6 20.

•

INTERIM ADMINISTRATION OF KOSOVO ADMINISTRATA E PERKOHESHME E KOSOVES

PRIVREMENA ADMINISTRACIJA KOSOVA

K.br.3I/99

U IME NARODA

OKRUZNI SUD U MITROVICL u sudskom veal sastavljenom od sudije Mahmut Haljimi — predsednik ve6a, sudije Christer Karphammar — 6Ian, i sudija porotnika: Sabana Mljinalcu, Envera Ramadjiku i Bedri Hamza — alanovi, sa zapisniaarem Mevljyde Hamza, u krivianom predmetu protiv ophdenog Miroslava Vualcoviaa, iz Gomjeg Suvog Dola, Opttina Mitrovica, kojeg brane advokati: Miodrag Brkljaa, Milan Vojin i Mitt Delevia, zbog Icrivianog dela Genocid iz al. 141 KZJ u vezi sa al. 22 KZJ, po optuinici Olcrutnog javnog tufilagtva u Mitrovici KT.br.22/99 od dana 29.11.1999., nakon oddanog glavnog pretresa, usmenog i javnog, zapodetog dana 06.06.2000., a zavrtenog dana 17.01.2001.,dana 18.01.2001. donosi i u prisustvu javnog ttdioca, optutenog kao i njegovih branioca, javno objavljuje ovu

PRESUDU

OPTU2ENI MIROSLAV VUtKOVIC mai "Moss", od oca a i

majke , devojaalco , rodjen 22.09.1948., u selo Gomji Suvi D na Mitrovica, gde i stalno tivi, Srbin, profesionalni vozad, udovac, otac dvoje dece, zavrtio srednju ekonomsku gkolu, vojnu obavezu zavrtio 1967. u Kovinu, tobcde neosudjivan, ne sprovodi se istraga za neko drugo kriviano delo, u pritvoru pri Zatvorskom centru u Mitrovici od datuma 23.08.1999.

Shodno al. 351 st. 1 ZKP-a

KRIV JE

ZATO §TO: Je u periodu od 22.marta pa do poeetka maja 1999. godine, u selima

Gutavac, Gomji Suvi Do i Vinarce, Opgtina Mitrovica, u kojima uglavnom fivi albansko stanovnigtvo, u nameri potpunog iii delimianog unigtenja etniake grupe — albanske zajednice ovih sela, vrtenjem radnji nasilnog proterivanja ove zajednice dovodeoi ovu zajednicu u takve tivotne uslove koji mogu da dovedu do njenog potpunog iii delimianog istrebljenja, u saizvrgilattvu sa Bigevac Boturom i sa osobama sada za sada neidentifikovanim, obudeni u razliaitim vojniakim, policijskim i paravojnim uniformama, od kojih ve6ina maskiranih a poneka u civilnim odelima, a svi naortdani sa

1

2

vatrenim automatskim oru2jem, stvorili su takvu atmosferu straha i zlostavljanja nad albanskim stanovnigtvom ovih sela, tako da su ovi obuhvatajudi ovde gene, decu i starce bill primorani da pobegnu u okolna sela i u gumi "Grmovo", potom ih nasilno stavili u koloni da bi ih progonili u Albaniji, a potom protivzakonitim oduzimanjem poloreme imovine Albanaca, ugli su po kuoama i uzeli sve vrednosne stvari, zna6i pokaanstvo, belu tehniku, kamione, traktore, putnieka vozila i druga sredstva, a potom raznu stoku znatne vrednosti, koje stvari su traktorima, kamionima, ru6nim kolicima i drugim sredstvima prevozili i medjusobno podelili, a zatim u nameri da sa protivzakonitim unigtavanjem privatne imovine znaoi ku6a, taanije objekata za stanovanje i drugih prateeih objekata ostvaruju njihove ciljeve da se megtani Albanci ovih sela ne mogu vratiti u njihovim ku6ama, zapalili knee I t, J , H t, J , M , A , H i, D t, H t, B , S , M j, V j, A , B , S , S , A , R , D , T , S , F j, H , F i, D n, N n, A , S t,

, N , S i A S , Dj Z i takoreei sve ostale truce sela Gutavca,

a pored ostalih i kueu Be Ha Ve H , E B , S e S i i ostale kuoe u selu Suvi Do kao i knee u selo Vinarce.

dime je u saizvrgilagtvu sa Bigevac Baurom i sada za sada nepoznatim osobama, u6inio kriviena dela Genocid iz 61. 141 KZJ u vezi sa C1.22 KZJ.

