Adams Daglas UGLAVNOM BEZOPASNI Prevod: Ja i Zoran Adams Douglas MOSTLY HARMLESS, 1992. toperi" (5) POLARIS 1992. UVOD

Serija "Galatii autos

ta god se desi, desi se. ta god, priliom de avanja, uzrouje da se desi ne to drugo, uzrouje da se d esi ne to drugo. ta god, priliom de avanja, uzrouje da se ono samo ponovo desi, samo se po novo desi. Sve to, meutim, ne de ava se obavezno hronolo im redosledom. 1. Istorija Galasije malice je smuena - i to iz vi e razloga: delom zbog toga t o su se oni oji pou avaju da vode rauna o tome malo smutili, ali i zbog toga to se ionao de avaju nee izuzetno mutne stvari. Jedan od problema ima veze sa brzinom svetlosti i te oama priliom pou aja da se ona prevazie. To ne mo ete izvesti. Ni ta ne putuje br e od svetlosti, sa moguim i zuzetom lo ih vesti, oje se pooravaju sopstvenim posebnim zaonima. Narod Hinge frila sa Arintufle Minor zapravo je pou ao da sagradi svemirse brodove oje su poretale lo e vesti, ali ovi nisu radili naroito dobro, a osim toga bili su izuzet no nedobrodo li ud god bi stigli, tao da, u stvari, i nije imalo mnogo smisla bi ti tamo. I zbog toga su uglavnom narodi Galasije te ili tome da utonu u sopstvenu loalnu mute , a istorija same Galasije bila je, zadugo, u najveoj meri osmolo a. to ne znai da ljudi nisu pou avali. Pou ali su da po alju flote brodova oje e se baviti borbama ili poslovima u daleim rajevima, ali ovima su obino bile potr ebne hiljade godina da stignu bilo uda. Do vremena ada bi onano stigle, otriv ani su drugi oblici putovanja oji su oristili hipersvemir radi zaobila enja brzi ne svetlosti, tao da su one bite za oje su flote sporije od svetlosti poslate u rat ve bile sreene veovima pre nego to bi one stigle na lice mesta. To, razume se, nije remetilo elju njihovih posada da svejedno vode te bit e. Bile su uve bane, bile su spremne, naspavale su se jedno dve hiljade godina, p re le su dale put da obave gadan posao i, Zarona mu, ima da ga obave. Tao je otpoelo prvo vee muenje galatie istorije, sa bitama oje su nepre idno izbijale veovima po to su razlozi zbog ojih su se vodile trebalo da budu s reeni. Meutim, ta vrsta mute i bila je triarija u poreenju sa onom oju su istoriari mo rali da raspetljaju jednom ada je otriveno putovanje roz vreme i ada su bit e poele da pre-eruptiraju stotinama godina pre nego to bi razlozi za njih bili ma ar i potegnuti. Kada je stigao pogon besonane neverovatnoe i ada su itave planete neoeivano poele da se preobra avaju u sladoled od banane, slavni istorijsi fault et Masimegalonsog univerziteta najzad se predao, zatvorio duan i prepustio svoj e zgrade sve br e rastuem pridru enom faultetu za teologiju i vaterpolo, oji je ove tra io ve godinama. to je sve veoma dobro, razume se, ali gotovo zasigurno znai da nio niada nee znati odale su, na primer, stigli Grebulonci, ili ta su tano hteli. A to je te ta, jer da je io znao i ta o njima, mogue je da bi bila izbegnuta najstra nija mogua atastrofa - ili bi bar morala da nae drugi nain da se odigra. Kli, Zu. Ogromni, sivi, grebulonsi istra ivai brod retao se nemo roz crnu prazni nu. Putovao je zapanjujuom, vrtoglavom brzinom, pa ipa je izgledalo, pred titrav om pozadinom milijardi daleih zvezda, da se uop te ne ree. Bio je te jedna mrana truna sleena na besrajnoj granularnosti blistave noi. Na palubi broda, sve je bilo isto ve milenijumima, u dubooj tmini i nemo . Kli, zu.

To jest, gotovo sve. Kli, li, zu. Kli, zu, li, zu, li, zu. Kli, li, li, li, li, zu. Hmmm. Nadzorni program probudi nadzorni program ne to vi eg nivoa duboo u napola usnulom brodsom ibermozgu i prijavi mu da svai put ada napravi 'li' sve to dobije jeste 'zu'. Nadzorni program vi eg nivoa zapita ta bi to trebalo da dobije umesto toga, a nadzorni program ni eg nivoa ree da ne mo e ba tano da se seti, ali da je pomislio ao bi to pre trebalo da bude ne to u vidu udaljenog zadovoljnog uzdaha. Nije znao ta to zujanje predstavlja. Kli, zu, li, zu. Samo je to dobijao. Nadzorni program vi eg nivoa razmislio je o tome i stvar mu se nije dopala . On zapita nadzorni program ta to tano nadgleda, a nadzorni program ni eg nivoa ree da ni toga ne mo e da se priseti, ve samo da je re o neemu to je trebalo da uradi 'li ', uzdah svaih deseta godina ili tu negde, to se obino de avalo bez gre e. Pou ao j e da onsultuje svoju tabelu gre aa, ali nije mogao da je nae, zbog ega je srenuo pa nju nadzornog programa vi eg nivoa na itav problem. Nadzorni program vi eg nivoa poe da onsultuje jednu od sopstvenih tabela n e bi li otrio ta je to nadzorni program ni eg nivoa trebalo da nadzire. Nije mogao da nae tabelu za uporedbu. udno. On ponovo pogleda. Dobijao je samo poruu gre e. On pou a da uporedi poru u gre e sa uporednom tabelom gre aa, ali nije mogao da nae ni nju. On dopusti da pr oe neolio nanoseundi do je sve ponavljao jo jednom. Onda probudi nadglednia f uncije svoga setora. Nadgledni funcije setora navali na neposredne probleme. On pozva svog agenta za nadgledanje oji taoe navali na probleme. U rou od neolio milionit ih delova seunde virtualna ola oja su poivala usnula, nea godinama, nea veo vima, sevala su i vraala se u ivot po itavom brodu. Negde je ne to po lo stra no ao ne treba, ali nijedan program za nadgledanje nije znao da a e o emu je re. Na svaom n ivou nedostajala su ljuna uputstva, a uputstva o tome ta treba uiniti u sluaju da n edostaju ljuna uputstva taoe su nedostajala. Mali moduli softvera - agenti - poulja e logiim putevima, grupisali su se , razmenjivali podate, pregrupisali. Brzo su ustanovili da je brodsa memorija, itavim putem do sredi njeg modula misije, oti la u paramparad. Niava ispitivanja ni su bila u stanju da odrede ta se to dogodilo. Izgledalo je da je a i sredi nji modu l misije o teen. To je veoma pojednostavilo itav problem. Zameniti sredi nji modul misije. P ostojao je jo jedan, rezervna opija, tani dupliat originala. Morao je biti fizii zamenjen, jer iz bezbednosnih razloga nije bilo niave veze izmeu originala i n jegove rezervne opije. Jednom ada se zameni sredi nji modul misije, on e moi sam d a nadgleda reonstruciju ostata sistema u svaoj pojedinosti i sve e biti u red u. Roboti su dobili uputstvo da donesu rezervnu opiju sredi njeg modula misi je iz za tiene ojaane prostorije, gde su je uvali, do logie omore broda radi instala cije. To je zahtevalo podugau izmenu odova za sluaj opasnosti i protoola do su roboti ispitivali agente ne bi li utvrdili autentinost njihovih uputstava. Naj zad su roboti bili zadovoljni, jer su sve procedure bile u redu. Raspaovali su rezervnu opiju sredi njeg modula misije iz sladi nog ui ta, izneli je iz sladi ne oda je, ispali iz broda i odleteli, vrtei se, u prazninu. To je pru ilo prvi znaajniji uvid u to ta ne valja. Dalje ispitivanje brzo je utvrdilo ta se dogodilo. Meteorit je probu io vel iu rupu u brodu. Brod je nije ranije opazio, jer je meteorit glato odseao ona j deo procesne opreme broda oji je trebalo da utvrdi da li je brod pogodio mete orit. Prva stvar oju je trebalo uiniti bio je pou aj da se rupa zatvori. Ispost

