Mrežni operativni sistemi

Kao što računar ne može da funkcioniše bez operativnog sistema, isto tako ni računarske mreže ne mogu da funkcionišu bez odgovarajućeg mrežnog operativnog sistema. Bez mrežnog operativnog sistema zajedničko korišćenje bilo kakvih resursa nije moguće.

U zavisnosti od proizvođača, mrežni softver se ili dodaje operativnom sistemu personalnih računara, ili je integrisan sa tim sistemom.

Novellov NetWare je najpopularniji primer prve vrste, kada se mrežni softver dodaje postojećem operativnom sistemu personalnog računara, i tada su oba ova sistema neophodna za rad računara u samostalnom i mrežnom okruženju.

Takođe, mrežni softver može da bude ugrađen u operativni sistem personalnog računara, a primeri ove vrste su: Windows 2000 Server/Windows 2000 Professional, Windows NT Server/Windows NT Workstation, Windows 98, Windows 95 i AppleTalk.

Operativni sistem računara usklađuje interakciju između samog računara i aplikacija koje na njemu rade.

Operativni sistem kontroliše raspodelu i korišćenje resursa, kao što su:

memorija, način utroška procesorskog vremena, prostor na disku, periferni uređaji.

U mrežnom okruženju računari klijenti, preko servera, pristupaju mrežnim resursima, a njihov mrežni softver omogućava korišćenje tih resursa. Operativni sistemi mreže i klijenata su usklađeni, tako da svi delovi mreže mogu pravilno da funkcionišu.

Višeprocesni rad

Višeprocesni rad (engl. multitasking) je opcija u operativnim sistemima koja računarima omogućava istovremeni rad na više različitih zadataka. Pravi operativni sistem za višeprocesni rad može da obavlja onoliko poslova koliko ima procesora. Kada ima više poslova nego procesora, računar raspodeljuje

procesorsko vreme, tako da raspoloživi procesori prelaze sa jednog posla na drugi dok sve ne završe. Ovim sistemom se postiže privid da računar istovremeno radi više poslova.

Postoje dva osnovna oblika višeprocesnog rada:

Upravljani višeprocesni rad - U ovom slučaju operativni sistem može da preuzme kontrolu nad procesorom bez potrebe da saraduje sa poslom koji se trenutno na njemu izvršava.

Kooperativni višeprocesni rad - Ovde sami zadaci odlučuju kada treba da oslobode procesor drugim poslovima koji „čekaju na red". Programi pisani za kooperativne višepro-cesne sisteme moraju da sadrže mehanizme za preuzimanje kontrole nad procesorom. Nijedan drugi program ne može da radi dok kooperativni program ne oslobodi procesor (što može da bude veliki problem ako se neki od tih poslova „zablokira" pa, samim tim, zablokira i kompletan računar, jer nijedan drugi proces ne može doći do kontrole nad procesorom,prim. rec).

Zbog interakcije između operativnog sistema računara i mrežnog operativnog sistema, prva vrsta višeprocesnog rada pruža izvesne prednosti. Primera radi, ovaj sistem može, onda kada je to potrebno, da prebaci aktivnost procesora sa lokalnog na mrežni posao.

Softverske komponente

Mrežni operativni sistem ima sledeće funkcije:

Povezuje sve računare i periferne uređaje,

Usklađuje funkcije računara i perifernih uređaja,

Ostvaruje određeni nivo bezbednosti kontrolom pristupa podacima i perifernim uređajima.

Dve osnovne komponente mrežnog softvera su:

Mrežni softver koji je instaliran kod klijenata,

Mrežni softver koji je instaliran na serverima.

Klijentski softver

U samostalnom okruženju, kada korisnik izda komandu kojom od računara zahteva da obavi neki posao, taj zahtev preko lokalne sabirnice ide u procesor računara. Kada, na primer, želite da vidite spisak direktorijuma jednog od lokalnih diskova, procesor interpretira i izvršava zahtev koji ste postavili, a zatim prikazuje listing direktorijuma.