Na osnovu pomentuih odredbi i primenom odredbi 61. 41, 42 KZJ,

OSUDJUJE

KAZNOM ZATVORA u trajanju od 14 (6etmaest) godina, u koju de se uraeunati vreme provedeno u pritvoru od dana 23.08.1999. pa do pravosnainosti presude.

Optuzeni se obavezuje da na line sudskog paugala plati iznos od 500 DM, u roku od 15 dana, nakon pravosnanosti presude, dok se oslobadja od trogkova krivianog postupka zbog slabog imovnog stanja.

0brazloi'.enje

Olcru2ni javni tuillac u Mitrovici podneo je optuinicu KT.br.22/99 od dana 29.11.1999., protiv Miroslava Vuekovi6a, iz Gomjeg Suvog Dola, Opkina Mitrovica, zbog krivi6nog dela Genocid iz 61. 141 KZJ u vezi sa 61. 22 KZJ.

Pri ovoj optuinici, njen zastupnik Olcruini javni tufilac u Mitrovici Jusuf Mejzini na glavnom retresu i u07116T0"—reel, sa malim ispravitama u Onnetudnom opisu vt n

redlozima datim u njoj. t

t.ta

0 0 °. et

0 nit rt: 9- ttAet cl‘ 'et '.0 0 o,soso •

1-15t n annt

2

_ter -ice

3

Branioci optufenog advokati Miodrag Brklja6, Milan Vujin i Miro Delevid, u zavrInoj real su izjavili da nije utvrdjeno da je opttdeni u6inio krivieno delo koje mu se stavlja na teret, uporedjuju6i odbranu optufenog datoj u istrazi sa izjavama svedoka saslutanih na glavnom pretresu, zato su i predloiili da se njihov branjenik shodno 61. 350 taka 3 ZKP-a oslobodi od optuibe.

Optuieni je na glavnom pretresu koristio pravo preeutne odbrane sa izuzecima nekoliko malih intervencija na primedbama nakon okonlanja saslugavanja svedoka. Dok je u istrazi negirao da tokom perioda koji mu se stavlja na teret optuitom uopfte nije bio po selima Suvi Do, GuItivce i Vinarce. Branio se da je zbog ratnih okolnosti bio angafovan kao deiumi voza pri Domu zdravlja u Mitrovici, gde je i radio, tako da zbog strogih obaveza bio je obavezan da bude na radnom mestu neprekidno, a posebno tokom 6itavog meseca aprila 1999. godine.

Sud je cenio odbranu optufenog datoj u istrazi kao i druge dokaze, kao Ito su fotodokumentacija mesta dogadjaja, tanije fotografisanje zapaljenih ku6a u selo GuIavac, potom zapisnik o izlasku suds na licu mesta, kao i video snimak obavljen dana 16.01.2001., zatim saslukvanje ukupno 31-og svedoka, i nakon ocene svakog dokaza posebno i u povezanosti jednog sa drugim kao celint kao i sa odbranom optufenog je utvrdjeno einjenieno stanje opisano u dispozitivu ove presude.

Sa ciljem detaljnog izjaInjavanja dokaza kojima je rukovodio sud prilikom utvrdjivanja ainjenienog stanja, u nastavku de se dati opis svih relevantnih einjenica ove Icriviano pravne stvari na poseban naein.

