A L K O H O L I Z A M

A. Evolucija shvatanja alkoholizmaSlede i istoriju moe se uvideti da su alkohol, a sa njim i alkoholizam pratioci coveka od njegovih najranijih vremena. Rec alkohol je arapskog porijekla al-kohl znaci vrlo fin. Meutim, proizvodnja alkohola postojala je mnogo ranije od nastanka arapske kulture.Gotovo kod svih naroda i plemena u svetu alkoholna pia su upotrebljavana kao opojna sredstva za uivanje, kao i religijsko magijske svrhe. Isto tako znaajno mesto zauzima i u narodnoj empirijskoj medicini.Prva alkoholna pi a bila su vina dobijena fermentacijom gro a i meda. Jo u vreme starog veka bilo je poznato da alkohol izaziva odre ene probleme, pa su tako Spartanci prije 3 000 godina po naredbi kralja odsecali noge onima koji su se opijali. U Rimskom carstvu zakonom je bilo zabranjeno pijenje alkoholnih pi a mlaima od 30 godina.Sa proizvodnjom piva danas najrasprostranjenijim piem zapoelo se u srednjem veku. Dok estoka alkoholna pia, koja se dobijaju procesom destilacije bivaju poznata pre srednjeg veka, ali njihova znaajnija upotreba poinje tek nekoliko vekova kasnije. Paralelno sa razvojem civilizacije raste i zloupotreba alkohola. Naroito sa mogu nou njegove industrijske proizvodnje.Jo u starom veku postojalo je miljenje da se radi o bolesti. Godine 1935. u SAD-u javljaju se prve grupe anonimnih alkoholiara, jer je doo do spoznaje da se u grupi apstinencija mnogo lake odrava i podnosi emocionalna tenzija. Posle drugog svetskog rata pojavom psihofarmakoloke revolucije koja donosi bitne promene unutar psihijatrije, javljaju se nove nade u le enju alkoholizma. Godine 1901. u Srbiji otpoinju prvi ozbiljni pokuaji borbe protiv alkoholizma kada je osnovano Drutvo za suzbijanje alkoholnih pi a, u Beogradu. Potom 1954. godine takoe u Beogradu primenjuju se odre eni metodski pristupi u le enju alkoholizma. Godine 1958. otvara se Dispanzer za lijecenje alkoholicara, 1965.g. Zavod za mentalno zdravlje, sada Institut, realizovao je prvi programski pristup alkoholizmu. U Srbiji sve do 1954. g. alkoholizam se nije tretirao kao medicinsko-socijalni problem, odnosno nije postojalo sistematsko le c enje alkoholicara to danas nije slucaj.B. Definicija alkoholizmaS obzirom na kompleksnost problema alkoholizma formulisane su brojne definicije, ali jo uvijek nema opte prihvaene kojom bi se mogli rukovoditi svi struc njaci.Eksperti WHO 1951. godine prihvataju shvatanje da je alkoholizam bolesna pojava, te formuliu definiciju alkoholicara koja glasi: alkoholiari su osobe koje prekomjerno konzumiraju alkoholna pia, a njihova zavisnost od alkohola je tolika da pokazuju duevne poremeaje ili takve bihevioralne manifestacije koje ukazuju na oteenje fizi kog i psihi kog zdravlja kao i poreme aje socijalnog stanja, posebno ekonomskog i profesionalnog.Iz ove definicije moe se zakljuiti da komitet eksperata Svjetske zdravstvene organizacije posmatra alkoholizam kao medicinsko-psiho-socijalni problem.Stoga integralna definicija glasi: alkoholizam je bolest koja zbog prekomerne, dugotrajne upotrebe alkoholnih pia dovodi do oteenja svih organa i poreme aja svih ovekovih funkcija, psihikih poreme aja i ote enja moralnog ponaanja.Jellinekova definicija istie da je alkoholizam svaka upotreba alkoholnih pia koja teti inmdividui