8. Motivacija Za Učenje 2015

8/19/2019 8. Motivacija Za Učenje 2015

1/52

MOTIVACIJA ZA

UČENJE(Izvori:

1. Grupa autora (2010). Motivacija ipsihološki principi učenja. Voič za

trenere. !eo"ra: #I$% projekat)

2. Vizek&Viovi' i sar. (200). siholo"ija

o*razovanja+ str. 21 , 2-)


2/52

MOTIVACIJA...?


3/52

“Psihološke jednačine”

Rezultat = individualne. sposobnosti + situacione mogućnosti +motivacija

Motivacija =

karakteristike osobe + aktivacija (nagon, podražaj) +usmerenje (cilj) + istrajnost ponašanja usmerenog prema

cilju (energija)

Motivacija za učenje =interesovanje + samopouzdanje+ spoljni podsticaj + zahtevnost (izazov) + atribucije(pripisivanje uzroka uspeha/neuspeha) + cilj + vrednosti

Niko nije motivisan samo jednim faktorom!


4/52

Šta je motivacija?

Movere (lat.) = kretati se Motivacija je od presudne važnosti za učenje

Opšta motivacija za učenje - težnja za usvajanjemznanja i veština u različitim situacijama učenja, trajna

je i široka dispozicija Specifična motivacija za učenje - motivacija za

usvajanjem sadržaja u određenom školskom predmetuili područ ju

Motivacija za učenje je povezana sa školskim uspehom,sa pozitivnim stavovima prema školi, boljomdisciplinom i većim zadovoljstvom kako učenika, tako inastavnika.


5/52

Izvori motivacije u školi

Društvo

Škola - organizacija

Radna okolina, zadaci(Grupa, Nastavnik)

PojedinacIndividualnamotivacija

Stil vođenja, timskirad

Klima u razredu,organizacijska

kultura Usvojenevrednosti udruštvu


6/52

ZABLUDE O MOTIVACIJI

“Neko je motivisan za školu, neko nije”

“Budi motivisan”

Ko treba koga da motiviše? Nastavnici misle: “roditelj treba da motiviše

dete”

Roditelji misle: “nastavnik treba da motivišedete”

“Učenik treba da motiviše nastavnika”


7/52

ISTINA O MOTIVACIJI ZA UČENJE

Motivacija se uvek dešava u onome ko uči

To znači da je učenik centralni izvor sopstvenogmotivacijskog procesa

Motivacija u suštini u u

čeniku ve

ć postoji, alise u procesu školovanja ona može

NEGOVATI – dodatno učvršćivati, podsticati

DOPRINETI njenom OPADANJU

Dakle, učenike možemo svojim nastavnim radomdodatno motivisati ili pak demotivisati za učenje


8/52

Prepostavka 1: Recipročan odnos

motivacija i školskog učenja

Kao što motivacija utiče na to koliko učimo ikakvo postignuće imamo, tako i uspeh odnosnoneuspeh u učenju povratno deluje na količinuučenikove motivacije za školski rad.


9/52

Prepostavka 2: Učimo zato što time

zadovoljavamo neku/više potreba

Razmislite koliko je tačno da učimo zbog: Potrebe smanjenja neugodne napetosti Potrebe za postignućem Potrebe za uvažavanjem (ogleda se u

ambicioznosti, nezavisnosti, uvažavanja odstrane drugih) Potreba za kontinuiranim rastom i razvojem(ispunjenje poziva, misija, potpuno korištenjevlastitih sposobnosti)

Potreba za očuvanjem pozitivne slike o sebi(sklad stavova i ponašanja) Potrebe za znanjem, radoznalost


10/52

Maslovljeva teorija hijerarhije potreba

Ljubičasto: bazične potrebe

Narandžasto: psihološke potrebe

Prve 4 potrebe: “potrebe uskraćenosti”

FIZIOLOŠKE POTREBE

POTREBA ZA SIGURNOŠĆU

POTREBA ZA PRIPADANJEM

P. ZA UVAŽAVANJEM

SAMOOSTVARENJE


11/52

Maslovljeva teorija potreba:

Ako se u nekom od “potreba uskraćenosti”osećamo uskraćenima, nastojaćemo dazadovoljimo tu potrebu (ona će dobitiprioritet), i tek nakon toga ćemo raditi na

zadovoljenju neke druge potrebe Težićemo višim potrebama tek ako su

zadovoljene niže u hijerarhiji

Potreba za samoostvarenjem: ne podstiče nasosećaj uskraćenosti, nego želja zakontinuiranim rastom i razvojem


12/52

Primena Maslovljeve teorije u odeljenju

Voditi računao zadovoljenju nižih potreba (pauze, siti, toplo...)