Na osnovu izjava svedoka sasluganih u istrazi i na glavnom pretresu, potom dokumentacija tanije eitanjem materijalnih dokaza, dogadjaji koji slede su se odvijali u OpItini Mitrovica i to u selima Gomji Suvi Do, GuIavac i Vinarce i to poeevgi od treeeg dela meseca marta do paetka meseca maja 1999. godine.

Da bi bide opisali dogadjaje u ovim selima koji su povezani sa inkriminisanom delatnogeu optufenog Miroslava Vu6koviect i B c B a kao i nekoliko drugih neidentifikovanih osoba sela Gornji Suvi Do nastanjenog pripadnicima srpske nacionalnosti datiraju ranije u odnosu na gore opisano vreme. Odnosno, otvoreno eksponiranje optufenog Miroslava nad albanslcim etnitetom pojavljuje se dana 24.09.1998., kada u saizvrgilagtvu sa jednim neodredjenim brojem svojih srpskih suseljana, nakon Ito su zauzeli poloiaj povile brega koji se nalazi iznad Ikole sela GuIavac, zapo6eli napad iz razliditog automatskog orulja u pravcu Gugavca i Vinarca, sa izrzdenom koncentracijom na knee porodica S i lociranih oko Role, pucajuei tako od ve6emjih sati pa do ranih jutamjih dasova sa namerom unolenja straha i stvaranja takvih uslova nesigumosti sa ciljem njihovog proterivanja iz sela GuIavac, Suvi Do i Vinarce, sela koja su takoreoi spojena jedna sa drugim.

Zbog ovoga sutradan, meltani Albanci su odredili njihove predstavnike medju kojima i svedoke S n in i a Ha da bi tratili objalnjenje za razloge izvrlenog napada na ova sela. Nakon ovog susreta obavljenog sa srpskim predstavnicima

3

5

Na ovaj nadin treba izdvojiti i potencirati datum 15. • kada u saizvrdiladtvu sa vojnim i policijskim jedinicama uspeva da ampm dasovima progone albanski narod sela Vidomiride, pljadkajudi i paljedi njihove imovine, optudeni Miroslav Vuelcovid ovog puta sa svojom grupom od 15 osoba silazi iz ovog sela u pravcu Gutavca i torn prilikom najpre iz udaljenosti podinju napad uz primenu minobacada gadjajudi tako ovo selo, a potom kada su primetili podetak zbega naroda , podinju sa destokom paljbom iz razliditih automatskih orudja iz tri pravca i to sa potoka Vidomirida, sa brda Vinarca i brda Gudavac, i torn prilikom i drugi deo medtana Gudavca i prognanih mettana u ovom selu, prinudjuju se udaljavanju u selo Vinarce. Optdeni zajedno sa svoja dva sina M i A , B r B sa svojom sinom nepoznatog imena i nekoliko drugih medtana Srba sela Gomji Suvi Do, podinju da se rasporedjuju po napudtenim kudama medtana, i tom prilikom, podto su prisvojili kamion A S i koji je ostao u dvoridtu, potom nekoliko traktora, putnidlcih vozila takodje ostalih od albanskih medtana zapodeli su da ista tovare i da ih odnose u selo Vidomiride, tadnije Korilje i drugi deo u pravcu sela Gomji Suvi Do u pravcu Mitrovice. Nakon ovoga, zapodinju da pale redom nekoliko kuda, i samo ovog dana po iskazima sasludanih svedoka opljadlcali su i zapalili vide od 20 kuda.

Veliki protok prognanih medtana iz Suvog Dola i Gudavca sada se koncentridu u selo Vinarce smedtajudi se tako po seoskim putevima i dvoridtima kuda, bez hrane, bez nege i bez krova ostaju do 18.aprila 1999., tog istog dana, takodje optudeni Miroslav sa svojom grupom napada i pomenuto selo na isti nadin i narod, sada da bi spasio jedino preostalo — divot prinudjuje se da predje reku Thar i da se skoncentride u dolini sela Gornje 2abare, tadnije u blizini ograde preduzeda 'Transkosova". Na ovom mestu medtani se sada opkoljuju od strane srpskih policijskih snaga gde podinju da ih brutalno tudu, da fin pljadkaju razlidite lidne stvari, a posebno novac i zlatni nakit, a potom jedan njihov broj uspeva da se razidje putem iz raztiditih pravaca, da se ubaci u dumi "Gmlovo", dok najvedi deo naroda prinudjuju da se poredjaju u koloni i da podju u pravcu Albanije.

