126437491 Mrežni Operativni Sistemi

8/12/2019 126437491 Mreni Operativni Sistemi

1/52


2/52

indo4s ;.& operativnog sistema promenio se stav industrije i potroaa prema gra,ikoj radnoj okolini.Microso,t je poboljao korisniko okruenje i reio mnoge od problema u prethodnim verzijama. ?bognedostatka mrene podrke ubrzo je izla verzija ;.7# a novi proizvod "in#o$s %or "orkgroupsnudio jesve potrebno za izgradnju peer"to"peer raunarske mree# ukljuujui i podrku tradicionalnimklijent*server sistemima kao to su Netare i CDN Manager. Microso,t je poeo preuzimati vodeuulogu u prodaji desktop operativnih sistema sa podrkom mrenom radu i gra,ikim korisnikimokruenjem. Bako je prodaja indo4sa rasla# Microso,t se potpuno prebacio na izradu operativnih

sistema sa gra,ikim okruenjem da bi sredinom 788;. objavio dva nova proizvodaE "in#o$s NT &Ne$Te!hnolog'( i "in#o$s NT A#vn!e# )erver &NTA)(# zamiljen za serverske namene# a 788F. godineizaao je proizvod koji je preplavio svet# Mi!roso%t "in#o$s *+. Novel je dalje razvijao svoj mrenioperativni sistem do verzije F# ukljuujui u njega podrku za pristup velikim raunarima# mrene serviseza pristup /nternetu i podrku novo razvijenom hardveru i sve ono to je trebalo da bi ostao na tritu.Geliki bum /nterneta krajem 788$. zatekao je Novell pomalo nespremnim# dok je Microso,t prilinoagresivno preuzeo taj deo trita svojim indo4s N2 !erver !istemom. /stovremeno su na popularnostidobili i UN/1 !erveri# do tad upotrebljavani u krugu akademske zajednice i neto malo u poslovnomsvetu. ?a to vreme /0M je i dalje razvijao svoj '!*: nudei podrku za Microso,t indo4s aplikacije#relacijske baze# mogunost povezivanja na velike =main,rame> sisteme i velike relacijske baze podataka#te je polako irio bazu instaliranih proizvoda. !talno plivajui izme6u velikih sistema i desktop reenja#nikad zapravo nije ni ugrozio poziciju Microso,ta i Novella na njihovom delu trita.

1.1 Osnovne karakteristike serveraU raunarskim mreama razlikujemo dve vrste raunaraE raunare klijente i raunare servere

=!lient,server>. !ami nazivi govore da jedni neto daju# serveri# a jedni neto primaju# klijenti. U svakomsluaju oni razmenjuju podatke. 'sim klasinog klijent*server okruenja postoje i takozvane peer to peer#ili jednaki me6u jednakima raunarske mree. U takvim mreama svaki raunar moe biti i klijent nekogdrugog raunara i server ostalim raunarima spojenim u mreu. 2o je mogue zato to svaki raunar

pokree u sklopu svog operativnog sistema i podrku za mreu# serverske i klijentske upravljakeprograme# a od korisnika raunara zavisi ta e ponuditi drugima na raspolaganje sa svog raunara. 2omoe biti ceo njegov disk# neki odre6eni direktorijum ili tampa prikljuen na njegov raunar.

Mreni serverski sistemi razlikuju se po kon,iguraciji zavisno od toga kakav zadatak obavljaju. 2osu obino raunari koji su opremljeni velikim diskovnim prostorom# uz mnogo radne memorije =-DM> i

brzim mrenim karticama. Mogu posluiti kao ,ile serveri# serveri za tampanje =print server># serveri zaelektronsku potu =e-mil server># specijalni serveri strogo de,inisanih poslova =#omin nme serverHserver imena u domenu># komunikacijski server =gte$'> ili server baza podataka =#t.se server>. !veove vrste servera mogu se nalaziti i u samo jednom =malo monijem> raunaru. ' svakoj serverskoj

,unkciji brine i odgovarajua programska podrka# a ceo server baziran je na nekom mrenomoperativnom sistemu. +anas najpopularniji serverski mreni operativni sistemi su Dpple /0M '!*:#Novell Net4are# UN/1 operativni sistemi raznih proizvo6aa =!(' 'pen!erver# Uni@are# besplatneCinu@ distribucije ># Microso,t indo4s !erver i ostali manje poznati.

!vi oni dele zajedniko trite i bore se za to vei udeo u njemu. +obar deo trita i dalje driNovell Net4are najee primenjen kao ,ajl server i server za tampanje u raunovodstveno ,inansijskimposlovnim programima. UN/1 je do sad bio praktino nezamenljiv kao komunikacijski server =e"mailserver# gate4a5# +N! server i sl.>. UN/1 serveri ine jezgro danas toliko popularnog /nterneta. indo4s!erver pronaao je svoju ulogu kao intranet*/nternet server# odnosno server# iako osigurava punu

podrku za relacijske baze razliitih proizvo6aa i sve ostale nabrojane vrste servera.Iinjenica je da svi oni mogu me6usobno da komuniciraju i razmenjuju podatke pokretanjemodgovarajuih servisa operativnog sistema# a svaki ima svoje prednosti i mane. U trenutku odabiraglavnog servera za neko preduzee treba svakako znati unapred nekoliko podataka. 'dgovore na pitanja

2


3/52

hoe li to biti jedini server# koje e sve ,unkcije obavljati# na kojoj hardverskoj plat,ormi e raditi# kolikoe biti klijenata i niz drugih# ne manje znaajnih pitanja# treba znati pre donoenja konane odluke oodabiru# odnosno kupovini =i hardvera i so,tvera>.

Iesto je sa serverom mogue ostvariti i udaljenu vezu =remote !!ess>. )rimera radi# akootputujete poslom u drugi grad# a trebaju vam podaci koji se nalaze na serverskom raunaru u seditu,irme# dovoljno je spojiti prenosni raunar na prvu dostupnu tele,onsku utinicu ili prvu slobodnu 4irelesmreu# nazvati broj servera i ostvariti vezu. !erver raunari se obino ne koriste za lokalni rad =nije

predvi6eno da korisnik radi direktno na serveru> ve se njima pristupa putem mree# a pomou raunara "klijenata. Jednom kon,igurisani server obino se uopte ne gasi ve radi :9 sata# ;$F dana u godini# aizuzetak su odravanje sistema# zamena komponenti ili servis.

Mreni serveri i klijenti me6usobno komuniciraju mrenim paketima koji su u skladu s nekim odmrenih protokola. 2()*/) je najzastupljeniji /nternet i mreni protokol koji koriste indo4s i Cinu@sistemi. Netare je tako6e od verzije F preao na rad s /) protokolom# dok je ranije koristio /)1*!)1mreni protokol. 2reba napomenuti da je mogue ostvariti vezu izme6u raznih protokola. !ve to zajednoznai da je u lokalnim mreama mogue imati heterogene kon,iguracije =razliite vrste servera i klijenatakoji me6usobno komuniciraju razliitim mrenim protokolima# a na istom mrenom medijumu. -azliiteraunarske mree# bilo po vrsti protokola ili mrenom operativnom sistemu koji koriste# mogu se

povezivati u jedinstvene celine i deliti neke zajednike resurse.+akle# mreni operativni sistem je operativni sistem koji se sastoji od komponenti i programa koji

omoguavaju raunaru na mrei da opsluuje zahteve drugih raunara na mrei# slanje podataka# pristupresursima kao to su tampai itd.

!erveri mogu daE

+odaju# uklanjaju i upravljaju korisnicima koji ele da koriste resurse na mrei.

+ozvoljavaju korisnicima pristup podacima na serveru.

+ozvoljavaju korisnicima da pristupaju podacima na6enim na mrei kao to je internet.

+ozvoljavaju korisnicima da pristupaju hard4eru koji je povezan na mreu.

Ktite podatke i servise locirane na mreiMogunosti mrenog operativnog sistema mogu da ukljuujuE

osnovnu podrku za hardverskim portovima bezbedonosne mogunosti# kao to su autenti,ikacija# autorizacija# login restrikcije i kontrola

pristupa

servisi imena i servisi direktorijuma

,ajl# print# data storage# backup i replikacioni servisi

udaljeni pristup

kontrola sistema

administracija mree

klasterovanje

tolerancija na greke i visoka dostupnostNeke od bitnijih ,unkcija koje Mreni operativni sistemi donose sa sobom jesuE Multitasking# Multiuser#raspodela memorije i sigurnost.

1.2 Multitasking i multiuser karakteristike sistema)ostoje brojne podele operativnih sistema na osnovu razliitih kriterijumaE prema broju korisnika

i*ili procesa# prema nainu obrade poslova# prema distribuciji procesorske snage i ostalih resursa# premanameni i ,unkcionalnim osobinama.

'no to je bitno kod mrenih operativnih sistema je da podravaju multasking i multiuser rad.

3


4/52

)rema broju korisnika# operativni sistemi se dele na jednokorisnike =singleuser> i viekorisnike=multiuser>. Jednokorisniki sistemi# kao to im samo ime govori# obezbe6uju virtuelnu mainu za samo

jednog korisnika. 2o su ili raunarski sistemi prilago6eni za jednu ,unkciju ili je re o slabijim i je,tinijimkon,iguracijama tipa mikroraunara. Uglavnom ih karakterie je,tin hardver# solidna pratea programska

podrka# jednostavan sistem datoteka# jednostavan U*/ sistem# a u prolosti i relativno slabe per,ormanse.Me6utim# prilike su se izmenile# hardver mikroraunara je ostao je,tin# ali su se per,ormanse drastino

poboljale# to je dovelo do realizacije vrlo kvalitetnih operativnih sistema koji su i dalje jednokorisniki

ali vieprocesni# tj. sposobni da obavljaju vie simultanih aktivnosti.Giekorisniki sistemi su kvalitetni operativni sistemi koji zahtevaju jae hardverske

kon,iguracije. 2ipian viekorisniki sistem je UN/1# koji obezbe6uje simultani pristup za vie korisnikaistovremeno# pri emu korisnici pristupaju sistemu preko posebnih terminala. )rema broju simultanihaktivnosti# tj. prema broju procesa koji se mogu izvravati paralelno ili kvaziparalelno# operativni sistemise dele na jednoprocesne =singletsking/singlepro!ess> i vieprocesne =multitsking# multipro!ess>. Naosnovu kombinovanog kriterijuma mogu se izdvojiti tri vrste operativnih sistemaE

jednokorisniki jednoprocesni =single-user#singletsking># kao to je M!"+'!L jednokorisniki vieprocesni =single-user#multitsking># kao to su '!*: iM! indo4s

;.7*8@*M# kao to je UN/1# ali uslovno se mogu

prihvatiti i M! indo4s :&&&*1)*:&&; ukoliko obezbe6uju terminalske usluge =terminlservi!es>.+akle# multitasking je mogunost da se vie od jednog programa izvrava istovremeno. Na

primer# mogue je tampati tokom izmena teksta ili tokom slanja ,aksa. Naravno# operativni sistem =osimu sluaju kada posedujete vieprocesorski raunar> daje deo vremena procesora svakom od programa#ime se stie utisak paralelnog izvravanja. 'vakva raspodela resursa je mogua zato to veliki deovremena procesor ostaje slobodan iako moe izgledati da ga =npr. unoenjem podataka> inimo veomazauzetim.

Multitasking se moe realizovati na dva naina# zavisno od toga da li operativni sistem prekidaizvravanje programa# a da ih prethodno ne konsultuje# ili se programi prekidaju samo onda kada suraspoloeni da prepuste kontrolu. )rvi od ova dva naina zove se preemtivni multitsking# a drugikoopertivni multitsking. !tariji operativni sistemi# kao to su indo4s ;.@ i Mac '! 8# imajukooperativni multitasking# isto kao i operativni sistemi na jednostavnijim ure6ajima# kao to su mobilnitele,oni. 'perativni sistemi UN/1*Cinu@# indo4s N2*1) =iindo4s 8@ za ;:"bitne programe> i Mac '! 1 su sa preemptivnim multitaskingom. )reemptivnimultitasking je mnogo e,ikasniji iako ga je tee implementirati. !a kooperativnim multitaskingom semoe dogoditi da program koji se loe ponaa zaglavi celokupan rad.

Gienitni programi proiruju ideju multitaskinga sputajui je na nii nivoE izgleda da pojedinaniprogram istovremeno obavlja vie zadataka. !vaki od zadataka se obino zove nit =thre#> H to jeskraenica za kontrolnu nit. )rogrami koji mogu istovremeno izvravati vie od jedne niti nazivaju sevi0enitni =multithre#e#>.

