Banke i Medjunarodni platni promet

7/29/2019 Banke i Medjunarodni platni promet

1/16

UNIVERZITET XY

FAKULTET

BANKE I MEUNARODNI PLATNI PROMET

Profesor Student

Mesto i datum


2/16

3

SADRAJ:

BANKE I BANKARSKO POSLOVANJE .............................................................................................................. 5

KARAKTERISTIKE BANAKA ............................................................................................................................. 5

PODELA BANAKA ........................................................................................................................................... 6

Centralna ili emisiona banka ..................................................................................................................... 6

Depozitne (komercijalne) banke ............................................................................................................... 7

Univerzalne banke (banke opteg tipa) .................................................................................................... 8

Specijalizovane i granske banke ................................................................................................................ 8

Poslovne banke ......................................................................................................................................... 8

tedno-kreditne organizacije .................................................................................................................... 8

Potanskatedionica................................................................................................................................. 9

tedionica.................................................................................................................................................. 9

tedno-kreditnu organizaciju .................................................................................................................... 9

tedno-kreditnu zadrugu ........................................................................................................................ 10

Ostale bankarske i fnansijske institucije ................................................................................................. 10

FUNKCIJE BANKE ......................................................................................................................................... 10

VRSTE I OBLICI BANKARSKIH POSLOVA ....................................................................................................... 11

PLATNI PROMET .......................................................................................................................................... 11

UNUTRANJI PLATNI PROMET .................................................................................................................... 12

MEUNARODNI PLATNI PROMET ............................................................................................................... 12

VRSTE MEUNARODNIHPLAANJA ........................................................................................................... 12

Slobodno devizna plaanja ..................................................................................................................... 13

Klirinkaplaanja .................................................................................................................................... 13


3/16

Plaanja putem kompenzacija. ............................................................................................................... 13

Instrumenti meunarodnog platnog prometa ....................................................................................... 14

POSLOVI PLATNOG PROMETA U SRBIJI ....................................................................................................... 15

DEVIZNI POSLOVI ........................................................................................................................................ 15

PLATNI SISTEM PREMA CENTRALNOJ BANCI .............................................................................................. 15

ZAKLJUAK .................................................................................................................................................. 16


4/16

5

BANKE I BANKARSKO POSLOVANJE

Bankarstvo je posebna nauna disciplina koja ima zadatak da ispituje i prati opta

ekonomska dejstva koja se manifestuju funkcionisanjem banaka u kreditnom i bankarskomsistemu jedne zemlje. Nauka o bankarstvu se bavi prouavanjem funkcija i uloge bankarskogsistema, kao i naina organizovanja bankarskih organizacija u jednoj nacionalnoj ekonomiji.Zatim,prouava bankarsko poslovanje, a naroito odnose, procese i poslovne transakcije koji sejavljaju po osnovu stvaranja i korienja novca i kredita preko banaka.

Nauka o bankarstvu bavi se iproimanjem teorije i prakse monetarno-kreditne i deviznepolitike, s jedne strane i kreditno-bankarskog sistema sa druge strane. Bankarstvo kao naunadisciplina o organizaciji i poslovanju banaka razvilo se u drugoj polovini 19.veka, sa ciljem da

bankare osposobi za uspeno vodenje bankarskih poslova, vodei rauna o kreditnom pokriu,likvidnosti, poslovnom ugledu na berzi, pekulativnim poslovima i sl.

KARAKTERISTIKE BANAKA

Banka je specifnopreduzee koje posluje specifnom robom (novcem),zbog ega je veidrutveniznaaj takvogpreduzea u odnosu na drugapreduzea. Banke su finansijske institucijekoje se bave aktivnostima fnansijskog posredovanja na planu prikupljanja depozita i davanja

zajmova.Prva karakteristika banke je transformacija sredstava, pri emu banka transformie

kratkoroniju depozitnu pasivu u dugoroniju aktivu.Druga bitna karakteristika bankarskog poslovanja je evaluacija trailaca zajmova. To

znai da se banka pojavljuje kaoprocenjiva kreditnog rizika u ime deponenta ija sredstvabanka plasira.

Trea karakteristika je depozitni potencijal banke koji se formira na osnovu depozitavelikog broja deponenata, a raspoloivi potencijal plasira u vidu zajmova raznim korisnicima.

etvrta osobenost je da je banka kolekcija aktive i pasive u koju ulaze razni fnansijskiinstrumenti koji sadre: kamatnu stopu, rokdospea,pokrie i drugo.


