AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va...

216
1 Ozbekiston Respublikasi Oliy va orta maxsus talim vazirligi Toshkent Moliya instituti AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va moliyaviy masalalarni yechish O’zbekiston Respublikasi Oliy va o’rta maxsus ta’lim vazirligi tomonidan “Informatika va axborot texnologiyalari” yo’nalishi uchun o’quv o’llanma sifatida tavsiya etilgan. Toshkent - 2014

Transcript of AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va...

Page 1: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

1

O’zbekiston Respublikasi Oliy va o’rta maxsus ta’lim vazirligi

Toshkent Moliya instituti

AYUPOV R.X.

EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va

moliyaviy masalalarni yechish

O’zbekiston Respublikasi Oliy va o’rta maxsus ta’lim vazirligi tomonidan

“Informatika va axborot texnologiyalari” yo’nalishi uchun o’quv o’llanma

sifatida tavsiya etilgan.

Toshkent - 2014

Page 2: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

2

UDK: 002.6(075)

32.973.26-018.2

А95

Taqrizchilar:

iqtisod fanlari doktori, professor Аlimov R.Х.

texnika fanlari doktori, professor Аfzalov Z.Sh

КВК 32.973.26-018.2+65.261

EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va moliyaviy masalalarni

yechish: R.Х. Аyupov. - Тoshkent: “Тafakkur-Bo’stoni” nashriyoti, 2-nashr,

2014. - 216 bet.

“EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va moliyaviy masalalarni

yechish” bo’yicha o’quv qo’llanmada jadval hisoblagichining asosiy

imkoniyatlari, menyulari va buyruqlari batafsil yoritilgan. Bir qancha

moliyaviy va iqtisodiy masalalarni yechish hamda tahlil qilish yordamida

jadval protsessorlarida bajarila olinishi mumkin bo’lgan barcha amaliy ishlar

atroflicha tushuntirilgan. Ushbu ikkinchi nashrda yana bir qancha amaliyot

bilan bog’liq bo’gan muhim masalalar ham ko’rib chiqilgan bo’lib, bu Excel

da ishlash tajribasi bo’lgan insonlar uchun amaliy malakalarini yanada

oshirish uchun hizmat qiladi. Qo’llanma jadval hisoblagichida ishlashni

o’rganmoqchi bo’lgan barcha insonlarga, shu jumladan, «Informatika va

axborot texnologiyalari» fanidan saboq olayotgan o’quvchi va talabalar uchun

mo’ljallangan (ushbu o’quv adabiyoti O’z R Oliy va o’rta maxsus ta’lim

vazirligida 192-20 raqami bilan ro’yxatga olingan va nashr qilinishga ruxsat

berilgan).

ISBN – 978-9943-362-65-9

© «Tafakkur-Bo’stoni», 2014

Page 3: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

3

Мундарижа

«Агар тақдир сенга нордон лимон берса,

Сен уни ширин лимонадга айлантиришга харакат қил!»

1. ЭЛЕКТРОН ЖАДВАЛЛАР ХАҚИДА АСОСИЙ ТУШУНЧАЛАР. 5

2. EXCEL ЖАДВАЛ ҲИСОБЛАГИЧИНИ ИШГА ТУШИРИШ ВА УНИНГ ЭЛЕМЕНТЛАРИ 9

3. ДАННЫЕ МЕНЮСИ ЁРДАМИДА БАЖАРИЛАДИГАН ИШЛАР 33

4. АМАЛИЙ МАШҒУЛОТЛАР ВА МАШҚЛАР 41

1-АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ. БЕРИЛГАНЛАРНИ ФОРМАТЛАШ УСУЛЛАРИ 41

2-АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ. ФОРМУЛАЛАР ВА ФУНКЦИЯЛАР БИЛАН ТАНИШУВ 45

3-АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ. НИСБИЙ ВА АБСОЛЮТ МУРОЖААТЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ. 48

4-АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ. ФОРМУЛАЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ ҚОИДАЛАРИ 52

5-АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ. ФУНКЦИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ УСЛУБИЯТИ 54

6-АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ. ЕСЛИ ФУНКЦИЯСИДАН ФОЙДАЛАНИШ. 57

7-АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ. ЕXCEL ДА ДИАГРАММАЛАРНИ ХОСИЛ ҚИЛИШ 61

8-АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ. БЕРИЛГАНЛАРНИ БОШҚАРИШ УСУЛЛАРИ 64

9 –АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ. ЯКУНЛАРНИ ХОСИЛ ҚИЛИШ УСЛУБИЯТИ 70

10-АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ. ТЕНГЛАМАЛАРНИ ЕЧИШ (ПАРАМЕТР ТАНЛАШ) 72

11-АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ. ОПТИМАЛ (ЭНГ ЯХШИ) ЕЧИМЛАРНИ ТОПИШ 75

12-АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ. МАХСУС ФУНКЦИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ 81

13-АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ. БОЖХОНА ТЎЛОВЛАРИ ВА СОЛИҚЛАРНИ ҲИСОБЛАШ 84

14-АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ. ИҚТИСОДИЙ ҲИСОБЛАР ВА МОЛИЯВИЙ ХОЛАТ ТАҲЛИЛИ 86

15-АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ. ФАЙЛЛАР ОРАСИДАГИ АЛОҚА ВА КОНСОЛИДАЦИЯ 92

16-АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ. МОЛИЯДА НИСБИЙ ВА АБСОЛЮТ МУРОЖААТЛАРНИНГ ИШЛАТИЛИШИ 100

17-АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ. ЖАДВАЛЛАРДАГИ ОРАЛИҚ НАТИЖАЛАРНИ ҲИСОБЛАШ 105

18-АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ. ПАРАМЕТРЛАРНИ ТАНЛАШ ВА ТЕСКАРИ ҲИСОБ 112

19-АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ. ФИРМА ШТАТИ БЎЙИЧА ИШ ХАКЛАРИНИ АНИКЛАШ. 115

20-АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ. ИШ КИТОБИ ФУНКЦИЯЛАРИНИ ЎРГАНИШ 117

21-АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ. ЖАДВАЛИЙ МАЪЛУМОТЛАР ОМБОРИНИ ТАШКИЛ ҚИЛИШ 122

22-АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ. ХОДИМЛАРНИНГ ИШ ХАҚЛАРИНИ ҲИСОБЛАШ 135

23-АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ. ХОДИМЛАРНИНГ МУКОФОТ ПУЛЛАРИНИ ҲИСОБЛАШ 145

24-АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ. ТАДБИРКОРЛИК ВА БИЗНЕС ХИСОБИНИ ЮРИТИШ 150

5. EXCEL ЖАДВАЛ ХИСОБЛАГИЧИДА ИШЛАШ БЎЙИЧА ТЕСТЛАР 166

6. ИЛОВАЛАР 204

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР 212

Page 4: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

4

КИРИШ

«Сикандар давлатида аҳли юнон,

Афлотун ҳам Арасту бирла Луқмон,

Фунуни телегромни билмадилар,

Магар илмини ҳосил қилмадилар».

Фурқат

Хозирги пайтда компьютерга эга бўлмаган замонавий ташкилот,

тадбиркор ёки муассаса турини топиш анча мушкул. Замонавий

рахбарлар, иш юритувчилар, менежерлар, иқтисодчи ва илмий ходимлар

компьютерсиз, электрон почтасиз, Интернетсиз ва офис дастурлари

мажмуасисиз иш юритиш мумкинлигини тасаввур хам қила

олмайдилар. Чунки рақобатчилик ривожланган даврда ишни

информацион технологиялар ёрдамида самарали юритишгина бозор

шароитларида яшай олишга ва муваффақиятга эришишга кафолат бера

олади. Ушбу қўлланманинг асосий мақсади – компьютердан

фойдаланувчиларга EXCEL жадвал ҳисоблагичининг турли хил

иқтисодий масалаларни ечишдаги жуда кенг имкониятларидан,

менюларидан, буйруқларидан, макросларидан ва бой коллекциясидан

самарали фойдаланиш усулларини кўрсатишдир. Албатта бу хажмдаги

китобда ушбу жадвал ҳисоблагичининг барча имкониятларини

келтириш мумкин эмас – биз касбий маҳоратга эришиш учун

мутахассислар билиш лозим бўлган имкониятларнигина ёритамиз холос.

Агар кимда-ким ўз маҳоратини янада оширишни ният қилган бўлса биз

берган базавий билимлардан фойдаланган холда тиришқоқлик билан

харакат қилиш оқибатида ўз билимини янада ошириши ва юксак

маҳорат чўққиларига эришиши мумкин. Китобдаги асосий мавзулар

оддийдан мураккабга бўлган йўналишда тушунарли ва кенг халқ оммаси

учун оммавий тарзда баён қилинади. Келтирилган машқ ва

имкониятларни иқтисодиётда, ишлаб чиқаришни ташкил қилишда,

даромадни, харажатни ва солиқларни ҳисоблашда ишлатиш мумкин.

Page 5: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

5

1. Электрон жадваллар хақида асосий тушунчалар.

"Билим - қайтариш ва такрор-

лаш мевасидир"

А.Р. Беруний

Электрон жадваллар унга ёзилган маълумотларни хилма-хил тур-

даги диаграммалар, графиклар, тасвирлар ва расмлар кўринишида ифода

эта оладилар. Масалан, Сиз товарларингиз сотилишини ойларга ёки

фаслларга боғлиқлигини аниқламоқчисиз, дейлик. Сизнинг электрон

жадвал дастурнгиз охирги бир ёки икки йилдаги маълум бир товарнинг

ёки товарлар гуруҳининг сотуви хажми хақидаги маълумотларингиздан

фойдаланиб, бу йил қандай сотув хажми кутилиши мумкинлиги хақида

Сизга маълумот бериши мумкин. Шунга мувофиқ равишда Сиз улгуржи

сотиб олинадиган товар тури ва миқдори хақида тегишли қарорлар

қабул қилишингиз мумкин. Демак, Сиз бу билан ўз сотув фаолиятингиз-

ни яхшилаб режалаштиришингиз мумкин. Бу Сизнинг замонавий техно-

логияларни қўллашингизнинг бошланиши бўлади, холос. Кейинчалик

компьютер ёрдамида тегишли ҳисоб-китобларсиз қилиниши мумкин

бўлмаган ишларни хам бажара олишингиз имконияти яралади. Бунинг

учун эса математик статистикадан маълум билимлар мажмуаси керак

бўлади. Буларни билганингиз ва электрон жадвал дастурини ишлата

олишингиз Сизга ишингизни режалаштиришга, максимал фойда олишга

ёрдам бериб, маблағларингизни бекордан-бекорга сарф қилишга маълум

маънода чек қўяди. Шунинг учун хам электрон жадвал дастурида ама-

лий математика ва иқтисодиётнинг хилма-хил усулларини ишлатиш

мумкинлиги кўзда тутилган.

Электрон жадвал дастурининг ишлаш тезлиги компьютер опера-

тив хотирасининг хажмига кўп жиҳатдан боғлиқдир. EXCEL электрон

жадвал дастурида диаграммалар қуриш жуда оддий ва соддалаштирил-

ган. Бу иш қадам ба-қадам олиб борилади. қурилган тайёр диаграмма-

Page 6: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

6

ларга керакли ўзгартиришлар қилиш хам жуда оддий усулда амалга

оширилади.

Excel дастурининг қуйидаги маълумотларни қайта ишлаш имко-

ниятлари мавжуд:

Элементар математик ва мантиқий функциялар билан

ишлаш;

Жадвалнинг қаторлари ва устунлари билан иш олиб бориш

имконини берадиган хилма-хил функциялардан фойдаланиш;

Статистик функциялар, масалан, регрессион таҳлил усули-

ни ёки дисперсион таҳлилни амалга ошириш элементларини ишлатиш;

Жадвалдаги маълумотлар билан ишлайдиган саралаш ва

таснифлаш функцияларидан фойдаланиш;

Оптималлаштириш ва моделлаштиришга имкон берадиган

функцияларнинг хилма-хил турларидан фойдаланиш.

Excel да бошланғич статистик таҳлил, анализ амалга оширилган

бўлиб, унинг натижалари алоҳида жадвалга чиқарилади. Унинг имкони-

ятларини билиб олиш ва кейинчалик ўз фаолиятингизда ишлатиш учун

конкрет мисолларни ечиб кўришингиз фойдадан холи бўлмайди.

Бундан ташқари, унда кўп ўлчамчи тескари масалаларни ечиш

учун мўлжалланган кенг имкониятлар мавжуд. Бундай масалаларни

ечиш учун чекланишлар ва маълумотларнинг ўзгариш интервалларини

бериш кифоя. Ечим берилган кесмани иккига бўлиш усули орқали амал-

га оширилади. Кўпгина холларда бу таҳлил учун етарли бўлган натижа-

ларни беради. Ушбу электрон жадвал дастурида дастурлаштириш тили,

макробуйруқлар мажмуаси, таҳрирлаш ва дастурни созлаш имкониятла-

ри хам мавжуд. Унда, масалан, жадвалли ҳисоблаш жараёнларини мак-

симал даражада автоматлаштириш учун Visual Basic деб номланган дас-

тур тилини ишлатиши мумкин. Электрон жадвал ҳисоблагични инфор-

Page 7: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

7

мация мажмуаси/базаси сифатида ишлатиш учун дастур дастурида

қуйидаги имкониятлар яратилган:

Саралаш (Сортировка қилиш);

Хилма-хил кўрсаткичлар ёки критериялардан фойдаланиб,

тегишли тўпламни хосил қилиш;

Маълумотларни қайта ишлаш натижасида керакли инфор-

мацион жадвални хосил қилиш;

Бошқа амалий дастурлар билан мулоқот қилиш, шу жумла-

дан локал ёки глобал тармоқ воситасида маълумотлар алмашиниш.

EXCEL да эса буларга қўшимча равишда автофильтр функцияси

амалга оширилган ва у анча-мунча ишларни бажариш имконини беради.

Дастурнинг ўз ўргатувчи дастури, ёрдам тизими ва тегишли тугмачалари

мавжуд. Демак, бу электрон жадвал дастури нафақат жадваллар билан

ишлашга, балки улар воситасида ифодаланган маълумотлар базаси би-

лан хам самарали ишлашга катта имкониятлар беради. Жадвал

ҳисоблагичи билан ишлаш учун билиш керак бўлган терминлар ва ту-

шунчалар қуйидагилардир:

Адрес – катакчанинг номи бўлиб, у ёрдамида иш китобидаги ис-

талган ячейкани топиш мумкин. Адрес устун номи ва қатор номери

орқали аникланади. Масалан, С4 катакча – С устуннинг 4-қатор билан

кесишган жойида жойлашган.

Катакчани фаоллаштириш – маълумотлар киритилишидан ол-

дин катакча фаоллатирилиши керак. Катакча унда сичқонча кўрсатгичи

билан туртиш ёрдамида фаоллаштирилади.

Алмашинув буфери – бу вақтинчалик хотира бўлиб, унинг ёрда-

мида маълумотлар бир жойдан бошка жойга ёки бир дастурдан бошка-

сига кучирила оладилар.

Ажратиш – у ёки бу операция бажарилишидан аввал унда кайси

катакчалар иштирок этишини кўрсатиш учун ишлатилади. Ажратилган

Page 8: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

8

катакча ёки катакчалар рамкага олинади.

Катакчаларнинг ажратилган диапазони – иш варағининг бир

нечта белгиланган катакчаларидан иборат бўлади.

Ном – катакча ёки диапазонларга берилган ном бўлиб, улар ад-

реслар ва мурожаатларда хамда формулалардаги адреслар урнида ишла-

тилиши мумкин.

Китоб – жадвал ҳисоблагичида иш листлари, диаграмма листла-

ри ва макрослар битта хужжат – китобга бирлаштирилади. Хар бир ки-

тобнинг минимал катталиги учта иш листидан иборат бўлади. Контекст

меню ёрдамида китобга янги листлар қўшиш ёки уларни олиб ташлаш

мумкин. Иш китобининг барча листлари бир файлда сақланади.

Контекст меню – фаол объектни ишлаш учун мўлжалланиб,

жорий операция билан богланган. Контекст меню сичқончанинг унг

тугмачасини босиш ёрдамида ёки Shift + F1 тугмачалар комбинацияси-

ни босиш орқали очилади.

Иш китоби вараклари – маълумот киритиш ва ҳисоблаш амал-

лари иш китоби варакларида бажарилади. Иш варағи (ёки иш жадвали)

қаторлар ва устунларга булинган. Унда 256 устун ва 65536 та қатор бор,

катакчалар сони эса 16777216 тадан иборат.

Алоқа – деганда бир нечта иш варакларини ва диаграмма варак-

ларини бир-бирига боғлашга тушунилади. Алока ташқи мурожаат бери-

лиши билан ўрнатилади ва бир жадвалдаги маълумотлар бошқасига

боғлик бўлганда катта ахамиятга эга бўлади.

Мурожаат – бир нечта катакчалардан фойдаланиб ҳисоб-

китоблар бажарилганда мурожаатлар асосий элементлар бўлиб хизмат

қилади. Масалан, агар икки катакчадаги маълумотнинг йиғиндисини

учинчисига ёзиб қўйиш керак бўлса, формулада кушилувчилар бўлган

икки катакчага мурожаат кўрсатилиши керак. Мурожаатнинг асосий

элементи бўлиб, катакча адреси хизмат қилади.

Page 9: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

9

Жадвал – устун ва қаторлар бўйича тартибланган маълумотларни

жадвал деб номланади. Жадвал сонларни, харфларни, формулаларни,

бошка жадвалларга мурожаатларни уз ичига олиши ёки маълумот, диа-

грамма, расмлар киритиш учун мўлжалланилган ва форматлаштирилган

объектлардан иборат бўлиши мумкин.

Жадвал кўрсатгичи – рамка кўринишида бўлиб, унинг ёрдамида

иш варағида ёки макрос листида фаол катакча ажратилади. Ажратилган-

дан сўнг, катакчага маълумотлар киритиш мумкин ёки унинг қийматини

операциялар бажаришда ишлатиш мумкин. Катакча кўрсатгичи

сичқонча ёрдамида ёки курсорни бошқариш тугмачалари воситасида ха-

ракатлантирилади.

Катакчаларни форматлаштириш – бу амал шрифт

қандайлигини аниқлаш, катакчага ранг ва рамка (стиль) бериш, маълу-

мотлар форматини (сонли ва бошка турлардаги форматлаштиришни)

аниқлашни ўз ичига олади.

Катакча – иш варағининг энг кичик таркибий бирлиги

ҳисобланади ва у матнни, сонларни, формулаларни ёки форматлашти-

риш кўрсатгичларини ўз ичига олиши мумкин. Жадвалдаги катакчанинг

баландлиги ёки кенглигини ўзгартириш учун қатор баландлигини ёки

устун кенглигини ўзгартириш керак.

2. EXCEL жадвал ҳисоблагичини ишга тушириш ва

унинг элементлари

«Бировлар Сизга бўйсунишини истасангиз –

бу ишни албатта ўзингиздан бошланг!»

EXCEL ни ишга тушириш учун энг аввало Пуск тугмачасини

босиб, Windows нинг бош менюсидан Microsoft EXCEL

пиктограммасини сичқонча кўрсатгичи билан кўрсатиш лозим бўлади.

Натижада дастур ишга тушиб, экранда EXCEL нинг бўм-бўш жадвали

хосил бўлади. (Бу ойнанинг кўриниши хақида тўлиқроқ маълумот

Page 10: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

10

кейинги мавзуларда берилган). Жадвалнинг энг чап томонидаги катакча

(катакча) 1- қатор ва А устуннинг кесишган жойида жойлашган.

Шунинг учун хам у А1 катакча деб аталади.

1-расм. Microsoft Excel асосий ойнасининг компьютер экранидаги кўриниши.

Бу A1 катакчага бирор-бир ахборотни киритишингиз мумкин.

Худди шундай усулда бошқа катакчаларга хам турли хил маълумотлар-

ни киритишимиз мумкин. Масалан,

А1 ГУРУҲ талабалари руйҳати

А2 Талабанинг насл-насаби

В2 Талабанинг манзилгохи

С2 Талабанинг телефони

Шундай қилиб, хозирча биз хосил қилмоқчи бўлган

руйҳатимизнинг тузилиши тайёр деса хам бўлаверади. Энди талабанинг

насл-насаби, манзилгохи ва телефон рақамини киритишимиз мумкин.

Лекин талабанинг насл-насабини тўлиқ киритмоқчи бўлганимизда у

Page 11: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

11

жадвалнинг ажратилган устунига сиғмай қолиши хам мумкин. Демак,

холатдан чиқиш учун бу устунни кенгайтиришимиз лозим бўлади. Бу-

нинг учун курсорни ушбу устуннинг номи ёзилган сатрдаги чегарасига

аниқ келтирамиз ва бунда курсор ўз кўринишини ўзгартирганини

кўрамиз. Шу захоти сичқончанинг чап тугмачасини босамиз ва уни

қўйиб юбормасдан, сичқончани керакли томонга сурамиз. Натижада

жадвалнинг кенглиги биз истаган миқдорга кенгаяди. Агарда маълумот-

ларни териш жараёнида бирор-бир хатога йўл қўйган бўлсангиз,

сичқонча ёрдамида ушбу катакчага актив катакча (курсор)ни кўчирасиз

ва тегишли ўзгартиришларни осонгина амалга оширасиз.

Жадваллар ёки иш варақлари "иш китоб"га бирлашган бўлиб, хар

бир иш китобида бир нечта иш варағи (Лист) бўлиши мумкин. Иш

варақлари сонини кўпайтириш учун Сервис менюсидан Параметры

буйруғини танлаш ва ундан Общие режимига кириб, Листов в новой

книге руйҳатидан кераклича иш варақлари сонини киритиш лозим

бўлади. Экраннинг пастки чап қисмида жойлашган стрелкали тугмача-

лардан фойдаланиб, иш китобининг иш варақлари бўйича харакат

қилиш хам мумкин. Агарда уларнинг бирига сичқончани келтириб,

унинг ўнг тугмачаси босилса, контекст менюси очилиб, керакли иш

варағини унинг номери орқали топиб олиш мумкин. Кераксиз, ортиқча

ёки бўш иш варақларини иш китобидан йўқотиш учун йўқотилиши ло-

зим бўлган Листда сичқончанинг ўнг тугмачасини туртиш керак бўлади

ва хосил бўлган менюдан Удалить буйруғини танлаб олинади ёки

Правка менюсидан Удалить лист буйруғини танлаб олинади.

Page 12: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

12

2-расм. Иш варақлари (Лист) устида бўладиган буйруқлар руйҳати (Контекстный меню)

Иш варақларининг номини ўзгартириш учун Формат меню-

сидан кетма-кет равишда Лист ва Переименовать буйруқларини тан-

лаб олиш лозим бўлади.

Янги иш варағини қўшиш учун Вставка менюсидан Лист

буйруғини танлаш керак бўлади.

Иш варағини бошқа жойга кўчириш ва нусхалаш учун Прав-

ка менюсидан Переместить/Скопировать лист буйруғини танлаймиз.

Бунда шу номдаги суҳбатли ойна хосил бўлади. Унинг В книгу деган

майдонида иш варағи кўчирилиши лозим бўлган иш китобининг номи

кўрсатилади. Нусхалаштириш учун Создавать копию майдончасига

белги қўйишингиз лозим бўлади.

Иш варағингизнинг жойлашишини ўзгартиришни хохласангиз,

Перед листом майдонидаги (переместить в конец) бўлимини танлаб,

OK тугмачасини босиш керак бўлади ёки сичқонча ёрдамида бу ишни

осонгина бажариб олиш хам мумкин.

Page 13: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

13

3-расм. Иш варағини бошқа жойга кўчириш ёки нусхасини олиш суҳбатли ойнасининг

кўриниши.

Ойнани бир неча бўлакларга бўлиш учун Окно менюсини очиш

ва ундан Разделить буйруғини танлаш керак бўлади. Снять разделение

буйруғи эса бу ишни йўққа чиқаради.

Ойнанинг устун ёки қаторлари номларини қотириб қўйиш (фиксация

қилиш) учун Окно менюсидан Закрепить области буйруғи танланади.

Экрандаги ойналарни тартибга солиш учун Окно менюсидан

Расположить... буйруғи танлаб олинади.

4-расм. Excel даги очиқ ойналар устида бўладиган амаллар руйҳати

Бунда қуйидаги имкониятлар мавжуд:

Рядом – экранга очилган жадвал файлларини экранда ёнма-ён

қилиб жойлаштириб беради;

сверху вниз - очилган жадвал файлларини экранга пастдан

юқорига тартибида жойлаштириб беради;

Page 14: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

14

слева направо - очилган электрон жадвалларни экрандаги жойи-

ни чапдан-ўнгга кўринишида алмаштириб беради;

каскадом - очилган электрон жадвалларни экранда қатлам

кўринишида жойлаштириб беради.

Microsoft Excel ойнасини катталаштириш ёки кичиклаштириш

учун Вид менюсидан Масштаб буйруғини танлаб олиш лозим бўлади.

Бу буйруқни суҳбатли ойнаси кўриниши қуйидаги расмда кўрсатилган:

5-расм. Масштаб суҳбатли ойнасини кўриниши.

Ойнанинг асосий элементлари.

- Ёрдам бериш тугмачаси. Меню буйруқлари хақида тўлароқ

маълумот олиш учун ишлатилади. У босилганда курсор ўзининг

кўринишини ўзгартириб, савол белгили стрелкача кўринишини олади.

Уни менюнинг ихтиёрий бирор бир тугмачасига олиб борилиб босилса,

ўша йўналишда тегишли маълумот олиш мумкин.

- Янги иш китобини хосил қилиш тугмачаси. Бу тугмачани босиш

янги иш китобини хосил қилади. Ундаги иш варақлари сонини

ўзгартириш учун Сервис менюсидан Параметры опциясини очиб, Об-

щие буйруғидаги Янги иш китобдаги листлар сони - имкониятидан фой-

даланинг.

- Очиш тугмачаси. Мавжуд файлни очиш учун мўлжалланган

суҳбатли ойнасини очиб беради. Бу ойнани кўриниши қуйидаги расмда

Page 15: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

15

келтирилган:

6-расм. Открытие документа ойнасининг кўриниши

- Маълумотлар жўнатиш тугмачаси. Асосий иш варағини

маълумот сифатида қабул қилиб, уни электрон почта орқали бевосита

узатишга ёрдам берадиган тугмача бўлиб, фойдаланувчининг ташқи

олам билан мулоқотини осонлик билан амалга оширишга имкон беради.

- Чоп қилиш тугмачаси. Актив иш китобчасини чоп/печать қилиб

беради. Агар чоп этиш параметрларини ўзгартирмоқчи бўлсангиз Файл

менюсидан Печать... буйруғини танлаш керак бўлади. У холда

қуйидаги суҳбатли ойна экранга чиқади ва бу ойнадан керакли

танловларни бажариб сўнг OK тугмачасини босамиз. - чоп қилиш

тугмачасидан фойдаланганда суҳбатли ойна очилмайди, лекин Сиз

ишлаб турган жорий жадвал чоп этилади.

Page 16: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

16

7-расм. Чоп этиш (Печать) ойнасининг кўриниши

- Чоп этишдан олдин варақни экранда кўриш тугмачаси.

Чоп этишдан аввал унинг қандай бўлишини кўришга имкон беради. Бу

суҳбатли ойнада қуйидаги амалларни бажариш мумкин:

8-расм. Предварительный просмотр суҳбатли ойнасининг кўриниши

Page 17: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

17

Далее – электрон жадвалимиз бир вараққа сиғмаган бўлса, бу буйруқ ак-

тив бўлади ва унинг ёрдамида кейинги варақларни кўришимиз мумкин;

Назад – орқага қайтиш яъни кейинги варақларни кўрганимиздан сўнг,

яна ундан олдинги варақларга қайтиш учун бу буйруқдан фойдаланамиз;

Масштаб – экрандаги варақнинг масштабини (ўлчамини) ўзгартириш

учун ишлатилади;

Печать... – Печатлашнинг суҳбатли ойнаси ёрдамида чоп этиб олиши-

миз мумкин;

Страница... – Чоп қилинадиган варақнинг асосий кўрсаткичларини со-

злаш учун ишлатилади. Бу амал Файл менюсининг Параметры стра-

ницы буйруғига мос келади. қуйида унинг суҳбатли ойналари кўриниши

тасвирлари келтирилган:

Page 18: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

18

9-расм. Параметры страницы суҳбатли ойналари кўриниши.

Поля – Жадвал жойлашадиган майдон чегараларини фойдала-

нувчи талабига мувофиқ ўзгартиришга имкон беради.

Разметка страницы – Жадвалнинг чоп қилинадиган вараққа

қандай холда жойлашишини кўрсатиб беради.

Закрыть – Кўриш режимидан чиқиш имконини беради.

Справки – Кўриш режимининг асосий менюларига тушунтириш

олиш мумкин.

- Орфографияни текшириш тугмачаси. Тайёрланилган

жадвалдаги матннинг орфография хатоларни текширишга имкон беради.

- Кесиб олиш тугмачаси (қайчи символи). Ажратиб

кўрсатилган катакча ёки катакча гуруҳлари бўлагини кесиб олиш учун

белгилайди, сўнг уни бошқа жойга ўтказиш учун - жойлаштириш

Page 19: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

19

тугмачасидан фойдаланилади.

- Нусхалаштириш тугмачаси. Ажратилган катакча ёки

катакча гуруҳлари бўлагини алмашинув буферига нусхалаштиради.

- Жойлаштириш тугмачаси. Алмашинув буферига ёзилган

маълумотлар бўлагини кўрсатилган листдаги катакчалар гуруҳига

жойлаштиради.

- Форматни нусхалаш тугмачаси. Ажратилган катакча ёки

катакчаларнинг форматини (катакчадаги матн шрифтининг турини,

шрифт ўлчамини, жойлашишини ва х.к.) нусхалайди. Нусхаси

олингандан сўнг бошқа катакча ва катакчалар гуруҳларини танлаб,

уларнинг форматини хам худди нусхаси олинган жойдаги каби

кўринишга ўтказилади.

- Рад этиш тугмачаси. Бажарилган ишларни рад қилдиради

ва олдинги холатга қайтишни амалга оширади.

- қайтариш тугмачаси. Охирги рад этилган буйруқни

қайтаради, яъни уни бажаришга ўтади.

- Автосуммалаштириш тугмачаси. Қатор ёки устун

катакчаларидаги сонларнинг йиғиндисини ҳисоблаб беради. Бунинг

учун қатор ёки устуннинг йиғиндиси чиқиши керак бўлган жой

танланади ва сўнг Автосуммалаштириш тугмачаси босилади. Катак-

чада қуйидаги ёзув яъни формула пайдо бўлади (СУММ (А1:А6)). Бу

формулани А1 дан А6 гача бўлган катакчалар йиғиндиси деб тушунила-

ди. Шундан сўнг клавиатурадан киритиш тугмачаси ENTER босилади.

Бундан ташқари ушбу жадвал ҳисоблагичи ёрдамида бунга ўхшаш

ускуналар ёрдамида яна бошқа имкониятлардан хам фойдаланса бўлади.

Булар қуйидагилардир:

˚ Суммировать – Устунлар ёки қаторлар бўйича жамлаш;

˚ Среднее - Устунлар ёки қаторлар бўйича ўртача қийматни

Page 20: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

20

ҳисоблаш;

˚ Число – Белгиланган катакчаларда нечта нолдан фарқли сон

борлигини аниқлайди;

˚ Максимум - Белгиланган катакчалардаги сонларнинг энг

каттасини топишга имкон беради;

˚ Минимум - Белгиланган катакчалардаги сонларнинг энг ки-

чигини топишга имкон беради;

˚ Другие функции... – жадвал ҳисоблагичининг бошқа функ-

цияларидан фойдаланиш имконини беради.

- Функция мастери тугмачаси. Бу тугмача fx белгиси билан

кўрсатилган бўлиб, Функциялар мастери суҳбатли ойнасини очиб

беради. Бу суҳбатли ойна иккита бўлимдан иборат. Чап томондаги

бўлимда функциялар ишлатилиш сохаларига қараб гуруҳларга бўлинган

(Финансовые, Математические, Статистические, . . .). ўнг томондаги

бўлимда эса функциялар номи кўрсатилган. Ундан ташқари бу ойнада

танланган функциянинг бажарилиш формати ва шу функция хақида

қисқача маълумотни хам кўриш мумкин.

Page 21: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

21

10-расм. Мастер функций ойнасининг кўриниши.

- Кўпайиш бўйича жойлаштириш тугмачаси. Бу тугмача А

Я харфларидан ва стрелкачадан иборат бўлиб, қатордаги ёки устундаги

сонларни кўпайиш бўйича жойлаштириб бериш учун хизмат қилади.

- Камайиши бўйича жойлаштириш тугмачаси. Ушбу туг-

мача олдинги тугмача бажарадиган ишнинг тескарисини қилиб беради,

яъни қатордаги ёки устундаги сонларни камайиш бўйича жойлаштириб

бериш учун хизмат қилади.

- Диаграммалар мастери тугмачаси. Бу тугмача иш

варағида диаграммалар хосил қилишга имкон берадиган суҳбатли

ойнани очиб беради. Бу ойнани очишдан олдин диаграмма ёки график

чизиш учун керак бўладиган маълумотлар жойлашган катакчалар гуруҳи

(диапазон (В1:В14)) белгилаб олиниши керак (Биз мисолимизда Cos (x)

функциясининг графигини чизишни кўрамиз. Бунинг учун юқорида

кўриб ўтган Функция мастери тугмачасидан фойдаланамиз.).

Page 22: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

22

11-расм. Жадвалнинг белгиланган диапазонини (B1:B14) кўриниши

Сўнг Стандарт ускуналар панелидан ёки Вставка менюсидан Диа-

грамма… тугмаси босилади. Экранда қуйидаги кўринишдаги Суҳбатли

ойна пайдо бўлади:

12-расм.Стандартдиаграмма турларини танлаш ойнасининг кўриниши

Page 23: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

23

Бу ойнадан диаграмма ёки график турлари танланади. Кейин

Просмотр результата тугмаси босилиб турилса, белгиланган диапа-

зондаги маълумотлар бўйича диаграмма ёки график кўринишини олиш

мумкин. қуйидаги икки тасвирда функциянинг графигини икки хил

кўринишда олиш мумкинлигини кўришингиз мумкин. Яъни агар Стан-

дартные имконияти танланса, синиқ чизиқли аниқ график хосил бўлади

ва агар Нестандартные имконияти танланса, функциянинг текис

чизиқли кўринишдаги графиги хосил бўлади.

13-расм. Ностандартдиаграмма турларини танлаш ойнасининг кўриниши

Page 24: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

24

14-расм. Ностандарт графикнинг кўриниши.

- Жадвал катакчаларидаги маълумотларнинг

шрифтларини турини танлаш;

- Шрифтларнинг ўлчамини ўзгартириш;

- Белгиланган бўлакдаги жадвал маълумотлари шрифтлари-

ни қалинлаштирилган (Полужирный) кўринишга келтириш ёки

қалинлаштирилган кўринишдаги шрифтларни оддий холатга келтириш

учун қўлланиладиган тугмача;

- Белгиланган бўлакдаги жадвал маълумотлари шрифтлари-

ни оғма (Курсив) кўринишга келтирувчи ёки бекор қилувчи тугмача;

- Белгиланган бўлакдаги жадвал маълумотлари шрифтлари-

ни тагига чизилган (Подчеркнутый) холатга ўтказиш ёки аксинча вази-

фани бажарувчи тугмача.

- катакчалардаги маълумотларни катакчанинг чап томонига

текислаш холатини ўрнатиш тугмачаси (По левому краю);

Page 25: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

25

- катакчалардаги маълумотларни катакчанинг ўртасига жой-

лаштириш учун ишлатиладиган тугмача (По центру);

- катакчалардаги маълумотларни катакчанинг ўнг томонига

текислаш холатини ўрнатиш тугмачаси (По правому краю);

- Белгиланган бир неча бўш катакчаларни битта катакча

қилиб бирлаштиради ва ёзиладиган маълумотини ўртага ёзиш холатига

ўтказиш учун ишлатилади (Объединить и поместить в центре) ёки

бирлаштирилган катакчалар гуруҳини бекор қилиш учун хам ишлатса

бўлади;

- (Денежный формат) Белгиланган катакчаларни халқаро

пул бирлиги кўринишида форматлаштиришни амалга оширади. Языки

и стандарты мулоқот ойнасида танланган имкониятларга боғлиқ ра-

вишда форматлаштириш турли хилда бўлиши мумкин.

- (Процентный формат) Ажратилган катакчаларда процент

(фоиз) форматини ўрнатиш. Фоизларда ифодаланган катталикларнинг

кўринишини ўзгартириш учун Формат менюсидаги Стиль буйруғини

ишлатиш мумкин.

- (Формат с разделителями) Ажратилган катакчаларда

бўлиниш форматларини ўрнатиш. Форматнинг стилини ўзгартириш

учун Формат менюсидаги Стиль буйруғини ишлатиш мумкин.

- (Увеличить разрядность) Ажратилган катакчалар учун сон-

нинг каср қисми белгилари миқдорини кўпайтириш.

- (Уменьшить разрядность) Ажратилган катакчалар учун

соннинг каср қисми белгилари миқдорини камайтириш.

- (Уменьшить отступ) Ажратилган катакча учун унда жой-

лаштирилган символ жойлашишини ярим шрифт кенглигига камайти-

риш (суриш).

Page 26: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

26

- (Увеличить отступ) Ажратилган катакча учун унда жой-

лаштирилган символ жойлашишини ярим шрифт кенглигига

кўпайтириш

- (Границы) Ажратилган катакча ёки диапазонга чегаралар

қўйиш. Чегараларнинг тури ушбу тугмачанинг ёнидаги стрелкани босиб

танланиши мумкин.

- ушбу тугмача иш жадвалидаги танланган катакчанинг ёки

керакли шаклнинг рангини ўзгартиришга имкон беради.

- ушбу тугмача эса иш жадвалида терилган алфавит рақамли

символларнинг рангини ўзгартиришга имкон беради.

- Расм чизиш тугмачаси.

Бу тугмача экранга расм/тасвир чизишга имкон берадиган уску-

налар панелини чиқариб беради. Бу панел одатда кўпроқ экраннинг па-

стки қисмида жойлашган бўлади.

15-расм. Рисование - хар хил чизмаларни чизишда ишлатиладиган ускуналарнинг кўриниши.

Масалан, агар жадвалнинг ичига ускуналардан фойдаланган хол-

да бирор бир шакл, тасвир ёки бадиий матнни жойлаштирмоқчи бўлсак,

ушбу ускуналар панели бизга катта ёрдам беради.

Бунда қуйидаги имкониятлар мавжуд:

Page 27: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

27

Действия – ушбу ускуна танланган шакл, матн ёки тасвирни эк-

ранда керакли бўлган кўринишда гуруҳлаштириш, жойлаштириш,

боғлаш, суриш, текислаш, буриш ва бошқа имкониятларни беради.

Уларни яхши тушуниш учун ва ўзлаштириб олиш учун қуйидаги меню-

ча имкониятлари билан батафсилроқ танишишингиз лозим бўлади.

16-расм. Рисование ускуналар панелининг Действия ускунаси имкониятлари.

– (Выбор объектов) стрелка шаклида ифодаланган бўлиб,

бирор бир амал (действия) бажарилиши лозим бўлган объектларни иш

жадвалидан танлаб олиш учун хизмат қилади. Агар шу ишни бажарма-

сак, амал фақатгина бир объект устидагина бажарилади.

Автофигуры - қуйида кўрсатилган тасвирдаги гуруҳларга оид

хилма-хил ва олдиндан аниқланган шаклларни иш жадвалига жойлаш-

тириш имконини бериб, уни яна хам чиройли ва ифодали қилишга им-

кон беради.

Page 28: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

28

17-расм. Автофигуры ускунасининг кўриниши.

Масалан, хилма-хил кўринишдаги чизиқлар, уланиш белгилари,

асосий шакллар, фигурали стрелкалар, алгоритмнинг блок схемаси бел-

гилари, юлдузчалар, ленталар ва шунга ўхшаш турли хил шаклларни

олиш мумкин. Автофигуры дан кейинги тўртта тугмача ( , , ,

) тўғри чизиқ чизиш, стрелкали чизиқлар чизиш, тўртбурчак, эллипс ёки

айлана чизиш учун бемалол ишлатилиши мумкин.

- (Надпись) ушбу тугмача шакллар билан боғлиқ тушунти-

ришларни ёзиб қўйишга имкон бериб, уларни яна хам тушунарли

қилади.

- бу тугмача хилма-хил кўринишдаги чиройли бадиий матн-

ларни иш жадвалига қўшиш учун хизмат қилади ва бу унинг эстетик

кўринишини анча яхшилайди.

- диаграмма қўшиш

- бу тугмача иш жадвалига Microsoft Office коллекциясига

мансуб хилма-хил расмларни қўшиш имконини бериб, иш жадвалининг

психологик жиҳатдан қабул қилинишини анча енгиллаштиради.

- ушбу тугмача иш жадвалидаги танланган катакчанинг ёки

керакли шаклнинг рангини ўзгартиришга имкон беради.

- бу тугмача танланган шаклнинг чегаралари рангини

ўзгартириш имконини беради.

Page 29: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

29

- ушбу тугмача эса иш жадвалида терилган алфавит рақамли

символларнинг рангини ўзгартиришга имкон беради. Навбатдаги учта

чизиқлар кўрсатилган тугмачалар мажмуаси ( , , ) чизилган

чизиқларнинг кўринишини ўзгартиришга имкон беради.

- тўртбурчак шаклидаги сояли бу тугмача шаклларнинг хилма-хил

кўринишдаги сояларини белгилашга тўла имконият беради.

- ушбу тугмача текисликдаги шаклларга хажмий кўриниш бериш

учун хизмат қилади.

Microsoft Excel жадвал ҳисоблагичи ойнасининг асосий элементлари

18-расм. Excel ойнасининг кўриниши

Энди биз 18-расмдаги рақамлар орқали ифодаланган Microsoft

Excel жадвал ҳисоблагичи ойнасининг асосий элементлари билан тани-

шиб чиқамиз:

1. Ойнанинг номи ёзилган сатри ёки сарлавҳа сатри, яъни биз иш

олиб бораётган жадвал Асосий Ойнаси номини ва ФАЙЛ НОМИ ни

8

3 5

1

4 6 2

7

10

17 11

16

9

13

12

15 14

Page 30: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

30

ўқишимиз мумкин;

2. Менюлар сатри, яъни, жадвал тайёрлаётганимизда керак

бўладиган хар хил амаллар шу менюлардаги буйруқларни танлаш

орқали бажарилади. Хар бир меню танланганда пастга қараб

сирғалувчи руйҳат очилади ва руйҳатдан керакли буйруқлар танла-

ниш билан керакли амал бажарилади;

3. Стандарт ускуналар панели деб номланади. Сабаби, жадвал тай-

ёрлашда кўп ишлатиладиган буйруқлар фойдаланувчига осон бўлиши

учун пиктографик ускуна кўринишига келтирилиб қўйилган;

4. Ушбу тугмача Стандарт ускуналар панелига янги ускуналар

қўшиш ёки олиб ташлаш учун ишлатилади;

5. Форматлаш асбоблари панели - жадвални форматлашда керак

бўладиган ускуналар жойлашган панел;

6. Ушбу тугмача Форматлаш асбоблар панелига янги асбоблар

қўшиш ёки олиб ташлаш учун ишлатилади;

7. Формула сатри. Бу сатр ёрдамида фаол катакчада ёзилган катта-

ликни ёки формулани кўриш мумкин. Агарда катталикни ўзгартириш

ёки унга ёзилган формулани ўзгартириш талаб қилинса, катакчани

танлаш ва керакли ўзгаришларни бажариб, ENTER тугмачасини бо-

сиш керак. Агарда маълумотларни катакчанинг ўзида ўзгартирмоқчи

бўлсангиз, у холда ушбу катакчада икки марта сичқонча билан туртиш

керак бўлади.

8. Устунлар номи ёзилган сатр. Жадвалнинг хар бир устуни тепа

қисмида харфлар ёки сонлар орқали кўрсатилган қатор. Бирор бир ус-

тунни ажратиб кўрсатиш учун унинг номини сичқонча орқали туртиш

керак бўлади. Агарда сичқонча кўрсаткичини бу устунга келтириб,

унинг ўнг тугмачасини боссангиз, унга тегишли контекст меню хосил

бўлади. Устуннинг кенглигини камайтириш ёки кенгайтириш учун

унинг ўнг чегарасига сичқонча кўрсатгичини келтирган холда керакли

Page 31: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

31

томонга тортишингиз керак бўлади. R1C1 кўрсаткичлари билан ишла-

ганда устунлар харфлар орқали эмас, балки сонлар орқали ифодалан-

ган бўлади. Бу режимга ўтиш учун Сервис менюсининг Параметры

имкониятининг Общие бўлимидаги Стиль ссылок R1C1 майдонча-

сига белги қўйиш керак бўлади.