avilo se da je to nemogue, jer brodsi senzori nisu mogli da vide da rupa postoji , a nadzornici oji je trebalo da a u da senzori ne rade ao valja nisu radili ao valja i stalno su govorili da su senzori u redu. Brod je mogao samo da zalj ui o postojanju rupe na osnovu injenice da su roboti oevidno ispali roz nju, odnev i sa sobom rezervni moza oji bi mu omoguio da vidi rupu. Brod je pou ao da razmisli inteligentno o tome, nije uspeo, a onda je na trenuta u potpunosti prestao da radi. Razume se, nije shvatio da je prestao da radi, jer je prestao da radi. Naprosto se iznenadio to su zvezde posoile. Posle t reeg soa zvezda brod najzad shvati da mora biti da to on prestaje sa radom i da je vreme da se donesu nee ozbiljne odlue. On se opusti. Onda shvati da jo nije doneo ozbiljne odlue i uspanii se. Ponovo narato prestade da radi. Kada se opet probudio, on zapeati sve pregrade oo mesta na o me je znao da mora biti neviena rupa. Oevidno jo nije stigao na odredi te, pomisli on ispreidano, ali po to vi e nije imao ni najbla eg pojma gde bi to odredi te moglo biti ili ao da doe do njega, izg ledalo je da nema mnogo smisla u tome da se nastavi. On se obrati onim siu nim osta cima uputstava oje je bio u stanju da reonstrui e iz paria sredi njeg modula misije. "Tvoja !!!!! !!!!! !!!!! godi nja misija je da !!!!! !!!!! !!!!!, !!!!!, ! !!!! !!!!! !!!!! !!!!!, sleti !!!!! !!!!! !!!!! bezbednom rastojanju !!!!! !!!!! osmatra ga. !!!!! !!!!! !!!!!...." itav ostata bio je obino ubre. Pre nego to prestane da radi zauve, brod e morati da prenese ta uputstva, tava ava su, svojim primitivnijim podreenim sistemima. Taoe mora da o ivi itavu posadu. U tome je bio drugi problem. Do je posada bila u hibernaciji, umovi svi h lanova, njihova seanja, identiteti i svest o onome to su po li da obave preneti su u sredi nji modul misije radi bezbednog uvanja. lanovi posade nee imati ni najbla u pre dstavu o tome o su i ta tu, zapravo, rade. Pa, dobro. Upravo pre nego to je prestao da radi poslednji put, brod shvati da i mot ori poinju da mu otazuju. Brod i njegova o ivljena i zbunjena posada plutali su dalje pod omandom i zvr nih automatsih sistema, oji su naprosto pou avali da nau mesto za sletanje gde god to mogu i ne to za osmatranje, ta god mogu. to se tie pronala enja neega za sletanje, tu nisu bili naroito uspe ni. Planeta oju su otrili bila je oajno hladna i samotna, tao bolno daleo od sunca oje j e trebalo da je zagreje da je bila potrebna sva Oolin-O-obrazna ma inerija i svi i voto-Davo-Sistemi ne bi li je pretvorili, ili bar jedan njen deo, u naseljivo me sto. Bilo je boljih planeta u veoj blizini sunca, ali brodsi Strateg-O-Mat oigled no je bio zabravljen u mod vrebanja i odabrao je najudaljeniju i najnenametljivi ju planetu i, tavi e, nije hteo da dozvoli da mu io protivurei izuzev glavnog brods og strate og oficira. Budui da su svi na brodu izgubili razum, nio nije znao o je glavni strate i oficir, odnosno, a i ada bi ovaj mogao biti identifiovan, a o je to trebalo da protivurei brodsom Strateg-O-Matu. Ali to se tie nala enja neega to e posmatrati, naleteli su na suvo zlato. 2. Jedna od izuzetnih stvari u vezi sa ivotom jesu vrste mesta ojima je spr eman da se prilagodi. Gde god mo e da se uhvati za ne to - bila to opojna mora Santr aginusa V, u ojima ribe, izgleda, niada ne mare u om to, do avola, pravcu pliv aju, vatrene oluje Frastre, u ojima, a u, pravi ivot poinje na 40.000 stepeni, ili ni i delovi utrobe pacova u ojima razni stvorovi oapaju radi istog, nepatvorenog u ivanja u tome - ivot e uve nai naina da se negde zadr i. Opstae a i u Njujoru, iao je te o shvatljivo zbog ega. Zimi temperatura p ada poprilino ispod zaonsog minimuma, ili, tanije, inila bi to da je io imao dov oljno zdravog razuma da odredi zaonsi minimum. Poslednji put ada je neo napr avio listu stotinu glavnih araternih osobina, zdrav razum zaglavio je negde o o sedamdeset devetog mesta.

