Antonije Isakovic Velika Deca

8/10/2019 Antonije Isakovic Velika Deca

1/8

1

Kaika

Meseina je bljetavo obasjavala no. Po planinskim kosama videle su se deije kapekutraveplaninske trave. Koso su se sputalei pratile jedna drugu dve senke. Jedna manja stade iree:Stanko, da stanemo. Ne mogu vie!

Stanko

stade i paleilulu zagleda se u nononebo na kojem su se videla sazvea.Bio je ljut isve mu je smetalo. upkajui istrulelu postavu u depovima, smetao mu je mesec tosija,smetale su mu razbacane deijekape, a najviemu je smetaoZoinglasan dah.Zoaje sedeo i draose za srce. Govorio je tiho da mu je ono onemoalo,ali ga Stanko nije uo.Glava mu je padala na zgrenakolena, a pogled je upiljio u bakras kajmakom. Pomiljaoje dauzme samo kaiku,ali seplaio.Stanko se prezrivo osvrtao ka njemu. Pitao ga je da sluajnonebi da uzme kajmak dok njihovi drugovi sigurno sada gladuju. Zoaje odlunoodbijao.Polisudalje. Zoaje traioda on ponesebakra.Govorio je u sebi da mu je tako lake.Stankoje gledaonjegov mravivrat. Prvi put pomisli da bi stvarno mogli i da uzmu po kaiku.ReeZoida stanui odmore se. Dugo su sedeli. Stanku se uinida bi vemogli i Zoci predloida uzmu po kaiku,ali Zoa mu nije odgovarao. Dovukao je bakra, i dve puke, I Zoino mrtvo telo do odreda.

Smetalo mu je tosa svih strana ujeudaranje metala o metal.Pogledao je u svoju punu kaikuiodjednom je bacio. Uinilomu se da ujenjen odjek dole daleko u kamenoj provaliji.

Po treiput

Tri vojnika ulazila su u varo. Kude su se smanjile posle duge kie. Sa oljutenihzidova podbubrenih i prozuklo belih videli su se ugljenom iscrtani likovi Staljina, Ruzvelta i

erila.Njih troica su seli ispod jedne strehe. Komandir Zeeviseo je u sredinu, a sa njegove

levestrane seoje Sima. Drugi vojnik nosio je konu kapu. Zeevid ga je upitao gde je oao do nje, a ovaj mu jeodgovorio da je to bilo onda kada su izvriliprepad na tenk.Brigade obinonisu bile snabdevenekonjima, ali je Zeevidevabrigada imala jednog konja. Na njega su pored zvaninih stvari bilenatovarene i one za koje komanda nije znala. To su bile potrebne stvari za lekara i popa.Pitao se

komandir ta ima da znaito tosu ga pozvali iz taba.Poznavao je on njih. Dosad su mu takodva puta oduzimali inkomandira, ali mogudeje da ga zovu i po nekom specijalnom zadatku.Na konju koji je njihova brigada imala noenje i jedan ogromni maarskidvogled ijaje namena

bila veoma specifina.Kada bi se pribliavalinekom selu, Zekavica bi najpre osmotrio najbolju

kudu,a zatim bi poslao vojnika da pozove gazdu. Pred njim je sve bilo otro i strogo da bi se

seljak pomalo uplaio.Kad bi poeoda se vajka kako nema nita,Zekavica bi onda uzeo onajdvogled i rekao mu da de sada sve da skrozira i tobude naao sve deda odnese potoon i

onako kaeda nema nita.Seljaci su tada davali.

Bilo je vreme da poe u komandu. Izaao je posle nekog vremena bez komandirskih

oznaka.Uvek kad je ostajao bez inanapijao se. Ulisu u jednu kafanu. Zekavica i dva vojnika pili

su rakiju. Uao je jedan lepo obueni vojnik. Zekavica ga je pozvao da sedne sa njima.


2/8

2

Prvom prilikom ga je napao. Dok oni ratuju, on i onakvi kao on se epure i paradiraju. Posle

verbalnog sukoba, Zekavica mu je ljutito tresnuo amar.Kapa je odltetela na sred kafane.Vojnik

se uhvatio za pitolj.Sima ga je nekako smirio i izveo napolje. Platili su i vratili se u bataljon.