1.3Raspodela memorije)od upravljanjem memorijom podrazumeva se upravljanje radnom# tj. glavnom memorijom

raunara# kojoj centralni procesor pristupa direktno# radi uzimanja instrukcija ili podataka. Na ovomnivou obavljaju se sledee ,unkcijeE

realizacija odre6ene strategije dodeljivanja memorije =redosled dodeljivanja memorijeposlovima# statino ili dinamino dodeljivanje# principi dodeljivanja itd.>L

dodeljivanje memorije =algoritmi izbora poetne lokacije segmenta koji se dodeljuje>L

4


5/52

sprovo6enje odre6ene strategije osloba6anja memorije =ukrupnjavanje manjih oslobo6enihdelova memorije# osloba6anje delova memorije# redosled obrade zahteva za dodelu memorije>.

Memorije kod savremenih raunara mogu da se klasi,ikuju na razne naine. ! obzirom na nain,unkcionisaja =brzina# kapacitet i cena po jedinici mere> mogu se podeliti u ; kategorijaE

1. eksterna memorija=najveeg kapaciteta# najsporija# najje,tinija>#

2. interna memorija=manjeg kapaciteta# bra# skuplja>#

3. ke (Cache memorija=najmanjeg kapaciteta# najbra# najskuplja>.Najinteresantnija je interna (operativna memorija i njen odnos sa eksternom memorijom.

)rocesor moe izvravati samo procese koji su u internoj memoriji. Bako je operativna memorijarelativno malog kapaciteta# pojavljuju se sledei problemiE

proces je vei od interne memorije =i kod monoprogramiranja i kod multiprogramiranja>#

nema dovoljno memorije da bi se uitali sve spremni procese =kod multiprogramiranja>.!pravlja" memorije (Memor' Mngerje deo operativnog sistema koji upravlja korienjem

memorije. Njegovi osnovni zadaci su daE

vodi rauna o tome koji delovi memorije su zauzeti# vodi rauna o tome koji delovi memorije su slobodni#

da zauzme potrebnu koliinu memorije za nove procese#

da oslobodi memoriju zauzetu od strane nekog procesa# da upravlja prebacivanjem procesa iz interne u eksternu memoriju i obrnuto.

)ri tome mora voditi rauna o tome da procesi ne tete jedni drugima# ni operativnom sistemu. U sluajuda nema dovoljno interne memorije# koriste se sledee tehnikeE

#$apping =prebacivanje procesa> H ako nema dovoljno mesta u operativnoj memoriji zasmetanje svih spremnih procesa# neki se prebacuju na disk. Bada je potrebno# celi spremni procesi izinterne memorije se prebacuju na disk# odnosno spremni procesi sa diska se prebacuju u internumemorijuL

%aging=stranienje> H delovi procesa se dre na disku i uitavaju po potrebi.)ostoje i tehnike upravljanja memorijom bez s4apping"a i bez paging"a. Monoprogramiranje

(Monoprogrmming& u internoj memoriji raunara se istovremeno moe nalaziti samo jedan proces.%rvi (najjednostavniji na"in je kada korisnik uita program po elji i taj program dobija

apsolutnu kontrolu nad raunarom. Bod ovog pristupa nije potreban ni '!# ni posebni drajveri za razneure6ajeL program koji se uitava u memoriju je potpuno sam i oslanja se iskljuivo na sebe. Mora znatikako da koristi memoriju# ure6aje i sve ostalo to mu je potrebno da izvri svoj zadatak. Bada taj programzavri sa radom# moe se uitati sledei program# koji tako6e mora sve znati. 'va metoda je davno

naputena# kao vrlo nepraktina H programeri moraju ugraditi sve potrebne drajvere u svaki program. Dkonema dovoljno memorije# mora se nai neko reenjeE optimizuje kod# ili razbija program na manje,unkcionalne delove koji se mogu samostalno izvravati ili neto tree. 'rugi na"in je kada se memorijadeli izme6u '! i jednog korisnikog programa. Bada se raunar ukljui# uitava se '! bez koga seraunar ne moe koristiti. )otom se na monitoru dobija komandni prompt gde korisnik moe izdavatinaredbe operativnom sistemu. Dko '! prepozna komandu# pokua da je izvriL ako ne# javlja greku ieka sledeu komandu. Borisnikov program se uitava u preostali deo memorije i tamo se izvrava. Gienije potrebno u svaki program ugraditi i sve potrebne drajvere# jer je '! zaduen da obezbedi sve

potrebne ,unkcije. )ostoji vie naina za raspodelu memorijeE

'! se uitava u donji deo -DM"a =Rn#om A!!ess Memor'># ostatak memorije je naraspolaganju korisnikim programimaL

5


6/52

'! se nalazi u -'M"u =Re# Onl' Memor'> na vrhu memorije# korisniki program su ispodnjegaL

'! se nalazi u donjem delu -DM"a# drajveri u -'M"u na vrhu memorije a izme6u korisnikiprogram.

'snovni skup ,unkcija za rad sa ure6ajima moe biti smeten u poseban deo -'M memorije kojise zove 0/'! =1si! Input Output )'stem>. '! se oslanja na 0/'!# a korisniki programi mogu pozivati i,unkcije '!"a i ,unkcije )O#"a. Ni ovde ne postoji prava podrka '!"a za upravljanje memorijomL u

sluaju da je proces prevelik# dobie se poruka da ne postoji dovoljno memorije. Neka razvojna okruenjapruaju mogunost da se program razbije na delove# pa se uitava onaj deo koji je potreban za rad.Multiprogramiranje (Multiprogramming& istovremeno se moe nalaziti vie spremnih procesa uinternoj memoriji.

Neki razlozi za uvo6enje multiprogramiranjaE

rad sa vie korisnikaE raunar i nekoliko terminala#

bolje iskoriavanje procesorskog vremena =dok proces D eka na podatke sa diska# procesor bimogao izvravati proces 0>#

jednokorisniki sistemiE dok piemo u editoru teksta# sluamo muziku sa (+"a# a elimo da nam

tampa odtampa izvuene Coto"brojeve koji su u me6uvremenu preuzeti sa /nterneta# itd.'rugi na"in monoprogramiranjaje kada se memorija deli na dva dela. Jedan deo koristi '!# adrugi deo je namenjen korisnikim programima. Ge bi se ovde mogao ostvariti !4apping tako tospremni procesi ekaju na disku# bira se jedan koji se uitava u memoriju i izvrava se neko vreme# zatimse vraa na disk# pa se bira drugi itd. Nedostatak kod ovakog naina raspodela memorije je sporost.+iskovi su mnogo sporiji od memorije# pa se mnogo vremena gubi na menjanje procesa. )roirena idejamonoprogramiranje je da se memorija podeli na me6usobno nezavisne i odvojene delove H particije. Usvaku particiju se uita proces koji je spreman za izvravanje. 2aj proces vidi samo svoju particiju i tretirasebe kao samog u memoriji. )articije se odre6uju nakon startovanja sistema# runo# od strane operatorasistema. Bod ovagnog naina raspodele memorije je bitno odrediti veliunu particije.

neka su sve particije iste veli"ineH nedostatakE particija je veliine 7M0# a u njoj se izvravaproces veliine 7&& B0. (ela particija je zauzeta# a 8& raspoloive memorije u toj particiji jeneiskorienoL

neka su particije ra*li"itih veli"inaH postoje manje i vee particije# u svaku particiju se stavljaproces koji najbolje iskoriava raspoloivu memoriju.-eenje ovog problema jesta da kada neka particija postane slobodna# upravlja memorije

pregleda listu ekanja i bira sledei proces. /zbor procesa se vri na dva osnovna nainaE bira se proces koji je najblii u redu ekanja i moe da stane u datu particiju. +edostatak kod

ovakve raspodele je taj da je na raspolaganju velika particija# mali proces je blie nego veliki# pa

e mali proces biti uitan u veliku particiju H gubi se mnogo memorije za mali procesL bira se najvei od svih onih procesa koji mogu stati u datu particiju. Nedostatak je taj da sumali

procesi diskriminisani# uvek se biraju vei procesi.

6


7/52

)lik 32 Prti!ionisne memorie

Reenja za izbegavanje navedenih nedostatakas su sledei

de,inie se dovoljan broj dovoljno malih particija =u koje mogu stati samo mali procesi# ne iveliki>L

uvodi se praviloE ni jedan proces ne moe biti preskoen vie od kputa. !vaki proces dobija pojedan broja# svaki put kad se dati proces preskoi# poveava se broja. Dko pri traenju procesaupravlja memorije vidi da je proces preskoen k puta# uitava ga u particiju# a broja se resetuje.Geliinu broja kodre6uje sistem operator.

Moe se !4apping realizovati i sa ,iksnim particijamaE svaki put kada se neki proces blokira# prebaci sena disk# a u tako oslobo6enu particiju se uita drugi spreman proces. )raktino posmatrano# nee se dobitidobri rezultati u iskoriavanju memorijeE mogu postojati mali procesi koji se uitavaju u vee particije#

pa se gubi mnogo memorije. 2o se zove unutranja ,ragmentacija =Internl 4rgmenttion(2

7


8/52


9/52

+ok ,ajl serveri mogu obezbediti organizaciji visoko centralizovani nain deljenja podataka# estonailaze na ogranienja to se tie brzine kojom podaci mogu biti poslati ka ili od mrenih klijenata. Na

primer# dok je gigabitna glavna magistrala danas uobiajna u organizacijama# jo uvek je teko jednomserveru koji koristi !D! =!erial Dttached !(!/> disk skladite da u potpunosti iskoristi gigabitnu vezu namaksimalnoj brzini. +a bi iskoristili ovakve gigabitne ili deseto"gigabitne magistrale moramo povezatinekoliko servera koji e raditi paralelno i opsluivati klijente.

Mrene per,ormanse tako6e ometaju i desktop klijentski raunari# koji imaju uglavnom nieper,ormanse memorije i skladita od veine servera. Geina desktop raunara nisu u mogunosti da

ostvare brzinu rada sa podacima od :F& Mb# iako imaju na raspolaganju gigabitnu spoljnu magistralu.+eo problema je u tome da trenutna tehnologija mehanizma za disk ozbiljno usporava kada su u pitanjuveoma male datoteke# zbog relativno male brzine pretraivanja izme6u sektora na disku.

)rimeri mrenih operativnih sistema na bazi servera suE CDN Manager =Microso,t># CDN !erver=0M># Netare =Novell># )acer!hare =)acer !o,t4are># )athorks =+# !tar3roup!5stem =N(->#2otalMac =!5nta@># G/N i indo4s N2 Ddvanced !erver =Microso,t>.

2.2%eer/to/peer (%2% operativni sistemi):) arhitektura predstavlja mreu raunara istog nivoa# koja

koristi raznovrsnu povezanost izme6u vorova =peer"ova> ikumulativnu propusnost mree umesto klasinih centralizovanih

serverklijent modela. U ravnopravnim mreama nema klijenataniti servera# ve svaki klijent# tj. bilo koja stanica# moe da radi kaoserver datoteka ili kao klijent =potroa> mrenih usluga. 2o znaida je svaki vor u mrei moe da u jednom trenutku bude klijent au drugom server. -avnopravni mreni operativni sistemi obino su

jednostavniji od operativnih sistema serverskih mrea. Iesto seravnopravni mreni operativni sistemi izvravaju kao i svaki drugi.

Mnogi sadanji operativni sistemi obezbe6uju uslove za mreeravnopravnih korisnika =indo4s 8%# :&& 1)# Gista# Cinu@>.Bod mrea ravnopravnih raunara =peer-to-peer mree> ne postoje Mre5 rvnoprvnih r6unrnamenski serveri niti hijerarhija raunara. !vi raunari su jednaki# odnosno ravnopravni. Nude

jednostavan pristup povezivanju raunara radi zajednikog korienja resursa i me6usobne komunikacije.!vaki raunar ,unkcionie i kao klijent i kao server# pa ne postoji administrator koji bi bio odgovoran zacelu mreu. Borisnik svakog raunara sam odre6uje koji se resursi na njegovom raunaru mogu deliti

preko mree.Mree ravnopravnih raunara se esto nazivaju i radne grupe. 'vaj termin se odnosi na malu grupu

ljudi. 'vakvu mreu najee ini 7& ili manje raunara. Mree ravnopravnih raunara su relativnojednostavne. U situaciji kada svaki raunar ,unkcionie i kao klijent i kao server# ne postoji potreba zamonim centralnim serverom# ili drugim komponentama svojstvenim mreama velikog kapaciteta. ?atosu ove mree je,tinije od serverskih mrea.

