne manjeg znaaja jeangaovanost strunih saradnika i strunih slubi u kolama, kao i slubi i organa lokalnezajednice i resornog Ministarstva prosvete. Postojanje planova bezbednosti i zatite zasluaj vanrednih situacija i njihova auriranost je takoe "imperativna" potreba kola kaoobrazovno-vaspitnih ustanova.

6.

REAKCIJA KOLE NA ISPOLJENE BEZBEDNOSNE RIZIKE

Reakcija kole na ispoljene bezbednosne rizike podrazumeva energinu i efikasnu reakciju,koja ima za cilj smanjenje stepena ispoljavanja bezbednosnih rizika na uenike, zaposlene ikolu kao celinu. Reakcija kole takoe obuhvata praenje i zatitu, to podrazumeva: videoi alarmni nadzor; tehniko obezbeenje; fiziko obezbeenje; upotrebu zatitne opreme i dr.Pored materijalnih resursa, nerizini kolski ambijent, tj. koncept bezbedne kole, obuhvatai ljudske resurse koji svojim vetinama, znanjem i autoritetom imaju mogunosti daadekvatno odgovore na pojave ugroavanja bezbednosti uenika osnovnih i srednjih kola,a koji se ogledaju u: proceni situacije; kontroli situacije; sprovoenju mera bezbednosti izatite; korienju zatitne opreme; saradnji sa roditeljima; saradnji sa lokalnomzajednicom i resornim Ministarstvom prosvete; potovanju zakona i podzakonskih akata idr.

Kao zakljuak se moe konstatovati: kole imaju najznaajniju ulogu u nastanku i razvojubezbednosne kulture kod mladih. Obrazovanjem se stie znanje o bezbednosnim rizicima,njihovim manifestacijama i posledicama po ljude, njihovu imovinu i ivotnu sredinu,izgrauje se svest o potrebi da se mladi tite od ezbednosnih rizika, i stiu vetine zaoptimalnu odbranu i zatitu od posledica ispoljavanja bezbednosnih rizika sa kojima sesvakodnevno suoavaju. Ovakav stav namee neophodnost da nadleni dravni organi usistem obrazovanja i vaspitanja ugrauju nastavne sadraje ili posebne predmete,147 koji seodnose na bezbednost pojedinca, bezbednost kolektiva, zdrav nain ivota i ouvanjekvalitetne ivotne i radne sredine. Meutim, na optem planu jaanja bezbednosne kultureuenika i zaposlenih u osnovnim i srednjim kolama neophodan je angaman svihdrutvenih subjekata: porodice, organa lokalne samouprave, strunih slubi (centri zasocijalni rad), dravnih organa, zdravstvenih organizacija, sportskih organizacija, crkve idrugih verskih zajednica, nevladinih organizacija, medija, drutvenih organizacija, koji

imaju jedinstven cilj prevencije i zatite mladih od negativnih uticaja bezbednosnih rizika.

7. SPECIFINOSTI EDUKACIJE UENIKA ZA BEZBEDNOSNU KULTURU

Posebno je vana uloga osnovne kole, jer je ona jo uvek primarni oblik organizovanogpedagokog rada kojim drutvo neposredno utie na individualni i socijalni razvoj itavihgeneracija. Osnovna kola je "agens" socijalizacije koji prua mogunosti za obrazovnukonvergenciju na najirem drutvenom planu, i tako neposredno doprinosiintergeneracijskoj transmisiji kulture, kao i najirem otvaranju mogunosti za usvajanjeosnovnih kulturnih vrednosti, normi, modela i obrazaca ponaanja i komuniciranja. "Da bise mlad ovek u savremenom drutvu (danas dete, sutra odrastao graanin) mogao uspeno