II

Vednekoliko nedelja divizija je upadala iz jednog u drugi obru.Kako bi neprijatelju zavaralatrag, ona kao divlja zver kad titi mladunce, napravi manevar brzog mara,a svoje ranjenikeostavi pod planinom. Zekavicu su ostavili da bude komandant nad tom etom.On ne pristadeda ranjenike smesti tamo gde su mu iz komande naredili, vedzauze jednu kosu iznad mesta gdeje izvirao Vrbas. Dani su proticali, a vode i hrane je nestajalo. Zekavici je priaoMitar. Nije gapoznao

Mitar je poludeo. Pronaaoje neki kamen i uobrazio da je hleb. Usta su mu bila sva iskrvavljena.Priaomu je i Sima. Traioje da se spuste u selo. Zekavica tonije hteo da uini.Trebalo jesaekati.Sima je reioda ode. Zekavica je noemudario u drvo i

ostalima je rekao da jeupravo ubio dezertera. Neko je trebao da posluikao veza sa bataljonom.Oluenoje da sam Zekavica ide. On je uzeo odelo od jednog Muslimanakoga je uhvaila straai krenuo. Naiaoje na partizansku patrolu.Nisu mu poverovali da je komadant.

Ubili su ga

. Kad su partizani oli sa Simom, on je pronaaoZekaviin nozaboden u bukvu. Iupaoga iobrisao skorenu belu tenost.

Kr oz granje neboDrvo se pomerilo i nainilopozdrav danu koji je nastajao. Mnoga razlomljena okna

prozoravidela su se gore kroz kronju.Pod drveembila su razasuta i atorimanatkrivena nosila.Biloih je etrdeset.Rado

je leaoi uivaou nastavljanju sna. Oko njega bili su drugi ranjenici meukojima iStanko.

Razgovarali su dok im je pretila opasnost da ih pronaunemakepatrole. Sa njima sutu ostali jobolniarkaBranka

i par vojnika. Oni su ranjeniboreise da diviziji stvoreslobodan prolaz. Divizija je otila dalje, aoni su tu ostali bez dovoljno hrane i vode. Svakogdana njihovo stanje sepogoravalo.Dnevno je

po nekoliko njih umiralo. BolniarkaBrankanadgledala ih je i pomagala im koliko je mogla.Osealaje da je oni ne gledajubauvek kaobolniarku.Otpalo joj je dugme sa kouljei estojehvatala njihove poglede na svojimgrudima.Jedan od njih, kome je granata raznela trticu, uiojedruge da jedu razne travke i crviekojemogu da dohvate sa zemlje.Jednog su zvaliFaust

, jer je voleo Getea.Bolniarka Brankapoelaje drugaijeda gleda Radoa.On nikada nije hteoda joj dopusti davidi njegovu ranjenu nogu. Umro je i on. Bolniarkau svom dnevniku zapisujeda su dolipartizani i da odlaze, ali da tu ostavljaju netoizmeutih bukava.


3/8

3

Povratak

Bio je mravi suv kao i svi koji izauiz bolnice. Oseajuida je zdrav,Kosta

je veselo uriosvojojeti.Reka pred njim inilamu se kao velika bela riba koja sepraakauhvaenauzelenu mreuobala. Seo je kraj reke, okupao se. Video je da su mu porasli nokti nanogama iuredan kao i svi mitraljesci, izvadio je nemakinoipaljivoih podsekao. Na njemu jesve bilo istoi uredno.Obradovao se kad je od seljaka saznao da je nadomak svom odredu. Najednom proplankuugledao je ukastogkonja bez levog uva. Odmah je poznao konja svogbataljona koji jenosio tekiminobaca.Na istom proplanku odmarali su se i neki njemunepoznati vojnici.Odobrovoljili su se tek kada im je dao da zamotaju pojednu. Najmanji mu je

pokazao gdetreba da ide. Kosta je iz daljine ugledao nekoliko vojnika koji su se odmarali.

II

Kosta je u etivedesetak dana. Primetio je kako ga vieniko ne gleda onako kako su gagledalikada je on bio zasluanza oslobaanjestanice imeje spasao celu etuda se ne podavi u snegu.Pokuavaoje nekako da skrene razgovor na taj dogaaj,ali ga niko nijeuzimao za ozbiljno.Njegovo mesto mitraljesca preuzeo je T . JedinojokomesarDamnjan

provlaeiprste kroz kosu,pomiljana njegovu hrabrost kada je go do pojasa po zimipriaorekomsa zadnje strane i uspeo da osvoji stanicu. Posle toga je bio ranjen iprebaenubolnicu.Damnjan ga je gledao. Nije to viebio onaj Kosta. Poeoje da seplai.Kosta ustade iode umalinjak. Dok je bio zamiljen,iznenada se zauoglas gologlavog straara.Juriali suNemci.Kosta je zgrabiopukuipotrao.Zapeo je za izboinuna zemlji i tresnuo. Mitraljeskiniz prosuo se poprainiiznad njegove glave. Podigao se i jobreotraou umu

III

Komesar je razgovarao sa Tekunicom. Upitao ga je da li mu je Kosta tapominjao zamitraljez.