U mrežnom okruženju, kada korisnik inicira zahtev za korišćenje resursa koji se nalaze na serveru u drugom kraju mreže, zahtev se prosleduje i preusmerava sa lokalne sabirnice, kroz mrežu, do servera sa zahtevanim resursom.

Prosledivanje zahteva obavlja preusmerivač. U zavisnosti od mrežnog softvera, preusmeravač se nekada naziva i „ljuska" (engl. shell). Preusmeravač je mali deo programskog koda u mrežnom operativnom sistemu koji ima dva zadatka:

Da presretne zahteve sa računara. Da odredi da li će zahtevi da nastave

lokalnom sabirnicom, ili ih treba preusmeriti kroz mrežu, do drugog servera.

Do aktivnosti preusmeravača u računam klijentu dolazi kada korisnik zatraži neki mrežni resurs ili uslugu. Na slici dole je prikazano na koji način preusmeravač prosleduje zahtev u mrežu. Korisnikov računar je označen kao klijent zbog toga što on traži određenu uslugu od servera. Preusmeravač je presreo ovaj zahtev i preusmerio ga u mrežu.

Server obrađuje veze koje su zatražili preusmeravači klijenata i omogućuje im pristup resursima. Drugim rečima, server uslužuje ili ispunjava zahteve koje je postavio klijent.

Označavanje mrežnih resursa

Kada želite da koristite neki zajednički direktorijum, i imate dozvolu za to, vaš operativni sistem će vam, obično, obezbediti nekoliko načina kako da pristupite direktorijumu.

Na primer, u Windowsu NT sa disk jedinicom iz mreže možete da se povezete kroz Windows Explorerf preko Network Neighborhood ikone.

Takođe, možete i da mapirate disk jedinicu (mapiranje je dodeljivanje slova ili imena disk jedinici tako da operativni sistem ili mrežni server mogu da je identifikuju i pronađu). Ovo možete da uradite na sledeći način: pritiskom na desni taster miša izaberite ikonu za direktorijum u Network Neighborhoodu; u okviru za dijalog dodelite disk jedinici jedno od slobodnih slova alfabeta

(recimo G) i preusmeravač će da locira taj disk. Kada završite ovaj postupak, zajednički direktorijum na udaljenom računaru će biti označen slovom G, a preusmeravač će da ga locira. Preusmeravač će, takođe, da prati i koje su oznake dodeljene kojim mrežnim resursima.

Periferni uređaji

Preusmeravači mogu da šalju zahteve, i zajedničkim direktorijumima, i perifernim uređajima. Na slici dole prikazana je situacija kada lokalni računar šalje zahtev serveru za štampanje. Zahtev se preusmerava od samog računara i šalje, kroz mrežu, do svog odredišta. U ovom slučaju, odredište je server za štampanje koji je zadužen za štampač čija je usluga zatražena.

Primenom preusmeravača LPT1 ili COM1, umesto na lokalne, mogu da se odnose na mrežne štampače. Preusmeravač će da presretne svaki zahtev za štampanje koji je upućen na LPT1 i da ga pošalje, izvan lokalnog računara, ka izabranom mrežnom štampaču.

Kada koriste preusmeravače, korisnici ne moraju da razmišljaju o stvarnoj lokaciji podataka ili perifernih uređaja, niti da poznaju složenost procesa uspostavljanja veza. Da bi pristupio podacima na računaru u mreži, korisnik treba samo da odabere oznaku disk jedinice, a preusmeravač obavlja sve ostalo.

Serverski softver

Zahvaljujući serverskom softveru, korisnici drugih računara (klijenata) mogu zajednički da koriste podatke sa servera i periferne uređaje, kao što su štampači, ploteri i direktorijumi.

Na slici dole prikazana je situacija kada korisnik traži spisak direktorijuma na zajedničkom, udaljenom, disku. Zahtev se, preusmeravačem, prosleđuje u mrežu ka serveru za datoteke i štampanje gde se nalazi zajednički direktorijum. Zahtev se odobrava i prikazuje se spisak direktorijuma.