Tako golgota ovih meltana se nastavlja u koloni idudi pace, a malo ko sa nelcim traktorom do u blizini Djurakovca, gde su tokom putovanja takodje pljadkani, fizidlci maltretirani od strane vojnih, policijskih jedinica i srpskih paramilitaraca, koji su bill postavljeni po razliditim tadkama na ovom putu.

Optudeni Miroslav zajedno sa svojom grupom, a potom i potpomognut od strane drugih medtana njegovog sela zapodinje istu radnju ulazedi po napudtenim kudama, pljadkajudi polcretnu imovinu odnosedi to u pravcu njihovog sela, a potom spaljivali kude i prate& objekte albanskih mdtana.

Za ovaj tok inkriminisane radnje najbolje ilustruju izjave svedoka i L S , a posebno izjava svedoka S A koje se u potpunosti poklapaju sa iskazima drugih sasludanih svedoka.

Sama takva dinjenica objadnjava medtana Srba koji su se pridrulili

/

=e/ /..7740

na dovoljan

takvinrj .minisanim \c• 6:,

2.1-• C V

La, LI-1 Cza

nadin zadnji cilj optufenog i drugih radnjama, koji su doveli

5

"

17

&so-7\

/p airs1C\

6 o4osos "4/1ass

6

albanslci narod u takve take tivome uslove, od kojih je pretila na direktan naein njihova egzistencija ostavljajudi ih bez hrane, bez ode& i °Nide, pod talcim atmosferskim uslovima, pod otvorenim nebom, prihvatajudi tako i posledice takvih radnji koje su kao zadnji rezultat usledile ubistvo nekoliko megtana ovih sela od strane drugih policijskih, vojnih i paramilitamih jedinica Eiji je broj aigledan, a potom takodje medju njima kao rezultat bilo je staraca i mrtve dece, a na drugoj strani jedan znatan broj metana ovih sela su nestali. Znadi direktnim umigljajem optufeni je preduzeo akcije sa namerom da se kod albanskog naroda izazovu takve posledice i pod prihvatanjem potpunog uniftenja stanovnigtva ova tri sela.

Takodje nije spoma ainjenica da bi ovom stanovnikvu prouzrokovale jo§ veee posledice, nakon tri dana poto su ostali u jednom selu blizu Djurakovca, po naredbi srpskih vojnih i policijskih snaga, su bill prinudjeni da gladni, iznemogli, bez odeoe i obude i osnovnih iivotnih sredstava da se vrate ponovo iz pravca odakle su proterani i u nemoguenosti da se vrate po njihovim kudama koje su im prethodno u potpunosti

•unikene, primoraju se da veal deo ovih metana smeste u delu fume "Grmovo" u blizini

sela Gomje 2abare, na kojem mestu prelivljavaju jedan nepodnogljiv iivot, paced tako u mnogim trenucima i od gladi i jako takih 2ivotnih uslova.

Pato su postigli pranjenje ova tri sela od metana, poto su zapalili odnosno najpre opljadlcali sve pokretne kuene stvari, sada su ostale domade iivotinje lutajuei po ovim selima, koje je optuleni zajedno sa jednim brojem neidentifikovanih metana Srba paeo da ih sakuplja da ih prevoze sa razlieitim sredstvima i da ih transportuju u pravcu njegovog sela i grada Mitrovice, a koji cilj takodje postife takoreai u potpunosti kao i postizanje namere spaljivanja i pljaalcanja takoredi svih kuoa i imovine u ova tri sela.