Leti je previ e proleto vrue. Jedna je stvar biti vrsta ivota oja u iva u vr elini i smatra, poput Frastranaca, da je temperaturni opseg izmeu 40.000 i 40.004 vrlo ugodan, ali sasvim druga biti od one vrste ivotinja oje moraju da se umota ju u mnogo drugih ivotinja na jednoj tai orbite svoje planete, a zatim da otriju , pola orbite asnije, da im je o a proljuala. Prolee je precenjeno. Mnogi itelji Njujora glasno e trubiti o prijatnostim a prolea, ali ada bi stvarno znali pravu stvar o zadovoljstvima prolea, shvatili bi da postoji najmanje pet hiljada devet stotina osamdeset tri bolja mesta u oj ima se ono mo e provesti nego to je Njujor, i to jo da raunamo samo ona na istoj geo grafsoj irini. Meutim, jesen je najgora. Nema mnogo stvari oje su gore od jeseni u Njuj oru. Nei od stvorova oji ive po ni im delovima utrobe pacova ne bi se slo ili sa t im, ali veina stvorova oji ive po ni im delovima utrobe pacova ionao se ne sla u ni sa ime, tao da njihovo mi ljenje mo e i treba da se odbaci. Kada je jesen u Njujoru , vazduh zaudara ao da neo pee jarce u njemu, a ao ste ba tolio eljni da di ete, najzgodniji plan jeste da otvorite prozor i gurnete glavu u neu zgradu. Tri a MeMilan volela je Njujor. To je nepreidno ponavljala sebi. Gornji Vest Sajd. Jea. Centar. Hej, super oping. SoHo. Ist Vilid . Odea. Knjige. Su i. Itali jani. Deliatesne radnje. Jo. Filmovi. Isto tao jo. Tri a je upravo i la da vidi novi film Vudija Alena oji je sav o nemiru jednog neurotiara u Njujoru. Napravio je taj ve jedan ili dva filma oji istra uju istu temu i Tri a se pitala da li je iada razmi ljao o tome da se preseli, ali ula je da je ba ne to digao nos na tu zamisao. I zato: jo filmova, pr etpostavljala je. Tri a je volela Njujor zbog toga to je voleti Njujor dobar potez to se tie pravljenja arijere. Bio je to dobar oping potez, potez vezan za dobru uhinju, n e ba dobar tasi potez ili potez oji bi se ticao sjajnog valiteta plonia, ali, u svaom sluaju, potez u arijeri oji se rangirao meu najvi e i najbolje. Tri a je bi la voditelja u TV studiju, a Njujor je bio mesto na oji je otpadao najvei deo svetse TV. Tri ino TV voditeljstvo bilo je do te tae vezano isljuivo za Britaniju : oblasne vesti, zatim vesti za dorua, prepodnevne vesti. Mogla se nazvati, ada bi to jezi dozvoljavao, voditeljom oja napreduje zavodljivom brzinom, ali... hej, pa to je televizija, ta ima veze? Bila je, dale, voditelja i napredovala je zavodljivom brzinom. Imala je sve to se pod time zahteva: sjajnu osu, su tinso razumevanje strate og rasporeda ru a za usne, inteligenciju oja je shvatala svet, ao i ono siu no unutra nje mrtvilo oje je znailo da je nije briga. Svaom doe trenut a za veliu priliu u ivotu. Uolio ti sluajno nedostaje onaj za oga e mariti, on da sve ostalo u ivotu postaje sablasno lao. Tri i je stalno nedostajala ona jedna prilia. Ovih dana nije a ni tolio drhtala na pomisao o tome ao nead. Pretpostavljala je da je taj deo u njoj, u stvari, zahvatilo mrtvilo. NBS-u je bio potreban novi vezni reporter. Mo Mineti napu tala je US/AM ju tarnji program da bi rodila bebu. Ponuena joj je ludai visoa svota da to uini u o viru programa, ali je ona odbila, neoeivano, dr ei do ouvanja line privatnosti i dob rog uusa. Timovi advoata NBS prosejali su joj ugovor da bi proverili da li su te osnove pravovaljane, ali na raju su, uz olevanje, morali da je puste. Za nj ih je to bilo naroito goro, jer obino je 'pustiti neoga uz olevanje' izraz uor enjen u sasvim drugom terenu. Proneo se glas da bi mo da, te mo da, odgovarao britansi naglasa. Kosa, t on o e i nadgradnja morali bi da budu u sladu sa ameriim merilima, ali ovde, pre o bare, bilo je mnogo britansih naglasaa oji su zahvaljivali majama za 'Os are', mnogo britansih naglasaa oji su pevali po Brodveju, a neuobiajeno velia publia naviavala se na britanse naglase po rilima Masterpis Tiatra. Britan si naglasci priali su viceve o Dejvidu Letermunu i D ej Lenou. Nio nije razumeo t e viceve, ali su ljudi reagovali na naglasa, tao da je mo da bilo vreme, te mo da . Britansi naglasa na US/AM. Pa, nea ga. Zbog toga je Tri a bila tu. Zbog toga je ljubav prema Njujoru bila sjajan arijerni potez. Nije to, razume se, bio razlog oji je navela. Njena TV ompanija tamo u Velioj Britaniji te o da bi pljunula cenu avionse arte i hotelsog rauna da bi

ona renula u lov na posao po Menhetnu. Budui da je jurila ne to to otprilie odgov ara njenoj desetostruoj plati na Ostrvu, moglo joj je pasti na pamet da istrese d epove za sopstvene tro ove, ali je otrila priu, na la obja njenje i postala vrlo utlj iva to se tie bilo avih zadnjih namera, pa su pljunuli pare za put. Karta za pos lovnu lasu, razume se, ali lice joj je bilo poznato, pa je sme om izvojevala seb i unapreenje. Pravi potezi doneli su joj finu sobu u Brentvudu i eto je sada ao se pita ta e sledee. Pustiti buvu bilo je jedna stvar, uspostaviti vezu drugo. Imala je pone o ime, ponei broj, ali postigla je samo to da su je dva puta stavili na neodreen o dugo eanje, pa je vraena tamo odale je po la. Razvila je mre u, ostavila porue, a li do sada ni na jednu nije dobila odgovor. Pravi posao radi oga je do la obavila je za jedno jutro; zami ljeni posao za ojim je tragala samo je titrao izazovno n a nedosti nom obzorju. Jebi ga. Uzela je tasi od biosopa nazad do Brentvuda. Tasi nije mogao da prie p loniu zbog toga to se dugaa limuzina razba arila preo itavog raspolo ivog prostora, pa je morala da se provlai pored nje. Izi la je sa vla nog vazduha pr enih jareva u bla en u sve inu hola. Fini pamu bluze lepio joj se za o u poput blata. Kosa joj je bila ao da ju je upila na sajmu, sve sa tapiem. Na recepciji je upitala ima li porua , turobno ne oeujui nijednu. Bila je jedna. Oh... Dobro. Upalilo je. Oti la je u biosop upravo zbog toga da bi naterala telefon da zazvoni. Nije mogla da podnese da sedi u sobi i da ea. Pitala se. Da otvori poruu ovde dole? Od odee sve ju je svrbelo i udela j e za tim da se svue do gola i naprosto legne na revet. Kada je po la, orenula je limatizaciju na najni u temperaturu i najjae izduvavanje. Ono to je trenutno elela v i e od svega na svetu bili su trnci. Zatim vreli tu , pa hladan, a onda e ponovo lei n a revet, preo pe ira, i osu iti se na erondi nu. Pa e proitati poruu. Uz mo da jo trn ca. Mo da sve mogue stvari. Ne. Ono to je elela vi e od svega na svetu bio je posao na amerioj televizij i sa platom deset puta veom od britanse. Vi e od svega na svetu. Na svetu. Ono to j e elela vi e od svega vi e nije bilo va ea tema. Sela je na fotelju u holu, ispod encija-palme, i otvorila mali overat sa celofansim prozoriem. 'Molim pozovite', govorio je ovaj. 'Nesrena', i davao broj. Ime je bilo G ejl Endrijus. Gejl Endrijus. To nije bilo ime oje je oeivala. Zatelo ju je nespremnu. Prepoznala ga je, ali nije odmah bila u stanju da a e za to. Da li je to bila seretarica Endija Martina? Asistentinja Hilari Bas? Martin i Bas bili su joj dva glavna ontatn a poziva oje je napravila, ili je pou ala da napravi, na NBS-u. I ta joj to znai ' nesrena'? "Nesrena?" Bila je u potpunosti zbunjena. Da li je to Vudi Alen pou avao da uspostav i vezu sa njom pod la nim imenom? Pozivni broj grada bio je 212. Znai, re je bila o neome u Njujoru. Ko nije bio srean. Pa, to je malice su avalo stvar, zar ne? Vratila se recepcioneru na prijavnici. "Imam problem sa poruom oju ste mi upravo dali", ree ona. "Osoba oju n e poznajem pou ala je da me pozove i rela je da nije srena." Recepcioner zaviri u poruu i namr ti se. "Poznajete li tu osobu?" "Ne", Tri a ree. "Hmmm", ree recepcioner. "Zvui ao da zbog neega nije srena." "Da", ree Tri a. "Izgleda da ovde ima i ime", ree recepcioner. "Gejl Endrijus. Poznajete l i ioga o se tao zove?" "Ne", ree Tri a. "Imate li pojma zbog ega je nesrena?" "Ne", ree Tri a.