5/16

PODELA BANAKA

Zavisno od poslovne aktivnosti i sadrine konkretnih poslova kojima se neka bankapretenobavi, mogue je banke razvrstati na vie tipova (vrsta), ali su sledei tipovi bankarskih i drugih

fnansijskih institucija najee u okviru bankarskog poslovanja:1

1) centralna ili emisiona banka2) depozitne banke (komercijalne banke),3) univerzalne banke (komercijalne banke),4) specijalizovane i granske banke,5) poslovne banke6) tedno-kreditne organizacije zadruge i tedno-kreditne slube7) ostale bankarske i fnansijske institucije (konzorcijumi, ustanoveosiguranja, fondova i dr.),8) meunarodne i regionalne banke i meunarodne finansijske organizacije.

Banke mogu da se razvrstavaju i prema drugim kriterijumima, na primer prema:

1) ronosti odobrenih kredita, banke se mogu razvrstati na banke koje se baveodobravanjem kratkoronih,srednjoronihdugoronih ili investicionih kredita,

2) pravnoj formi, banke se razvrstavaju na, inokosne ili jednovlasnike banke, banke u vidudrutava sa ogranienim jemstvom, u vidu akcionarskih drutava, u vidu zadruga i u vidujavno-pravnih ustanova,

3) regionalnom rasporedu, banke se razvrstavaju na: lokalne (mesne),oblasne (regionalne) isavezne banke. Ako neka od banaka u okviru svoje bankarske aktivnosti pokriva celu

kreditno-monetamu sferu i svo bankarsko poslovanje, tada se ta banka naziva monbanka.

Centralna ili emisiona banka

Prema svom poslovnom obeleju jeste jedinstvena emisiona banka, ili banka banaka.Njena uloga, funkcija i odgovomost u oblasti kreditno-monetarne, emisione i devizne politike i

regulisanja novane mase u opticaju, proizilaze iz prava i ovlaenja koje drava zakonomprenosi na nju kao monetamu instituciju te drave. Osnovno pravo ove centralne monetarneinstitucije jeste da odreuje ukupnost odnosa u kreditno-monetamoj sferi drave. Stoga, ovakvainstitucija ima obeleje nacionalne banke, pa se, po pravilu, pripadnost odreenojdraviistie unjenom nazivu. Centralna banka se nalazi se na vrhu bankarskog sistema i od nje u velikoj meri

zavisi dinamika i stabilnost privrednog sistema jedne zemlje. Centralna banka:

1Prof.dr.Nenad Vunjak, Bankarstvo 2005, str. 120-147.


6/16

7

brine o bezbednosti domae valuteobezbeuje likvidnost privrednim subjektima uplaanjima u zemlji prema inostranstvu obavlja monetarnu i deviznu kontrolu bankarskih subjekata.Aktivnosti Centralna banke se mogu grupisati u nekoliko osnovnih funkcija (na unutranjemplanu):

emisiona funkcija (monopol na tampanjenovanica i izradu kovanognovca) regulisanje kreditnog potencijala banaka i usmeravanje njihove kreditne politike uloga bankara drave, odnosno Vlade nadzorna uloga (kontrolie bankarsko poslovanje) uloga garanta likvidnosti bankarskog sistema upravljanje deviznim rezervama i spoljnim dugom zemlje upravljanje deviznim kursom nacionalne valute.

Na meunarodnom planu, Centralna banka uspostavlja poslovnu saradnju sa multilate-ralnim fnansijskim organizacijama (MMF, Svetskabanka). Osim ovih osnovnih funkcija,

Centralne banke u nekim zemljama imaju i posebne uloge kao to su: razvojna uloga CB, umanje razvijenim zemljama, kada ona primenjuje princip selektivnog kreditiranja.Centralnabanka u naoj zemlji zove se Narodna banka Srbije.Osnovne funkcije Narodne banke Srbije su:

utvrivanje i sprovoenje monetarne politike,voenje politike kursa dinara,uvanje deviznih rezervi i upravljanje njima, staranje o funkcionisanju platnog prometa i fnansijskog sistema.