ili drutvu ili oboma.C. Epidemiologija alkoholizma mladihIstraivanja u oblasti alkoholizma mladih su relativno retka, ali zbog sve veeg znaaja pobu uje poseban interes stru njaka iz oblasti alkohologije. U prolosti veina alkoholiara je bila srednje starosne dobi dok je alkoholizam me u mladima bio retka pojava. Danas se procenjuje da je opasno pijenje me u mladima u svetu dvostruko vee nego to je bilo u generaciji njihovih roditelja.Naglim razvojem upotrebe droga 60-ih godina dolo je do privremenog smanjenja alkoholizma mladih, da bi ubrzo potom dolo do porasta zloupotrebe droge i alkohola.Uopteno razmatraju i, prema mnogim autorima alkoholizam je na treem mestu po uestalosti i to odmah iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja. Smatra se da je 10% muke populacije u kategoriji alkoholi ara. Ispitivanjem se dolo do saznanja da je jedan od osam mladia ispod 25-e godine starosti i jedna od 25 djevojaka istih godina konzumiraju alkohol u koli inama koje su opasne po zdravlje.U svijetu kao i kod nas nema tanih podataka o broju alkoholiara. Izgraeni stavovi razli itih kultura u svijetu bitno utiu na prisutnost alkoholizma. Tako recimo u Irskoj kulturi socijalna kontrola pijenja je mala, a drutvena tolerancija velika, dok je u Jevrejskoj situacija obrnuta. Time se, izme u ostalog objanjavaju i visoka stopa alkoholizma u Irskoj, a mala u Jevrejskoj kulturi, iako je pijenje na relativno ranom uzrastu prisutno u obe kulture.Istraivanja su pokazala da se starosna granica po etka konzumiranja alkohola sve vie smanjuje.Bolest alkoholizma u sve veoj meri zahvata i pripadnice lepeg pola.S obzirom da je alkoholizam i socijalna bolest smatra se da ukupno registrovani broj alkoholi ara treba pomnoiti sa 3 da bi se dobio priblian broj lica ugroenih od alkoholizma.Mnogi autori ukazuju na postojanje tzv. Problemskog pijenja ( problem drining ) koje se moe definiati kao kulturno i socijalno ekscesivno konzumiranje alkohola.Ovo pijenje je mnogo prisutnije kod djece i mladih u odnosu na alkoholizam u pravom smislu rije i.

D. Etioloki faktor alkoholizma u adolescentnoj populacijiMoe se rei da nema oblasti socijalne psihijatrije u kojoj se toliko lutalo kao na podrucju etiologije alkoholizma.Ako se bilo ta moe pouzdano tvrditi onda je to zasigurno od zakljucaka Lamertove (1962.) studije da alkoholizam etioloki nije jedinstven fenomen, pa je stoga mnogo opravdanije govoriti o alkoholizmima nego alkoholizmu.Etiologija alkoholizma je multifaktorijalna.Najc e e istican etioloki faktor je trijas:- LINOST-SOCIJALNA SREDINA -ALKOHOL.Neke crte linosti kao to su nedostastak samopouzdanja, emocionalna labilnost i socijalna nezrelost predstavljaju pogodno tlo za razvoj alkoholizma.Isto tako i odreena sloenija psihika stanja poput depresije, neurotinosti, psihopatije mogu biti put ka alkoholizmu ali ne moraju do njega nuno voditi.Kada je u pitanju socijalna sredina tu se naj ee fokusira panja na porodicu, radnu sredinu i iri socijalni milje. Porodica je najmanji ali i najznaajniji element drutva, npr. Pijenje roditelja, suprunika, loi interpersonalni odnosi i tome slino mogu imati zna ajne posljedice po mladog ovjeka.S obzirom na sloenost problema u literaturi se mogu uoiti tri teorijska pristupa u tumaenju alkoholizma:1. bioloke