9. Сатрлар номери экраннинг чап қисмида бўлиб, унда сатрлар но-

мери кўрсатилган бўлади. қаторни ажратиб кўрсатиш учун унинг но-

мерида сичқончани туртишингиз керак бўлади. Агарда сичқонча

кўрсаткичини бу қаторга келтириб, унинг ўнг тугмачасини боссангиз,

унга тегишли контекст меню хосил бўлади. қаторнинг баландлигини

камайтириш ёки кўпайтириш учун унинг пастки чегарасига сичқонча

кўрсаткичини келтирган холда керакли томонга тортилади.

10. Вертикал йўлакча ишчи ойнадаги жадвални вертикал йўналишда

варақлаш учун ишлатилади;

11. Горизонтал йўлакча жадвални горизонтал йўналишда варақлаш

учун ишлатилади;

12. Актив катакча номи, диаграмма элементи ёки объект номи фор-

мулалар қаторининг чап томонида кўрсатилади. Катакчага ёки катак-

чалар гуруҳи (диапазон) га ном бериш учун уни белгилаб, Имя май-

донига керакли номни киритиш ва ENTER тугмачасини босиш керак

бўлади. Номланган объектга ўтиш учун унинг номини Имя майдони-

дан руйҳатни очиб танлаш керак бўлади (руйҳатни очиш учун пастга

қараган стрелкадан фойдаланилади). Бу ишни Вставка менюсининг

Имя буйруғидаги Присвоить имкониятидан фойдаланган холда хам

амалга ошириш мумкин.

13. Актив катакча;

14. Пассив иш варағи (Лист2);

15. Актив иш варағи (Лист1);

16. Иш варақлари кўп бўлганда, яъни улар ажратилган жойга

Page 32: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

32

сиғмаганда, уларни кўриб чиқиш учун ушбу тўртта тугмача ишлати-

лиши мумкин. Чапдаги биринчи тугмача бирданига биринчи листга

ўтиш учун, иккинчи тугмача эса руйхатни чапга суриш учун, учинчи

тугмача руйхатни ўнгга суриш учун, охирги тўртинчи тугмача эса

охирги листни кўриш учун ишлатилиши мумкин.

17. Холат сатри (Строка состояния). Бу сатрни экранга қўйиш учун

Вид менюсидан Строка состояния имкониятини танлаб қўйиш

керак. Сатрнинг чап томонида фойдаланувчи учун керакли

маълумотлар ёзилиб, турадики, уларни фойдаланувчи ўқиб ишлашини

маслахат қиламиз. (Готово – жадвал тайёр, Ввод – жадвалга маълумот

киритилаётган пайт, Правка – жадвалдаги маълумот таҳрирланаётган

холат, Укажите – жадвалдан диапазонни кўрсатиш талаб қилинаётган

холат). Ушбу сатрнинг ўнг томонида эса қуйидагиларни кўриш ва

ўқиш мумкин: CAPS – (Caps Lock) бош харф билан ёзиш холати

ўрнатилганлигини билдиради, NUM – (Num Lock) клавиатурадаги

сонли тугмачалар бўлагини ишга туширилганлигини билдиради,

SCRL – (Scroll Lock) шу режимнинг ишга туширилганлигини

билдиради. КНЦ – клавиатурадаги End тугмачасини босганда холат

сатрида бу ёзув пайдо бўлади. Бу пайтда йўналтирувчи (, , , )

тугмачаларни босиш ёрдамида тезда охирги (биринчи) устунга ёки

охирги (биринчи) сатрга курсорни ўтказиш мумкин. Бундан ташқари

холат сатрида сичқончанинг ўнг тугмачасини боссак, қуйидаги руйҳат

экранга чиқади.

Page 33: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

33

Бу руйҳатдан фойдаланиб, биз жадвалимизда белгиланган катакчаларга

ёзилган сонлар ичидан ўртачасини, белгиланган катакчалардаги ёзил-

ган ёзувлар нечталигини, белгиланган катакчалардаги ёзилган ёзувлар

ичида сонлар нечталигини, энг каттасини, энг кичигини ва сонлар

йиғиндисини кўришимиз мумкин. Бу имкониятни Стандарт ускуналар

панелидаги йиғиндини ҳисоблаш ускунаси ёрдамида хам бажарса

бўлади.

3. ДАННЫЕ менюси ёрдамида бажариладиган ишлар

«Бизнинг тақдиримиз ва хаётимиз бизнинг фикримиз натижасидир:

ўзимиз учун қандай дунё ва тақдир ўйлаб топсак

хамда унда яшашни чин дилдан истасак,

шубҳасиз худди шундай дунёда яшаймиз».

Ушбу меню жадвал катакчаларига киритилган маълумотлар

билан ишлашга, уларни саралашга, ўрнатилган кўрсатгичлар бўйича

фильтрлашга, маълумот киритиш учун формалар яратишга, натижавий

маълумотларни чиқаришга ва бошқа кўпгина ишларни амалга оширишга

ёрдам беради. Унинг менюси қуйидаги асосий пунктлардан иборат

бўлиб, уларни алоҳида кўриб чиқишга харакат қиламиз.

Сортировка – устунларга ёзилган маълумотларни алфавит

бўйича, сонлар катталиги бўйича ёки саналар бўйича тартиблаш учун

Page 34: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

34

ишлатилади. Агарда унинг қуйида келтирилган ойнасига назар ташла-

сак, саралаш кўрсатгичларини қандай қилиб ўрнатиш кераклигини би-

либ олишимиз мумкин. Масалан, бу расмда А устунини (Столбец А)

кўпайиш бўйича тартиблаш кераклиги белгилаб қўйилган. Агар бу би-

лан боғлиқ равишда кейинги устунни хам саралаш керак бўлса, у холда

кейинги қаторда керакли устун ва саралаш усули танланиши мумкин.

Саралаш усулини танлаш учун ушбу ойнанинг Параметры тугмасини

босиш ва керакли усулни танлаш керак бўлади.

Данные менюсининг кейинги Фильтр – даб аталган имконяти

қуйидаги ишларни қилишга ёрдам беради:

Автофильтр буйруғи руйхат ичидан керакли маълумотларни

танлаш ва уларни экранга чиқаришнинг энг тезлик билан амалга ошири-

ладиган усулидир. Агар жадвал тайёр бўлса ва ундаги маълумотларни

фильтрлаш талаб қилинса, ушбу буйруқни бажариш жадвал устунлари-

нинг тепа қисмида пастга қараган стрелкали тугмачалар хосил бўлишига

олиб келади: (қуйидаги расмга қаранг).

Page 35: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

35

Агар бу тугмачалар босилса, уларнинг тагида фильтрлаш учун ишлати-

ладиган шартлар хосил бўлади. Масалан, Все жадвалнинг барча

маълумотларини кўрсатишни, Первые эса яна бир ойначани хосил

қилиб, унда фильтрлашнинг керакли шартларини кўрсатиш мумкин, Ус-

ловие эса қайси конкрет шарт асосида фильтрлаш кераклигини аниқлаб

беради. Фильтрлашнинг турли хил усулларини тушуниб олиш учун би-

рор-бир жадвалдан фойдаланган холда, юқоридаги ишларни бевосита

компьютерда бажариб кўришингизни маслахат қиламиз.

Отобразить все буйруғи фильтрланган руйхатда бошланғич жадвал-

нинг барча қаторларнинг тўлиқ кўринишини амалга ошириб беради.

Расширенный фильтр – буйруғи танланганида экранда қуйидаги ойна

хосил бўлади ва унинг имкониятларидан фойдаланиш мумкин бўлади:

Page 36: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

36

Демак, бунда таҳлил диапазонини ва шартлар диапазонини беришимиз

мумкин бўлади. Ундан ташқари натижани бошқа жойга кўчириб ёзиш

имконияти хам мавжуд. Буйруқ бажарилиши натижасида экранда берил-

ган шартларни қаноатлантирувчи қаторларгина қолади.

Данные менюсининг кейинги Форма... – эса маълумотларни

формалар ёрдамида кўришга имкон беради. Ушбу режим руйхатлардаги

ёки маълумотлар базасидаги информацияни кўриб чиқишга, унга янги

маълумотлар қўшишга, уларни ўзгартиришга, йўқотишга ёки қидиришга

имкон беради. Уни активлаштириш учун аввало тегишли жадвал майдон

номлари билан биргаликда белгилаб олинади. Сўнгра Форма буйруғи

танланса, экранда қуйидаги ойнача хосил бўлади:

Page 37: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

37

Бу ойначада жадвалимизнинг қаторлари навбатма-навбат

кўрсатилиши мумкин. Агарда бирор-бир қаторни йўқотмоқчи бўлсак,

Удалить тугмасини, янги қатор қўшмоқчи бўлсак Добавить тугмачаси-

ни, саралаш критерияларини қўшмоқчи бўлсак Критерии тугмачасини

ишлатишимиз мумкин. Бу тугмача маълум критерийлар асосида керакли

ёзувни қидириб топишни амалга оширади. Керакли ёзувни топиш учун

критерийни тегишли устунга тегишли қаторга ёзиб, Далее ёки Назад

тугмачасини босиш керак. Бошланғич руйхатни киритиш хам ушбу

Форма ойначаси орқали анча осонлашади. Жадвалнинг бирор-бир қатор

маълумотларини бу ойначага киритиб бўлгандан сўнг, Далее тугмачаси

босилади ва ундан кейинги қаторга ўтилади. Агар хатоликка йўл

қўйилган бўлса, Назад тугмачаси босилади ва бу хатолик тузатилади.

Шундай кетма-кетликда жадвалнинг барча қаторлари киритилади.

Данные менюсининг навбатдаги Итоги... – буйруғи ажратиб

қўйилган устунлар учун оралиқ ва тўла йиғиндиларни ҳисоблаш имко-

нини беради. Натижалар хужжат тузилишига мос равишда форматлаш-

тирилиб, унга қўшиладилар. Бу буйруқни ишлатиш учун аввало керакли

устун сарлавҳаси билан биргаликда белгиланади ва сўнгра Итоги

буйруғи танланади. Натижада экранда қуйидаги ойнача хосил бўлади:

Page 38: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

38

Ундаги пастга қараган стрелкалар ва майдонларни белгилаш

орқали бир қанча амалларни бажариш мумкин. Уларни тушуниш ва кей-

инчалик амалиётда ишлатиш учун конкрет жадвалдан фойдаланган хол-

да бу имкониятларни ўрганиб чиқишингиз мақсадга мувофиқдир.

Данные менюсининг Проверка... – деб номланган буйруғи

алоҳида катакчалар ва диапазонлар учун маълумотлар турини, каттали-

гини ва чегарасини аниқлаш учун хизмат қилади. Масалан катакчаларда

фақат бутун сонлар, матн ёки хақиқий сонлар бўлиши кераклиги

аниқлаб олинади. Демак, бу имконият маълумот киритилиш хатоларини

иложи борича камайтиришга хизмат қилади. қуйида бу буйруқ билан

боғлиқ ойнача кўриниши келтирилган:

Керакли имкониятларни танлагандан сўнг, ОК тугмачаси босил-

са, киритилаётган маълумотларни текшириш амалга оширилади.

Таблица подстановки... – Данные менюсининг навбатдаги

буйруғи бўлиб, у киритилган маълумотлар ва берилган формулалар асо-

сида жадвал хосил қилиш учун хизмат қилади. Бундай жадваллар фор-

мулаларда ишлатиладиган қийматларни таҳлил қилишда қўлланилиши

Page 39: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

39

мумкин.

Текст по столбцам... – ушбу буйруқ эса катакчадаги ёки устун-

даги ажратилган матнни жадвал холатига ўтказиш учун ишлатилади,

яъни матнлар орасидаги ажратиш белгиларига қараб, уларни жадвал ус-

тунларига жойлаштириб чиқади.

Консолидация... – бир ёки бир қанча маълумотлар киритиш

жойларидаги маълумотларни битта жадвалга жамлаш (ёки бошқа функ-

циялардан фойдаланиш) ва уларни алоҳида жадвал кўринишида

чиқариш. Бу иш қуйидаги ойнача ёрдамида амалга оширилади:

Функция майдони керакли функцияни танлаш учун, Ссылка

майдони эса керакли жадвал областларини ажратиб, аниқлаш учун иш-

латилади, Список диапазонов майдонида жадвалнинг танланган обла-

стлари руйхати кўриниб туради.

Данные менюсининг Группа и структура – деб номланган

буйруғи ўз ичига қуйидаги имкониятларни қамраб олади:

Page 40: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

40

Скрыть детали – ҳисобот ёки диаграммадаги баъзи бир маълу-

мотларни яширишни амалга оширади.

Отобразить детали – ҳисоботда ёки диаграммада уларнинг бар-

ча элементларини кўрсатишга имкон беради.

Группировать – Ажратилган қатор ёки устунларни

гуруҳлаштиришга имкон беради, бу эса маълумотларни тузилмали

қилишга имкон беради. Масалан, агар биз бирор бир диапазонни

(қаторни, устунни ёки диапазонни) белгилаб олиб, сўнгра Группиро-

вать буйруғини ишлатсак, улар битта гуруҳга тегишли бўлиб қолади ва

биз жадвал устунида хосил бўлган «минус» белгисини босиб, уларни

кўринмас холатга келтиришимиз мумкин. Агарда яна уларни кўрмоқчи

бўлсак, «плюс» белгисини босишимиз керак бўлади. Масалан, кунлар

бўйича, хафталар бўйича, ойлар ёки кварталлар бўйича гуруҳлаштириш

мумкин. Ундан ташқари диаграммалар қуришда ва квартал натижалари-

ни чоп қилишда хам гуруҳлаштириш буйруғи ишлатилиши мумкин.

Разгруппировать – ажратилган қатор ёки устунларининг

юқоридаги Группировать номли буйруқ ёрдамида амалга оширилган

гуруҳлаштиришини рад қилиш учун ишлатилади. Бу буйруқ жадвал ёки

диаграммада гуруҳларни алоҳида элементларга ажратиб юборади, маса-

лан, квартални кунларга ажратиб бериши мумкин.

Настройка – имконияти эса хужжат тузилиши кўрсаткичларини

созлаш, листлар хамда диапазонлар учун қаторлар ва устунлар бўйича

йиғиндиларни ҳисоблашга хизмат қилади.

Page 41: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

41

Сводная таблица... – натижавий жадвал ёки натижавий диа-

граммаларни хосил қилишни осонлаштириш учун ишлатиладиган мас-

терни ишга туширади. Бунда қуйидаги ойна хосил бўлади ва ундан фой-

даланган холда ташқаридан маълумот олиб хамда ҳисоботнинг турини

танлаш ёрдамида натижавий жадвал хосил қилиш мумкин:

Импорт внешних данных – буйруғи жадвал ҳисоблагичига

ташқи мухитдан, интернет орқали маълумотлар олишга ёки узатишга

ёрдам беради.

Обновить данные – жадвалга киритилган ва у орқали

ҳисобланган маълумотларни янгилашга ёрдам беради.

4. Амалий машғулотлар ва машқлар

1-Амалий машғулот. Берилганларни форматлаш усуллари

«Агарда билимни конкрет ва

реал ишларга айлантира олсак,

у шундагина катта кучга айланади»

Мақсад: Ехсеl да бериладиган маълумотларнинг асосий

турларини ўрганиш, катакчалардаги маълумотларни форматлаш

операциялари: жадвалдаги қатор баланднигини, устун кенглигини

ўзгартириш, шрифт турини, ўлчамини, шаклини танлаш, катакчадаги

маълумотларни текислаш, сонлар тақдим этиш турини танлаш,

Page 42: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

42

катакчани рамкага олиш ва уни турли хил ранглар билан белгилаш.

Жадвал катакчаларига турли хил форматлар тайинлаш учун Фор-

мат ячеек мулоқот дарчаси ишлатилади. Ушбу дарча Формат менюси-

нинг Ячейки буйруғи орқали ёки контекст менюнинг Формат ячеек

буйруғи воситасидаёки [Ctrl+1] тугмачалар комбинациясини босиш

орқали очилиши мумкин. Агар сиз бу дарчанинг Число деб номланган

кисмини боссангиз, форматлар турлари (Общий, Числовой, Денежный,

Финансовый, Дата, Время, Текстовый ва бошкалар) экранда куринади

ва керакли форматни танлаш мумкин бўлади. Агар керакли турдаги

форматлаштириш амалга оширилмаса, у холда иш варағининг барча ка-

такчаларига Обший формати берилади. Демак, ҳисоблаш жараёнини

амалга оширишда, формулалардан фойдаланганда ёки функциялар иш-

латилганда сиз албатта катакчалардаги керакли турдаги форматлашти-

ришни танлаб олишингиз керак. Акс холда ҳисоблашда турли хилдаги

хатолар руй беради.

1-Амалий машғулотни бажариш учун машқ

Якка тартибда фаолият кўрсатадиган брокерлар ҳисоботини

қуйидаги жадвалдан фойдаланган холда тузиш лозим. Жадвалда зарар

кўрсаткичи бор катакчаларни қизил рангда, зарарнинг ўзини

полужирний курсив шрифтида белгиланг.

Амалий машғулотни бажариш тартиби:

1. Excel дастурини ишга туширинг ва ишчи китобини book.xls номи

билан сақланг. Янги лист (варақ) ёрлиғида икки марта туртинг ва уни

«Акцияни сотиш» деб қайта номланг.

Акциялар сотиш

Фирма Брокер Акция

сотиш

курси

Сотиб олиш

курси

Жорий курс Фойда/зарар

“Тошкент Собирбек 21 161 175 294

Page 43: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

43

гуллари”

фирмаси

Авиация

заводи

Қодиржон 23 388 501 2599

Амато ИИБ Бобирали 30 201 225 720

Чипполино

супермаркети

Дилшод 15 270 255 -225

Технолог ИИБ Сардорбек 31 157 175 558

Фанера ИЧБ Ворисқори 32 155 175 640

СИЭТЛ

фирмаси

Баҳодир 32 396 501 3360

Мак Дональдс Сулаймон 33 150 175 825

Мармар ИЧБ Дониёр 35 223 225 70

Синема

корпорацияси

Нодирхон 36 208 225 612

Мультимедиа

ИИЧБ

Каримжон 39 39 501 4290

Интернет

Савдоси

ИИЧБ

Юсуфхожи 42 395 501 4452

2. А1 катакчасига жадвалнинг «Акция сотиш» сарлавҳасини киритинг

ва Enter тугмачасини босинг.

3. 2-қаторга устун номлари «Фирма», «Брокер», «Акция сотшп»,

«Сотиб олиш курси», «Жорий курс», «Фойда/Зарар» деган ёзувларни

киритинг.

4. 2-жадвалда берилган маълумотлар билан хосил қилинадиган

жадвални тўлдиринг.

5. A1:F1 катакчаларини чўзиш (протягивание) усули билан белгиланг ва

«Формат, Ячейки» буйруқларини босинг. «Выравнивание»

қўшимчасида эса «По центру» горизонтал тенглаштиришни беринг.

«Объединение ячеек» белгисини ўрнатинг.

Page 44: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

44

6. «Шрифт» қўшимчасида 16 ўлчамли шрифт пунктини олинг ва

«Начертание» руйҳатидан «Полужирный» вариантини танланг. ОК

тугмачасини туртинг.

8. A2:F2 катакчалари чўзиш усули билан белгиланг ва шу белгиланган

майдон устида сичқоннинг ўнг тугмачасини босинг, қалқиб чиққан

контекст менюсида «Формат ячеек» буйруғини танланг.

«Выравнивание» қўшимчасида «По центру» горизонтал бўйича

тенглаштиришни беринг ва «Переносить по словам» байроқчасини

ўрнатинг.

9. «Шрифт» қўшимчасида 14 пикселли шрифт пунктини беринг ва

«Начертание» руйҳатидан «Полужирный» вариантини танланг. ОК

тугмачасини босинг.

10. Ускуналар панелида «Заливка ячеек» тугмачасини босинг ва сариқ

рангни танланг.

11. A1:F14 диапазонини чўзиш усули билан белгиланг. Ускуналар

панелидаги «Форматирование» дан ташқари «Граница»

тугмачасини туртинг ва бу катакчаларга кенг ташқи рамка беринг.

12. А ва В, В ва С, С ва D устунлари сарлавҳалари оралиғидаги

чегараларда икки мартадан туртинг. Бу холда А, В ва С устунларининг

эни қандай ўзгаришига ахамият беринг.

13.Хосил қилинган жадвал формати Сизга маъқулми, кўрингчи?

«Предварительный просмотр» тугмачасини туртиб, хужжатни босиб

чиқаришдан аввалги қиёфасига назар солинг.

14. А3:D14 диапазонини белгиланг, «Формат», «Условное

форматирование» буйруғини танланг. «Условия 1: значение меныше

или равно 0» шартини олинг ва «Формат» тугмачасини босинг.

15. Пайдо бўлган мулоқот дарчасида, «Шрифт» қўшимчасида

«Начертание» — танланади, ундан «Полужирный курсив»ни олинг.

«Вид» қўшимчасида «Заливка ячеек» ичидан «Красный» рангини

Page 45: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

45

танланг ва ОК тугмачасини туртинг.

16. Book.xls файлида ишчи китобини сақлаб қўйинг.

3. Калит сўзлар. Катакчаларни форматлаш, катталаштириш,

устун, қатор, шрифт, чегара, қиёфа, шартли формат.

4. Назорат саволлари.

1. Excel да ишлатиладиган сонли форматларнинг асосий

турлари нималар?

2. Устун кенглиги ва қатор кенглиги қандай ўзгартирилади?

3.“Шартли форматлаштириш” (Условное форматирование) нимани

англатади?

4. Катакчаларни бирлаштириш қандай бажарилади?

5. Катакчада матнни қандай қилиб бир неча қатор жойлаштириш

мумкин?

6. Катакчаларни номерлаш қандай амалга оширилади?

7. Сонли форматда сон чегараси қайси ўлчамда ўрнатилади?

2-Амалий машғулот. Формулалар ва функциялар билан танишув

«Ҳар доим ютиш мумкин бўлган ўйинни эмас,

балки ахамиятга молик ва наф келтирадиган

ўйинни ўйнаш лозим».

Формулалар электрон жадвал ёрдамида турли хил масалаларни

ечишга мўлжалланган бўлиб, улар ёрдамида жадвалга киритилган

маълумотлар таҳлил қилиниши ва қайта ишланиши мумкин. Уларнинг

ёрдамида сонлар қўшилиши, айрилиши, кўпайтирилиши, бўлиниши, со-

лиштирилиши ва турли хил мантиқий операциялар бажарилиши мум-

кин. Бунинг учун керакли формула катакчага киритилиши лозим. Катак-

чаларга киритиладиган формулалар қуйидаги таркибий қисмларга эга

бўладилар:

– арифметик ва мантиқий операциялар белгилари;

– хар хил кўринишдаги сонлар;

– турли хил функциялар;

Page 46: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

46

– катакчалар адреслари.

Қуйида асосий операциялар руйхати берилган (операциялар улар-

нинг ҳисоблаш жараёнида таъсир даражаси (приоритети) камайиши

кетма-кетлигида берилган):

^ - даражага кўтариш

* - кўпайтириш

/ - бўлиш

+ - қўшиш

- айириш

& - конкатенация (мантиқий «ва»)

= - тенг

< - кичик

<= - кичик ёки тенг

> - катта

>= - катта ёки тенг

<> - тенг эмас

Ҳар қандай формула = (тенглик) белгисидан бошланиши керак.

Операцияларнинг бажарилиш тартибини ўзгартириш учун думалоқ

қавслар ишлатилиши мумкин.

Функциялар – формулаларда ишлатилиши мумкин бўлган турли

хил ҳисоблаш имкониятларидир. EXCEL да жуда куп хилдаги функция-

лар бор бўлиб, уларнинг хар бири номга эга. Функциянинг номидан сўнг

думалок қавс келади ва унинг ичида эса унга тегишли аргументлар

бўлади. Функциялар қуйидаги турларга булинади:

аргументсиз функциялар

бир аргументли функциялар

бир нечта аргументли функциялар

аник сонли аргументсиз функциялар

Page 47: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

47

зарур бўлмаган аргументли функциялар.

Агар функциялар икки ёки ундан куп аргументларга эга бўлсалар,

бирбирларидан нуктали-вергул орқали ажратиладилар. Бир формулада

операциялар белгилари ёрдамида бирлаштирилган бир ёки бир нечта

функциялар бўлиши мумкин. Агар функциялар аргументлари сифатида

бошка функциялар ишлатилса, бундай функциялар бир бирига куйилган

функциялар деб аталади. Функцияларни кулда киритиш хам мумкин,

аммо EXCEL да мастер функций деб номланган тугмача бўлиб,

унинг ёрдамида турли хил функцияларни автоматик равишда катакча-

ларга киритиш мумкин. Функциялар мастурини чакириш учун ускуна-

лар панелидаги тугмачани босиш мумкин ёки Вставка/Функция

буйруғини бажариш мумкин ёки [Shift + F3] тугмачаларидан фойдала-

ниш хам мумкин. EXCEL да функциялар бир канча категорияларга бу-

линган бўлиб, қандайдир бир категория танланганида унинг ёнидаги

дарчада ушбу категорияга тегишли барча функциялар намоён бўлади.

Шундан сўнг керакли функция танлаб олинади ва ундан фойдаланилади.

Энди қуйидаги амалий машқни бажаринг:

А В С D

1 Сонлар киритиш май-

дони

2 Операнд номери Қиймати

3 1-сон 3

4 2-сон 5

5 Операция бажарили-

ши

6 1-сон 2-сон Натижа

7 Амал

8 Қўшиш =В3 =В4 =В8+С8

9 Айириш =В8 =С8 =В9-С9

10 Кўпайтириш =В9 =С9 =В10*С10

11 Бўлиш =В10 =С10 =В11/С11

12 Даражага кўтариш =В11 =С11 В12^C12

13 Илдиз чикариш =В12 =С12 В13^(1/С13)

Page 48: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

48

Кейинги амалий машғулот хам формула ва функцияларнинг

қўлланилишига багишланган:

А В

1 ҚҚС (қўшилган қиймат солиги)

ставкаси, %

0,25

2 Фойда солиги ставкаси, % 0,34

3 Пул айланишидан солиқ миқдори,

%

0,02

4

5 Товар ҚҚС билан сотилди 4573,65

6 ҚҚС сиз харажатлар 4840

7 ҚҚС – солиқ кредити 250

8

9 Солиқ мажбурияти =ОКРУГЛ(В5*(В1/(1+В1));2)

10 Бюджетга тўланадиган ҚҚС =В9-В7

11

12 ҚҚС сиз жами фойда =В5-В9

13 Фойда =В12-В6

14 Пул айланмасидан солиқ =ОКРУГЛ(В12*В3;2)

15 Солиқка тортиладиган фойда =В13-В14

16 Фойда солиғи = ОКРУГЛ(В15*В2;2)

17 Соф фойда =В15-В16

3-Амалий машғулот. Нисбий ва абсолют мурожаатлардан фойдала-

ниш.

«Текин овқат фақат

Қопқондагина бўлади»

Катакчаларга мурожаатлар нисбий, абсолют ёки аралаш

бўлишлари мумкин. Нисбий мурожаатни тушунтириш учун мисол кел-

тирамиз. Масалан, В2 катакчасига

= А1

формула киритилган бўлсин. Бу формула В2 катакчадан тепада ва чапда

жойлашган катакчани кўрсатади (яъни, А1 катакчани). Агар В2 катакча-

ни С4 катакчага нусха килсак, С4 катакчадаги формула энди А1 катак-

чани эмас, балки В3 катакчани кўрсатади (яъни, ундаги формула

Page 49: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

49

ўзгариб, =В3 бўлиб колади ва у узидан бир катакча тепада ва чапда жой-

лашган катакчани – В3 ни кўрсатади). Агар С4 катакчани D4 катакчага

нусхаласак, у энди С5 катакчани кўрсатади (яъни, ундаги формула

ўзгариб, =С5 бўлиб колади ва у яна узидан бир катакча тепада ва чапда

жойлашган катакчани – С5 ни кўрсатади). Шундай қилиб, катакчадаги

формулани исталган жойга нусхаласак, у узига нисбатан бир катакча те-

пада ва чапда жойлашган катакчани кўрсатаверади. Шунинг учун хам

бундай мурожаат тури нисбий мурожаат деб номланган.

Агар формуладаги мурожаат фақатгина конкрет катакчани

кўрсатишини истасангиз, у холда абсолют мурожаатни ишлатишингиз

керак бўлади. Бунда катакчаларнинг ўзгариши ва нусхаланишида фор-

мулалардаги катакчага мурожаат ўзгармай колаверади, чунки доллар

белгиси $ билан кўрсатилган абсолют мурожаат иш варағидаги аник

жойни кўрсатади.

Масалан, агар В2 катакчага

=$A$1

формула киритилган бўлса, уни иш варағининг исталган жойига нусха-

ласак хам, формула ўзгармай колаверади, яъни, у хар доим $A$1 катак-

чани кўрсатаверади. Шунинг учун хам бундай мурожаат тури абсолют

мурожаат деб номланган. Аралаш мурожаатдаги формулада битта дол-

лар белгиси ишлатилади – устун номида ёки қатор номида. Масалан,

агар В2 катакчага

=А$1

формула киритилган бўлса, уни иш варағининг исталган жойига нусха-

ланса, фақатгина устун номи ўзгаради, қатор номи эса 1 лигича колаве-

ради. Шундай қилиб, биз қаторга нисбатан абсолют мурожаатни, устун-

га нисбатан эса нисбий мурожаатни оламиз. Худди шундай, агар В2 ка-

такчадаги

=$A1

Page 50: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

50

формулани бошка жойга нусхаласак, фақатгина қатор номи ўзгаради,

устун номи эса ўзгармай колаверади. Демак, бунда биз устунга нисбатан

абсолют мурожаатни, қаторга нисбатан эса нисбий мурожаатни оламиз.

Энди мурожаатнинг турли хилларидан фойдаланиладиган мисолларни

кўриб чикамиз.

1-Машғулот. Кўпайтириш жадвалини (1 дан 9 гача – Пифагор

жадвалини тузиш талаб қилинади) жадвал ҳисоблагичи ёрдамида хосил

қилинг.

Ушбу масалани ечиш учун кўрсатмалар:

Масалани ечишда абсолют ва нисбий мурожжатлардан фойдала-

нинг хамда хисоб-китобларингизни қуйидаги жадвалда акс эттирилган

формулалар ёрдамида ифода қилинг:

А В C D E F G

1 Киритиш майдони

2 Вертикал бўйича бошланғич қиймат 2

3 Горизонтал бўйича бошланғич қиймат 2

4 Вертикал бўйича қадам 1

5 Горизонтал бўйича қадам 1

6 Ҳисоблаш майдони

7 =D3 =B7+$D$5 =C7+$D$5 =D7+$D$5

8 =D2 =$A8*B$7 =$A8*C$7 =$A8*D$7 =$A8*E$7

9 =A8+$D$4 =$A9*B$7 =$A9*C$7 =$A9*D$7 =$A9*E$7

10 =A9+$D$4 =$A10*B$7 =$A10*C$7 =$A10*D$7 =$A10*E$7

11 =A10+$D$4 =$A11*B$7 =$A11*C$7 =$A11*D$7 =$A11*E$7

2-Машғулот. Қуйидаги формула ёрдамида ҳисобланадиган пул

қўйилмалари бўйича фоизларни ҳисоблаш жадвалини хосил қилинг (10

йил учун ва фоиз ставкасининг 20 хил қийматига):

P1 = P0 * (1+R) ^ N

Page 51: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

51

Ушбу масалани ечиш учун кўрсатмалар:

Бу масалани ечишда ҳам юқоридаги каби абсолют ва нисбий му-

рожаатлардан фойдаланинг хамда хисоб-китобларингизни пул

қўйилмалари бўйича фоизларни ҳисоблаш тенгламасидан фойдаланган

холда қуйидаги жадвалда акс эттирилган формулалар ёрдамида ифода

қилинг:

A B C D E

1 Маълумот киритиш майдони

2 Пул миқдори, сўм 25 000

3 Фоизнинг бошланғич қиймати, % 0,5

4 Бошланғич давр, йил 1

5 Фоизнинг ўзгариши, % 0,05

6 Вақтнинг ўзгариши, йил 1

7 Ҳисоблаш майдони

8

Фоиз

Йиллар

9 =D4 =B9+$D$6 =C9+$D$6 =D9+$D$6

10 =D3 =$D$2*(1+$A10)^B$9 =$D$2*(1+$A10)^C$9

11 =A10+$D$5 =$D$2*(1+$A11)^B$9 =$D$2*(1+$A11)^C$9

12 =A11+$D$5 =$D$2*(1+$A12)^B$9 =$D$2*(1+$A12)^C$9

13 =A12+$D$5 =$D$2*(1+$A13)^B$9 =$D$2*(1+$A13)^C$9

14 =A12+$D$5 =$D$2*(1+$A14)^B$9 =$D$2*(1+$A14)^C$9

3-Машғулот. Қуйидаги формула бўйича сақланаётган пул миқдорига

инфляциянинг таъсирини кўриб чиқинг:

P1 = P0 : (1+I) ^ N

Бу ерда I – йиллик инфляция миқдори, % ларда.

Ушбу масалани ечиш учун кўрсатмалар:

Бу масалани ечишда ҳам юқоридаги масалани хал қилганингиз ка-

би жадвал катакчаларига бўлган абсолют ва нисбий мурожаатлардан

Page 52: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

52

фойдаланинг хамда хисоб-китобларингизни сақланаётган пул миқдорига

инфляциянинг таъсирини хисобга олиш ҳисоблаш тенгламасидан фой-

даланган холда юқоридаги 2-машғулотдаги жадвалда акс эттирилган

формулаларни бироз ўзгартириш ёрдамида ифода қилинг:

4-Машғулот. Пулнинг реал баҳосини аниқлаш формуласидан фойдала-

ниб, тегишли жадвални тузинг:

FV = P0 * (1+R) ^ N: (1+I) ^ N

Ушбу масалани ечиш учун кўрсатмалар:

Бу масалани ечишда ҳам юқоридаги масалани хал қилганингиз ка-

би жадвал катакчаларига бўлган абсолют ва нисбий мурожаатлардан

фойдаланинг хамда хисоб-китобларингизни сақланаётган пул миқдорига

инфляциянинг хамда фоиз ставкасининг таъсирини хисобга олиш тенг-

ламасидан фойдаланган холда юқоридаги 3-машғулотдаги хосил

қилинган жадвалда акс эттирилган формулаларни бироз ўзгартириш ёр-

дамида ифода қилинг.

4-Амалий машғулот. Формулалардан фойдаланиш қоидалари

«Инсон мумкин бўлган барча нарсаларга

эриша оладиган мавжудотдир».

Мақсад. Формулалардан фойдаланиш, абсолют ва нисбий

боғлиқликлар (мурожаатлар)

1. Назарий қисм.

Excel дастуридаги жадвалларда ҳисоблашлар формулалар

ёрдамида амалга оширилади. Формулалар математик операциялар

белгилари билан боғланган сонли константалар, катакчалар,

мурожаатлар ва Excel функцияларини сақлаши мумкин. Қавслар

бажариладиган амалларнинг стандарт тартибини ўзгартириш

имкониятини беради. Агар катакчада формула бўлса, у холда

мазкур формуланинг ҳисобланган натижаси ишчи варақда акс этади.

Агар формуланинг сақланаётган катакчаси фаоллаштирилса, у строка

Page 53: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

53

формул қаторида намоён бўлади. Формулани киритиш тенг (=) белгиси

билан бошланиши зарур. Формула мурожаатлар сақлаши мумкин, яъни

у бошқа формулалар адресини (кўрсаткичини) ўз ичига олиши мумкин.

Бу холда мазкур катакчалар ичидаги ҳисоблашлар бу формула билан

боғлиқ катакчага тегишли бўлади. Формула ҳисоблашларидаги натижа

унинг бошқа катакчадаги сонларга боғлиқлигини билдиради. Шундай

қилиб, формула уни сақлайдиган катакчага боғлиқ ҳисобланади. Яъни,

формула сақлайдиган катакча қиймати мурожаат кўрсатадиган

катакчадаги қиймат ўзгариши билан қайтадан ҳисобланади. Катакчага

мурожаатни икки йўлда бериш мумкин: клавиатурада териб киритиш

йўли ва ишчи варақдаги катакчани кўрсатиш йўли билан. Биринчи

холатда, ҳисобланадиган катакча устида мурожаат киритилади, бу йўлда

хатолар юз бериши мумкин, иккинчи йўлда керакли катакча сичқон

ёрдамида кўрсатилади. Аввалдан келишилганидек, формуладаги

катакчага мурожаат нисбий деб ҳисобланади. Бу қуйидагини билдиради,

агар мурожаат адресларида формулаларнинг нусхалари хосил қилинса,

берилган катакчага нисбатан нусхалардаги формулалар хам мос равишда

ўзгаради. Мисол учун В2 катакчасида А1 катакчасига мурожаат бўлсин.

Демак, мурожаат узидан битта катакча чапда ва бир катакча юқорида

жойлашганн катакчага боғлангандир. Агар бошқа бир катакчага

формуланинг нусхаси кўчирилса, у холда мавжуд нисбий мурожаатга

кўрсатиш сақланади. Мисол учун Е27 катакчага формуланинг нусхасини

кўчирсангиз, мурожаат бир катакча чап ва бир катакча юқоридаги D26

катакчани кўрсатади. Абсолют адреслашда эса мурожаат адреси нусха

кўчирганда хам ўзгармайди. Формулани таҳрирлашда адреслаш усулини

ўзгартириш учун мурожаатли катакчани белгилаб, F4 тугмачасини

босинг. Абсолют адреслашдан катакча номери олдида $ белгиси туриши

керак. F4 тугмаси босилса, турли мурожаат вариантлари таклиф

этилади.

Page 54: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

54

Калит сўзлар: Формулалар, нисбий мурожаатлар, абсолют

мурожаатлар.

Назорат саволлари.

1. Катакчага формула киритиш тартиби қандай?

2.Формулаларда арифметик операциялар (амаллар) қайси қоида

асосида бажарилади?

3. Формулаларда мурожаатлар қандай берилади?

4. Нисбий мурожаат нима?

5. Абсолют мурожаат нима?

6.Абсолют мурожаат қандай хосил қилинади?

5-Амалий машғулот. Функциялардан фойдаланиш услубияти

«Умрбод мақсадсиз юрмаслик учун

хаётдаги ўз асосий йўналишингизни

тўғри белгилаб олинг».

Мақсад. Функция тушунчасини ўрганиш ва функция мастеридан

фойдаланишни ўрганиш.

Назарий қисм. EXCEL да 360 га яқин функциялар бор. Улар

ёрдамида турли-туман масалаларни ечиш мумкин. Функцияни чақириш

учун формулада функция номи (Имена функций) кўрсатилади,

қавсларда эса унинг параметрлари руйҳати (Список параметров) бери-

лади. Алоҳида параметрлар руйҳатда нуқта, вергул (;) орқали

ажратилади. Параметр сифатида сон, катакча адреси ёки ихтиёрий ифода

ишлатилиши мумкин, ундан ташқари бошка функциялар хам

ишлатилиши мумкин. Менюдан Вставка функции имконияти

танланганида ёки ускуналар панелидаги шу номли тугмача босилганида

пункти танланганда «Мастер функций» ишга тушади ва унинг мулоқот

дарчаси пайдо бўлади. Бу мастер керакли функция танлашни

осонлаштиради. Дарчадаги категория руйҳатида функцияга тегишли

категория танланади (агар категорияни танлаш қийин бўлса, «Польный

Page 55: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

55

алфавитный перечень» пунктидан фойдаланилса хам бўлади). ОК

тугмачасини боссангиз, формула қаторида функция номи ва

параметрлар руйҳати қавслари билан биргаликда намоён бўлади.

Матнли курсор қавслар оралиғига ўрнатилади. Функция параметрларини

киритишда «Аргументы функции» мулоқот дарчаси кўринишига

ахамият бериш керак. Унда параметрлар киритиш майдони акс этади.

Агар параметр номи ярим қалин шрифтда аниқланган бўлса, параметр

мажбурий бўлади ва мос жойи тўлдирилиши лозим. Оддий шрифтларда

терилган параметр номларини тушириб қолдириш мумкин.

Калит сўзлар.

Функциялар, функция параметрлари, функция палитралари, мастер

функций (функция мастери).

Назорат саволлари.

1. Функция параметрлари сифатида нимадан фойдаланиш мумкин?

2. Функцияни чақириш қандай амалга оширилади?

3. "Палитра функций" нима дегани?

4. Математик функцияларга қайсилари киради?

5. Стандарт функциялар сони нечта?

6. Функциялар аргументлари турларихақида нималарни биласиз?

7. Функциялар турлари хақида нима дея оласиз?

5-Амалий вазифани бажаришга машқ. Юқорида берилган

жадваллар мисолида берилганларнинг суммасини, ўртача қийматини,

энг катта ва энг кичик қийматини хамда элементлар сонини аниқланг.

Ечим:

2. А устуни пастки кисмидаги биринчи бўш катакчани жорий деб

тайинланг.

3. Стандарт ускуналар панелида Автосумма тугмачасини туртинг.

4. Ишонч хосил қилингки, дастур автоматик тарзда формулага СУММ

функциясини қўйган ва йиғиндини (суммани) ҳисоблаш учун катакчалар

Page 56: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

56

дипазонини тўғри танлаган бўлсин. Ундан сўнг Enter тугмасини

босинг.

5. А устундаги кейинги бўш катакчани жорий деб тайинланг.

6. Вставка функция тугмачасини туртинг (стандарт ускуналар

панелида).

7. Категория руйҳатидан Статистическое пунктини танланг.

8. Функция руйҳатидан СРЗНАЧ функциясини танланг ва ОК

тугмачасини туртинг.

9. Керакли катакчаларни тўсган холда, формулаларнинг ёймаси пайдо

бўлади. Эьтибор беринг, автоматик танланган диапазон барча сонли

катакчаларни, шу жумладан сумма ҳисобланганини хам ўзига киритган.

Шунинг учун ёки формуладан бу катакчанинг номерини чиқариб танлаш

лозим ёки чўзиш усули билан керакли катакчаларни белгилаб Enter

тугмачасини босинг.

10. 6-10 пунктларда ёзилган амаллар тартибидан фойдаланиб, берилган

тўпламнинг минимал сони (МИН функция), максимал сонини (MAKС),

тўпламдаги элементлар сонини (СЧЕТ) ҳисобланг.

Мустақил иш учун машқлар

1-машқ. Уч йил давомида ёғингарчилик миқдори (миллиметрларда)

тўғрисидаги метеостанция маълумотлари жадвали берилган.

Ёмғир ёғиш миқдори, мм - да

Ойлар 2011 й.

2012 й.

2013 й. Уч йил учун ўртача

Январь 37.2 34.5 8

Февраль 11.4 51.3 1.2

Март 16.5 20.5 3.8

Апрель 19.5 26.9 11.9

Май 11.7 45.5 66.3

Page 57: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

57

Июнь 129.1 71.5 60

Июль 57.1 152.9 50.6

Август 43.8 96.6 145.2

Сентябрь 85.7 74.8 79.9

Октябрь 86 14.5 74.9

Ноябрь 12.5 21 56.6

Декабрь 21.2 22.3 9.4

Йиғинди * * * *

Максимум * * * *

Минимум * * * *

Ўртача ойлик

бўйича

*

*

*

*

2-машқ. Аввалги машқ асосида қуруқ келган ойлар, яъни, 10 мм дан кам

миқдорда ёмғир ёққан ойлар (СЧЕТ ЕСЛИ функцияси) ҳисоблансин.

Сўнгра эса қуруқ келмаган ойларда ёққан ёғинлар миқдорининг

йиғиндисини ҳисобланг (СУММ ЕСЛИ):

Қуруқ келган ойлар сони *

*

*

#

Қуруқ келмаган ойлардаги

ёғингарчилик

*

*

*

*

6-Амалий машғулот. ЕСЛИ функциясидан фойдаланиш.