"Jeste li pozvali ovaj broj? Ovde ima i broj." "Ne", ree Tri a. "Upravo ste mi predali tu poruu. Samo pou avam da dobijem jo neu informaciju pre nego to pozovem taj broj. Mo da bih mogla da porazgovaram sa osobom oja je primila poziv?" "Hmmm", ree recepcioner, pa ljivo prouavajui poruu. "Ne verujem da ovde imam o ioga o se zove Gejl Endrijus." "Ne, to sam shvatila", ree Tri a. "Samo sam..." "Ja sam Gejl Endrijus." Glas je dopro iza Tri e. Ona se orenu. "Izvinite?" "Ja sam Gejl Endrijus. Intervjuisali ste me jutros." "Oh. Oh, blagi Bo e, da", ree Tri a, malo porumenev i. "Ostavila sam poruu za vas pre dva sata. Niste se javili, pa sam navrat ila. Nisam elela da se mimoiemo." "Oh. Ne. Razume se", ree Tri a, trudei se svim snagama da se prebaci u drugu brzinu. "Ne znam ja ni ta o tome", ree recepcioner, za oga menjanje brzine nije bi lo ritino. "Da li biste da probam da orenem ovaj broj za vas?" "Ne, u redu je, hvala", ree Tri a. "Snai u se sada." "Mogu da pozovem ovu sobu za vas, uolio e to pomoi", ree recepcioner i po novo zaviri u poruu. "Ne, nee biti potrebno, hvala", ree Tri a. "To je broj moje sobe. Ja sam ona za oju je porua ostavljena. Mislim da smo sada sve razjasnili." " elim vam prijatan provod", ree recepcioner. Tri a nije naroito elela prijatan provod. Imala je posla. Taoe nije elela da razgovara sa Gejl Endrijus. Bila je vrlo ruta to se tie bratimljenja sa hri anima. Njene olege zvale su sagovornie iz njenih intervjua h ri ani i esto su se rstile ada bi videle ao neo od njih nevino ulazi u studio n a suoenje sa Tri om, naroito uolio bi se Tri a toplo sme ila i pri tom poazivala zube . Ona se orenu i ledeno nasme i, pitajui se ta da uradi. Gejl Endrijus bila je fina ena od svojih etrdeset godina. Odea joj je nepob itno spadala u ovire oje odreuje sup dobar uus, ali je taoe nepobitno bila na bacana sa tanjeg raja tih granica. Bila je astrolog - slavan i, uolio su glas ine bile istinite, uticajan, budui da je navodno uticala na brojne odlue oje je doneo poojni predsedni Hadson, poev od toga avu aromu laga da oristi ojim d anom u nedelji, pa do toga da li da bombarduje Damas ili ne. Tri a ju je napala prilino divljai. Ne na osnovu toga jesu li prie o predsed niu istinite, to je sada bilo lanjsi sneg. U svoje vreme madam Endrijus strasn o je poricala da je savetovala predsednia Hadsona o bilo emu izuzev o linim, spir itualnim ili dijetalnim stvarima, u ta navodno nije spadalo bombardovanje Damasa . (NI TA LINO, DAMASKU! - galamili su tabloidi u to vreme.) Ne, re je bila o finom, malom gledi tu oje je Tri a potegla na temu astrolog ije ao tave. Madam Endrijus nije bila u potpunosti spremna za to. Tri a, sa drug e strane, nije bila u potpunosti spremna za revan u hotelsom holu. ta initi? "Mogu da vas saeam od bara, uolio vam je potrebno neolio minuta", r ee Gejl Endrijus. "Ali volela bih da porazgovaram sa vama, a veeras putujem iz gra da." Delovala je pomalo urno zbog neega, pre nego ivno ili ljutito. "U redu", ree Tri a. "Dajte mi deset minuta." Popela se do svoje sobe. Ponajpre, imala je tolio malo vere u sposobnos ti tipa za prijem porua na hotelsoj prijavnici da se snae sa bilo ime tolio zap etljanim ao to je porua, da je elela da se dvostruo osigura da joj nea porua nije sluajno gurnuta ispod vrata. Ne bi bilo prvi put da se porue na prijavnici i porue ispod vrata u potpunosti razliuju. Nije bilo nijedne. Ali signalna svetilja na telefonu palila se i gasila. Ona pritisnu dugme za prijem i dobi hotelsu operatoru. "Ima porua za vas od Garija Endrijusa", ree operatora. "Da?" upita Tri a. Nepoznato ime. " ta a e?"