Depozitne (komercijalne) banke

Depozitne banke su najrasprostranjeniji oblik bankarskog organizovanja, sa primarnim

poslom da pribavljaju sredstva iz depozita i uloga na tednju, i da ih usmeravaju za odreenekomercijalne aranmane (kredite) privrednih subjekata. Stoga se ove bankarske institucije inazivaju komercijalnim bankama. Depozitna (komercijalna) banka je osnovni subjekt preko

kojeg Narodnabanka sprovodi mere regulisanja emisione, kreditno-monetame i deviznepolitike.

Depozitne (komercijalne) banke mogu da obavljaju i druge bankarske poslove, kao tosu:

devizni, devizno-valutni i menjaki poslovi, izdavanje hartija od vrednosti i novanih kartica (emisioni posao),uvanje sredstava i hartija od vrednosti, kupovanje i prodaja hartija od vrednosti, izdavanje garancija i drugih oblika jemstva (garancijski posao): poslovi platnog prometa (u skladu sa zakonom).


7/16

Univerzalne banke (banke opteg tipa)

Univerzalne banke bave se svim poslovima iz oblasti bankarskog poslovanja u obimu i

irini samom veliinom banke i njenim potencijalom. I kod ovih banaka depozitni posao

predstavlja primarni bankarski posao za koji se vezuju i svi drugi bankarski poslovi u odreenojveliini.

Specijalizovane i granske banke

Ove banke se bave samo pojedinim vrstama bankarskih poslova sa svim obelejimaposlovne specijalizacije. U ovoj grupi banaka posebno se razlikuju banke koje se bave:investicionim poslovima, izvoznim poslovima, uvoznim poslovima, deviznim poslovima,

poslovima hartija od vrednosti i drugim specijalizovanim bankarskimposlovima. Slinospecijalizovanim bankama, i granske banke obavljajusve ili samo neke bankarske poslove zapotrebe pojedinih delatnosti, privrednih grana, za odreenu proizvodnu grupacijupreduzea ilinjihovo udruenje, odnosno asocijaciju. Ove banke se kod nas obino poznaju pod atributima :investicionaprivredna,izvozna i sl.

Poslovne banke

Poslovne banke se po pravilu, razvijaju u zemljama trine ekonomije i najee se bavekreditiranjem razvoja na osnovu depozita sa drugim rokom.

tedno-kreditne organizacije

Po svojoj osnovnoj drutvenoj ulozi pripadaju krugu bankarskih i fnansijskih institucija,iako ne ispunjavaju primarni uslov bankarske aktivnosti kreiranja novanih sredstava. Uzavisnosti od postavljenih ciljeva i struktura poslova koje e obavljati tedno-kreditna

organizacija, kao oblici organizovanja se pojavljuju:potanskatedionica,tedionica,tedno-kreditna organizacija itedno-kreditna zadruga.


8/16

9

Potanskatedionica

Potanska tedionica ima osnovnu funkciju prikupljanja slobodnihnovanih sredstavastanovnitva, njihovog uvanja i kasnijih vraanja kao tednih uloga.

Potanskatedionica obavlja sledee poslove: prikuplja dinarske i devizne tedne uloge fzikih lica, vodi tekueraune,iroraune i devizneraunefzikih lica i obavlja platni promet zafzika lica, daje kredite, izdaje hartije od vrednosti i novane kartice (emisioni posao), kupuje i prodaje hartije od vrednosti,uva sredstva i hartije od vrednosti i upravlja njima, otkupljuje bankarske iputnikeekove,naplauje hartije od vrednosti u drugim zemljama, obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.

tedionica

tedionica se smatra finansijskom organizacijom koja prikuplja dinarske i devizne tedneuloge i depozite i na osnovu njih odobrava kredite svim fizikim licima koja za tim imajupotrebu.

tedno-kreditnu organizaciju

Ove organizacije mogu da osnuju pravna lica koja su organizovana za obavljanje

delatnosti i usluga, i meusobno su povezana u privreivanju. tedno-kreditna organizacijaobavlja sledee poslove:

prikuplja sredstva za fnansiranje prometa odreene robe i usluga uokviru delatnosti njenih

osnivaa, prikuplja dinarske tedne uloge radnika zaposlenih u pravnim licimakoje su je osnovale, daje i uzima kredite za raun njenih osnivaa, obavlja platni promet u skladu sa zakonom.