teorije2. psiholoke teorije3. socio-kulturoloke teorijeTeoretiari koji preferiraju bioloki pristup istiu da je uzrok alkoholizma u nekom bolokominiocu. Tu su zastupljene tri teorije i to genetske, neurotransmiterske i metabolike teorije. Vrena su brojna genetska istraivania na monozigotnim i dizigotnim blizancima, no, uprkos nekim rezultatima koji idu u prilog genetskom tumaenju nastanka alkoholizma jo uvek nema decidiranih zakljuaka. Prema Jellinekovim istraivanjima navode se podaci da 52% alkoholiara ima bar jednog roditelja alkoholi ara. Po ovom autoru u slu aju da je jedan od roditelja alkoholiar 20% - 30% djece takoe pokazuje simptome alkoholizma. Kada je u pitanju transmisija alkoholizma u odnosu na polove, primeena je mnogo ve a u estalost kod pripadnika mukog pola u odnosu na pripadnike enskog pola.Po metabolikim tumaenjima alkoholizam je posljedica greke metabolizma.1. Dok neurotransmiterske teorijesugeriu da postoji neki defekt u neurotransmisiji supstanci bitnih za prenoenje nervnog impulsa.2. Psiholoke teorije imaju uporite u tumaenju da je alkoholizam posledica poremeaja linosti, odnosno da je uzrok ove pojave u oveku, a ne u pi u. Tu su zastupljena psihoanaliti ka, bihevioralna i transakciona tumaenja.Psihoanalitiari dovode u vezu probleme najranijeg djetinjstva sa kasnijim psihikim smetnjama pa tako i alkoholizmom mladih.

Bihevioristi govore o alkoholizmu kao naucenoj formi ponaanja sa ponavljanim pijenjem u cilju rastere enja napetosti.Transakcionisti posmatraju alkoholizam kao meusobni odnos alkoholicara i osoba iz okoline kao oblik drutvene igre u kojoj svako ima neku dobit.3. Sociokulturne teorije istic u znac aj socijalnog miljea u kome pojedinac ivi i svih uticaja koji iz njega proizlaze kao i znacaj tradicije, obic aja i pravila datog drutva. Ove su teorije suvie uoptene i neodreene i to im je osnovni nedostatak.Alkoholizam se prema uzrocnim faktorima deli na PRIMARNI i SEKUNDARNI.Kod primarne forme najznacajniji etioloki cinilac je jedan ili vie socijalnih uzroka, dok je istovremeno struktura licnosti manje vaan etioloki cinilac. Ovaj tip alkoholic ara je u manjini u odnosu na sekundarnu formu alkoholizma.U sekundarnom obliku alkoholizma pored pijenja najznaajniji etioloki faktor je struktura linosti (neurotina, psihotina, psihopatska), a socijalni uzroci su u tre em planu.Moe se govoriti i o kombinovanoj formi alkoholizma koja predstavlja kombinaciju primarnog i sekundarnog alkoholizma gde pojedinac pod uticajem sredine rano do e u kontakt sa alkoholom, jedno vreme pije umereno, a onda u nekoj posebnoj psihikoj situaciji pone sa redovnim pijenjem i stvara zavisnost.Pored slinosti sa pijenjem starijih, adolescentni alkoholizam ima i svoje specifi nosti.Derek Rutherdorf National Council of Alcoholism navodi 4 uzroka zbog kojih mladi ljudi piju:1. Uticaj roditelja,2. Socijalni uticaji,3. Uticaj grupe vrnjaka,4. Pijenje kao pomo mladom ovjeku da se ose a dobro.1. Smatra se da je ivotni stl roditelja najznaajniji pojedinani faktor odrevanju da li e jedno lice odluiti da pije kao i za njegov nain pijenja. Navodi se da nepotpunost porodice usled fizikog gubitka jednog ili oba roditelja. to ima za posljedicu emocionalne frustracije, tako e moe imati znaajan uticaj u nastanku