«Барча янги нарсалар бутунлай ёки

қисман унутилган эски нарсалардир».

Мақсад: Если мантиқий функцияси билан танишиш.

Назарий қисм. Если мантиқий функциясидан формула ва

қийматларни шартли текшириш учун фойдаланилади. БУ функция

қуйидаги синтаксисга эга:

ЕСЛИ (лог-выражение; значение если-истина; значение если

ложь)

Page 58: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

58

Агар лог-выражение (мантиқий ифода) ИСТИНА қийматини

қайтарса, иккинчи аргументда ифода ҳисобланади, агар

лог_выражение ЛОЖЬ (Ёлғон) ни қайтарса учинчи аргументдаги

ифода ҳисобланади. Юқори даражадаги дастурлаш тилларида бу

функцияга қуйидаги оператор мос келади,

если <лог_выражение> то <действие 1> иначе <действие 2>.

ЕСЛИ функцияси 7-қават ичма-ич жойлашиши мумкин ва улар

аргумент қийматлари сифатида значение_если_истина

значение_если_ложь бўлиши, ундан эса янада мукаммалроқ

текширишлар хосил қилиш мумкин.

Калит сўзлар. Рост, ёлгон, акс холда, мантиқий ифода, если.

Назорат саволлари.

1. "Если" функцияси қачон ишлатилади?

2. "Если" функцияси дастурлаш тилидаги қандай операторнинг аналоги

(ўхшаши) ҳисобланади?

3. Аргумент сифатида нечта "Если" функциясини жойлаштириш

мумкин.

4. Агар "Если" доимо Истина қийматини хосил қилганида, бу нимани

англатади?

6-Амалий вазифани бажаришга доир машқ.

Ўтказилган битим миқдоридан савдо агенти маълум фоиз олади:

агар битим миқдори 300000 гача бўлса 5%; 1000000 гача бўлса 2%;

1000000 дан ортиқ бўлса 1.5%. Жорий йилда ўтказилган битимлар

миқдори қуйидаги жадвалда келтирилган.

Ой

Битимлар миқдори, сўм

Январ 250000

Феврал 1400000

Page 59: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

59

Март 800000

Апрел 750000

Май 1200000

Июн 1000000

Июл 950000

Август 700000

Сентябр 150000

Октябр 1400000

Ноябр 1700000

Декабр 250000

Сиздан савдо агентлари оладиган фоиз ёки мукофот пулини хисоблаш

талаб этилади.

Ечим.

1. Excel дастурини ишга туширинг

2. Янги ишчи варақни очинг ёки янгисини қўшинг. Унга "Мукофот"

деган ном беринг.

3. "Ой" матнини А1 катакчасига киритинг В1 катакчасига "Битим

миқдори" текстини, С1 катакчасига "Мукофот фоизи", хамда Dl

катакчагa "Мукофот миқдори"ни киритинг.

4. А2 катакчасига "Январь" текстини киритинг ва АЗ:А13

катакчаларини «Автозаполнения» маркери ёрдамида тўлдиринг.

5. С2:С13 диапазонини белгиланг ва катакчалар форматини "Процент"

деб беринг.

6. В2:В13 катакчаларига жадвалга мос равишда берилганларни

киритинг.

7. С2 катакчасини жорий деб белгиланг.

8. Стандарт ускуналар панелида "Вставка функции" тугмачасини

туртинг.

Page 60: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

60

9. « Категория» руйҳатида «Логические» пунктини танланг.

10. «Функция» руйҳатида «ЕСЛИ» функциясини танланг ва ОК

тугмачасини босинг.

11. «Логическое_выражение» майдонида катакчага мурожаат

киритинг, чунки улар ёрдамида қийматлар текширилиши лозим, «В2» ва

«В2<300000» ифодасини ёзинг. «Значение — если_истина» майдонига

«5%» қийматини киритинг. «Значение-если_ложь» майдонини

туртинг ва яна бир бор «Если» функциясини чақиринг.

12. Янги мулоқот дарчада «Логические виражение» майдонига

«В2<1000000» ифодасини ёзинг.

13. «Значение-если_истина» майдонига «2%» қийматини киритинг.;

«Значение-если_ложь» майдонига «1.5%» қийматини киришнг,

14. СЗ:С13 катакчаларини «Автозаполнение» ёрдамида тўлдиринг.

15. D2 катакчасига «=В2*С2» формуласини киритинг. D3:D13

катакчаларини «Автозаполнения» ёрдамида тўлдиринг.

Мустақил иш учун машқлар.

1-машқ. Ўқувчилар гуруҳининг тест ўтказиш маълумотлари

қуйидаги жадвалда берилган. Текшириладиганлардан хар бирининг

умумий баллар миқдорини ҳисобланг ва катакчаларга мос баҳолар

қўйинг: 18 дан кичик бўлса 2, 18 дан 32 гача 3, 33 дан 48 гача 4, 48 дан

кўп бўлса, 5. Жадвални баҳолар камайишига қараб сараланг, бир хил

баҳолар бўлганда фамилияларга қараб, хар бир тест бўйича ўрта баллни

ҳисобланг. Беш баҳо олганлар учун устун кўринишидаги диаграммани

қуринг.

Насл-насаби

1-тест

2-тест

3-тест

Алимов А.Н. 20 14 25

Жабборов А.Л. 12 3 18

Page 61: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

61

Болтаев Н.А. 13 14 17

Каримов С.В. 6 19 9

Сохибова Л.Ф. 14 6 12

Қўчқоров М.Е. 13 17 18

Халилов В.Е. 19 23 17

Очилов Е.П. 6 11 2

Хурсанов И.Ю. 4 3 9

Собитов А.Б. 10 21 17

Маматов Г.В. 14 10 8

Одилов Г.Д. 13 14 19

Бўриев А.А. 16 13 20

Содиқов И.А. 17 2 11

Қосимов А.С. 13 13 10

Солиев И.В. 19 14 4

Тешаев Н.Н. 12 3 13

Y координата ўқи бўйича - фамилия бўлсин. Хар бир тадқиқ

этилган кўрсатгичгага тестлар ва йиғинди учун тўрт устун ажратилсин.

Хар устун тепасида эса тўпланган балл миқдори бўлсин.

7-Амалий машғулот. ЕXCEL да диаграммаларни хосил қилиш

«Ўзгариб турадиган ташқи шароитларга

мослаша оладиган мавжудот турларигина

яшашни давом эттирадилар».

Мақсад. Диаграммалар хосил қилишни ўрганиш.

Назарий қисм.

Диаграмма - жадвалли берилганларни график кўринишда

тасвирлаш. Ехсе1 жадвал хисоблагичида да хар хил турдаги

диаграммалар ва шу турларнинг бир неча ўн хил кўринишлари мавжуд.

Хар бир диаграмма учун аввалдан ўрнатилган форматни танлаб ёки

фойдаланувчиларнинг форматларини қўшиб, кўпгина турли хил

Page 62: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

62

диаграммаларни хосил қилиш мумкин. Диаграмма берилганлар билан

алоқани сақлайди, чунки улар асосида қурилган бўлади ва мазкур

берилганлар ўзгарса, диаграмма кўринишини хам мос равишда ўзгаради.

Диаграммалар «Мастер диаграмм» ёрдамида хосил қилинади. «Мастер

диаграмм» ишчи варақ берилганларидан фойдаланиб, қадамба-қадам

диаграммани автоматик тарзда хосил қилади. Диаграммаларни жорий

ишчи варақда ёки жорий ишчи китобнинг янги варағида жойлаштириш

мумкин. Диаграммаларни қуришга ишлатиладиган маълумотлар қатор

ва устунларда жойлашган бўлиши керак. Бундан ташқари,

маълумотларга ёнма-ён бўлмаган катакчалар диапазонини белгилаш

учун «Ctrl» тугмасини босган холда бажарилади.

Калит сўзлар. Диаграммалар, гистограммамар, айлана формаси,

фоизлар, шакллар. Мастер диаграмм. Диаграммаларга схемада берилган

шархлар (изоҳи).

Назорат саволлари.

1. Диаграмма нима дегани?

2.Диаграмма тузилгандан сўнг, диаграмма ва маълумотлар ўртасида

боғлиқлик сақланадими?

3. Диаграмма легендаси нима?

4. Диаграмма тузилгандан кейин унинг турини қандай ўзгартириш

мумкин?

5. Диаграммалар ва гистограммалар кўринишлари хақида нималарни

биласиз?

6. Турли ишчи варақларида диаграммалар ва гистограммалар қандай

хосил қилинади?

7. Диаграммалар ёки гистограммалар қандай йўқотилади?

8.Диаграмма актуализацияси атамаси нимани англатади?

7-Амалий машғулотни бажаришга машқ.

Қуйидаги жадвал маълумотларига асосан, график ва энли

Page 63: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

63

гистограммалар қуринг.

Чораклар

Сотиш бўлимлари

1-бўлим 2-бўлим 3-бўлим

1кв

2кв

Зкв

4кв

145 000

250 000

178 000

190 000

215 000

124 000

165 000

134 000

166 000

345 000

180 000

230 000

Ечим.

2. Ишлатиладиган ишчи варақ ёрлиғида туртинг. Варақ ёрлиғида икки

марта туртинг ва уни «Сотув бўйича ҳисобот» деб номланг.

3. А2:А4 дапазонига «Сотиш бўлимлари» деган жадвал сарлавҳасини

киритинг.

4. ВЗ устунига, устун номи «1-бўлим» деб киритинг, чўзиш усули

билан бошқа устунлар номини тўлдиринг.

5. А4 устунига, қатор номи «1 кв» ни киритинг ва чўзиш усули ёрдамида

бошқа қаторлар номини тўлдиринг.

6. Электрон жадвални юкоридаги маълумотларга асосан тўлдиринг.

7. A3:D7 диапазонга берилганларнинг нишони бўйича белгиланг.

8. Стандарт ускуналар панелидаги «Мастер диаграмм» белгисида

туртинг.

9. Тип руйҳатида 14 та мумкин бўлган турлардан “График” пунктини

танланг, кейин эса «График с маркерами, помечаюшими точки дан-

ных» кўринишини танланг. «Далее» тугмачасини туртинг.

10. Катакчалар диапазони олдинроқ белгиланганлига сабабли мастер

диаграмм ускуналар қаторини автоматик равишда аниқлайди. Сиз ўз

навбатида диаграммадаги қаторлар тўғри танланганлигига ишонч хосил

қилинг. «Далее» тугмачасини туртинг.

11. «Заголовки» қўшимчасини танланг. «Название диаграмм»

майдонига «Сотиш бўлимлари» сарлавҳасини киритинг. У ўқи

Page 64: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

64

(қиймати) майдонига «минг» матнини киритинг.

12. «Легенда» қўшимчасида «Добавит легенду» байроқчасини

ўрнатинг. «Внизу» жойлашувини танланг.

13. «Подписи данных» қўшимчасида нуқта қийматини киритинг.

«Далее» тугмачасини туртинг.

14. «Отдельном» ёққичини ўрнатинг. Қўшимча киритилаётган ишчи

вараққа — «Менинг диаграммам» номини беринг. «Готова»

тугмачасини туртинг.

15. Диаграмма тепасидаги ўнг тугмачасини туртинг. Контекст менюда

«Тип диаграмм» буйруғини танланг. «Нестандартные» қўшимчасида

«Широкая гистограмма»ни танланг. ОК тугмачасини босинг.

8-Амалий машғулот. Берилганларни бошқариш усуллари

«Инсон ақлан тасаввур қилина олинадиган

ва ишонса бўладиган нарсаларнинг

ҳаммасига эришиши мумкин»

Мақсад: Катта руйҳатлар билан ишлашни ўргатиш.

Берилганларнинг шакллари-формаларидан фойдаланиш.

Руйҳатларни саралашни бажариш.

Назарий қисм.

Excel ёрдамида руйҳат тузиб, берилганларни бошқариш мумкин.

Берилганларни руйҳат шаклида хосил қилгандан кейин бирор-бир

мезонни қониқтирувчи маълумотларни излаш ва танлаб олиш мумкин.

Ундан ташқари, аниқ бир тартибга жойлаш учун руйҳатни саралаш

хамда берилганлар суммасини ҳисоблаш ёки солиштириш хам мумкин.

Руйҳат ишчи варақнинг узлуксиз диапазонини гавдалантиради, у ўзида

берилганларнинг аниқ бир структурасини сақлайди маълумотлар базаси

сифатида ишлатилиши мумкин. Руйҳатнинг хар бир устуни бир турдаги

берилганларни сақлайди. Руйҳат устуни майдон деб аталади. Руйҳатнинг

хар бир қатори ёзувни ташкил этади. Руйҳатни ишчи варақнинг

Page 65: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

65

ихтиёрий жойида хосил қилиш мумкин. Руйҳат ёзувларини киритиш ва

таҳрирлашни соддалаштириш учун Excel берилганлар шакли (форма

данных) дан фойдаланиш имконини беради. Бу восита берилганларни

кўриш учун ишлатилади ва ёзув киритишни бехато ва осон бажаради.

Форма данных мулоқот дарчасида майдон номи, ёзувни киритиш ва

таҳрирлаш майдони хамда ёзувларни қўйиш, йўқотиш ва излаш

тугмачасидан иборат. Берилганларнинг шаклини чиқариш учун

«Данные, Форма» буйруғини танланг. Excel руйҳатида алоҳида

катакчалар бўйича саралаш мумкин. Майдон бўйича саралаш учун,

руйҳатдаги ихтиёрий майдондан фойдаланса бўлади. Руйҳатни саралаш

учун ихтиёрий катакчани белгиланг ва «Данные, Сортировка»

буйруғини танланг. «Сортировка» мулоқот дарчасида саралаш учун

майдон-калит танланади. Маълум шартларни қониқтирувчи

ёзувларни танлаб олиш учун танлаш мезонларидан фойдаланиш

мумкин. Бунинг учун «Данные», «Форма» буйруқлари танланади ва

мулоқот дарчасидан «Критерии» тугмачаси олинади.

Калит сўзлар. Руйҳат, форма данных (берилганлар шакли), танлаб

олиш критерийси, сортировка (саралаш), автофилътр, гуруҳлаш, бло-

кировка.

Назорат саволлари.

1. Ехсе1да руйҳат қандай маънони англатади?

2. «Данные, Форма» ёрдамида қандай ишларни бажариш мумкин?

3. Берилганларни саралаш қандай тартибда бажарилади?

4. Автофильтр нима ва у нима иш қилади?

5. Автофильтр қандай ўрнатилади?

6. Устун ва қаторлар блокировкаси қандай амалга оширилади?.

7. Маълумотларни гуруҳлаш учун нималар қилмоқ керак?

8-Амалий вазифани бажаришга машқ.

Шаҳарлар бўйича электроника жиҳозлари сотилиши

Page 66: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

66

маьлумотларини қуйидаги жадвалдан фойдаланган холда киритиш

зарур. Барча ёзувларни кўриб чиқинг ва нархи 400$ дан кўп

суммани ташкил этган сотувларни руйхатга киритинг, руйҳатнинг

«Аппаратура» устунини алвафит тартибида сараланг. Видео

аппаратуралар сотилиши тўғрисидаги ёзувларни шундай танлангки,

уларнинг сотилиши 250 000$ дан кўп ва 400 000$ дан кам бўлсин.

Аппаратура

сотилиш

хажми

Шаҳар

Фирма

Ой

Сумма (дол-

ларда)

Радиотоварлар Тошкент АО "Ресурс" Февраль 225 000

Фото Термиз TO "Камар" Апрель 325 000

Аудио Тошкент АО “Синема" Май 335 000

Аудио Бухоро АО “Андрей" Январь 250 000

Фото Бухоро АО “Қамар" Феврал 405 000

Радиотоварлар Тошкент АО "Синема" Январь 375 000

Фото Тошкент АО "Андрей" Май 500 000

Аудио Чирчиқ TД "Ойниса" Апрель 150 000

Радиотоварлар Бухоро АО "Қамар" Mapт 250 000

Фото Термиз TO "Омега" Январь 125 000

Видео Чирчиқ TO "Омега" Mapт 450 000

Видео Термиз TO "Омега" Mapт 325 000

Видео Бухоро АО "Гамма" Февраль 290 000

Видео Термиз TO "Омега" Январь 100 000

Радио товарлар Тошкент АО "Гамма" Май 225 000

Фото Чирчиқ АО "Гамма" Февиаль 405 000

Ечим.

Excel дастурини ишга туширинг

Page 67: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

67

1.Фойдаланилаётган ишчи варақнинг ёрлиғини туртиб танланг ёки

янгисини хосил қилинг ва уни «Радиоаппаратура» деб номланг.

2.Ишчи варақнинг руйҳати хосил қилинадиган жойда устунларнинг

майдонларига мос равишда ном беринг. ВЗ - "Аппаратура" номи, СЗ -

"Шаҳар", D3 -"Фирма", ЕЗ - ой, F3 -"Сумма (долларда)" киритинг.

3.Майдонлар номлари жойлашган қаторнинг тагига руйҳатнинг биринчи

қаторига маълумотлар киритинг, шу билан руйҳатнинг биринчи қатори

ташкил бўлади.

4.Руйҳатдаги ихтиёрий катакчани белгиланг.

5. «Данные», «Форма» буйруқсини танланг. Берилганлар форма

(шакл)лари мулоқот дарчаси пайдо бўлади.

6. Руйҳатга янги ёзув қўшиш учун, «Добавить» тугмачасини босинг.

7.Хар бир матн майдони шаклига мос берилганларни киритинг, кейинги

киритиш майдонига ўтиш учун <ТАВ> тугмасини босинг. Аввалгисига

ўтиш учун <SHIFT> + <TAB> тугмасини босинг.

8 Руйҳатга жорий ёзув киритишни якунлагач, <Enter> тугмасини

босинг. Шу билан руйҳатга янги ёзув қўшиш юз беради.

9. Берилганлар шаклининг мулоқот дарчасини ёпиш учун «Закрыть»

тугмачасини босинг.

10. Берилганлар шакли ёрдамида берилганларни кўриб чиқинг.

Руйҳатдаги ихтиёрий катакчани белгиланг ва «Данные», «Форма»

буйруқларини танланг. Агар руйҳатдаги навбатдаги ёзувни кўиш учун

«Далее» тугмачасини боссангаз, Excel товушли сигнал берса, билингки,

руйҳатнинг охирги ёзувига етгансиз. Берилганларни кўриш чоғида

берилганлар шаклининг ўнг юқори бурчагида жорий ёзувнинг номери

тасвирланади.

11. Берилганларнинг шакли ёрдамида охирги 2 та ёзувни ўчиринг.

12. Берилганлар шакли ёрдамида шундай ёзувларни топингки, Майдонда

«Сумма (долл.)» >400000 дан ёзувларни сақлаган бўлсин. Берилганлар

Page 68: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

68

формасини чақиринг, «Критерии» тугмачасини босинг, излаш майдони

шартини мос майдонга киритинг.

13.«Аппаратура» устунидаги руйҳатни алфавит тартибида саралаб,

ихгиёрий катакчани белгилаб, «Данные», «Сортировка» буйруқларини

танланг, буни шундай бажарингки, саралашда руйҳат майдонида

сарлавҳали қаторлар қатнашмасин. «Идентифицировать поля по»

гуруҳидан «Подписям (первая строка диапозона)» ёққичини танланг,

майдон номини аниқлаб белгиланг, шу асосда руйҳатни сараланг, «По

возрастанию» ёққичини танланг.

14.Руйҳатни Автофильтр воситаси ёрдамида фильтрланг (руйҳатнинг

ихтиёрий катакчасини белгиланг, «Данные», «Фильтр»,

«Автофильтр» буйруқларини танланг). «Видео» тўғрисида ҳисобот

сақлайдиган ёзувлар танланг.

15.«Условие» Шарт элементидан фойдаланиб, 250000 дан катга, 450000

дан кичик суммани сақлаган ёзувларнинг хаммасини танланг.

16.Автофильтр ни ўчиринг.

Мустақил иш учун машқлар.

1-машқ. Кадрлар бўлими ўзининг ишчилари тўғрисида

берилганларни қуйидаги жадвал бўйича олиб боради.

Фамилияси

Исми

Табел

номер

и

Жинси

Туғилган

йили

Бўлими

Маоши Фарзандлари

сони

Омонов Салим 855 Э 07.05.56 Бух 200000 2

Бекпўлатов Анвар 555 Э 12.02.42 Кадр 340000 3

Олимов Наби 908 э 30.08.67 АПС 230000 2

Алиев Йўлдош 833 э 14.03.68 АПС 100600 2

Пиррова Марям 244 X 23.02.54 АПС 240000 3

Ўиличева Адиба 768 X 03.01.71 ОНК 230000 1

Долимов Валижон 558 э 07.09.76 ТКБ 100900 0

Page 69: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

69

Ермеков Алим 136 э 01.02.68 ТКБ 200000 0

Хурсанов Бахром 381 э 06.11.57 ТКБ 310000 1

Собиров Карим 578 э 12.04.79 Цех 200000 1

Кулибоев Алижон 337 э 18.10.69 Цех 340000 0

Хайдаров Баҳодир 673 э 23.11.61 Цех 230000 0

Мирсоатов Ғани 402 э 15.08.74 Фаррош 160000 1

Антонова Анна 823 X 19.05.79 Фаррош 170000 0

Вершинин Виктор 209 э 18.07.48 ОНК 230000 0

Гришин Олег 284 э 17.04.43 ТКБ 190000 2

Давиденко Клавдия 887 X 29.10.57 ТКБ 200000 1

Парфенов Дмитрий 881 э 13.05.53 ТКБ 310000 0

Сейфулина Наиля 646 X 17.04.47 ОНК 240000 2

Собирова Рахима 619 X 24.07.72 отд 200000 1

Берилганлар шакли ёрдамида жадвални тўлдиринг ва

сўнгра қуйидаги топшириқларни бажаринг:

а) критерий киритинг: боласи биттадан ортиқ аёллар.

б) «Жинси» майдони бўйича камайишига қараб ва «Бўлим» майдонида

ошишига қараб руйҳатни сараланг.

c) саралаш бажаринг: бўлим бўйича, бўлим ичида эркаклар, аёллар ва

нихоят фамилиялар бўйича.

d) с)даги саралашни болалар сони камайишига қараб, агар сони тенг

бўлса, алфавит бўйича бажаринг.

e) хар бир бўлимда туғилган кунни нишонлаш графигини тузмоқчисиз.

Руйҳатни бўлим бўйича, бўлим ичида эса туғилган ойи, ой ичида эса

туғилган кунига қараб саралаш бажаринг.

f) «Бўлим» бўйича ОНК га тегишли фарзандсиз эркакларни экранга

чиқаринг.

g) «Бўлим» бўйича ТКБ ва ОНК га тегишли ишчиларга оид ёзувларни

Page 70: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

70

чиқаринг.

h) «Бўлим» бўйича АПС га тегишли ишчилар руйҳатида 200 000 дан

300 000 сўмгача маоши борларини чиқаринг.

i) «Бўлим» бўйича АПС ва ТКБ га тегишли эркаклар

руйҳатидан 50-йилларда туғилганларни экранга чиқаринг.

j) Исми "на" билан тугайдиган ишчилар руйҳатини чиқаринг.

k) Исми ичида "на" қўшимчаси бор ишчилар руйҳатини

чиқаринг.

9 –Амалий машғулот. Якунларни хосил қилиш услубияти

«Менга фақатгина ўйлайдиган ёки

фақатгина ишлайдиган одамлар эмас,

балки ўйлаб ишлайдиган мутахассислар керак».

Генри Форд

Мақсад: Автоматик хулоса чиқариш воситалари билан

танишув.

Назарий қисм

Excel автоматик тарзда асосий ва оралиқ хулоса (якун) лар

чиқаришнинг энг қулай воситаларига эга. Оралиқ якун чиқариш

руйҳатда берилганлар тўпламига асосан бажарилади, сўнгра умумий

якун (Итог) ҳисобланади. Якунлар (Итоги) қийматини ҳисоблаш учун

функциялари, Масалан, СУММ ёки СРЗНАЧ. Оралиқ якунлар

руйҳатда бир неча турли ҳисоблашларни бир вақтда бажариши орқали

тасвирланиши мумкин. Якунларни руйҳатга киритишдан аввал уни

саралаш лозим. Руйхатга автоматик яқунларни қўшишда унинг

тузилиши тасвирланади. Агар якуний ҳисобот хосил қилинаётган бўлса,

унинг тузилишини ўзгартириш мумкин. Шундан сўнг, фақат

кўринаётган тузилишнинг берилганлари ишлаётган диаграммани хосил

қилиш мумкин, бунда оралиқ якунлар сақлайдиган руйҳат назарда

тутилади. Диаграмма янгиланганда, берилганлар ё яширилади, ёки

кўрсатилади ва шунга кўра унинг деталлари хам яширилади ёки

Page 71: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

71

кўрсатилади.

Калит сўзлар. Оралиқ якунлар, умумий якунлар, руйҳат

тузилиши, ўртача қиймат, йиғинди, диаграмма.

Назорат саволлари.

1. Якунлар чиқариш учун ишлатиладиган функциялар нималар?

2. Якунлар қандай хосил қилинади?

3. Алоҳида қатор гуруҳларининг деталларини яшириш қандай амалга

оширилади?

4. Диаграмма деталларининг тасвирлари ўзгариши билан қандай

ўзгаради?

5. СРЗНАЧ функцияси қандай ишга туширилади?

6. СУММ функцияси қандай ишга туширилади?

9-Амалий вазифани бажаришга оид машқ.

1-машқ. Юкоридаги 8-амалий машғулотда берилган

маълумотлар учун электроника маҳсулотлари сотув хажмларининг

шаҳарлар бўйича якуний қийматларини ва умумий сотув

якунларни ҳисоблаш зарур. Якуний натижалар учун хажмли

гистограмма қуринг.

Ечим тартиби:

1. Excel дастурини ишга туширинг.

2. «Радиоаппаратура» ишчи варағи ёрлиғида тўртта танлашни амалга

оширинг ёки янгисини хосил қилинг ва машқдаги берилганлар билан

уни тўлдиринг.

3. «Шаҳарлар» майдони маълумотларини биринчи навбатда сараланг.

4. Руйҳатдаги ихтиёрий катакчани белгиланг, «Итоги» буйруғини

танланг.

5. «Промежуточные итоги» мулоқот дарчаси пайдо бўлади. Ундаги

«При каждом изменении в:» гуруҳи руйҳатидан шундай устун

танлангки, ўзидан бошқа грухларни сақлайдиган хамда уларга якун

Page 72: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

72

(«Шаҳарлар» устуни бўйича) чиқарадиган бўлсин.

6. «Операция» гуруҳида шундай функция танлангки, у якун

чиқариши мумкин бўлсин («Сумма»).

7. «Добавить итоги по:» руйҳатида Сумма майдони қаршисига

«галочка» белгисини қўйинг.

8. «ОК» тугмачасини туртинг.

9. Ишчи варағининг чап чегараси бўйлаб қатор тугмачалар гавдаланади.

Улар керакли деталларни яшириш ёки кўрсатиш имкониятини беради.

Алоҳида қаторлар гуруҳи деталларини яшириш учун минус қиёфасидаги

тугмачани босинг ( «Скрыт детали» тугмачаси).

10. Умумий сотилиш якунларини кўриш учун «1» тугмачасини босинг, у

тузилишнинг юқорисида жойлашган.

11. Шаҳарлар бўйича сотиш якунлари олиш учун “2” тугмачасини

босинг ёки қўшиш белгисини туртинг («Отобразить детали»

тугмачаси).

12. Стандарт ускуналар панели Диаграммы нишонини туртинг ва

«Гистограмма, объемная» ни танланг. Гистограмма қуринг.

13. «1» белгисини туртинг ва ахамият беринг, Сизнинг гистограммангиз

қандай ўзгаради.

14. «3» белгисини туртинг ва Сизнинг гистограммангиз қандай

ўзгаришини кузатинг.

15. Руйҳатдаги якунларни ўчириш учун, руйҳатдаги ихтиёрий катакчани

танланг ва «Данные, итоги» буйруғини танланг ва тегишли мулоқот

дарчаси пайдо бўлгач, «Промежуточнне итоги» даги «Убрать все»

тугмачасини босинг.

10-Амалий машғулот. Тенгламаларни ечиш (параметр танлаш)

«Бешикдан қабргача билим олишга интил!»

Хадисдан

Мақсад: Ехсе1 жадвал хисоблагичининг "Подбор параметра"

Page 73: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

73

бандининг имкониятлари билан танишиш. Бир номаълумли тенгламани

ечишни ўрганиш.

Назарий қисм.

Параметр танлаш - берилганларни таҳлил этиш воситаси бўлиб,

Ехсе1 жадвал хисоблагичининг «Подбор параметров» буйруғи

ёрдамида олдиндан прогнозлашни амалга ошириш мумкин. Бу холатда,

параметр жойлашган катакчадаги қийматлар шундай ўзгарадики, аниқ

мақсадга мўлжалланган (мақсадли ёки целевой) катакча каталоги

олдиндан аниқланиб, тайинланган қийматига тенг бўлади. «Подбор

параметров»дан фойдаланиш учун масала қўйилади ва ишчи варакдаги

ўзгарувчиларга маълум қийматлар киритилади. Бундан ташқари,

параметрлар танлашда катакча ичидаги катталик формула бўлиши керак

ва унинг қиймати берилган натижага эришмоқ мақсадида алгоритмик

усулда ўзгартирилади. Бунинг учун эса ўз навбатида, ишчи варақнинг

бошқа катакчаларига мурожаат қилиши зарур. Бундай формула сақловчи

катакча мақсадли (целевой) катакча дейилади, формула мурожаат

қилаётган мурожаатли катакча ўзгаришга мойил (изменяемые) катакча

деб аталади.

Калит сўзлар. Параметрлар танлаш, тенглама ечиш, мақсадли

катакча, ўзгаришга мойил катакча, башорат қилиш.

Назорат саволлари.

1."Подбор параметров" буйруғи ёрдамида башорат (прогноз)

қилиш қандай бажарилади?

2. Мақсадли катакча нима?

3. Ўзгарувчи катакча нима?

4."Подбор параметров" буйруғи ёрдамида ечилган тенглама

бошланғич қийматларга боғлиқми?

10-Амалий вазифани бажаришга машқ.

Қуйидаги тегламанинг ечимини топинг : х3-3х

2+х=-1

Page 74: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

74

Ечим.

1. Excel дастурини ишга туширинг ва ишчи китобни очинг.

2. Янги ишчи варақни хосил қилинг, унга "тенглама" да ном беринг.

3. А1 катакчасига 0 қийматини киритинг.

4. В1 катакчасига тенгламанинг чап қисмини киритинг, мустақил

ўзгарувчи сифатида эса А1 га мурожаатни ишлатинг. Мос келувчи

формула машқ учун қуйидаги қиёфада бўлиши мумкин:

=А1^3-3*А1^2+А1

5. Сервис, Подбор параметра буйруғини беринг.

6. Установить в ячейке майдонида В1 ни кўрсатинг, Значение

майдонида 1 сонини киритинг, Изменяя значение ячейки майдонида

А1 ни кўрсатинг.

7. ОК тугмачасини босинг ва Результат подбора параметра мулоқот

дарчасида ифодаланган танлаш натижасини кўринг. Амалда

(операцияда) қатнашган катакчаларда хосил бўлган қийматларни сақлаш

учун ОК тугмачасини босинг.

8. А1 катакчада бошқа бошланғич қийматларни беринг, масалан машқ

учун 0.5 ёки 2 бериб, ҳисоблашни қайтаринг. Натижалар устма-уст

тушдими? Фарқни қандай тушунтирасиз?

Мустақил иш учун машқлар

Ехсе1 жадвал хисоблагичи имкониятлари ёрдамида қуйида

келтирилган алгебраик тенгламаларнинг хақиқий илдизларини топинг.

a) 2x3-5x

2+13х-24=0

b) 3x4-4x

3-8x

2+13x-46 = 0

c) 5x5-7x

3 -12x

2+16x + 36 = 0

d) 6x4+

19x3-7x

2-26x + 12 = 0

e) 14x4 – 42х

3 - 27 x

2 + 36x + 12 = 0

f) 3x5 -2x

4 -4x

3 +4x

2 – 5х+26 = 0

g) 14х5+10х

4-х

3-19х

2-5х+6=0

Page 75: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

75

11-Амалий машғулот. Оптимал (энг яхши) ечимларни топиш

«Аъло мамлакатнинг аъло фарзанди –

билиб қўйки, сени Ватан кутади!»

Мақсад: Чизиқли оптимизация масаласини ечишни ўрганиш.

Назарий қисм.

Маълумки, «Подбор параметра» воситаси ёрдамида катталиклар

танлаш йўли билан мўлжалланилган қиймат фақат битта катакчада

топилади. «Поиск решения» воситаси эса талаб қилинган натижани

бир неча марта катакчада ўзгартириш орқали олиш имконини беради.

Бундан ташқари, параметрлар ўзгаришига чеклашлар қўйиш мумкин.

Масала ечишда қатнашадиган катакчалар формулалар орқали

боғланган бўлиши керак. Мақсадли катакча шундай формула

саклайдики, у бошқа формулалар орқали ўзгарувчи катакчаларга

мурожаат қилади. Мақсадли катакча сақдайдиган формула тўғридан-

тўғри ёки бошқа формулалар орқали ўзгарувчи катакчаларга мурожаат

қилади. Масала қўйилиши учун қайси катакчалар критерия (мезон)

сифатида ишлатилади ва қайси катакчалар формулаларни сақлашига

ишонч хосил қилиш керак.

Калит сўзлар. Чизиқли оптимизация, мақсадли катакча, ечим

қидириш, оптимизация, минимизация, максимизация, чеклашлар, мезон

(критерий).

Назорат саволлари.

1.Ехсе1да қайси турдаги оптимизация масалалари ечилиши мум-

кин?

2. Чизиқли ва чизиқсиз оптимизация нимани англатади?

3.Сценария пункти ва унинг иши хақида тушунча беринг?

4.Мақсадли катакча: матн, сон ёки нима сақлаши керак?

11-Амалий машғулотни бажаришга доир машқ

Корхона электр асбоблари ишлаб чиқаришда 3 турдаги

Page 76: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

76

микросхемадан фойдаланади (1-тур, 2-тур, 3-тур). Микросхемалар

кўрсатгичлари қуйидаги жадвалда берилган.

Микросхема

тури

Асбоб A Асбоб В Асбоб С

1-тур 2 5 1

2-тур 2 0 4

3-тур 2 1 1

Тайёрланган асбоблар баҳоси бир хил. Кунига корхона омборига

500 та 1-типдаги микросхема тушади. 400 тадан 2-типдаги ва 3-типдаги

типдаги микросхемалар келиб тушади. Агар корхона қуввати келиб

тушган микросхемаларни бутунлай ишлатиш имкониятига эга

бўлса, кунлик ишлаб чиқаришда турли асбоблар турларининг

оптимал нисбати қандайлигини аниқланг.

Ечим:

1.Excel дастурини ишга туширинг.

2.Янги ишчи варақни хосил қилинг ва унга «Ишлаб чиқариш»

деб ном беринг.

3.А2, A3 ва А4 катакчаларига микросхемаларнинг кунлик

заҳираларини мос равишда (500, 400 ва 400) киритинг.

4.Cl, Dl, E1 катакчаларига ноль киритинг. Кейинчалик бу катакча

қийматлари автоматик тарзда олинади.

5.С2:Е4 катакчалар диапазонига комплектация харажатларини жадвал

кўринишида жойланг.

6. В2:В4 катакчаларида комплектация типлари бўйича харажатларни

ҳисоблаш формулаларини кўрсатиш керак.

7. F1 катакчасига ишлаб чиқарилган асбобларнинг умумий сонини

ҳисобловчи формулани киритинг, бунинг учун С1:Е1 диапазонини

белгиланг ва «Автосумма» тугмачасини стандарт ускуналар панелида

Page 77: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

77

туртинг.

8. «Сервис», «Поиск решения» буйруқларини беринг — «Поиск

решения» - мулоқот дарчаси очилади.

9. «Установить целевую» менюси оптималлаштирувчи (F1)

қийматини сақловчи катакчани кўрсатинг. «Равной максимальному

значению» ёққичини ўрнатинг (бу ишлаб чиқаришнинг максимал

хажмини талаб этади)

10. «Изменения ячейки» майдонига танланаётган параметрлар (С1:Е1

лар) диапазонини киритинг.

11.Чеклашлар тўпламини аниқлаш учун, «Добавить» тугмачасини

туртинг. «Добавление ограничения» мулоқот дарчасидаги «Ссылки на

ячейку» майдонини туртинг, В2 : В4 диапазонини кўрсатинг.

Шарт сифатида <= белгиларини беринг. «Ограничение»

майдонида А2:А4 диапазонини беринг. Бу шарт кундалик комплект

материаллари харажати заҳиралардан ошмаслигини кўрсатади. ОК

тугмачасини туртинг.

12. Яна «Добавить» тугмачасини туртинг. «Ссылка на ячейку»

майдонида С1:Е1 диапазонини кўрсатинг. Шарт ўринда >= белгиларини

беринг. «Ограничение» майдонида 0 сонини киритинг. Бу шарт

ишлаб чиқарилаётган асбоблар сони манфий эмаслигини кўрсатади. ОК

тугмачасини туртинг

13. Яна бир бор «Добавить» тугмачасини туртинг. «Ссылка на

ячейку» майдонида С1:Е1 диапазонини кўрсатинг. Бу шарт ўрнида

«Цель» пунктини танланг.

14. Бу шарт асбобларни чала ишлаб чиқариш имконини бермайди. ОК

тугмачасини туртинг.

15. «Выполнить» тугмачасини чикиллатинг. Оптимизация чоғида унинг

тугашига қадар «Результат поиска решения» мулоқот дарчаси

очилади.

Page 78: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

78

16. «Сохранить найденное решение» ёққичини ўрнатинг, шундан сўнг

ОК тугмачасини туртинг.

17. Ечим олингандан сўнг уни таҳлил қилиб кўринг. У чиндан хам

аниқми? С1:Е1 катакчалар қийматини тажрибалар ўтказиб, қайта-қайта

синаб кўриб, унинг оптималлигини текшириб кўринг. Оптимал

қийматни тиклаш учун ечим излаш амалларини истаган дақиқада

қайтариш мумкин .

Мустақил иш учун машқлар.

1-машқ.

А ва В моделида йиғиладиган китоб жавонини бир фирма ишлаб

чиқаради. Ишлаб чиқариш мавжуд хомашё камчиллигига (юқори

сифатли тахталар) ва машинада қайта ишлаш вақтига боғлиқ. Хар бир А

модели маҳсулоти учун 3 м3, В модели маҳсулотига 4м

3 тахта талаб

қилинади. Фирма ўзининг етказиб берувчиларидан 1700 м3

тахта олади.

Хафтасига 160 соат хажмида машина вақти ишлаши мумкин. Агар А

моделининг хар бир маҳсулоти 2 доллар фойда берса, В модели

маҳсулотининг хар бири эса 4 доллар фойда келтирса, фирма хафтасига

қайси моделдан қанчадан ишлаб чиқаргани маъқул?

2-машқ.

Уч қотишма мавжуд деб фараз қилайлик: Биринчи қотишмада 70%

қалай ва 30% қўрғошин, иккинчисида 80% қалай ва 20% рух,

учинчисида 50% қалай, 10% қўрғошин ва 40% рух бор. Улардан янги

қотишма хосил қилиш керак, унда 15% қўрғошин бўлсин. Бу қотишмада

энг кўп ва энг кам рух миқдорини Ехсе1 жадвал хисоблагичидан

фойдаланган холда фоизда аниқланг.

3-машқ.

Фирма А, В, С туридаги уч маҳсулотни ишлаб чиқаради. Бунинг

учун уларни I, II, III, IV номерли тўртта қурилманинг хар бирида

қуйидаги жадвалда кўрсатилганидек вақт мобайнида қайта ишлаш талаб

Page 79: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

79

этилади:

Маҳсулот

номи

Қайта ишлаш вақти, соат Бир маҳсулотдан оли-

надиган фойда,

долларда

I II 111 IV

A 1 3 1 2 3

В 6 1 3 3 6

С 3 3 2 4 4

Қурилмаларда умумий ишлаш вақти мос равишда 84, 42, 21 ва 42

соат бўлса, фойдани максималлаштириш учун қандай маҳсулотни, қанча

миқдорда ишлаб чиқаришни аниқланг (маҳсулот сотиш бозори хар бир

маҳсулот учун чекланган).

4-машқ.

Фирмага ўз фаолиятини амалга ошириш учун кўмир керак. Унинг

таркибида фосфор элементи 0,03% дан ва қум билан аралашмаси

миқдори 3,25% дан кўп бўлмаслиги керак. Уч турдаги кўмир - А, В, С

мавжуд, уларнинг нархи (бир тонна учун) қуйидаги жадвалда берилган

Кўмир

сорти

Фосфор

қоришмаси

таркиби, %

Қум қоришмаси таркиби, % Нархи, долл

A 0.06 2.0 30

В 0.04 4.0 40

С 0.02 3.0 45

Берилган шартларни қониқтириш ва нархни минималлаштириш

учун уларни қандай аралаштириш керак?

5-машқ.

Фирма икки хил А ва В маҳсулотларни ишлаб чиқаради, уларни

сотиш бозори чекланмаган. Хар бир маҳсулот I, П, III машиналарда

навбатма-навбат қайта ишланиши керак. Хар бир А ва В маҳсулот қайта

ишланиш вақти эса қуйидаги жадвалда соатларда берилган.

Page 80: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

80

Маҳсулот I II III

A 0.5 0.4 0.2

В 0.25 0.3 0.4

I, II, III машиналарида ишлаш вақти мос равишда хафтасига 40, 30

ва 36 соат. А ва В маҳсулотидан фойда 5 ва 3 долларни ташкил этади.

Фирмага хафтасига А ва В маҳсулотлари чиқаришнинг нормаларни

топиши керакки, фойда максималлашсин.

6-машқ.

Фирма пархез таомлар тайёрлаш билан шуғулланади, диета таркиби 20

оқсил бирлиги, 30 углевод бирлиги, 10 ёғ бирлиги ва 40 витамин

бирлигидан иборат. Қандай қилиб кўрсатилган беш турдаги

маҳсулотларни энг арзон нархга келтириш мумкин?

Нон,

1 кг да

Соя,

1 кг да

Қуритилган

балиқ, 1 кг да

Хўл мева,

1 кг да

Сут, 1 л.

Оқсиллар 2 12 10 1 2

Углеводлар 12

0

0

4

3

Ёғлар 1 8 3 0 4

Витаминлар 2 2 4 6 2

Баҳоси, сўм 12

36

32

18

10

7-машқ. Фирма газон учун икки хил турдаги ўғитлар чиқаради:

оддий ва тўлдирилган. Оддий турга азот - 3 қисм, фосфор - 4 қисм ва 1

қисм калий бўлган ўғит киради. Тўлдирилган турга 2 қисм - азот, 6 қисм

- фосфор ва 2 қисм калий бўлган ўғит киради. Маълумки, баъзи

газонларга азот — 10 қисм, фосфор 20 қисм ва 7 қисм - калий ўғити

талаб этилади. Оддий турдаги ўғит 3 доллар туради, тўлдирилган ўғит

эса 4 доллар. Тупроқни унумдор қилиш ва унинг нархини

Page 81: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

81

минималлаштириш учун қайси ўғитлардан қайси миқдорда сотиб олиш

керак?

8-машқ. Контейнерга уч турдаги маҳсулот қисмлари

жойлаштирилган. Биринчи маҳсулотнинг қиймати 400 сўм ва оғирлиги

12 кг хамда у биринчи турга мансуб. Нархи 500 сўм ва 16 кг лиси

иккинчи турга мансуб, нархи 600 сўм ва 15 кг лиси учинчи турга

тегишли. Комплектлаштирувчилар умумий оғирлиги 326 кг. Энг

максимал ва минимал суммадаги маҳсулот қисмларини контейнерда

жойлаштиришни аниқланг.

12-Амалий машғулот. Махсус функциялардан фойдаланиш

«Хаётни, ўз ишингизни, атрофингиздаги одамларни

ва ўзингизни севинг, шунда бахт ва омад хам

Сизни севиб қолади!»