Tekunica odgovori da jeste i da su se dogovorili da on zasada vodi brigu o njemu,jer je on jo

iznuren. Iznenada su primetili jednog Nemca koji je netotraiona mestu koje su maloas

napustili. Komesar reeda je to Kostino atorsko krilo. Tekunica nanianii opali.Gotov je,

ree.Pozvali su Damnjana iz komande. On obierascep i kraj potoka ugledaKostu kako puni

uturicevodom. Dok je eanispijao, Kosta je primedivaonjegovo ugozaravanje grlida

uturena ustima. Najzad ga je komesar upitao kako mu se desilo da jezaboravio krilo. Kosta mu

je prezrivo odgovorio da je morao da donosi ovu prokletu vodu.Damnjan je otiao,a Kosta je

poupaoi pobacao uturicei uputio se odredu.


4/8

4

IV

Komesar Damnjan bio je zadovoljan jer je uspeo da prebaci etugotovo bez gubitaka.Ugledao

je Kostu kako se sa svojim pukomitraljezompenje na visoku krenjakustenu. U jednom

trenutku nemakimitraljeuz ga je pronaao.Komesar ga je gledao ispred sebe.

Tr i plava cveta

Na obali kraj izlaza iz klisure tinjale su vatre. Vetar se igrao sa pepelom. Uokolo lealasumrtvatela ratnika i konja. Orujeje svuda razbacano. uose jasan korak eteljudi obuenihuzeleno.Iz jedne upljineu steni netose pomerilo. Iza kamena videla su se tri plava cveta.Damnjan s

e laganoprivueizlazu i potom se brzo vrati. Nemci su zauzeli njihovbivilogor.Oseaoje mirishrane koja se kuvala. U seanjuse kajao zbog toga toje ostavioKostu i Miloa.

Poslepovlaenjajedinice, ostali su samo oni najteiranjenici koji su pristali da sertvujukako bioni koji su mogli dabeepobegli. Damnjan je nekako uspeo da se podigne nanoge. Nije hteo daide bez Miloa.Iz istog su mesta. Zajedno su rasli. Miloje uspeo daobmane Damnjanapraveise da gubi razum i da euskoro umreti. Damnjan je otiao,a on jeostao daplae,alisa zadovoljnim izrazom na licu.

IIU umisu sedela na zemlji dva Italijana i grickala mlado bukovo lide.Nisu hteli da preumosti

njuhom ranjenika osedalisu da su sve dalje od pucnjave i rata. Iznenadili su se kada suvideli

kako im prilazi pognut partizan. Damnjan je stao pred njima. Jednu ruku je stavio uepi

napipao rapavu povrinubombe. Oni su gledali u njega i vakali.Damjan je asstavljao ruku u

nedra asje vadio praznu. Sva troica su verovali da su pobednici.

I I IDamjan iudiugleda grozd kupina na jednom vrku.Razmiljakako da oedo

njega. Nekada su on i Milobrali kupine i prodavali ih posle nekim gospoama.U povratku

su preskakali jarkove. Jednom je Milorasekao nogu. Bapred ofanzivu su se kupali i Miloga je

podsetio na taj ogaaj.Damjan je uzeo jednu motku, hitnuo je i otresao plodove.

IVDamjan je stigao do mosta. Pourioje da ga pree.Ugledao je konjovodca koji se mui

da pokrene mazgu koja je nosila kazan. Tvrdoglava mazga izabrala je da skoiu talase.

Poredreke video je tri tifusara kako sede i kraj njih jednog istoobuenogoficira kako ihnagovarada preu.Oni su samo pljuckali i bacali kamenideu vodu. Jedva su nekako bili

pokrenuti.Razvalili su most. Damjan je dobio konja, a ostali su krenuli preicom.

VJedan tifusar je traiokomad konjetine. Nije dobio, pa sad traisvoj deo. Neko mu toosporava,ali on idalje tvrdi da nije dobio svoj deo. Na nekoliko metara prepozna Damjana,koji je vodio

lepog konja. I Damjan je njega prepoznao. PriaojeTekunici.