"Nespretan", ree operatora. "Nes... aav?" upita Tri a. "Nespretan. Dasa a e da nije spretan. Pretpostavljam da je eleo da to i vi saznate. Hoete broj?" Kada je poela da ditira broj, Tri a odjednom shvati da je re naprosto o is varenoj verziji porue oju je ve imala. "U redu, u redu", ree ona. "Ima li drugih porua za mene?" "Broj sobe?" Tri a nije mogla da uopa zbog ega je operatora odjednom zatra ila njen broj tolio asno u tou razgovora, ali joj ga je svejedno dala. "Ime?" "MeMilan, Tri a MeMilan", strpljivo je govorila Tri a slovo po slovo. "Nije gospodin MaManus?" "Ne." "Nema drugih porua za vas." Kli. Tri a uzdahnu i ponovo pozva. Ovog puta dala je ime i broj sobe, sve redom , na samom poetu. Operatora nije poazala ni najslaba niji titraj prepoznavanja d a su razgovarale pre manje od deset seundi. "Idem do bara", objasni Tri a. "Do bara. Uolio bude telefonsog poziva z a mene, da li mo ete da mi ga prebacite do bara?" "Ime?" Ponovile su itav postupa jo neolio puta, do Tri a nije bila sigurna da j e sve to se mo e razjasniti razja njeno olio se mo e. Istu irala se, obula istu odeu i popravila minu ve tinom profesionalca, a zat im, pogledav i revet uz uzdah, ponovo izi la iz sobe. Napola je nameravala da se izvue i sarije. Ne. Ne zaista. Pogledala se u ogledalu u holu do je eala lift. Delovala je smireno i s reeno, a uolio je bila u stanju da zavara sebe, mogla je da zavara bilo oga. Morae da sredi na vrst nain to sa Gejl Endrijus. U redu, priredila joj je g adne trenute. Izvinjavam se, ali tava su pravila igre za sve nas - ta vrsta st vari. Madam Endrijus slo ila se da da intervju povodom objavljivanja nove njige, a pojavljivanje na TV bilo je besplatna relama. Ali ne postoje stvari poput bes platnog guranja. Ne, ponovo je izbacila tu reenicu iz testa. A desilo se ovo: Pro le nedelje astronomi su objavili da su najzad otrili desetu planetu, tamo iza orbite Plutona. Tragali su za njom godinama, voeni odreenim odstupanjima u orbitama spolja njih planeta, a sada su je onano prona li i svi su bili stra no zado voljni i svima je bilo stra no drago zbog njih i tao dalje. Planeti je dato ime P ersefona, ali je brzo preimenovana u Ruperta, po papagaju neog astronoma - post ojala je nea zamorna, srceparateljna pria u vezi sa svim tim - i sve je to bilo lepo i rasno. Tri a je sledila priu sa znatnim zanimanjem, i to iz razliitih razloga. A onda, do se potucala za dobrim izgovorom da ode do Njujora na raun sv oje TV ompanije, sluilo se da je opazila novinsu vest o Gejl Endrijus i njenoj novoj njizi 'Vi i va e planete'. Gejl Endrijus ba i nije bila ime oje odmah pali svetiljicu, ali im pomen ete predsednia Hadsona, lag i amputaciju Damasa (svet se oanuo hirur ih zahvata - slu beni izraz bio je 'Damasetomija'), svi su opali na ta ste mislili. Tri a je u svemu tome uoila cau oju je brzo prodala svom producentu. Mi ljenje o tome da ogromne pareanje stenja oje se vrte po svemiru znaju ne to o va im danima to vi ne znate svaao je pretrpelo udar zbog injenice da se poja vila nova pareanja stene tamo napolju o ojoj nio ranije nije znao ni ta. Mora biti da je to poremetilo silne proraune, zar ne? ta sad biva sa svim onim mapama zvezda, retanjima planeta i ostalim stva rima? Svi smo znali (valjda) ta se de ava ada se Neptun nae u devici i tao dalje, ali ta biva ada je Rupert u ascedentu? Zar ne treba preraditi itavu astrologiju? Zar ne bi mo da bio zgodan as da se prizna ao je re o hrpi brbljarija i umesto tog a pree na svinjogojstvo, ija su naela zasnovana na bar neoj vrsti racionalne osnov e? Da smo znali za Ruperta pre tri godine, da li bi predsedni Hadson jeo lag sa

uusom upine utorom, a ne petom? Mo da bi Damas jo postojao? Ta vrsta stvari. Gejl Endrijus je sve to primila srazmerno dobro. Upravo je poinjala da se oporavlja od prvobitnog naleta, ada je napravila ozbiljnu gre u i pou ala da uzd rma Tri u slatim prianjem o diurnalnim luovima, pravim ascedentima i neim od gad nijih oblasti trodimenzione geometrije. Na svoj o otrila je da joj se sve to je uputila prema Tri i smesta vraalo s a veom estinom nego to je ona mogla da zaustavi. Nio nije upozorio Gejl da je ulog a TV brbljive za Tri u bila druga u ivotu. Iza analsog sjaja za usne, njenog cou pe sauvage i ristalno plavih ontatnih soiva nalazio se moza oji je za sebe, u ranijoj, napu tenoj fazi njenog ivota, izborio aademsi stepen u matematici sa n ajvi im ocenama i dotorat iz astrofizie. Do je ulazila u lift, Tri a, blago zabrinuta, shvati da je ostavila torbi cu u sobi i upita se da li da se izvue nazad i da je uzme. Ne. Verovatno je bila bezbednija tamo gde jeste, a unutra nije bilo niega to joj je bilo naroito potrebno . Ona pusti da se vrata zatvore za njom. Osim toga, ree ona sebi uz duboi uzdah, uolio ju je ivot iemu nauio, onda je to sledee: Niada se ne vraaj za torbicu. Do se lift spu tao, gledala je u tavanicu prilino napeto. Svao o ne pozn aje dobro Tri u MeMilan reao bi da je upravo to nain na oji ljudi di u pogled ada pou avaju da zadr e suze. U stvari, mora biti da je gledala maju nu video ameru za bezbednost montiranu gore u uglu. Izmar irala je prilino je. ." ustro iz lifta minut asnije i ponovo oti la do recepci

"Hou sada ovo da ispi em", ree ona, "jer ne bih htela da i ta poe ao ne valja

Ispisala je svoje ime veliim slovima na paretu hartije, zatim svoj broj sobe, zatim 'U BARU' i dala ga recepcioneru, oji se zagleda u njega. "To je za sluaj da bude nea porua za mene. U redu?" Recepcioner je i dalje gledao u hartiju. "Hoete da vidim da li je ova u svojoj sobi?" upita on. Dva minuta asnije, Tri a se uz oret spusti na barsu stolicu pored Gejl Endrijus, oja je sedela ispred a e vina. "Izgledali ste mi ao osoba oja bi radije sedela za barom nego povueno z a neim stolom", ree ona. Bilo je istina i to pomalo iznenadi Tri u. "Votu?" upita Gejl. "Da", ree Tri a sumnjiavo. Upravo je spreila sebe da postavi pitanje: 'Kao s te znali?' ali Gejl svejedno odgovori. "Pitala sam barmena", ree ona sa ljubaznim osmehom. Barmen joj je ve pripremljenu votu armantno gurnuo preo uglaanog mahagoni ja. "Hvala", ree Tri a i o tro je prome a. Nije se sasvim odluila ta da radi sa svom tom iznenadnom finoom i re ila je d a je sve to ne izbaci iz garda. Ljudi u Njujoru nisu bili fini jedni prema drug ima bez dobrog razloga. "Madam Endrijus", ree ona vrstim glasom. "Izvinjavam se zbog toga to ste ne sreni. Znam da smatrate ao sam jutros bila malo gruba prema vama, ali, na raju rajeva, astrologija je samo popularna zabava, to je sasvim u redu. To je deo ou biznisa i to deo oji ste dobro obavili i elim vam sve najbolje sa tim. To je fin a zabava. Meutim, nije posredi nauna disciplina i ne sme se pogre no uzeti ao tava . Mislim da je to ne to to smo jutros obe zajedno veoma uspe no poazale, a pri tom s mo stvorile ne to zabave za narod, to obe radimo da bismo zaradile za ivot. Izvinjav am se zbog toga to ste imali problema sa time." "Ja sam savr eno srena", ree Gejl Endrijus. "Oh", ree Tri a, ne sasvim sigurna ta sad da radi. "U va oj poruci pisalo je d a niste sreni." "Ne", ree Gejl Endrijus. "U poruci sam rela da mislim ao vi niste sreni

