Bele stone sorte

Julski muskatDozrevanje: Kraj julaOpis: Gaji se kao najranija stona sorta. Grozd je mali ili srednje veličine, valjkast, kratak i zbit, mase 60 do 120 grama. Bobica je srednje veličine, okrugla. Kožica je srednje debela, zelene ili zelenožute boje. Meso je sočno, izraženog muškatnog mirisa. Rodnost je manja. Dobro uspeva u toplim krajevima, na suvim, propusnim i plodnim zemljištima.

Beogradska ranaDozrevanje: Kraj julaOpis: Ima bujan čokot. Bobice srednje veličine, okruglaste, pokozice žutozelene boje. Grozd veliki, valjkasto - kupastog oblika. Masa grozda varira od 200 do 300 grama. Veoma prinosna sorta. Prema gljivičnim bolestima je srednje otporna. Grozdje je neutralnog ukusa i prijatno za jelo. Dobro podnosi transport.

GročankaDozrevanje: Kraj julaOpis: Čokot je bujan. Bobice velike, malo izdužene sa pokožicom žutozelene boje. Grozd srednje velicine ili veliki, najčešće kupastog oblika. Masa grozda varira od 250 do 300 g. Veoma prinosna sorta. Prema gljivičnim bolestima srednje otporna. Meso bobica je rskavo. Groždje je veoma ukusno, neutralne arome. Veoma dobro podnosi transport.

Demir kapijaDozrevanje: Kraj julaOpis: Veoma rana stona sorta stvorena u Radmilovcu, ukrštanjem sorti muskat otonel i kraljica vinograda. Masa grozda varira od 120 do 290 g. Prinosna je sorta, prema gljivičnim bolestima srednje otporna. Groždje je veoma prijatno za jelo, muskatnog ukusa. Meso rskavo, veoma dobro podnosi transport.

Kraljica vinogradaDozrevanje: Kraj jula, početak avgustaOpis: Mađarska sorta bujne vegetacije. Grozd je veliki, konusan, razgranat, mase od 150 do 400 grama, a ponekad i do 2 kg. Bobice su velike i jajolike. Kožica je dosta debela, prozirna, zlatnožute boje. Meso je srednje čvrsto, izraženog muškatnog okusa. Rodnost je velika i redovna.

MatildaDozrevanje: Sredina avgusta, početak avgustaOpis: Bobice su sitne do srednje veličine, dugaljaste, pokožica debela, zelenožute boje. Grozd je velik, često sa dva krilca - prigrozdoma, masa grozda varira od 250 - 450 - 800 g, ponekad se pojave grozdovi težine i preko 2 kg.

Radmilovački muskatDozrevanje: Kraj avgustaOpis: Grozd velik ili veoma velik, valjkasto - kupastog oblika. Masa grozda varira od 250 - 400 g. Bobice su velike, okruglaste sa pokozicom žutozelene boje. Veoma prinosna sorta, prema gljivičnim bolestima je srednje otporna. Groždje je veoma ukusno sa jako izrazenom muskatnom aromom. Meso tvrdo, rskavo, dobro podnosi transport.

Smederevski muskatDozrevanje: Kraj avgustaOpis: Sorta nastala ukrštanjem Muskat Hamburga i Žilavke.

VictoriaDozrevanje: Kraj avgustaOpis: Viktorija je stona sorta poreklom iz Rumunije, nastala ukrštanjem Afus alija i Kardinala. Grozd je valjkast, veliki (600-700g), rastresit; bobica je velika, izdužena. Žutozelene boje; sa dosta pepeljka, čvrsta; meso dosta čvrsto, slatko, aromatično.

LjanaDozrevanje: Početak septembraOpis: Novostvorena moldavska stona sorta ranog sazrevanja, srednje rodnosti. Otporna je na peronosporu, oidium i sivu trulež grožđa. Ima srednje krupne, rastresite grozdove, krupne, izdužene, belo-žute bobice finog ukusa. Takođe može dugo da se čuva na čokotu bez promene kvaliteta grožđa.

LastaDozrevanje: Početak septembraOpis: Lasta je nastala ukrštanjnjem Muscat de St. Vallier i Ljane. Visokokvalitetna stona sorta, dobrih organoleptičkih svojstava. Grozd je srednje veličine (280-300g), rastresit. Bobice su krupne, ovalne, ujednačene po veličini, zelenkastožute, čvrste. Zbog otpornosti na plamenjaču i botritis pogodna je za integralnu proizvodnju stonog grožđa. Osetljiva je na mrazeve i sušu.

Afus-aliDozrevanje: Kraj septembraOpis: Grozd je veliki 200-500g. Jedna je od najkvalitetnijih i najrasprostranjenijih stonih sorti. Velike je bujnosti. Bobice su blago izdužene, žuto-zelene boje, sa osunčane strane ćilibarne. Otpornost na mrazeve osrednja, na bolesti dobra, afinitet za podloge dobar.

MedijanaDozrevanje: Kraj septembraOpis: Sorta koja ne traži mnogo zaštite. Ima duguljasto zrno sa malo debljom pokožicom.

Muskat ItalijaDozrevanje: Kraj septembraOpis: Grozdovi veliki, oko 400g, rastresiti. Bobice izdužene, vrlo krupne, žute, blago muskatne arome. Otpornost na mrazeve je slaba i osetljiva je na pepelnicu.