5/8

5

Tekunica ga je pitao za Miloa.Damjan je prvi put lagao. Upitali su jedan drugog za rane.Tekunica jeneprestano lukavo nametao razgovor na Damjanovog konja. Nemci su se

pribliavali.Tekunicazakljuujeda se oni neeizvui.Previesu spori. Damjan se trudida sauvaveru uuspeh. Tekunica mu govori da mu izgleda kao da esutra umreti, a potom musavetuje daspavaju

VIKada se probudio, Damjan je shvatio da je ostavljen. Na mestu gde je Tekunica leaoostalo

jesamo udubljenje, a drvo za koje je bio zavezan njegov konj stajalo je prerezano. Uputio sesam

za tragom povlaenja.Naiaoje tako na tri devojke. One su ga okupale i previle. Polisudalje

zajedno.

II Ne zna kada su od njega otileone devojke. Opet je iaosam tekovukuisvoj tap.Naiaojena etiripartizana. Hteo je da im sepridrui,ali oni su ga ostavili. Nemci su bili za petama.Onsepaninopovlaioza svojima i u jednom trenutku naiaoje ponovo na jednu manjugrupusvojih. etvoricaiz te grupe su se pobunila zbog ostalih i orujemih naterala da se odnjih

odvoje. Oni supoliu probijanje i samo manja grupa ima anse.Damjan je tako naiaonasvojurupu. Venekoliko dana je tu. Izgledalo mu je da mu se ona tri cveta rugaju. Napokon je reiodaizae.Spustio se do reke. Hladna voda mu jepovraalasnagu. Iznenadio se kad jeu vodi ugledaocrnu senku. Okrenuo se

i spazio par tizana. On mu je ponudio parepeenogmesa. Ponudio mu je da se o njega osloni

i da zajedno poudalje.

Crveni sal

Dugakakolona partizana koraalaje polako kroz sneg.Mirko

je sluaogovor dvoice izasebe. Krupniji puniji glas govorio je onom drugom o tome da je noskad promrzne crn, a ne beo kao led kako je to ovaj mislio. Mirko nije znao da li se svaajuili tekonakopriaju.Glavamu je tekoklimatala na vratu koji ga je nesnosno boleo. Podigao je krutiokovratnik injela.Iznenada su stali. ulisu se glasovi koji pitaju za dozvolu dapue,aliim jeodgovoreno dapuenjanema i kolona je krenula dalje. Jedan konj je upao u smet snega i toje bio razlog stajanju. Bespomonojepokuavaoda se iupa,ali mu niko nijepruiopomo.Mirkose u sebi pitao: Hoelijodugo mlatiti svojim vratom i kad kraj njega vienebudenikoga. Pogledao je na svoju ruku i ugledao asovnik. To je bilojojedino tomu jepreostalood kue.Seaose da mu ga je majka poklonila kad je dao maturu. Otac munije kupovao poklone. Samo bi od njega dobio ponekad knjigu, ali to je bilo retko. Seaose iprvih svojihknjiga koje jeproitao.Bio je to

Hajduk Stanko i Robinson Kruso.Borio se sa snom. Muiose kako da ostane budan. Hteo je da broji, ali brojanje uspavljuje.Pred

oimamu se ukaza itokoje je kao mali draou sjajnom papiru, a ono mu se topilo.Kako je tadaslatko olizao svoj dlan. I sad mu je lepo. Prija mu sneg u koji je zario svoje lice.Iznenada je

osetio neijesnaneruke koje su ga podigle i ponovo vratile u stroj.Dugakompolju kao da nijebilo kraja.Kad su se ispeli na brdo, zaustavili su se kraj nekih kua.Raspitivao se za svoj odredipronaaoga. U kuistarice kuvao se kaamakza vojsku, a ona se bunila tojoj sve odnee,ionii oni drugi. Kapetan ju je umirivao dajuijoj potvrdu, a ona se alilada tako rade i etnici.


6/8

6

Na vratima je visio crveni al

. Mirko ga jeposmatrao.Potosu pojeli sledovanje, krenuli su dalje. Za njima je uzbuenotralastarica i trailakomandanta.Poalilamu se da joj je neko odneo al.Pokazivala je rukom na Mir ka

.Primetila je kako on dugo gleda u al,a ona je u njega uplela dve ovce. Kapetan naredi da

sevojnik pretrese, ali Mirko otkopainjeli baci sam alu sneg. Kratkom presudom prekogsuda

M irko je bio osuenna smrt.