U ovim mreama mreni so,tver ne mora da ima isti nivo per,ormansi i bezbednosti kao mreni so,tver

namenjen namenskim serverima. Mogunost umreavanja u mreu ravnopravnih korisnika ugra6ena je umnoge operativne sisteme. ?bog toga nije potreban nikakav dodatni so,tver.U tipinom mrenom okruenju# ova vrsta mrea prua sledee prednostiE

Umreavanje je jednostavno jer mrea ne zahteva centralni server i usmeriva. Ne zahteva se kupovina posebnog so,tvera za umreavanje. Borisnici su sami sebi administratori i sami planiraju bezbednost. !vi vorovi u mrei su ravnopravni u uloge klijenta i servera se poklapaju. /spad nekog raunara iz mree ima uticaj samo na eventualno deljene resurse na datom raunaru.

'stali raunari mogu da nastave rad.'ve mree su dobar izbor u sledeim situacijamaE

Na lokaciji ima manje od 7& korisnika. Borisnici dele zajednike resurse# kao to su datoteke i tampai# ali ne postoje

specijalizovani serveri. )itanje bezbednosti nije znaajno.

9


10/52

U doglednoj budunosti organizacija i mrea se nee znatno proiriti.

0ezbednost# spreavanje neovlaenog pristupa raunarima i podacima# podrazumeva de,inisanjelozinke za resurs# recimo za odre6eni direktorijum# koji se koristi preko mree. U mrei ravnopravnihkorisnika# svaki korisnik sam podeava sopstvenu bezbednost# pa je zato teko sprovesti centralnukontrolu. 'vaj nedostatak kontrole ima znaajne posledice na bezbednost mree# jer pojedini korisnicimogu da ne primenjuju nikakve mere bezbednosti. !toga# ukoliko je bezbednost bitan ,aktor# bolje reenje

predstavlja serverska mrea.

)eer"to"peer =):)> arhitektura predstavlja vid distrubuiranog raunarstva u kome svaki vor =eng.no#e> ima dvostruku ulogu. !vaki vor ):) mree komunikaciju sa ostalim lanovima ):) mree obavlja

putem simetrinog so,tvera koji se moe ponaati i kao klijent =zahtevajui podatke ili usluge od ostalihvorova> i kao server =odgovarajui na zahteve ostalih vorova>. Na ovaj nain ):) arhitekturaomoguava veu autonomiju lanova mree. ):) arhitektura se uglavnom primenjuje kod potreba ukojima postoji vea tolerancija greke kod distribuirane odbrade.

Bako su operativni sistemi Microso,t indo4s i Mac '! postali dominantni na tritu personalnihraunara =a do toga je dolo zbog njihove pristupanosti# upotrebljivosti i zato to su postali standard u

poslovnom svetu># mree ravnopravnih raunara# koje se koriste za povezivanje kunih raunara i umalim ,irmama# poje,tinile su i lako su se podeavale. Bada jednom poveemo raunare i tampae umreu jednakih raunara# podeavanje raunara za deljenje datoteka i tampaa pod bilo kojim od ova dva

operativna sistema postaje stvar rutine =o tome vie u poglavlju $# R)odeavanje mrea ravnopravnihraunaraR>.

'bavezno treba pomenuti operativni sistem Cinu@ i mogunost da se upotrebi kao klijentski operativnisistem pod kojim rade raunari podeeni za rad u mreama jednakih raunara. !a malo truda moete

podesiti skoro svaku vrstu Cinu@a da podri deljenje datoteka i tampaa u radnim grupama =Cinu@ nudi imnoge opcije za okruenje zasnovano na radu servera " ne samo deljenje datoteka i tampaa# ve imogunost da raunar radi kao server za vezu sa /nternetom>. -aunari pod Cinu@om ne samo da moguda dele datoteke i tampae meSusobno# ve se mogu podesiti da to isto rade i sa raunarima podoperativnim sistemom indo4s.

Ra*lo*i u korist umreavanja ravnopravnih ra"unara-azlozi u korist umreavanja ravnopravnih raunara su pristupana cena i lakoa instaliranja.

'perativni sistemi koji podravaju ovu vrstu umreavanja znatno olakavaju podeavanje raunara za radu radnoj grupi.

U sutini# ovo su prednosti umreavanja ravnopravnih raunaraE -elativno su mali trokovi za hardver. Ne mora da se kupuje dodatni raunar koji bi sluio kao

server. /nstaliranje je lako. !av potreban so,tver najee se ve nalazi u operativnom sistemu raunara. Ne zahteva centralizovano administriranje " sam korisnik moe da podesi operativni sistem za

deljenje resursa. -aunari raspolau resursima i vre prijavljivanje na mreu# a da im za to nije potreban server# pa

mogu da rade i kad im ostali raunari na mrei nisu dostupni.Mada su mree ravnopravnih raunara je,tine i prilino se jednostavno instaliraju i podeavaju# one sene mogu proirivati " ovakve mree mogu imati do desetak raunara.

Ra*lo*i protiv umreavanja ravnopravnih ra"unaraMada se mree ravnopravnih raunara mogu initi kao savreno reenje kada ne elimo probleme pri

instaliranju i podeavanju mrea =ili ne moemo da priutimo server i so,tver za njega># umreavanjeravnopravnih raunara ipak ima brojna ogranienja. )rvo# izuzetno je ogranien broj raunara koji semogu umreiti u ovakve mree =do desetak>. Mnogi strunjaci ak preporuuju da mrea ravnopravnihraunara ima do pet raunara# jer# to je vei broj raunara koji pristupa odre6enim in,ormacijama# vei jeskok radnog optereenja raunara. )oto se pri ovakvom umreavanju resursi raspodeljuju irom mree#kada im mnogo raunara pristupa =a svaki resurs moe imati razliitu lozinku># pristup datotekama moe

postati vrlo komplikovan.Mree ravnopravnih raunara nemaju nikakvo centralno obezbe6enje. Nema provere identitetakorisnika povezanih sa mreom. 2o je posledica naina deljenja resursa u radnoj grupi.

10


11/52

!vaki resurs koji se deli na mrei =disk# direktorijum ili tampa> moe imati svoju lozinku za pristup.Dko na mrei ima mnogo takvih deljenih resursa# pamenje lozinke za svaki od njih moe biti problem.'vaj tip obezbe6enja naziva se obezbe6enje na nivou deljenog resursa =engl. share"level securit5>L svakidisk# direktorijum ili tampa koji se deli na mrei naziva se deljeni resurs.

da bi mogli da pristupe

resursima.U mreama ravnopravnih raunara korisnici moraju da sara6uju. U suprotnom# nastaju problemi# jer

razliitim resursima upravljaju razliiti korisnici. /pak# ovo je dobro za umreavanje kunih raunara i zamale ,irme. Dko elimo da tampa deli nekoliko korisnika ili hoemo da podesimo mreu da bismoigrali raunarske igre# mrea jednakih raunara je pravi izbor. ):) mree se mogu prema strukturi podelitinaE

1. Centrali*ovane %2% mree /zasnivaju se na centralnom serverskom sastavu koji usmeravapromet podataka izme6u pojedinih registrovanih korisnika. !redinji serveri odravaju direktorijume

sa deljenim datotekama koje su smetene na raunare korisnika. )opisi datoteka se osveavaju svakiput kada se korisnik spoji ili odspoji sa mree. !vaki put kada neki korisnik zatrai neku odre6enudatoteku# centralni server pretrauje tako da uporedi zahtev koji mu je predan sa popisom dostupnihmu datoteka kod trenutno spojenih korisnika. !ledee# server prikazuje korisniku# koji je podneozahtev# listu dostupnih datoteka po korisnicima. Borisnik# podnosilac zahteva# bira od koga e

preuzeti datoteku pa se uspostavlja direktna P22) konekcija izme6u dva korisnika. !tvarna datotekanikada nije smetena na centralni server niti na neku me6utaku u mrei. Jedna od glavnih

prednosti centralizovanog tipa je postojanje tabele pomou koje se sve datoteke mogu brzo ijednostavno locirati. 2abela se redovno osveava pa su rezultati pretraivanja odmah dostupni zapreuzimanje. +ruga prednost lei u injenici da su svi pojedinani korisnici nuno registrovani pa sepretraivanje ostvaruje tako da se pretrauju trenutno ulogovani korisnici pa su dobijeni rezultatimaksimalno sveobuhvatni. !a druge strane# centralizovani tip ima samo jednu ulaznu taku koja jeustvari slaba karika ovog tipa mree H ukoliko se taj serverski vor odsee# na bilo koji nain# itavcentralizovani sistem pada.

:. 'ecentrali*ovane %2% mree 0)redstavljaju mree novije generacije ):) mrea# a njihova jeglavna karakteristika da izbegavaju strukturu sredinjeg servera ve komuniciraju direktnimme6usobnim povezivanjem.

Blasini predstavnici mrenih operativnih sistema za ):) mree suE 7&netF.7 =2iara !5stems># (ompleteNet4ork =0u,,alo )roducts># CDNsmart =+"Cink!5stems># CDNstep =Pa5es Microcomputer )roducts>#CDNtastic =Drtiso,t># )ersonal Net4are =Novell># )(*N'!)/us =Dctri@># )o4erCDN =)er,ormance

2echnolog5># eb =ebcorp> i indo4s ,ororkgroups=Microso,t>.

2.3 lijent/server operativni sistemi!erverski mreni operativni sistemisu daleko sloeniji =i

moniji> od mrenih operativnih sistema za mreeravnopravnih raunara. U serverskim mreama mrenioperativni sistem i server nose celu predstavuR# a mrenioperativni sistem je osnovni operativni sistem servera. 'ni

predstavljaju posebne mrene operativne sisteme saoznakom N2 " mreni =net4ork>. )a tako imamo npr.

indo4s :&&& i :&&; N2 !erver. Me6utim# kada brojkorisnika mree naraste i pre6e vie od 7& korisnika# obeove arhitektura ne mogu adekvatno da ispunjavaju zahteve korisnika# pa je u tom sluaju neophodan

prelazak na neku drugu arhitekturu " klijent"server arhitekturu. 2o je arhitektura gde su korisnik =klijent> i

11


12/52

server odvojeni ili neravnopravni. Najoitiji je primer pregledanja /nternet stranica. Borisnikov raunari/nternet pregledasu klijent H oni zahtevaju# dok su raunar ibaza podatakakoji ine 4eb stranicuserver

H on posluuje. Blijent je obino aktivan korisnik# koji alje zahteve i eka dok se isti ne ispune# dok jeserver pasivan# eka na zahteve te ih ispunjava i alje korisniku. !erveri su obino veoma jake maine sadobrim kon,iguracijama i karakteristikama zbog toga to istovremeno moraju preraditi mnogo zahtevakoji rastu iz dana u dan. !a poveanjem broja raunara u mrei i saobraaja izme6u njih# nastaje potrebaza veim brojem servera. !a poveanjem broja servera obezbe6uje se manja optereenost svakog serverau mrei a zahtevi klijenata se bre obra6uju. U takvim situacijama postoje namenski serveri. Namenski

server je raunar ija je jedina uloga opsluivanje ostalih lanova mree i ne koristi se kao klijent ili radnastanica. ?a servere se kae da su namenskiR zato to oni ne obavljaju ulogu klijenta# ve su optimizovanida brzo opslue zahteve mrenih klijenata i osiguraju bezbednost datoteka i direktorijuma. Bako se mrea

poveava brojem raunara# njihovom me6usobnom udaljenou i saobraajem izme6u njih# nastajepotreba za veim brojem servera. )odela poslova na nekoliko servera obezbe6uje da se svi posloviobavljaju na naje,ikasniji mogui nain. -aznovrsnost i sloenost poslova koje serveri treba da obave jevelika. 'bino su na serverima i posebni operativni sistemiza razliku od obinih H klijent operativnihsistema# serverski operativni sistemi su u vie segmenata bolji i sadre naprednije opcije.