10/12


zatititi od razliitih bezbednosnih rizika, mora da poseduje odgovarajua znanja i vetinekoje treba da stie od mladih dana, pre svega u okviru osnovne kole i nastavnih sadrajasvih nastavnih predmeta."150 Orijentacija obrazovanja i vaspitanja uenika za aktivnouee u drutvenom ivotu neraskidivo je povezana sa pitanjem uloge kole kao institucijeobrazovno-vaspitnog sistema, pa se logino nameu pitanja: Da li kola, i u kojoj meri,

prati promene u strategijama razvoja drutvene stvarnosti? Kakav doprinos kola dajeformiranju bezbednosne kulture mladih koji se ukljuuju u drutveni ivot ueg i iregdrutvenog okruenja? Da li kola dovoljno osposobljava mlade za uspenu zatitu od

bezbednosnih rizika? Odgovori na ova i slina pitanja, kako su potvrdili rezultatiistraivanja, ukazuju na to da je u procesu osnovnokolskog obrazovanja i vaspitanjaneophodno i nuno inkorporirati u postojee programske sadraje problematiku

bezbednosne kulture, i direktno ih povezati sa realnim ivotom uenika u cilju njihove

uspene zatite od negativnih uticaja bezbednosnih rizika.U osnovnoj koli edukacija dece u vezi sa razvojem njihove bezbednosne kulture zauspenu zatitu od bezbednosnih rizika treba da predstavlja jedan od principa sveukupnogobrazovno-vaspitnog uticaja kole. Dakle, uloga osnovne kole jeste da se ukupnimobrazovno-vaspitnim nastojanjima, na planu razvoja svestrane linosti, doprinosi izmeuostalog formiranju kvalitetnih znanja, vetina, navika, sposobnosti i drugih osobina linosti,koje je ine sposobnom da zna, hoe i moe sa uspehom da sprovodi sve radnje, postupke imere line i uzajamne zatite kada im je ugroena bezbednost i zdravlje. Ovo se moe

postii realizacijom nastavnih planova i programa gde su nastavni sadraji bezbednosnekulture inkorporirani u svim nastavnim predmetima, kao to je elaborirano u analizi

programskih sadraja u osnovnim i srednjim kolama u jednom od prethodnih poglavljaove studije. Dakle, osnovno, odnosno inicijalno osposobljavanje je poetna faza njihovogobrazovanja i vaspitanja po pitanju bezbednosne kulture u kontekstu njihovog sveukupnog

obrazovanja i vaspitanja. Svakako, u ovoj inicijalnoj fazi edukacije stiu se osnovna znanjai vetine neophodne za zatitu od bezbednosnih rizika, a sve u okviru kolskog sistema. Sadidatiko-metodikog stanovita ovo osposobljavanje je organizovana planska i sistematskaobrazovno-vaspitna aktivnost, zasnovana na naunim dostignuima savremene pedagogije,

psihologije, metodike, bezbednosti, zatite i drugih nauka i naunih disciplina, to doprinosirazvoju kvaliteta svestrano obrazovane linosti.Razvijanje bezbednosne kulture uenika u srednjim kolama celishodno bi bilo sprovoditiuvoenjem obaveznog nastavnog predmeta u nastavni plan u program u prvom i drugomrazredu srednje kole, pod nazivom - bezbednosna kultura.Primenjeno osposobljavanje uenika srednjih kola je organizovan proces obrazovanja ivaspitanja, usmeren na primenu i proveru u praksi steenih znanja i osposobljenosti za

bezbednost i zatitu, u posebno edukativno oblikovanim araniranim uslovima i obrazovno-vaspitnim situacijama, koje su, to je mogue vie, sline stvarnim, uz primenu savremenihaudio-vizuelnih i drugih elektronskih nastavnih sredstava i opreme. Ovo osposobljavanje je

usmereno ka proirivanju, produbljivanju, aktuelizaciji i inoviranju znanja i vetina,steenih u okviru njihovog osnovnog inicijalnog osposobljavanja, s ciljem da se podignenivo kompetentnosti i osposobljenosti uenika srednjih kola za sloenije zahteve kojenamee sve surovija drutvena stvarnost, u vezi sa bezbednosnim rizicima. Primenjeno osposobljavanje uenika srednjih kola bio bi organizovan proces obrazovanja ivaspitanja, usmeren na primenu i proveru u praksi nauno verifikovanih znanja i saznanja,u cilju njihovog osposobljavanja za bezbednost i zatitu od negativnih uticaja bezbednosnihrizika, uz primenu savremenih audio-vizuelnih i drugih elektronskih nastavnih sredstava i

opreme. Ova edukacija usmerena ka proirivanju, produbljivanju, aktuelizaciji i inoviranju


11/12


znanja, steenih u okviru njihovog osnovnog inicijalnog osposobljavanja, ima za cilj da sepodigne nivo osposobljenosti uenika srednjih kola za sloenije zahteve, koje nameesavremena drutvena stvarnost, u vezi sa bezbednosnim rizicima.Primenjeno osposobljavanje uenika srednjih kola (s obzirom na napred elaborirane usloveobrazovno-vaspitnog rada) podrazumeva razredno-asovni sistem pedagoke edukacije, i tokao redovni nastavni predmet u prve dve godine srednje kole. Nastavu tako organizovanognastavnog predmeta u srednjim kolama realizovali bi diplomirani menaderi bezbednosti.