U ovom pravcu vredi istadi i dinjenicu da od organa regulame srpske policije dana 10.05.1999. optaeni Miroslav Vudkovid je priveden zbog toga §to je u njegovoj kuoi, u selo Gomji Suvi Do pronadjena jedna znatna kolidina pokremih stvari razliditih vrednosti, koje bez sumnje potvrdjuju da su bile deo pljaakanja po kaama albanskih mekana, a koje stvari su opisane u 6 potvrda o privremenom oduzimanju stvari od dana 09.05.1999., a potom po regenju istrainog sudije Okranog suda u Mitrovici Kio.br.26/99

• od dana 12.05.1999. odredjen mu je pritvor zbog krivienog dela Teka kradja iz al. 166

st.3 u vezi sa st. 2 KZS i to podev od 10.05.1999., koji spisi su pronadjeni u pisarnici Olcrufnog javnog tailatva u Mitrovici.

Posebna stvar ocene je bila ocena iskrenosti iskaza svedoka, tako da je sud naao ainjenicu da je optaeni Miroslav Vuolcovie posebno podev od citiranog datuma u izreci presude pa do poaetka meseca maja 1999. , takoredi stalno bio prisutan na Ulu pupa koja je izvrgavala gore sva opisana dela. Ovi svedoci posmatranje toka dogadjaja su pratili sa razliaitih udaljenosti na vizuelan naain, ali bilo je i takvih koji su razvoj dogadjaja posmatrali i sa vede udaljenosti preko dvogleda i stalno su primetili da takoredi svaka radnja ill akcija je preduzeta od strane optaenog Miroslava i njegovog suseda B B potpomognuti njihovi nekoliko srpsldh suseljana do danas neidentifikovanih. en

* %).0 G̀YM:, \41#0. 0

• taY °

ce.

."*.e

cp.

04 al_s)0 (; u s Mc`

o 7. • , cc' id derv. Fc) % t Ned n.1,

I

7

7

Imajudi u vidu einjenicu da je najvedi deo saslutanih svedoka imao zadovoljavajude odnose sa optuienim, postavilo bi se logien° pitanje, kakve motive bi imali ovi da iskljudivo optu2enog Miroslava okvalifikuju kao glavnu osobu, znadi predvodnika svih inlcriminisanih radnji preduzetih u ovim selima, to zakljudak je da je ovaj optu2eni izvor i uzrodnik ditavog ovog zlodina, pogto u selu Gomji Suvi Do fivi jedan znatan broj srpskog etniteta od kojih saslugani svedoci obuhvataju u vige slu6ajeva 8 osoba a najvige do 15, i nemaju nikakav motiv da nekog drugog optufuju za rukovodedu ulogu sem optu2enog Miroslava Vudkovida.

Takodje u kontekstu gomjeg opisa, sa posebnom painjom su analizirani i iskazi svedoka predlcdenih od odbrane kao No su S D d, G J , koji su inade suseljani opttdenog, V P koja je vanbradna supruga optu2enog i tako takvi ovi svedoci su nastojali da udegoe optidenog u ovom zlodinu, istioudi da tokom inkriminisanog perioda, optulenog nisu uoptte videli po ovim selima, niti da je bio prisutan u svom selu, teedi tako da svedokinja Ve P ubedi sud da optuieni u ovom periodu osim na radnom mestu nije odlazio nikuda i stalno je stanovao u njenom stanu u Mitrovici. Pored svega, ove izjave sud je odbacio kao neosnovane i usmerene u cilju izbegavanja krividne odgovomosti opttdenog, jer ovaj sud nije u stanju da minimizira 28 drugih iskaza koji potvrdjuju dinjenicu inlaiminisanog delovanja optu2enog u ovom periodu. Jedini dokaz prihvaden iz ova tri iskaza je onaj da tokom ovog perioda nijedna srpska kuda nije zapaljena.