Kapetanovo obrazloenjeje da revoluciju mogu da pokvare samo oni koji u njoj uestvuju.enaje uzalud molila da se vojnikupotediivoti poklanjala je svoj al,ali odluka je neopoziva.Mirko needa da i poslednji doprinosrevoluciji; needa moli , vespremno prihvata kaznu.Crveni alje leaou snegu isputajuisvojuboju. Poaoje samo da odabere mesto svojoj smrti.Uratnom dnevnikubolniarkeBranke, iznosi se neslaganje sa ovim dogaajem.Nikome needatisvoj dnevnik. enaje alilaal,a taje ona? ena?Nije!

Dve noiu jednom danu Pavle

je u mrakupuioi iekivaoodluku tabaosvojoj enidbi

. Podneo je molbu da se oenibolniarkomVukicom

, mada je znao da se takva odobrenja retko dobijaju. Pogledao je nasvoj puni pravilni list i oseaoje sare koje mu se lakopriteuuz nogu. Proaoje kroz crkvenodvoriteipriaogotovo uz samprozor kuiceu kojem je tabzasedao. Uinilomu se da vidideo smeeVukiinekose, aliodjednom primeti i straarakoji se etaokratkim korakom iodluida sepovue.Nekoliko puta lupi nogom da otrese sneg sa izamai ueu kuduseljaka koji mu je dao sobicuna

koridenje.Petar je imao inkomandira ete.U sobici je gorela stara ped.Podovi su bili oribani,krevet nameten,a na starom sanduku stajale su dve dunje. Petar je svojom velikomakom

napravio dva udubljenja u

jastuku.Zamiljaoje trenutak kad su se prvi put sreli. U etise pronela radosna vest da je stiglan

ova bolniarka.Svi vojnici su se tome radovali. On ju je sreo jednog sunanogdana na potoku

dok je prala noge. Rekao joj je da ima lepu nogu, a ona njemu da su mu lepa ramena.Ima onjo

ponetolepo, odgovorio joj je, a potom otkinuo jedan list, lupio po njemu akomi bacio joj ga u

lice. Ona mu je, smekajudise, rekla da tako ne bi smeo jedan komandir dagovori.

Potom se iz misli ponovo vratio u toplu sobu. Bio je nestrpljiv. Zauoje korake. To kurir dolazi

da ga izvesti. Video je njegovo nasmejano lice.Vukicajonije dolazila. U tabu,kad im jekomesar objavio vest, niko nije bio srean.Tekunicaje samo dobacio da je njima ostalimvojnicima ostalo da trljaju podove.Kada je uvreenaVukica dolau kuu,morala je da objasnisvojpoloajPetru. Ispekli sudunje. Petar

je hteo da joj postane mute veeri,ali Vukica je elelada to uinisa njim uumikao ono nekadkad ju je samo nosio na svojim snanimrukama uz umu,a ona osealakakoje gotova da mu sepreda.Ujutro su krenuli u napad. Petar je na konju jahao na elukolone. Vukica je ilau


7/8

7

svomodredu. Stigli su do prvih neprijateljskih bunkera. Uspeli su brzo da osvoje njihove

poloaje,jer jeprotivnikavojska bilajobunovna i mamurna posle novogodinjenoi.Nikolajeupitao Tekunicu taznaiMiki Maus, kako im se predstavio jedan neprijateljski vojnik, aovajmu je odgovorio da je to verovatno neka njihova istorijska linost.Uspeli su da osvojeitopove.

Nikola je bio ranjen

. Vukica je otilada ga previje. Iznenada su primetili dugaak polukrug neprijateljskih vojnikakako im sepribliavai kako svojim krajem zalazi akza leaprvom puku. Bili su primorani dase povuku.

Vukica je zaroblj ena

. Uzalud su je dozivali.Krenuli su u ofanzivu. Ulice su stenjale od uarenoggvoa.Blindiranivoz koji je tek ulaziou stanicu, bio je zasut topovskim mecima. Na kraju bitke, kada su uliu seditekomande,ugledali su sklupanoVukiinotelo kako leimr tvo

na daanompodu. Tekunica je prvi skinuo ubaru.

ZeijakoaStarac i baba

su dovravaliruak.Ostalo im jejodva dakakukuruza i dakjema.Babareeda je rat i da onjede sve, pa i njihovo ito.Starac joj reeda bi trebalo oprati kacu kako bi stavili kupus za zimu.Baba mu prigovori kako nije u stanju da doeglavi zecu.Starac zauneke korake. Vrata seotvoriei uevojnik sa atorskimkrilomprebaenimprekoramena. Bio je toTekunica.