9/16

tedno-kreditnu zadrugu

Zadruge mogu da osnuju zemljoradnike, zanatske, stambene i druge zadruge, kao ipravna i fzika lica - lanovi zadruga. Poslovi tedno-kreditne zadruge su:

prikuplja dinarske namenske tedne uloge i depozite fzikih lica, daje i uzima kredite u okviru delatnosti njenih osnivaa, obavlja platni promet u skladu sa zakonom, obavlja odreene bankarske poslovepredviene saveznim zakonom.

Ostale bankarske i fnansijske institucije

Ostale organizacije su usko specijalizovane institucije, ija je zajednika karakteristika daraspolau, koriste i usmeravaju znatna fnansijska sredstva sa kojima se pojavljuju na fnansijskomtristu. Ove institucije, iako nemaju odluujuu funkciju u fnansijskom mehanizmu jedne drave,ipak dopunjuju celinu finansijske infrastrukture, koja je kao raznovrsna upravo i neophodna

privredi i stanovnitvu. Meu ovim institucijama, kao najpoznatije mogu se navesti:

novane i robne berze, stambene i druge zadruge koje se bave i kreditiranjem,

fondovi penzijskog i socijalnog osiguranja, kao i specijalizovani drugijavni i drutveni fondovi, ustanove koje se bave osiguranjem i reosiguranjem imovine i lica, poslovi korporacije za plasiranje novca i kapitala, ustanove koje se bave poslovima lizinga i kliringa, ustanove koje se bave forfeling i faktoring poslovima, ostale pomone fnansijske organizacije (menjanice, agencije, komisionari, posrednikeustanove i sl.).

FUNKCIJE BANKE

Funkcije kreditnog posredovanja Funkcija novanog izravnavanjaUsluna funkcijaPreduzetnika funkcija


10/16

11

VRSTE I OBLICI BANKARSKIH POSLOVA

Bankarsko poslovanje obuhvata mnogobrojne poslove. Meunajznaajnijim su:

Nabavku novanih sredstava Plasiranje sredstava (davanje kredita) Izdavanje hartija od vrednosti Poslovi platnog prometa (vezani za graane u zemlji i inostranstvu) Ostali poslovi: izdavanje garancija i avaliranje menica.

PLATNI PROMET2

Pod platnim prometom podrazumevaju se sva plaanja koja se vre izmeu pravnih ifzikih lica. Plaanje se defnie kao prenos novanih sredstava sa jednog, fzikog ili pravnog licana drugo, da bi se izvrila likvidacija dunikopoverilakog odnosa.Platni promet predstavlja znaajnu determinantu tranje novca i ostvaruje veliki uticaj na ciljevei zadatke monetarne politike jedne zemlje. Platni promet utie i na finansijsku stabilnost jednezemlje iz razloga to bi poremeaj funkcionisanja platnog prometa onemoguio eliminisanjeduniko-poverilakog odnosa. Podela platnog prometa se moeizvriti na razne naine, zavisnood kriterijuma posmatranja.

Tako se u osnovi izdvajaju tri podele, i to:

Na osnovu nainaplaanja; Na osnovu vrsteplaanja; Na osnovu mestaplaanja.

S obzirom na nain obavljanja platnog prometa, platni promet se deli na neposredan i posredan.Ukoliko se za kriterijum uzme vrstaplaanja, platni promet se moe podeliti na gotovinski ibezgotovinski.U zavisnosti od vrste platnih naloga, bezgotovinski platni promet se moe podelitina:

iro platni promet;

ekovni platni promet;Klirinki platni promet.

2http://www.kombeg.org.rs


11/16

Na osnovu mestaplaanja, platni promet se deli na unutranji i meunarodni.

UNUTRANJI PLATNI PROMET

Pod instrumentima unutranjeg platnog prometa podrazumevaju se popunjeni obrasci kojise koriste u novanim transakcijama u korist ili na teret rauna deponenata. Sve instrumenteplaanjamoemo podeliti u dve grupe, i to:

Gotovinske i Bezgotovinske instrumente.

U gotovinske instrumente plaanja ubrajamo: nalog za uplatu novanih sredstava i nalog zaisplatu novanih sredstava. U bezgotovinske instrumente plaanja ubrajamo: nalog za prenos

novanih sredstava i nalog za naplatu novanih sredstava.