Usluge koje server prua klijentima se realizuju preko namenskih so,tverskih paketa =ili su zasnovanena mogunostima operativnog sistema>. Na jednom raunaru je mogue instalirati vie razliitihso,tverskih paketa i na taj nain dobiti multi,unkcionalni server. 'vakav pristup je opravdan ukoliko

hardverska mo raunara moe da podri istovremeno izvravanje pomenutog so,tvera i ukoliko sveusluge koristi uglavnom ista grupa korisnika. U protivnom# kombinovanje servisa na jednom raunarumoe u sluaju greke u jednom so,tverskom paketu ugroziti bezbednost i dostupnost ostalih servisa natom raunaru. Noviji odgovor za ovaj problem lei u virtualizaciji. Girtualizacija servera predstavljakorienje specijalnog sistemskog proirenja operativnog sistema koje omoguava kreiranje veeg brojaRlogikihR raunara koji dele stvarne =,izike> resurse. Na svakom od logikih servera se moe instaliratirazliit operativni sistem sa razliitim so,tverskim paketima i na taj nain omoguiti odre6eni servis umrei.

)ostoji i situacija suprotna prethodnoj u kojoj hardverske mogunosti jednog raunara nisu u stanju daodgovore potrebama velikog broja korisnika servisa istovremeno. U tom sluaju se ista uloga raspodeljujena vei broj ,izikih servera. Ukoliko se vei broj ,izikih servera krajnjima korisnicima predstavi kao

jedna =logika> jedinica# takva kon,iguracija servera se naziva klaster./ako su instaliranje# kon,igurisanje i upravljanje kod serverskih mrea znatno sloeniji nego kod mrea

ravnopravnih korisnika# one imaju brojne prednosti. !erver je napravljen tako da omogui pristup brojnimdatotekama i tampaima# uz odgovarajue per,ormanse i bezbednost. Bod serverskih mrea je mogueadministriranje i kontrolisanje zajednikog korienja resursa iz jednog centra. 'vako se resursi lake

pronalaze i ine dostupnijim nego kod mrea ravnopravnih korisnika. 0ezbednost je najee osnovnirazlog opredeljivanja za serversku mreu. U ovakvom okruenju jedan administrator moe da de,inie

bezbednost i to# onda# vai za svakog korisnika mree. U zavisnosti od vanosti podataka# mogue jepraviti rezervne kopije vie puta dnevno ili nedeljno. Bako su najbitniji podaci centralizovani na jednomili nekoliko servera# ovaj proces je vrlo jednostavan.

!erverske mree mogu imati hiljade korisnika. 2akvom mreom se ne bi moglo upravljati kada bi seprimenio princip ravnopravnih korisnika# ali savremeni alati za nadgledanje i upravljanje mreamaomoguavaju da serverska mrea normalno ,unkcionie i sa ogromnim brojem korisnika.

Ra*lo*i *a i protiv mrea sa serverimaMree sa serverima tako6e imaju dobre i loe strane. Jedna od prednosti ovih mrea je centralno

upravljanje resursima# to olakava korisnicima da prona6u eljeni resurs. Na primer# mreni operativnisistem Microso,t indo4s :&&& !erver upravlja resursima kao to su deljeni direktorijumi# diskovi itampai# i ak i korisnicima# pomou alatke za upravljanje bazom Dctive +irector5. Dctive +irector5slui da se korisnici dodaju na mreu ili uklone sa nje i za svrstavanje korisnika koji pristupaju istimresursima u jednu grupu. Dctive +irector5 omoguuje administratoru da upravlja pristupom mrei irazliitim nivoima pristupa koji se dodeljuju grupama korisnika.

(entralno upravljanje korisnicima i resursima je skupo zbog visoke cene raunara koji radi kaospecijalizovan server i operativnog sistema pod kojim taj raunar radi. 'vo je glavni nedostatak ove vrstemrea. ?a ove mree potreban je i mreni administrator " neko ko dobro poznaje mrene operativne

12
http://bs.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunarhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Internet_pregleda%C4%8Dhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Baza_podatakahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Serverhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Serverhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Operativni_sistemhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Internet_pregleda%C4%8Dhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Baza_podatakahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Serverhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Operativni_sistemhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunar


13/52

sisteme " to znai jo jedna osoba na platnom spisku kompanije# a to jo vie poskupljuje mree saserverima.

/pak# ukupna cena so,tvera i hardvera potrebnog za ,ormiranje ovakve mree danas je manja negoikad# pa su one postale standard ak i u veoma malim preduzeima. +elovi mrenog operativnog sistemakoji tite in,ormacije na mrei omoguuju administratoru da zatiti kompanijske podatke od spoljnihupada u mreu kao i da kontrolie pristup osetljivim podacima sa mree.

-azdvojimo razloge za i protiv mrea sa serverima u dve liste. # to je drugo ime za mree sa serverima na jednoj lokaciji# skoro po pravilupostoji u svim ,irmama u dananjem poslovnom svetu. -azliite vrste servera mogu se nai ak i u malimlokalnim mreama. )ogledajmo mogunosti koje nam se pruaju.

3. -rste mrenih serveraGe smo pomenuli injenicu da CDN mree imaju server koji proverava identitet korisnika kada se

prijavljuju na mreu. Dko korisnik unese neodgovarajue korisniko ime i lozinku# server mu ne doputa

pristup na mreu. U velikim mreama# ovaj Rcentralni raunarR moe postati preoptereen kada svikorisnici krenu da se prijavljuju na mreu. +a bi se ovaj server rasteretio# obino se njegovo radnooptereenje raspodeljuje i na druge specijalizovane servere.

#erveri datotekaNa ovim serverima smetaju se datoteke potrebne korisnicima mree. 'ni sadre i datoteke koje deli

vei broj korisnika. +eljene datoteke se obino smetaju u zajednike direktorijume# u kojima se mogunai i privatni direktorijumi# namenjeni odre6enim korisnicima. Grlina servera datoteka je to to se svevane datoteke nalaze na jednom mestu# pa se lako mogu# s vremena na vreme# napraviti njihove rezervnekopije. Mana je to to# ako server padne# korisnici ne mogu pristupiti svojim datotekama.

#erveri *a tampa"e'vaj server slui za pristup tampaima dostupnim na mrei. 'n# u stvari# upravlja in,ormacijama

upuenim tampau. ?bog toga to zahtevi za tampu moraju da budu smeteni u privremenu memorijuraunara pre nego to se upute tampau# =engl. spooled ># server za tampae odvaja prostor na vrstomdisku za ovu namenu. 'vaj server# tako6e# sve zahteve za tampu re6a# tj. stavlja u red za ekanje. Mreniadministrator moe da izbrie bilo koji zahtev za tampu ili mu promeni redosled.

omunikacioni serveri'vaj server izvrava specijalizovani so,tver koji omoguuje korisnicima na mrei da me6usobno

komuniciraju. 'n nudi usluge kao to su elektronska pota i diskusione grupe# pomou kojih korisnicirazmenjuju in,ormacije. +va najpopularnija so,tverska paketa za komunikaciju na CDN mrei suMicroso,t


14/52

)omou ovih servera moemo sami da izradimo /nternet stranu# kojoj e pristupati kako zaposleni unaem preduzeu =to se zove intranet># tako i ljudi koji krstare po /nternetu. eb serveri nisu za svakoga "mnoge kompanije angauju ,irme koje se bave izradom i odravanjem eb strana. Geliki broj so,tverskih

paketa moe se upotrebiti za podeavanje eb servera. -azlikuju se po lakoi rada i stabilnosti.'rugi specijali*ovani serveri

Na mrei se mogu nai i vrste servera koji ne nude resurse korisnicima CDN mree. 'ni omoguavajuispravan rad mree i poveavaju njenu e,ikasnost. Na primer# na veim mreama koje koriste mreni

protokol 2()*/)# na svakom raunaru se mora podesiti jedinstvena /nternet )rotokol =/)> adresa da bi on

mogao da komunicira na mrei. 2o znai da bi tada mreni administrator morao da podeava stotineraunara# svaki posebno. -eenje za ovo je server koji koristi 7'nmi! 8ost Con%igurtion Proto!ol=+P()>. 'vaj server automatski dodeljuje /) adrese raunarima kada se ovi prijavljuju na mreu.

7'nmi! 8ost Con%igurtion Proto!olmoe da radi na glavnom mrenom serveru# ali i na bilo komdrugom serveru mree. 'dre6eni operativni sistemi imaju ugra6enu verziju +P() protokola. 2o znai dase server moe podesiti da dinamiki dodeljuje /) adrese =ovaj opseg adresa se naziva RskupR " engl.scope> raunarima na mrei. +P() protokol tedi vreme koje bismo potroili na podeavanje /) adresasvakog raunara na mrei ponaosob.

+rugi specijalizovani serveri na lokalnoj mrei su hardverska podrka operativnim sistemima kojisvakom raunaru dodeljuju ime blisko korisniku. Na primer# kada elimo da posetimo eb stranu#upisujemo njeno ime =tako6e poznato kao jedinstveni identi,ikator resursa " engl. Uni,orm -esource

Cocator " ili U-C> u svoj pretraiva /nterneta. 'bino ne unosimo numeriku adresu strane =to# u stvari#jeste /) adresa>. !pecijalni serveri na /nternetu# zvani +N! serveri =podravaju uslugu +omain Name!ervice> preslikavaju to ime koje je zgodno korisnicima u stvarni oblik adrese. Neretko se i na lokalnojmrei podesi +N! server sa istom ovom ,unkcijom.

!lika 7& Blijent"server mrea

14


15/52

3. Open-M#

'pen GM! =Open 9irtul Memor' )'stem># ranije poznat kao GD1"77*GM!# GD1*GM! iliGM! je naziv high"end mrenog operativnog sistema koji se pokree na GD1# Dlpha i /tanium"zasnovanim ,amilijama raunara. ?a razliku od nekih drugih main,rame orijentisanih operativnih sistema

poput z*'!# 'pen GM! ima gra,iki korisniki inter,ejs# sa prilinokompletiranom gra,ikom podrkom# pa se zato koristi u proizvodnji i

kolskoj edukaciji podjednako kao i za kunu upotrebu. !redinom 8&"tihgodina GD1 korporacija je bila jedna od tri najveih prodavca linija radnihstanica =druge dve su bileE +omen*'! od strane Dpolo i !an MikrosistemUN/1>.

'pen GM! je vie korisniki # multiprocesorski# virtuelno memorijskizasnovan operativni sistem napravljen za upotrebu u time shringu#

paralelnom radu# batch procesuiranju# radu u realnom vremenu =gde seprioritetni procesi mogu setovati na viem nivou nego '! kernel poslovi># itransakcionim obradama. 'vakav operativni sistem koristi planiranje ()U"a imultiprogramiranje dozvoljavajui svakom korisniku da koristi procesortokom malog# unapred de,inisanog vremenskog intervala. Maksimalnu

iskorienost postie kroz !lustering# ili sposobnost da se distribuira prekovie ,izikih maina. GM! tako6e sadri sistem prioriteta procesa koji omoguuje real"time procesimanesmetano izvravanje# dok korisniki procesi dobijaju privremeni prioritet .oosts ukoliko jeneophodno. GM! prua visok sistem dostupnosti kroz klasterovanje =grupisanje># tj. mogunost dadistribuira sistem preko vie ,izikih maina. 'vo omoguava sistemu da bude tolerantan na katastro,etj# ukoliko do6e do prirodne nepogode koja moe onemoguiti individualne podatke na jednom raunaru.GM! tako6e ukljuuje sistem prioritetnih procesa koji omoguava real time procesima da se izvravajunesmetano# dok se korisniki procesi privremeno ubrzavaju# ukoliko je to potrebno.

)lik :2 Open9M) ;ogo

'penGM! je komercijalizovao mnoge mogunosti koje se sada smatraju za standarne zahteve ubilo kom high"end serverskom operativnom sistemu. Neke od tih mogunosti suE

!imetrino# asimetrino i NUMD multiprocesiranje grupisanje =!lustering># /ntegrisane raunarske mree =originalno + +istribuirani ,ajl sistem /ntegrisane mogunosti u bazama podataka# kao to su -M! )odrka za viestruke raunarske programske jezike !tandardizovani mehanizam za pozivanje izme6u dva ili vie razliitih programskih jezika !opstveni proirivi komandni jezik =7igitl Commn# ;nguge> Pardversko particionisanje multi procesora Gisok nivo zatite.

!rednja preduzea obino biraju i koriste 'penGM! na razliite naine# ukljuujui tu mail server#mrene servise# kritine aplikacije i baze podataka# a posebno u sredinama u kojima je vreme rada sistemai pristup podacima od presudnog znaaja. )ostoji sluaj gde je GM! radio punih trinaest godina. Ounkcijekao to su Botrljajui upgrade i klasterovanje# omoguavaju klasterovanim aplikacijama i podacima daostanu neprestano dostupne# dok se operativni sistem i hardver nadogra6uju. Borisnici koji najeekoriste 'penGM! su banke i ,inansijske institucije# bolnice# mreni in,ormativni centri i preduzea zamasovnu proizvodnju raznih proizvoda.