Argumentacija u vezi sa napred naznaenim konceptom je ta to je analiza programskihsadraja nastavnih predmeta u srednjim kolama, elaborirana u empirijskom deluistraivanja ove studije, ukazala da na nivou srednjih kola nije dovoljna primenainicijalnog modela osposobljavanja, zastupljenog u osnovnim kolama, ve je potrebna

primenjena, planski organizovana, na naunim osnovama zasnovana, struna edukacijauenika po pitanju razvoja njihove bezbednosne kulture u savremenom konceptu bezbednekole.

8. LITERATURA

Alibabi .: Menadment u obrazovanju, FCO, Beograd, 2005. Alibabi .: Samoobrazovanje nastavnika u koncepciji permanentnog obrazovanja,

Beograd, 1989.

Allison S.I, Palmer F.D.: Geology, Mc Graw Hill Book Company, New York, 1955,

1960, 1974, 1980.

Avramovi Z.: Udbenik kultura-drutvo, Uiteljski fakultet Uice, "Duga", Kraljevo,1999.

Bakovljev M.: Nastava kao upravljani proces, Beograd, 1976.

Bakovljev M.: Osnovi pedagogije (drugo preraeno izdanje), Via kola zaobrazovanje vaspitaa, Vrac, 1997.

Bukeli J.: Droga u kolskoj klupi (II dopunjeno izdanje), Beograd, 1997. Cuci V, Mateji B.: Zdravlje, zdravstveno ponaanje i mladi, Beograd, 2001. vorovi Z.: Uloga subjekata u upravljanju rizikom od akcidenata, (Zbornik radova

FCO, Beograd, 2003, str. 357).

Delor .: Uenje blago u nama, "Eduka", Zagreb, 1998.Duli D. i sar.: Indikatori ljudske bezbednosti u Srbiji, Fakultet bezbednosti, Beograd,

2005;

oki D.: Zatitite svoje dete od droga, Beograd, 2000.Gai-Marui R.: Zdravstveni aspekti nasilja nad decom, mogunosti ranog

otkrivanja i blagovremene zatite; u M. Milosavljevi (red), Nasilje nad decom,

Fakultet politikih nauka, Beograd, 1988.Gai-Pavii S.: Nasilje u koli i mogunosti prevencije, Zbornik IPI, Beograd, 2004.Gai-Pavii S, Jamazaki A.: Uestalost nasilja u japanskim i srpskim kolama, 7.

nauni skup "Empirijska istraivanja u psihologiji", Rezimei, Filozofski fakultet,Beograd, 2001.

Grupa autora: Indikatori ljudske bezbednosti u Srbiji, 2004.

Grupa autora: Vaspitanje za zdravlje kroz ivotne vetine, Beograd, 2006.Hrni J.: Mogunosti prevencije antisocijalnog ponaanja u koli, Zbornik IPI,

Beograd, 2001.


12/12


Ivanovi .: Bezbednosna kultura uenika osnovnih i srednjih kola u zatiti odpotencijalnih opasnosti, doktorska disertacija odbranjena na Fakultetu bezbednosti

Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2008.

Ivanovi .: Patriotizam uenika osnovne kole u savremenoj koncepciji civilneodbrane, magistarska teza odbranjena na Fakultetu civilne odbrane Univerziteta u

Beogradu, Beograd, 2002.

Ivanovi , Puji M, Lepir D.: Odbrana i zatita za drugi razred srednje kole, Zavodza udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1991.

Maksi S.: Uloga kole u vaspitanju mladih, Zbornik IPI, Beograd,Milosavljevi M.: Nasilje nad decom (red), Beograd,1998.

Bezbedonosnom kulturom do bezbednosti učenika

Documents

Transcript of Bezbedonosnom kulturom do bezbednosti učenika