Beogradska bezsemenaDozrevanje: Kraj septembraOpis: Domaća novostvorena besemena sorta. Nastala je iz ukrštanja Smederevke sa smešom polena od Sultanine, Sultanije i Italije. Formira bujan čokot sa neurednim porastom lastara. Grozd je veliki, izdužen, srednje zbijen. Bobice su krupne, izdužene, žuto zelene boje, čvrste, hrskave pulpe, neutralnog ukusa. Semenke su sitne i meke. Redovno i obilno rađa. Poželjno je redukovati rodnost, uklanjanjem svake treće cvasti, čime se značajno poboljšava kvalitet.

Zimsko beloDozrevanje: Početak oktobraOpis: Sorta koja veoma kasno dozreva i može dugo stajati posle berbe. Plod srednje veličine.

Crvene stone sorte

Black MagicDozrevanje: Početak avgustaOpis: Krupnoća grozda oko 600 grama, slabo ponosi tranport, šećer dostiže najčešće do 14%, kiselina 6gr. Dobro podnosi manjak vlage ali je osetljiva na pozne prolećne mrazeve.

KarmenDozrevanje: Sredina avgustaOpis: Stvorena je ukrštanjem Kardinala i Moldove. Vrlo bujna sorta. Grozd je vrlo sličan grozdu Moldove. Krupan, rastresit, sa vrlo privlačnim, krupnim, jajastim, tamnoplavim bobicama. Pulpa je čvrsta, hrskava, a ukus grožđa neutralan. Redovno i obilno rađa. Srednje je otporna na Oidium, a osetljiva na peronosporu. Po otpornosti na botritis slična je Kardinalu.

KardinalDozrevanje: Kraj avgustaOpis: Grozd je vrlo velik, konusan, rastresit ili srednje zbijen, mase 200-600 g, pa čak i preko 1000 g. Bobice su vrlo velike, okrugle do ovalne. Kožice je vrlo čvrsta, grimizno crvene boje. Meso je čvrsto, sok je bezbojan, nježnog muškatnog mirisa. Rodnost je velika i redovna.

StrašenskiDozrevanje: Početak septembraOpis: Moldovska sorta velike bujnosti i velike rodnosti. Interesantna je zbog vrlo krupnih, atraktivnih grozdova i veoma krupnih crnih bobica. Pogodna je za čardaklije i pergole. Oporna je na peronosporu, a osetljiva na pepelnicu, sivu plesan i niske temperature.

Bekmen (klon M. Hamburg)Dozrevanje: Početak septembraOpis: Sorta zbijenih okruglih zrna, muskatne arome.

Muskat HamburgDozrevanje: Sredina septembraOpis: Čokot je dosta velike bujnosti. Nestalne je rodnosti. Grozd je srednji i velik, razgranat, ogranci su na dugim peteljkama, konusan, rastresit, mase od 150 do 350 g. Bobice su srednje i velike, jajolike. Kožica je tanka, različite boje od plavoljubičaste do tamnoplave. Meso je vrlo sočno sa izraženom muškatnom aromom.

Michelle PaglieriDozrevanje: Sredina septembraOpis: Grozd je lepog izgleda naročito zbog crno-ljubičaste boje. Grozd je velik, cilindrično-piramidalan, krilat, dosta rastresit, prosečne težine 800g. Na tržištu je dobro prihvaćena. Otporna je na transport. Nastala ukrštanjem Alphonse Lavallee x Red Malaga.

Ribier / Alphonse LavalleeDozrevanje: Sredina septembraOpis: Grozd srednje velik cilindrično-konusan, krilat, umjereno rastresit, prosječne težine 500-600g. Bobica srednje velika, okrugla, peteljčica dosta čvrsta. Otpornost na gljivične bolesti osrednja, osetljiv je na pepelnicu.

Valandovski drenakDozrevanje: Početak oktobraOpis: Stona sorta, atraktivnog izgleda, izdužene elipsaste bobice, jaka pokožica, stiže kasno ujesen. Bobica čvrsta, meso beličasto sa semnkama, puno belančevina, količina šećera mala, malo ima i vinske kiseline. Dobro uspeva u okućnicama, i može obrano u adekvatnim uslovima da ostane na grozdovima i do 4 meseca. Dobra otpornost na bolesti.

MoldovaDozrevanje: Početak oktobraOpis: Ovo je vrlo bujna sorta velike i redovne rodnosti. Otporna je na najvažnije gljivične bolesti. Ima krupne grozdove i krupne, izdužene, tamno-plave bobice, debelu pokožicu bogatu antocijanima i neutralan ukus. Grožđe se dobro transportuje i dugo čuva. Veoma je pogodna za razvijenije uzgojne oblike tipa pergola ili čardaklija. Može da se gaji bez hemijske zaštite protiv peronospore, oidiuma i sive plesni grožđa, ili s nekoliko tretiranja u vlažnim godinama.

Sve sorte grožđa prodaju se po ceni od 65 din/kom.Zemljište za vinovu lozu treba da bude rastresito, da sadrži humusa i čestice peska, sa dosta hranljivih materija (azota, fosfora, kalijuma, sumpora, magnezijuma i mirkoelemenata), što se utvrđuje laboratorijskim analizama.Boja zemljišta, takođe, ima uticaja na uspevanje vinove loze, zbog jačeg ili slabijeg upijanja sunčevih zraka.