, pa sam se pitala zbog ega." Tri a se oseti ao da ju je neo utnuo u potilja. Ona zatrepta. " ta?" upita tiho. "Ima nee veze sa zvezdama. Izgledali ste vrlo ljutito i nesreno u pogled u neega vezanog za zvezde i planete do smo raspravljale i to me je brinulo, pa s am zato do la da vidim da li ste dobro." Tri a se upiljila u nju. "Madam Endrijus..." poe ona, a onda shvati da je n ain na oji je to izgovorila zvuao ba ljutito i nesreno, to je prilino podrivalo pobun u na oju se upravo spremala. "Molim vas, zovite me Gejl, uolio je to u redu." Tri a je samo zbunjeno gledala. "Ja znam da astrologija nije naua", ree Gejl. "Razume se da nije. Re je n aprosto o proizvoljnom supu pravila ao to su ah, tenis ili... ao se zva e ona udn a stvar oju igrate vi Britanci?" "Ovaj, riet? Samoprebacivanje?" "Parlamentarna demoratija. Pravila su se te onao na la u svemu tome. On a nemaju niavog smisla, izuzev u pogledu samih sebe. Ali ada renete da prime njujete ta pravila, ponu da se de avaju raznorazni procesi i vi onda otrivate sve mogue stvari o ljudima. Pravila u astrologiji sluajno su vezana za zvezde i planet e, ali mogle bi biti i o patama i patovima - ne bi bilo niave razlie. Re je naprosto o nainu razmi ljanja o problemu oji dopu ta da ponu da se pomaljaju obrisi p roblema. to vi e pravila, to tanja pravila, to proizvoljnija, utolio bolje. To je a o ada bacite pregr t fine grafitne pra ine na pare hartije da vidite srivena udublj enja. Dopu ta vam da uoite rei oje su bile napisane na paretu hartije iznad njega, oje je sada odneto i sriveno. Grafit nije bitan. On je naprosto sredstvo za ot rivanje udubljenja. I tao, vidite, astrologija nema niave veze sa astronomijo m. Naprosto, stoji u vezi sa nainom na oji ljudi misle o drugim ljudima. I zbog toga, ada ste se jutros, ne znam, tolio oseajno usredsredili na zvezde i planete, poela sam da razmi ljam: nije ona ljuta na astrologiju, ona je, u stvari, ljuta i nesrena zbog pravih zvezda i planeta. Ljudi obino bivaju nesreni i ljuti ada ne to izgube. To je sve to mi je padalo na pamet i nisam bila u stanju da u svemu naem imalo vi e smisla. Zbog toga sam do la da vidim da li ste u redu." Tri a je bila zgranuta. Jedan deo njenog mozga ve je poeo da proizvodi najraznovrsnije stvari. Bio je zaposlen izmi ljanjem svih moguih vrsta pobijanja vezanih za to olio su sme ni horosopi po asopisima i ave sve vrste statistiih triova igraju sa ljudima. Al i sve to postepeno i ile, jer je ovaj deo shvatio da ostata mozga ne slu a. Bila je u potpunosti zgranuta. Upravo joj je potpuni stranac reao ne to to je dr ala u najdubljoj tajnosti toom sedamnaest godina. Ona se orenu da pogleda Gejl. "Ja..." Zaustavila se. Maju na amera za obezbeenje iza bara orenula se da joj sledi poret. To j u je u potpunosti smelo. Veina ljudi ne bi to ni primetila. Stvar nije sazdana ta o da bude primetna. Nije bila sazdana da nagovesti ao danas a i najsuplji i najelegantniji hotel u Njujoru ne mo e da bude siguran da mu lijentela nee iznena da izvui pi tolj ili se pojaviti bez ravate. Ali, iao je bila pa ljivo srivena iza vote, nije mogla da zavara pomno bru eni instint TV voditelje, oja je morala tano da zna ada se amera oree da je gleda. "Ne to nije u redu?" upita Gejl. "Ne, ja... htedoh da a em ao ste me prilino zapanjili", ree Tri a. Ona odlui da ne obraa pa nju na ameru obezbeenja. To se samo ma ta igrala sa njom zbog toga to je tolii deo uma danas posvetila televiziji. Nije to bilo prvi put. Kamera za o smatranje saobraaja, bila je ubeena, orenula se da je gleda do je prolazila pore d nje, a amera obezbeenja u Blumingdejlu ao da je naroito u ivala u tome da je pos matra ao oprobava e ire. Oigledno je malo poela da izi. a joj se priinilo da je jedn ptiica u Central paru prilino napeto piljila u nju. Odluila je da sve izbaci iz uma i gucnula votu. Neo je i ao oo bara i pi tao ljude da li su oni gospodin MaManus.

i..."

"U redu", ree ona i iznenada se otvori. "Ne znam ao ste to isopali, al

"Nisam isopala, ao to vi a ete. Naprosto sam slu ala ta ste govorili." "Ono to sam izgubila bio je, ini mi se, itav drugi ivot." "Svaome se to de ava. Svaog trenuta svaoga dana. Svaa odlua oju don esemo, svai dah oji udahnemo, otvara nea vrata i zatvara mnoga druga. Veinu i ne primetimo. Nea primetimo. Izgleda ao da ste vi primetili jedna od njih." "Oh, da, primetila sam", ree Tri a. "U redu. Evo. Sasvim je jednostavno. Pr e mnogo godina srela sam jednog tipa na neoj uri. Reao je da je sa druge plane te i pitao da li bih da poem sa njim. Rela sam da, u redu. Bila je to tava vrst a ure. Rela sam mu da saea do odem po torbicu, a onda sam rela da e mi biti dr ago da odem na drugu planetu sa njime. On mi ree da mi torbica nije potrebna. Ja sam mu azala da je oigledno do ao sa nee vrlo zaostale planete, inae bi znao da ena uve mora da ima sa sobom torbicu. Postao je malo nestrpljiv, ali nisam htela d a pojurim navrat-nanos samo zbog toga to je reao da je sa druge planete. Oti la sam na sprat. Bilo mi je potrebno izvesno vreme da pronaem torbicu, ali je onda neo drugi bio u upatilu. Kada sam si la, njega nije bilo." Tri a zastade. "I...?" upita Gejl. "Vrata vrta bila su otvorena. Izi la sam. Videla su se svetla. Neava sve tlucava stvar. Stigla sam upravo na vreme da vidim ao se di e u nebo, bez zvua prolee roz oblae i nestaje. To je bilo to. Kraj prie. Kraj jednog ivota i poeta d rugog. Ali te o da i trenuta ovog ivota prolazi, a da se ne upitam za neo drugo ja. Ono ja oje se nije vratilo po torbicu. Oseam se ao da je ona tamo negde, a ja oraam po njenoj senci." Nei lan hotelsog osoblja sada je i ao oo bara i pitao ljude da li su oni gospodin Miler. Nio nije bio. "Stvarno mislite da je to... bila osoba sa druge planete?" upita Gejl. "Oh, svaao. Bio je tu svemirsi brod. Oh, a on je imao dve glave." "Dve? Zar nio nije primetio?" "Bila je to ostimirana zabava." "Shvatam..." "A on je preo nje stavio avez za ptice, razume se. Sa taninom preo aveza. Pretvarao se da ima papagaja. Kucnuo bi po avezu, a ovaj je brbljao gomi lu tupavih stvari tipa 'slata Poli', re tao i tao dalje. Onda je na trenuta sv uao taninu i poeo da urla od smeha. Unutra je bila jo jedna glava i smejala se s a njim. Bio je to trenuta oji me je dobrano uzdrmao, mogu vam rei." "Uverena sam da ste, po svoj prilici, uinili pravu stvar, zar ne, draga m oja?" upita Gejl. "Ne", ree Tri a. "Ne, nisam. I nisam mogla da nastavim posao ojim sam se r anije bavila. Znate, bila sam astrofiziar. Ne mo ete biti valjan astrofiziar uolio ste u stvarnosti sreli neoga sa druge planete o je imao drugu glavu to se pret varala da je papagaj. Naprosto, ne ide. Bar meni nije i lo." "Vidim da bi bilo te o. I to je verovatno razlog to ste pomalo o tri prema l judima oji priaju ono to zvui ao potpuna besmislica."