1-машқ. Хафта номларини ёзма равишда ифодалаш

Агар сизга бирор бир сананинг хафтанинг кайси кунига туғри ке-

лишини аниқлаш керак бўлса, у холда функция мастерини чакириб, Ка-

тегория руйхатидан Дата и Время элементини танлаб, ДЕНЬНЕД

функциясини ишлатишингиз мумкин:

ДЕНЬНЕД (дата _в_числовом_формате; тип)

Бу функцияни ишлатиш натижасида дата _в_числовом_формате

деб номланган биринчи аргументга мос бўлган хафта кунини олиш мум-

кин. Хафта куни 1 (якшанба) дан 7 (шанба) гача интервалдаги бутун

сонлар билан ифодаланади. дата _в_числовом_формате аргументи

вақт-сананинг коди бўлиб, уни EXCEL саналар билан операциялар

ўтказиш учун ишлатади. Ушбу аргументни матнли кўринишда хам бе-

риш мумкин. Бу холда уни қўштирноқлар орасига олиш керак бўлади.

Тип – аргументи хафта кунларининг қандай тартибда бўлишини

кўрсатадиган катталик бўлиб, у қуйидаги қийматларни кабул килиши

мумкин:

1 (ёки бу аргумент йўқ) – бунда 1(якшанба) дан 7 (шанба)

Page 82: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

82

2 – бунда 1 (душанба) дан 7 (якшанба)

3 – бунда 0 (душанба) дан 6 (якшанба)

А1 катакчасига исталган санани киритинг, масалан, 18.02.2010 й. ва

катакча учун дата форматини ўрнатинг. Энди А2 катакчасига ўтинг ва

ДЕНЬНЕД функцияси панелини чақиринг. Ундаги Дата_как_число

майдонида А1 катакчанинг адресини киритинг. Ушбу ишлар натижасида

А2 катакчасида

=ДЕНЬНЕД(А1)

формуласи пайдо бўлади. ТИП майдонида эса керакли катталикни кири-

тинг. Бу формуланинг натижаси эса бизни қизиқтирган натижа бўлади.

Натижани кўриш учун А2 катакчага қаранг.

Энди хафта кунини ёзма равишда ифодалаш алгоритмини ва дас-

турни тузамиз. Бунда А1 катакча ҳисоблаш модулининг кириши бўлиб

хизмат қилади, ҳисоблаш амалга ошириладиган А2 катакча эса чиқиш

ҳисобланади (яъни, қуйидаги формулалар А2 катакчага ёзилади):

=ЕСЛИ(ДЕНЬНЕД(А1)=1; «якшанба»; ЕСЛИ(ДЕНЬНЕД(А1)=2;

«душанба»; ЕСЛИ(ДЕНЬНЕД(А1)=3; «сешанба»;

ЕСЛИ(ДЕНЬНЕД(А1)=4; «чоршанба»; ЕСЛИ(ДЕНЬНЕД(А1)=5;

«пайшанба»; ЕСЛИ(ДЕНЬНЕД(А1)=6; «жума»;

ЕСЛИ(ДЕНЬНЕД(А1)=1; «шанба»))))))

2-машқ. Санани ёзма кўринишда ифодалаш

Энди исталган санани ёзма кўринишда ифодалаш қандай амалга

оширилишини кўриб чиқамиз. Бу иш тўлов топшириқларини ва юк хат-

ларини ёзишда қўл келиши мумкин. Масалан, максадимиз – 15.04.2010

деб ёзилган санани «15 апрел 2010 йил» деб ифодалашдир. Бу масалани

хал килиш учун санани ташкил этувчиларга бўлиб чиқишимиз керак

бўлади, яъни, кун, ой ва йил. Ундан сўнг, бу таркибий кисмларни матн-

ли холда бирлаштирсак, масала хал бўлади. Бу масалани ечишда жадвал

Page 83: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

83

катакчалари қуйидаги функцияларни бажарадилар:

А1 катакчада керакли сана ёзилади

А2 катакча ой кунининг номерини кўрсатади

А3 катакча ойнинг номерини кўрсатади

А4 катакча йилни аниқлайди

А5:А15 ойнинг номини ёзишни таъминлаб беради

А16 катакча агар ой номери 9 дан кам бўлса, ой номери олдига 0

сонини қўшиб қўяди

А17 катакча санани ёзма холда ифодалаб беради.

Барча керакли формулалар ва ракамлар қуйидаги жадвалда кўрсатилган:

А В С

1 15.04.2009

2 =ДЕНЬ(А1)

3 =ГОД(А1)

4 =МЕСЯЦ(А1)

5 =ЕСЛИ(А4=1;«январ»;А6)

6 =ЕСЛИ(А4=2;«феврал»;А7)

7 =ЕСЛИ(А4=3;«март»;А8)

8 =ЕСЛИ(А4=4;«апрел»;А9)

9 =ЕСЛИ(А4=5;«май»;А10)

10 =ЕСЛИ(А4=6;«июн»;А11)

11 =ЕСЛИ(А4=7;«июл»;А12)

12 =ЕСЛИ(А4=8;«август»;А13)

13 =ЕСЛИ(А4=9;«сентябр»;А14)

14 =ЕСЛИ(А4=10;«октябр»;А15)

15 =ЕСЛИ(А4=11;”ноябр”;”декабр”)

16 =ЕСЛИ(А2<=9;0;””)

17 =”cана: “&A16&A2&” “&A5&” “&A3&”

Page 84: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

84

йил.”

Бу ерда контекатенация & символи ёрдамида матнли қаторларни

ва катакчалардаги турли хил маълумотларни бирлаштириш амалга оши-

рилади. Ушбу формулаларнинг ва алгоритмнинг бажарилиши натижаси-

да А17 катакчада тегишли сана ёзма холда пайдо бўлади, яъни:

сана: 15 апрел 2009 йил

13-Амалий машғулот. Божхона тўловлари ва солиқларни ҳисоблаш

«Мураккаблаштириш осон,

лекин соддалаштириш қийиндир»

Божхонага 1200 дона маҳсулот келган ва унинг хар бирининг

баҳоси 1,0 центдан. Валютанинг жорий алмашиниш курси 1206 сўм-

доллар. Барча божхона тўловлари (ҚҚ ни хисобга олмаган холда) 56%

ни ташкил қилади. Божхона тўловларини ҳисоблаш базаси долларларда

кўрсатилган баҳони доллар курсига ва сўнгра маҳсулот сони миқдорига

кўпайтирилганига тенг:

$0,03 x 1206 x 1200 = 43416 сўм

Хисоблаш базасини божхона ставкасига кўпайтирилса, божхона

тўлови миқдорини олишимиз мумкин:

43416 х 56 % = 24312 сўм 96 тийин

Шундай қилиб, маҳсулотнинг битта бирлиги баҳоси қуйидагига

тенг бўлади:

24312 сўм 96 тийин : 1200 дона = 20,26 сўм

Бу ерда аниқ қийматларни олиш учун жадвалнинг барча устунла-

рида тийинларгача яхлитлаш имконини яратадиган функцияни ишлати-

шимиз керак бўлади:

ОКРУГЛ (Долларлардаги баҳо х доллар курси х сони ; 2)

Бу ерда 2 сони сон вергулдан сўнгги иккита белгигача яхлитлани-

шини англатади (бошқача сўзлар билан тийинларгача).

Page 85: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

85

Энди қуйидаги амалий машғулотларни бажариб кўринг:

1-амалий машқ. Божхона тўловларини ҳисоблаш.

Сизнинг божхона тўловлари ва товар баҳосини ўз ичига олган

хамда таркиби қуйида келтирилган жадвални EXCEL жадвал хисобла-

гичининг имкониятларидан фойдаланган холда тузишингиз талаб

қилинади:

Баҳо Сони

(дона)

Курс (cўм/

$)

Божхона

тўлови

(%)

Божхона

тўлови

(сўм)

Жами

маҳсулот

партияси

баҳоси

(сўм)

Биттасининг

нархи (сўм)

0,03 1200 1206 56

0,05 2000 1206 56

0,07 400 1206 56

0,11 800 1206 56

0,09 3200 1206 56

0,22 4500 1206 56

0,15 6800 1206 56

0,32 12000 1206 56

0,003 9200 1206 56

2-амалий машқ. Солиқлар ва фойда миқдорини ҳисоблаш.

Қуйидаги жадвалда келтирилган маълумотлардан фойдаланган

холда солиқларнинг ва фойданинг элементар хисоб-китобини амалга

оширинг:

А В

1 ҚҚС ставкаси % 0.2

2 Фойда солиғи ставкаси % 0.3

3 Айланма (оборот) дан солиқ

миқдори %

0.01

4

Page 86: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

86

5 Маҳсулот ҚҚС билан сотилди 42216.45

6 ҚҚС сиз харажатлар 2400

7 Солиқ кредити 650

8

9 Солиқ мажбурияти =ОКРУГЛ(В5*(В1/(1+В1));2)

10 Бюджетга тўланадиган ҚҚС =В9 – В7

11

12 ҚҚС сиз ялпи фойда =В5 – В9

13 Фойда =В12 – В6

14 Айланма (оборот) дан солиқ =ОКРУГЛ(В12*В3;2)

15 Солиққа тортиладиган фойда =В13 – В14

16 Фойда солиғи =ОКРУГЛ(В15*В2;2)

17 Соф фойда =В15 – В16

18

Бундай хисоб-китобларни турли катталикдаги бошланғич маълу-

мотлардан фойдаланган холда амалга оширинг ва натижаларнинг қандай

ўзгаришига эътибор бериб, тегишли хулосалар чиқаринг.

14-Амалий машғулот. Иқтисодий ҳисоблар ва молиявий холат

таҳлили

«Олимнинг бир кунлик ибодати

обиднинг қирқ йиллик ибодатига тенг»

Расулуллоҳ (с.а.в.)

Мақсад: Молиявий таҳлил мақсадида EXCEL нинг функцияларидан

фойдаланишни ўрганиш.

Топшириқ. Корхонанинг бир ҳафталик молиявий натижалари жад-

валини тузиш, тегишли ҳисоб-китобларни бажариш, молиявий натижа-

нинг ўзгариш диаграммасини тузиш ва маълумотларни фильтрация

қилишни ўрганиш. Топшириқни бажариш учун керакли бўлган

бошланғич маълумотлар қуйида келтирилган:

Page 87: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

87

Ишни бажариш тартиби:

1. EXCEL ни ишга туширинг ва янги электрон китоб ҳосил қилинг;

2. А1 катакчадан бошлаб жадвалнинг номини киритинг «Бир

ҳафталик молиявий ҳисобот (минг долларда)»;

3. Жадвалнинг юқори қисмида учинчи қаторда А3:D3 катакчалари-

ни белгиланг ва стил яратинг. Бунинг учун Формат/Стиль

буйруғини танланг ва Стиль дарчасидан «Шапка таблиц» номли

стилни танлаб, Изменить тугмачасини босинг. Очилган дарчада-

ги Выравнивание вкладкасидаги Переносить по словам ни белги-

ланг ва горизонтал ҳамда вертикал текислаттиришни По центру

деб танланг. Число вкладкасида эса Текстовой форматини

ўрнатинг. Шундан сўнггина Добавить тугмачасини босинг:

Page 88: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

88

4. Учинчи қаторда жадвал устунларининг номларини киритинг:

«Хафта кунлари», «Даромад», «Харажат» ва «Молиявий нати-

жа». Шундан сўнг жадвални юқоридаги жадвалда келтирилган

бошланғич маълумотлар билан тўлатинг;

5. «Молиявий натижа» устунидаги ҳисоб-китобларни қуйидаги

формула ёрдамида ҳисобланг:

Молиявий натижа = Даромад - Харажат

Бу формулани фақатгина Душанба қаторида бажаринг, ундан сўнг

эса формулани пастдаги катакчаларга катакчанинг пастки ўнг бурчагида

жойлашган автотўлдириш маркери ёрдамида унга икки марта туртган

холда нусҳаланг.

6. Натижалар ҳисобланадиган катакчалар учун «Денежный» форма-

тини манфий сонлар қизил ҳарфлар билан ажратилиб турадиган қилиб

танланг (Формат – Ячейка вкладка Число – формат Денежный – отри-

цательные числа – красные, Число десятичных знаков ни 2 га тенг

қилиб олинг):

Page 89: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

89

Энди молиявий натижа устунидаги манфий натижаларнинг ранги

қизилга ўзгарганига эътибор беринг.

7. Функциялар мастери (fх тугмачаси) дан фойдаланиб, Даромад ва

Харажат ларнинг ўртача қийматларини – СРЗНАЧ ҳисобланг.

СРЗНАЧ функцияси «Статистические» бўлимида жойлашган. Даро-

маднинг ўртача қийматини ҳисоблаш учун курсорни ўртача қиймат

ҳсиобланадиган В11 катакчасига ўрнатингва функциялар мастерини иш-

га тушириб (fх тугмачаси) ундан СРЗНАЧ функциясини танланг

(Вставка-Функция дан Статистические категорияси танланиши ҳам

мумкин). Ўртача қийматнинг биринчи ҳисоби учун В4:В10 катакчалар

диапазонини танланг. Кейин эса бошқа катакчаларнинг ўртача

қийматларини ҳам худди шундай усул билан ҳисоблашингиз мумкин.

D13 каиакчасида умумий молиявий натижани ҳисоблашингиз мумкин

(«Молиявий натижа» устуни йиғиндиси). Йиғиндини ҳисоблаш учун

ускуналар панелидаги Автосуммалаштириш (∑) тугмачасини ёки

СУММ функциясини ишлатишингиз мумкин. Бунинг учун керкли

маълумотлар бўлган D4:D10 катакчаларини ажратишингиз керак

бўлади. Эндиги вазифамиз жадвалнинг сарлавҳасини форматлаштириш

бўлади. Бунинг учун А1 дан D1 катакчалар интервалини ажратинг ва

уларни ускуналар панелидаги Объединить и поместить в центре туг-

Page 90: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

90

мачаси ёрдамида ёки Формат/Ячейки/вкладка — Выравнива-

ние/отображение – Объединение ячеек буйруқлари воситасида бирлаш-

тиринг. Натижада қуйидаги жадвалга эга бўламиз:

8. Бу жадвалдан фойдаланган холда диаграммалар мастеридан фой-

даланиб, ҳафта кунлари бўйича молиявий натижалар ўзгаришини

кўрсатувчи чизиқли турдаги диаграмма ҳосил қилинг. Бунинг учун мо-

лиявий натижалар акс эттирилган D4:D10 диапазони ажратилади ва

Вставка/Диаграмма буйруғи танланади. Диаграммалар мастери билан

ишлашнинг биринчи қадамида чизиқли диаграмма турини танланг, ик-

кинчи қадамда эса Подписи оси Х дарчасидаги Ряд вкладкасида хафта

кунлари бўлган А4:А10 катакчалар интервалини кўрсатинг:

Page 91: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

91

Шундан сўнг, диаграмманинг номини ва ўқлар номиларини кири-

тинг. Диаграмма қуришнинг кейинги қадамлари Диаграмма мастерининг

кўрсатмалари орқали амалга оширилади.

9. Энди даромад қийматининг 4000 рублдан катталарини фильт-

рланг. Фильтр режимида қандайдир кўрсатгичга мос келадиган маълу-

мотларгина жадвалда кўриниб турилади, бошқа қаторлар эса кўринмай

туради. Бу режимда форматлаштириш, нусҳалаш, автотўлдириш,

автойиғиндилаш каби операциялар фақатгина жадвалнинг кўриниб тур-

ган катакчаларига таъсир қилади холос. Фильтрация режимини ўрнатиш

учун курсорни жадвал ичига ўрнатинг ва Данные/Фильтр/ Автофильтр

буйруғидан фойдаланинг. Бунда жадвал устунларининг юқориги катак-

чаларида босилганида руйҳатлар кўринадиган стрелкачалар ҳосил

бўлади. Мисол сифатида Доход устунидаги стрелкани босинг – у ерда

керакли руйҳатни куцришингиз мумкин. Фильтрациялаш учун Условие

буйруғини танланг. Бу амал натижасида хосил бўлган Пользователь-

ский автофильтр дарчасида «Больше 4000» шартини киритинг:

Page 92: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

92

Бу иш натижасида жадвалдаги маълумотлардан кўрсатилган шартга

асосан танлов амалга оширилади.

10. Юқоридаги ишлар натижасида яратилган электрон китобни пап-

кангизда ўз номингиз билан сақлаб қўйинг.

15-Амалий машғулот. Файллар орасидаги алоқа ва консолидация

«Илм олиш учун ҳатто Чин мамлакатига ҳам боринглар»

Расулуллоҳ (с.а.в.)

Мақсад: Файллар орасидаги алоқалар технологиясини ва маълумот-

лар консолидациясини ўрганиш.

Топшириқ-1: Файллар орасида алоқани ўрнатишни ўрганиш.

Ишни бажариш тартиби:

1. EXCEL ни ишга туширинг ва янги электрон китоб хосил қилинг.

2. «Биринчи квартал бўйича ҳисобот» жадвалини яратинг ва

бошланғич маълумотларни киритинг ва ундан фойдаланиб, фой-

дани ҳисобланг: Фойда = Даромад – Харажат (қуйидаги жад-

валга қаранг). Бу файлни «1 квартал» деб номлаб, сақлаб қўйинг;

3. Энди «Иккинчи квартал бўйича ҳисобот» жадвалини янги файл

сифатида худди юқоридагидек яратинг. Бунинг учун

Файл/Создать буйруғи ёрдамида янги хужжат яратинг ва бирин-

чи квартал бўйича сотувлар жадвалини унга нусҳаланг. Шундан

сўнг, жадвалнинг сарлавҳасини ва бошланғич маъдумотларни

ўзгартиринг (қуйидаги жадвалга қаранг). Фойда ҳисоби қандай

Page 93: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

93

ўзгарганига эътибор Беринг. Энди бу файлни «2 квартал» деб

номлаб, сақлаб қўйинг;

4. Энди «Ярим йиллик сотувлар бўйича ҳисобот» жадвалини янги

файл сифатида худди юқоридагидек яратинг. Бунинг учун

Файл/Создать буйруғи ёрдамида янги хужжат яратинг ва бирин-

чи квартал бўйича сотувлар жадвалини унга нусҳаланг. Шундан

сўнг, жадвал номини ўзгартириб, В устунидаги барча маълумот-

ларни ва ҳисоблар натижаларини йўқотинг. Файлни «Ярим йил-

лик» деб номлаб, сақлаб қўйинг.

5. Ярим йиллик натижаларни ҳисоблаш учун «1 квартал» и «2

квартал» файлларини формулалар билан бирлаштиринг. EXCEL

файлларини формулалар орқали улаш учун уччала файлни очиш

керак ва формула киритишни мижоз-файлдан бошланг, яъни,

«Ярим йиллик» файлида қуйидаги «Ярим йил учун даромад» фор-

муласини киритинг:

«Ярим йил учун даромад = «1-квартал учун даромад» - «2-квартал учун даромад»

6. Бошқа файлдан (файл-манбаъдан) катакча адресини ёки катакча-

лар диапазони адресини мижоз-файлга кўчириш учун барча фал-

ларнинг дарчаларини экранда кўриниб туриладиган қилиб жой-

лаштириш керак. Шундан сўнг, сичқонча билан керакли катакча-

ларга туртилади (яъни, сичқонча кўрсатгичи керакли катакчага

ўрнатилади). Катакчанинг тўлиқ адреси квадрат қавсдаги иш ки-

тобининг тўлиқ номидан, иш листи номидан, ундов белгисидан ва

Page 94: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

94

катакчанинг листдаги адресидан иборат бўлади. Масалан, «Ярим

йиллик» файлининг В3 катакчасидаги ярим йиллик даромадни

ҳисоблаш формуласи қуйидаги кўринишга эга бўлади:

= '[1 квартал.хls]Лист1'!$В$3 + '[2 квартал.хls]Лист1'!$В$3

Худди шундай қилиб, 1-квартал ва 2-квартал файлларидаги маълу-

мотлардан фойдаланиб, ярим йиллик Харажатлар ва Фойдаларнинг кат-

таликларини ҳам ҳисобланг. Олинган натижаларни юқоридаги расмда

келтирилган маълумотлар билан солиштиринг ва керакли файлларни те-

гишли жойларда сақлаб қўйинг.

Эслатма: Агарда манъба файли ёпиқ бўлса, у холда унга мурожжат

қилаётган формулада ушбу файлгача бўлган барча йўл тўлиқ

кўрсатилади.

Топшириқ-2: Файллараро алоқаларни янгилашни ўрганиш.

Ишни бажариш тартиби:

1. Олдинги топшириқнинг «Ярим йиллик» файлини ёпинг. Ундан

сўнг биринчи ва иккинчи квартал файлларидани «Даромад» кат-

таликларини қуйидагиларга ўзгартиринг:

1-квартал даромадлари = 334,58 руб

2-квартал даромадлари = 552,6 руб

Ушбу ўзгартиришларни сақланг ва файллларни ёпинг.

2. «Ярим йиллик» файлини очинг. Ушбу файл очилиши билан ундаги

алоқаларни янгилашни таклиф қилувчи дарча ҳам очилади.

Алоқаларнинг янгиланишини истасангиз, «Да» тугмачасини босасиз.

Агар шундай қилган бўлсангиз, «Ярим йиллик» файлидаги маълумотлар

қандай ўзгарганига эътиборни қаратинг («Даромад» катталиги 200 руб-

га ўзгаради ва қиймати 887,18 рубл бўлиб қолиши керак).

Page 95: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

95

3. Агарда файллараро алоқаларнинг автоматик равишда ўзгаришини

истамасангиз у холда барча ҳисоб-китобларни қўлда бажаришин-

гизга тўғри келади. Худди шу амал қандай амалга оширилишини

қуйида кўриб чиқамиз.

4. «Ярим йиллик» файлини сақланг ва уни ёпинг. Биринчи ва иккин-

чи квартал файлларини яна очинг ва «Даромадлар» маълумотла-

рини ўзгартиринг:

1-квартал даромадлари = 434,58 руб

2-квартал даромадлари = 652,6 руб

Ушбу ўзгартиришларни сақланг ва файллларни ёпинг.

5. «Ярим йиллик» файлини очинг. Ушбу файл очилиши билан унда-

ги алоқаларни янгилашни таклиф қилувчи дарча ҳам очилади.

Алоқаларнинг янгиланишини истасангиз, «Нет» тугмачасини бо-

сасиз. Алоқаларни қўлда янгилаш учун Правка менюсидаги Связи

буйруғи танланади. Натижада тегишли дарча пайдо бўлади. Бу

дарчада «Ярим йиллик» актив файлида фойдаланиладиган барча

файллар кўрсатилган бўлади. Ушбу барча файлларни экранда

кўринадиган қилиб жойлаштиринг. Шундан сўнг «1-квартал»

файлини танланг ва Обновить тугмачасини босинг. Энди «Ярим

йиллик» файлининг маълумотлари қандай ўзгарганига эътибор бе-

ринг. Худди шундай тартибда «2-квартал» файлини ҳам танлаб,

Page 96: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

96

яна «Обновить» тугмачасини босинг. Яна бир марта «Ярим йил-

лик» файлининг маълумотлари қандай ўзгарганига эътибор беринг.

Эслатма: Бир қанча файллардаги бошланғич маълумотлар ўзгарган

бўлса, алоқаларни янгилаш ҳар бир файл учун амалга оширилади.

Топшириқ-3: Бир хил тузилишга эга бўлган жадваллар билан

ишлаганда маълумотлари консолидациялашни ўрганиш.

EXCEL да бир хил тузилишга эга бўлган ва турли хил иш китоблари

ёки листларда жойлашган жадваллар билан ишлашни осонлаштирувчи

маълумотларни консолидациялаш механизми мавжуд. Бунда йиғинди,

ўртача қиймат, максимум, минимум ва шунга ўхшаш амаллар жадвал-

ларнинг барча катакчаларида бажарилади ва жадвал ҳисоблагичидаги

барча формулалар автоматик равишда қурилади.

Ишни бажариш тартиби:

1. Иккинчи топшириққа оид уччала файлни очинг ва «Ярим

йиллик» файлининг В устунидаги барча сон маълумотларни

ўчириб ташланг. Курсорни эса В3 катакчасига ўрнатинг.

2. Энди Данные/Консолидации буйруғини бажаринг ва хосил

бўлган Консолидация дарчасидаги Сумма функциясини танланг:

3. Консолидация дарчасининг «Ссылка» қаторида олдин «1-

квартал» файлидаги В3:В5 катакчалар диапазонини танлаб Доба-

Page 97: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

97

вить тугмачасини босинг. Ундан сўнг эса «2-квартал» файлидаги

В3:В5 катакчалар диапазонини танлаб Добавить тугмачасини бо-

синг. Диапазонлар руйҳатида (Список диапазонов) биринчи ва ик-

кинчи квартал маълумотларининг консолидация учун

мўлжалланилган иккита маълумотлар майдони бўлади.

4. Энди ОК тугмачасини боссангиз, биринчи ва иккинчи квар-

таллар учун маълумотларни консолидациялашган йиғинди нати-

жалар ҳисобланилиши амалга ошади.

5. Жадвалларнинг консолидация қилингандан сўнгги кўриниши

қуйидагича бўлади:

Топшириқ-4: Турли хилдаги тузилишга эга бўлган жадваллар билан

ишлаганда натижаларни чиқариш учун маълумотларни консолида-

циялашни ўрганиш.

Ишни бажариш тартиби:

1. EXCEL ни ишга туширинг ва янги электрон китоб ҳосил қилинг.

Бўлимлар бўйича 3-квартал ҳисоботини қуйидаги кўринишдаги жадвал

кўринишида киритинг ва ҳисоб-китобларни амалга ошириб, файлни «3-

квартал» деб номлаб, сақлаб қўйинг:

Page 98: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

98

2. Яна бир янги электрон китоб ҳосил қилинг. Бўлимлар бўйича 4-

квартал ҳисоботини қуйидаги кўринишдаги жадвал кўринишида кири-

тинг ва ҳисоб-китобларни амалга ошириб, файлни «4-квартал» деб ном-

лаб, сақлаб қўйинг:

2. Яна бир янги электрон китоб хосил қилинг ва жадвалнинг номини

«Бўлимлар бўйича сотувларнинг ярим йиллик ҳисоботи» деб атанг.

Курсорни А3 катакчасига ўрнатинг ва жадваллар сарлавҳалари

бўйича учинчи ва тўртинчи кварталлар учун консолидацияни

амалга оширинг.

3. Бунинг учун Данные/Консолидация буйруғини бажаринг ва пайдо

бўлган Консолидация данных дарчасида «3-квартал» файлининг

А3:Е6 катакчалар диапазонига ва «4-квартал» файлининг А3:Е6

катакчалар диапазонига иловалар қилинг:

Page 99: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

99

Бунда катакчалар интервали жадвалнинг устунлари ва қаторлари

номларини ўзига қамраб олганига эътибор беринг.

4. Консолидация дарчаси пастки қисмидаги қуйидаги опцияларнинг

(имкониятларнинг) танланганига (уларга белги қўйилганига)

эътибор беринг: Подписи верней строки, Значения левого столб-

ца, Создавать связи с исходными данными (натижалар константа

шаклида эмас, балки формулалар кўринишида бўлади).

5. ОК тугмачаси босилганидан сўнг, консолидация жараёни амалга

ошади:

Page 100: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

100

6. Барча файлларни керакли папкада сақлаб қўйинг.

16-Амалий машғулот. Молияда нисбий ва абсолют мурожаатларнинг

ишлатилиши

«Дунё турмоқ учун дунёвий фан ва илм лозимдир.

Замона илми ва фанидан бебаҳра миллат бошқаларга поймол бўлур»

Маҳмудхўжа Беҳбудий

Мақсад: Молиявий ҳисоб-китоблар учун нисбий ва абсолют мурожаат-

лар (адресациялар) информацион технологияларини ўрганиш.

Топшириқ 1. Электрон китобларнинг турли листларида икки ой учун ой-

лик иш ҳақини ҳисоблашнинг ведомостлари жадвалларини тузиш, ҳисоб-

китоблани амалга ошириш, форматлаштириш, саралаш ва маълумотларни

ҳимоялаш.

Бошланғич маълумотлар қуйидаги жадвалда келтирилган:

Ишни бажариш тартиби

1. EXCEL ни ишга туширинг ва янги электрон китоб ҳосил қилинг.

2. Юқоридаги жадвал кўринишидаги иш ҳақини ҳисоблаш ведомостини

тузинг ва унга бошланғич маълумотларни киритинг (Табел рақами,

Исми-фамилияси, Оклад, Мукофот фоизи – 27% ва Ушлаб қолишлар –

13%).

Page 101: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

101

3. Жадвалнинг барча устунларида ҳисоб-китобларни амалга оширинг.

Мукофотни ҳисоблаганда Премия = Оклад * % Премии формуласи-

дан фойдаланилади. D5 катакчасида қуйидаги формулани теринг:

=$D$4*C5 (бу ерда D4 катакчаси аюсолют мурожжат (адресация)

сифатида ишлатилади). Киритилган формулани автотўлдиришдан

фойдаланиб, устун бўйича пастдаги катакчаларга нусҳаланг.

Эслатма: Абсолют мурожаатдан фойдаланганда ишни осонлашти-

риш учун константаларни ҳисоб жадвали рангидан бошқачароқ рангга

бўялиши тавсия этилади. Шу холда константа ёзилган бўялган катакча

сизга бу ерда абсолют мурожаатдан фойдаланиш кераклигини эслатиб

туради (яъни, бунда клавиатурадан $ символини киритиш киритиш ёки

[F4] тугмачасини босиш талаб қилинади).

«Всего начислено» ни ҳисоблаш учун қуйидаги формуладан фойдала-

нилади:

«Всего начислено» = Оклад + Премия

«Удержания» ни ҳисоблаш учун эса қуйидаги формуладан фойдалани-

лади:

«Удержания» = Всего начислено * % Удержаний

Бунинг учун F5 катакчасида қуйидаги формулани киритинг: =$F$4 * F5

«К выдаче» ни ҳисоблаш учун қуйидаги формуладан фойдаланилади:

«К выдаче» = Всего начислено - Удержания

4. Жадвал устунлари бўйича йиғиндиларни, максимал ва минимал

қийматларни ҳамда «К выдаче» устунидан ўртача даромадни ҳам ҳисобланг.

Бунда Вставка – Функция – Категория лардан Статистические функции

ишлатилади.

5. Лист1 нинг номини ўзгартиринг ва унга «Октябрь иш ҳақи» деб ном

беринг. Бунинг учун Лист1 белгисида сичқонча билан икки марта туртинг ва

янги номни киритинг. Бунинг ўрнига белгичанинг контекст менюсидаги Пе-

реименовать буйруғидан ҳам фойдаланиш мумкин. Олинган натижалар

Page 102: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

102

қуйидаги жадвалда келтирилган:

Эслатма: EXCEL нинг ҳар бир иш китоби 255 тагача иш листига эга

бўлиши мумкин. Бу эса бир қанча листлардан фойдаланган холди тушунарли

ва тизимлашган хужжатлар тузиш имкониятини беради. Агар уларни битта

листда жойлаштирилса, хужжатни тушуниш анча қийин бўлар эди.

6. «Зарплата октябрь» листидаги маълумотларни Правка – переместить

– Скопировать лист буйруқларидан фойдаланиб, янги листга нусҳаланг. Бу-

нинг ўрнига белгичанинг контекст менюсидаги Переместить – Скопировать

буйруғидан ҳам фойдаланишингиз мумкин. Нусҳа олиш учун Создавать ко-

пию дарчасида белгича қўйиш ёдингиздан чиқмасин.

7. Нусҳаланган листга «Зарплата ноябрь» номини беринг ва жадвалдаги

ой номини ўзгартириб қўйинг. Мукофот катталигини (Премия) 32% га

ўзгартиринг. Дастур формулаларни қайта ҳисоблаб чиққанига ишонч ҳосил

қилинг.

8. «Премия» ва «Всего начислено» устунлари орасида янги устун киритиб

(Вставка – Столбец буйруқларидан фойдаланинг), унга «Доплата» (Қўшимча

Page 103: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

103

тўлов) деб ном беринг. Қўшимча тўлов катталиги қуйидаги формуладан

ҳисобланилади:

Доплата = Оклад * % Доплаты

Доплатанинг катталигини 5% га тенг қилиб олинг.

9. «Всего начислено» устунининг қийматини ҳисоблаш учун ишлатилади-

ган формулани ўзгартиринг:

Всего начислено = Оклад + Премия + Доплата

10. «К выдаче» устунидаги маълумотларни шартли форматлаштиришни

Формат/Условное форматирование буйруғи ёрдамида амалга оширинг. Яъни,

агар қийматлар 7000 билан 10 000 орасида бўлса, яшил рангли шрифт ишлати-

лади, агар қийматлар 7000 дан кичик бўлса, қизил рангли шрифт ишлатилади

ва агар қийматлар 10 000 га тенг ва ундан катта бўлса, кўк рангли шрифт иш-

латилади:

11. Жадвалдаги маълумотларни фамилия бўйича кўпайиш тартибида сара-

лашни Данные – Сортировка буйруғидан фойдаланган холда амалга оширинг.

12. D3 катакчасида «Мукофот окладга пропорционал» деган изоҳни (ком-

ментарийни) киритинг. Агар шундай қилсангиз, катакчанинг юқориги ўнг

бурчагида қизил нуқта пайдо бўлади – бу унда изоҳ борлигини англатади. Но-

ябрь ойи учун иш ҳақи жадвалининг охирги кўриниш қуйида келтирилган:

Page 104: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

104

13. «Зарплата ноябрь» листини ўзгартиришлардан ҳимоя қилиб қўйинг.

Бунинг учун Сервис – Защита – Защитить лист буйруғидан фойдаланасиз.

Листга пароль теринг ва уни тасдиқлаб қўйинг. Лсит ҳимоялангани ыв ундан

маълумотларни йўқотиш мумкин эмаслигига ишонч хосил қилинг. Шундан

сўнг Сервис – Защита – Снять защиту листа буйруғи ёрдамида ҳимояни

олиб ташланг.

14. Яратилган электрон китобни «Зарплата» номи билан ўз папкангизда

сақлаб қўйинг.

Қўшимча топшириқлар

1. Икки-уч катакчаларга изоҳлар бериб кўринг;

2. Ноябрь ойи учун иш ҳақини қуйидагича шартли форматлаштириб

кўринг: 200 гача – сариқ рангли заливка билан, 2000 дан 10 000 гача

яшил рангли шрифт билан ва 10 000 дан юқорига заливка малина ранг-

ли ва шрифт оқ рангли бўлсин.

3. Октябрь ойи учун иш ҳали жадвалини ҳимояланг ва уни

ҳимояданганини текшириб кўринг. Маълумотларни ўзгартириб

бўлмаслигига ишонч ҳосил қилинг. Шундан сўнг «Зарплата» элек-

трон китобининг барча листларидан ҳимояни олиб ташланг.

Page 105: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

105

4. Ноябрь ойи учун қўлга бериладиган иш ҳақлари учун айланма диа-

грамма хосил қилинг.

17-Амалий машғулот. Жадваллардаги оралиқ натижаларни ҳисоблаш

«Илм – инсон учун нон ва туздай зарур»

Имом Аҳмад

Мақсад: Электрон китобларнинг листларини ўзаро боғлаш. Оралиқ на-

тижаларни ҳисоблаш. Жадвалларни структуралаштириш. .

Топшириқ 1. Декабрь учун иш ҳақини ҳисоблаш ва диаграмма қуриш.

Квартал учун иш ҳақини ҳисоблаш жамлама жадвалини тузиш ва бўлимлар

бўйича оралиқ натижаларни ҳисоблаш.

Ишни бажариш тартиби

1. EXCEL ни ишга туширинг ва олдинги Амалий топшириқда яра-

тилган «Зарплата» файлини очинг.

2. Электрон китобнинг янги листига «Зарплата ноябрь» листини

Правка – Переместить – Скопировать лист буйруғи ёрдамида

нусҳаланг.

3. Нусҳаланган листга «Зарплата декабр» номини Беринг. Жадвал

номини янгисига ўзгартиринг.

4. Мукофотнинг қийматини 46% га ўзгартиринг, қўшимча тўловлар

8% бўлсин. Программа формулаларни тўғри ҳисоблашига эътибо-

рингизни қаратинг (қуйидаги расмга қаранг):

Page 106: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

106

5. «Зарплата декабрь» жадвалидаги маълумотлар асосида ходимлар

даромадларининг гистограммасини қуринг. Х ўқининг номлари сифати-

да ходимларнинг фамилияларини ишлатинг. Диаграммани форматлаш-

тиринг. Ушбу гистограмманинг охирги кўриниши қуйидагича бўлади:

6. Квартал бўйича жамини ҳисоблашдан олдин октябрь ойи иш ҳақи

ҳисоби жадвалида алфавит бўйича саралашни амалга оширинг.

7. «Зарплата октябрь» листидаги маълумотларни янги листга

кўчиринг (Правка/Переместить/ Скопировать лист).

8. Нусҳаланган листга «Квартал бўйича жами» деб ном беринг.

Page 107: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

107

Жадвалнинг номини эса «Тўртинчи квартал учун иш ҳақини ҳисоблаш

ведомости» деб ном беринг.

9. «Квартал бўйича жами» листини қуйидаги жадвалдаги маълумот-

ларга ўхшаш қилиб ўзгартиринг:

Бунинг учун асосий жадвалдаги «Оклад» ва «Премия» устунларини

йўқотинг ҳамда % Премии ва %Удержанияларнинг сонли қийматлари

бор бўлган 4 қаторни ва «Всего» деб номланган 19 қаторни йўқотинг.

Ундан ташқари, асосий жадвал пастида бўлган максимал, минимал ва

ўртача даромадларнинг қийматлари бўлна қаторни ҳам йўқотинг. Учин-

чи қаторга янги бўш қатор жойлаштиринг.

10. Энди «Фамилия» ва «Всего начислено» устунлари оралиғига

{Вставка/Столбец) буйруғи ёрдамида янги «Таркибий бўлинмалар»

(Подразделение) устунини жойлаштиринг. Шундан сўнг «Таркибий

бўлинмалар» (Подразделение) устунини юқорида келтирилган жадвалга

ўхшаш тартибда керакли маълумотлар билан тўлдиринг.

11. Кварталга оид ҳисобларни, ушлаб қолишларни ва ҳар ойда қўлга

бериладиган пулларни ҳисоблаб чиқинг (ойлар бўйича маълумотлар

турли листларда жойлашган бўлади, шунинг учун катакча адресига

Page 108: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

108

лист адреси ҳам қўшилади).

Эслатма. Формулага бошқа листдан адрес ёки катакчалар диапа-

зонини қўйиш учун формула киритаётган вақтда ушбу листнинг вклад-

касида туртиб, керакли катакчаларни ажратиб олиш керак бўлади.

Қўйилаётган адресда бу листнинг номи ёзилиб қолинади.

Квартал бўйича натижани ўз ичига олган «Всего начислено» деб ном-

ланган В5 катакчасидаги формула қуйидаги кўринишга эга бўлади:

= Зарплата декабрь!Р5 + Зарплата ноябрь!Р5 + Зарплата ок-

тябрь! Е5.

Худди шунга ўхшаш равишда «Удержания» ва «К выдаче» деб ном-

ланган устунларда ҳам квартал ҳисобларини амалга оширинг.

Эслатма: Ҳар бир ой учун ҳисобни амалга оширишда «Зарплата»

электрон китобининг керакли листига иловадан фойдаланинг. Бунда

электрон китобларнинг катакчалари орасида алоқа ўрнатилади.

12.Ойлар бўйича ҳисоблар жадвалларининг бир хиллиги туфайли

«Удержания» ва «К выдаче» устунларининг квартал бўйича

қийматларини ҳисоблаш учун D5 катакчасидаги формулани Е5 ва F5 ка-

такчаларига нусҳалаш етарли бўлади:

Page 109: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

109

Қуйидаги расмда квартал бўйича иш ҳақи ҳисоби жадвалининг

бўлимлар бўйича сараланганидан кейинги кўриниши келтирилган:

Барча ходимлар учун квартал бўйича иш ҳақини ҳисоблаш учун D, E

ва F катакчаларидаги формулаларни пастга қараб нусҳаланг. Шунда

сиздаги жадвал юқоридаги холатни олади. Оралиқ натижаларни

Page 110: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

110

ҳисоблаш учун бўлимлар бўйича саралашни амалга оширинг, бўлимлар

ичида эса фамилиялар бўйича сараланг.

Бўлимлар бўйича оралиқ натижаларни ҳисоблаш учун йиғиндини

ҳисоблаш формуласидан фойдаланинг. Бунинг учун барча жадвални аж-

ратиб (бўяб) Данные/Итоги буйруғини бажаринг. Оралиқ натижаларни

ҳисоблаш дарчаси қуйидаги кўринишда бўлади:

Бу дарчада оралиқ натижаларни ҳисоблаш параметрларни киритишингиз

керак бўлади, яъни:

«При каждом изменении» дарчасига — Подразделение;

«Операция» дарчасига — Сумма;

«Добавить итоги по» дарчасига - Всего начислено, Удержания, К

выдаче. Отметьте галочкой операции «Заменить текущие итоги» ва

«Итоги под данными» даги квадратларга белгилар қўйиб чиқинг.

Якуний жадвалнинг кўриниши қуйидагича кўринишни олади:

Page 111: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

111

15.Олинган тузилмани (структура) ва оралиқ натижаларни ҳисоблаш форму-

лаларини курсорни турли катакчаларга қўйиб чиққан холда ўрганиб чиқинг. Тузил-

ма (структура) ни + ва – тугмачалари ёрдамида турли хил даражаларга йиғиш ва

очишни ўрганиб олинг.

Эслатма: Тузилма (структура) деб жадвалнинг устун ва

қаторларини кўп босқичли гуруҳлаштиришга тушунилади. Тузилма

(структура) ёрдамида гуруҳларни осонгина очиш ва ёпиш элементлари

ташкил қилинади.

16. «Зарплата» - Иш ҳақи файлини қилинган ўзгартиришларни

ҳисобга олган холда сақлаб қўйинг.

Page 112: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

112

18-Амалий машғулот. Параметрларни танлаш ва тескари ҳисоб

«Илм – ҳамма муҳтож бўладиган озуқдир»

Имом Раббоний

Мақсад: Тескари ҳисоб-китобларда параметрларни танлаш техно-

логиясини ўрганиш.

Топшириқ: Параметрларни танлаш усулини қўллаб, фирманинг штат

бирликларини аниқланг.

Бошланғич маълумотлар қуйидаги жадвалда келтирилган:

Фирманинг штатида қуйидагилар борлиги маълум:

6 курьер;

8 кичик менеджерлар;

10 менеджерлар;

3 бўлим бошлиқлари;

1 бош бухгалтер;

1 программист;

1 тизим аналитики;

1 фирманинг генерал директори.

Ойлик умумий иш ҳақи фонди 100 000 рублни

ташкил қилади.

Page 113: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

113

Муаммо: Фирма ходимларининг ойлик иш ҳақлари қанча

бўлишини аниқлаш керак.

Ҳар бир ойлик иш ҳақи «Зарплата» қуйидаги формулага биноан

курьер окладининг Х чизикли функцияси бўлади:

Зарплата = А*х + В„

Бу ерда А- ва Д- лар коэффициентлар бўлиб, улар: А- оклад канча-

лик марта Х дан катта бўлишини ва Д — оклад Х дан қанча катта

бўлишини кўрсатади.

Машгулотни бажариш тартиби

1. Microsoft Excel электрон жадвалини ишга туширинг.

2. Юкорида келтирилган намуна буйича фирманинг штат жадвалини

яратинг хамда унга бошлангич маълумотларни киритинг.

3. Курьернинг оклади (Х узгарувчиси) учун алохида D3 катакчасини

ажратинг ва барча хисоб-китобларни шуни хисобга олган холда

бажаринг. Хозирча эса вактинчалик ушбу D3 катакчасига кандай-

дир бир ихтиёрий сон киритинг.

4. D устунига хар бир мансаб учу ниш хакини хисоблаш формула-

сини киритинг. Масалан, D6 катакчаси учун ушбу формула куйи-

даги куринишга эга булади:

=B6*$D$3+C6

Бу ерда D3 катакчаси абсолют адресация куринишида берилган.

Шундан сунг D6 катакчасидаги формулани автонусхалаш воситасида

устун буйича пастга караб D6:D13 катакчалар интервалига нусхаланг. F

устунида хар бир мансабда ишловчи барча хизматчилар учун иш хакини

хисоблаш формуласини киритинг. Масалан, F6 катакчаси учун ушбу

формула куйидаги куринишга эга булади:

=D6*E6

Энди F6 катакчасидаги формулани автонусхалашдан фойдаланиб,

устун буйича пастга F6:F13 катакчалар интервалига нусхаланг.