3.1 )storija -M#/aDprila 78AF.7igitl E


16/52

9AX ::,=>? i 9AX-::,9M)operativni sistem. /me !tarlet je preivelo pod GM!"om kao ime nekolikoglavnih sistemskih biblioteka# ukljuujui )TAR;ET2O;1i )TAR;ET2M;1. 2okom godina ime projektase menjalo. 78%&. projekat je preimenovan sa verzijom :.& u 9AX,9M)=u isto vreme kad je i GD1"77raunar preimenovan u GD1>. )redstavljanjem Mi!ro9x serije raunara# kao to su MicroGa1 // iMicroGa@:&& sredinom %&"tih# +igital objavljuje MicroGM! verziju operativnog sistema# specijalnociljanu za ove plat,orme. MicroGM! se objavljivao uz GD1*GM! verzije 9.& do 9.A na 2BF& trakama i-1F& ,lopi diskovima# ali je prestao da se distribuira uz verziju GD1*GM! F.&.

2okom godina naziv ovog operativnog sistema je vie puta menjan. 'd 78%&. poznat je kao

GD1*GM!# a kasnije je# paralelno sa uvo6enjem MicroGD1 linije raunara preimenovan u MicroGM!.Naziv koji nosi i danas# Open9M)# dobio je 7887. godine# kada je konano prestao da budespecijalizovani operativni sistem za GD1 liniju raunara# istovremeno postavi Uni@ kompatibilan. /stegodine poeo je i razvoj verzije za $9"bitnu Dlpha -/!( plat,ormu koji je zavren naredne# 788:# mada je

potpuno $9"bitno adresiranje omogueno tek u verziji A.& lansiranoj januara 788$. Manja =vA.7> revizijaje usledila 788A. godine# a sledee veliko izdanje ovaj mreni operativni sistem doiveo je tek :&&;.godine.:&&F. godine stigla je i podrka za /ntel /tanium plat,ormu =v%.:># nedugo potom i podrka zamultiprocesorske Dlpha i /tanium sisteme =v%.;# :&&$. godine># da bi oktobra :&&A. bila objavljena zasada aktuelna verzija %.;"7P7 sa podrkom za 0lade servere c"klase =0lade serveri su serverski raunarimodularno dizajnirani na takav nain da zauzimaju minimum prostora iz maksimalno e,ikasnu potronju

elektrine energije i nesmanjenu ,unkcionalnost. !metaju se u posebna blade kuita u kojima moe biti ipo vie blade servera>.

7887. sistem se ponovo preimenuje u OpenVMS kako bi se iskazala podrka industrijskimstandardima kao to su )'!/1 i Uni@. 'penGM! ime se prvi put pojavljuje posle objavljivanja verzijeF.9":.

+anas se 'penGM! koristi u velikim okruenjima kao mail server# sistem za kontrolu i nadgledanjeproizvodnje i transporta ili u sistemima sa kritinim aplikacijama i bazama podataka# naroito kada supouzdanost sistema i pristup datotekama bitni. )ostoje podaci da je na pojedinim serverima 'penGM!,unkcionisao i punih deset godina bez greke i ijednog pada sistema# pri emu su pomenute mogunostidistribucije sistema omoguavale hardverske nadogradnje bez privremenog gubitka ,unkcionalnosti. Ukorisnike 'penGM!"a ubrajaju se razne banke i velike ,inansijske institucije# bolnice i mnogi poznati

proizvo6ai sa velikim in,ormacionim sistemima.

3.2 %odrka *a '4C 5lpha procesore)odrka za Dlpha procesore rezultirala je stvaranjem drugih# odvojenih biblioteka izvornog koda

=zasnovanih na izvornom kodu alata za upravljanje poznatih kao G+ za GD1 ;:"bitne bibliotekeizvornog koda i druge nove biblioteke za Dlpha $9"bitnu arhitekturu. 788:. godine je objavljena prvaverzija 'penGM!"a za Dlpha D1) sisteme# poznata kao 'penGM! D1) G7.&. 7889. godine# saobjavljivanjem verzije $.7 postignut je paritet izme6u GD1 i Dlpha sistema. 'vo je bilo takozvanoOunkcionalna


17/52

Dpril# 78%:. G;.& GD1"77*A;&

!eptembar# 78%9. G9.& GD1 %$&&i MicroGM! =zaMicroGD1>

Dpril# 78%%. GF.& GD1 $&&&

Novembar# 788:. G7.&prva 'penGM! D1) =Dl,a> speci,inaverzija

Jun# 788;. G$.& GD1 A&&& i 7&&&&

Dpril*Maj# 7889. G$.7 stapanje GD1 i Dlpha D1) brojeva verzijaJanuar# 788$. GA.& puno $9"obitno virtuelno adresiranje na Dl,u

788A. GA.7

Jun# :&&;. G%.& limitirana dostupnost integriteta

Oebruar# :&&F. G%.: zajedniko Dl,a i /tanium izdanje

!eptembar# :&&$. G%.; Dl,a# /tanium podrka dvojnog jezgra

'ktobar# :&&A.G%.;"7P7

c"Blasa /ntegritet podrke servera

2abela 7.7 Greme veih izdanja3.6 arakteristike Open-M# sistema

3.6.1 7rupisanje (lasterovanjeOpen-M# podrava grupisanje (prvo na*vano -58 grupisanje9 a kasnije -M# grupisanje9gde vie sistema deli prostor na :''/u9 procesorsku snagu9 poslove koji "ekaju na i*vrenje9dokumente koji "ekaju natampanje i oni su pove*anispecijalnim hardverom iliindustrijski standardi*ovanim ;5+/om

(oi"no ethernetom. ;5+*asnovana grupisanja oi"no se na*ivaju;5-c (Local Area NetworkVMSclusters i omogu


18/52

Ovo o"igledno uklju"uje koordinaciju ,ajlova9 ali resursi9 aktivnosti i operacije kojima se moeupravljati preko ';M/a su apsolutno sloodne.

#a mogu# i vie tipova ,ajlova..)isanje i itanje se kontroliu na nivou zapisa# to znai da istom ,ajlu moe istovremeno pristupiti i ponekoliko vorova# a ,ajl je zakljuan za pristup jednom voru samo u svom delu koji se neposrednomenja# na primer jedna linija teksta u itavom tekstualnom dokumentu. 'va sjajna osobina# uz mogunostso,tversko"hardverskih nadgradnji na pojedinanim vorovima bez uticaja na ,unkcionisanje celine# tj.klastera# omoguila je stalnu visoku raspoloivost 'penGM! sistema.

Oajl"sistem GM! operativnog sistema je# u skladu sa prethodno navedenom osobinom# jakokvalitetno zamiljen i realizovan. 'sim upisa i itanja organizovanih na nivou pojedinanih zapisa#

postojistrempodrka i D(C kontrola.)trem=eng.strem" potok# tok> koncept je najlake opisati akose jedan ,ajl shvati kao skup vie razliitih tokova koje jedna ista# ili razliite aplikacije# koriste narazliite naine. Jednostavan savremeni primer za ovo je npr. J)3 koji je u jednom toku kompresovanaslika# a u drugom sadri in,ormacije o veliini slike# datumu ,otogra,isanja# modelu digitalnog ,otoaparatai td. D(C =eng.A!!ess Control ;ist> predstavlja listu kontrole pristupa koja omoguava davanje razliitih

privilegija za itanje i pisanje odre6enih ,ajlova odre6enim grupama korisnikaDipi"an korisni"ki inter,ejs u ,ajl sistemu je RM# ("ecord Mana!ement Sistem. RM# su

procedure koje aplikacije mogu po*vati kako i pristupile ili snimile ,ajlove. -M# RM# suintegrisani deo sistemskog so,tvera i njegove procedure se i*vravaju u glavnom i*vrnom modu.RM# podrava "etiri metode pristupa podacima#ekvencijalni pristup

)ndeksirani pristup%ristup preko adrese ,ajlaRelativni rojevni pristup

RM# takoe podrava tri metode *a upis podataka&iksna duina-arijailna duina-arijailna duina upisa sa ,iksnom kontrolom lokova

3.6.6 %rogramiranje / Common ;anguage 4nvironment (integracija je*ika u okruenjuJedna od znaajnijih mogunosti 'penGM!"a je Common ;nguge Enviroment# striktno

de,inisani standard koji odre6uje pozivanje ,unkcija i rutina ukljuujui stekove# registre itd# nezavisno od

programskog jezika. ?ajedniko okruenje za programske jezike podrava mi@ed"language pozive# setspeci,inih jezika# run"time biblioteku =-2C> i sistemske rutine. Jezik poziva i -2Cs su implementirani ukorisniki model deljivih slika# dok su pozivi sistemskim servisima# generalno# deo operativnog sistema#ili deo privileged"mode koda. ?bog ovoga# mogue je pozvati rutinu pisanu na jednom jeziku =na primer

18


19/52

Oortran> iz drugog jezika =na primer (obol># bez potrebnog znanja implementacije te rutine na ciljnomjeziku. 'penGM! je i sam pisan iz mnotva razliitih jezika =primarno 0liss# GD1 macro i (># i Common;nguge Enviromentomoguava slobodno meanje ovih jezika sa mnogim drugim. )ostoji veliki brojrazliitih alata koji su integrisani# mada je 'penGM! otvoren i za razliite druge add"on jezike ialate.'vo je kontrast sistemu kao to je Uni@# koji je gotovo ceo napisan na ( jeziku. !am GM! je

primenjiv u razliitim jezicima =prevnstveno 0C/!!# GD1 Macroi (># a zajedniko jeziko okruenje ipozivanje standarda podravaju slobodno meanja ovih jezika# kao i Dda#)C*/#Oortran# 0asic i drugih.'vo je u suprotnosti sa sistemom kao to je UN/B!# koji je gotovo u potpunosti primenjiv u (jeziku.

3.6.@ Batita0ezbednost sistema predstavlja izuzetno bitan ,aktor pri procenjivanju kvaliteta mrenihoperativnih sistema !a tog gledita Open9M)prua razliite zatitne mogunosti i mehanizme. Njegov

bezbedonosni mehanizam ukljuuje kontrolne liste pristupa koje omoguuju sigurnosno identi,ikovanjekorisnika# identi,ikatore resursa# podsistemske identi,ikatore# zatitne alarme i detaljne bezbedonosnerevizije. !ve to podrazumeva upravljanje lozinkama i drugim parametrima korisnikih naloga# kontrolu inadgledanje upada# uvanje istorije lozinki# grupisanje korisnika u bezbednosne klase# postavljanjerestrikcija nad diskovima i datotekama# kontrolu pristupa zatienim programima i uvanje izvetaja ogrekama# pokuajima upada# pristupima datotekama# akcijama operatora i slino. Bao primer koliko jeovaj sistem bezbedan# moe da poslui podatak da su odre6ene verzije ovog operativnog sistema nastale

po zahtevu Dmerikog ministarstva odbrane i zadovoljavale su stroge kriterijume za zatitu raunarskih

sistema koje je propisala Glada U!D "Rin.o$ )eriesstandarde.

3.6.? 'eugging (otklanjanje greakaGM! modul za ienje greaka =debugger> podrava sve +. 'vi pokrivaju irok opseg

,unkcija# ukljuujui i string manipulacije =!2-V routines># matematike operacije =M2PV routines># run"time biblioteke =C/0V routines># upravljanje operacijama ekrana =!M3V routines> i niz drugih kategorija

grupisanih zajedno kao ,unkcije opte namene ,unkcije ='2!V routines>. 've ,unkcije u kombinaciji sasistemom servisa nieg nivoa# olakavaju pisanje sloenih programa. )re pisanja jednostavnog programana jeziku visokog nivoa# me6utim# korisnik bi trebalo da razmotri da li planirana operacija moe bitiizvrena preko +(C ,unkcije iz komandne datoteke.

3.6.> !pravljanje korisnicimaGM! se odlikuje postojanjem sistema za upravljanje korisnicima jednostavno nazvanim A!!ount

Mngement. U odnosu na# recimo# A!tive 7ire!tor'indo4s ,amilije operativnih sistema neto jeskromnijih mogunosti# dok je upravljanje korisnicima prilino komplikovano i zahteva proceduru koju jegotovo u potpunosti potrebno runo ponoviti kroz sve pojedinane korake. Borienjem konzole# tipiandijalog kojim se kreira novi korisnik izgleda ovakoE V -UN !W!V!W!2 V (- V -UN !W!V!W!2


20/52

!W!MDNX *'G


21/52

6. +etare operativni sistem

/ako su indo4s i Cinu@ danas ubedljivo najpopularniji mreni operativni sistemi# oni nisu jedini.Upoznaemo se i sa manje poznatim operativnim sistemima# kao to suE 'pen GM! i Novell Netare. Uovom trenutku# mnoge kompanije proizvode so,tver za CDN"ove# tako da postoje i mnogi drugi mrenioperativni sistemi koji ovde nisu pomenuti.