Voditi računao pokazivanju poštovanja iprihvatanja u odeljenju

Odnos potreba uskraćenosti i potreba rasta: odučenika koji su doživeli neuspeh ili se osećajuusamljeno, ne treba tražiti samostalnost i

odgovornost. Prvo, treba da se osećaju sigurno usvakodnevnom životu i onda će savladati gradivotemeljno.


13/52

Tipovi individualne motivacije

1. Intrinzična motivacija

- motivacija proizlazi iz volje za učenjem - samorefleksivni - otporni na negativni feedback 2. Ekstrinzična motivacija

- motivacija izazvana spolja (ostvarenje cilja donosineke popratne nagrade)

- vole strukturu i dobri su u izvršenju naloga - potreban im je pozitivan feedback


14/52

UNUTRA ŠNJA(INTRINZIČNA)MOTIVACIJA ZA

UČ

ENJE Zainteresovanost učenika za samu aktivnost,temu, zadovoljstvo u bavljenju time, želi da saznaviše, da ovlada, da napreduje...

Postupci nastavnika koji je

PODSTIČU: konstruktivna kritika, optimalni nivoizazova, dovoljan stepen autonomije u zadatku

UMANJUJU: spoljašnji pritisci, rokovi, previ

šedetaljna uputstva, nagrade i kazne, previše

kontrole


15/52

SPOLJA ŠNJA (EKSTRINZIČNA)MOTIVACIJA ZA UČENJE

Učenik radi zbog očekivanog dobitka koje nijezadovoljstvo samom aktivnošću i ovladavanjemnekom temom, već neki spoljašnji izvori nagrade:ocena, pobeda, socijalno odobravanje, izbegavanje

neuspeha, bodovi PODSTIČEMO je: nagradama, kaznama,

“učenjem za ocenu”,


16/52

MINI VEŽBA

Procenite koliko ste vi sami

a.Intrinzično motivisani za ovladavanjemveštinama nastave i izvođenje nastave

b.Ekstrinzično motivisani (bodovima, ocenom,izbegavanjem neuspeha, rokovima...)

c.0 – 100%


17/52

Pitanje za razmišljanje 1:

Da li je dobro ako je učenik isključivointrinzično motivisan? Zašto?


18/52

Odgovor 1:

Isključivo intrinzička motivacija za neku oblast,predmet... može da dovede do pojave da učenikuči samo ono za šta je intrinzički motivisan, a daono što ga ne interesuje (a takođe je potrebno

naučiti) zanemari.

Stoga je potrebno kod tih učenika jačati ispoljašnju motivaciju – za učenje onih predmeta

ili oblasti za koje nije unutrašnje motivisan.


19/52

Pitanje za razmišljanje 2:

Da li onda kada dajemo neku nagraduumanjujemo intrinzičnu motivaciju?


20/52

Odgovor 2: Zavisi kakva je nagrada

Da, nagrada može SMANJITI intrinzični interes zaaktivnost, naročito ako je materijalna i ako senagrađuje samo učestvovanje a ne kvalitet.

No, ako se nagrađuje:

kvalitet učinka, a ne samo učestvovanje u nekojaktivnosti, ako je nagrada socijalna a ne materijalna ako predstavlja potvrdu učenikovekompetentnosti,

i kada je zadatak dosadan

tada nagrada POVEĆAVA intrinzičnu motivaciju.


21/52

Pitanje 3: Je li ista nagrada - za svakog

ista nagrada?

Npr. ako obećate detetu da će nakon odrađenogzadatka moći da se igra na dvorištu, da li je tonagrada koja je jednako privlačna za svu decu?

Naravno da ne, već je to nagrada samo za onekoji to vole. Nekom drugom radije bi bilo igratise na kompjuteru, čitati knjigu...

