СРПСКИ НАРОД У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ

Припремилe

Jована БатинићТеодора Ћосић

~ Исламизација-процес добровољног или принудног преласка у ислам.~ Најшира исламизација догодила се међу Арбaнасима (Албанци) и међу припадницима јеретичких хришћанских секти богумила и патарена у Босни. ~ Пад Смедерева- 1459. године.Део српског племства и народа наставио је борбу против Турака из Угарске све до почетка 17. века.

Исламизација

Највећи део српског стaновништва имао је положај раје и бавио се земљорадњом и сточарством. Раја је била обавезна да плаћа порезе султану и спахији.

РАЈА

повлашћени слојеви

СРПСКИ

НАРОД У

ТУРСКОМ

ЦАРСТВУ

РАЈА• Најбројнији део српског становништва• Земљорадници• РАЈИНСКЕ ОБАВЕЗЕ:

*обавезе према султану*џизија (харач)*десетак

*обавезе према спахији*кулук*деветина

“Данак у крви” (“девширма”)

Током првих векова повремено су мушка хришћанска деца, узраста од 7 до 14 година,

одвођена од родитеља. Превођена су у ислам и регрутована у елитне турске јединице,

јаничаре.

ПОВЛАШЋЕНИ СЛОЈЕВИ

• Власи• Мартолоси• Дербенџије

• Војнуци• Шајкаши

ВЛАСИ- најбројнији од повлашћених слојева.Основна занимања: СТОЧАРСТВО И ВОЈСКА.

Плаћају само порез тј. ФИЛУРИЈА -дукат по кући.Живе у пограничним територијама.

Ново Брдо- један од највећих

градова некадашње

Српске деспотовине.Манастир Св.

АрхангелаИзграђен

средином 14. века, као

задужбина и гробна црква српског цара

Стефана Душана.

Хајдуци и ускоци

Хајдуци су били одметници од

своје (турске) власти.

*Организовани у дружине

*ХАРАМБАША

*Јатаци

*Најпознатији хајдуци Бајо

Пивљанин, Старина Новак и

Карађорђе Петровић. Споменик Старини Новаку у Румунији

*Ускоци четују у Далмацији и јужној Босни.*Седиште - подвелебитски град Сењ. *Живе у Аустрији и Млетачкој републици и «ускачу» на територије Турске.* УСКОЧКИ РАТ (1615-1617)- најпознатији рат у којем су учестовали.*Најпознатији ускоци су Стојан Јанковић и Илија Смиљанић.

Стојан Јанковић 1635-1687

Заједничка особина ускока и хајдука јесте борба против Турака

за ослобођење српског народа.

Османска освајања довела су до великих разарања, масовних погибија, одвођења у робље и сеоба становништва.Градови Смедерево и Ново Брдо почели су да пропадају. До постепене обнове градова долази тек у 16. веку, када су границе Османског царства померене далеко на север.Од 18. века сеоски свештеници су временом постајали све мање образовани.Изглед сеоских кућа-приземне, грађене од мешавине дрвета и блата без прозора.Срби су највише живели на селима, где су се бавили земљорадњом и сточарством.

Свакодневни живот Срба у Османском царству

1. Одговорити на питања на 55. страни.2. Извући тезе од 50. до 55. стране.

Домаћи