Page 114: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

114

F14 катакчасида фирманинг умумий иш хаки фондини хисобланг.

5. Фирманинг умумий иш хаки йигиндиси 100 000 рубл булган хо-

латда фирмада ишлайдиган ходимларнинг иш хаклари канчадан

булишини танлов усули билан аникланг. Бунинг учун Сервис ме-

нюсидаги активизируйте Подбор параметра буйругини фаоллаш-

тиринг. Натижада куйидаги дарча пайдо булади:

Хосил булган дарчадаги Установить в ячейке майдонида F14 катак-

часига илова киритинг, чунки худди шу катакчада иш хаки фондини хи-

соблаш формуласи мавжуд. Значение майдонида эса кидирилаётган на-

тижани киритинг, яъни 100 000 рубл. Изменяя значение ячейки майдони-

да эса курьернинг иш хаки булган узгармайдиган D3 катакчасига илова-

ни киритинг. Шундан сунг ОК тугмачасини туртинг. Ушбу амалдан

сунг, умумий иш хаки 100 000 рубл булган холатида фирма ходимлари-

нинг иш хаклари хисоблаб чикилади (бу тескари хисоб-китоб деб ата-

лади).

6. Нихоят яратилган электрон китобни «Штат жадвали» деб саклаб

куйинг.

Page 115: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

115

19-Амалий машғулот. Фирма штати бўйича иш хакларини

аниқлаш.

«Қоронғуда қадам қўйсанг ёзарсан,

Агар кўз бўлмаса, йўлдан озарсан».

Сўфий Оллоёр

Мақсад: Параметрларни танлаш усулидан фойдаланиб ва штат

жадвали асосида (юкоридаги топширикдаги жадвалда келтирилган)

фирма ходимларининг иш ҳақларини аниклаш.

Топшириқ: Параметрларни танлаш усулини қўллаб, иш ҳақи фонди

турлича катталикларда бўлган холатда фирманинг штат бирликлари иш

ҳаклари катталикларини аниқланг.

Машғулотни бажариш тартиби

1. Куйидаги жадвалдаги маълумотлардан фойдаланган холда тенг-

ламаларнинг коэффициентларини танлашни амалга оширинг (хи-

собларнинг беш вариантидан бирини).

Бошлангич маълумотларни танлаш

МАНСАБ Вариант 1 Вариант 2 Вариант 3 Вариант 4 Вариант 5

коэф А коэф В коэф А коэф В коэф А коэф В коэф А коэф В коэф А коэф В

Курьер 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0

Кичик менеджер 1,2 500 1,3 0 1,3 700 1,4 0 1,45 500

Менеджер 2,5 800 2,6 500 2,7 700 2,6 300 2,5 1000

Булим бошлиги 3 1500 3,1 1200 3,2 800 3,3 700 3,1 1000

Бош бухгалтер 4 1000 4,1 1200 4,2 500 4,3 0 4,2 1200

Программачи 1,5 1200 1,6 800 1,7 500 1,6 1000 1,5 1300

Тизим аналитиги 3,5 0 3,6 500 3,7 800 3,6 1000 3,5 1500

Бош директор 5 2500 5,2 2000 5,3 1500 5,5 1000 5,4 3000

Page 116: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

116

2. Параметрларни танлаш усулидан фойдаланган холда кетма-кет

тартибда иш хаки фонди турлича катталикларда:

100 000, 150 000, 200 000, 250 000, 300 000, 350 000, 400 000 рубл

булган холатларда фирма ходимларининг иш хакларини хисобланг.

Сунгра хисобланган (танланган) иш хакларини куйидаги жадвалга

махсус вставка (специальная вставка) куринишида нусхалаб куйинг:

Иш хаки катталикларини танлаш (хисоблаш) натижалари

Иш хаки

фонди, рубл 100 000 150 000 200000 250 000 300000 350000 400000

Мансаб Ходимнинг

иш хаки

Ходимнинг

иш хаки

Ходимнинг

иш хаки

Ходимнинг

иш хаки

Ходимнинг

иш хаки

Ходимнинг

иш хаки

Ходимнинг

иш хаки

Курьер ? ? ? ? ? ? ?

Кичик менежер ? ? ? ? ? ? ?

Менежер ? ? ? ? ? ? ?

Булим бошлиги ? ? ? ? ? ? ?

Бош бухгалтер ? ? ? ? ? ? ?

Програмачи ? ? ? ? ? ? ?

Тизим анали-

тиги

? ? ? ? ? ? ?

Бош директор ? ? ? ? ? ? ?

Эслатма: Хисоблар натижаларини катталиклар кўринишида

нусҳалаш учун нусҳалаштириладиган маълумотларни ажратиб,

уларни буфер хотирага нусҳалаштирилади (Правка/Копировать).

Кейин курсорни жавоблар жадвалининг керакли устуни биринчи ка-

такчасига ўрнатилади, Сўнгра махсус қўйиш режими ўрнатилади

(Правка/Специальная вставка). Бунда қўйилиш объекти сифатида

катталик танланади (Правка/Специальная вставка/вставитъ — Зна-

чения). Натижада қуйидаги жадвал ундаги натижалар билан бирга-

Page 117: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

117

ликда экранда пайдо бўлади.

Маълумотларни катталиклар кўринишида нусҳалаш хисоблар нати-

жасида олинган катталикларни формула ёрдамида хиоблашга боғлиқ

бўлмасдан нусҳалантиради.

20-Амалий машғулот. Иш китоби функцияларини ўрганиш

“Дунёда онглидан онгсизи кўпдир,

Онгсизлари одам тилли хайвондир!”

Махтумқули

Қуйида келтирилган функцияларни ўрганиб чиқинг ва улардан

тегишли кўрсатгичларни ҳисоблашда фойдаланинг:

1. Молиявий функциялар

АГМД (стоимость, остаточная стоимость, время эксплуата-

ции, период) мулкнинг кўрсатилган даврдаги йиллик амортизация

миқдорини билдиради

Бу ерда аргументлар қуйидагиларни англатади:

Page 118: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

118

Стоимость – мулкнинг бошланғич қиймати

Остаточная стоимость – мулкнинг амортизация даврининг охи-

ридаги қолдиқ қиймати

Ишлатиш даври – мулк амортизация қилинадиган даврлар сони

(амортизация даври)

Давр – ишлатиш вақти ўлчов бирлиги, йил

АМР(стоимость, остаток, период) – мулкнинг бир давр мобайнида-

ги амортизация катталиги.

Бу ерда аргументлар қуйидагиларни англатади:

Стоимость – мулкнинг бошланғич қиймати

Остаток – мулкнинг амортизация муддати охиридаги қиймати

(кўпинча мулкнинг ликвидацион нархи деб аталади)

Период – мулк амортизация қилинадиган даврлар сони (амортиза-

ция даври).

БЗ(ставка, кпер, плата, нз, тип) – Пул қўйилмасининг ўзгармас фо-

из ставкаси ва доимий даврий тўловлар бўлган холдаги келажакдаги кат-

талиги.

Бу ерда аргументлар қуйидагиларни англатади:

Ставка – давр мобайнидаги фоиз ставкаси

Кпер – йиллик тўловларнинг умумий сони

Плата – хар бир даврдаги тўловлар сони

Нз – жорий қиймат ёки келажак тўловларнинг умумий катталиги

(агар бу кўрсатилмаса, дастур уни 0 деб кабул қилади)

Тип - 0 ёки 1 га тенг катталик бўлиб, у қачон тўлов амалга ошири-

лишини кўрсатади.

БЗРАСПИС(основной капитал, ставки) – Асосий капиталнинг

ҳисобланганидан сўнгги келажак катталиги. Бу функция ўзгарувчан фо-

из ставкаси шароитларида инвестициянинг келажак катталигини

Page 119: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

119

ҳисоблаш учун ишлатилади. Бу ерда аргументлар қуйидагиларни англа-

тади:

Основной капитал – инвестициянинг жорий қиймати

Ставки – фойдаланилаётган фоиз ставкалари массиви.

ВНДОХ (значения, прогноз) – пул оқимлари (cash flow) асосидаги

инвестициялар даромадлари фоиз ставкаси. Улар тенг вақт

оралиқларида амалга оширилиб, тўловлардан (манфий қийматлар) ва

пул тушумлари (мусбат қийматлар) дан иборат бўлишлари керак.

Бу ерда аргументлар қуйидагиларни англатади:

Значения – фоиз ставкалари ҳисобланиладиган сонли қийматлар

бўлган массив ёки катакчаларга мурожаатлар. Улар жуда

бўлмаганда битта мусбат ва битта манфий қийматларга эга

бўлишлари керак.

Прогноз - натижа

МВСД(значения,ф_ставка,р_ставка) - пул оқимлари (cash flow)

асосидаги инвестициялар даромадлари фоиз ставкаси. Бу функция инве-

стиция баҳосини хамда реинвестиция асосида олинадиган даромадни

ҳисобга олади.

Бу ерда аргументлар қуйидагиларни англатади:

Значения - фоиз ставкалари ҳисобланиладиган сонли қийматлар

бўлган массив ёки катакчаларга мурожаатлар. Улар жуда

бўлмаганда битта мусбат ва битта манфий қийматларга эга

бўлишлари керак.

Ф_ставка – тўловлардан олинадиган фоиз

Р_ставка – реинвестиция қилинган маблагдан олинадиган фоиз.

НАКОПДОХОД(дата_выпуска, дата_первой_выплаты, да-

та_соглашения, ставка, номинал, периодичность, базис) - фоизлари

даврий тўланадиган қимматли қоғозлар бўйича йиғма даромад.

Page 120: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

120

Бу ерда аргументлар қуйидагиларни англатади:

Дата_выпуска – қимматли қоғозларнинг чикарилган санаси (сон-

ли форматда)

Дата_первой_выплаты – қимматли қоғозлар бўйича биринчи

тўлов санаси (сонли форматда)

Дата_соглашения – қимматли қоғозлар келишув санаси (сонли

форматда)

Ставка – қимматли қоғозлар купонлари бўйича йиллик фоиз став-

каси (сонли форматда)

Номинал – қимматли қоғозларнинг номинал қиймати (агар бу ар-

гумент бўлмаса, номинал қиймат 1000 га тенг деб ҳисобланади)

Периодичность – йил давомида купонлар бўйича тўловлар сони

(йиллик тўловлар учун 1 га тенг, ярим йиллик тўловлар учун - 2 га

ва чораклик тўловлар учун 3 га тенг)

Базис – кунлар сонини ҳисоблаш усули. Аргумент қабул

қиладиган катталиклар қуйидагича бўлиши мумкин:

Аргумент қиймати Кунлар сонини

ҳисоблаш усули

0 ёки кўрсатилмаган US (NSAD) 30/360

1 Кунлар сони

2 Кунлар сони/360

3 Кунлар сони/365

4 Европача/360

2. Бошка фойдали функциялар

МОБР(массив) – квадрат матрицанинг тескари матрицаси

Бу ерда функция аргументи қуйидагини англатади:

Массив – қаторлари ва устунлари тенг бўлган квадрат матрица. Бу

массив диапазон кўринишида (масалан, А1:С3) ёки ўзгармас сон-

лар массиви кўринишида (масалан, 1;2;3;4;5;6;7;8;9; …..) ёки ка-

Page 121: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

121

такчалар диапазони кўринишида берилиши мумкин. Агар бирор

бир катакча бўш бўлса ёки унда матн бўлса, МОБР функцияси

#ЗНАЧ! кўринишидаги хато маълумот бор деган натижа беради.

Худди шундай хол массивдаги қатор ва устунлар сони турли хил

бўлганда ҳам пайдо бўлади.

МОПРЕД(массив) – квадрат матрицанинг детерминанти.

Бу ерда функция аргументи қуйидагини англатади:

Массив – қаторлари ва устунлари тенг бўлган квадрат матрица. Бу

массив диапазон кўринишида (масалан, А1:С3) ёки ўзгармас сонлар

массиви кўринишида (масалан, 1;2;3;4;5;6;7;8;9; …..) ёки катакчалар

диапазони кўринишида берилиши мумкин. Агар бирор бир катакча

бўш бўлса ёки унда матн бўлса, МОПРЕД функцияси #ЗНАЧ!

кўринишидаги хато маълумот бор деган натижа беради. Худди шун-

дай хол массивдаги қатор ва устунлар сони турли хил бўлганда хам

пайдо бўлади.

МУМНОЖ(массив1, массив2) – массив1, массив2 лар орқали бе-

рилган матрицалар кўпайтмаси. Натижа сифатида қаторлари сони мас-

сив1 қаторларига тенг бўлган ва устунлари сони массив2 устунларига

тенг бўлган матрица хосил бўлади. Бу ерда функция аргументлари:

массив1, массив2 – кўпайтириладиган матрицалар. Массив1 мат-

рицасининг устунлари сони массив2 матрицасининг қаторлари

сонига тенг бўлиши керак хамда иккала матрица хам фақат сон

қийматларга эга бўлишлари керак. Ушбу массивлар аргументлари

катакчалар диапазонлари ёки ўзгармас сонлар массивларидан ибо-

рат бўлиши керак. Агар бирор бир матрицада маълумот бўлмаса

ёки унда матн бўлса, у холда хатолик юз беради ва МУМНОЖ

функцияси #ЗНАЧ! кўринишидаги хато маълумот бор деган на-

тижа беради. Массив1 матрицасининг устунлари сони массив2

Page 122: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

122

матрицасининг қаторлари сонига тенг бўлмаганда хам худди шун-

дай натижа олинади.

РИМСКОЕ(число, форма) – сонларни Араб саноқ тизимидан Рим

саноқ тизимига айлантириш.

Число – араб тизимидаги сон

Форма – Рим саноқ тизими сонлари ёзиш усуллари ( улар 0 дан 4

гача бўлиши мумкин)

СЛЧИС( ) – функцияси 0 ва 1 интервалида текис тақсимланган та-

содифий сонлари ҳисоблаб беради.

21-Амалий машғулот. Жадвалий маълумотлар омборини ташкил

қилиш

«Илм ўқиб, унга амал қилмаган –

ерни ҳайдаб, уруғ сепмаган ёки уруғ сепиб,

ҳосилдан баҳра олмаганга ўхшайди».

Алишер Навоий

Турли хилдаги маълумотларни сақлаш ва уларни қайта ишлаш-

нинг самарадор усули сифатида маълумотлар омбори жуда катта рол

ўйнайди. Бундай малумотлар омборида телефон рақамларини, мижозлар

адресларини, маҳсулотлар хақидаги маълумотларни, илмий-техник ва

тиббий маълумотларни сақлаш мумкин. Ушбу бўлимда биз EXCEL

жадвал хисоблагичидан фойдаланган холда ташкилотда ишлайдиган хо-

димларнинг маълумотлар омборини ташкил қилишни кўриб чиқамиз.

Бундай маълумотлар базасини ташкил қилиш ва юритиш қуйидаги са-

бабларга кўра жуда ҳам фойдалидир:

Бундай маълумотлар омбори ходимлар хақидаги турли хил

маълумотларни (исми, насл-насаби, истиқомат қиладиган

жойи, мансаби, телефони, электрон почта манзили, туғилган

йили ва бошқаларни) қидириб топишни осонлаштиради;

Омбордаги маълумотлардан фойдаланган холда турли хил

Page 123: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

123

маълумотларни хисоблаш имконини яратади (масалан, иш

хақини, таътилда оладиган пули миқдорини, мукофот пули

ва бошқаларни);

Маълумотлар омборидаги жорий маълумотларни таҳлил қилиш

имконини яратади ( масалан, ходимларнинг тузилишини, ман-

саблар миқёсидаги маълумотларни, кимлар, қачон ва нима са-

бабдан ишдан кетганини ва хакозоларни).

Маълумотлар базалари кўпинча бунинг учун мутахассислашган

дастурий воситалар, масалан ACCESS маълумотлар омбори тузиш воси-

тасидан фойдаланган холда ташкил қилинадилар. EXCEL жадвал хи-

соблагичида маълумотлар аналоги сифатида ишлаш имконини беради-

ган восита бир-бирига боғлиқ булган маълумотларни ўз ичига олган

жадваллар гуруҳи бўлган руйҳат (список) хисобланади. Руйҳатнинг

бошқа элеменлардан фарқли томони шундаки, унинг ҳар бир устуни бир

хил маълумотларни ўз ичига олади. Масалан, исмлар, насл-насаблар,

маҳсулот бирлиги нархи ва бошқаларни шу жумлага киритиш мумкин.

Агар руйҳат ва реляцион маълумотлар базасларини бир-бири билан со-

лиштирсак, у холда руйҳатнинг устунлари маълумот омборлари майдон-

ларига, унинг қаторлари эса маълумот омборлари ёзувларига мос кела-

ди. Руйҳатнинг биринчи қатори унинг сарлавҳаси бўлиб, у руйҳат ус-

тунлари номларини ўз ичига олади. Электрон жадвал варақларидаги

сарлавҳа горизонтал йўналишда жойлашган бўлади (бизнинг мисолда у

биринчи қаторда жойлашган бўлади). EXCEL жадвал хисоблагичида

сарлавҳалар хисоботлар ташкил қилишда ишлатиладилар. Руйҳат

сарлавҳалари устунларига берилган шрифт, унинг ўлчами, текислатти-

риш ва форматлаштириш кўрсатгичлари қаторлар учун аниқланган

кўрсатгичлардан фарқ қилишлари керак. Аммо сарлавҳани унинг пастки

қисмида жойлашган маълумотлардан ажратиб кўрсатиш учун бўй

қаторларни ишлатиб бўлмайди. Руйҳатнинг сарлавҳасини ташкил қилиш

Page 124: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

124

учун қуйидаги ишларни бажаришимиз керак бўлади:

EXCEL жадвал хисоблагичидаги маълумотлар омбори яратиш

учун ишлатиладиган руйҳатнинг устунлари номлари WORD матн

муҳаририда ёзилган ва қуйидагича бўлсин (сиз шу ишни WORD матн

муҳариррида амалга оширинг):

1. Тартиб рақами;

2. Табел номери;

3. Фамилияси;

4. Исми;

5. Отасининг исми;

6. Ишлайдиган бўлими;

7. Мансаби;

8. Ишга қабул қилинган сана;

9. Ишдан бўшатилган сана;

10. Жинси;

11. Кўча;

12. Уй;

13. Квартира;

14. Уй телефонии;

15. Туғилган санаси;

16. Идентификацион коди;

17. Болалари сони;

18. Даромад солиғи тўлашдаги имтиёзлари;

19. Асосий иш жойи;

20. –дан бошлаб узлуксиз иш стажига эга;

21. Маълумотномалар устуни.

Охирги маълумотномалар устуни қўшимча маълумотларни кири-

тиш учун мўлжалланган. Бу маълумотларни WORD матн муҳариридан

EXCEL жадвал хисоблагичига ўтказиш учун қуйидаги ишларни бажа-

Page 125: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

125

рамиз:

Юқоридаги WORD матн муҳариррида терилган матнни ажра-

тинг ва уни алмашинув буферига нусҳаланг;

Энди EXCEL жадвал хисоблагичига ўтинг;

Жадвал курсорини иш варағининг 1-қаторига мансуб бўлган ис-

талган катакчасига, маслан А4 катакчасига ўрнатинг (чунки 1-

қаторда жадвалли маълумотлар омборининг майдонлари номла-

ри жойлашади);

Энди алмашинув буферида турган матнни худди ўша ерга

нусҳаланг. Бу амаллар натижасида сарлавҳалар иш варағида

жойлашиб қоладилар.

Барча сарлавҳа номлари бир хил форматда эканлигига эътибор

Беринг, яъни:

Тартиб рақами;

Нуқта;

Пробел;

Сарлавҳа матни;

Вергулли нуқта.

Аммо бизга руйҳат майдони номини ташкил қилувчи матн керак

холос. Шунинг учун навбатдаги ишимиз матнни ортиқча символлардан

тозалаш бўлади. Албатта бу ишни қўлда ҳам бариш мумкин. Аммо биз-

даги ёзувлар сони юзлаб бўлса, бу ишни бажариш анча қийин бўлади.

Шунинг учун бу ишни бажаришга EXCEL жадвал хисоблагичининг

матнли функцияларини жалб қиламиз. Буни бажаришнинг алгоритмини

қўйидагича қилиб ифодалаш мумкин:

ДЛСТР функциясидан фойдаланган холда матнда қанча символ

борлигини хисобланг;

ЛЕВСИМВ функцияси ёрдамида бошланғич матндан охирги сим-

Page 126: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

126

волдан бошқа барчасини танлаб олинг;

ПРАВСИМВ функциясидан фойдаланиб, қолган матндан ортиқча

ўнг ва чап символлардан тозаланган матнни ажратиб олинг.

Лекин бунда сарлавҳалар номлари руйҳати формати юқорида

кўрсатилганига аниқ мос бўлиши керак. Акс холда алгоритм ишламайди.

ДЛСТР функциясининг формати қуйидагича кўринишда бўлади

ва у Мастер функций-Категория-Текстовые-Функция дан топилади

ва ишга туширилади:

=ДЛСТР(матн)

Бу ерда матн символлар сони аниқланилиши керак бўлган матн номи.

Буни текшириш учун матн майдонида бирор бир матн турган

катакчанинг адресини киритинг, масалан,

=ДЛСТР(А4)

ва Enter тугмачсини босинг. Бу амалингиз натижасида курсор

ўрнатилган тугмачада ушбу матндаги символлар сони пайдо бўлади.

Кейинги ишимиз – қатор охиридаги ; символини йўқотиш

бўлади. Бунинг учун ЛЕВСИМВ функциясидан фойдаланамиз. Унинг

ёрдамида берилган матндан чап томондан хисоблаганда кўрсатилган

сондаги символлар ажратиб олинади:

=ЛЕВСИМВ (матн; символлар_сони)

Бу ерда матн – символлар ажратиб олиниши керак бўлган матн,

символлар_ сони – эса функциянинг матндан қанча символ ажратиб

олиши кераклигини кўрсатади. Функциянинг иккинчи аргументини сон

кўринишида бериш керак ва унинг адреси шу аргументда бўлиши лозим.

Мисол сифатида ЛЕВСИМВ функциясини С4 катакчасига киритинг ва

бунда унинг биринчи аргументи бошланғич матн жойлашган катакча

бўлади, иккинчи аргументи эса ДЛСТР функцияси қайтарадиган

натижанинг адреси бўлиши керак. Масалн, агар ДЛСТР функцияси

Page 127: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

127

қайтарадиган натижанинг адреси В4 бўлса, бошланғич матн А4

катакчада жойлашган бўлса, С4 катакчадаги ЛЕВСИМВ

функциясининг формуласи қуйидагича кўринишда бўлади:

=ЛЕВСИМВ (А4;В4-1)

Матндан бошланғич символларни йўқотиш учун (яъни, тартиб

рақами ва пробелни) ПРАВСИМВ матнли функциясини ишлатиш мум-

кин. Бу функциянинг синтаксиси худди олдингилариникига ўхшаш, ам-

мо у символларни бошидан эмас, балки охиридан, яъни ўнгдан бошлаб

хисоблайди. Бу ишни амалга ошириш учун D4 катакчасида қуйидаги

формулани киритамиз:

=ПРАВСИМВ (С4;В4-4)

Лекин тартиб рақами 10 дан 99 гача бўлган сарлавҳаларда 5 ни, 100 дан

999 гачаларида эса 6 ни айириш керак бўлади.

Юқорида айтилганларни хисобга олган холда ёзилган формула-

ларни қуйидаги EXCEL жадвалида келтирамиз:

4 1. Тартиб рақами; =ДЛСТР(А4) =ЛЕВСИМВ

(А4;В4-1)

=ПРАВСИМВ

(С4;В4-4)

5 2. Табел номери; =ДЛСТР(А5) =ЛЕВСИМВ

(А5;В5-1)

=ПРАВСИМВ

(С5;В5-4)

6 3. Фамилияси; =ДЛСТР(А6) =ЛЕВСИМВ

(А6;В6-1)

=ПРАВСИМВ

(С6;В6-4)

7 4. Исми; =ДЛСТР(А7) =ЛЕВСИМВ

(А7;В7-1)

=ПРАВСИМВ

(С7;В7-4)

8 5. Отасининг исми; =ДЛСТР(А8) =ЛЕВСИМВ

(А8;В8-1)

=ПРАВСИМВ

(С8;В8-4)

9 6. Ишлайдиган бўлими; =ДЛСТР(А9) =ЛЕВСИМВ

(А9;В9-1)

=ПРАВСИМВ

(С9;В9-4)

10 7. Мансаби; =ДЛСТР(А10) =ЛЕВСИМВ

(А10;В10-1)

=ПРАВСИМВ

(С10;В10-5)

11 8. Ишга қабул қилинган

сана;

=ДЛСТР(А11) =ЛЕВСИМВ

(А11;В11-1)

=ПРАВСИМВ

(С11;В11-4)

12 9. Ишдан бўшатилган

сана;

=ДЛСТР(А12) =ЛЕВСИМВ

(А12;В12-1)

=ПРАВСИМВ

(С12;В12-1)

13 10. Жинси; =ДЛСТР(А13) =ЛЕВСИМВ

(А13;В13-1)

=ПРАВСИМВ

(С13;В13-5)

14 11. Кўча; =ДЛСТР(А14) =ЛЕВСИМВ

(А14;В14-1)

=ПРАВСИМВ

(С14;В14-5)

15 12. Уй; =ДЛСТР(А15) =ЛЕВСИМВ

(А15;В15-1)

=ПРАВСИМВ

(С15;В15-5)

Page 128: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

128

16 13. Квартира; =ДЛСТР(А16) =ЛЕВСИМВ

(А16;В16-1)

=ПРАВСИМВ

(С16;В16-1)

17 14. Уй телефонии; =ДЛСТР(А17) =ЛЕВСИМВ

(А17;В17-1)

=ПРАВСИМВ

(С17;В17-5)

18 15. Туғилган санаси; =ДЛСТР(А18) =ЛЕВСИМВ

(А18;В18-1)

=ПРАВСИМВ

(С18;В18-5)

19 16. Идентификацион ко-

ди;

=ДЛСТР(А19) =ЛЕВСИМВ

(А19;В19-1)

=ПРАВСИМВ

(С19;В19-5)

20 17. Болалари сони; =ДЛСТР(А20) =ЛЕВСИМВ

(А20;В20-1)

=ПРАВСИМВ

(С20;В20-5)

21 18. Даромад солиғи

тўлашдаги имтиёзлари;

=ДЛСТР(А21) =ЛЕВСИМВ

(А21;В21-1)

=ПРАВСИМВ

(С21;В21-5)

22 19. Асосий иш жойи; =ДЛСТР(А22) =ЛЕВСИМВ

(А22;В22-1)

=ПРАВСИМВ

(С22;В22-5)

23 20. –дан бошлаб узлук-

сиз иш стажига эга;

=ДЛСТР(А23) =ЛЕВСИМВ

(А23;В23-1)

=ПРАВСИМВ

(С23;В23-1)

24 21. Маълумотномалар

устуни.

=ДЛСТР(А24) =ЛЕВСИМВ

(А24;В24-1)

=ПРАВСИМВ

(С24;В24-5)

Аммо юқоридаги барча ишларни амалга ошириш учун битта форму-

ладан фойдаланиш ҳам мумкин. Бунинг учун бир функцияни (формула-

ни) бошқасининг ичига жойлаштириш усулидан фойдаланамиз. Бунда

биз ахтараётган формула қуйидаги кўринишга эга бўлади:

ПРАВСИМВ(ЛЕВСИМВ(А4;ДЛСТР(А4)-1);ДЛСТР(А4)-4)

Устунларнинг номларидаги ортиқча символлар йўқотилганидан сўнг,

руйхатнинг сарлавҳаси қаторларини ташкил қилишга киришиш мумкин.

Бунинг учун қуйидаги тартибда устун номларини жадвалнинг 1-

қаторига жойлаштириш керак бўлади:

D4:D24 катакчалар диапазонида бўлган қайта ишланган матнни

ажратинг ва уни алмашинув буферига (clipboard) нусҳаланг;

Жадвал курсорини руйхат қаторининг боши бўлиб хизмат

қиладиган А1 катакчага жойлаштиринг;

Сичқончанинг ўнг тугмачасини босинг ва хосил бўлган кон-

текст менюдан Специальная вставка буйруғини танланг;

Специальная вставка буйруғининг мулоқот дарчасидан

Транспонировать имкониятини танланг;

Энди Enter тугмачасини босинг. Бу амаллар натижасида барча

Page 129: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

129

сарлавҳалар A1:U1 диапазонида горизонтал кўринишда жой-

лашиб қоладилар.

Сарлавҳа катакчаларини форматлашдан олдин, қандай ўзгаришлар

юз беришини назорат қилиб туриш учун корхонангизнинг жуда

бўлмаганда 10 нафар ходими маълумотларини киритинг. Қуйида

керакли ахборотларни маълумотлар омборига киритишда амал

қилиниши лозим бўлган кўрсатмалар берилади:

Нулдан бошланган табел рақамини (масалан 01, 02, 03 ва

хакозолар) киритишда EXCEL уларни ташлаб юбормаслиги

учун катакчага (ёки диапазонга) матнли формат беринг. Бунинг

учун керакли каткча ёки диапазонни белгилаб, сўнгра Формат

ячеек мулоқот дарчасини очинг ва Число варағидаги Числовые

форматы руйхатидан Текстовый элементини танланг.

Фамилия, Исм ва Отасининг исмига алоҳида катакчалар

ажратинг, акс холда маълумотларни қайта ишлаш жараёни анча

мураккаблашиб қолади. Хеч қачон уларнинг барчасини битта

катакчага ёзиб қўйманг.

Ходимнинг ишлайдиган бўлими ва мансабини ҳам алохида

катакчаларга ёзинг. Чунки маълумотлар шундай кўринишда

бўлганда, уларни автоматик равишда қайта ишлаш енгиллаша-

ди.

Ходимларнинг ишга қабул қилиниш ва ишдан бўшатилиш

саналарини албатта кўрсатинг, чунки бунда бир қанча

кўрсатгичларни аниқлаш қулай бўлади.

Кўчалар, саналар, телефон номерлари ва бошқа қўшимча

маълумотларни тўлиқ холда киритинг, чунки бу маълумот

қайта ишлашни ва автоматизация даражасини анча оширади.

Маълумот базасига ходимларнинг туғилган кунларини

киритишни унутманг, чунки қўшимча сервис функцияларидан

Page 130: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

130

фойдаланиб, ходимларнинг туғилган кунларини автоматик

тарзда аниқлашингиз ва уни табриклашингиз мумкин бўлади.

Баъзи пайтларда уни табриклаган фақат сизгина бўлсангиз, бу

сизга катта обру ва хурмат келтириш мумкин.

Омбор жадвалида маълумотлар олиш майдонини ҳам хосил

қилишни унутманг. Бундай майдонлар берилган критерийлар

асосида саралашни осонлик билан амалга ошириб бера олади-

лар. Масалан, агар қандайдир инсон ишдан бўшаган бўлса, бу

майдонга белги қўйиб қўйишингиз мумкин (масалан 1

рақамини). Демак, энди сиз фильтрдан фойдаланиб, ишлаётган

ва ишдан кетганларни алоҳида жадвалларда ифодалашингиз

мумкин бўлади.

Маълумотлар руйхатига бир неча ходим туғрисидаги

маълумотларни киритганингиздан сўнг, жадвални форматлаштириш

бошласангиз ҳам бўлади. Агар матн сарлавҳага ёки майдонга сиғмаса, у

холда бу катакчалар диапазонига матнни автоматик равишда башқа

сатрга кўчиришни тадбиқ қилиш мумкин. Бунинг учун Формат ячеек

мулоқот дарчасининг Выравнивание варағидаги Переносить по словам

имкониятини танлаш керак бўлади. Сарлавҳа учун руйҳатнинг бошқа

қисмларидан фарқли бўлган шрифт танлаш мақсадга мувофиқ бўлади.

Масалан биз қуйидаги шрифтларни танлайлик: гарнитура Times New

Roman, стил Обычный, ўлчам 12 пункт, ранги тўқ кўк. Руйхатнинг

сарлаҳаси учун Формат ячеек дан фойдаланган холда марказлаштириш

имкониятини танлаймиз. Шундай қилиб, юқоридаги хатти-

харакатларимиз натижасида ташкилот ходимларининг маълумотлар ба-

заси EXCEL жадвал хисоблагичида тузилди, дейлик. Уни тўлиқ холда

экранда кўриш учун, масштабни кичиклаштиришнигиз керак бўлади.

Агарда нормал 100% масштаб танласангиз, экранда руйхатнинг бир

қисминигина кўрасиз, холос. Руйхат билан ишлаш осон бўлиши учун

Page 131: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

131

бизга сарлавҳа номлари ва учта чап томондаги устун керак бўлади. Бу-

лар тартиб рақами, табел номери ва ходимнинг фамилиясидир. Жадвал-

даги маълумотларни кўриб чиқиш учун уч хил усулни ишлатиш мумкин:

Бир нечта дарчаларни очиш;

Жадвални бир неча қисмларга бўлиб кўриш;

Жадвал қисмларини номлаш.

EXCEL да битта иш варағи учун иккита дарча очиш имконияти

мавжуд. Бу амал Окно – Новое буйруғи орқали амалга оширилади. Бу

буйруқ бажарилганидан сўнг, Окно менюсидаги очиқ китоблар руйхати-

да иккита китобнинг номи пайдо бўлади: База:1 ва База:2. Энди Ок-

но/Расположить буйруғи чақирилганида экранда Расположение окон

мулоқот дарчаси пайдо бўлади. Сиз, масалан, сверху-вниз ни танланг. Бу

дарчалардан бири фаол бўлади ва бу фаоллик унинг сарлавҳаси ранги-

дан билинади. Бир дарчадан бошқасига ўтиш учун қуйидаги усуллардан

фойдаланишингиз мумкин:

Керакли дарчада сичқонча кўрсатгичи билан туртиш

орқали;

[Ctrl+Tab] тугмачалар комбинацияси воситасида;

Окно менюсидан фойдаланган холда.

Агар сиз бу дарчаларнинг бирига ўзгаришлар киритсангиз, у ик-

кинчи дарчада ҳам пайдо бўлади. Жадвални кўриб чиқишнинг иккинчи

усулини кўриб чиқиш учун яна битта жадвалли кўринишга қуйидаги

усуллардан бирини қўллаган холда қайтиб келамиз:

Дарчанинг ўнг тепа қисмида жойлашган Развернуть туг-

мачасини босиш орқали;

[Ctrl+F10] тугмачалар комбинацияси ёрдамида;

Дарчаларнинг бирни ёпиш учун Окно/Скрыть буйруғидан фойда-

ланилади. Уни қайтадан тиклаш учун эса Окно/Отобразить буйруғини

Page 132: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

132

берамиз. Агар жадвални бир неча қисмларга бўлиб олсак, уни кўриб

чиқиш анча осонлашади. Бунинг учун жадвал курсорини бўлиниш чега-

раси хосил қилинадиган жойга келтириб, Окно/Разделить буйруғини

берамиз. Агар шу ишни қилсак, у холда битта дарчада жадвалнинг бир

қанча бўлакларини кўришингиз мумкин. Бунда вертикал бўйича жой-

лашган бўлаклар бир хил сарлавҳага, горизонтал бўйича жойлашган

бўлаклар эса бир хил қатор рақамларига эга бўладилар. Агарда жадвални

бўлинишдан холи қилмоқчи бўлсангиз, у холда қуйидаги усуллардан

биридан фойдаланишингиз мумкин:

Окон/Снять разделение буйруғини бажаринг;

Сичқонча кўрсатгичини бўлиниш чизиғига келтиринг ва уни

икки марта туртинг;

Бўлиниш чизиғини дарчанинг чегарасига келтиринг.

Агар жадвалнинг устунлари ва қаторлари номлари кўринмаса, у

билан ишлаш катта қийинчилик туғдиради. Шунинг унинг сарлавҳаси ва

қатор номларини кўринадиган қилиб мустаҳкамлаш керак бўлади. Бу-

нинг учун керакли катакчани курсор ёрдамида белгиланг (ажратинг) ва

ундан сўнг Окно/Закрепить области буйруғини ишга туширинг. Энди

ўша белгиланган катакчадан чап ва тепада жойлашган жадвал қисмлари

доимо кўриниб турадиган бўлиб қолади. Бундай кўринишни йўқотиш

учун Окно/Снять закрепление областей буйрағини танлаш кифоя.

Руйҳатдан керакли маълумотларни ажратиб олиш учун фильт-

рациядан фойдаланиш мумкин. Бунда фильтрация талабларига (крите-

риясига) мос келадиган маълумотларгина жадвалда сақланиб қоладилар.

Фильтрация функциясидан фойдаланиш учун жадвал курсорини

сарлавҳанинг бирор бир устунига жойлаштириб, сўнгра Дан-

ные/Фильтр/Автофильтр буйруғидан фойдаланиш керак бўлади. Бу

буйруқ фаоллашганидан сўнг, сарлавҳанинг ўнг пастки бурчагида

Page 133: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

133

стрелкали кичкина квадратча пайдо бўлади. Худди шу фильтрация туг-

мачасидан фойдаланиб, маълумотларни сарлавҳадаги исталган

кўрсатгич бўйича фильтрлашимиз мумкин, яъни, керакли кўрсатгични

танлашимиз худди шу кўрсатгич бўйича маълумотларнинг сараланиши-

ни амалга оширади. Фильтрацияни йўқотмоқчи бўлсак, у холда авто-

фильтр руйҳатидаги Все пунктини танлаймиз. Аммо агар филтрация

функцияси бир нечта устунлар учун амалга оширилган бўлса, у холда

Все операциясини бир неча марта қайтариш лозим бўлади. Лекин авто-

филтрацияни тўғри бажариш учун маълумотларни компьютерга ўта

диққат билан киритишингиз керак бўлади. Чунки битта пробел ёки

бошқа ортиқча элементларнинг маълумотлар орасига тушиб қолиши

фильтрацияда ва маълумотларни қайта ишлашда катта хатоликларга

олиб келиши мумкин. Руйҳатдан керакли маълумотларни қидириш

учун Правка/Найти буйруғидан фойдаланиш мумкин. Бу буйруқ

исталган символлар аралашмасини, сўзларни ёки сонларни топишга

имкон беради. Найти мулоқот дарчасини [Ctrl+F] тугмачалар комби-

нацияси ёрдамида ҳам чақириш мумкин. Найти мулоқот дарчасининг

Что майдонига 739- сонларини киритсангиз, худди шу рақамлар билан

бошланадиган барча телефон рақамлари экранга чиқарилади. Агар унга

Сул- сўзини киритсангиз, у холда экранга Сулаймонов, Султанов, Сулли-

ев ва бошқалар чиқарилади. Агар жадвалдаги баъзи маълумотларни

бошқалари билан алмаштирмоқчи бўлсангиз, у холда Найти мулоқот

дарчасидаги Заменить тугмачасини босишингиз керак бўлади. Энди биз

Заменить на майдонига ёзилган фрагментни Что майдонидаги маълу-

мотга алмаштиришимиз мумкин бўлади. Агар руйҳатдаги барча эле-

ментларни бошқасига алмаштириш керак бўлса, у холда Заменить все

тугмачасидан фойдаланамиз. EXCEL да руйҳатга маълумотларни кири-

тиш ва уларни кўриб чиқиш учун мўлжалланган маҳсус мулоқот дарчаси

Page 134: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

134

бўлиб, уни Данные/Форма буйруғи орқали ишга тушириш мумкин. Бу

мулоқот дарчаси Форма деб аталиб, унинг ёрдамида маълумотларни

жадвалга киритишингиз, уни кўриб чиқишингиз, таҳрирлашингиз ва ке-

рак бўлса йўқотишингиз мумкин. Уни фаоллаштириш учун жадвал кур-

сорини руйҳатнинг исталган катакчасига жойлаштирамиз ва Данные

менюсидан Форма буйруғини танлаймиз. Бунда экранда маълумотлар

жадвалига айнан мос бўлган форма пайдо бўлиб, жадвалий маълумот-

ларни битта қатори унда акс эттирилади. Кейинги қаторни кўриш учун

Далее тугмачасини туртиш керак бўлади холос. Агар иш варағининг но-

мини масалан Лист1 ёки Лист2 дан Ходимлар руйҳати деб

ўзгартирмоқчи бўлсангиз, у холда Формат менюсидаги

Лист/Переименовать буйруғидан фойдаланишингиз мумкин. Бирорта

иш варағини йўқотиш учун эса Правка/Удалить буйруғидан фойдала-

нишингиз мумкин. Жадвалдаги маълумотларни чоп қилиш учун аввало

уни Файл/Предварительный просмотр буйруғи ёрдамида кўриб чиқиш

керак бўлади. Ундан сўнг, олдиндан кўриб чиқиш (предварительный

просмотр) дарчасидаги Параметры страницы мулоқот дарчасини ке-

ракли кўринишни Страницы варағидаги Ориентация имкониятидан

фойдаланиб (альбомная ёки книжная) танлаш керак бўлади. Агар чоп

қилинаётган материал учун номер, сана ёки муаллиф номи керак бўлса,

у холда Колонтитул варағи имкониятидан фойдаланишингиз мумкин.

Баъзи вақтларда жадвалнинг бир қисминигина чоп қилиш талаб

қилинади. Бу холда иш варағида керакли диапазонни ажратиб олгандан

сўнг, Файл/Область печати/Задать буйруғидан фойдаланиш мумкин.

Шундай қилиб электрон жадваллар асосида унча мураккаб бўлмаган

маълумот омборлари ташкил қилиш ва уларни бошқариш мумкин.

Page 135: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

135

22-Амалий машғулот. Ходимларнинг иш хақларини ҳисоблаш

«Ўқиш, ўқиш ва яна ўқиш,

Деди менга билимдон таниш,

Маъносига етмасанг на даркор,

Сенга такрор ва такрор ўқиш».

Ходимларнинг иш хақларини хисоблаш учун алоҳида маълумот-

лар жадвали ташкил қилган мақсадга мувофиқ бўлади, чунки биринчи-

дан, бундай маълумотлар конфиденциал бўлади, иккинчидан, бу ишни

кадрлар бўлими эмас, балки бухгалтерия бажаради ва учинчидан, бундай

руйҳат тезкорлик билан ўзгартирилишга мойил бўлиши керак. Ходим-

лар маълумот базаси ходимлар билан ишлаш бўлимида тузилади, улар-

нинг иш хақлари тўгрисидаги маълумотлар эса бухгалтерияда ёки режа

бўлимида тузилиб, олдинги маълумотлар базасига қўшиб қўйилади. Хо-

димларнинг иш хақлари акс эттирилган EXCEL жадвали қуйидаги

кўринишга эга дейлик:

А В С Д Е

1 Бўлим Мансаб Фамилия Табель

номери

Иш ҳақи

(минг сўм)

2 Таъминлаш Бошлиқ Тиллаев Р. 8901 320

3 Таъминлаш Бошқарувчи Анваров А. 5678 300

4 Таъминлаш Экспедитор Вохобов Б. 4567 280

5 Хисоб Бухгалтер Алимов П. 7890 270

6 Хисоб Хисобчи Холов С. 9014 260

7 Хисоб Кассир Темиров И 2234 250

8 Хисоб Секретарь Олимов Ч. 0425 230

9 Сотув Бошқарувчи Азимов Ш. 4456 380

10 Сотув Менежер Очилов Б. 3768 350

11 Сотув Менежер Аминов Г. 9218 340

12 Сотув Менежер Бўриев Ф. 7426 340

13 Сотув Менежер Солиев В. 2349 340

14 Жами:

Агар сиз шундай руйҳат билан ишлашни уддалай олсангиз, бундан

анча катта бўлганларини эплаш унчалик қийинчилик туғдирмайди.

Шундай ўхшаш жадваллар ёрдамида бир қанча ишларни бажариш мум-

кин, шу жумладан:

Page 136: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

136

Корхонанинг ҳар бўлимида ишлаши мақсадга мувофиқ бўлган ходим-

ларнинг сонини ҳисоблаш;

Маълум бир мансабни эгаллаши мумкин бўлган хизматчиларнинг

умумий сонини аниқлаш;

Ходимлар учун янги иш хақлари миқдорларини ҳисоблаш ва

бошқалар.

Хар бир бўлимдаги ходимлар сонини аниқлашни кўриб чиқамиз.