Sud je na poseban nadin procenio deo einjenienog opisa iz optuibe koji se tide dinjenice spafiivanja F e S i i V Z a u njihovim kudama, dogao je do zakljudka da u ovomtravcu nije utvrdjeno nijednim dokazom takva dinjenica, za koju da

ubedili sud nastoje da posebno svedode svedoci S S i i R S , a delimidno i drugi svedoci kao S n A u, i N S i R S U rasvetljavanju utvrdjivanja ove dinjenice mote se zakljuditi da postoje samo pretpostavke na osnovu kojih sud ne mote da odludi, jer nijednim materijalnim dokazom nije utvrdjeno da su tela ovih dveju !nava pronadjene iii identifikovane. U toliko vige dini sumnjivom inkriminisanu radnju optu2enog svedok R p S i, koji kako u istrainom postupku tako i na glavnom pretresu prevazilazi okvir razloga objektivne istine, istidudi da je tobole video optuienog nosedi za kosu odrubljenu glavu sa tela njegove madehe Fazilje, a kojem delu nije poverovano jer sa druge strane i iz izvegtaja francuske 2andarmerije proizilazi da nakon zavrtenog ispitivanja kostiju uzetih u kudi S S je konstatovano da se nije radilo o ljudskim kostima.

Sud je cenio tezu branilaca optulenog da nije utvrdjeno da je njihov branjenik udinio krividno delo koje mu se stavlja na teret. Takva jedna pretenzija je odbijena kao neosnovana, iz razloga Ito iz gore datog obrazloienja proizilazi na nesumnjiv nadin da je optuieni u periodu pomenutom u opttlibi izvrtio inkriminisane radnje bide opisane u dispozitivu presude.

Za sud nije spomo postojanje pravne kvalifikacije, pogto u konkretnom sludaju kao radnje koje se ukljuduju u glavne elemente krividnog dela iz dl. 141 KZJ jeste nasilno

a

4 SO

8

proterivanje naroda i da je taj deo naroda doveden u takve fivotne uslove koji de prouzrokovati njegovo potpuno iii delimidno unidtenje.

U ovom pravcu kao osnovni elemenat vredi istadi i el. 2 Konvencije o Genocidu gde su takodje isle radnje uklju6ene u inlcriminaciji krividnog dela Genocid. Sudtinski uslov u dokazivanju da ove radnje predstavljaju elemente Genocida su smemost kriminalnog delovanja na dlana kao pripadnika odredjene grupe, diji zajednidki elementi podivaju na nacionalnoj, etnidkoj, rasnoj i verskoj osnovi. U ovom pogledu pojavljuju se konkretan sludaj i konkretni postupci u osobinama grupe koje su ovuhvadene kod krividnog dela Genocida, kao htenje i umidljaj izvrdenja odredjene kriminalne radnje, ustvari svi medtani tri pomenutih sela pripadaju albanskoj nacionalnoj opredeljenosti, a na drugoj strani optufeni Miroslav Vudkovie, potom njegov suseljanin B B kao i drugi mettani ovog sela pripadaju srpskoj nacionalnoj opredeljenosti, kod suda ne postoji dilema da kod udinioca krividnog dela Genocida kao osnovna karakteristika pojavljuje se neprijateljski stay prema odredjenoj grupi, i taj odnos se stvamo predstavlja kao glavni i odludujuei podstrekad za izvrdenje dela.

Na drugoj strani u radnjama optufenog Miroslava Vudkovida ispunjavaju se i elementi individualne delatnosti koji delovanjem sa oforrnljenom grupom naoruianih ljudi upotrebio silu nad pripadnicima drugog etniteta. Na drugoj strani za postojanje krividnog dela irelevantan je broj i vrsta uzroka ito ovo govori da ovo delo postoji i tada ako je na primer nasilno progonjena i jedna veoma mala grupa drugog etniteta, dto u konlcretnom sludaju broj medtana ovih tri sela iako nije tadno utvrdjen, nije mali.