"Da", ree Tri a. "Pretpostavljam da ste u pravu. Izvinjavam se." "U redu je." "Uzgred, vi ste prva osoba ojoj sam ovo ispriala." "Ba sam se pitala. Jeste li udati?" "Ovaj, nisam. Ovih dana to je ba te o tano znati, zar ne? Ali u pravu ste to ste to pitali, jer verovatno je to razlog. Bila sam prilino blizu da to uinim dva puta, uglavnom zbog toga to sam elela dete. Ali svai moma zavr avao je tao to me je pitao zbog ega se neprestano obazirem. ta da mu a em? U jednom trenutu a sam po mislila ao bih mogla otii do bane sperme i oprobati sreu. Da dobijem neije dete nasumce." "Ne biste to ozbiljno uinili, zar ne?" Tri a se nasmeja. "Verovatno ne. Niada nisam oti la i proverila u stvarnost i. Niada nisam uinila pravu stvar. Pria mog ivota. Niada nisam uinila ba pravu stva r. Pretpostavljam da sam zbog toga na televiziji. Tamo ni ta nije stvarno."

"Izvinite, madam, da li je va e ime Tri a MeMilan?" Tri a se obazre iznenaeno. Pored nje stajao je ove sa vozaom apom. "Da", ree ona, u trenutu ponovo sabrana. "Madam, tra im vas otprilie jedan sat. U hotelu mi reo e da nemaju nioga o se tao zove, ali proverio sam u uredu gospodina Martina i oni mi reo e da je ovo nepobitno mesto u ome ste odseli. Zato ih ja ponovo upitam, oni i dalje gov ore da niada nisu uli za vas, pa ih nateram da probaju da po alju moma po vas, a oni i dalje ne mogu da vas pronau. Na raju nateram ured da mi fasom po alje va u sl iu u ola i poem sam da vidim." On baci pogled na sat. "Mo da sada malo asnimo, ali hoete li svejedno da poemo?" Tri a je bila zapanjena. "Gospodin Martin? Mislite Endi Martin sa NBS?" "Tao je, madam. Proba za US/AM." Tri a soi sa stolice. Nije mogla podneti ni da pomisli na sve porue upuene gospodinu MaManusu i gospodinu Mileru. "Samo, moramo da po urimo", ree voza. "Kolio sam ja uo, gospodin Martin smat ra da bi mo da vredelo probati britansi naglasa. Njegov ef u mre i sav se usopisti o protiv te zamisli. To je gospodin Zvingler, a ja sluajno znam da veeras leti na obalu, jer treba da ga poupim i prebacim na aerodrom." "U redu", ree Tri a. "Spremna sam. Idemo." "U redu, madam. To je ona velia limuzina ispred ulaza." Tri a se orenu Gejli. "Izvinite", ree ona. "Idite! Idite!" ree Gejl. "I sreno. U ivala sam u susretu sa vama." Tri a posegnu za torbicom da ostavi ne to gotovine. "Proleta bila", ree ona. Ostavila ju je na spratu. "Ja astim pie", bila je uporna Gejl. "Stvarno. Bilo je zanimljivo." Tri a uzdahnu. "ujte, stvarno mi je ao zbog onoga jutros i..." "Ne govorite vi e ni re. Sve je u redu. To je samo astrologija. Bezopasna j e. Nije raj sveta." "Hvala." Gonjena naglim porivom, Tri a je zagrli. "Imate sve to vam treba?" upita voza. "Neete da odete po torbicu ili tao n e to?" "Uolio ima i ta to me je ivot nauio", ree Tri a, "onda je to sledee: niada se ne vraaj po torbicu." Ne to vi e od sat asnije, Tri a sede na jedan od dva reveta u svojoj hotels oj sobi. Neolio minuta nije se pomerila. Samo je gledala torbicu, oja je nevi no poivala na drugom revetu. U ruama joj je bila porua od Gejl Endrijus, u ojoj je pisalo: 'Nemojt e biti previ e razoarani. Slobodno me nazovite uolio elite da porazgovaramo o tome . Na va em mestu ja bih ostala od ue sutra uvee. Odmorite se. Ali ne seirajte se zbog mene, i bez brige. To je samo astrologija. Nije raj sveta. Gejl." Voza je bio savr eno u pravu. U stvari, voza je, izgleda, bolje znao ta se de a va u NBS-u od ijedne osobe oju je srela u toj organizaciji. Martin je bio zaint eresovan, Zvingler nije. Dobila je jedno jedino snimanje da doa e da je Martin u pravu i uprsala ga je. Oh, dobro. Oh, dobro, oh, dobro, oh, dobro. Vreme za povrata ui. Vreme da telefonira avio-prevozniu i vidi da li j o mo e da stigne veeras na noni let za Hitrou. Posegla je za veliim telefonsim imen iom. Oh. Sve po redu. Ponovo je spustila imeni, uzela torbicu i odnela je u upatilo. Spustil a ju je i izvadila malu, plastinu utiju u ojoj su joj bila ontatna soiva, bez ojih nije bila u stanju da ita ao valja ni sa hartija sa testom, niti sa idio ta. Do je stavljala siu ne plastine disove u oi, razmi ljala je da uolio postoj i stvar ojoj ju je ivot nauio, onda je to da postoje prilie ada se ne treba vraa ti po torbicu, ali i druge prilie ada treba. Te je trebalo da je naui da pravi