alkoholizma mladih. Tako e navode se da porodice u kojima dominira hladan emotivan opnos oca ili majke, zapostavlj anj e dece kao i fiziko maltretiranje. U tim situacijama otac ne predstavlja privlaan model za identifikaciju i moe doi do pojave negativne identifikacije kojom se objanjava uzrok prekomernog pijenja.2. Najve broj adolescenata poinje sa zloupotrebom alkohola koja predstavlja reakciju na sociokulturne pritiske, dok interpersonalni problemi utiu na produenje zloupotrebe. Npr. socioekonomske krize, koje se naro ito odraavaju na standard porodice, politiki prevrati, ratovo, katastrofe i tome slino.Treba imati u vidu da je alkohol najire drutveno prihvaena psihoaktivna supstanca. ak i hri anska crkva koristio crno vino kao simbol Isusove krvi, prilikom verskih obreda.Iako dostupnost alkoholu, reklame, legalizovanje pijenja na skori svim mestima mogu biti iniciraju i faktor pijenja, tako da se danas ne moe govoriti o kriti nim profesionalnim zanimanjima. U pojedinim mjestima postoji verovanje da je vino odlino sredstvo za suzbijanje malokrvnosti ili verovanje da je aica estokog alkoholnog pia odlino dezinfekciono sredstvo.3. Pojedini dijelovi grupe vrnjaka mogu imati negativan uticaj. Adolescenti mogu prihvatiti pijenje i druga problematina ponaanja zato to pripadaju grupi to ukljuuje usvajanje ili imitaciju razliitih i karakteristinih navika.Uticaj grupe vrnjaka kao deo sociokulturnog miljea slabi moralne konice i ohrabruje pojedinca da pribegne alkoholu, ime se u grupi smanjuje ose aj krivnje i stvar posebna emocionalna klima.4. Pijenje kao pomo mladom c ovjeku da se osjea dobro pojavljuje se na e e kao model ponaanja pri izbegavanju reavanja razliitih interpersonalnih i intrapsihi kih tegoba.E. Klasifikacija alkoholizma i tipovi alkoholiaraPostoji vie razliitih klasifikacija alkoholizma kao i alkoholi ara.Alkoholizam je hronina i progredijentna bolest iji se razvoj sastoji iz dve faze:PRETOKSIKOMANSKE I TOKSIKOMANSKE.Pretoksikomanska faza oznaena je sa dva fenomena:1. Povienom tolerancijom - koja se manifestuje kroz upotrebu sve vee koliine alkohola bez znakova manifestnog pijanstva. Javlja se obi no posle viemesenog ili viegodinjeg pijenja.2. Osoba iz nekog psiholokog razloga koristi alkohol najee radi ublaavanja napetosti, straha, neizvesnosti...Toksikomanska faza obeleena je fenomenima poput:1. Gubitka kontrole - osoba pije do opijanja, to je trajan fenomen.2. Alkoholne amnezije - moe biti potpuna ili djelimina, ne sjea se doga anja u periodu pijanstva.3. Nemogunost apstinencije - to je kritina faza poznata kao fenomen prve ae. Jedan deo alkoholiara pije po sistemu dolivanja to omoguava kontinuitet odravanja alkoholemije u krvi kao bi mogli da funkcioniu, jer u protivnom nastupa apstinencijalna kriza (psihoorganski sindrom).4. Pad tolerancije (hronina faza ) - nastaje u zavrnoj fazi bolesti npr. Lice koje je dnevno konzumiralo 1 litar estokog pia esto nemoe da popije vie od jedne do dve ae.Jedna od prakti nijih podela alkoholizma u cilju to uspenijeg ranog otkrivanja te brze I delotvornije pomo i alkoholiaru je podjela na:1. RANI2. SREDNJI3. KASNI (terminalni) alkoholizam.1. U ranom alkoholizm javljau se poetne promjene u sferi ponaanja, zdravlja, porodinom, profesionalnom i socijalnom funkcionisanju.2. U