Sa izvrdenjem takvih radnji posledica se ispoljava sa unidtavanjem, bolom i patnjom onih koji su direktno obuhvaeeni radnjom dinjena Genocida, a ujedno bolom i patnjom najbliiih dlanova porodice, kao i onih daljnjih i prijatelja. Ona se ispoljava kao strah ali ne obidan, ve6 kao panika pripadnika odredjene grupe, od sopstvenih patnji i muka, kao i strah za sudbinu najbliiih, jer su svesni da Genocid nije obidno delo, gde se izvrdilac zadovoljava sa jednom — radnije odredjenom irtvom, ved on Zell potpuno unidtenje grupe. Taj strah je utoliko vedi zbog oseaanja nemodnosti da se preduzme bilo koja mera za odbranu protiv opasnosti koja preti. Ova dinjenica je utvrdjena na nesumnjiv nadin da za svo vreme inkriminisanog perioda nijednom albanska zajednica ovih tri sela nije bila u moguenosti da se organizuje, za eventualnu odbranu, ved su oni prepudteni stihiji befuoi tako sa mesta u mesto i smedtajudi se u veoma neobidno tedkim uslovima, stavljajudi se u koloni za iseljenje, maltretirajuoi ih na najneljudskiji nadin koje inlcriminacije za sud nisu spome.

Zatim, na kraju, inkriminisana delatnost optufenog u jednom neprekidnom periodu stvara ubedjenje kod suda da je on zajedno sa njegovom grupom manifestvovao volju jednog izraienog intenziteta da nasilnim proterivanjem tadnije nasilnim proganjanjem iz latea, znadi sa svojih ognjidta, zbog dega su to zajednicu doveli u takve nepodnodIjive iivotne uslove koji su bez hrane, bez ode6e i obuae, u tedke atmosferske uslove, bez ikakvog lcrova, tako d kvi bill spremni da prihvate posledice delimidnog iii potupunog uni*tenj: a ovih tri sela.

8

• 44 •

O yu O to O

0 A

O^ so. i►term■

Tacnost prevoda overava,

dija Grguri

Pogto je sud utvrdio nespomim dokazima da je optuleni krivieno odgovoran i izvrgilac Icrivienog dela Genocida Wife opisanog u dispozitivu, prilikom odredjivanja vrste i visine kazne sod je uzeo u obzir otdavajude i one olalcgavajude okolnosti predvidjene odredbama a 33, 41 i 42 KZJ, kao otelavajude na strani optuZenog nagao je odsustvo kajanja za izvrgenje radnji, dok kao olalcgavajude je uzeo okolnost da je invalid, otac dvoje dece, ranije ncosudjivan,i u prisustvu ovih okolnosti utvrdio mu kaznu zatvora u trajanju od 14 godina, u koju de se uradunati i vreme provedeno u pritvoru od dana 23.08.1999., pa do pravosnainosti presude, sa ubedjenjem da de se jednom ovakvom kaznom u potpunosti ostvariti svrha kainjavanja predvidjena odredbom 61. 33 KZJ.

Sud je optuienog oslobodio od obaveze pladanja trogkova Icrivianog postupka, zbog slabog imovnog stanja, shodno Cl. 98 st. 4 ZKP-a, dok ga je obavezao da plati sudski paugal shodno Cl. 95 ZKP-a.

Ogtedeni u ovoj lcrivieno pravnoj stvari radi ostvarivanja svojih imovinsko pravnih zahteva upuduju se shodno Cl. 108 ZKP-a.

Na osnovu gore izIolenog odludeno je Ica() u dispozitivu presude shodno elanu 351 st.1 ZKP.

OKRUiNI SUD U MITROVIC1. K.br.31/99, dana 18.januar 2001.

ZAPISNItAR, PREDSEDNIK VELA — SUDIJA, Mevljyde Hamza s . r .

PRAVNA POU KAd'rotiv ove presude dozvoljena je Zalba u roku od 15 dana, od dana prijema, Vrhovnom sudu Kosova u Prigtini, a preko ovog suda.

•

Mahmut Haljimi s . r .