Zajedničko korišćenje resursa

Zajedničko korišćenje, ili deoba resursa, su termini koji se odnose na resurse kojima može da pristupi bilo ko u mreži. Većina mrežnih operativnih sistema, ne samo da dozvoljava deobu, već i određuje stepen zajedničkog korišćenja resursa.

Opcije vezane za deobu resursa su:

Dodeljivanje različitog nivoa pristupa resursima različitim korisnicima,

Usklađivanje pristupa resursima kako bi se sprečio istovremeni pristup dva korisnika istom resursu.

Na primer, ukoliko šef neke poslovnice želi da sve u mreži upozna sa određenim dokumentom (datotekom), on dozvoljava zajedničko korišćenje tog dokumenta. Međutim, različit nivo pristupa, u ovom slučaju, bi mogao da znači sledeće:

Neki korisnici mogu samo da čitaju dokument,

Neki korisnici mogu, i da čitaju, i da menjaju dokument.

Upravljanje korisnicima

Mrežni operativni sistemi, takođe, omogućavaju administratoru mreže da odredi koji ljudi mogu da pristupe mrežnim resursima.

Administrator mreže može, preko mrežnog operativnog sistema, da:

Dodeli korisnicima privilegije koje pokazuju ko može da koristi mrežu,

Dodeli ili oduzme privilegije korisnicima mreže,

Ukloni korisnike sa spiska korisnika koje mrežni operativni sistem nadgleda.

U cilju pojednostavljenja posla upravljanja korisnicima u velikim mrežama, mrežni operativni sistemi dozvoljavaju grupisanje korisnika. Kada rasporedi individualne korisnike u grupe, administrator može da dodeli određenu privilegiju celoj grupi. Svi članovi određene grupe tada imaju identične privilegije. Kada novi korisnik pristupi mreži, administrator može odmah da ga rasporedi u odgovarajuću grupu, što podrazumeva i prateća prava i privilegije.

Upravljanje mrežom

Neki savremeni mrežni operativni sistemi imaju ugrađene alatke za upravljanje koje administratorima olakšavaju praćenje ponašanja mreže.

Kada se u mreži pojavi problem, ove alatke otkrivaju prve znake nepravilnog rada i prikazuju ih u obliku dijagrama ili na neki drugi način. Zahvaljujući tome, administratori mogu da preduzmu odgovarajuće mere pre nego što kvar ugrozi celu mrežu.

Izbor mrežnog operativnog sistema

Prilikom donošenja odluka o planiranju mreže, moraju da se imaju u vidu usluge i resursi koje ta mreža treba da obezbedi. Načine pristupa resursima i njihovog zajedničkog korišćenja, određuje mrežni operativni sistem.

Prilikom planiranja mreže, mogućnosti izbora mrežnog sistema se značajno sužavaju ukoliko najpre odredite koja vam mrežna arhitektura najviše odgovara (serverska mreža ili mreža ravnopravnih korisnika). Kod ovog izbora, presudan faktor može da bude nivo bezbednosti koji vam je neophodan. Serverske mreže omogućavaju daleko viši nivo bezbednosti od mreža ravnopravnih korisnika. Ako vam nivo bezbednosti nije značajan, okruženje ravnopravnih korisnika bi moglo da bude podesno rešenje.

Kada odredite nivo bezbednosti, sledeći korak je određivanje vrste interoperabilnosti neophodne za mrežu kao celinu. Svaki mrežni operativni sistem pristupa interoperabilnosti na različit način, tako da, prilikom izbora mrežnog operativnog sistema, uvek treba da imate u vidu sopstvene potrebe. Ako je vaš izbor mreža ravnopravnih korisnika, mogućnosti bezbednosti i interoperabilnosti su vrlo male zbog ograničenja koja nameće sama arhitektura. Ukoliko izaberete serversku mrežu, neophodna je dodatna procena prilikom odlučivanja da li će interoperabilnost biti usluga na nivou mrežnog servera, ili klijentska aplikacija, na nivou svakog računara. Interoperabilnost na nivou servera je jednostavnija za upravljanje zato što je, kao i sve druge usluge koje server pruža, centralizovana. Interoperabilnost na nivou klijenta je daleko zahtevnija za upravljanje zbog toga što zahteva instalaciju i konfigurisanje na svakom računaru.