srednjoj fazi mogu a je pojava pijenja po sistemu dolivanja, javlja se poviena tolerancija, problemi u porodici, na poslu i uopte u drutvu. Zdravlje je oteeno i neophodno je leenje.3. U terminalnoj fazi postoji potpuna fizi ka zavisnost, neophodno je lijeenje koje due traje i sa manjim je rezultatima uspenostiJellinek daje sledeu tipologiju alkoholizma (alkoholiara):ALFA - alkoholiar pije u cilju olakanja psihikih i somatskih tegoba. Prisutan je pretoksikomanski fenomen. Psihi ka zavisnost, pijenje prelazi dozvoljenu granicu u smislu koli ine, mesta i vremena. Ima probleme u sferi socijalnih odnosa (svae, sukobi u porodici, na radnom mestu...).BETA - nema ni psihike ni fizike zavisnosti, postoje zdravstvene tegobe (ir, gastritis, ciroza, polineuritis...). Piju uestalije i vee koliine alkohola.GAMA - u ovom tipu alkoholizma postoji psihika i fizika zavisnost, poveana tolerancija, gubitak kontrole u pijenju, zdravstvene i socijalne tegobe. Mogu da apstiniraju due ili krae vreme.DELTA - kod ovog tipa alkoholiara postoji nemogunost apstinencije kao i znatno poviena tolerancija.EPSILON - za ovaj tip alkoholizma karakteristicno je viemeseno pauziranje u konzumiranju alkohola posle cega slede teka opijanja kao i psihicka i fizika zavisnost, nakon cega mogu opet da apstiniraju bez problema. Lici na temporalnu epilepsiju.Hudolin i drugi autori smatraju da bi ovoj klasifikaciji trebalo dodati iZETA tip- za koji je svojstveno kori enje substituta alkohola u slucaju nedostatka alkoholnih pia.Dva osnovna tipa alkoholizmaTipObrazacKulturolokitipZavisnostPonaanjeUzrast

GamaPeriodiniAnglosaksonskiGubitakkontroleAgresivniRani (mladi)

DeltaSvakodnevniMediteranskiNemogu nost apsitnencijeMirniKasni(stariji)

Na osnovu DSM-III-R kriterijuma (American Psychijatric Association Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disoder) alkoholizam je otro odvojen od alkoholne adikcije - zavisnosti.Alkoholozi danas smatraju da je osnovna razlika izmeu adiktivnog i neadiktivnog alkoholizma ta to se kod prvog javlja iskljuivo psiholoka zavisnost, nema teih oblika socijalne i profesionalne deterioracije. Dok je kod adiktivnog alkoholiara uvek prisutna fizika zavisnost, gubitak kontrole u pijenju i krize po prestanku upotrebe alkohola.F. Neke osobenosti alkoholizma mladihAlkoholizam mladih ima odre ene specifi nosti (razlike) u pore enju sa alkoholizmom odraslih lica. Da bi se pojava prekomernog pijenja mladih mogla to bolje sagledati neophodno je uzeti u obzir injenicu da je adolescencija specifian ivotni period u trajanju od 11-e do 27-e godine, koji u sebe ukljuuje prepubertetnu, pubertetnu i postpubetetnu fazu. To je vrijeme burnih intrapsihikih i fiziolokih promena u smeru potpune psihike i somatske maturacije koje su tokom ovog perioda u znatnoj nesrazmeri.Neravnomeran razvoj i promene koje se deavaju na planu fizikog, emocionalnog i socijalnog razvoja adolescenata, remete ravnoteu koja je postojala u doba latencije.Do izraaja dolazi nestabilnost. Mlad ovjek se jo uvek ponaa kao dete, a trai da ga tretiraju kao odraslog, dok se istovremeno ose a nesposobnim za obaveze koje nosi zrelost.Normalne manifestacije ovog perioda poput krize originalnosti, ekscentri nosti, upadljivog oblaenja i sl. predstavljaju traganje