9

Gomjeg Suvog Dola, takoredi nisu dobili nikakav odgovor sem onog da su pretpostavljali da su napadnuti od pripadnika UtK i nasuprot dinjenici to su predstavnici Albanci bill osigurali da u selima nastanjenim njima ne postoje nikakve takve informacije.

Takav dogadjaj je odvijan u vreme kada su jedinice UeK ve6 ranije bile istupile u otvoreni rat protiv srpskih vojno-policijskih snaga, narodito na podrudju Drenice.

U nedostatku spora oko dinjenice da je selo Gomji Suvi Do gde je rodjen i givi optuteni, nastanjeno uglavnom srpskim stanovnigtvom, a koja selo je u blizini sa selima koja su nastanjena albanslcim stanovnigtvom Ica() to su Donji Suvi Do, Gugavac i Vinarce, ova sela koja se nalaze na severnom delu reke Ibar i da se svim ovim selima imanja granide jedno sa drugim i da koriste jedini put koji vodi do Mitrovice. To znadi da se optuieni Miroslav od detinjstva odlidno poznavao sa pretegnim delom stanovniftva ovih sela tj. i sa saslaanim svedocima na glavnom pretresu.

Imajuoi u vidu da se bezbedonosno i opgte stanje u celini na Kosovu pogorgavalo iz dana u dan, koju Medjunarodna zajednica nastoji na intenzivan nadin da smiri, optuieni Miroslav Vudicovid predvodjen pobudom mignje nad albanskim stanovnigtvom, kao rezultat nemilosrdne propagandne srpske maginerije nad Albancima, svoju delatnost jakog ose6anja neprijateljstva zajedno sa jednim delom svojih suseljana formira paravojnu jedinicu od 8-15 osoba naoruganih sa razliditim automatskim orutem, i obudeni u razliditim uniformama zapodinju napade na ova sela sa ciljem prinude na nasilno proterivanje albanskog stanovnigtva ovih tri sela, tako da kao takav zapainje svoju aktivnost podevti od dana 22. matt 1999., znadi tri dana pre podetka napada Sevemo Atlantskog Pakta (NATO-A) na Jugoslaviju.

Podetak inlcriminisanih aktivnosti optugenog sa paetkom od 22.03.1999. se utvrdjuje iz iskaza svedoka A S koji potvrdjuje da oko dve nedelje pre Bajrama (a koji praznik je bio 28.marta 1999.) je izgorela njegova kuda, potom nedelju dana pre napada NATO-a (24.03.1999.) su zapaljene kuee F i T S , a to svedodenje potvrdjuje i svedok T Sa koji precizira da je njegova kuaa izgorela 22.marta 1999., pato je prethodno zajedno sa nekoliko drugih suseljana bio prinudjen da se iz bezbedonosnih razloga udalji iz kuee sa svojom porodicom i da predje u selo Zabare.

Tako sukcesivno podevgi od ovog dana optugeni Miroslav zajedno sa svojom gurpom sprovodi istu taktiku i to koriste6i u prvom redu dinjenicu da megtani Albanci ovih tri sela nisu imali nikakvu odbranu, dok njegove radnje i akcije su obezbedile jedinice regulame srpske vojske koje su bile smegtene na severe ovih sela, tako da su najpre podele neprekidne munjevite paljbe iz razliaitog orugja u pravcu kuoa albanskog etniteta, izazivajudi tako strah i nesigurnost za dalji ostanak, primorali su ih da se oni isele po okolnim selima i pato su uspeli da ih isele, all su u selo, najpre su podeli sa pljadkanjem pokretnih kudnih stvari, koje su odnosili razliditim sredstvima, a potom su paeli paljevinu objekata za stanovanje, znadi kuda i drugih prate6ih objekata kao gto su garage, kale, staje, stodnu hranu, ostavljajudi potom stoku po dvorigtima i u okolne njive.

•

qiJI*CJ Ykg

44- :74)t aU,0 ;

4 0 S 0 ' w 0 orts0.'

4

4