PREMAKOVO NAČELO: Najuspešnije delujeono potkrepljenje za koje znamo da ga osobalično ceni.Dakle – moramo znati što je na ceni kodpojedinog učenika.


22/52

Dobra vest: Neke stvari su na ceni kod

svih ili Motivacija se može povećati

Intrinzična motivacija povećava se kadaradimonešto zanimljivo: treba poznavatiučeničku supkulturu da bi se izabrao sadržaj

koji je učenicima zanimljiv a ujedno povezans onim što treba naučiti

Aktivne metode rada: projekti,eksperimentisanje, igranje uloga, simulacije,edukativne igre, kreativna primena onog štosu naučili


23/52

Motivacija se može povećati/2

Povezivanje onog što se učisa ličnimživotom učenika;

Pomaganje učenicima dasami postave

svoje ciljeve Naučiti učenike da se upoređuju samisa sobom, a ne s drugima


24/52


Pohvaljujte učenike (ali oprez! Postoji

delotvorna i nedelotvorna pohvala)delotvorna pohvala naglašava specifično a neopšte;

nagrađuje postizanje nekog nivoa, a ne samo

aktivnost;usmerava učenika na razmišljanje o vlastitimstrategijama i kako dalje, a ne na poređenje sdrugima;

pohvaljuje napredak i urađeno a ne osobu

Koristiti socijalnu motivaciju – uvestisaradničko učenje


25/52


Odabrati aktivnost u kojoj učeniciželeučestvovati jer u njoj uživaju (zanimljivo im je)

Uvođenjeraznolikosti u nastavu(filmovi, gosti, demonstracije, računari...)

Ulogahumora

Predočiti “nagrade” – korist odučenja (osim ocene)


26/52

Motivacioni profili učenika

Kompetitivni učenici

Aktivni učenici

Pasivni učenici

Nesamopouzdani učenici

Nemotivisani učenici

Za svaki motivacioni profil treba odabratiadekvatan pristup u motivisanju


27/52

Motivacija za učenje/2

Teorija sopstvene vrednosti

Kako se prepoznaje motivacija za učenje

Šta uti

če na motivaciju za u

čenjeTeorija atribucije

Očekivanja nastavnika i motivacija za učenje


28/52

Izvor motivacije - slika o sebiTeorija sopstvene vrednosti: percepcija svojesposobnosti određuje nivo motivacije za postignućem

Covington: model

potrebe za

postignućem

Motiv za

postizanjem

uspeha: NIZAK

Motiv za

postizanjem

uspeha: VISOK

Motiv za

izbegavanje

neuspeha:

NIZAK

malodušni

usmereni prema

uspehu

Motiv zaizbegavanje

neuspeha VISOK

Usmereni premaizbegavanju

neuspeha

preteranoambiciozni


29/52

Prepoznavanje ponašanja učenika u

svetlu teorije sopstvene vrednosti

Strategije postizanja uspeha: ogledaju se uplaniranju, ulaganju napora, uklanjanjudistraktora...

Strategije izbegavanja neuspeha:prepisivanje, biranje lakših zadataka, biranjepreteških zadataka, neučestvovanje (bežanje sanastave), odlaganje rada, nedovoljno zalaganje...

Rešenje: učenik treba da stekne poverenjeu sopstvenu vrednost i promeni negativnusliku o sebi u pozitivnu i to će podstaknutimotivaciju za postignućem


30/52

Kako povećati motivaciju za

postignućem?

Učiti učenike da setakmiče sami sasobom

Koristitisaradničko učenje

Naučiti ih dadele zadatke na manjedelove (dobro postaviti cilj) Davati zadatkeprimerene težine ipovezati ulaganje napora s uspehom

Ne izjednačavati sposobnost saličnom vrednosti

Naglašavatipozitivne strane učenika


31/52

Kako povećati motivaciju za

postignućem?/2

Odstranjivati negativno (probleme kodučenika)

Polazitiod poznatog ka nepoznatom

(problemi iz svakodnevnog životaanalizirati ih, primena, lično iskustvo)


32/52

KAKO MOTIVACIJA DELUJE U

PROCESU UČENJA?