Postoje i mreže kod kojih su primenjena oba ova pristupa. Na primer, NetWare serveri često imaju implementiranu uslugu za Apple računare, dok Microsoft Windows mreže interoperabilnost postižu na nivou klijenta u svakom personalnom računaru.

Kada birate mrežni operativni sistem, najpre ustanovite koje vrste mrežnih usluga će biti tražene. U standardne usluge spadaju model bezbednosti, zajedničko korišćenje datoteka i štampanje, kao i elektronska pošta, a u dodatne, na primer, interoperabilna podrška za povezivanje sa drugim operativnim sistemima. Kod svakog mrežnog sistema treba da odredite koje usluge interoperabilnosti najviše odgovaraju vašim potrebama.

Osnovni mrežni operativni sistemi za serverske mreže su Microsoft Windows NT 4 i Windows 2000 (2003, 2008) Server, kao i Novell NetWare 3.x, 4.x, 5.x. Osnovni mrežni operativni sistemi za mreže ravnopravnih korisnika su AppleTalk (MacOS), Windows 95 i 98 i UNIX (uključujući Linux i Solaris).

Novellovi mrežni operativni sistemi

Mrežni operativni sistem Novell NetWare se sastoji od serverskih i klijentskih aplikacija. Klijentske aplikacije su napravljene tako da mogu da funkcionišu u različitim klijentskim mrežnim operativnim sistemima. Serverskim aplikacijama mogu da pristupe korisnici (klijenti) čiji računari koriste neki od sledećih operativnih sistema: MS-DOS, Microsoft Windows (verzije 3.x i 98, kao i Windows NT), OS/2, AppleTalk (MacOS) ili UNIX. NetWare se, često, primenjuje u računarskim okruženjima u kojima postoji više različitih osnovnih operativnih sistema. Ipak, u manjim mrežama, ovaj mrežni operativni sistem može da bude previše skup i komplikovan za instalaciju i administraciju, naročito za mrežne tehničare sa manje iskustva.

NetWare, verzija 3.2, je 32-bitni mrežni operativni sistem koji podržava Windows (verzije 3.x i 98, kao i Windows NT), UNIX, Mac OS i MS-DOS okruženja. Verzijom 4.11, koja se naziva i IntranetWare, Novell je predstavio svoj novi mrežni operativni sistem baziran na Novell Directory Services (NDS). Najnovija verzija, verzija 5, predstavlja pokušaj integracije LAN-ova, WAN-ova, mrežnih aplikacija, Intraneta i Interneta, u jednu jedinstvenu, globalnu mrežu.

Novell Directorv Services (NDS) je sistem pre svega za organizaciju i upravljanje podacima i korisničkim pravima pristupa u vrlo razuđenim WAN mrežama, uključujući brojne sigurnosne sisteme, rutiranje, štampanje, elektronske poruke, Web publikovanjaja i dr. Svi mrežni resursi, uključujući korisnike, grupe, štampače, servere i volumene, su organizovani korišćenjem arhitekture direktorijuma Х.500. Ovaj mrežni operativni sistem, takođe, obezbeđuje i jedinstven način prijavljivanja korisnika, koji im omogućava prijavljivanje bilo kom serveru u mreži i korišćenje uobičajenih korisničkih prava i privilegija.

Drugi mrežni operativni sistemi obezbeduju klijentski softver za interoperabilnost s NetWare serverima. Na primer, kod Windowsa NT postoje Gateway Services for NetWare (GSNW), čijim korišćenjem Windows NT server može da koristi usluge NetWare servera za datoteke i štampanje

NetWare usluge

Sa instaliranim NetWare Clientom, svaka klijentska radna stanica može u potpunosti da koristi sve usluge koje pruža NetWare Server. U nastavku sledi pregled nekih najbitnijih usluga.