MEUNARODNI PLATNI PROMET

Pod meunarodnimplaanjem se podrazumevajuplaanja koja se vreizmeu privrednihsubjekata razliitih zemalja. Ovim poslovima se bave banke koje su u veini zemalja i jedineovlaene institucije za ovu vrstu posla. Banke sa odabranim bankama u drugim zemljama

zakljuuju posebne sporazume o meusobnoj saradnji. Takvim sporazumom izmeu banaka seuspostavlja poslovni korespodentski odnos, a takve banke se nazivaju korespodentske banke.

Meunarodni platni promet podrazumeva sve oblike plaanja van teritorija jedne drave.Predmet meunarodnog platnog prometa su transferi fnansijskih sredstava iz jedne zemlje udrugu po raznim osnovama (plaanje za izvreni uvoz, naplata za izvreni izvoz i sl.)

VRSTEMEUNARODNIHPLAANJA3

Vrste meunarodnihplaanja su:

1. Slobodna deviznaplaanja (konvertibilan sistemplaanja)

3Prof.Dr.Nenad Vunjak, Poslovne finansije 2005, str. 160-190.


12/16

13

2. Klirinkaplaanja3. Plaanja putem kompenzacija

Slobodno devizna plaanja

Ovu vrstuplaanja predstavljaju (konvertibilan sistemplaanja) takvaplaanja kod kojihsepotraivanjasteena u jednoj zemlji mogu koristiti zaplaanja u bilo kojoj drugoj zemlji. Ovose praktino ostvaruje preko tekuihrauna koje banka jedne zemlje dri kod inostrane banke-svog korespodenta. Plaanja se vre u konvertibilnoj valuti.

Klirinkaplaanja

Klirinkaplaanja su vezanaplaanja koja se koriste izmeu dve ili viezemalja u sluajuda ne postoji konvertibilnost valuta. Kliring omoguava da se meunarodnaplaanjaizvravajudomaim, nacionalnim valutama,bez upotrebe deviza.U meunarodnom platnom prometu kliringje nainplaanja na osnovu koga uvoznici plaaju svoja dugovanja, ili naplauju svojapotraivanja preko odreene bankarske institucije, putem koje se prebijaju meusobna dugovanjai potraivanja izmeu drava. Kliring je meusobno prebijanje dugovanja i potraivanjaputem kojeg se roba plaa robom, a samo se razlika podmiruje plaanjem u novcu. Postoje trivrste kliringa: jednostrani, dvostrani i viestrani. Jednostrani kliring uvodi se jednostranomodlukom neke zemlje, u kom sluaju je to istovremeno i prinudni kliring. Isto tako, mogu je iugovorni kliring, koji se reguliemeusobnim ugovorom. Kod jednostranog kliringa prebijanje

se moe obaviti samo u domaoj valuti. Dvostrani kliring, za razliku od jednostranog kliringa,nastaje meusobnim sporazumom dve drave, a cilj mu je da se sredstva ne prenose prekogranice. Izmeu drava sporazumno se utvruje najvii iznos do kojeg se mogu kretatimedusobna potraivanja i dugovanja. Viestrani (multilateralni) kliring se ugovara izmeuviezemalja. Na ovaj nain se omoguava lake obavljanje platnog prometa izmedu zemalja.Sporazumom se odreuje valuta u kojoj e se kliring obavljati. Viestrani kliring je u upotrebi umeusobnim odnosima potanskih organizacija, kod meusobnih potraivanja nacionalniheleznica i vazduhoplovnih kompanija.

Plaanja putem kompenzacija.

Kompenzacijom se vri razmena jedne robe za drugu, a da se pri tome ne koristi novackao sredstvo plaanja. Razlika izmeu nje i kliringa je u tome to se kompenzacija zasniva nanivoupreduzea, a ne na nivou zemalja.


13/16

Instrumentimeunarodnog platnog prometa4

U instrumenteplaanja sa inostranstvom spadaju:

1.Meunarodni dokumentarni akreditiv;2.Meunarodni dokumentarni inkaso;3.Bankarska doznaka;

4.Meunarodno kreditno pismo;5.Kreditne karte;

6.Menica;

7.ek.Meunarodni dokumentarni akreditiv je najeekorieni instrument u platnom prometu

sa inostranstvom, koji predstavlja ugovor na osnovu kog banka, koja otvara akreditiv po nalogu

svog komitenta (nalogodavca) preuzima obavezu da e izvritiplaanje korisniku akreditiva

(treem licu) ili pak da e ovlastiti neku drugu banku da izvriplaanje uzpodnoenje pismenogdokumenta. Dokumenta (bez kojih se ne moe isplatiti akreditivni iznos) - otpremni dokumenti,dokumenti o osiguranju, trgovake fakture, ostali dokumenti.