Motivacija za učenje izra

žava se u ODNOSU u

čenikaprema učenju i u PRISTUPU učenika učenju

Motivacija za učenje podstiče učenika da primeniviše oblike učenja (sa razumevanjem, trajno,elaboracija, primena, evaluacija, sinteza...) i time

utiče na kvalitetnije i trajnije znanje Motivacija za učenje će se ogledati u:

- Vremenu koje učenik posvećuje učenju (učestalost,trajanje)

-Prirodi aktivnosti učenja (ulaganje napora,primena strategija učenja)

-Funkcionalnom raspoloženju (volji,koncentraciji)


33/52


34/52

1. CILJEVI UČENJA

Pokreću na aktivnost tako što težimo daprevaziđemo nesklad između “onoga gde smosada” i “onoga gde želimo da budemo”

Pokreću na učenje ako su jasni, smisleni,relevantni, realno odmereni u odnosu na

mogućnosti, vremenski realni,

Povratna informacija o napredovanju je važna dabi učenik mogao da zna da li je ostvario ciljeve


35/52

2. NIVO ZADOVOLJENOSTI POTREBA

Maslovljeva hijerarhija motiva...

Potreba za uvažavanjem mora da budezadovoljena u školi da bi mogla da se razvijepotreba da se zna i razume

Zadatak nastavnika je da “prevede” nastavni

program na jezik sposobnosti i veština kojeučenici smatraju važnim, razumljivim iprihvatljivim


36/52

3. LIČNA UVERENJA (ATRIBUCIJE) OUZROCIMA (NE)USPEHA – Teorija atribucije

Suviše optimističko ili suviše pesimističkoubeđenje u sopstvene sposobnosti možekratkoročno ili dugoročno da oslabe motivaciju zaučenje

Wigfield, 1995: školski uspeh se najuspešnijepredviđa na osnovu stepena uverenostiučenika da mogu postići uspeh, kao i na

osnovu učeničkog vrednovanja akademskoguspeha


37/52

ATRIBUCIJE I ZNA Č AJ ZA NASTAVU

Mojca Juriševič: Motivacioni proces pripisivanja atribucija uvek

pokreće kao odgovor na određeno postignuće uučenju koga prati učenikova emocionalna

reakcija – zadovoljstvo ili nezadovoljstvo.

Zatim sledi osmišljavanje tog iskustva (“Zašto mise to desilo?”)

Ovo je naročito izraženo kod neuspeha u učenju

Učenik, dakle, u konačnoj fazi uvek doneseodluku o tome GDE SU UZROCI njegovog

uspeha ili neuspeha, tj. bira atribucije


38/52

3.LIČNA UVERENJA O UZROCIMA(NE)USPEHA U UČENJU

STABILNI UZROCI PROLAZNI

UZROCI

Uspeh

Neuspeh

SPOSOBNOST

“pametan sam”

“glup sam”

TRUD

“trudila sam se”

“nisam se trudila”

Uspeh

Neuspeh

TEŽINA ZADATKA

“bilo je lako”

“bilo je teško”

SREĆ A

“imao sam sreće”

“nisam imao streće”


39/52

NAUČENA BESPOMOĆNOST UUČENJU

NEUSPEH:

“nemam sposobnosti, glupa sam”

“ ne mogu na to da utičem”“nisam za to odgovorna, jer ne mogu da utičem”

posramljenost,

“neću da se trudim, jer ionako ništa ne vredi”

NOVI NEUSPEH


40/52

MOGUĆI USPEH NAKON NEUSPEHA

NEUSPEH

“nisam se potrudila”

“mogu da utičem na to”“odgovornost je moja”

veći trud

MOGUĆI USPEH


41/52

4. SOCIJALNO OKRUŽENJE

Roditelji i nastavnici takođe, svojim očekivanjimai atribucijama, mogu da doprinesu ili umanje

motivaciju za učenje

“Pigmalion efekat”


42/52

“Pigmalion efekat”


43/52

Stavovi nastavnika/ca i uspešna nastava – kakodeluje Pigmalion efekat

Rozental i Jakobsenova, 1968, istraživanjeodnosa između učeničkih intelektualnihsposobnosti i očekivanja učiteljica.