Postao je skoro desetar i njegova desetina vojnika bilajeodreenada se smesti kod ovogstarca naprenoite.Baba im je skuvala kaamak.Umornivojnici brzo su zaspali. Starac tada,uverivise da baba spava,poalise Tekunici i njih dva pooeda ubiju zeca. Posle nekogvremena zec se pojavi. Pukaplanu i on ostade mrtav.Tekunica reeda ebiti dobar doruak,astarac je hteo da napravi ubaru.

Starac i baba su ovravaliveeru.Sve je bilo kao i onaj put samo je sada napadao sneg.Staracse pope na tavan da skine koukoja se prosuila.Dok je prelazio rukom po nenimlakama,iznenada zaumnogobrojne korake. Izaepred kudui opazi veliki broj nemakihzelenihuniformi. Prepade se i gurnu brzo kouna dno drvljanika. Pukei rafali su ojekivali.Izaei babana vrata. Njemu priestrogo nemakioficir i netoviknu. Starac nije znao oemumu vojnikgovori, ali je slutio strah zbog svoje koe.Komandant ga uhvati zaokovratnik ijojednom krozuzube netoprocedi. Pritraedva vojnika i brzo ispod rvaizvaiezeijukou.Pritraejonjih nekoliko nosedipuke.Starica se samo primaebliesvommuu.ulose samootroodjekivanje puaka.Starac jejovideo svoju babu kako pada,a potom mu se sve poedamuti. Nestaoepred njegovim oimai nebo i zeijakoa.

Vee

Posmatrao sam dva vojnika kako na krovu nametajuantenu. Jedan od njih spretno zavezaicuiskoina zemlju. Priohmu. Hoeli biti muzike, upitao sam ga. Ne, kratko mi jeodgovorio.Rekao mi je da bi se komandir ljutio. Upitao me je kom bataljonu pripadam i jasam mu

odgovorio da sam u njihovoj eti.Zaudiose kad sam mu rekao da sam iz taba.Nijemu bilojasno kako to dabaja traimmuziku. Rekao sam da emolako napuniti ponovo baterije, alisam odustao od daljeg insistiranja. udiosam se posle sebi kako to da sam takonepromiljenotraioda sluammuziku. Zakljuiosam, ipak, da je to posledica toga tosam promenio etui


8/8

8

drugove, pa sam sada malo tuan.Seosam na topli kameni prag mlekara. Posmatrao sam kuvarakako sprema veeruipuio.Ponovosam osetio miris katrana iz borove umekoji je vetardonosio. Maloassam sepriseaokako me je majka teralal da se kupam tamnobraonsapunom kako bi se zatitiooduge.Posle toga bi mirisao na katran. Nisam odmah primetio dveprilike koje gledaju u mene. Bile su to devojke. Prilesu mi iupitale da li mogu da priajusa

mnom. Sedeli smo tako, ja u sredini, a one sa moje leve idesne strane. Dralesu me svaka za pojednu ruku. Prvoj punijoj i crnokosoj dao sam imeGora.

Druga je trailada i njoj dam ime. Predloiosam da je zovemTankostruka

, ali joj se

to ime inilopredugako.Nazvao sam jeKatoda

. Svidelo joj se to ime, a crnokosa devojkamalo se ljutila zbog njenog prostog imena.Rekle su mida su sestre od strieva.Nikoga nisu imale u ratu. Zapitkivale su kada ese ratzavriti.I jedna, idruga imale su na ruci po jedan prost prsten. Odgovorile su da su ihdarovale jedna drugoj. Kad je

poeorat nisujobile devojke, pa nemaju svoje mladie.Rekaosam da sam sada ja njihovmladi,ali sam hteo nekako da jedna od njih ode. Bilo mi jesvejedno koja eotii.Njih dve suneprestano sedele i umiljavale se oko moje ruke. Oseaosamvrstelopte kojima je crnokosapritiskivala moju butinu. Ona sa bluzom bila se sva savilaoko moje ruke. Iznenada neko

je pozvao moje ime. Rekoe:Zovu te!Crnokosa mi pokaza gomilu kamenja koju jestvorila isteinjivu i ree da etamo biti.Krenuo sam na veeru.Kadsampriaokamenju,ugledao sam guste crne pletenice, ali u isti mah iz trave pojavila se iona vitkija devojka. Ponovo

smo sedeli i posmatralli mrak.

Antonije Isakovic Velika Deca

Documents

Transcript of Antonije Isakovic Velika Deca