Rad sa datotekama

Rad sa datotekama je deo NDS baze podataka. NDS omogućava pristup svim mrežnim resursima kroz samo jedno, inicijalno prijavljivanje korisnika na mrežu. Takođe, dozvoljava i korisnicima i administratorima da sve mrežne resurse, bez obzira gde se oni nalazili, vide na potpuno isti način. U zavisnosti od instaliranog mrežnog softvera, možete da sagledate celu mrežu u formatu koji je svojstven vašem mrežnom operativnom sistemu. Na primer, Microsoft Windows klijenti mogu da dodele („mapiraju") slovnu oznaku bilo kom volumenu ili direktorijumu na NetWare serveru datoteka, i mrežni resursi će se pojaviti kao logičke disk jedinice u njihovom računaru. Ove logičke disk jedinice funkcionišu isto kao i druge disk jedinice na njihovim računarima.

Bezbednost

NetWare pruža široku lepezu modela bezbednosti, uključujući:

<!--[if !supportLists]-->Bezbednost prijavljivanja - Predstavlja proveru autentičnosti u koju ulaze korisničko ime, lozinke, vremenska ograničenja i ograničenja korisničkog naloga.<!--

[endif]-->

<!--[if !supportLists]-->Prava poverenika (engl. trustee rights) - Podrazumeva kontrolu u smislu koje datoteke korisnici mogu da koriste i šta sa njima mogu da rade.<!--[endif]-->

Atributi direktorijuma i datoteka - Određuje šta je moguće uraditi sa datotekom (pregledanje, menjanje, kopiranje, brisanje, opcije zajedničkog korišćenja).

<!--[if !supportLists]--><!--[endif]-->

Usluge štampanja

Ove usluge su transparentne (nevidljive) korisnicima računara klijenata. Svaki zahtev za štampanje se preusmerava ka serveru za datoteke gde se predaje serveru za štampanje (isti računar funkcioniše, i kao server datoteka, i kao server za štampanje) i, konačno, štampaču. Štampači mogu da budu povezani sa serverima, radnim stanicama ili direktno sa mrežom preko mrežnih adaptera. NetWare usluge štampanja mogu da podrže do 256 štampača.

Slanje poruka

Korišćenjem jednostavnih komandi, korisnici mogu da šalju kratke poruke drugim korisnicima u mreži. Poruke mogu da se šalju, i grupama, i individualno. Ukoliko su svi korisnici kojima se šalje poruka u istoj grupi, poruka može da se adresira na grupu, umesto svakom pojedinačno. Korisnici, takođe, mogu da isključe ovu opciju. Kada je primanje poruka onemogućeno, ni jedna poruka iz mreže ne stiže u tu radnu stanicu.

Porukama može da se rukuje i kroz Message Handling Service (MHS), koji može da se instalira u bilo koji server. MHS podržava najpopularnije programe za elektronsku poštu.

Interoperabilnost

Puna interoperabilnost mrežnog operativnog sistema nije uvek moguća. Ovo posebno dolazi do izražaja prilikom povezivanja dve različite mreže, kao što su, na primer, NetWare i Windows NT. NetWare okruženje, koje je projektovano prema NDS (Netware Directorv Services) modelu, i Windows NT, koji funkcioniše po modelu domena, su međusobno inkompatibilni. Upravo zbog ovog problema u Windowsu NT postoje NWLink i GSNW koji omogućavaju interoperabilnost ova dva sistema. Ove usluge omogućavaju serveru u Windows NT mreži da se ponaša kao mrežni prolaz (engl. gateway) do NetWare mreže. Bilo koja radna stanica iz Windows NT mreže može da traži resurse ili usluge iz NetWare mreže, ali zahtev mora da ide preko

Windows NT servera. Taj server će, zatim, da se ponaša kao klijent u NetWare mreži i da prosleđuje zahteve između dve mreže.

Microsoftovi mrežni operativni sistemi

Za razliku od NetWare operativnog sistema, Windows NT objedinjuje standardni i mrežni operativni sistem. Windows NT Server konfiguriše računar za ulogu servera i pružanje usluga mreži, dok Windows NT Workstation obezbeduje klijentske funkcije u mreži.