Масалан, бизга юқоридаги жадвалдан фойдаланган холда корхонадаги

Таъминлаш, Хисоб ва Сотув бўлимларидаги ходимлар сонини ҳисоблаш

вазифаси топширилган бўлсин. Корхонамиздаги бўлимлар учтагинали-

гини хисобга олган холда биз натижавий жадвални G1:H4 катакчалар

диапазонига жойлаштирамиз. G1 ва H1 катакчаларда устунлар номини,

G2:G4 катакчаларда эса қаторлар номини киритинг:

Page 137: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

137

Бўлимлардаги ходимлар сонини ҳисоблаш учун А2:А11 катакча-

лар диапазонида қанчадан шу номдаги бўлимлар борлигини хисоблаш

кифоя. Бу ишни бажариш учун энг яхши имконият СЧЕТЕСЛИ функ-

циясини ишлатишдир. Бу функция кўрсатилган катакчалар диапазонида-

ги кўрсатилган критерийга мос бўлган ва бўш бўлмаган катакчалар со-

нини хисоблаб беради. Ушбу функция Статистик функциялар катего-

риясига мансуб бўлиб, синтаксиси қуйидагича:

СЧЕТЕСЛИ(диапазон;шарт)

Бу ерда диапазон – катакчалар хисобга олинадиган интервал. Биз-

нинг мисола бу интервал А2:А11 катакчалар диапазонидир. Шарт – ар-

гументи сон, ифода ёки матн кўринишида бўлиб қайси катакчаларни хи-

собга олиш кераклигини кўрсатиб беради. Бўлим номини СЧЕТЕСЛИ

F G H

1 Бўлимлар: Сони:

2 Назорат

3 Сотув

4 Таъминот

5 Жами:

6 Мансаблар: Сони:

7 Бошлиқ

8 Бошқарувчи

9 Бухгалтер

10 Хисобчи

11 Кассир

12 Менежер

13 Секретарь

14 Жами:

Page 138: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

138

функциясининг мулоқот дарчасидаги Условие деб номланган иккинчи

аргументига киритиш мумкин. Лекин бунинг ўрнига бу ерга бўлим номи

ёзилган катакча адресини киритиш ҳам мумкин (бизнинг мисолда бу ка-

такча адреси G2). Энди H2:H4 катакчаларини тўлдириш учун бажарила-

диган ишлар кетма-кетлигини кўрсатиб ўтамиз:

H2:H4 катакчалари диапазонини ажратинг;

Мастер функций мулоқот дарчаси воситасида СЧЕТЕСЛИ функ-

циясини чақиринг;

Курсорни мулоқот дарчасининг Диапазон майдонига келтиринг ва

сичқонча ёрдамида А2:А11 катакчалар диапазонини белгилаб

чиқинг;

Катакчалар диапазонига абсолют мурожжат қилиш учун F4 функ-

ционал тугмачасини босинг;

Энди мулоқот дарчасидаги Условие майдонига ўтинг ва G2 катакчада

сичқонча билан туртинг;

Ниҳоят [Ctrl+Enter] тугмачалар комбинациясини босинг.

Юқоридаги амаллар натижасида H2 катакчасида қуйидаги форму-

ла пайдо бўлади:

=СЧЕТЕСЛИ($A$2:$A$11;G2)

Агарда СЧЕТЕСЛИ функциясининг иккинчи аргументида G3 ва

G4 лар кўрсатилса, H3 ва H4 катакчаларда ҳам шунга ўхшаш формула-

лар пайдо бўлади. Бу ишни мустақил равишда ўзингиз бажариб кўринг.

Энди корхонанаинг қанча хизматчиси у ёки бу мансабни эгаллаб

турганини хисоблаб чиқамиз ва бу натижаларни G7:H13 катакчалар

диапазонига ёзиб қўямиз. Бунда H7:H13 катакчалар диапазонига ёзила-

диган формулалар ҳам худди юқоридаги мисолга ўхшаб, СЧЕТЕСЛИ

функцияси асосида ташкил қилинади. Масалан, H7 катакчасида формула

қуйидаги кўринишга эга бўлади:

Page 139: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

139

=СЧЕТЕСЛИ($B$2:$B$11;G8)

Энди H7:H13 катакчалар диапазонидаги формуларани мустақил

равишда хосил қилинг ва олинган натижаларни таҳлил қилинг.

Жуда мураккаб ва муҳим бўлган хисоб-китобларни тўғри ёки

тўғри эмаслигини текшириб кўриш керак. Бундай назоратнинг энг кўп

ишлатиладиган усулларидан бири хисоб-китоблар бошқача усулларда

бажарилишини ташкил қилиб, уларнинг натижаларини қўшимча катак-

чаларда сақлаш ва иккала натижани бир-бири билан солиштиришдир.

Бошқа бир усулда эса жадвалнинг горизотал ва верликал йиғиндиларини

солиштириш ишлатилиши мумкин.

Энди иш хақини оширишда хисоб-китоблар қандай қилиб амалга

оширилишини кўриб чиқамиз. Масалан, президент қарори билан иш

хақлари 10% га ошди дейлик. Бунинг учун қуйидаги ишларни бажара-

миз:

Иш варағининг исталган бўш катакчасига (масалан F4

катакчасига) иш хақининг оширилиши индексини кирита-

миз. Масалан, бизнинг холда бу индекс 1,10 га тенг;

Ушбу катакчани нусхалаб оламиз;

Е2:Е13 катакчалар диапазонини ажратинг ва ундан сўнг

Специальная вставка мулоқот дарчасини чақиринг.

Пайдо бўлган дарчанинг Вставить майдонида Значение

улагичини, Операция майдонида эса Умножить ни фаол-

лаштиринг ва шундан сўнг ОК тугмачасини босинг.

Бу амалларингиз натижасида Е2:Е13 катакчалар диапазонидаги

барча сонлар F4 катакчасига киритилган 1,10 га кўпайтириладилар. Бу

эса ходимларимизнинг янги иш хақлари миқдоридир. Лекин бунда иш

хақига оид сон қийматларни яхлитлаш амалга ошмайди. Бу ишни амалга

ошириш учун F2:F13 катакчалар диапазонини ажратиб олгандан сўнг,

яхлитлаш функциясини қўллашимиз керак бўлади:

Page 140: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

140

=ОКРУГЛ(E2*$F$4;0)

Энди [Ctrl:Enter] тугмачалар комбинациясини боссак, бизга керакли

бўлган яхлитлаштириш формулалари F2:F13 катакчалар диапазонида

пайдо бўлади. Агар F устундаги иш хақлари хисоби бизни қониқтирса,

уни эскилари билан алмаштиришимиз мумкин. Бунинг учун F2:F13

катакчалар диапазонини нусхалаб олгандан сўнг, жадвал курсорини Е2

катакчага қўйиш ва Специальная вставка мулоқот дарчасини

чақиришимиз керак бўлади. Унинг Вставить майдонида Значение ула-

гичини фаоллаштириб, ОК тугмачасини боссак, кўзлаган ниятимизга

етамиз.

Иш хақини ҳисоблашда коэффициентлардан фойдаланиш ҳам

худди юқорида кўрсатилгандай амалга оширилади ва сиз учун унчалик

қийинчилик туғдирмайди. Ходимларни иш хақлари миқдорига қараб ёки

алфавит тартибида саралаш учун менюда ёки ускуналар панелида жой-

лашган кўпайиш бўйича (по возрастанию) ва камайиш бўйича (по убы-

ванию) тугмачаларидан фойдаланишимиз мумкин. Хозирги даврда хо-

дим ишлаяптими ёки ишдан бўшаб кетдими деган саволга жавоб топиш

учун Проверка свойств и значений категориясига мансуб бўлган

ЕПУСТО функциясини ишлатамиз. Унинг кўриниши қуйидагича

бўлади:

ЕПУСТО(аргумент)

Ушбу функция аргументда кўрсатилган катакчани текширади ва

агарда катакчада хеч нима бўлмаса, у холда Истина (Рост) мантиқий

қийматини қайтаради, агарда катакча бирор бир турдаги маълумот

бўлса, у хола функция Ложь (Ёлғон) қийматини қайтаради. Шундай

қилиб, бу функция ёрдамида катакчага бирор бир қиймат ёзилганми ёки

йўқлигини текширишимиз мумкин. Бизнинг холда агарда Ишдан

бўшатилиш санаси деб номланган устуннинг бирор бир катакчасига

қандайдир маълумот ёзилган бўлса (бу маълумот ходим ишдан бўшаган

Page 141: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

141

тақдирдагина ёзилади, албатта), унда худди шу ходим (унинг фамилияси

худди шу қаторнинг тегишли устунидан топилади) ишдан бўшаб кетган

бўлади. Бу ишни охирига етказиш учун олдин тузган жадвалингизга яна

бир устун киритинг (масалан Е устунни) ва уни Ходимнинг ишдан

бўшаган санаси деб атанг. Сўнгра N2 катакчасига қуйидаги формулани

киритинг:

=ЕПУСТО(L2)

Энди худди шундай формулалар билан N2:N13 катакчаларини

тўлдиринг (бунинг учун катакчалардаги маълумотларни нусҳалаштириш

усулидан фойдаланишингиз мумкин).

Агар ташкилотда ходимлар фаолияти тўғрисидаги бир қанча жад-

валлар бўлса (масалан, базавий иш хақи учун, мукофот ҳисоблаш учун,

соатбай ишлагани учун ва бошқалар) хисоб-китоб ишларида хатоликлар

рўй бермаслиги учун улардаги маълумотларни (масалан, табел номерла-

рини) солиштирби туриш мақсадга мувофиқ бўлади. Бу ишни қилиш

учун Логические категориясига мансуб бўлган ЕСЛИ мантиқий функ-

циясини ишлатишимиз мумкин. Унинг синтаксиси қуйидагича ёзилиши

мумкин:

ЕСЛИ(мантиқий_қиймат;РОСТ_бўлгандаги_қиймат;ЁЛҒОН_бўлга

ндаги_қиймат)

Бу ерда мантиқий_қиймат (биринчи аргумент) – исталган турдаги

мантиқий ифода ёки формула бўлиб, у хисобланганида РОСТ ёки

ЁЛҒОН қийматини беради. Иккинчи аргумент

РОСТ_бўлгандаги_қиймат агарда мантиқий ифода РОСТ қийматини

эга бўлганда қайтарилади. Учинчи аргумент

ЁЛҒОН_бўлгандаги_қиймат агарда мантиқий ифода ЁЛҒОН

қийматига эга бўлганда қайтарилади.

Бу функцияни турли хил жадваллардаги табел номерларини со-

лиштириш учун қўллаганда уларнинг бир хиллигига эътиборга олиш

Page 142: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

142

керак бўлади. Яъни, агар иккала жадвалдаги табел номерлари бир

хил бўлса, у хола функция РОСТ қийматини қайтаради, акс холда

ЁЛҒОН қийматини қайтаради. ЕСЛИ функциясининг

қўлланилишини текшириб кўриш учун ходимлар жадвалидаги

О2:О13 катакчаларини ажратиб чиқинг ва ундан сўнг ЕСЛИ функ-

циясини чақиринг, кейин аргументларга қуйидаги қийматларни бе-

ринг:

1-аргумент – D2=G2

2-аргумент - 1

3-аргумент - 2

[Ctrl+Enter] тугмачалар комбинациясини босганингиздан сўнг, О2 ка-

такчасида қуйидаги формула пайдо бўлади:

=ЕСЛИ(D2=G2;1;2)

Энди бу формулани О2:О13 катакчаларига нусҳаланг ва натижалар-

ни кўриб чиқинг. Агарда бир қанча жадваллардаги ходимларнинг фа-

милияларини солиштириш керак бўлса (масалан, ходимлар бўлимидаги

ва бухгалтериядаги), у холда EXCEL нинг матнли функцияларидан

фойдаланишимиз мумкин. Бундай функциялар ёрдамида биз

қуйидагиларни амалга оширишимиз керак бўлади:

Ходимларнинг фамилиялари ёзилган катакчадаги унинг бошидан

то биринчи пробелгача бўлган символлар сонини хисоблаб

чиқишимиз керак;

Унбан сўнг худди шу катакчадан чапдан ўнгга қараб худди шу

сондаги символларни ажратиб олишимиз керак. Бу бизга ходим-

нинг фамилиясини унинг насл-насабидан ажратиб беради.

Матннниг бошидан то биринчи пробелгача бўлган символлар сонини

топиш учун НАЙТИ (ТОПИЛСИН) функциясини ишлатишимиз мум-

кин:

Page 143: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

143

НАЙТИ(керакли_матн;кўрилаётган_матн;бошланғич_позиция)

Бу ерда керакли_матн – биз қидираётган матн, кўрилаётган_матн –

бошланғич матн, бошланғич_ позиция – қидирув бошлаш керак бўлган

матн позицияси. Агар бошланғич_ позиция – тушириб қолдирилган

бўлса, у 1 га тенг деб ҳисобланади. Энди НАЙТИ функциясинин па-

нелини чақиринг ва унинг Найти текст майдонига клавиатурадан про-

белни киритинг. Внутр_текст майдонига эса С2 катакчага мурожаатни

киритинг. Учинчи аргумент Нач.ном. майдонини бўш қолдиринг.

Бунда Р2 катакчада қуйидаги формула пайдо бўлади:

=НАЙТИ(“ “;C2)

Энди ЛЕВСИМВ функциясини қўллаб, С2 катакчасидаги маълу-

мотдан фойдаланган холда Q2 катакчасида ходимингизнинг насл-

насабидан холи бўлган фамилиясини оласиз:

=ЛЕВСИМВ(С2;Р2-1)

Бу функциянинг биринчи аргументи бўлиб, насл-насаблар билан

биргаликда бўлган фамилия ёзиб қўйилган катакча адреси, яъни С2

бўлади. Иккинчи аргумент сифатида ходимнинг фамилиясидаги символ-

лар сони минус бир, яъни Р2-1 бўлади (чунки фамилиядан сўнг пробел

ёзилиши туфайли). Р2 нинг қиймати эса НАЙТИ функциясини ишлат-

ган холда топилган эди.

Энди навбатдаги ишни амалга оширишимиз мумкин, яъни, ходим-

лар бўлимидаги жавалдаги фамилияларни бухгалтериядаги фамилиялар

билан солиштириб чиқишимиз мумкин. Бунинг учун R2 катакчасига

ёзилган ЕСЛИ (АГАРДА) функциясининг қуйидаги форматидан фойда-

ланамиз:

=ЕСЛИ(H2=Q2;РОСТ;ЁЛҒОН)

Агар иккала жадвалдаги фамилиялар бир хил бўлса, у холда ЕСЛИ

функцияси РОСТ ни қайтаради, акс холда ЁЛҒОН ни қайтаради.

Агарда биз ходим ишдан бўшамаганлиги ва унинг турли хил

Page 144: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

144

жадваллардаги табел номерлари бир хил эканлиги ва унинг турли хил

жадваллардаги фамилиялари бир хил эканлигини текширмоқчи бўлсак

(яъни учта шартнинг бир вақтда бажарилишини текшириш керак бўлса),

у холда И (ВА) функциясини ишлатишимиз мумкин:

И(мантиқий_қиймат1;мантиқий_қиймат2;мантиқий_қиймат3; . . . . . .

. . . )

Бу ерда мантиқий_қиймат1;мантиқий_қиймат2; . . . . . . лар текшири-

ладиган шартлар бўлиб, уларнинг сони 30 тадан ошмаслиги керак.

Уларнинг ҳар бири РОСТ ёки ЁЛҒОН қийматига эга бўлишлари мум-

кин. Бизнинг холда солиштирилиш натижалари N2, O2 ва R2 катакча-

ларда турибди. Шунинг учун биз И функцияси панелини чақириб, унинг

логическое1 май донига N2 ни, логическое2 майдонига О2 ни ва логиче-

ское3 майдонига R2 ни ёзиб чиқиб, ОК тугмачасини боссак, у холда S2

катакчада қуйидаги формула хосил бўлади:

=И(N2;O2 ;R2)

Бу функция агар ходим ишдан кетмаган бўлса ва унинг турли хил жад-

валлардаги табеллари бир хил бўлса хамда бу жадваллардаги фамилия-

лари ҳам бир хил бўлсагина РОСТ қийматини қабул қилади. Бошқа бар-

ча холлада ушбу функциянинг қиймати ЁЛҒОН бўлади.

Юқоридаги барча формулаларни қуйида келтирилган битта фор-

мула шаклида ёзиш ҳам мумкин:

И(ЕПУСТО(L2);ЕСЛИ(D2=G2; РОСТ;ЁЛҒОН)

=ЕСЛИ(H2=ЛЕВСИМВ(С2;НАЙТИ(“ “;C2)-1); РОСТ;ЁЛҒОН)

Бу формулаларнинг қандай қилиб тузилганлиги сиз учун ўзига хос

топишмоқ бўлсин. Агар сиз бу формулаларни хосил қилишни яхшилаб

тушуниб олсангиз, демак сиз учун EXCEL да иқтисодий ва молиявий

масалаларни ечиш унча қийинчилик туғдирмайди.

Page 145: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

145

23-Амалий машғулот. Ходимларнинг мукофот пулларини ҳисоблаш

«Кўнгулларни сурури илмдандир,

Кўрар кўзларни нури илмдандир.

Керак ҳар илмдан бўлмоқ хабардор,

Бўлур ҳар қайсиси ўз вақтида даркор».

Фурқат

Ташкилотда ишлаганда кўп йиллар ишлагани учун мукофот пули

қуйидаги жадвал воситасида хисобланилади деб фараз қилайлик:

№ Иш стажи, йилларда Мукофот пули, % ларда

1 Бир йилдан кам 0

2 1-3 йил 10

3 3-5 йил 20

4 5-10 йил 30

5 10 йилдан кўп 40

Мукофот пулини хисоблаш алгоритмини қуйидагича ифодалаш мумкин:

Ходим мукофот пули ҳисобланилиши даврида ташкилотда ишла-

ганми ёки йўқлигини текшириш;

Хар бир қатор учун куйидагиларни текшириш:

А) ходимларнинг маълумотлар базасидаги ва жадвалдаги та-

бел номерлари мос келадими?

Б) ходимларнинг маълумотлар базасидаги ва жадвалдаги

фамилиялари мос келадими?

Ходимнинг корхонада ишлаган умумий кунлари миқдорини то-

пиш;

Ходимнинг корхонада неча йил ишлаганини топиш. Бунинг учун

умумий кунлар миқдорини 365 га бўлинади.

Олинган натижадан каср қисмини ташлаб юбориш;

Ходимнинг корхонада ишлаган йилларини қуйидагича тартибда

таҳлил қилиш:

Page 146: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

146

А) 1 йилдан кам – мукофот пули хисобланмайди;

Б) 1 йилдан 3 йилгача – жорий иш хақини 10% га кўпайтириш;

Б) 4 йилдан 5 йилгача – жорий иш хақини 20% га кўпайтириш;

Б) 6 йилдан 10 йилгача – жорий иш хақини 30% га кўпайтириш;

Б) 10 йилдан 3 кўпроқ – жорий иш хақини 40% га кўпайтириш;

Агар ходимнинг маълумотлар базасидаги ва жадвалдаги табел

рақамлари хамда фамилиялари бир-бирига мос келса, у холда му-

кофот пулини тўғри хисобланган дейиш, акс холда хисоб-

китобларда хато борлиги хақида маълумот чиқариш.

Олдинги бўлимлардаги олинган натижалардан фойдаланиш мумкин

бўлишини ҳисобга олган холда мукофот пули ҳисобланадиган жадвали-

миз устунларини U1:V8 катакчалар диапазонида жойлаштирамиз ва бу-

ни қуйидагича амалга оширамиз:

U1 ва V1 катакчаларни бирлаштириб, унга Мукофот тўлаш

шартлари деб ёзинг;

U2 катакчага Сана деб ёзинг;

V2 катакчага 31.12.2010 деб ёзинг;

U3 ва V3 катакчаларни бирлаштириб, унга Ходимнинг иш стажи

деб ёзинг;

U4:U8 катакчаларига ходимларни мукофот олиш миқдори

аниқланиладиган стажларини ёзинг;

V4:V8 катакчаларига мукофот тўланилиши фоизларини ёзинг.

I U V

1 Мукофот тўлаш шартлари

2 Сана 31.12.2010

3 Ходимнинг иш стажи

4 1 0%

5 3 10%

Page 147: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

147

6 5 20%

7 10 30%

8 10 40%

Энди ходимнинг ташкилотда ишлаган йилларини аниқлаш бўлади

(бунда хисоблар 31.12.2010 санаси холатига олиб борилади). Хисоб-

китобларни Х2 катакчасида амалга оширамиз. Ушбу катакчага қуйидаги

формулани ёзамиз:

=$V$2-K2

Бу амал орқали биз V2 катакчадаги 31.12.2010 санасидан К2 ка-

такчадаги ходимларнинг ишга қабул қилинган санасини айирамиз. На-

тижада ходимнинг корхонада ишлаган умумий кунлари миқдорини ола-

миз. Энди бу катталикни бир йилдаги ўртача кунлар сонига бўлсак, хо-

димнинг корхонада ишлаган йиллар сонини топамиз (уни Y2 катакчага

ёзамиз):

=Х2/365

Энди олинган натижадан каср қисмини улоқтириб, натижани Z2

катакчага ёзамиз:

=ОТБР(Y2)

Бу ерда ОТБР деб номланган математик функциядан фойдаланил-

ди. Унинг формати қуйидагича кўринишда:

ОТБР(сон;разрядлар_сони)

Бу ерда сон – тартибга келтирилаётган сон ва разрядлар_сони - вергул-

дан кейин қанча сон қиймат қолдирилишини кўрсатадиган катталик

(агар унда хеч нима ёзилмаган бўлса, у холда бу аргумент нолга тенг деб

ҳисобланади.

Навбатдаги ишимиз мукофот пули миқдорини ҳисоблашдир. Бу-

нинг учун ЕСЛИ функциясидан фойдаланамиз. Бу хисоб натижаларини

олдинги амалий машғулотда ишлатган жадвалимизнинг АА2 катакчаси-

да сақлаймиз. Агар ходим корхонада бир йилдан кам ишлаган б ўлса

Page 148: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

148

(бунинг учун Z2 катакчадаги қиймат U4 билан солиштирилади), у холда

унинг мукофоти миқдори Е2 катакчада кўрсатилган иш хақи миқдорини

V4 катакчадаги коэффициентга кўпайтириш орқали топилади. Шундай

қилиб, бу амални бажариш формуласи AA2 катакчада қуйидаги

кўринишда ёзилиши мумкин:

=ЕСЛИ($Z2<$U$4;$E2*$V$4;AB2)

Худди шунга ўхшаш формулаларни АВ2, АС2 ва АD2 катакчалар-

га ҳам ёзиб чиқамиз:

=ЕСЛИ($Z2<$U$5;$E2*$V$5;AС2)

=ЕСЛИ($Z2<$U$6;$E2*$V$6;AD2)

=ЕСЛИ($Z2<$U$7;$E2*$V$7;AE2)

Аммо корхонада 10 йилдан ортиқ ишлаганлар учун АЕ2 катакчага

ёзиладиган формула бироз бошқачароқ бўлади:

=ЕСЛИ($Z2>=$U$8;$E2*$V$8;0)

Энди X2 ва Y2 катакчаларидаги формулаларни Z2 катакчадаги

формулага жойлаштириш операциясини бажарамиз:

=ОТБР(($V$2-K2)/365)

ЕСЛИ функцияларили формулаларни бир бирининг ичига

қўйишни АЕ2 катакчасидан бошлаймиз: уни AD2 катакчага жойлашти-

рамиз, AD2 катакчадан эса АС2 га ва хоказо. Шундай қилиб, АА2 катак-

часига қуйидаги формулани киритамиз:

=ЕСЛИ($Z2<$U$4;$E2*$V$4;ЕСЛИ($Z2<$U$5;$E2*$V$5;

ЕСЛИ($Z2<$U$6;$E2*$V$6;ЕСЛИ($Z2<$U$7;$E2*$V$7;

ЕСЛИ($Z2>=$U$8;$E2*$V$8;0)))))

Энди Z2 катакчасидаги формулани АА2 даги формулага қўямиз:

=ЕСЛИ(ОТБР(($V$2-К2)/365)<$U$4;$E2*$V$4;

ЕСЛИ (ОТБР(($V$2-K2)/365) <$U$5;$E2*$V$5;

ЕСЛИ(ОТБР(($V$2-K2)/365)<$U$6;$E2*$V$6;

ЕСЛИ(ОТБР(($V$2-K2)/365)<$U$7;$E2*$V$7;

Page 149: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

149

ЕСЛИ(ОТБР(($V$2-K2)/365)>=$U$8;$E2*$V$8;0)))))

Натижада хисоб-китобларда фақатгина S2 ва AA2 катакчалардаги фор-

мулаларгина иштирок этади. AF2 катакчасида текширув учун

мўлжалланган қуйидаги формулани ёзиб қўямиз:

=ЕСЛИ(S2;AA2;”Хатолик!”)

Агарда унинг қиймати РОСТ бўлса, у холда мукофот пули чиқарилади,

акс холда Хатолик! деган маълумот чиқади.

Энди AF2 катакчасидаги формулага мурожаатларда иштирок эт-

ган формулаларни киритамиз ва натижада мукофот пули ҳисоблашнинг

қуйидаги натижавий формуласини оламиз:

=ЕСЛИ(И(ЕПУСТО(L2);ЕСЛИ(D2=G2;РОСТ;ЁЛҒОН);

ЕСЛИ(H2=ЛЕВСИМВ(С2;НАЙТИ(“ ” ;C2)-1); РОСТ;ЁЛҒОН));

ЕСЛИ(ОТБР(($V$2-К2)/365)<$U$4;$E2*$V$4;

ЕСЛИ (ОТБР(($V$2-K2)/365) <$U$5;$E2*$V$5;

ЕСЛИ(ОТБР(($V$2-K2)/365)<$U$6;$E2*$V$6;

ЕСЛИ(ОТБР(($V$2-K2)/365)<$U$7;$E2*$V$7;

ЕСЛИ(ОТБР(($V$2-

K2)/365)>=$U$8;$E2*$V$8;0)))));”Хатолик!”)

Юқоридаги барча сайъи-харакатларимиз оқибатида қуйидаги жад-

валлар билан ишлашимизга тўғри келганини эслатиб ўтмоқчимиз:

Ходимларнинг иш хақлари жадвали (A1:E11);

Ходимларнинг маълумот базаси жадвали (G1:L11);

Мукофот пули тўлаш шартлари жадвали (U1:V8);

Корхонада ишланган йиллар хақидаги жадвал (Z1:Z11);

Формулалар ёзиладиган майдон (AF2:AF11)

Мукофот ҳисобланадиган жадвал кичкина ва кўримли бўлиши

учун кераксиз устунларни кўринмас қилиб қўйиш натижаларни

чиройлироқ кўринишга келтиришга имкон беради. Бунинг учун керакли

устунларни ажратиб олиш ва контекст менюдаги Скрыть буйруғидан

Page 150: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

150

фойдаланиш кифоя. Худди шу натижага Формат/Столбец/Скрыть

буйруғи ёрдамида ҳам эришишингиз мумкин. Юқорида кўрсатиб

ўтилган мукофот ҳисоблаш усули ойлик ва квартал мукофотларини

ҳисоблашда ҳам бемалол ишлатилиши мумкин.

24-Амалий машғулот. Тадбиркорлик ва бизнес хисобини юритиш

«Кечаги кунингни айламагил ёд,

Эртанг келмай туриб, этма кўп фарёд.

Ўтган, келмаганга қайғурмоқни қўй,

Қувноқ бўл, умрингни қилмагил барбод».

Умар Хайём

Тадбиркорликда иш юритиш учун кўпинча Операциялар журна-

лидан фойдаланилади. Мисол сифатида икки хил маҳсулот болалар кро-

вати ва беланчак тайёрлайдиган тадбиркорлик корхонаси фаолиятини

кўриб чиқамиз. Уинг маҳсулоти катта болалар ёки кичкинтойлар учун

мўлжалланган. Маҳсулот истеъмолчиларнинг талабларига мувофиқ те-

ракдан ёки ёнғоқдан ясалиши мумкин. Маҳсулот тайёрланишида клей,

лак ва турли хил шуруплар ишлатилиши мумкин. Журналга маълумот-

ларни киритиш тартиби қуйидагича бўлиши мақсадга мувофиқ:

1. Материаллар сотиб олиниши хақидаги маълумотлар:

Номи устуни – материалнинг номи

Харажат устуни – материал учун тўланган пул миқдори

2. Материалларнинг ишлатилиши хақидаги маълумотлар:

Нима устуни – сарфланган материал тури

Номи, Ўлчами ва Нимадан устунлари – материал сарф

қилинаётган маҳсулот хақида маълумотлар

Даромад устуни – ишлатилган материаллар баҳосининг

манфий белгили катталиги

3. Тайёр маҳсулотларнинг сотилиши хақидаги маълумотлар:

Номи, Ўлчами ва Нимадан устунлари –маҳсулот хақида

маълумотлар

Page 151: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

151

Даромад устуни – маҳсулотни сотишдан олинган даромад.

Операциялар журналидаги бу устунга маҳсулотларни со-

тишдан олинган даромад катталиги сўмларда ёзилиши керак

бўлади.

Операциялар журналининг кўриниши, масалан, қуйидагича

бўлиши мумкин:

А В С D E F G

1 Сана Даромад Харажат

Номи Ўлчами Нимадан Нима

2 02.01.11 900 850 Терак

3 03.01.11 1 980 780 Ёнғоқ

4 04.01.11 120 160 Шуруп

5 05.01.11 360 500 Клей

6 06.01.11 430 200 Лак

7 07.01.11 -8 500 Кроват Катталар Теракдан Терак

8 07.01.11 -3 000 Кроват Катталар Ёнғоқдан Шуруп

9 08.01.11 -9 000 Кроват Болалар Ёнғоқдан Ёнғоқ

10 09.01.11 -4 000 Беланчак Катталар Теракдан Терак

11 09.11.11 -3 000 Кроват Катталар Теракдан Лак

12 10.01.11 -7 000 Беланчак Болалар Ёнғоқдан Шуруп

13 10.01.11 -14 000 Кроват Катталар Ёнғоқдан Ёнғоқ

14 11.01.11 -15 000 Кроват Катталар Теракдан Терак

15 11.01.11 -5 000 Беланчак Болалар Ёнғоқдан Клей

16 12.01.11 -9 000 Беланчак Болалар Теракдан Терак

17 12.01.11 Кроват Катталар Ёнғоқдан Шуруп

18 13.01.11 -56 000 Кроват Катталар Ёнғоқдан Ёнғоқ

19 13.01.11 -9 000 Беланчак Болалар Теракдан Клей

20 15.01.11 -17 000 Беланчак Катталар Теракдан Терак

Page 152: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

152

21 16.01.11 -24 000 Кроват Болалар Ёнғоқдан Ёнғоқ

22 17.01.11 -12 000 Кроват Катталар Теракдан Терак

23 18.01.11 350 Терак

24 19.01.11 45 000 Беланчак Катталар Ёнғоқдан

25 20.01.11 -5 000 Кроват Болалар Теракдан Терак

26 20.01.11 -6 000 Кроват Катталар Теракдан Лак

27 21.01.11 -8 000 Беланчак Катталар Ёнғоқдан Клей

28 22.01.11 420 Ёнғоқ

29 23.01.11 56 000 Кроват Болалар Теракдан

30 24.01.11 66 000 Беланчак Катталар Теракдан

31 25.01.11 -15 000 Кроват Болалар Ёнғоқдан Лак

32 25.01.11 -16 000 Кроват Катталар Теракдан Шуруп

33 26.01.11 100 000 Беланчак Катталар Теракдан

34 27.01.11 96 000 Кроват Катталар Ёнғоқдан Ёнғоқ

35 28.01.11 -16 000 Беланчак Болалар Теракдан Клей

36 29.01.11 205 000 Лак

37 30.01.11 310 000 Кроват Болалар Ёнғоқдан

38 01.02.11 440 000 Беланчак Катталар Теракдан

Энди тадбиркорлик фаолиятини баҳолай олиш учун EXCEL нинг

иш варағида 4 та лист (листлар руйҳати электрон жадвалнинг энг пас-

тики қисмида бўлади – Лист1, Лист2, Лист3 ва Лист4) хосил қиламиз

ва уларни Операциялар журнали, Материалларни сотиб олиш ва

ишлатиш (Харажатлар1), Маҳсулот тайёрлаш учун материаллар

сарфи (Харажатлар2), Киримнинг маҳсулотлар бўйича тақсимоти

(Кирим) ва Фойданинг маҳсулотлар бўйича тақсимоти (Фойда) деб

номлаймиз (контекст менюнинг Переименовать буйруғидан фойдала-

намиз).

Операциялар журнали билан ишлашда биз унинг турли хил устунла-

Page 153: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

153

ри билан ишлашимизга тўғри келади. Шунинг учун ҳам ҳар бир устунга

(ёки катакчалар диапазонига) ном беришимизга тўғри келади. Бу

қуйидаги тартибда амалга оширилади:

А1:G1000 катакчалар диапазонини ажратамиз;

[Ctrl+Shft+F3) тугмачалар комбинациясини босиб, Создать

имена мулоқот дарчасини чақирамиз;

Бу дарчадаги В строке выше имкониятини белгилаймиз ва ОК

тугмачасини босамиз.

Бунда катакчалар диапазонларига (ёки жадвалнинг мос устунларига)

қуйидаги номлар берилиб чиқилади:

А устуни – Сана

В устуни – Даромад

С устуни – Харажат

D устуни – Номи

Е устуни – Ўлчами

F устуни – Нимадан

G устуни - Нима

Аммо шуни эсдан чиқармангки, EXCEL диапазонлар номларини

тушуниши ва улар билан ишлай олиши учун Параметры мулоқот дар-

часининг Вычисления варағида Допускать названия диапазонов имко-

ниятини танлаш керак бўлади. Операциялар журналини тўлдирганда хар

бир предмет, материал ва тушунча бир хил номланиши керак бўлади, акс

холда маълумотлар таҳлил қилинаётганда турли хил хатоликлар рўй бе-

риши мумкин. Журналга жуда бўлмаганда битта маълумот киритилга-

нидан сўнг, қолган маълумотларни Форма мулоқот дарчасидан фойда-

ланиб киритган маъқул бўлади. Бу дарчани чақириш учун курсорни

жадвалнинг исталган жойига келтиргандан сўнг, Данные/Форма

буйруғини чақириш керак бўлади. Маълумот киритилаётгандаги хато-

Page 154: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

154

ликлардан қутулиш учун Автозаполнение функциясидан фойдаланиш

мумкин. Бу функция жадвалдаги олдинги киритилган маълумотлардан

фойдаланган холда ундаги хатоликларни аниқлаш ва тузатишга харакат

қилади. Масалан, агар сиз D устунида Т харфини терсангиз, Терак деган

сўз тегишли катакчада пайдо бўлади. Жадвалларни тўлдирганда

руйҳатдан танлаш усулидан ҳам фойдаланиш мумкин. Бунда матн кири-

тилиши керак бўлган катакчада сичқончанинг ўнг тугмаси ёрдамида

контекст менюни чақирсангиз, устунга олдин киритилган барча эле-

ментлар руйҳати пайдо бўлади ва сиз улардан керагини танлаб оласиз,

холос.

Агар EXCEL даги маълумотларни тезкорлик билан таҳлил қилиш

зарурати туғилса, у холда йиғма жадвални (Сводная таблица) ишлатиш

мумкин. Бу жадвал йиғма жадваллар мастери (Мастер сводных

таблиц) ёрдамида хосил қилинади ва бошланғич жадвалдаги

маълумотларни (бизнинг холда Операциялар журналини) таҳлил қилиб

беради. Бу мастерни чақириш учун Операциялар журнали жойлашган

диапазонни ажратинг ва Данные/Сводная таблица буйруғини

бажаринг. Шундан сўнг мастернинг мулоқот дарчалари кетма-кет

тартибда чиқади ва сиз уларнинг кераклиларини танлаб олганингиздан

сўнг, кетма-кет тартибда дарчалардаги Далее тугмачаларини

босаверасиз ва ниҳоят Готово тугмачаси босилганидан сўнг, керакли

хисоб-китоблар автоматик тарзда бажарилади. Бу жадвалий

маълумотларни таҳлил қилишдаги жуда қулай ва тезкор механизм, аммо

бу натижалар сизни қаноатлантирмаса ёки сиз бошқача усулда ишлашни

истасангиз, у холда формулалардан фойдаланган холда ҳам бу ишни

амалга оширишингиз мумкин. Қуйида EXCEL нинг имкониятларини

тўлиқроқ ўрганиш мақсадида худди шу усулда қандай қилиб хисоб-

китоблар амалга оширилишини кўриб чиқамиз.

Агар Операциялар журналидаги бирор бир ёзувни текшириб,

Page 155: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

155

сўнгра уни бошқа бир жадвалга кўчирмоқчи бўлсак, бунга мисол сифа-

тида ўша жадвал катагига ёзилган қуйидаги формулани кўрсатишимиз

мумкин:

=ЕСЛИ(ОперацияларЖурнали!А2>=$A$3;1;0)

Операциялар журналидан фарқли бўлган бирор бир жадвалнинг биз

учун керакли қандайдир катагида ёзилган бу формула қуйидаги тартиб-

да ишлайди: Агарда ушбу шарт бажарилса, яъни, операциялар журнали-

нинг А2 катакчасидаги сана янги жадвалнинг A3 катагидаги санадан

катта ёки унга тенг бўлса, у холда формула ўзи ёзилган катакчага 1 ни

беради, акс холда формула 0 ни беради.

EXCEL да катакчалар диапазонидаги маълумотлардан фойдалан-

ган холда хисоб-китобларни бажаришда бир қанча формулаларни битта

формула билан алмаштириш имконияти мавжуд. Бундай формулани

массив формуласи деб аталади. Бунга мисол сифатида бирор бир жад-

валнинг А1:В6 диапазонида берилган кўрсатгичларга асосан сарф-

харажатларнинг таҳлилини амалга оширадиган массив формулаларини

тузамиз.

Хисоблаш модули жадвали:

А В

1 Кўрсатгич Маълумотлар

2 05.01.11 =СУММ(ЕСЛИ(Сана>=A2;Харажат;0))

3 15.01.11 =СУММ(ЕСЛИ(Сана<= A3;Харажат;0))

4 Теракдан =СУММ(ЕСЛИ(Нимадан=A4;Харажат;0))

5 Беланчак =СУММ(ЕСЛИ(Нима=A5;Харажат;0))

6 Болалар =СУММ(ЕСЛИ(Ўлчами=A6;Харажат;0))

7

Бу формулалар асосида, масалан, биринчи формула Операциялар

журналидаги С1:С1000 (Харажат) катакчалар диапазонига киритил-

Page 156: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

156

ган ва санаси А2 катакчага киритилган санадан катта ёки унга тенг

бўлган барча сонларнинг йиғиндисини ҳисоблаб беради хамда уни шу

формула ёзилган жадвалнинг катакчасига ёзиб қўяди. Бунда барча

кўрсатилган катакчалар диапазони А1:А1000 – Сана ва С1:С1000 - Ха-

ражат бир бутундай қайта ишланади. Демак, формула 5 январдан то

хисоб қилинаётган кунга қадар барча харажатларни хисоблаб беради.

Иккинчи формула хисоб-китоб бошланган кундан то 15 январгача

бўлган харажат миқдорини ҳисоблаб беради. Учинчи формула теракдан

ясалган маҳсулотлар учун қанча пул сарф қилинганини ҳисоблаб беради.

Тўртинчи формула Беланчак ясаш учун қанча пул сарфланганини би-

лишга имкон беради. Бешинчи формула эса Болалар кровати ясаш учун

қанча харажат қилинганини ҳисоблаб беради. Агар бир формулани ик-

кинчисининг ичига қўйсак, у холда икки шартнинг бажарилиши ҳам

ҳисобга олиниши мумкин бўлади. Юқоридаги жадвалдаги А2 ва А3 ка-

такчалардаги саналарни ўзгартирсак, таҳлил амалга ошириладиган вақт

интервалини ҳам ўзгартириш мумкин бўлади. А4, А5 ва А6 катакчалар

эса таҳлил турини танлашга имкон берадилар.

Энди юқоридаги барча формулаларни бир-бирининг ичига олган

холда битта мураккаб формула хосил қилишни кўриб чиқамиз. Бунинг

учун биринчи ишимиз В3 да турган формулани В2 катакчадаги форму-

лага қўйиш бўлади. Бунинг учун В3 катакчани фаоллаштирамиз ва фор-

мулалар қаторида

ЕСЛИ(Сана<= A3;Харажат;0)

ни ажратиб оламиз. Сўнгра уни алмашинув буферига нусҳалаймиз. Энди

[Ctrl+Shift+Enter] тугмачалар комбинациясини ёки [Esc] босиб В3 ка-

такчадаги формулани таҳрирлаш режимини ўчирамиз. Кейин В2 катак-

чага ўтиб, Операциялар журнали жадвалининг Харажат диапазони

номи бўлган формулалар қаторидаги ЕСЛИ нинг иккинчи аргументини

ажратамиз. Сўнгра алмашинув буферига нусҳаланган формула фрагмен-

Page 157: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

157

тини янги жойга нусҳалаш мақсадида [Ctrl+Shift+Enter] тугмачалар

комбинациясини босиб, формулага массив холатини берамиз. В2:В6 ка-

такчалардаги барча беш нафар формулалардаги ЕСЛИ функциясининг

иккинчи аргументлари Харажат диапазонининг номидир. Худди шу

аргументнинг ўрнига кейинги формуланинг қўйилиши амалга оширила-

ди. В3 катакчадаги формуланинг В2 катакчасига қўйилиши натижасида

қуйидаги формула пайдо бўлади:

=СУММ(ЕСЛИ(Сана>=A2;ЕСЛИ(Сана<= A3;Харажат;0);0))

У Операциялар журналидаги В2 ва В3 саналар интервалига тегишли

бўлган хамда А1:А1000 катакчалар диапазонида ёзилган барча сонлар-

нинг йиғиндисини ҳисоблайди. Бу формула корхона томонидан

кўрсатилган даврда қанча пул сарфланганини ҳисоблашга имкон беради.

Энди В4 катакчасидаги формуланинг худди шундай фрагментини

нусҳаланг ва уни В2 катакчадаги ЕСЛИ формуласининг иккинчи аргу-

менти ўрнига қўйинг. Бунда қуйидаги формула хосил бўлади:

=СУММ(ЕСЛИ(Сана>=A2;ЕСЛИ(Сана<= A3; ЕСЛИ(Нимадан=A4;

Харажат;0);0);0))

Бу формула орқали кўрсатилган даврда теракдан ясалган маҳсулотларга

қанча пул кетгани ҳисобланади.

В2 катакчадаги формулани В5 катакчадаги формула билан бир-

лаштирсак, қуйидаги формулани оласиз:

=СУММ(ЕСЛИ(Сана>=A2;ЕСЛИ(Сана<= A3; ЕСЛИ(Нимадан=A4;

ЕСЛИ(Нима=A5;Харажат;0;0);0);0))

Бу формула кўрсатилган даврда теракдан ясалган беланчакларга қанча

пул кетганини ҳисоблайди.

В2 даги формулага В6 дагини қўйиш қуйидаги охирги формулага

олиб келади:

=СУММ(ЕСЛИ(Сана>=A2;ЕСЛИ(Сана<= A3; ЕСЛИ(Нимадан=A4;

ЕСЛИ(Нима=A5; ЕСЛИ(Ўлчами=A6;Харажат;0);0;0);0);0))

Page 158: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

158

Бу формула орқали Операциялар журналидаги В2 ва В3 саналар интер-

валига тегишли бўлган давр мобайнида болалар учун теракдан ясалган

беланчакларга қанча пул кетганини ҳисоблаш мумкин. Агар бу форму-

лани юқоридаги жадвалнинг ҳисоблаш модули деб атасак, у исталган

давр интервали учун қуйидагиларни ҳисоблаб бера олади:

Корхона томонидан қайси даврларда қанча пул сарфланганини;

Хар бир харажатлар йўналиши бўйича қанча пул ўтганини;

Хар бир харажат йўналиши бўйича нималар сотиб олинганлигини;

Хар бир маҳсулот турини тайёрлашга қанча пул кетганини.

Энди бу формулаларнинг Операциялар журналидаги маълумотлар

асосида юқорида номлари эслатиб ўтилган тўртта жадвал мисолида ки-

чик тадбиркорлик фаолиятини таҳлил қилишда ишлатилишини кўриб

чиқамиз.