Novell Net*are

Netare je mreni operativni sistem razvijen od strane Novell"a. 'vaj mreni operativni sistempre svega poznat je po tome to je me6u prvima uveo mogunost multitsking# odnosno istovremenogizvravanja veeg broja zadataka. U poetku je koristio kooperativni multitasking =scheduling> kako bisimulirao paralelizam u izvravanju# a mrena arhitektura je bila zasnovana na 1ero@"ovoj varijanti koja

je podrazumevala udaljene pozive procedura i rutiranje paketa po mrei po Internet 7tgrm Proto!ol=/+)> koji je bio veoma slianInternet Protokolu=/)> kasnije. Boristio se za izvravanje multitaskinga na

personalnom raunaru# dok su mreni protokoli bili zasnovani na 1ero@ Net4ork !istemu =/)1*!)1>.Netare je evoluirao od malog konceptaE deljenje ,ajlova umesto deljenja diskova. 78%;. kada jepredstavljena prva verzija Netare"a# svi drugi konkurentski proizvodi su bili zasnovani na konceptuomoguavanja direktnog pristupa diskovima. Novelov alternativni pristup je potvrdio i /0M 78%9. godinei pomogao im da promoviu svoj proizvod.

!a Novelovim Netare"om# prostor na disku je deljiv u ,ormi Netare volumena# koji su bili+'! kompatibilni i to tako to je bilo dovoljno da klijent pod +'!"om pokrene jedan rezidentan programkoji e mapirati slovo kojim je oznaen lokalni disk u slovo koje je prihvatljivo Netare"ovom '!.Blijenti# koji su koristili M!"+'!# su pokretali specijalnu aplikaciju Terminte n# st' resi#ent T)R#koja je dozvoljavala da se mapira lokalni disk na Netare volumenu. Blijenti su morali da se loguju naserver kako bi im bilo dozvoljeno mapiranje diskova# i pristup im je mogao biti zabranjen premakorisnikom imenu. !lino ovome# mogli su da se poveu na deljeni tampa i da tampaju kao da je

printer povezan u lokalu. ?bog ovokvog mapiranja i pristupa diskovima# jasno je zato se ovaj operativnisistem esto poistoveuje sa komandnim +'!"olikim sistemom.

Brajem devedesetih kada je cvetalo povezivanje na /nternet# /nternet 2()*/) protokol je postaodominantan na CDN"u. Novell je predstavio ogranienu verziju 2()*/) protokola u verziji Netare ;.@#uglavnom se zasnivajui na O2) servisima i UN/1 C)-*C)+ tampanju. )una podrka 2()*/)

protokolu# ,ajl i print servisima je predstavljena tek 788%. godine u verziji Netare v F.&!redinom %&"tih Microso,t je predstavio svoj CDN sistem kroz CDN Manager zasnovan na

konkurentskom Net0ios protokolu. -ani pokuaji da se Microso,t nametne Netare"u su bili bezuspeni#ali sa promenama koje su ukljuile poboljanu mrenu podrku u indo4s ,or orkgroup"u# a zatim i saindo4s N2"om su bacile Net4are u drugi plan. U osnovi ponu6eni servisi su bili slini onima koje jenudio Netare# ali sa sistemom koji je mogao da se koristi na desktop"u i da se povezuje direktno nadruge indo4s desktop raunare.

/ako po mnogo emu jedinstven# naroito u pogledu kvaliteta i pouzdanosti# ovaj operativni sistemipak je doiveo svoj konani kraj sa verzijom $.F !)% objavljenom oktobra :&&%. godine.

6.1 )storijaUbrzan razvoj Novell Netare sistema je poeo razvojem )( raunara koji su udeli za neki

nain povezivanja. +o tada je to bilo rezervisano samo za velike i skupe sisteme koji nisu bili svimadostupni a i daleko od toga da su mogli da stanu na sto korisnika. 7$"bitni zatieni mod procesora %&:%$

je dao osnovu za multitasking '! koji je u kombinaciji sa maksimalnih 7$M0 radne memorije i harddiskovima koji su po tehnologijama bili najee MOM# -CC#

bitnih i 7$"bitnih mrenih kartica na iju tehnologiju su stavili apu time to su tritu ponudili 7&Mbpsprotok dok su svi ostali kaskali na $9Bbps. Mreni protokol koji su koristili bio je /)1*!)1

=/nternet4ork )acket


22/52

centralnim raunarom =serverom> mogu da rade pod operativnim sistemom +'! = verzije :.@ ili vie>#'!*: =sve verzije># M! indo4s i Uni@ sa instaliranim NO! =Net4ork Oile !5stem> sistemom.)opularizacija i rast prodaje Novell Netare"a poela je 78%F. godine objavljivanjem verzije :%$ :.& a iizbacivanjem na trite /ntelovog 7$"bitnog procesora %&:%$. %&:%$ ()U doneo je 7$"bitni mod koji jeomoguavao pristup do 7$ M0 -DM"a kao i nove mehanizme za multi tasking. Ge krajem osamdesetih itokom veeg dela devedesetih Novell Net"re je vladao na tritu mrenih operativnih sistema za

personalne raunare. 2okom 7889. lansirana je etvrta verzija Net"re"a# a najvea novina bila jeupotreba direktorijumskog servisa =N+!#Net"re 7ire!tor' )ervi!es# kasnije preimenovanog uNovell

7ire!tor' )ervi!es>. N+! je omoguio administraciju svih postojeih objekata u mrei kao to su serveri#diskovi# tampai i# naravno# korisniki nalozi.N+! je pratio standard opisan od strane organa /!' =Interntionl )tn#r#s Orgni@tion> i ((/22=Consulttive Committee %or Interntionl Telegrph' n# Telephon'L danas se zove /2U>. !tandardnazvan 1.F&& opisan je krajem osamdesetih godina# a 1.F&& speci,ikacija de,inie globalni i distribuiranidirektorijumski servis# prvobitno zamiljen kao globalni imenik za industriju telekomunikacija. !truktura1.F&& je hijerarhijska i podsea na obrnuto stablo# sa korenom na vrhu i granama koje rastu] nanie.Usvajanjem direktorijumske tehnologije#Novellje na globalnoj bazi omoguio upotrebu ,unkcija lokalnihmrea &%ile/ print(. )rava korienja odre6enog tampaa ili pristup do posebnog hard diska udirektorijumskom servisu dodeljeni su globalno. ?bog sigurnosti mogua je podela N+! stabla u viegrana &prtitioning( i kopiranje tih grana na vie servera &repli!tion(. 2ako je obezbe6en brz pristup

globalnim izvorima in,ormacija# nezavisno od lokacije.)rvih godina postojanja N+!"a# trite nije u potpunosti uvidelo prednosti upotrebe direktorijumskog

servisa. /stini za volju# N+! nije bio prvi servis te vrsteE postojalo je nekoliko razliitih 1.F&&direktorijumskih servisa# ali implementacija je bila komplikovana# zbog zahteva za upotrebu '!/ &Open)'stem Inter!onne!t(kao transportnog protokola. ?a korienje '!/ protokola bilo je potrebno punomemorije i procesorske snage# to je u to vreme bilo veoma skupo# a veliki overhe#pri prenosu unosio

je dodatni problem. ?ato je razvoj 1.F&& direktorijumskih servisa tekao sporo# a jedini prihvaenidirektorijumski servis bio je )treetTlk# koji je na sjajan nain omoguavao ,leksibilnu administracijuoperativnong sistema1n'n 9ines. )oto jeNet"rebio rasprostranjeniji od 9ines"a =koji je najvieupotrebljavan u amerikoj vojsci># N+! je uskoro zavladao kao direktorijumski servis za )( mree.

)lik 2 Net"re Don@ol

Bada je Novell lansirao EN$orks &ero E%%ort Net$orks(# vei deo trita je uvideo pravu snagu

direktorijumskog servisa. Bombinacija N+!*EN$orks omoguila je administraciju radnih stanica umreiE koristei pravila postavljena u N+!"u# administratori distribuiraju aplikacije#servi!e p!k"ove idrajvere# preuzimaju kontrolu nad korisnikim personalnim raunarom# koristepoli!ies iz "in#o$s"a i

22


23/52

tako obezbe6uju uni,ormna radna okruenja za sve korisnike. Nije udo to jeEN$orksnazvanNovell"ovom killeraplikacijom.U isto vreme Novell je napravio i N7) %or NT# koji je korisnicima "in#o$s NT )erver"a obezbediotehnologiju za administriranje raunara u domenu preko N+!"a. Umesto velikih domena sa mnogouvedenih trust relacija# N7) %or NT je dozvolio laku administraciju i sigurnost# a onda i omoguio

Novell"u da nastavi poslovne odnose sa korisnicima koji su davali prednost N2"u u odnosu naNet"re.-ad u lokalnoj mrei pod operativnim sistemom Netare podrazumeva da korisnik moe da koristi

zajednike resurse mree# a da istovremeno ima izvestan stepen autonomije =koliko mu omoguava

njegova radna stanica>. Mreni operativni sistem se instalira na jedan od raunara u mrei i predstavlja,ajl server koji upravlja radom cele mree. )ored mrenog '! i njegovih modula# na serverima mogu bitiinstalirane dodatne korisnike aplikacije. Jedna od osnovnih ,unkcija servera jeste da obezbedi sigurnost

podataka koji su njemu upueni ili na njemu memorisani. )ored obinih] servera# u raunarskoj mreimogu postojati i komunikacioni serveri. 2o su namenski raunari predvi6eni da obavljaju poslovekomunikacije mree sa okruenjem. Novell je za svoj operativni sistem Net are lansirao na trite dvevrste komunikacionih servera i toE

o Netare Ds5nc (ommunication !erver =ND(!>#o Netare Dcces !erver =ND!>.

ND(! predstavlja mreni prolaz =gate4a5> za intenzivan saobraaj prema DN mreama# dokND! slui za pristup vie udaljenih korisnika na Netare mreu. 'vim se omoguava udaljenim

korisnicima da putem tele,onskih veza ostvare vezu sa serverom i da imaju sve mogunosti kao da radena jednoj od lokalnih radnih stanica.

'd verzija 9.& zahtevi su prevazili potrebe CDN mrea tako da je Netare zamiljen kaooperativni sistem vie povezanih mrea ili gradskih raunarskih mrea =MDN>. 'va verzija podravavieserverski rad =rad sa vie raunara"servera> i predstavlja objektno orjentisan operativni sistem# tako da

je administracija postavljena na principu upravljanja hijerarhijskih raspore6enih objektima =terminalima#serverima# tampaima># uz de,inisanje rasporeda izvo6enja i dodeljivanja prava korisnicima. )osebne

prednosti ove verzije =;7*:9> suE" vei broj korisnika =do 7&&&>#" korienje peri,ernih ure6aja velikog kapaciteta =optiki diskovi i dr.>#" mogunost kompresije podataka#" povean broj komunikacionih protokola koje podrava i dr.

Nove verzije Novell operativnih sistema tako6e karakterie otvorenost prema razliitom hardverua koja je prvenstveno rezultat primene standardnih inter,ejsa i me6unarodnih standarda ukomunikacijama.

6.2 arakteristikeNetare je os kompatibilan sa +'!"om# ali nije njegova nadgradnja. 'n je samostalan i moanviekorisniki =multiuser> i vieprogramski =multitasking> os# koji je me6u prvima uveo vieprogramski=multitasking> reim rada. Jezgro operativnog sistema je program N


24/52

U vreme kada je Netare prvi put predstavljen# gotovo sav CDN storage je bio zasnovan na disk servermodelu. 'vo znai da ako klijentov kompjuter eli da ita odre6eni blok iz odre6enog ,ajla# morae da

poalje zahtev preko relativno sporog CDN"aE1. Iita prvi blok direktorijuma:. Nastavlja se itanje poddirektorijuma sve dok se ne nai6e na eljenu in,ormaciju# pa samim tim

moe da ima dosta blokova direktorijuma;. Iita se kroz sve ulazne blokove ,ajlova sve dok se ne nai6e na blok koji sadri lokaciju

eljenog ,ajla# opet moe imati dosta blokova.