Windows NT funkcioniše na principu domena. Domeni su grupe računara koje imaju zajedničku korisničku bazu i zajedinički definisana prava pristupa, odnosno zajednički bezbednosni model. Svaki domen ima jedinstveno ime. U svakom domenu mora da postoji jedan server koji dobija ulogu primarnog kontrolera domena (Primary Domain Controller, PDC). Ovaj server održava bazu sa mrežnim resursima i korisničkim pravima pristupa tim resursima, pa se na njemu vrši provera autentičnosti svakog korisnika koji se prijavi za rad na mreži. Windows NT sistem omogućavanja pristupa mrežnim resursima može da se implementira na različite načine korišćenjem korisničkih naloga i bezbednosti.

Postoje četiri različita modela domena:

<!--[if !supportLists]-->Single-domain (jednostruki domen) - Jedan server je zadužen za bezbednost i korisničke naloge.<!--[endif]-->

<!--[if !supportLists]-->Single-master (jednostruki matični) - U ovom slučaju postoji nekoliko domena, ali samo jedan server ima ulogu matičnog servera koji je zadužen za bezbednost i korisničke naloge.<!--[endif]-->

<!--[if !supportLists]-->Multiple-master (višestruki matični) - Postoji više domena, a baza korisničkih naloga se nalazi na više servera. Ovaj model se koristi u vrlo velikim organizacijama.<!--

[endif]-->

Complete-trust (potpuno poverenje) - Ovde postoji nekoliko domena, a ni jedan server nema ulogu matičnog. Među domenima postoji „potpuno poverenje", pa korisnici jednog domena mogu pristupati resursima drugog.

Windows NT servisi

Sledeći servisi spadaju u najvažnije usluge koje Windows NT Server i Workstation pružaju mreži.

Servis datoteka

Postoje dva različita pristupa prilikom zajedničkog korišćenja datoteka u Windows NT mreži. Prvi se zasniva na jednostavnoj deobi datoteka, kao u mreži ravnopravnih korisnika. Svaka radna stanica ili server može javno da deli direktorijum mreži i da podešava atribute datoteka (No Access, Read, Change ili Full Control). Bitna razlika između operativnog sistema Windows NT i operativnih sistema Windows 95 i 98 je u tome što, da bi ste neki resurs Windowsa NT deklarisali kao mrežno deljeni, morate da imate administrativne (pristupne) privilegije. Sledeći nivo zajedničkog korišćenja u potpunosti koristi prednosti koje Windows NT pruža u oblasti bezbednosti. Moguće je dodeljivanje dozvola za određene direktorijume i datoteke. Na ovaj način možete pristup ovim datotekama i direktorijumima da ograničite samo na određene pojedince ili grupe. Da biste iskoristili ove mogućnosti, potrebno je da koristite Windows NT sistem datoteka (NTFS). Kada instalirate Windows NT, možete da instalirate, ili NTFS, ili 16-bitni FAT (MS-DOS) sistem datoteka. Moguća je instalacija oba sistema, ali na različitim disk jedinicama, ili različitim particijama jedne disk jedinice. U tom slučaju, kada je računar u MS-DOS režimu rada, NTFS direktorijumi neće biti dostupni. Svi klijenti, koji ne koriste NTFS, mogu da koriste mrežu, ali su ograničeni samo na javne datoteke i ne mogu da koriste dodatne bezbednosne mogućnosti koje pruža sistem NTFS.

Bezbednost

Kao i svi bolji mrežni operativni sistemi, Windows NT osigurava bezbednost svih resursa u mreži. Server domena u Windows NT mreži nadgleda sve korisničke naloge i dozvole i prava korisnika. Da bi koristio bilo koji resurs u

mreži, korisnik mora da ima pravo da izvrši određeni zadatak i dozvolu za korišćenje resursa.