Pod dokumentarnim inkasom se podrazumeva takav bankarski posao kod koga bankapreuzima obavezu da e po nalogu i za raun svog komitenta (prodavca, nalogodavca) naplatitinovanopotraivanje koje ovaj ima prema treem licu (kupcu, trasatu) uz istovremenu predajuodreenih dokumenata, dok se komitent obavezuje da e za to platiti banci proviziju i trokove.

Meunarodna bankarska doznaka je pismeni ili telegrafski nalog jedne banke drugojbanci za isplatu tanoodreenog iznosa odreenom licu, korisniku, pri emu se nalogodavac ikorisnik nalaze u razliitim zemljama.

Meunarodno kreditno pismo je pismeni nalog domae banke koja ovlauje svog

korespodenta u inostranstvu da u pismu navedenom licu isplati odjednom ili delimino, navedeniiznos u oznaenom roku (kada se ispunepredvieni uslovi naznaeni u pismu).Meunarodne kreditne karte su svojevrsne legitimacije, koje ovlauju legitimnog imaoca

na bezgotovinskoplaanje kod ugovorenihpreduzea.Meunarodna menica je hartija od vrednosti po naredbi kojom se njen izdavalac (trasant)

obavezuje da e sam ili po njegovom naloguodreenomtreem licu (remitentu) o dospelosti bitiisplaenmenini iznos.

ek je hartija od vrednosti kojom njen izdavalac (trasant) daje nalog trasatu (banci) dalicu odreenom u eku isplati naznaenu svotu novca iz trasantovogpokria.Inkaso poslovi (poslovi naplata i isplata) su bankarski poslovi koji se sastoje u naplati

potraivanjabaninog komitenta, posredstvom banke,koje on ima prema svom duniku.

Bankarska garancija je takav bankarski posao kod koga banka garant obezbeujekorisnika garancije od mogunostineizvrenja preuzetih obaveza navedenih u ugovoru bankarskoj garanciji. To je pisani dokument. Banka moe da da drugoj banci super garanciju,

4Prof.dr.Nenad Vunjak, Bankarstvo 2005, str. 158-180.


14/16

15

kojom ona preuzima na sebe obavezu da e ispuniti obavezeplaanja po garanciji koju je izdaladruga banka, ako ta banka ne ispuni svoje obaveze po toj garanciji.

POSLOVI PLATNOG PROMETA U SRBIJI

Poslovi platnog prometa kod nas obavljaju se u: Bankama Poslovnim BankamaPreduzeima PTT saobraaja

DEVIZNI POSLOVI

Pod pojmom devizni poslovi podrazumevaju se poslovi koji se obavljaju u vezi saobavljanjem platnog prometa sa inostranstvom. Stoga ne moemo izbei da ne pomenemodevizne poslove, jer spadaju pod meunarodni platni promet. Zakonskim regulativama poddevizama smatraju se sva potraivanja po bilo kojoj osnovi kojaglase na stranu valutu, bez

obzira na nain raspolaganja (ek, menica, uputnica i dr.), kao i svevrste efektivnogstrunog novca, osim kovanog zlatnog novca. Devize se ostvaruju poslovanjem sa inostranimpartnerima, ali se takoe mogu kupovati i zadinarska sredstva, pod uslovima utvrenimzakonskim regulativama. Devizna sredstva koja ostvarepreduzea prodajom robe ili uslugapredstavljaju specifian vid njihovog prihoda. Devizna sredstva mogu da se ostvare:

prodajom robe i usluga na stranom tritu,dugoronomproizvodnom kooperacijom sa inostranim partnerima, obavljanjem privrednih delatnosti u inostranstvu u skladu sa zakonom, dobijanjem kredita iz inostranstva, emisijom hartija od vrednosti,

obavljanjem drugih oblika poslovanja sa inostranstvom u skladu sa zakonskim propisima i drugo.