adolescenta za svojom individualno u. Zato se esto adolescencija naziva i krizom originalnosti.Ovakvo stanje adolescenta ini posebno prijemivim za alkohol.Sa jedne strane daje mu snagu, samopouzdanje, sigurnost, odlu nost. Sa druge strane alkohol jo vie potencira i fiksira sve te tekoe i onemogu uje adolescenta da ih kroz traenje i nalaenje pravog puta razrijei i odraste.Imajui ovo u vidu smatra se da alkoholizam mladih treba posmatrati kao udvostruen (dupliran) problem i adolescencije i alkoholizma.Neki autori smatraju da u poetku adolescenti nisu ni psiholoki ni fiziki zavisni od alkohola ali, ipak, piju i time prihvataju ponaanje koje je frutveno poeljno i od njih se oekuje.Specifinosti alkoholizmamladih koje se mogu svesti pod faktore rizika su sljedee: sklonost ka kombinovanju vie vrsta alkoholnih pi a ili pijenje istovremeno sa drugim psihoaktivnim supstancama, pijenje u posebnim emocionlanim stanjima (radost, bolest, neraspoloenje, tuga) ili pijenje pred donoenje vanih odluka, brzo ispijanje alkoholnih pi a u turama ili takmi enje u ispijanju to vee koliine alkohola, pijenje na gladan stomak, pijenje da se utoli e, pijenje u toku vie dana bez pauze, pijenje u stanjima smanjenih odbrambenih snaga organizma (bolest, povreda), pijenje bez obzira ne evidentne zdravstvene, porodine, profesionalne i socijalne posledice, pijenje protiv saveta okoline ili lekara kao i posle obeanja o prestanku upotrebe alkohola, pijenje u drutvu alkoholiara, pijenje radi postizanja nekog efekta (smanjenje treme, uklanjanje neraspoloenja, poboljanje apetita...).Sve to se fenomenoloki ispoljava kod mladih alkoholiara je burnije i dramatinije nego kod starijih alkoholiara.G. Posledice dejstva etanolaPosljedice alkoholizma su:1. Somatska oteenja2. psihi ke smetnje i poremeaji3. Poremeaji porodi nih odnosa4. Problemi u profesionalnom okruenju5. Socijalne tekoe1. Somatska oteenjaAlkohol djeluje detruktivno na sve elije i tkiva direktno, a indirektno izaziva poremeaje metabolizma eera, proteina, lipida posebno vitamina iz grupe B.Izaziva promene na jetri (ciroza). Svako etvrto lice koje zloupotrebljava alkohol boluje od ulkusne bolesti. Takoe postoji mogunost masne infiltracije srce, fibroze miokarda, polineuropatije, oteenja bubrega, koe, retine kao i stvaranje epileptoidnog arita.Efekti etanola na CNS-u su prvenstveno posljedica depresija funkcija cerebruma (velikog mozga). Razdraenje koje nastaje u poetku intoksikacije alkoholom posljedica je uklanjanja inhibitornih uticaja korteksa na subkortikalne strukture. Kod velikog broja alkoholiara izraeno je proirenje modanih komora kao i difuzne kortikalne atrofije.Alkojholni efekt na reproduktivne funkcije ispoljava se kroz impotenciju, atrofiju testisa, ginekomastiju i gubitak seksualnog interesa. Etanol vri inhibiciju biosinteze testosterona.Kod ena rezultira izostankom ovulacije, poremeajem faze luteinizacije i amenorejom.Poseban efekt etanola u vezi sa reproduktivnim funkcijama jeste alkoholni sindrom kod fetusa, a karakteriu ga slede i simptomi: prenatalna i postantalna retardacija rasta, mikrocefalija, motorna disfunkcija i mentalna retardacija. Uzimanje velikih koliina alkohola, posebno u prva tri meseca trudnoe dovodi do najteih malformacija i razvijanja kompletnog sindroma.