“Pigmalion efekat”: učenici od kojih su

učiteljice očekivale veći napredak, taj sunapredak i ostvarili

Nastavnici se i drugačije ponašaju premaučenicima od kojih više očekuju: češće

pohvale, više primećuju tačne odgovore“dobrih učenika” i netačne odgovore “lošihučenika” nego obrnuto

St " t "% j ("t"


44/52

Sta!o!" #a$ta!#"%a o&a$#o j' ("t"&'$")"$ta*

+N'%" ,-'#"c" ' ,!'% ("t" /o0"1 ('2 o(2"3a 0ta ") 3a4"/"” 5 #'!'3o!a#j' , $&o$o(#o$t ,-'#ja

Da!a#j' #'4o!o/j#o "2a2o!#"6 2a4ata%a12a#')a3"!a#j' o!"6 ,-'#"%a

Za#')a3'#" ,-'#"c" 2a"$ta &o4(ac'

+Z#a/a $a) 4a #'' ,$&'t"” 5 #a$ta!#"%

&ot!37,j' o-'%"!a#j'


45/52

Očekivanja nastavnika

Rodžers, 1998: Čak i do 20% školskog uspehaučenika može da se objasni nastavničkimočekivanjima od učenika

Dvek, 2000.: Glavne komponente otvorenog

stava nastavnika prema učenju učenika su:

- pokazivanje entuzijazma i zanimanja za

predmet podučavanja

- izražavanje jasnih ciljeva i očekivanja u vezi sa

učenjem

- podsticanje usmerenosti na zadatak

- jasno pokazivanje uverenja u učeničkemogućnosti savladavanja gradiva


46/52

Suprotno od pesimizma...?

O/P skala

Optimizam – generalizovano očekivanjepozitivnih ishoda svojih aktivnosti !S "#,$%&

'esimizam – očekivanje negativnih ishoda!S " (,)*&


47/52

Stavovi nastavnika: AKADEMSKI

OPTIMIZAM

Zasnovan na Bandurinoj socijalno-kognitivnoj

teoriji i konceptu “naučenog optimizma”

Akademski optimizam nastavnika: skup

nastavnikovih uverenja o ponašanju,

osoboinama ličnosti i okolnostima kojedovode do školskog uspeha njegovih učenika

Tri faktora AO:

1. Nastavnikovo uverenje o sopstvenoj efikasnosti

(samoefikasnost)

2. Nastavnikovo poverenje u učenike i roditelje

3. Nastavnikov naglasak na akademskom


48/52

Samoefikasnost nastavnika:

Sud o sopstvenoj sposobnosti da dođe do željenihishoda učeničkog angažovanja i učenja, čak i kodonih učenika koji se procenjuju kao “teški” i“nemotivisani”

Dosledno u korelaciji sa postignućima učenika


49/52

Poverenje u učenike i roditelje

Da bi kreirao poverenje nastavnik mora biti

uveren da su njegovi učenici otvoreni i sposobniza učenje i uspeh

Učenicima su dozvoljene greške, iz kojih oni uče;mogu da budu kreativni, slobodno da se

izražavaju...

Uverenje da su i roditelji “na istom zadatku” i da

mogu da podrže učenike da postignu uspeh (štone znači da prebacuju svoju nastavničkuodgovornost na roditelja!)


50/52

Naglasak na akademskom:

Stav nastavnika da učenje i nastava jestedominantan zadatak koji on obavlja u školi

Stepen u kojem nastavnik pronalazi načine daangažuje učenike u adekvatnim akademskimzadacima.

Visoka očekivanja od učenika


51/52

REZIME O MOTIVACIJI: TEHNIKA

“ČINKVINA”

MOTIVACIJA

Naslov: _________________ (imenica 1)

Opis: ______________, _______________ (pridevi 2)

Radnja:___________, _________, _________ (glagoli 3)

Osećanja: _________, ________, ________, _________ (4)

Ponavljanje suštine ___________________ (imenica)


52/52

SAMOREGULISANO UČENJE – ovu

temu samoregulisano naučiti!

Izvor: Vizek-Vidović i sar. (2014),Psihologija obrazovanja, str 264 - 276

8. Motivacija Za Učenje 2015

Documents

Transcript of 8. Motivacija Za Učenje 2015