PLATNI SISTEM PREMA CENTRALNOJ BANCI5

Platni sistem, u najirem smislu, predstavlja skup sistema za transfer novanih sredstavakoji olakavaju cirkulaciju novca. Da bi platni sistem na zadovoljavajui nain obavljao svojuulogu, potrebno je da se novana sredstva to krae zadravaju u kanalima platnog prometa.Pored toga, sistem treba da bude pouzdan, to prvenstveno znai bezbedno izvravanjetransakcija i postojanje kontinuiteta raspoloivosti prema korisnicima. Izvravanje transakcija poekonomski prihvatljivim cenama takoe je znaajna karakteristika koja doprinosi kvalitetuplatnog sistema. S obzirom na to da platni sistem utie na brzinu ekonomskih tokova, trokove i

likvidnost uesnika, kao i da predstavlja kanal za transmisiju mera monetarne politike, odnosnoda njegovo neadekvatno funkcionisanje moe da narui poverenje javnosti u celokupnifinansijski sistem jasna je izrazita zainteresovanost centralne banke da obezbedi njegovo

5http://www.nbs.rs, Platni sistem


15/16

pouzdano i efikasno funkcionisanje. U skladu sa zakonom, Narodna banka Srbije je ovlaena daureuje, kontrolie i unapreuje funkcionisanje platnog prometa u Republici Srbiji.

ZAKLJUAK

Sumirano, Munrdni pltni prmt pdrzumv sv blik plnj vn tritri

dn drv. Vidli sm d su npsrdni usnici u munrdnim plnjim bnk, k

mn finnsisk instituci. Rdi s uglvnm dbr kpitlizvnim bnittnim bnkm

k uivu visk krdibilitt i fiksn izvrvu pruzt bvz. Prdmt meunarodnog

platnog prometa su trnsfri finnsiskih srdstv iz dn zmlj u drugu p rznim snvm,

k npr. plnj z izvrni uvz, nplt z izvrni izvz, dznk strnih lic zpslnih u

nk zmlji, trnsfri n snvu krditnih rnmn, pklni, pm, k i finnsiski trnsfri

p nrbnim snvm. v trnskci s nvim dlm bvlju n bzgtvinski nin,

mnji d u fktivnm nvcu. Rzlg zbg g bzgtvinski nin plnj prisutnii umeunarodnom platnom prometu, u dnsu n plnj fktivnm, li u injnici d su n

br, fiksni, sigurni zhvljuui krinju SWIFT sistm ( thnlk i kmunikcisk

mr dviznih trnskci u svtu ).Nki smtru d pdru meunarodnog platnog

prometa sun u dnsu n pdru k im unutrnji pltni prmt. Rzlg vkvm

shvtnju li u pstnju kntrl bvljnj pslv pltng prmt u munrdnim

kvirim. T zni d s izvrnj meunarodnog platnog prometa dvi u psbnim

sistmskim i rgnizcinim uslvim. bvljnj i rlizvnj spcifing platnog prometa

ptpmgnut d strn instrumnt plnj i bzbnj plnj. Znnu ulgu n

unifikcii vih instrumnt plnj i bzbnj plnj. Znnu ulgu n unifikcii vihinstrumnt u ovom procesu digrl Munrdn trgvinsk kmr s sditm u Prizu.

ktivnsti v kmr su usmrn n uspstvljnj bljih knmskih vz izmu rzvinih

zmlj i zmlj u rzvu, li ist tk i n rvnj prblm ki s vlju u svtsk

trgvini, u tkvim munrdn rzmn, usklivnj prpis d bi s fiksni pslvl,

dns s dinstvn uzns k su munrdn prihvn i in pslvnu prksu dlk

lkm. Prd v istiu s i nk drug rgnizci k t su MFF k ti d unprdi

munrdnu srdnju i d lk trgvinsku rzmnu. Tk trb spmnuti stvrnj

mntrng sistm zmlj vrpsk uni.

U budunosti e svakako akcenat biti na meunarodnim transakcijama i prometu, kao to

se moe rei i da je danas to ve aktuelno. Potpomognuto osnovom informacionih sistema

ovakvi procesi se obavljaju bez posebne potrebe ljudskog napora, kao to se i svakim danom

deavaju promene i usavravanja u ovoj oblasti, oblasti meunarodnog poslovanja.


16/16

17

LITERATURA:

1. Prof.dr.Nenad Vunjak, Bankarstvo 2005, str. 120-147.2. http://www.kombeg.org.rs3. Prof.Dr.Nenad Vunjak, Poslovne finansije 2005, str. 160-190.4. http://www.nbs.rs, Platni sistem

Banke i Medjunarodni platni promet

Documents

Transcript of Banke i Medjunarodni platni promet