Psihicke smetnje se javljau u smislu oteane koncentracije, slabljenja memorije, pada inteligencije, emocionalne izmijenjenosti (npr. Raspoloenje upadljivo oscilira, anksioznost, emocionalna razdraljivost i ravnodunost).Najceekorieniodbrambeni mehanizmi suracionalizacija, negacija i projekcija. Pojedinac vremenom gubi svoju individualnost koju zamenjuje alkoholiarskom psihologijom. Na svesnom nivou uestala osobina im je negacija stvarnosti i izbjegavanje.Kod mladih alkoholiara postoji poveana agresivnost prema sebi i drugima pod dejstvom alkohola, naroito kod brzog ispijanja velikih koliina. To je znatno ea osobina kod mladih alkoholiara u odnosu na starije.Psiholoke manifestacije posljedica alkojolizma mladih kao i uopte posljedice ove bolestiSu esto dramatine to se moe objasniti specifinostima pijenja mladih. Mladi alkoholi ari obino nemaju sve posledice koje su karakteristine za starije alkoholiare. Me utim one mogu biti mnogo burnije.One su preteno psiholoke (interpersonalne) prirode. Moe doi i do ispoljavanja delinkventnog ponaanja u formi krae, tue, silovanja, fizikih i verbalnih sukoba unutar porodice. Alkohol moe ozbiljno otetiti formiranje linosti, a za posljedicu imati emocionalnu i socijalnu nezrelost.Najtee psihike komplikacije alkoholizma su alkoholne psihoze. Alkohol je janznaajniji faktor u njihovom nastajanju. Klinike slike tih psihoza mogu biti u obliku:a) akutnog patolokog napitog stanjab) delirijum tremensac) alkoholne halucinozed) korsakovljeve psihozee) patoloke ljubomore alkoholiara - Otelo psihoze 1) vernikeovog sindromaAkutno patoloko napito stanje i alkoholna halucinoza mogu se susresti kod adolescentnih alkoholi ara, dok se delirijum tremens veoma rijetko pojavljuje ispod 30-e godine, a ostali klini ki oblici su karakteristini za stariju populaciju.3. Poreme aji porodinih odnosaPorodica alkoholiara je manje ili vie disfunkcionalna. Upotreba alkohola remeti odnose na svim relacijama u porodici kao naprimjer zasnivanje braka, odizanje i kolovanje djece, osamostaljivanje mladih, poremeaji seksualnih odnosa i sl. Gubi se pozitivna porodi na komunikacija, dolazi do osiromaenja drutvenog ivota porodice. Atmosfera unutar porosice je stalno napeta, izostaje ljubav i osje aj sigurnosti, dolazi do razvoda brakova. Mala djeca u takvim porodicam najee reaguju psihosomatski (sisanje prsta, grickanje noktiju...), mogui su i razliiti poremeaji ponaanja i linosti.4. Smetnje na profesionalnom planuNa profesionalnom planu alkoholiari zapostavljaju obaveze, dolazi do smanjenja produktivnosti, izostajanja sa posla, loih meiljudskih odnosa, konflikta u kolektivu...Kod adolescenata alkoholizam moe imati za posljedicu lo uspeh u koli, zanemarivanje obveza, izostajanje sa asova.