Материалларни сотиб олиш ва ишлатишни кўрсатадиган Ха-

ражатлар1 жадвали бешта зонага бўлинган:

1. Хисоб-китоб амалга оширилган вақт интервалини аниқлаш зонаси:

В1 катакча – қайси санадан бошлаб

В2 катакча – қайси санагача

2. Материаллар сотиб олиш харажатларини хисоблаш зонаси (А4:В10

катакчалар диапазони):

А6:А10 диапазони – материаллар номи

В6:В10 диапазони – хар бир материални сотиб олиш учун

сарф қилинган харажатлар миқдори

В4 катакчаси – барча сотиб олинган материалларга тўланган

пул

3. Сарф қилинган материаллар миқдорини ҳисоблаш зонаси (А12:В18

катакчалар диапазони):

А14:А18 диапазони - материаллар номи

Page 159: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

159

В14:В18 диапазони – сарф қилинган материаллар нархининг

хисоби

В12 катакчаси – барча сарфланган материаллар нархи

4. Ортиб қолган материаллар хисоб-китоби зонаси (А20:В26 катакчалар

диапазони):

А22:А26 диапазони – материалнинг номи

В22:В26 диапазони – қолган материаллар нархининг хисоби

В20 катакчаси – қолган материалларнинг тўла қиймати

5. Барча тайёрланган маҳсулотлар учун сарф қилинган материаллар

миқдорини кўрсатиб берувчи думалоқ шаклдаги кесилган хажмий ци-

линдрик диаграмма.

Бу маълумотларни ифода қиладиган жадвалларни қуйидаги

кўринишда кўрсатишимиз мумкин:

А В С D

1 Давр 01.01.11 Таҳлил

2 30.01.11

3

4 Сотиб олинган жами: сўм %

5 Шу жумладан: %

6 Терак сўм %

7 Ёнғоқ сўм %

8 Шуруп сўм %

9 Клей сўм %

10 Лак сўм %

11

12 Ишлатилган жами: сўм %

13 Шу жумладан:

14 Терак сўм %

Page 160: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

160

15 Ёнғоқ сўм %

16 Шуруп сўм %

17 Клей сўм %

18 Лак сўм %

19

20 Қолдик жами: сўм %

21 Шу жумладан:

22 Терак сўм %

23 Ёнғоқ сўм %

24 Шуруп сўм %

25 Клей сўм %

26 Лак сўм %

Энди ушбу жадвалдаги маълумотларни ҳисоблашга имкон беради-

ган формулаларни хосил қиламиз. В6 катакчада маълум бир даврда А6

катакчада номи кўрсатилган материални сотиб олиш учун сарф

қилинган пулни ҳисоблаш формуласи бўлиши керак. Бу формула

қуйидаги кўринишда бўлади:

=СУММ(ЕСЛИ(Сана>=В1;ЕСЛИ(Сана<=В2;ЕСЛИ(Номи=А6;Харажат;0

);0);0))

Бу формулани бошқа А7:А10 катакчаларга ҳам нусҳалаймиз:

=СУММ(ЕСЛИ(Сана>=В1;ЕСЛИ(Сана<=В2;ЕСЛИ(Номи=А7;Харажат;0

);0);0))

=СУММ(ЕСЛИ(Сана>=В1;ЕСЛИ(Сана<=В2;ЕСЛИ(Номи=А8;Харажат;0

);0);0))

=СУММ(ЕСЛИ(Сана>=В1;ЕСЛИ(Сана<=В2;ЕСЛИ(Номи=А9;Харажат;0

);0);0))

=СУММ(ЕСЛИ(Сана>=В1;ЕСЛИ(Сана<=В2;ЕСЛИ(Номи=А10;Харажат;

0);0);0)) Бундан сўнг эса В6:В10 устунининг йиғиндиси формуласини

Page 161: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

161

В4 катакчага жойлаштирамиз.

В14 катакчада маълум бир даврда А6 катакчада номи кўрсатилган

материалнинг сарф қилинишига кетган пулни ҳисоблаш формуласи

бўлиши керак. Бу формула эса қуйидаги кўринишга эга бўлади:

=СУММ(ЕСЛИ(Сана>=В1;ЕСЛИ(Сана<=В2;ЕСЛИ(Нима=А14;Даромад;

0)0;)0))

Бу формулани бошқа А15:А18 катакчаларга ҳам нусҳалаймиз:

=СУММ(ЕСЛИ(Сана>=В1;ЕСЛИ(Сана<=В2;ЕСЛИ(Нима=А15;Даромад;

0)0;)0))

=СУММ(ЕСЛИ(Сана>=В1;ЕСЛИ(Сана<=В2;ЕСЛИ(Нима=А16;Даромад;

0)0;)0))

=СУММ(ЕСЛИ(Сана>=В1;ЕСЛИ(Сана<=В2;ЕСЛИ(Нима=А17;Даромад;

0)0;)0))

=СУММ(ЕСЛИ(Сана>=В1;ЕСЛИ(Сана<=В2;ЕСЛИ(Нима=А18;Даромад;

0)0;)0)) Бундан сўнг эса В14:В18 устунининг йиғиндиси формуласини

В12 катакчага жойлаштирамиз.

В22:В26 катакчаларида маълум бир даврда А6 катакчада

номи кўрсатилган материалнинг сотиб олиниши ва сарф қилинишига

кетган пулнинг айирмасини ҳисоблаш формуласи бўлиши керак. Бу

формулалар эса қуйидаги кўринишга эга бўлади:

=В6-В14 – В22 катакчасига

=В7-В15 – В23 катакчасига

=В8-В16 – В24 катакчасига

=В9-В17 – В25 катакчасига

=В10-В18 – В26 катакчасига

Жадвалнинг пастки қисмига (ёки ёнига) барча тайёрланган

маҳсулотлар учун сарф қилинган материаллар миқдорини график тарзда

кўрсатиб берувчи думалоқ шаклдаги кесилган хажмий цилиндрик диа-

граммани жойлаштирсангиз, натижаларни визуал равишда яққол

Page 162: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

162

кўришингиз мумкин бўлади.

Маҳсулот тайёрлаш учун материаллар сарфини кўрсатадиган

Харажатлар2 жадвалидан фойдаланган холда маълум бир турдаги

маҳсулот тайёрлаш учун сарф қилинган материаллар баҳоси хақидаги

маълумотни билиб олишимиз мумкин. Бу жадвалнинг тузилишини

қуйидагича ифодалашимиз мумкин:

А В С D E F G H I J

1 Давр 01.01.11 30.01.11

2 Материаллар сарфи жадвали 3

4 Матери-

алнинг

номи

Ёнғоқдан ясалган Теракдан ясалган Жами

5 Болалар кровати Беланчаклар Болалар кровати Беланчаклар

6 Кичик Катта Кичик Катта Кичик Катта Кичик Катта

7 Терак

8 Ёнғоқ

9 Шуруп

10 Клей

11 Лак

12 Жами:

13

14

Бу жадвалнинг пастки қисмида ҳар бир маҳсулот учун сарф-

харажатлар миқдорини устунли диаграмма кўринишида акс эттириш

мақсадга мувофиқ бўлади.

Ушбу жадвалдаги В4:Е4 хамда F4:I4 катакчалар бирлаштирилган

ва уларнинг адреслари В4 ва F4 дир. Ундан ташқари, В5:С5, D5:Е5,

F5:G5 ва H5:I5 катакчалар ҳам бирлаштирилган ва мос равишда В5, D5,

F5 ва H5 адресларига эгадирлар. В7 катакчасига ёзиладиган формула

қуйидаги кўринишга эга бўлади:

=СУММ(ЕСЛИ(Сана>=В1;ЕСЛИ(Сана<=С1;ЕСЛИ(Нимадан=$B$4;

ЕСЛИ(Номи=$B$5;ЕСЛИ(Ўлчами=B$6;ЕСЛИ(Нима=А$7;Даромад;0);0);

0);0);0);0))

Ушбу формула кўрсатилган вақт мобайнида А7 катакчада номи

Page 163: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

163

ёзилган материалдан, яъни теракдан ясалган кичкина болалар кроватига

қанча ёнғоқ материали ишлатилганини кўрсатади. Агар бу формулани

С7 катакчасига нусҳаласак, у холда унинг фақат маҳсулот ўлчамини

кўрсатадиган қисмигина ўзгаради холос. Агарда формулаларни па-

стга қараб нусҳаласак, у холда уларнинг материални кўрсатадиган

қисмиларигина ўзгаради холос. Бу формулани D7 катакчасига

нусҳаласак, унинг маҳсулотнинг номини кўрсатадиган қисми адре-

сини ўзгартириш керак бўлади холос. Бу адресни $D$5 деб

ўзгартиринг ва бунда D7 катакчадаги формула қуйидаги

кўринишни олади:

=СУММ(ЕСЛИ(Сана>=В1;ЕСЛИ(Сана<=С1;ЕСЛИ(Нимадан=$B$4;

ЕСЛИ(Номи=$D$5;ЕСЛИ(Ўлчами=D$6;ЕСЛИ(Нима=А$7;Даромад;0);0)

;0);0);0);0))

Энди бу формулани D7:D11 диапазонига юқорида кўрсатилган

тартибда нусҳалаб олинг. Бу формулани F7 катакчасига нусҳалашда

маҳсулот номини ва у тайёрланган материални кўрсатадиган катакчалар

адресларини ўзгартириб олинг. Адресларни $F$5 ва $F$4 ларга

ўзгартиришингиз керак бўлади. У холда F7 катакчасидаги формула

қуйидаги кўринишни олади:

=СУММ(ЕСЛИ(Сана>=В1;ЕСЛИ(Сана<=С1;ЕСЛИ(Нимадан=$B$4;

ЕСЛИ(Номи=$D$5;ЕСЛИ(Ўлчами=Е$6;ЕСЛИ(Нима=А$7;Даромад;0);0);

0);0);0);0))

Энди бу формулани қолган барча катакчаларга нусҳалаб олинг.

Сўнгра Жами қаторига йиғиндиларни хисоблаш формулаларини ёзиб

чиқинг. Жадвалнинг пастига эса устунли диаграммани чиқариб қўйинг,

чунки бунда сиз натижаларни кўришингиз ва солиштиришингиз мумкин

бўлади. Навбатдаги ишимиз киримнинг маҳсулотлар бўйича

тақсимланишини жадвал кўринишида ифодалаш бўлади. Бунинг учун

Page 164: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

164

Кирим деб номланган учинчи варақда жойлашган жадвални қурамиз. Бу

жадвалнинг кўринишини қуйидагича ифодалашимиз мумкин:

A B C D E F

1 Давр 01.01.11 30.01.11

2

3 Даромадлар

4 Номи Ёнғоқдан Теракдан Жами

5 Кроват Беланчак Кроват Беланчак

6 Кичик

7 Катта

8 Жами

9

10

Кирим варағидаги жадвал маҳсулотнинг ҳар бир тури корхонага

қанчадан кирим келтиради деган саволга жавоб топишга имкон беради.

Бунинг учун В6 катакчасига қуйидаги формулани ёзишимиз керак

бўлади:

=СУММ(ЕСЛИ(Сана>=В1;ЕСЛИ(Сана<=С1;ЕСЛИ(Номи=$В$5;ЕСЛИ(

Ўлчами=$А6;ЕСЛИ(Нима=0;ЕСЛИ(Нимадан=$B$4;Даромад;0);0);0);0);0

);0))

C, D, E катакчаларидаги формулалар ушбу формула асосида ёзи-

ладилар ва бу сизга унчалик қийинчилик туғдирмайди деб ҳисоблаймиз.

Бунинг учун сиздан бироз ижодий фикрлаш талаб қилинади, холос. Шу-

ниси ҳам борки, машқда қийин бўлса, жангда осон бўлади!

Бу амалий машғулотдаги энг сўнгги ишимиз иш китобининг учин-

чи варағидаги Фойданинг маҳсулотлар бўйича тақсимотини

кўрсатувчи Фойда жадвалини хосил қилиш бўлади. Бу жадвал тадбир-

корнинг асосий мақсади амалга ошгани ёки ошмаганини кўрсатиб бера-

Page 165: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

165

ди, яъни ҳар бир маҳсулот туридан олинган фойдани ва корхона-

нинг ялпи фойдасини хисоблаб топишга имкон беради. Ушбу жад-

валнинг тузилиши худди олдинги жадвалга ўхшаш бўлиб,

кўриниши қуйидагича бўлиши мумкин:

A B C D E F

1 Давр 01.01.11 30.01.11

2

3 Фойда

4 Номи Ёнғоқдан Теракдан Жами

5 Кроват Беланчак Кроват Беланчак

6 Кичик

7 Катта

8 Жами

9

10

Фойдани ҳисоблаб топиш учун В6 катакчасига қуйидаги формула-

ни ёзамиз:

=СУММ(ЕСЛИ(Сана>=В1;ЕСЛИ(Сана<=С1;ЕСЛИ(Номи=$В$5;ЕСЛИ(

Ўлчами=$А6;ЕСЛИ(Нима=0;ЕСЛИ(Нимадан=$B$4;Даромад;0);0);0);0);0

);0))

=СУММ(ЕСЛИ(Сана>=В1;ЕСЛИ(Сана<=С1;ЕСЛИ(Номи=$В$5;ЕСЛИ(

Ўлчами=$А6;ЕСЛИ(Нима>0;ЕСЛИ(Нимадан=$B$4;Даромад;0);0);0);0);0

);0))

Бу формуланинг биринчи қисми Операциялар журнали нинг

Нима устунидаги катталик нолга тенг тенг бўлган холатга, иккинчиси

эса бу катталик нолдан катта бўлган холатга тегишлидир. Демак,

биринчи холатда товар сотилиши кўрсатилади, иккинчи холатда эса

материал сарфи кўрсатилади. Шунинг учун ҳам Даромад устунида

Page 166: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

166

маҳсулот сотилишини кўрсатувчи қаторлар мусбат белги билан,

материал сарфини кўрсатувчи қаторлар манфий белги билан ёзилган.

Юқорида ишлаб чиқилган жадваллар ва улар билан боғлиқ бўлган

хисоблаш формулалари кичик бизнес ва тадбиркорлик фаолиятида

(ишлаб чиқаришда, савдода, хизмат кўрсатишда ва бошқа

йўналишларда) кенг миқёсда фойдаланилиши мумкин ва бу

тадбиркорларнинг иш юритишини, фаолияти мониторингни хамда

молиявий назоратни анча такомиллаштиришга имкон беради.

5. EXCEL жадвал хисоблагичида ишлаш бўйича тестлар

Aqlli bo’lishning o’zi kifoya emas,

Muhimi – aqlni ishlata bilishdir!

Rene Dekart

1. EXCEL dasturi qanday dasturlar turiga kiradi?

A – Elektron jadval

B – Amaliy dastur

C – Iqtisodiy hisob-kitoblarni avtomatlashtiruvchi dastur

D – Amaliy programma paketi

2. EXCEL dasturida katakcha adresi nimani anglatadi?

A – Katakcha adresi dasturning boshlanishini bildiradi

B – Katakcha adresi yordamida ish kitobidagi istalgan katakchani topish

mumkin

C – Katakcha adresi amaliy hisob-kitoblarning boshlanishini angalatadi

D – Katakcha adresi jadvalning eng asosiy qismini bildiradi

3. EXCEL dasturida katakchani faollashtirish qanday amalga oshiriladi?

A – Pravka menyusi yordamida

B – Format menyusi imkoniyati vositasida

C – Kursorni boshqarish tugmachalari yoki tugmachalar kombinatsiyasi

yordamida yoki sichqonchani turtish vositasida katakcha faollashtiriladi

D – Mahsus dasturlar yordamida

Page 167: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

167

4. EXCEL dasturida almashinuv buferi nina uchun hizmat qiladi?

A – Almashinuv buferi yordamida bir jadlal ikkinchisiga joyalashtirilishi

mumkin

B – Almashinuv buferi Excel va Word ning birgalikda ishlashi uchun yordam

beradi

C – Almashinuv buferi prezentatsiyalarni amalga oshirishga imkon beradi

D – Almashinuv buferi vaqtinchalik xotira bo’lib, uning yordamida

ma’lumotlar boshqa dasturlarga ko’chirilishlari mumkin

5. EXCEL dasturida katakchalarni ajratish nima uchun kerak bo’ladi?

A – Katakchalarni ajratish u yoki bu amalni bajarishda qaysi katakchalar

guruhini ishlatish kerakligini ko’rsatish uchun ishlatiladi

B – Katakchalarni ajratish jadvalni ikkiga bo’lish uchun ishlatiladi

C – Katakchalarni ajratish jadvalga yangi ma’lumotlarni kiritish uchun hizmat

qiladi

D – Katakchalarni ajratish qator va ustunlarni alohida ravishda jamlash

operatsiyasi uchun ishlatiladi

6. EXCEL dasturida ajratigan katakchalar diapazoni nimalardan iborat

bo’ladi?

A – Ajratilgan katakchalar diapazoni bir butun ustunni anglatadi

B – Ajratilgan katakchalar diapazoni ish varag’ining bir nechta belgilangan

katakchalaridan iborat bo’ladi

C – Ajratilgan katakchalar diapazoni bir butun qatorni anglatadi

D – Ajratilgan katakchalar diapazoni rasmlar joylashadigan joyni bildiradi

7. EXCEL dasturida nomlar nima uchun ishlatiladi?

A – Katakcha va diapazonlarga qo’yiladigan nomlar dasturlarni ishga

tushirishda ishlatiladilar

B – Katakcha va diapazonlarga qo’yiladigan nomlar standart amaliy

funktsiyalarda ishlatiladilar

C – Katakcha va diapazonlarga qo’yiladigan nomlar adreslarda va

Page 168: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

168

murojaatlarda hamda formulalardagi adreslar o’rniga ishlatilishlari mumkin

D – Katakcha va diapazonlarga qo’yiladigan nomlar tashqi dasturlar bilan

aloqa qilishda ishlatiladilar

8. EXCEL dasturida kitob nimani anglatadi?

A – Kitob – EXCEL da o’qiladigan matnni anglatadi

B – EXCEL ning asosiy tusgunchalarini qamrab oladi

C – Barcha jadvallarni birlashtirgan faylga tushuniladi

D – EXCEL da ish varaqlari, diagramma listlari va makroslar kitobga

birlashtirilganlar

9. EXCEL dasturida kontekst menyu nimani anglatadi?

A – Kontekst menyu joriy operatsiya bilan bog’liq bo’lib, u faqatgina aktiv

ob’ektga ishlov berish uchun xizmat qiladi

B – Kontekst menyu foydalanuvchining savollariga javob berish uchun

xizmat qiladi

C – Kontekst menyu computer bilan tashki qurilmalarning aloqasini sozlash

vazifasini bajaradi

D – Kontekst menyu yordam tizimidir

10. EXCEL dasturida kontekst menyu qanday qilib ochiladi?

A – Вставка menyusi yordamida

B – Sichqonchaning chap tugmachasini bosib yoki Shift+F10 tugmachalar

kombinatsiyasi yordamida

C – Klaviatura yordamida

D – Funktsional tugmachalar yordamida

11. EXCEL dasturida kitob varaqlarining tuzilishi qanday?

A – EXCEL ning buxgalteriya hisoblarini amalgam oshiruchi maydoni

bo’lib, u ustun va qatorlardan iborat

B – Hisobvaraqlarning tuzilishini anglatadi va 100 ta qator va 200 ta ustundan

iborat

C – EXCELda ma’lumotlar kiritish va hisob-kitoblar ktob varaqlarida amalga

Page 169: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

169

oshiriladi va u 256 ta ustun hamda 65536 qatordan iborat

D – Buxgalteriya balansini chiqarish uchun ishlatiladi va istalgan o’lchamda

bo’lishi mumkin

12. EXCEL dasturida aloqa deb nimaga tushuniladi?

A – Aloqa deb katakchalarning o’zaro bog’liqligida tushuniladi

B – Aloqa deb rasmlar va jadvallarning o’zaro bog’liqligiga tusguniladi

C – Aloqa deb web-sahifalar bilan bog’liqqa tushuniladi

D – Aloqa deb bir qancha ish varaqlari va diagramma listlarining

bog’lanishiga tushuniladi

13. EXCEL dasturida murojaat deb nimaga tushunilafi?

A – Murojaat bir nechta katakchalardan foydalangan xolda hisob-kitoblarni

tashkil qilishda ishlatiladi va uning asosiy elementi katakcha adresidir

B – Murojaat ikki jadvalning o’zaro bog’lanishini amalga oshiradi

C – Murojaat jadval va rasmlarni o’zaro bog’lab turadi

D – Murojaat web-sahifalar bilan aloqani amalga oshiradi

14. EXCEL dasturida jadval nimani bildiradi?

A – Sonli ma’lumotlar jamlangan jadval ko’rinishidagi matn

B – Qatorlar va ustunlar bo’yicha tartib bilan joylashgan ma’lumotlar

to’plamidir

C – Nomerlangan ma’lumotlar yozilgan joy

D – Tartiblangan sonlar va belgilar yozilgan ekrin qismi

15. EXCEL dasturida jadval kursori (katakcha ko’rsatgichi) nima?

A – Jadval kursori yoki katakcha ko’rsatgichi – jadvallarni bir-biri bilan ulab

turuvchi katakcha

B – Jadval kursori yoki katakcha ko’rsatgichi – ustunlarga murojaatni

amalaga oshiruvchi vosita

C – Jadval kursori yoki katakcha ko’rsatgichi – ish varag’idagi faol qatakcha

ajratilib qo’yiladigan ramka

D – Jadval kursori yoki katakcha ko’rsatgichi – qatorlarga ilovalar bilan

Page 170: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

170

ishlash imkonini yaratuvchi uskuna

16. EXCEL dasturida katakchani formatlashtirish nimani anglatadi?

A – Formatlashtirish katakcha ichida ma’lumotlar qanday joylanishini

ko’rsatadi

B – Formatlashtirish katakchaning nima uchun ishlatilishini anglatadi

C – Formatlashtirish katakchaga yozilgan soni qiymatlarning tuzulishini va

mantiqini o’z ichiga iladi.

D – Formatlashtirish shristni, katakchaning rangini, ramkasini, stillariniva

raqamli formatlashtirishni o’z ichiga oladi

17. Microsoft Excel – bu:

A) elektron jadval

B) matn muharriri

C) ma’lumotlar bazasi

D) elektron pochta

18. Microsoft Excel dasturi yordamida yaratiladian xujjatlar qanday

nomlanadi :

A) Ish kitobi

B) Ish sohasi

C) sayt

D) Ish quroli

19. Microsoft Excel dasturida yangi xujjat yaratilganda odatda avtomatik

ravishada dastur tomonidan unga qanday nom beriladi:

A) Kniga 1, Kniga 2 va boshqalar

B) List 1, List 2, . . . .

C) MS Excel

D) Ish kitobi

20. Kompyuter diskida yoki ixtiyoriy axborot tashuvchilarda joylashgan

«*.xls» kengaytmali faylga sichqoncha ko’rsatgichi bilan ikki marta turtilsa

qanday jarayon sodir bo’ladi:

A) Microsoft Excel dasturi ishga tushadi va Excel oynasining ishchi sohasida fayl

Page 171: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

171

tarkibi ochiladi

B) «*.xls» kengaytmali fayllar ajraladi

C) Microsoft Excel dasturi ochiladi va Excel oynasining ishchi sohasida fayl

bosmaga chiqadi

D) xech qanday ish bajarilmayidi

21. Microsoft Excel dasturini ishga tushirish tartibi to’g’ri keltirilgan javobni

ko’rsating:

A) Pusk Vse programmi Standartnie MS Excel

B) Pusk Vse programmi Sredstva MS Office MS Excel yoki

Ish stolidan yoki disk, papkadan ixtiyotiy .xls fayl ishga tushiriladi

C) Ish stolidan yoki disk, papkadan ixtiyotiy .doc kengaytmali fayi ishga

tushiriladi

D) kompyuter yoqilganida avtomatik ravishda ishga tushadi

22. “Запуск программы” oynasining rasmda ko’rsatilgan maydoniga qaysi

jumlani yozib “ОК” tugmasi bosilsa Microsoft Excel dasturi ishga tushirilari:

A) word.exe

B) excel.exe

C) TP.exe

D) *.exe

23. Dastur interfeysining rasmda belgilangan maydoni qanday nomlanadi:

Page 172: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

172

A) asboblar paneli

B) formulalar satri (строка формул)

C) yacheyka

D) diapazon

24. Dastur interfeysining rasmda belgilangan qismlari qanday ataladi:

A) 1,2,3 – jadvalning ustunlari nomerlari, А,В,С – jadval satrlari nomlari

B) А,В,С- jadvalning ustunlari nomlari, 1,2,3- jadval satrlari nomerlari

C) joriy katak manzillari

D) jadval ustun va satrlari

25. Rasmda belgilangan katakchalar maydoni qanday nomlanadi:

,

A) ishchi soha

Page 173: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

173

B) ob’ekt

C) diapazon

D) katakchalar maydoni

26. Microsoft Excel dasturini yopish tartibi to’g’ri keltirilgsan javobni

ko’rsating:

A) Excel menyusining Fayl bo’limidan Вход buyrug’ш tanlanadi yoki Excel

oynasini boshqaruvchi tugmachalardan Cвернуть bosiladi

B) Excel menyusining Вид bo’limidan Выход buyrug’ш tanlanadi

C) Excel menyusining Файл bo’limidan Выход buyrug’ш tanlanadi yoki Excel

oynasini boshqaruvchi tugmachalardan Закрыть bosiladi

D) Excel menyusining Вставка bo’limidan Выход buyrug’ш tanlanadi yoki

Excel oynasini boshqaruvchi tugmachalardan Свернуть bosiladi

27. Microsoft Excel dasturida hujjatni yopish tartibi to’g’ri keltirilgan javobni

ko’rsating:

A) Excel menyusining Fayl bo’limidan Вход buyrug’ш tanlanadi yoki Excel

oynasini boshqaruvchi tugmachalardan Cвернуть bosiladi

B) Excel menyusining Вид bo’limidan Выход buyrug’ш tanlanadi

C) Excel menyusining Файл bo’limidan Закрыть buyrug’ш tanlanadi yoki Excel

oynasini boshqaruvchi tugmachalardan Закрыть bosiladi

D) Excel menyusining Вставка bo’limidan Выход buyrug’ш tanlanadi yoki

Excel oynasini boshqaruvchi tugmachalardan Свернуть bosiladi

28. Microsoft Excel dasturida yaratilgan elektron jadvallar, ya’ni xujjatlar Ish

kitobi deb ataladi. Excel dasturida yangi xujjat yaratish tartibi to’g’ri

keltirilgan variantni tanlang:

A) Excel menyusining Fayl bo’limidan Сохранить buyrug’ш tanlanadi yoki

Microsoft Excel dasturirda Сtrl+S tugmachalari bosiladi

B) Excel menyusining Fayl bo’limidan Печать buyrug’i tanlanadi yoki

Microsoft Excel dasturirda Сtrl+P tugmachalari bosiladi

C) Excel menyusining Fayl bo’limidan Создать buyrug’i tanlanadi yoki

Microsoft Excel dasturirda Сtrl+N tugmachalari bosiladi

D) Excel menyusining Вид bo’limidan Создать buyrug’ш tanlanadi

Page 174: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

174

29. Microsoft Excel dasturida yaratilgan elektron jadvallarni, ya’ni Excel ish

kitobini saqlash qaysi menyu amallari orqali bajariladi:

A) Excel menyusining Fayl bo’limidan Создать buyrug’i tanlanadi yoki

Microsoft Excel dasturida Сtrl+N tugmachalari bosiladi

B) Excel menyusining Fayl bo’limidan Печать buyrug’i tanlanadi yoki

Microsoft Excel dasturida Сtrl+P tugmachalari bosiladi

C) Excel menyusining Вид bo’limidan Создать buyrug’ш tanlanadi

D) Excel menyusining Fayl bo’limidan Сохранить buyrug’ш tanlanadi yoki

Microsoft Excel dasturida Сtrl+S tugmachalari bosiladi

30. Microsoft Excel dasturida ish kitobini ochish qanday amalga oshiriladi:

A) Excel menyusining Fayl bo’limidan Сохранить buyrug’ш tanlanadi yoki

Microsoft Excel dasturida Сtrl+S tugmachalari bosiladi

B) Excel menyusining Fayl bo’limidan Печать buyrug’i tanlanadi yoki

Microsoft Excel dasturida Сtrl+P tugmachalari bosiladi

C) Excel menyusining Вид bo’limidan Создать buyrug’ш tanlanadi

D) Excel menyusining Fayl bo’limidan Открыть buyrug’ш tanlanadi yoki

Microsoft Excel dasturida Сtrl+О tugmachalari bosiladi

31. Excel ish kitobida kamida nechta sahifa (list) bo’lishi mumkin:

A) 2 ta

B) 3 ta

C) istalgancha

D) 1 ta

32. Excel ish kitobiga yangi sahifa (list) qanday qo’shiladi:

A) Excel menyusining Файл bo’limidan Лист byurug’i tanlanadi yoki jadvalning

pastki qismida joylashgan list nomlari keltirilgan qatorda Добавить … Лист

buyruqlari ketma-ket tanlanadi.

B) Excel menyusining Вставка bo’limidan Dobavit buyrug’i tanlanadi

C) Kontekst menyudan Dобавить buyrug’i orqali

D) Excel menyusining Вставка bo’limidan Лист byurug’i tanlanadi yoki

jadvalning pastki qismida joylashgan list nomlari keltirilgan qatorda Добавить …

Лист buyruqlari ketma-ket tanlanadi

Page 175: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

175

33. Excel ish kitobidan mavjud sahifani (list) o’chirish qanday amalgam

oshiriladi

A) List nomlari keltirilgan qatorning kontekst menyusidan Удалить buyrug’i

tanlanadi yoki Правка bo’limidan Удалить лист byurug’i tanlanadi

B) List nomlari keltirilgan qatorning kontekst menyusidan Переместить buyrug’i

tanlanadi yoki Файл bo’limidan Удалить лист byurug’i tanlanadi

C) List nomlari keltirilgan qatorda Удалить buyrug’I tanlanadi

D) Vid menyusidan Удалить byurug’i tanlanadi

34. Excel ish kitobi sahifalarini (list) tezkor qayta nomlash usulini ko’rsating

A) List nomlari keltirilgan qatorning kontekst menyusidan Переименовать

byurug’i tanlanadi.

B) List nomlari keltirilgan qatorning asosiy menyusidan Переименовать

byurug’i tanlanadi.

C) Fayl menyusidan Переименовать buyrug’i tanlanadi.

D) Vid menyusidan Переименовать buyrug’i tanlanadi.

35. Excel ish kitobi sahifalarini (list) ko’chirish yoki ulardan nusha olish

qanday amalga oshiriladi?

A) List nomlari keltirilgan qatorning kontekst menyusidan Перемес-

тить/Cкопировать buyrug’i tanlanadi, bu usul tezkor usul hisoblanadi.

B) List nomlari keltirilgan qatorning kontekst menyusidan Cкопировать/ пере-

местить buyrug’I tanlanadi, bu usul tezkor usul hisoblanadi

C) Fayl menyusidan Переместить/скопировать буйруги танланади

D) Vid menyusidan Переместить/скопировать буйруги танланади

36. Rasmda keltirilgandek ish kitobining barcha sahifalarini belgilash qanday

amalga oshiriladi?

Page 176: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

176

A) List nomlari keltirilgan qatorning kontekst menyusidan Выделить все листы

byurug’i tanlanadi

B) List nomlari keltirilgan qatorning asosiy menyusidan Выделить все листы

byurug’i tanlanadi,

C) Файл menyusidan Выделить все листы byurug’i tanlanadi

D) Вид menyusidan Выделить все листы byurug’i tanlanadi

37. Rasmda tasvirlangan holatda kataklar qanday to’ldiriladi?

A) A1:A10 diapazonidagi kataklar avtomat ravishda 1 (bir) bilan to’ldiriladi

B) A1:A10 diapazonidagi сонлар автомат равишда 1 (bir) дан 10 (o’n) gacha

oshib boradi

C) A1:A10 diapazonidagi kataklar avtomat ravishda 2 (ikki) bilan to’ldiriladi

D) A1:A10 diapazonidagi kataklar avtomat ravishda 2 (ikki) dan 10 (o’n) gacha

oshib boradi

Page 177: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

177

38. Rasmda tasvirlangan holatda kataklar qanday to’ldiriladi?

A) A1:A10 diapazonidagi сонлар автомат равишда 1 (bir) дан 10 (o’n) gacha

oshib boradi

B) A1:A10 diapazonidagi kataklar avtomat ravishda 1 (bir) bilan to’ldiriladi

C) A1:A10 diapazonidagi kataklar avtomat ravishda 2 (ikki) bilan to’ldiriladi

D) A1:A10 diapazonidagi kataklar avtomat ravishda 2 (ikki) dan 10 (o’n) gacha

oshib boradi

39. Sichqoncha kursorning ushbu ko’rinishida, katakdan tutib, uni 5 (besh)

katak pastga siljitilsa, katak qiymati bilan bog’liq qanday o’zgarish sodir

bo’ladi?

A) katakdagi sondan nusha olinadi

B) katakdagi son siljitilgan katakda paydo bo’ladi, eski joyda saqlanmaydi

(Peremestit)

C) katakdagi son o’chriladi

D) hech qanday o’zgarish sodir bo’lmaydi

40. Sichqoncha kursorning ushbu ko’rinishida, Ctrl tugmachasini bosgan

holda, katakdan tutib, uni 5 (besh) katak pastga siljitilsa, nima sodir bo’ladi?

Page 178: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

178

A) katakdagi son o’chiriladi

B) katakdagi son siljitilgan katakda ham paydo bo’ladi, nusha olinadi(

Kопировать)

C) katakdagi son siljitilgan katakка ko’chada (Переместить)

D) xech qanday o’zgarish bo’lmaydi

41. Jadvaldagi belgilangan katak nomini (identifikator) korsating:

A) 3В

B) В1

C) В3

D) С3

42. Jadvaldagi belgilangan kataklar diapazoni nomini (identifikator)

ko’rsating:

A) В7:Д2

B) В2:В7

C) В2:Д7

D) Д2:Д7

43. Microsoft Excel jadvallarida satr tartib raqamiga (satr nomiga) sichqoncha

ko’rsatgichi bilan bosilsa, noma sodir bo’ladi:

A) sichqoncha bosilgan qator o’chiriladi

Page 179: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

179

B) sichqoncha bosilgan qator bosmaga chiqariladi

C) sichqoncha bosilgan qator ajralib qoladi (videlenie)

D) xech qanday o’zgarish sodir bo’lmaydi

44. Microsoft Excel jadvallrida ustun sarlavhasiga sichqoncha ko’rsatgichi

bilan bosilsa, nima sodir bo’ladi:

A) sichqoncha bosilgan ustun o’chiriladi

B) sichqoncha bosilgan ustun bosmaga chiqariladi

C) sichqoncha bosilgan ustun ajralib qoladi (videlenie)

D) xech qanday o’zgarish sodir bo’lmaydi

45. Microsoft Excel jadvallarida sichqonchaning qaysi xarakati katakka

o’zgartirish kiritish imkonini beradi:

A) Microsoft Excel jadvallarida sichqoncha o’ng tugmachasining bosilishi katakka

o’zgartirish kiritish imkonini beradi

B) Microsoft Excel jadvallarida sichqoncha chap tugmachasining bir marotaba

bosilishi katakka o’zgartirish kiritish imkonini beradi

C) sichqoncha orqali katakka o’zgartirish kiritib bo’lmaydi

D) Microsoft Excel jadvallarida sichqoncha chap tugmachasining ikki marta ketma-

ket bosilishi katakka o’zgartirish kiritish imkonini beradi

46. Microsoft Excel jadvallarida rasmda keltirilgan holatda Enter tugmasi

bosilsa nima sodir bo’ladi?

A) katakdagi ma’lumot (son) yo’qoladi

B) katakdagi qiymat ikkiga ko’payadi

C) xech qanday o’zgarish sodir bo’lmaydi

D) Microsoft Excel jadvalining katagi ustida Enter tugmachasi bosilsa, katakdan

pastda turgan katak aktivlashadi

47. Microsoft Excel жадвалларида расмда келтирилган ҳолатда ESC

тугмаси босилса нима содир бўлади

Page 180: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

180

A) катаkдаги маълумот( сон) пастки катакка тушади

B) катакдаги киймат иккига купаяди

C) хеч кандай узгариш булмайди

D) катаkдаги маълумот( сон) йуколади

48. Microsoft Excel жадвалларида формулалар ёзиш қайси белгидан

бошланади

A) «+» белгисидан

B) «-» белгисидан

C) «*» белгисидан

D) «=» белгисидан

49. Microsoft Excel жадвали катаклардаги сонлар йиғиндисини топиш

формуласи тўғри келтирилган вариантни кўрсатинг

A) = СУММ(А1:В1)

B) = СУММ(А1+В1)

C) СУММ(А1:В1)

D) = СУММА(А1:В1)

50. Microsoft Excel жадвали катаклардаги сонлар йиғиндисини топиш

функцияси тўғри келтирилган жавобни кўрсатинг

Page 181: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

181

A) формулалар сатрида «= СУММ(А1:А9)» формуласи киритилади ёки инст-

рументлар панелидан ∑ белгииси танланади

B)формулалар сатрида «= СУММ(А1+А9)» формуласи киритилади

C) формулалар сатрида « СУММ(А1:А9)» формуласи киритилади

D) аформулалар сатрида =∑ (А1:А9)» формуласи киритилади

51. Microsoft Excel жадвалларида расмда келтирилган ҳолатда ускуналар

панелидаги кўрсатилган тугмаларнинг қайси бири ёрдамида сонлар

йиғиндиси ҳосил қилинади

A): 5 (∑)

B) 4

C) 1

D) 2

52. Microsoft Excel жадвалларида қўрсатилган тугмаларнинг қайси бири

ёрдамида белгиланган сонларни ушбу форматга ўтказиш мумкин

Page 182: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

182

A) 1 (денежный формат)

B) 5

C) 4

D) 2

53. Microsoft Excel жадвалларида қўрсатилган тугмаларнинг қайси бири

ёрдамида белгиланган сонларни ушбу форматга ўтказиш мумкин

A) 1

B) 2 (%)

C) 5

D) 4

54. Microsoft Excel жадвалларида расмда келтирилган ҳолатда Enter

тугмаси босилса В2 катагида қандай қиймат ҳосил бўлади

Page 183: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

183

A) 5

B) 17

C) 12

D) 16

55. Microsoft Excel жадвалларида расмда келтирилганидек сариқ рангли

катакка ўхшаш яхлит катаклар қуйидаги тугмаларнинг қайси бири

ёрдамида ҳосил қилинади

A) 4

B) 3

C) 1

D) 5

56. Microsoft Excel дастурининг катакларни форматлаш ойнасининг

расмда белгиланган қисми қандай созлашларни амалга оширади

Page 184: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

184

A) катакдаги ёзувларни ўзгартиради

B) катакдаги ёзувларнинг жойлашиш бурчаги ўрнатилади

C) катакдаги ёзувларнинг ранги ўрнатилади

D) хеч қандай ўзгариш бўлмайди

57. Microsoft Excel жадвалларида қуйидаги тугмаларнинг қайси бири

ёрдамида катакларга расмда келтирилганидек ранг бериш мумкин

A) 1

B) 5

C) 4

D) 3

Page 185: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

185

58. Microsoft Excel жадвалларида қуйидаги тугмаларнинг қайси бири

ёрдамида катакларнинг қийматларига расмда келтирилганидек ранг

бериш мумкин

A) 3

B) 1

C) 5

D) 2

59. Microsoft Excel жадвалларида расмда келтирилганидек С1 катагидаги

қиймат қайси амал натижасида ҳосил қилинади

A) С1 ячейкасида ёки формулалар сатрида функциялар мастеридан

«Логический» категориясига кирган «Сцепить» буйруги танланади ва диапа-

зон курсатилади : =СЦЕПИТЬ(А1;В1)

B) С1 ячейкасида ёки формулалар сатрида функциялар мастеридан

«Текстовый» категориясига кирган «объеденить» буйруги танланади ва диа-

пазон курсатилади : =объеденить(А1;В1)

C) С1 ячейкасида ёки формулалар сатрида функциялар мастеридан

«Текстовый» категориясига кирган «Сцепить» буйруги танланади ва диапазон

курсатилади : =СЦЕПИТЬ(А1;В1)

D) бундай амални бажариб булмайди

Page 186: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

186

60. Microsoft Excel жадвалларида расмда келтирилган ҳолатда сичқонча

тугмаси қўйиб юборилса нима содир бўлади

A) F3 катакдаги киймат пастки катакларга кучирилади

B) F3 катакдаги киймат учирилади

C) F3 катакдаги формуладан пастдаги катакларга нусха олинади, яъни катор-

ларнинг йиғиндиси топилади

D) хеч кандай узгариш булмайди

61. Microsoft Excel жадвалларида расмда келтирилган ҳолатда клавиату-

радан F11 тугмаси босилса нима содир бўлади

A) ажратилган диапазон элементлари йиғиндиси топилпди

B) ажратилган диапазон босмага чикарилади

C) ажратилган диапазон элементлари учирилади

D) ажратилган диапазон учун диагарамма тузилади

62. Microsoft Excel дастурида қуйидаги тугмаларнинг қайси бири

ёрдамида диаграмма қуриш мастерини ишга тушириш мумкин

A) 3

B) 4

Page 187: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

187

C) 5

D) 2

63. Microsoft Excel жадвалларида, расмда келтирилган амал натижасида

қандай қиймат ҳосил бўлади

A) A1:A6 диапазондаги сонларнинг энг кичиги топилади

B) A1:A6 диапазондаги сонларнинг йиғиндиси топилади

C) A1:A6 диапазондаги сонларнинг кўпайтмаси топилади

D) A1:A6 диапазондаги сонларнинг энг катта қиймати топилади

64. Microsoft Excel жадвалларида, расмда келтирилган амал натижасида

қандай қиймат ҳосил бўлади

A) A1:A6 диапазондаги сонларнинг энг кичиги топилади

B) A1:A6 диапазондаги сонларнинг йиғиндиси топилади

C) A1:A6 диапазондаги сонларнинг кўпайтмаси топилади

D) A1:A6 диапазондаги сонларнинг ўртача арифметик қиймати топилади

65. EXCEL dasturida katakcha tushunchasi nimani anglatadi?

A – Katakcha ish varag’ining eng kichkina birligidir

B – Katakcha hisob-kitoblarni amalgam oshirishga imkon beradigan

uskunadir

Page 188: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

188

C – Katakcha arifmetik operatsiyalarni bajarishga yordam beradigan birlikdir

D – Katakcha formulalar uchun ishlatiladigan belgilashdir

66. EXCEL dasturida modul tushunchasi nimani anglatadi?

A – Modul – tayyor programma hisoblanadi

B – Modul – kirish va chiqishga ega bo’lgan kichik o’lchamli electron

jadvaldir

C – Modul – biror bir ishni bajarishga mo’ljallangan birlikdir

D – Modul – electron jadvalning hisoblagichidir

67. EXCEL dasturida modulga (yoki biror bir electron jadvalga) kirish

tushunchasi nimani anglatadi?

A – Modulga (yoki biror bir electron jadvalga) kirish – jadvalning boshlanish

qismidir

B – Modulga (yoki biror bir electron jadvalga) kirish – modulning asosiy

tanasidir

C – Modulga (yoki biror bir electron jadvalga) kirish – keyinchalik qayta

ishlash maqsadida ma’lumotlardir kiritiladigan katakchadir

D – Modulga (yoki biror bir electron jadvalga) kirish – formulalarda ishtirok

etadigan mahsus katakchadir

68. EXCEL dasturida moduldan (yoki biror bir electron jadvaldan)

chiqish tushunchasi nimani anglatadi?

A – moduldan (yoki biror bir electron jadvaldan) chiqish –

B – moduldan (yoki biror bir electron jadvaldan) chiqish –

C – moduldan (yoki biror bir electron jadvaldan) chiqish –

D – moduldan (yoki biror bir electron jadvaldan) chiqish – modulning (yoki

biror bir electron jadavlning) natijalar joylashtiriladigan qismidir

69. EXCEL dasturida formulalar qatori qaerda joylashgan?

A – Uskunalar panelining pastki qismida

B – Ekranning pastida

C – Pusk tugmachasida

Page 189: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

189

D – Asosiy ekranning chap qismida

70. EXCEL dasturida muloqot darchasining ulagichi tushunchasi nimani

anglatadi?