9. Iita se eljeni podatak!a obzirom da je Netare zasnovan na ,ajl modelu# komunikacija sa klijentom se odvija na D)/=Appli!tion progrmming inter%!e> nivou samog ,ajlaE

7. Kalje se zahtev za otvaranje ,ajla:. Kalje se zahtev za eljenim podatkom iz ,ajla

!av posao traenja direktorijuma kako bi se saznalo gde se eljeni podatak ,iziki nalazi na disku seizvravao velikom brzinom na samom serveru.

6.2.2 lasteri)oput GM!"a# i Novell je rano uveo podrku za klastering# omoguavajui tako znatnu viu raspoloivostdistribuiranog sistema. Me6utim# Novell je kao znaaju novinu uveo paralelni N!! mirroring =Ne$

)torge )'stem/novi sistem za pohranjivanje podataka# tako nazvan u vreme razvoja# doneo je mogunostrada sa veim brojem diskova uz poveanu otpornost na greke i napredne naine oporavka od gubitka

podataka>. U sutini# svakom klasteru pridodavane su kopije podataka sa drugih klastera# to se radilopotpuno transparentno# nezavisno i paralelno sa operisanjem klastera. Na ovaj nain bez primetnogoptereenja resursa znaajno je podizan nivo bezbednosti# a u sluaju pada jednog klastera# osetio ni sesamo pad per,ormansi sistema srazmeran per,ormansama klastera. Novell je u poetku razvoja ovemogunosti ponudio itavo hardversko*,otversko reenje pod nazivom Netare !O2"///# a pad cenaraunarske opreme kasnije je omoguio kreiranje i znatno monijih klastera po niim cenama.

6.2.3 5gresivno keiranje'd samog starta Netare je dizajniran da se koristi na serverima sa veom koliinom -DM

memorije. (ela OD2 tabela se uitavala u -DM kada se koristi odre6eni disk# i na taj nain sistemzahteva odre6enu koliinu -DM"a proporcionalnu veliini diska. +odavanje novog diska bi automatskiznailo i nadogradnju -DM memorije. ?a razliku od najuticajnijih mrenih operativnih sistema# na prvommestu indo4s N2# Netare automatski koristi neiskorienu -DM memoriju za keiranje aktivnih,ajlova. Neoekivano gaenje moe izazvati korupciju podataka# tako da kod Netare"a U)! se

podrazumeva pri samoj instalaciji servera.

6.2.6 4,iksanost +etare Core %rotokola (+C%Geina mrenih protokola koji su se koristili u vreme kada je Netare razvijan nisu verovala

mrei da isporui poruke. 2ipian primer itanja ,ajlova sa servera bi izgledao ovakoE7. Blijent alje zahtev serveru:. !erver prepoznaje zahtev;. Blijent prepoznaje odgovor od servera da je njegov zahtev prihvaen9. !erver alje eljeni podatak klijentuF. Blijent prepoznaje podatak$. !erver prepoznaje odgovor da je klijent primio podatak

U suprotnom# N() je zasnovan na ideji da mrea treba da radi per,ektno sve vreme# pa potvrda opristiglom podatku nije potrebna.


25/52

6.2.@ Operativni sistem di*ajniran *a mrene serviseJedna od glavnih debata devedesetih je bila ta da li je prikladnije da se mreni ,ajl servisi

izvravaju na so,tverskom nivou koji se nalazi na vrhu operativnog sistema koji se koristi za opte svrheili da se izvravaju na operativnom sistemu koji je specijalno pravljen za ovu namenu. Netare je bio tajspecijalni operativni sistem. )isan je od samog poetka kao plat,orma za klijent"server servise. /nicijalnose ,okusirao na ,ajl i printing servise# ali je kasnije demonstrirao svoju ,leksibilnost# pokreui baze

podataka# email# 4eb i druge servise. 2ako6e se pokazao e,ikasno kao ruter# podravajui /)1# 2()*/)#Dppletalk protokole# ali tako6e nikad nije pokazao ,leksibilnost kao hardverski ruter. U verzijama 9.1 i

ranijim# Netare nije podravao virtuelnu memoriju# 3U/. -adi pore6enja# sistemi za optu upotrebu kaoUni@ ili indo4s# su bili zasnovani na interaktivnom# time"sharing modelu# gde aplikacije koje seizvravaju mogu koristiti sve raspoloive resurse ukoliko iz nekog razloga to operativni sistem nijezabranio. 'vakvi sistemi su vremenom znaajno unapredili svoje mrene servise i preli daleko odsistema za optu upotrebu. Gerovatno jedini razlog uspeha Novell"ovog sistema tokom %&"tih i 8&"tih je

bila znatno vea e,ikasnost u odnosu na druge sisteme. /pak# kako je snaga mikroprocesora rasla#e,ikasnost sistema je postajala sve manja i manja. )redstavljanjem )entium procesora# per,ormanse

Netare"a su pale u drugi plan samom kompleksnou upravljanja i razvijanja aplikacija za Netareokruenje.

6.2.? +ovell e'irectorF

!vi mreni podaci smeteni su na vrstim diskovima ,ajl servera i organizovani su logiki ujedinice zvane ,ajlovi ili datoteke. !istem Netare Ha za smetanje ,ajlova sastoji se od vrstih diskovakoji sadre jednu ili vie Netare particija. ?atim paticije sadre jedan ili vie volumena#volumeni sadredirektorije#direktoriji poddirektorije a ovi zadnji ,aljove. )ri instalaciji sistemskog so,tvera na ,ajl server#automatski se kreira volumen !W! i na njemu 9 sistemska direktorijaE !W!2


26/52

-ead*rite# -ead'nl5# !hareable i Non H !hareable. +a bi seko do6e do pojave virusa u mrei moe seupotrebiti program N


27/52

@. !+)8G;inuH

UN/1 =Uniplexe# In%ormtion n# Computing )ervi!e> je stabilan# moan i,leksibilan operativni sistem visokih per,ormansi pogodan za izvravanje kritinihaplikacija od visoke vanosti# koji je nastao u D2^2 laboratorijama jo daleke 78$8.godine. 2o je multiuser i multitasking operativni sistem koji je prvenstvenonamenjen serverima ali ni radne stanice nisu bez podrke. Mogue ga je instalirati naraznorazne hardverske arhitekture# ali postoje i verzije koje rade samo na odre6enom

opremom jedinstvenog proizvo6aa =npr. /0M"ov D/1 i P)"ov P)"U1>. +akako da je postignuta ikombinacija ova dva kraja u vidu npr. !olaris '! koji moe raditi na originalnim raunarima ali i nadrugim raunarima koji potuju proizvo6aevu speci,ikaciju. UN/1 je prvobitno bio napisan naasembleru. 'd 78A7. godine ovo je promenjeno tako da je kod UN/1 '!"a preveden na ( programski

jezik to je oznailo prekretnicu u razvoju '!"a. +obar potez autora je to su programski kod UN/1"auinilo dostupnim tako to su ga prosledili svim ,akultetima u Dmerici. Ge u prvoj verziji je dobiomrenu podrku =na 0erkliju verzija 0!+> i tako da se nastavio razvijati sve do trenutka kada je uinjen

jo jedan korak ka dostupnosti svima time to je postao deo zajednice otvorenog koda. ?a razliku oddrugih '!# UN/1 je zamiljen i izveden tako da predstavlja skup kvalitetnih programa koji izvravajusamo jednu stvar# ali je izvravaju pouzdano i brzo i lako ih je kombinovati. Bombinovanje ovih kockica

je jednostavno i veoma korisno iz razloga to programer esto nema potrebe da pie gomilu programa#ve samo da iskoristi gotove visoko optimizovane programe# i dovoljno je da napie program koji njimaupravlja i povezuje ih. UN/1 operativni sistemi godinama su dominirali na serverskom tritu usled svojestabilnosti# sigurnosti i mrenih mogunosti. Bao primer UN/1 operativnog sistema moemo uzeti [email protected] je varijanta UN/1"a koju je razvio inicijalno student Univerziteta u Pelsinkiju Cinus 2orvalds jo7887. godine. 'n je objedinio industrijski =!-G9> i akademski] =0!+> standard dodajui tome gra,ikikorisniki inter,ejs kao kod konkurenta.

UN/1 je vrsto povezan sa mrenim servisima 2()*/) protokola# ime je u potpunostipromenjena slika UN/1 servera i radnog okruenja iz prolosti. Umesto servera sa klasinim serijskimterminalima# UN/1 server se nalazi u mrei# pri emu sa radnim stanicama ostvaruje vezu prekoCDN*DN mree i 2()*/) skupa protokola. Geina velikih svetskih proizvo6aa raunara razvija

speci,inu varijantu UN/1 operativnog sistema# to ukazuje na njegov kvalitet# popularnost irasprostranjenost. Geina UN/1 sistema# poput /0M D/1 i !un !olaris# je komercijalna " korisnik morada plati licencu za korienje# a izvorni kod nije raspoloiv. +anas veina proizvo6aa raunara osimsopstvene komercijalne verzije UN/1 sistema nudi i podrku za Cinu@. Cinu@ se najee koristi kaooperativni sistem na radnim stanicama ili serverima u manjoj ili srednjoj klasi servera# a jedna od oblastidominantne primene# u kojoj veliki broj korisnika podrava i promovie Cinu@ kao bazini server# su/nternet servisi.

@.1 )storija)re pojave Cinu@ jezgra# postojalo je par starijih evolutivnih karika u razvoju ovog operativnog

sistema. Barika od koje je sve poelo# Uni@# datira jo iz 78$8. godine# kada je zapoeo njegov razvoj u

D2^2 laboratorijama u saradnji sa kompanijom Generl Ele!tri! i tehnolokim institutomMassachusetts. )re toga# sredinom $&"tih godina# zapoeo je razvoj operativnog sistema MUC2/(!=Multiplexe# In%ormtion n# Computing )ervi!e> koji je predstavljao interaktivni operativni sistemnamenjen da opsluuje veliki broj korisnika iji su terminali direktnim serijskim ili modemskimkomunikacionim kanalima bili povezani na centralizovani server. 2akav koncept operativnog sistema bio

je preambiciozan za tadanji stepen razvijenosti hardvera# pri emu se prvenstveno misli na procesorskusnagu i koliinu sistemske memorije. MUC2/(! nije doiveo svoju praktinu primenu jer se poslenekoliko godina razvoja pokazao kao preskup i preambiciozan projekat od koga su D2^2 0elllaboratorije odustale. 0ez obzira na to# teorijska i praktina reenja projekta nala su primenu u mnogimoperativnim sistemima. Bonkretno# MUC2/(! je pretea UN/1 sistema koji se smatra jednim odnajkvalitetnijih i najrasprostranjenijih operativnih sistema# na ijem se razvoju radi preko 9& godina# sa

tendencijom dalje egzistencije i usavravanja.+va ,undamentalna imena vezana za razvoj UN/1 operativnog sistema su svakako Ben

2hompson# MUC2/(! sistemski programer u 0ell laboratorijama# i +ennis -itchie# poznatiji kao tvoracprogramskog jezika (. 3odine 78$8# Ben 2hompson je zapoeo razvoj novog operativnog sistema za

27


28/52

+# koja je ubrzo

postala de ,acto standard i osnova za dalji razvoj UN/1 sistema. !ledei korak u razvoju predstavljapokuaj standardizacije i realizacije me6usobne kompatibilnosti raznih vrsta UN/1 sistema.