Osnovne karakteristike alkoholicara u vezi sa profesionalnim radom su:a) apsentizam - Izostajanje sa poslab) smanjena produktivnostc) povrede na radnom mestud) poremeaji interpersonalnih odnosa unutar kolektiva.5. Socijalne tekoePoznato je da alkoholicari zbog prekomernog uzimanja alkohola troe srdstva, cime ugroavaju sopstvenu egzistenciju kao i standard c itave porodice. esto puta nemaju stabilne izvore zarade. Alkoholizam nije samo problem pojedinca ve celokupne drutvene zajednice i stoga treba angaovati sve drutvene instance u prevenciji ove pojave.Socijalni milje kojem alkoholi ar pripada poinje da ga odbacuje, jer preokupacija alkoholom kod pojedinca postaje dominantna, a istovremeno slabe njegovi kontakti i interesovanja za kolegama, roacima, porodicom, prijateljima i sl.Alkoholiar postaje socijalno izolovan i usmeren samo jednoj uoj grupi, a to je naj e e grupa alkoholiara.U zavisnosti od karakteristika linosti alkoholiara neki mogu da ispoljavaju razliite forme asocijalnog i antisocijalnog ponaanja. Stoga su mogue pojave reme enaj javnog reda i mira, tue, saobraajni udesi, kriminal, ubistva i silovanja.H. Prevencija alkoholizma mladihU svetu su razra ene brojne preventivne aktivnosti koje se negde nazivaju kampanjama zasnovane su na principu ukljuivanja svih drutvenih strktura. Njihov cilj je podizanje svesti mladih u vezi sa upotrebom alkohola.Preventivna delovanja trebaju biti usmerena celokupnu populaciju mladih, anaroito na grupe mladih sa povienim rizikom. Preventivne mere mogu se podijeliti na opte i posebne.Opte preventivne mjere su:I. Kontinuirana edukacija seoske i gradske omladine tokom kolovanja o alkoholizmu kao socio medicinskoj bolesti2. kontinuirana edukacja porodice i vaspitaa (nastavnici, profesori) iz oblasti alkoholizma, a posebno o ranom prepoznavanju zloupotrebe alkohola I postupku sa mladom osobom koja pije3. Afirmisanje zdravih oblika ivljenja u porodici, koli i drutvu i ostvarivanje individualnih potencijala i ivotnih ciljevaPosebne preventivne mere su:1. Prevencija alkoholizmakod razliitih subgrupa alkoholizma mladih2. Permanentan rad sa mladinma na uspenom reavanju pojedinih razvojnih faza ivotnog ciklusa3. Rad na uspenom prevazilaenju nerazvojnih kriza ukoliko se pojave (gubitak lana porodice, hronino oboljenje, invalidnost, alkoholizam lanova porodice)4. Rad na poboljanju komunikacije sa okolinom5. Suprotstavljanje uticaju pojedinih subgrupa vrnjaka koji zloupotrebljavaju alkohol.Prevencija alkoholizma mladih je zadatak svih drutvenih struktura. Ona mora biti savremeno koncipirana i prije svega usmjerena na porodicu i kolu.kola ima veliki znacaj jer moe u saradnji sa porodicom i strucnjacima iz oblasti alkoholizma organizovati edukativno-preventivne aktivnosti.U svim tim aktivnostima znacajno je ko, kada i kako alje preventivne poruke. Najadekvatniji prenosioci takvih poruka su osobe kojima mladi vjeruju, sa kojima imaju dobru komunikaciju.To kogu biti vrnjaci, nastavnici, roditelji, ljekari, omiljeni sportisti i sl.Mediji kao najmasovniji vid savremene komunikacije tako e zauzimaju znacajno mjesto u donoenju odluka i izbora u vezi upotrebe alkohola. Uspjean porgram prevencije mora biti inidividualno, soci-kulturno kao i za supstancu specifican.Individualna specifinost u prevenciji alkoholizma mladih sastoji se u prilagoavanju program i izbora onih metoda i postupaka koji su prihvatljivi i razumljivi za mlade.Socio-kulturne specifinosti preventivnih aktivnosti sastoje se u njihovom prilagoavanju brojnim faktorima sredine kao i kulturolokim obelejima. Obrazovanje, religijska pripadnost, socijalni domicil, socijalni status itd. Bitno uticu na razumijevanje i prihvatanje preventivnih poruka. Npr. Mladom intelektualcu treba pribliiti cinjenicu da alkohol umanjuje intelektualne sposbnosti, dok njegovom vrnjaku u seoskoj srdini objasniti da alkohol ne greje ve hladi organizam. Dok obojici treba objasniti da alkohol kida i najvea drugarstva.Specifinost prevenciie u odnosu na supstancu-alkohol , odnosi se na edukaciju o dejstvu alkohola na sve oblasti funkcionisanja mlade osobe, a naro ito na procese emocionalnog i socijalnog sazrevanja.2. Psihike smetnje i poremeaji

INCLUDEPICTURE "C:\\Users\\Sasa\\AppData\\Local\\Temp\\FineReader12.00\\media\\image3.jpeg" \* MERGEFORMATINET