Štampanje

U Windows NT mreži svaki klijent ili server može da ima ulogu servera za štampanje. Zajedničko korišćenje štampača podrazumeva da je taj štampač dostupan svim korisnicima mreže (prema utvrđenim pravilima deobe). Kada instalirate štampač, najpre treba da se izjasnite da li će to biti lokalni (Му Computer) ili mrežni štampač. Ako izaberete drugu mogućnost, pojaviće se okvir za dijalog u kome su navedeni svi raspoloživi mrežni štampači. Sve što treba da uradite je da izaberete jedan koji želite da koristite. Zapamtite da je moguće na jednom računaru instalirati više štampača. Takode, ako instalirate lokalni štampač, biće vam postavljeno pitanje da li želite da omogućite drugim korisnicima mreže da koriste taj štampač.

Mrežne usluge

Windows NT pruža mnoge servise koji olakšavaju normalan rad mreže, kao što su:

<!--[if !supportLists]-->Servis poruka (Messenger Service) -Nadgleda mrežu i prima poruke za vas (najčešće razna obaveštenja i si).<!--

[endif]-->

<!--[if !supportLists]-->Servis upozorenja (Alerter Service) - Šalje obaveštenja koja prima servis poruka.<!--[endif]-->

<!--[if !supportLists]-->Servis za pretraživanje (Bromer Service) - Obezbeđuje listu servera koji su dostupni domenima i radnim grupama.<!--[endif]-->

<!--[if !supportLists]-->Servis radne stanice (Workslation Service) - Ovaj servis se nalazi na svim radnim stanicama i odgovoran je za povezivanje sa

serverima. Poznat je i kao preusmeravač.<!--[endif]-->

Servis servera (Server Service) - Obezbeđuje mrežni pristup deljenim resursima na računam.

Interoperabilnost

NWLink je mrežni protokol koji čini kompatibilnim Windows NT i NetWare. Zahvaljujući tome su dostupni sledeći NetWare servisi:

<!--[if !supportLists]-->Gateway Services za NetWare (GSNW) - Svi klijenti u okviru domena Windows NT mreže moraju da kontaktiraju NetWare server kroz isti izvor. GSNW obezbeđuje mrežni prolaz između Windows NT domena i NetWare servera. Ovo funkcioniše dobro kada je saobraćaj niskog intenziteta, ali će dovesti do pada performansi kod velikog broja zahteva.<!--[endif]-->

<!--[if !supportLists]-->Client Services za NetWare (CSNW) - Ovi servisi su sastavni deo prethodnih (GSNW) i omogućavaju Windows NT Workstation korisnicima pristup datotekama i uslugama na NetWare serveru.<!--[endif]--

>

<!--[if !supportLists]-->File and Print Service za NetWare (FPNW) - Ovaj pomoćni program omogućava NetWare klijentima pristup datotekama i uslugama na Windows NT serveru. Nije deo Windows NT paketa i mora odvojeno da se nabavi, odnosno dokupi.<!--[endif]-->

<!--[if !supportLists]-->Directorv Service Manager za NetWare (DSMN) - Ovaj dodatni pomoćni program integriše NetWare i Windows NT korisnike i

informacije o grupnim nalozima. Takođe nije deo Windows NT paketa i mora da se nabavi odvojeno.<!--[endif]-->

Migration Tool za NetWare - Ovu alatku koriste administratori za konvertovanje korisničkih naloga sa NetWarea na Windows NT. Pomoću ove alatke se informacije o korisničkim nalozima sa NetWare servera prebacuju na Windows NT kontroler domena.

Ostali mrežni operativni sistemi Iako su Windows NT i NetWare ubedljivo najpopularniji mrežni

operativni sistemi, oni nisu jedini. Upoznaćemo se i sa manje poznatim operativnim sistemima, kao što su: AppleTalk (MacOS), Unix i ВаnуаnVines. Biće, takođe, reći i o korišćenju operativnih sistema Windows for Workgroups, Windows 95 i Windows 98 u mreži ravnopravnih korisnika i u serverskoj mreži, u ulozi klijenta. U ovom trenutku, mnoge kompanije proizvode softver za LAN-ove, tako da postoje i mnogi drugi mrežni operativni sistemi koji ovde nisu pomenuti. Adrese ovih kompanija možete da pronađete na Internetu.