Moda godina 78%A. predstavlja najveu prekretnicu u razvoju UN/1 operativnih sistema jer je tegodine#


29/52

Slika +$ Istori&sko stalo ra,vo&a Uni operativni sistema

@.2 -er*ije ;inuH/aBada se kae RCinu@R# ne moe se ni izbliza misliti na jedan operativni sistem# iz najmanje dva

razloga. Najpre# RCinu@R predstavlja zajedniki naziv za sve Uni@ operativne sisteme zasnovane na Cinu@jezgru. Uz to# operativni sistemi zasnovani na Cinu@ jezgru# uz dodatak razliitog prateeg so,tvera i

komponenata# nazivaju se Cinu@ distribucijama. -azvoj ovih operativnih sistema najbolji je primerslobodnog so,tvera zasnovanog na otvorenom kodu =open source>. /zvorni kod Cinu@ jezgra je slobodanza preuzimanje# izuavanje# modi,ikaciju " u kreiranju sopstvene distribucije Cinu@ operativnog sistemauee moe uzeti bilo koji pojedinac ili grupa pojedinaca. +rugim reima on predstavlja jako dobrualternativu kvalitetnim# ali relativno skupim UN/1 operativnim sistemima. Cinu@ je zadrao veinudobrih osobina UN/1 sistema# a dodatno se odlikuje raspoloivim izvornim kodom i praktino

besplatnim korienjem. ?ahvaljujui intuitivnom# user%rien#l'gra,ikom okruenju# Cinu@ se moekoristiti kao operativni sistem na radnim stanicama koje nisu zahtevne u hardverskim resursima. 2ako6e#moe se koristiti i kao operativni sistem na serverima u CDN i DN mreama# gde mu moe bitidodeljena uloga servera za datoteke# 4eb i mail servera# mrene skretnice =rutera> ili mrene barijere=%ire$ll ure6aja>. Cinu@ predstavlja jednu od poslednjih varijanti UN/1 operativnih sistema# iji je

razvoj zapoeo Cinus 2orvalds 7887. godine. 2orvalds je svoj operativni sistem koji objedinjuje obastandarda# !-G9 i 0!+# objavio na /nternetu i podsticao druge programere irom sveta da se prikljuenjegovom daljem razvoju. Ubrzo# Cinu@ je postao veoma popularan me6u raunarskim entuzijastima kojisu traili alternativno reenje za postojee operativne sisteme za )( raunare =+'!# indo4s>. Cinu@ jesvojom koncepcijom stabilnog a je,tinog operativnog sistema doiveo veliku ekspanziju i popularnosttako da je njegov simbol# mali pingvin =2u@># postao vrlo brzo jako popularan sirom sveta# a naroitome6u tehniki obrazovanijom populacijom. Cinu@ je prvobitno bio namenjen ;:"bitnim /ntel @%$mikroprocesorima =poevi od %&;%$># na kojima moe ,unkcionisati kao radna stanica ili kao server.Jezgro Cinu@ sistema je kasnije modi,ikovano i prilago6eno procesorima koji ne pripadaju /ntel @%$ klasi#me6u kojima treba istai /ntel /D"$9# +


30/52

Cinu@ je uglavnom serverski operativni sistem# mada se moe koristiti i na mrenim ilisamostalnim radnim stanicama# pa i na raznim ure6ajima sa raunarskom osnovom. 0rojne pro,itne inepro,itne organizacije ine Cinu@ raspoloivim u ,ormi distribucija# odnosno razliitih kombinacijakernela# sistemskog so,tvera i korisnikih aplikacija. Geina distribucija sadri kolekciju (+*+G+medijuma na kojima se nalaze operativni sistem# izvorni k_d# detaljna dokumentacija# kao i tampanauputstva za instalaciju i upotrebu sistema. (ene ovakvih distribucija su u veini sluajeva simboline#osim ako se u distribuciji nalazi komercijalan so,tver ili je distribucija speci,ine namene. 'snovnakomponenta svake Cinu@ distribucije je kernel operativnog sistema. 'sim kernela i sistemskog so,tvera u

distribuciji se nalaze i instalacioni alati# so,tver za podizanje operativnog sistema =.oot lo#er># raznekorisnike aplikacije =kancelarijski paketi " o%%i!e suite# so,tver za manipulaciju bit"mapiranih slika> iserverski paketi. Geina distribucija je# poput indo4s sistema# gra,iki orijentisana prema korisniku#dok su neke distribucije namenjene za sistemske administratore i programere ,amilijarne satradicionalnim UN/1 okruenjem. Cinu@ distribucije# kao to je reeno# osim samog jezgra# obuhvatajumnotvo prateih komponenata poput Dpache eb servera# 3N'M< desktop okruenja# alata i

biblioteka iz 3NU projekta. Ieste pratee aplikacije su Mozilla Oire,o@ pretraiva ili 'pen',,ice.orgpaket. Mada nije praksa da se neto to je besplatno prepakuje i naplauje# Cinu@ distribucije mogu biti ikomercijalne# a njihove cene mogu biti prilino visoke. +ananje Cinu@ distribucije se uglavnomisporuuju sa 3N'M i dokumentacije. !adraj konkretne distribucijeCinu@a de,inisan je sadrajem instalacionih medijuma# koji u sluaju nekih Cinu@ sistema ukljuuju razneO2) lokacije irom sveta. Cinu@ predstavlja pravi =true> multitasking operativni sistem. /z njegovekomandne linije moete startovati vie programa istovremeno. !adri komande kojim je mogueupravljati multitasking"om# odnosno# istovremenim izvravanjem vie programa. Novi proces u svakommomentu moemo startovati ili zaustaviti# zavisno od potreba. )rocese moete zaustaviti a zatim i videti

prikaz svih zaustavljenih procesa. )redhodno zaustavljene procese moemo nastaviti u prvom planu=%oregroun#> ili u pozadini =.!kgroun#>. Nabrojaemo neke od njegovih pozitivnih osobinaE

Cinu@ ima sve karakteristike so,tverskog alata koji korisniku omoguavareavanje sloenih problema jednostavnim povezivanjem u jedinstvenu celinu ve prethodno reenih

manjih delova posmatranog sloenog problema# jednostavna prenosivost Cinu@ "a i programskih sistema razvijenih pod ovim operativnimsistemom sa jednog raunarskog sistema na drugi =od najmanjih do najveih> uz minimalneadaptacije# ,leksibilnost Cinu@ "a je takva da uz dodavanje novih modula omoguava reavanje veomairokog spektra problema# operativni sistem Cinu@ je razvijen da radi u ambijentu podele vremena# tako da istovremeno radivie korisnika uz istovremeno aktiviranje vie razliitih procesa =multiuser and multitasking># Cinu@ se smatra za jedan od najelegantnijih operativnih sistema. !hvativi osnovne koncepteoperativnog sistema Cinu@ korisnik na jednostavan nain razreava sve svoje probleme# 0esplatan sistem dostupan u velikom broju distribucija C5coris# 1andros i Cindo4s kao najbolje

za neiskusne korisnike# 3entoo# +ebian i !lack4are koji zahtevaju puno znanja da bi se e,ektivnokoristili. Mandrake# -ed Pat i !u!< koji se mogu klasi,ikovati kao dobre srednje zahtevnedistribucije#

30
http://www.debian.org/http://www.redhat.com/http://www.suse.com/http://www.debian.org/http://www.redhat.com/http://www.suse.com/


31/52

Cinu@ je multiuser# multitasking# multiprocesorski operativni sistem# 'dvojenost kernela od aplikativnog so,tvera# Mogua jednostavna i sigurna udaljena administracija. Ne oslanja se na gra,iki inter,ejs# !igurnost Cinu@a se dokazala u praksi. Cinu@ poseduje robustan ,ilter paketa i ,ire4all sistem imnoge alate za detekciju upada# Oajl sistem kod Cinu@a je e@t: H e@t9# neki koriste UO! =Uni@ Oile !istem> koji u saradnji sasigurnou kernela# daje veoma pouzdan sistem# Cinu@ Dpache !erver ... besplatan i dolazi u paketu sa svim Cinu@ distribucijama pomenutimiznad. Dpache je najpopularniji eb server od poetka korienja /nterneta 788$# )o pitanju stabilnosti# Cinu@ server je jako pouzdan sistem. Cinu@ korisnici na eb i O2)"u nemoraju imati nikakva prava na Cinu@ sistemu# !a strane administriranja# komplikovanija podeavanjasa dosta rada u komandnom modu. Bon,igurisanje eb i O2) servera vri se uglavnom prekokon,iguracionih datoteka i skripti# +obra autorizacija i kontrola pristupa. Dpache omoguuje zabranu gledanja sadraja odre6enihdirektorijuma osim posebnim korisnicima ili grupi osoba# Ukljuivanjem eb i O2) paketa prilikom instalacije nije potrebno dodatno instalirati servise# Geliki broj implementiranih besplatnih O2) servera# koji podravaju secure shell =ssh and s,tp># Modularni pristup O2) servisima daje prednost u odnosu na indo4s O2)# +oputa bekapovanje kon,iguracije nezavisno od servera# 0rzina uploada na O2) serveru na strani Cinu@a u odnosu na druge serverske sisteme# +obar za zahtevne mrene aplikacije koje koriste najvee svetske internet kompanije# Cinu@ je operativni sistem u svom startu baziran na okruenju sa komandnom linijom iji jezadatak da mrea ,unkcionie. /z tih razloga bie neophodno da se vie panje posveti uenjukomandi i pisanju skriptova# !amo 7& -edPat programskih zakrpa odnosi se na sigurnost# Manja hardverska zahtevnost u odnou na konkurentne operativne sisteme# Napad virusa na Dpache 4eb server ima manji e,ekat jer imaju limitiran domet a ienje i

povratak na predhodno stanje vri se sa nekoliko komandi i bez potrebe za restatom sistema#

)odatak Netcra,t ankete pokazao je da je resetovanje eb servera pod Cinu@om deava se uproseku na svakih ;98 dana. Neki Cinu@ eb serveri rade godinam bez restarta.

?amiljen pre svega kao serverski operativni sistem# Cinu@ obiluje mogunostima i# praktino# nepostojiserverski zadatak koji on ne moe uspeno da se ispuni. ?a veliki broj zadataka postoji ak i vei brojnezavisnih so,tverskih reenja# to je direktna posledica povezanosti sa 3NU projektom.

Najpre treba razjasniti# ukoliko jo uvek postoji# dilemu vezanu za gra,iko okruenje Cinu@operativnih sistema. Geliki broj korisnika jo uvek bira indo4s pre Cinu@a zbog potrebe da se svremena na vreme# u zavisnosti od situacije# u radu koristi konzola. /stina je# me6utim# da se ogromnaveina stvari u Cinu@u moe uraditi jednako jednostavno kao i pod indo4som# a konzola se morakoristiti samo za detaljna ekspertska podeavanja. 'vo# uostalom# vai i za indo4s# gde se veina

RskrivenihR mogunosti zapravo skriva iza ponekada nerazumljivih komandi !ommn# prompt"a.Ge smo rekli da je Cinu@ viekorisniki# vieprocesni operativni sistem sa potpunim skupom UN/1kompatibilnih alata# projektovan tako da potuje relevantne )'!/1 standarde. Cinu@ sistemi podravajutradicionalnu UN/1 semantiku i potpuno implementiraju standardni UN/1 mreni model.

31


32/52

)lik =2 D7E okru5ene

@.? ;)+!8 4R+4;Bernel je jezgro operativnog sistema " on omoguava konkurentno izvravanje procesa# dodeljuje

im memoriju i druge resurse i obezbe6uje mehanizam za ostvarivanje usluga operativnog sistema. Berneltiti korisnike procese od direktnog pristupa hardveru " procesi pristupaju hardveru korienjemsistemskih poziva kernela# ime se obezbe6uje jedna vrsta zatite izme6u samih korisnika. !istemski

programi koriste kernel u cilju implementacije razliitih servisa operativnog sistema. !vi programi#ukljuujui i sistemske# ,unkcioniu na nivou iznad kernela# to se naziva korisniki reim rada# dok sesistemske aktivnosti poput pristupa hardveru obavljaju na nivou kernela# odnosno u sistemskom reimurada =supervisor' mo#e>. -azlika izme6u sistemskih i aplikativnih programa je u njihovoj nameniEaplikacije su namenjene za razne korisne aktivnosti =kao to su obrada teksta i slike># dok su sistemski

programi namenjeni za rad sa sistemom i administraciju. -azlike izme6u korisnikih i sistemskihprograma su ponekad veoma male i znaajne samo za stroge kategorizacije so,tvera. Cinu@ kernel jenapravljen# kao i veina drugih modernih sistema# po uzoru na UN/1. 2o znai# izme6u ostalog# da sezasniva na potpunoj abstrakciji i virtualiziciji svih hardverskih komponenti. Upravo to je i glavna ,unkcijakernela. )ored toga u kernelu je implementirana ,unkcionalnost multitsking =obavljanje vie zadatakaodjednom># kontrola procesa# kontrola memorije itd.

Na samom poetku Cinu@ kernel je bio monolitske gra6e# to znai da je sva ,unkionalnostzajedno sa drajverima implementirana u jednom kernel-imgeu. 'vakva arhitektura se brzo ispostavilakao loom# jer svaka i najmanja izmena moe da predstavlja izmenu celog kernela. +anas je Cinu@hibridno"monolitan# to znai# da je veliki deo drajvera# koji nis

126437491 Mrežni Operativni Sistemi

Documents

Transcript of 126437491 Mrežni Operativni Sistemi