A – Ulagich – muloqot darchasining tepa qismida joylashadi

B – Ulagich – muloqot darchasining elementi bo’lib, u ichiga belgi

qo’yiladigan dumaloq ko’rinishga ega bo’ladi

C – Ulagich – muloqot darchasining pastki qismida joylashadi

D – Ulagich – muloqot darchasining eng asosiy tarkibiy qismidir va u orqali

hisoblash jarayonlari boshqariladi

71. EXCEL dasturida muloqot darchasining kichkina kvadrat shaklidagi

optsiya (imkoniyat) elementi nimani anglatadi?

A – muloqot darchasining bajaradigam ishlarini anglatadi

B – muloqot darchasining qanday turga mansubligini ko’rsatadi

C – muloqot darchasida ko’rsatilgan imkoniyatni tanlashni anglatadi

D – muloqot darchasining qanday ishlatishni bildiradi muloqot darchasining

72. EXCEL dasturida muloqot darchasining ruyhatlar maydoni elementi

nimani anglatadi?

A – darchaning bajara oladigan funktsiyalarini anglatadi

B – qanday formatlashtirish usullari borligini anglatadi

C – foydalanuvchiga yordamni anglatadi

D – bir nechta kattaliklardan birini tanlash mumkinligini anglatadi

73. EXCEL dasturida muloqot darchasining kiritish maydoni nimani

anglatadi?

A – klaviaturadan sonlar yoki matnlarni kiritish uchun ishlatiladi

B – ekrandan ma’lumot kiritishni bildiradi

C – muloqot darchasida ko’rsatilgan imkoniyatni tanlashni anglatadi

D – sichqoncha orqali ishlashga mo’ljallangan

74. EXCEL dasturida muloqot darchasining keyingi elementiga o’tish

uchun nima qilish kerak?

Page 190: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

190

A – Home tugmachasidan foydalaniladi

B – Tab tugmachasidan foydalaniladi

C – muloqot darchasida ko’rsatilgan imkoniyatni tanlanadi

D – End tugmachasidan foydalaniladi

75. EXCEL dasturida muloqot darchasining oldingi elementiga qaytish

uchun nima qilinadi?

A – Ctrl+Tab tugmachalar kombinatsiyasidan foydalaniladi

B – Alt+Tab tugmachalar kombinatsiyasidan foydalaniladi

C – Shift+Tab tugmachalar kombinatsiyasidan foydalaniladi

D – End tugmachasi bosiladi

76. EXCEL dasturida formula nimani anglatadi?

A – formula – Excel ning standart funktsuiyalarini anglatadi

B – formula – elementar matematika hisob-kitoblarini amalga oshrishga

yordam beradi

C – formula – iqtisodiy hisoblarda ishlatiladi

D – formula - Excel listida hisob-kitoblar amalga oshiriladigan matematik

ifodani anglatadi

77. EXCEL dasturida Parametri muloqot darchasi qanday ochiladi?

A – Servis/Parametri buyrug’ri yordamida

B – Format buyrug’i vositasida

C – Dannie buyrug’i yordamida

D – Vstavka buyrug’i yordamida

78. EXCEL dasturida yangi ish kitobi hosil qilish qanday amalga

oshiriladi?

A – Formatlashtirish paneli yordamida

B – Standart uskunalar panelidagi Sozdat tugmachasi yordamida yoki

Shift+N tugmachalar kombinatsiyasi yordamida

C – Pusk tugmachasi yordamida

D – Klaviatura tugmachalari vositasida

Page 191: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

191

79. EXCEL dasturida ish kitobini saqlash qanday amalga oshiriladi?

A – Excel uskunalar paneli yordamida

B – Excel ning menyisi yordamida

C – Fayl/Soxranit kak buyrug’i yordamida yoki F12 funktsional

tugmachasini bosib

D – Ctrl+S yoki Alt+F tugmachalari vositasida

80. EXCEL dasturida ish kitobini ochish qanday amalga oshiriladi?

A – Excel uskunalar paneli yordamida

B – Ctrl+S yoki Alt+F tugmachalari vositasida

C – Excel ning Dannie/Kniga menyisi yordamida

D – Fayl/Otkrit byurug’i yordamida

81. EXCEL dasturida electron jadvalning ekranda ko’rinishini sozlash

qanday amalga oshiriladi?

A – Standart uskunalar panelidagi Mashtab ruyhati yordamida

B – Format menyusi yordamida

C – Vid menyusi yordamida

D – Fayl/Otkrit byurug’i yordamida

82. EXCEL dasturida kursorni katakchalararo xarakatlantirish qanday

amalga oshiriladi?

A – Maxsus buyruqlar vositasida

B – klaviaturadagi strelkali tugmachalar yordamida

C – Format menyusi yordamida

D – Pravka/kursor byurug’i yordamida

83. EXCEL dasturida usunlar kengligini o’zgartirish qanday amalga

oshiriladi?

A – Servis buyrug’i vositasida

B – Tablitsa menyusi yordamida

C – Sichqoncha yordamida yoki Format/Stolbets/Shirina buyrug’I

yordamida

Page 192: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

192

D – Pravka menyusi yordamida

84. EXCEL dasturida katakchadagi ma’lumtoni nushalash qanday

amalga oshiriladi?

A – Vstavka menyusi yordamida

B – Pravka menyusi yordamida

C – Format menyusi yordamida

D – Pravka/Kopirovat buyrug’i yordamida

85. EXCEL dasturida ustunlari qatorlarga aylantirish (transponirlash

operatsiyasi) qanday amalga oshiriladi?

A – Pravka/Spetsialnaya vstavka byurug’i yordamida hosil bo’ladigan

Spetsialnaya vstavka muloqot darchasi yordamida

B – Format menyusi yordamida

C – Vid menyisi yordamida

D – Tablitsa menyusi yordamida

86. EXCEL dasturida funktsiyalar masterini chaqirish qanday amalga

oshiriladi?

A – Vstavka menyusining buyruqlari yordamida

B – Uskunalar panelidagi Vstavka funktsii tugmachasi orqali yoki

Vstavka/Funktsii buyrug’I vositasida yoki Shirf+F3 tugmachalar

kombinatsiyasi yordamida

C – Pravka menysi yordamida

D – Servis menyusi yordamida

87. EXCEL dasturida formula yozishni boshlash qanday belgidan

boshlanadi?

A – qo’shish belgisidan

B – ayirish belgisidan

C – tenglik belgisidan

D – ko’paytirish belgisidan

88. EXCEL dasturida katakchani formatlashtirish qanday amalga

Page 193: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

193

oshiriladi?

A – Vid menyisi orqali

B – Servis menyusi orqali

C – Pravka menyusi yordamida

D – Format/Yacheyki buyrug’i yordamida yoki kontekst menyuning Format

yacheek buyrug’i orqali yoki Ctrl+l tugmachalar kombinatsiyasi orqali

89. EXCEL dasturida katakchalardagi sonlarning yig’indisini hisoblash

qanday amalga oshiriladi?

A – Matematicheskie kategoriyasiga mansub bo’lgan

=СУММ(число1;число2; . . . ) funktsiyasi yordamida

B – Servis meyusi imkoniyatlari yordamida

C – Dannie menyusi buyruq’lari yordamida

D – Pravka menyusi imkoniyatlari yordamida

90. EXCEL dasturida katakchalardagi sonlarni ko’paytirish qanday

amalga oshiriladi?

A – Format menyusi yordamida

B – =ПРОИЗВЕДЕНИЕ(число1;число2; . . . ) funktsiyasi yordamida

C – Servis menyusi vositasida

D – Pravka menyusi yordamida

91. EXCEL dasturida katakchalardagi sonlarni bo’lish qanday amalga

oshiriladi?

A – Pravka menysi yordamida

B – Mahsus funktsiya yordamida

C – klaviaturadagi / belgisi yordamida

D – Funktsional tugmachalar yordamida

92. EXCEL dasturida darajaga ko’tarish va ildiz ostidan chiqarish

qanday amalga oshiriladi?

A – Statistika muloqot darchasi yordamida Листы funktsiyalaridan

foydalanib

Page 194: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

194

B – Matematika muloqot darchasi yordamida algebraic funktsiyalar

bo’limidan foydalangan xolda

C – Kalkulyator dasturi yordamida statistic funktsiyalar bo’limidan kerakli

darajali funktsiyani topgan xolda

D – masalan, darajaga ko’tarish =СТЕПЕНЬ(В12;С12) yoki =В12^ С12

formulasi yordamida, ildiz ostidan chiqarish esa =СТЕПЕНЬ(В12;1/С13)

yoki =В13^ (1/С13) formulasi yordamida amalga oshirilishi mumkin

93. EXCEL turli funktsiyalar to’g’risida ma’lumot olish uchun nima

qilmoq kerak?

A – Naznachunie funktsii bo’yicha qidiruv berish kerak

B – Spravka tugmachasini bosish kerak

C – Funktsiyaning panelini chaqirib, undagi ? belgisini yoki Spravka so’zini

turtish kerak

D – Kerakli funktsiyani chaqirib, so’ngra uning kontekst menyusidan

foydalanish zarur

94. EXCEL jadvallarini sonli formatlashtirish uchun (ya’ni

katakchalarda sonlar qanday ifodalanishini aniqlash uchun) qanday amal

bajariladi?

A – Формат muloqot darchasining imkoniyatlaridan foydalanish zarur

B – Kerakli diapazonni ajratib, Формат ячеек muloqot darchasidagi Числа

vkladkasini ochish va undagi Числовые форматы ruyhatidan keraklisini

tanlash lozim

C – Sichqoncha yordamida kontekst menyuni ochib, uning ushbu ishga mos

bo’lgan optsiyasini tanlab olish kerak

D – Ceрвис menyusini ochish va uning imkoniyatlaridan foydalanish kerak

95. EXCEL da natijalarni yaxlitlash qanday amalga oshiriladi?

A – ОКРУГЛ(число; количество_цифр) funktsiyasi vositasida

B – Формат menyusi yordamida

Page 195: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

195

C – Cервис menyusi yordamida

D – СУММА (число; количество_цифр_после _запятой) funktsiyasi

vositasida

96. EXCEL da katakchalarga murojaatlar necha xil bo’lishlari mumkin?

A – Nisbiy va absolyut

B – Nisbiy va aralash

C – Absolyut va aralash

D – Nisbiy, absolyut va aralash

97. EXCEL da katakchalarga absolyut murojaat qanday belgilanadi?

A – Masalan, =A1 belgisi bilan

B – Masalan, =A1$ belgisi bilan

C – Masalan, =$A1 belgisi bilan

D – Masalan, =&A1 belgisi bilan

98. EXCEL da katakchalarga absolyut murojaat nimani anglatadi?

A – Absolyut katakchalarga absolyut murojaat qo’llaniladi

B – Absolyut murojaat ish kitobidagi aniq positsiyani anglatadi va bunda

formula ko’chirilsa yoki nushalansa, katakchaga murojaat o’zgarmaydi

C – Bir katakchadan boshqasiga sonlarning absolyut qiymatini ko’chirishni

D – Katakchadagi sondan absolyut qiymat olishni

99. EXCEL da ish kitobining istalgan joyidan uning boshiga kelish uchun

nima qilinadi?

A – Shift tugmasini bosib, Ctrl+Home tugmalari bosiladi

B – Alt tugmasini bosib, Ctrl+Home tugmalari bosiladi

C – End tugmasini bosib, Ctrl+Home tugmalari bosiladi

D – Page Up tugmasini bosib, Ctrl+Home tugmalari bosiladi

100. EXCEL da ish kitobining istalgan joyidan uning oxiriga kelish

uchun nima qilinadi?

A – Alt tugmasini bosib, Ctrl+End tugmalari bosiladi

B – Home tugmasini bosib, Ctrl+End tugmalari bosiladi

Page 196: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

196

C – Page Down tugmasini bosib, Ctrl+End tugmalari bosiladi

D – Shift tugmasini bosib, Ctrl+End tugmalari bosiladi

101. EXCEL da ish kitobining bir qancha katakchalarini birlashtirish

uchn nima qilinadi?

A – Kontekst menyuning imkoniyatlaridan foydalangan xolda amalga

oshiriladi

B – Сервис menyusi imkoniyatlaridan foydalangan xolda amalga oshiriladi

C – Формат ячеек muloqot darchasidagi Выравнивание vkladkasining

Объединение ячеек imkoniyati

D – Правка menyusi imkoniyatlaridan foydalangan xolda amalga oshiriladi

102. Qanday qilib EXCEL da bir vaqtda bir qancha diapazonlarni

belgilash mumkin?

A – Ctrl+Alt tugmachasini bosib turgan xolda belgilashni amalga oshirish

kerak

B – Ctrl tugmachasini bosib turgan xolda belgilashni amalga oshirish kerak

C – Ctrl+Shift tugmachasini bosib turgan xolda belgilashni amalga oshirish

kerak

D – Alt+Shift tugmachasini bosib turgan xolda belgilashni amalga oshirish

kerak

103. Katakchaga yozilgan matndagi simvollar sonini hisoblash uchun

nima qilmoq kerak?

A – ДЛСТР(матн) funktsiyasidan foydalanish kerak

B – ЗНАЧСТР(матн) funktsiyasidan foydalanish kerak

C – КОДСИМВ(матн) funktsiyasidan foydalanish kerak

D – ЗНАЧЕН(матн) funktsiyasidan foydalanish kerak

104. Jadvaldan ma’lumotlarni qidirib topish uchun nima qilmoq kerak:

A – Alt+F tugmachalar birikmasini bosish kerak

B – Ctrl+F tugmachalar birikmasini bosish kerak

C – Shift+F tugmachalar birikmasini bosish kerak

Page 197: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

197

D – Ctrl+F1 tugmachalar birikmasini bosish kerak

105. Jadvaldagi ruyhatdan kerakli ma’lumotlari ajratish, ya’ni fil’tratsia

qilish uchun nima qilinadi:

A – Kursorni ruyxatning kerakli sarlavhasiga keltirib, so’ngra Правка

menyusidan Фильтрация buyrug’ini tanlash kerak

B – Kursorni ruyxatning kerakli sarlavhasiga keltirib, so’ngra Сервис

menyusidan Автофильтрация buyrug’ini tanlash kerak

C – Kursorni ruyxatning kerakli sarlavhasiga keltirib, so’ngra Формат

menyusidan Фильтрация buyrug’ini tanlash kerak

D – Kursorni ruyxatning kerakli sarlavhasiga keltirib, so’ngra Данные

menyusidan Фильтр/Автофильтр buyrug’ini tanlash kerak

106. Ruyhatni ko’rib chiqish va tahrirlash uchun qanday usul eng qulay

hisoblanadi?

A – Vizual ko’rib chiqish usuli

B – Jadvalni ochish va vertikal surish yo’lakchalaridan foydalanish

C – Formani ishlatish usuli: Данные - Форма

D – Jadvalni ma’lumot bazasi ko’rinishida ifodalash

107. Ish kitobi nomini o’zgartirish uchun qanday amalni bajarish kerak?

A – Формат – Лист – Переименовать

B – Kontekct menyudagi Переименовать imkoniyati

C – List yarligida sichqoncha bilan ikki marta turitsh

D – Barcha javoblar to’g’ri

108. Listlarga kolontitullar joylashritirish uchun qanday amal bajariladi:

A – В va С javoblar to’g’ri

B – Вид - Колонтитулы

C – Файл - Параметры страницы - Колонтитулы

D – Вставка - Колонтитулы

109. EXCEL da СЧЕТЕСЛИ funktsiyasi qanday ishni bajaradi:

A – Jadvaldagi raqamlar sonini aniqlash uchun hizmat qiladi

Page 198: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

198

B – Ko’rsatilgan diapazondagi keltirilgan shartni qanoatlantiruvchi

katakchalar sonini aniqlab beradi

C – Jadvaldagi xafrlar qanchaligini aniqlash uchun ishlatiladi

D – Ko’rsatilgan diapazondagi noldan farqli bo’lgan katakchalar sonini

hisoblash uchun xizmat qiladi

110. Qanday qilib jadvaldagi ma’lumotlarni saralash amalgam

oshiriladi?

A – Sichqonchaning kontekst menyusi vositasida

B – Uskunalar panelining tegishli Сортировка tugmachasi yordamida

C – Данные – Сортировка – Сортировка диапазона

D – Barcha javoblar to’g’ri

111. EXCEL jadvalidagi bo’sh katakchalar sonini qanday funktsiya

yordima hisoblash mumkin:

A – ЕСЛИ (значение)

B – СЧЕТЕСЛИ (значение)

C – НАЙТИ (значение)

D – ЕПУСТО (значение)

112. EXCEL jadvalida mantiqiy amallarni bajarish uchun qaysi

funktsiyadan foydalanish mumkin?

A – ЕСЛИ (лог_выражение; значение_если_истина; значе-

ние_если_ложь)

B – НАЙТИ (значение)

C – ЕПУСТО (значение)

D – ОТБР (число; число_разрядов)

113. EXCEL jadvalida ustun/qator/listlarni ko’satilmaydigan qilish

uchun qanday amal bajarilishi kerak?

A – Вид – Столбец/Столбец/Лист - Скрыть

B – Формат – Строка/Столбец/Лист - Скрыть

C – Таблица – Скрыть сетку

Page 199: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

199

D – Правка – Специальная вставка

114. EXCEL da xafta kunlarini yozma ravishda ifodalash uchun qanday

funktsiya ishlatiladi?

A – ДЕНЬ (дата_в_числовом_формате)

B – МЕСЯЦ (дата_в_числовом_формате)

C – ДЕНЬНЕД (дата_в_числовом_формате;тип)

D – ОТБР (число;число_разрядов)

115. EXCEL jadvalida ma’lumotlarni himoyaiash uchun qanday amal

bajariladi?

A – Формат - Формат ячеек - Защита

B – Таблица - Преобразовать таблицу

C – Сервис – Защита – Защитить рабочий лист

D – А va C javoblar to’g’ri

116. EXCEL jadvalida hisob natijalarini diagrammalar ko’rinishida

ifodalash uchun qanday amallar bajariladi?

A – Вид menysi yordamida

B – Сервис menysining imkoniyatlari yordamida

C – Вставка – Диаграмма buyrug’i yoki uskunalar panelidagi Мастер

диаграмм tugmachasi

D – Рисование paneli imkoniyatlari vositasida

117. Ko’rsatilgan muddat uchun mulkning yillik amortizatsiya miqdorini

hisoblash uchun qaysi funktsiyadan foydalanish mumkin?

A – АГМД (стоимость, остаточная_стоимость, время_эксплуатации,

период)

B – АМОРУВ (стоимость, дата_приобретения, первый_период, оста-

точная_стоимость, период, ставка, базис)

C – АМОРУМ (стоимость, дата_приобретения, первый_период, ос-

таточная_стоимость, период, ставка, базис)

D – АМР (стоимость, остаток, период)

Page 200: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

200

118. Pul qo’yilmasining o’zgarmas foiz stavkasi va doimiy to’lovlar

bo’lgandagi kelajakdagi qiymatini hisoblash uchun qaysi funktsiyadan

foydalanish mumkin:

A – БЗРАСПИС (основной_капитал, ставки)

B – БЗ (ставка, кпер, плата, нз, тип)

C – ВНДОХ (значения, прогноз)

D – ДАТАКУПОНДО (дата_соглашения, дата_вступления_в_силу, пе-

риодичность, базис)

119. Asosiy kapitalning kelejakdagi qiymatini murakkab foizlar asosida

ҳisoblash qaysi funktsiya vositasida amalgam oshirilishi mumkin?

A – БЗ (ставка, кпер, плата, нз, тип)

B – ВНДОХ (значения, прогноз)

C – ДАТАКУПОНДО (дата_соглашения, дата_вступления_в_силу, пе-

риодичность, базис)

D – БЗРАСПИС (основной_капитал, ставки)

120. Pul oqimlari (cash flow) asosidagi investitsiyalardan olingan

daromadning foiz stavkasi qaysi funktsiya yordamida hisoblanilishi

mumkin?

A – ДАТАКУПОНДОПОСЛЕ (дата_соглашения, да-

та_вступления_в_силу, периодичность, базис)

B – ДДОБ (нач_стоимость, ост_стоимость, время_эксплуатации, пе-

риод, коэффициент)

C – ВНДОХ (значения, прогноз)

D – ДЛИТ (дата_соглашения, дата_вступления_в_силу, купон, доход,

периодичность, базис)

121. Berilgan muddatga mol-mulk amortizatsiyasini hisoblashni

amortizatsiyani doimiy hisobga olish usuli bilan qaysi funktsiya

yordamida amalga oshirish mumkin:

A – ДОБ (нач_стоимость, ост_стоимость, время_эксплуатации, пери-

Page 201: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

201

од, месяц)

B – ДОХОДКЧЕК (дата_соглашения, дата_вступления_в_силу, цена)

C – ДОХОДПЕРВНЕРЕГ (дата_соглашения, дата_вступления_в_силу,

дата_выпуска, первый_купон, ставка, цена, погашение, частота, базис)

D – ДОХОДПОГАШ(дата_соглашения, дата_вступления_в_силу, да-

та,выпуска, ставка, цена, базис)

122. Qimmatli qog’ozlar bo’yicha foyda miqdori qaysi funktsiya

yordamida hisoblaniladi:

A – ДОХОДКЧЕК (дата_соглашения, дата_вступления_в_силу, цена)

B – ДОХОД (дата_соглашения, дата_вступления_в_силу, да-

та_выпуска, первый_купон, ставка, цена, погашение, частота, базис)

C – ДОХОДПОСЛНЕРЕГ (дата_соглашения, да-

та_вступления_в_силу, дата_выпуска, первый_купон, ставка, цена, по-

гашение, частота, базис)

D – ДОХОДСКИДКА (дата_соглашения, дата_вступления_в_силу,

цена, погашение, базис)

123. To’liq investitsiya qilingan qimmatli qog’ozlar bo’yicha foiz stavkasi

qaysi funktsiya yordamida hisoblanilishi mumkin:

A – КПЕР (ставка, платеж, нз, бз, тип)

B – МВСД (значания, ф_ставка, р_ставка)

C – МДЛИТ (дата_соглашения, дата_вступления_в_силу, купон, доход,

частота, базис)

D – ИНОРМА (дата_соглашения, дата_вступления_в_силу,

инвестиция, погашение, базис)

124. Foizlar davriy to’langan xolda qimmatli qog’оzlar bo’yicha yig’ma

daromad qaysi funktsiya vositasida hisoblaniladi:

A – НАКОПДОХОДПОГАШ (дата_выпуска, да-

та_вступления_в_силу, ставка, номинал, базис)

B – НОМИНАЛ (фактическая_ставка, кпер_год)

Page 202: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

202

C – НАКОПДОХОД (дата_выпуска, дата_первой_выплаты, да-

та_соглашения, ставка, номинал, периодичность, базис)

D – НОРМА (кпер, выплата, нз, бз, нач_прибл)

125. Ketma-ket pul oqimi va amortizatsiya normasi asosida

hisoblaniladigan pul qo’yilmasining sof joriy qiymati qanday funktsiya

yordamida topilishi mumkin?

A – НПЗ (ставка, значение1, значение2, . . . . )

B – ОБЩДОХОД (ставка, кпер, из, нач_период, кон_период, тип)

C – ОБЩПЛАТ (ставка, кпер, из, нач_период, кон_период, тип)

D – ОСНПЛАТ (ставка, перио, кпер, нз, бз, тип)

126. Qaysi funktsiya yordamida berilgan davrdagi mulk

amortizatsiyasini hisoblash mumkin:

A – ПЗ (ставка, кпер, выплата, бз, тип)

B – ПДОБ (стоимость, остаток, период, нач_период, кон_период, ко-

эф, без_переключения)

C – ПЛПРОЦ (ставка, период,кпер, нз, бз, тип)

D – ПОЛУЧЕНО (дата_соглашения, дата_вступления_в_силу, инве-

стиция, скидка, базис)

127. Qimmatli qog’ozlar uchun skidka normasini (dizajio) qaysi

funktsiya yordamida hisoblash mumkin:

A – ППЛАТ (ставка, кпер, нз, бз, тип)

B – РАВНОЧЕК (дата_соглашения, дата_вступления_в_силу, скидка)

C – ЦЕНА (дата_соглашения, дата_вступления, ставка, доход, пога-

шение, частота, базис)

D – СКИДКА (дата_соглашения, дата_вступления_в_силу, цена, вы-

куп, базис)

128. Naqd pullar davriy ravishda tushganda investitsyaning sof joriy

qiymatini qaysi funktsiya vositasida hisoblash mumkin:

A – ЭФФЕКТ (номинальная_ставка, периодов_в_году)

Page 203: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

203

B – ВРЕМЗНАЧ (время_как_текст)

C – ЧИСТНЗ (ставка, значение, даты)

D – ДАТАЗНАЧ (дата_как_текст)

129. Ikki sana oralig’idagi ish kunlari soni qaysi funktsiya yordamida

hisoblanilishi mumkin:

A – ЧИСТРАБДНИ (нач_дата, кон_дата, праздники)

B – МОБР (массив)

C – МОПРЕД (массив)

D – МУМНОЖ (массив1, массив2)

130. Ikki matritsaning ko’paytmasini qaysi funktsiya yordamida

hisoblash mumkin:

A – МОБР (массив)

B – МОПРЕД (массив)

C – МУМНОЖ (массив1, массив2)

D – МУЛЬТИНОМ (число1, число2, . . . . )

131. Ikki chegaraviy sonlar orasidagi tasodifiy sonlarni tanlash uchun

quyidagilardan qaysi bir funktsiyani ishlatish mumkin:

A – СЛЧИС ( )

B – СЛУЧМЕЖДУ (нижн_граница, верх_граница)

C – ФАКТР (число)

D – ЧИСЛОКОМБ (число, число_выбранных)

132. Kovariаtsion matritsani hisoblash uchun quyidagi funktsiyalardan

qaysi birini ishlatish mumkin:

A – КВПИРСОН (известные_значения_y, известные_значения _x)

B – КОРЕЛ (массив1, массив2)

C – ЛИНЕЙН (известные_значения_y, известные_значения _x, конст,

статистика)

D – КОВАР (массив1, массив2)

Page 204: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

204

Testlarning javoblari:

1 – A, 2 – B, 3 – C, 4 – D, 5- A, 6 – B, 7 – C, 8 – D, 9 – A, 10 – B, 11 – C, 12

– D, 13- A, 14 – B, 15 – C, 16 – D, 17-20 – A, 21-23 – B, 25-28 – C, 29-32 –

D, 33-36 – A, 37-40 – B, 41-44 – C, 45-48 – D, 49-52 – A, 53-56 – B, 57-60 –

C, 61-64 – D, 65 – A, 66 – B, 67 – C, 68 – D, 69 – A, 70 – B, 71 – C, 72 – D,

73 – A, 74 – B, 75 – C, 76 – D, 77 – A, 78 – B, 79 – C, 80 – D, 81 – A, 82 –

B, 83 – C, 84 – D, 85 – A, 86 – B, 87 – C, 88 – D, 89 – A, 90 – B, 91 – C, 92

– D, 93 – C, 94 – B, 95 – A, 96 – D, 97 – C, 98 – B, 99 – A, 100 – D, 101 –

C, 102 – B, 103 – A, 104 – B, 105 – D, 106 – C, 107 – D, 108 – A, 109 – B,

110 – C, 111 – D, 112 – A, 113 – B, 114 – C, 115 – D, 116 – C, 117 –А, 118

– В, 119 – D, 120 – C, 121 – A, 122 – B, 123 – D, 124 – C, 125 – A, 126 – B,

127 – D, 128 – C, 129 – A, 130 – C, 131 – B, 132 – D,

6. Иловалар

«Ўқиш-ўрганиш учун хеч қачон ҳам

кексайиб қолганман дема».

Г. Герцен

1. EXCEL да ишлаш бўйича саволлар

1. Қандай қилиб EXCEL да у очилиши билан керакли бўлган

хужжатнинг хам очилишини амалга ошириш мумкин?

2. Агарда Масалалар Панели да EXCEL да очилган

хужжатларнинг тугмачалари кўринмаса, нима килиш зарур

бўлади?

3. Агарда меню тўлиқ холда кўринмаса, керакли буйруқларга қандай

қилиб кириш мумкин бўлади?

4. Ускуналар панелида Сизга таниш бўлиб қолган тугмачаларнинг

баъзилари кўринмай қолса, уларни қандай қилиб кўринарли холга

келтириш мумкин?

Page 205: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

205

5. Ускуналар панелидаги бирор бир ишни бажарадиган тугмача

кўриниши ўзгариб колди. Қандай қилиб унинг кўринишини

олдинги холига келтириш мумкин?

6. Ускуналар панелидаги баъзи бир ускуналар олдингисидан анча

фарк қилиб қолган. Уларни олдинги холатига қайтариш мумкинми

ва қандай қилиб бу иш амалга оширилади?

7. Қандай қилиб жорий хужжатнинг кўриниб турган ёки керакли

бўлган қисмини иложи борича каттароқ қилиш мумкин?

8. Қандай қилиб ўз ускуналар панелингизни хосил қила оласиз?

9. Тугмачалар, буйруқлар, меню ва ускуналар панели элементлари

бир бирларидан принципиал жиҳатдан қандай фарқланадилар?

10. Ўз шахсий меню қаторингизни хосил қилиш мумкинми ва бу иш

қандай қилиб амалга оширилади?

11. Катакча ичидаги маълумотни қандай қилиб таҳрирлаш мумкин?

12. Агарда катакчада икки марта туртилганида унинг атрофидаги

рамка ўзгармаса, катакчанинг ичида ўрнатиш белгиси

жойлашмаса ва таҳрирлаш ўрнига эски маълумотларнинг янги

киритилаётган маълумотлар билан алмашиниши амалга ошса,

нима қилиш керак бўлади?

13. Формулани қўшни катакчага қандай қилиб нусхаланади?

14. Бир неча катакчадаги сонлар йиғиндисини қандай қилиб тезда

билиб олиш мумкин?

15. Катакчаларнинг номлари ва диапазонларнинг номлари нима учун

керак бўлади?

16. C$7 мурожаати $C7 мурожаатидан нимаси билан фарқ қилади?

17. Битта сўзни хадеб теравермаслик учун нима қилмоқ керак?

18. Иш саҳифасини нусхалаш ва унга бошқа ном беришнинг энг осон

усули қандай?

Page 206: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

206

19. Функциялар Мастери нима учун керак ва ундан қандай қилиб

фойдаланилади?

20. Манфий сонларнинг ифода этилишини ўзгартириш учун нима иш

килиш керак бўлади?

21. Автоформат нима ва ундан қандай қилиб фойдаланилади?

22. EXCEL нинг бир иш китобидан бошка иш китоби катакчаларига

қандай қилиб мурожаат қилиш мумкин?

23. Автоматик равишда тузилма (структура) хосил қилиш оралиқ

натижаларни ҳисоблашдан нимаси билан фарқ қилади?

24. Натижавий жадвал макетини қандай қилиб ўзгартириш мумкин?

25. Бир-бирига якин бўлмаган катакчалар диапазонини қандай қилиб

ажратиш мумкин?

26. Аралаш диаграммани қандай қилиб хосил қилиш мумкин?

27. Рисование ускуналар панелидаги ранглар палитрасига янги

рангларни қандай қилиб қўшиш мумкин?

28. Қандай график объектларга текстурани ишлариш мумкин ва бу

юмуш қандай қилиб амалга оширилади?

29. Колонтитулнинг олдиндан аниқланган форматини қандай қилиб

ўзгартириш мумкин?

30. Қандай қилиб саҳифаларнинг вертикал ва горизонтал узилишини

ўрнатиш мумкин?

31. Web да маълумотларнинг ўзгартирилиши ва таҳрирланиши

мумкин бўлган ажратилган диапазонини қандай қилиб нашр

килиш мумкин?

32. Қандай қилиб иш китобини уни хамма олганлар ўқиб бўлганидан

сўнг, қайтадиган берилган маршрут бўйича барчага жўнатиш

мумкин?

33. Жадвалли EXCEL иш варағини Мои документы папкасидаги

матн файлида қандай қилиб сақлаш мумкин?

Page 207: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

207

34. Открытие документа ёки Сохранение документа мулоқот дар-

часида турган холатда *. JPG кенгайтиргичли файлларни қандай

қилиб кўриб чиқиш мумкин?

35. Биргаликда ишлатилаётган иш китобига кимлар уланганини

билиш учун нима қилиш керак бўлади?

36. Иш китобига биргаликда кириш имкониятини қандай қилиб

ўчириб қўйиш мумкин?

37. * . BMP файлидаги маълумотларни Вставка – Объект буйруғи

ёрдамида қандай қилиб улаш мумкин?

38. Катакчага ёки катакчалар диапазонига қандай қилиб ном бериш

мумкин?

39. Ташқи маълумотлардаги талаблар бажарилиши натижасида

EXCEL жадвалларининг янгиланишига қандай қилиб эришиш

мумкин?

40. HTML-саҳифадаги баъзи жадваллардаги маълумотларни EXCEL

га талаб қилиб олиш учун нима қилиш керак бўлади?

41. Функционал тугмачалар ва уларнинг бошқа тугмачалар билан

комбинациялари нима ишлар бажаришини хамда улар қандай

буйруқларга мос келишини ёзиб беринг.

42. Макрослар нима ва улар ёрдамида қандай ишларни бажариш

мумкин?

43. OLE нима ва у нимани англатади?

44. SQL-сервер нима ва у орқали қандай амалларни бажариш

мумкин?

45. Абсолют ва нисбий адреслар деганда нимани тушунасиз?

46. EXCEL да қандай молиявий функциялар мавжуд?

47. EXCEL да қандай арифметик функциялар мавжуд?

48. EXCEL да қандай статистик функциялар мавжуд?

Page 208: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

208

49. EXCEL да қандай турдаги бухгалтерия ҳисоби билан боғлик

функциялар мавжуд?

50. EXCEL да йиғиндини қандай усуллар ёрдамида ҳисоблаш

мумкин?

51. Абсолют ва нисбий мурожаатлар деганда нимани тушунасиз?

52. EXCEL да маълумотлар базаси тузиш ва уни ишлатиш

мумкинми?

2. Бошлашни ўрганинг

«Қийин фан йўк, фақат хазм этилиш

қийин бўлган изоҳларгина бор, холос».

Герцен

Доимо бирор бир ишни бошлаш (масалан, дастурлашни ёки жад-

вал ҳисоблагичида ишлашни пухта ўрганиб олиш) жуда қийин бўлади.

Чунки кўпчилик учун янги ишни бошлаш ўзининг ўрганиб қолган хаёт

тарзини ўзгартириш билан боғлиқ бўлиб, бу холни руҳий жиҳатдан

енгиб ўтиш ўта мураккабдир. Шунинг учун хам “Янги ишни бошлашга

қандай қилиб ўрганиш мумкин?” – деган саволга тўғри жавоб бериш

жуда хам муҳим. Хақиқатан хам катта хажмли, унчалик ёқимли

бўлмаган, мураккаб ишни бошламаслик учун жуда кўп баҳоналар

топиш, уни бошқа енгилроқ иш билан алмаштиришга харакат қилиш,

ишни бошлаш вақтини иложи борича чўзиш мумкин. Кўпчилик учун

қуйидагича услубда фикрлаш хос “Балки бу ишни эртага бошлаганим

маъқулдир? Балки озгина куч йиғиб олганимдан сўнг ушбу ишни

бажарарман, ёки Бажарилиш муддатига бир неча кун қолганда қаттиқ

ишлаб бажарарман?” Натижада иш бажарилмасдан қолаверади ва унга

бошқа ишлар хам қўшилаверади ва охир-оқибат керакли иш бажарилмай

қолиб кетади. Бундан бажарилмасдан қолиб кетган ишлар йиғила-

йиғила шунчалик катта хажмли бўлиб кетадики, энди уларни бошлаш ва

тугаллашнинг ўзи нореал бўлиб қолади. Шу муносабат билан хаққоний

Page 209: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

209

савол туғилади – «Ишни бажаришни қандай бошлашни ўрганиб олиш

маъқул эмасми?»

Бунинг учун аввало ишни бошламасликнинг асосий сабабларини

ўрганиб чиқамиз. Бирор бир ишни бошламаганликнинг сабаблари

қуйидагичадир:

o Ишнинг узоқ муддатлилигидан қўрқиш.

o Муваффақиятсизликдан чўчиш;

o Ишни эплай олмасликдан қўрқиш;

o Иш унчалик қизиқарли эмаслигидан;

o Ишни қандай бошлашни билмаслик;

o Ишни бажариш ёмон хиссиётларни уйғотишидан;

o Керакли маълумотга эга бўлмасликдан;

o Ишнинг фойдасизлигига бўлган ишончдан;

o “Менинг бундан кўра муҳимроқ ишларим бор! Бундай

узоқ муддатли ишларни бажаришга вақтим йўқ”.

Агар ўзингизга-ўзингиз “Нега бу ишни бажаришни кейинроққа

қолдираяпман?” – деб савол берсангиз, албатта, бундан бошқа бир

қанча узр ва сабабларни хам топишингиз мумкин.

Нега бундай хол юз беради? Бу дангасалик ва иш қобилияти

камлигидан хам бўлиши мумкин, аммо аксарият холларда бундай

бўлмайди.

Қуйида юқоридаги сабабларга монанд равишда хар ким учун

ишни бошлашга имкон бериши мумкин бўлган кўрсатмалар берилади

Ишнинг узоқ муддатлилигидан қўрқиш

Буни енгиб ўтиш учун қилинадиган иш билан боғлиқ кичик,

қизиқарли ва унчалик қийин бўлмаган ишдан бошлаш керак. Шундан

сўнг асосий ишга ўтиш анча енгил бўлади. Ишни бир қанча қисмларга

бўлишга харакат қилинг. Масалан, агар Сизга мақола ёзиш керак бўлса,

уни бир қанча қисмларга бўлинг ва ўзингизга тушунарли бўлган

Page 210: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

210

қисмидан ёзишни бошланг ёки хар бир бўлимга қисқача тавсифдан

бошлашингиз хам мумкин. Кейинчалик барча қилинган ишларни

тартибга тушириш ва бирлаштириш қолади холос.

Муваффақиятсизликдан чўчиш

Ушбу холатдан чиқиш учун масалани хал қилишнинг барча

йўллари руйхатини тузишингиз керак бўлади. Шундан сўнг Сиз

муаммони тушунган холда ишга киришишингиз мумкин бўлади. Агар

ўз-ўзингиздан “Муваффақиятсизлик нима ўзи?” деб сўрасангиз, нега

ишни бошлашдан чўчиётганлигингизни англаб олишингиз мумкин

бўлади. Балки Сиз бажариладиган ишнинг сифатига жуда катта талаблар

қўяётгандирсиз? Балки ушбу ишни ўртачароқ қилиб хам бажариш

мумкиндир? Балки кимдир Сизга амалий ёрдам бериши мумкиндир?

Ишни эплай олмасликдан қўрқиш

Ишни бажариш хақида кўпроқ фикрланг, ақлли ва тажрибали

инсонлардан ёрдам сўранг. «Нега эплай олмас эканман?» - деб ўз-

ўзингизга саволлар беринг. Вақт ўтиши билан Сиз ишни албатта

бошлайсиз ва уни муваффақиятли равишда амалга ҳам оширасиз.

Иш унчалик қизиқарли эмаслигидан

Ишни бир неча қисмларга бўлинг ва ишнинг жуда зерикарли

хамда кўп меҳнат талаб қиладиган қисмларини бажариш учун

ёрдамчилар ёлланг. Энг зерикарли ишларни кунига бир соатдан қилиб

боринг. Оралиқ натижаларга эришганингизда ўзингизни,

дўстларингизни ёки ёрдамчиларингизни мақтаб, уларни масалан, кафега

ёки дачангизга чақириб, меҳмон қилинг.

Ишни қандай бошлашни билмаслик

Хамкасабангиз ёки мижозингиз билан яхшилаб гаплашиб кўринг.

Бу ишни бошлашни турли хил вариантларини улар билан

маслаҳатлашинг. Қийинчиликлар ва муаммолар хақида сўраб,

суриштиринг. Кимдир илгари бундай ишни қилганми ва у нимадан

Page 211: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

211

бошлаган? Бу иш бўйича адабиётлар мавжудми? Бор тажрибаларни

ўртоқлашинг.

Ишни бажариш ёмон хиссиётларни уйғотишидан қўрқиш

Яқин одамингиз билан гаплашиб кўринг ва бунинг тескарисига

ўзингизни ишонтиришга харакат қилинг. Ишга муносабатингизни

ўзгартиринг.

Хозирча менда етарлича маълумот йўқ . . . .

Сизга қандай маълумотлар керак? Керакли маълумотларнинг

руйхати Сизда борми? Агар йўқ бўлса, у холда тезроқ бу руйхатни

тузинг ва керакли маълумотларни йиғишга киришинг.

Мен олдиндан бу ишнинг фойдасизлигини биламан . . .

Бу ишга нисбатан ўз танқидий мавқеингизни ўзгартиришга

харакат қолинг. Ўзингизнинг келажакдаги муваффақиятингиз шу ишга

боғлиқми ёки йўқлигини чамаланг. Агар ушбу ишни бажармасдан туриб,

муваффақиятга эришила олинмаса, демак , Сиз бу ишни албатта

бажарасиз.

Менинг бундан кўра муҳимроқ ишларим бор, узоқ муддатли

ва зерикарли ишларга менинг тобим йўқ!

Аммо, ўз устингизда ишлашдан кўра муҳимроқ ва зарурроқ иш

йўқ бу оламда. Бундай ишларни қилиш бизни яхшироқ, софроқ,

мехрибонроқ, ақллироқ ва ишбилармонроқ қилади. Фақатгина шундай

ишларни бажариш бизни ўз-ўзимизга бошқача муносабатда бўлишга,

ўзимизни ҳурмат қилишга, дунёга бошқача назар билан қарашга,

ўзгаларни тушунишга ёрдам беради ва хаётимизни янада бахтли хамда

сермаҳсул қилишга имкон беради.

Page 212: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

212

FOYDALANIGAN ADABIYOTLAR

1. R.Х. Аyupov. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va moliyaviy

masalalarni yechish: - Тoshkent: “Тafakkur-Bo’stoni” nashriyoti, 2012 yil,

148 bet.

2. Конрaд X. Бизнес-aнaлиз с помощью ЕXСЕL. Киев., “Диaлектикa”,

1997 год.

3. S.S. Qosimov, А.А. Obidov. EXCEL da amaliy ishlar uchun qo’llanma.

«Moliya» nashriyoti, 2003 yil.

4. Пикуза В., Гарашенко А. Экономические и финансовые расчеты в

EХСЕL. Издательство BHV, Питер, 2004

Page 213: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

213

UDK: 002.6(075)

32.973.26-018.2

А95

Taqrizchilar:

iqtisod fanlari doktori, professor Аlimov R.Х.

texnika fanlari doktori, professor Аfzalov Z.Sh

КВК 32.973.26-018.2+65.261

EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va moliyaviy masalalarni

yechish: R.Х. Аyupov. - Тoshkent: “Тafakkur-Bo’stoni” nashriyoti, 2-nashr,

2014. - 216 bet.

ISBN – 978-9943-362-65-9

Page 214: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

214

AYUPOV R.X

EXCEL JADVAL HISOBLAGICHIDA IQTISODIY VA

MOLIYAVIY MASALALARNI YECHISH

“TAFAKKUR-BO’STONI” MCHJ

100190, Toshkent shahri, Yunusobod tumani 9-13.

Bosh muharrir: M. Saparov

Muharrir: A. Ziyadov

Musahhih: Z. Ostonov

Sahifalovchi: U. Vaxidov

Lisenziya № AI-190

Terishga berildi: 30.09.2014 y. Bosishga ruxsat etildi: 28.10.2014 y.

Ofset qog’ozi. Bichimi 60x841/16. “Times New Roman” garniturasi.

Shartli bosma tabog’i 11,62. Ofset bosma. Adadi 10 dona.

Buyurtma № T-25

“TAFAKKUR-BO’STONI” MCHJ bosmaxonasida chop etildi.

Toshkent shaxri, Chilonsor ko’chasi, 1-uy

Page 215: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

215

Page 216: AYUPOV R.X. EXCEL jadval hisoblagichida iqtisodiy va ...el.tfi.uz/images/Excel_jadval_hisoblagichida_iqtisodiy_va_moliyaviy_masalalarni... · учун эса математик статистикадан

216