Mrežni operativni sistem AppleTalk Ovaj mrežni operativni sistem je bezbolno integrisan u operativni sistem

svakog računara koji koristi MacOS. Prvobitna verzija, poznata kao LocalTalk je, prema današnjim standardima, bila prilično spora, ali je, ipak, korisnicima personalnih računara donela mogućnost umrežavanja .

Sadašnja implementacija AppleTalka podržava brze mreže ravnopravnih korisnika Apple računara, ali i interoperabilnost sa drugim računarima i mrežnim operativnim sistemima. Ova interoperabilnost, međutim, nije deo Appleovog operativnog sistema, već korisnici drugih računara mogu jednostavno da koriste resurse sa Apple mrežnog operativnog sistema preko Apple IP-a (Appleova implementacija mrežnog protokola TCP/IP). Apple IP omogućava i drugim korisnicima (sa drugim računarima) da pristupe Apple resursima, recimo bazama podataka.

Računari, koji su deo Apple mrežnog operativnog sistema, mogu da se povezuju sa drugim mrežama preko servisa koje imaju ti drugi mrežni operativni sistemi i koji se nalaze na serverima tih mreža. Windows NT

Server, Novell NetWare i Linux obezbeđuju usluge Apple interoperabilnosti, što korisnicima Apple mreža pruža mogućnost korišćenja resursa sa navedenih servera.

AppleTalk mreže su organizovane kroz model „zona". Zone su logičke grupe mreža i resursa (mreža AppleTalk Phase 1 može da ima samo jednu zonu, dok Phase 2 može da ima 255 zona. Ove dve mreže nisu kompatibilne i ne mogu jednostavno da se podržavaju u istom sistemu kablova). Ove zone predstavljaju način grupisanja mrežnih resursa u funkcionalne celine.

AppleTalk mreže su organizovane kroz model „zona". Zone su logičke grupe mreža i resursa (mreža AppleTalk Phase 1 može da ima samo jednu zonu, dok Phase 2 može da ima 255 zona. Ove dve mreže nisu kompatibilne i ne mogu jednostavno da se podržavaju u istom sistemu kablova). Ove zone predstavljaju način grupisanja mrežnih resursa u funkcionalne celine.

U okruženju sadašnjih stonih računara postoji visok stepen interoperabilnosti aplikativnog softvera za Apple i Windows operativne sisteme. U standardnim aplikacijama, kao što su tabelarni proračuni, baze podataka, programi za obradu teksta i programima za elektronsku poštu, često je moguća direktna razmena informacija korisnika ova dva različita operativna sistema.

UNIX mrežni operativni sistem UNIX je univerzalan, višeprocesni operativni sistem za više korisnika.

Dve popularne verzije su Linux i Sun Microsystem Solaris. UNIX sistem najčešće čine jedan centralni računar i veći broj terminala za indi-vidualne korisnike. To je vrlo moćan i fleksibilan mrežni operativni sistem, namenjen pre svega velikim mrežama, iako postoje i njegove verzije za personalne računare. UNIX može da funkcioniše dobro, i u samostalnom računarskom okruženju, i u mrežnom okruženju, zahvaljujući mogućnostima višeprocesnog rada.

Ovaj operativni sistem se vrlo lako prilagodava u klijent/server okruženju. Računar može, instalacijom odgovarajućeg softvera, da se transformiše u server za datoteke, i da, zatirn. kao UNIX matični računar, odgovara na zahteve sa radnih stanica. Softver za servis datoteka, u tom slučaju, postaje samo jedna od mnogih aplikacija na višeprocesnom računaru.

Klijent UNIX matičnog računara može da bude UNIX računar ili računar koji koristi neki drugi operativni sistem, recimo MS-DOS, OS/2, Microsoft Windows ili Macintosh. Preusmeravač datoteka omogućava

radnim stanicama da skladište i pozivaju UNIX datoteke kao da su u vlastitom