razliu izmeu ta dva tipa prilia. 3. 'Autostopersi vodi roz Galasiju' imao je, u onome to sa smehom zovemo p ro lo u, mnogo toga da a e na temu paralelnih svemira. Meutim, veoma malo od svega toga uop te je pojmljivo bilo ome ispod nivoa naprednog bo anstva, a po to je sada dobro poznata injenica da su sva poznata bo anstva stvorena dobra tri milionita dela seu nde posle poeta Vaseljene, umesto, ao to su to obino tvrdila, nedelju dana pre to ga, ona ve imaju da nam objasne mnogo toga i zbog toga trenutno nisu raspolo iva da daju omentar na temu napredne fizie. Jedina ohrabrujua stvar oju 'Vodi' a e u vezi sa paralelnim svemirima jest e da nemate ni najbla ih izgleda da to razumete. Prema tome, mo ete da govorite: ' ta? ' i 'Eh?', pa a i da urstite oima i ponete da blebeete uolio vam se to dopada, s ve bez iavog straha da napravite budalu od sebe. Prva stvar oju treba shvatiti u vezi sa paralelnim svemirima, a e 'Vodi', jeste da oni nisu paralelni. Taoe je bitno shvatiti da oni nisu, strogo govorei, ni svemiri, ali bie na jla e uolio se potrudite da to shvatite malo asnije, po to prethodno shvatite da sve to ste shvatili do tog trenuta nije istina. Razlog to oni nisu svemiri jeste taj to nijedan dati svemir nije, zapravo, stvar po sebi, ve samo nain gledanja na ono to je tehnii poznato ao ZOZ, ili itava Zbira Op te Zbre. itava Zbira Op te Zbre taoe, zapravo, ne postoji, ali predstavl ja zbir svih razliitih naina na oji bi se mogla posmatrati ada bi je bilo. Razlog to svemiri nisu paralelni jeste isti onaj razlog zbog oga more ni je paralelno. To ni ta ne znai. Mo ete secati itavu Zbiru Op te Zbre ao god vam se dopada - i, uop te uzev, doi ete do neega to e neo zvati domom. Budite stoga sada slobodni da blebeete olio god vas volja. Zemlju oja nas ovde zanima, usled naroite orijentacije u itavoj Zbirci Op t e Zbre, pogodio je jedan neutrino, do druge Zemlje nije. Nije velia stvar ada vas pogodi neutrino. Zapravo, te o je zamisliti i ta mnogo sitnije ime bi se neo mogao nadati da e biti pogoen, tao da biti pogoen neutrinom nije samo po sebi naroito neuobiajen do gaaj za ne to veliine Zemlje. Daleo od toga. Bila bi to neuobiajena nanoseunda ada Zemlju ne bi pogodilo neolio milijardi neutrina u prolazu. Razume se, sve zavisi od toga na ta mislite ada a ete 'biti pogoen', shvat ajui da se materija gotovo u potpunosti sastoji ba ni od ega. Izgledi da neutrino z aista pogodi ne to do putuje roz itavu tu urlajuu prazninu grubo su uporedivi sa v erovatnoom da sa rstareeg boinga 747 nasumce bacite uglini le aj i pogodite, na pri mer, sendvi sa jajima. Svejedno, taj neutrino pogodio je ne to. Ni ta stra no bitno u op toj razmeri st vari, mogli biste rei. Ali problem, ada izlo ite tao, jeste u tome da njime, zapr avo, izriete truanja jednog onavog blebetala ur tenih oiju. Jednom ada se ne to zais ta dogodi u neemu tao divljai slo enom ao to je Vaseljena, Kevin e ga znati gde e se sve to oonati - pri emu je 'Kevin' bilo oji nasumce odabrani entitet oji nema blage veze sa bilo ime. Ovaj neutrino pogodio je jedan atom. Atom je bio deo moleula. Moleul je bio deo nuleinse iseline. Nulei nsa iselina bila je deo gena. Gen je bio deo genetsog oda za rast... i tao dalje. Ishod je bio taj da je jednoj bilji izrastao list vi a. U Esesu. Ili ono me to e, posle mnogo halabue i mesnih te oa geolo e prirode, postati Eses. Bilja je bila detelina. Razbacivala je svoju nadgradnju, to e rei seme, o o sebe na izuzetno delotvoran nain i ubrzo postala preovlaujui tip deteline na svet u. Tana uzrono-posledina veza izmeu te siu ne biolo e zgode i neolio drugih sitnijih arijacija u tom odseu itave Zbire Op te Zbre - ao to su, recimo, to da Tri a MeMil an nije oti la sa Zaphodom Biblbrosom, nenormalno nise cene sladoleda sa uusom ameriog oraha, ili injenica da Zemlju na ojoj se sve to odigralo nisu uni tili Vog oni da bi napravili prolaz za novu hipersvemirsu obilaznicu - trenutno poiva pod brojem 4.763.984.132 na listi prioriteta istra ivaih projeata MasiMegalonsog u

niverziteta i nio od onih oji se sreu na molitvama raj bazena izgleda da ne os ea nimalo hitnje u vezi sa tim problemom. 4.

Tri a poe da osea ao se svet urotio protiv nje. Znala je da je taj oseaj sa vr eno normalan posle nonog leta na isto, ada iznenada treba da se bori sa itavim j ednim danom oji te tajanstveno ugro ava i za oji nisi ni najmanje pripremljena. Pa ipa. Na travnjau su se videli tragovi. Nije, zapravo, ba Bog zna olio marila za tragove na svom travnjau. Tra govi na njenom travnjau mogli su da odu i soe roz prozor to se nje tie. Bila je subota ujutro. Upravo je stigla ui iz Njujora i oseala se umorno, na raj ivaca i paranoidno i jedino je elela da ode u revet do radio tiho svira i da postepeno utone u san uz zvue Neda erina oji stra no pametno pria o neemu. Ali Eri Bartlet nije nameravao da je pusti da utene, a da dobro ne pog leda tragove. Eri je bio stari vrtlar oji je dolazio iz sela subotom izjutra d a joj bode po vrtu tapom. Nije verovao u ljude oji rano izjutra dolaze iz Njujor a. Nije se ulapao u to. Bilo je to protivprirodno. Ali verovao je buvalno u g otovo sve drugo. "Verovatno oni vanzemaljci", ree on, naginjui se i gurajui ivice malih udu bljenja tapom. "Mnogo slu am o vanzemaljcima ovih dana. Sve ne to imam oseaj da su to oni." "Zar?" upita Tri a i ri om pogleda na sat. Deset minuta, raunala je. Bie u st anju da stoji uspravno jo deset minuta. Onda e se naprosto preturiti, bila u spavao j sobi ili i dalje ovde u vrtu. I to uolio bude morala samo da stoji. Ao bude jo prisiljena da pametno lima glavom i govori: 'Zar?' s vremena na vreme, to bi moglo da sre e vreme na pet minuta. "O, da", ree Eri. "Ponead dou ovamo, slete vam na travnja, a onda opet odzuje, ponead sa va om maom. Gospoa Vilijams iz po te, njenu mau - znate, onu uastu - idnapovali su vanzemaljci. Naravno, vratili su je sutradan, ali bila je veoma neobino raspolo ena. itavog jutra se unjala, a onda je popodne zaspala. Obino je bilo obrnuto, u tome je stvar. San izjutra, unjanje popodne. Pome ale joj se vremense zone, razumete, od borava na meuplanetnoj letelici." "Razumem", ree Tri a. "Jo su je i obojili prugasto, a e ona. Ovi tragovi su ba od one vrste trago va ave bi verovatno ostavile njihove letelice." "Ne mislite da je to od osaice?" upita Tri a. "Da su tragovi vi e orugli, reao bih da je tao, ali ovi su ba valjasti, vidite. Sve u svemu, mnogo vi e vanzemaljsi." "Re je o tome da ste pomenuli ao se osaica povarila; trebalo bi je sre diti, inae e poeti da opa rupe po travnjau." "Stvarno sam to reao, gospoice Tri a, i stojim iza toga to sam reao. Ne a e m ja da sto posto nije osaica, samo a em ta mi izgleda verovatnije, ad uzmete u o bzir obli rupa. Dou preo onog drvea, razumete, u svojim modulima za spu tanje..." "Erie..." ree Tri a strpljivo. "Nego, znate ta, gospoice Tri a", ree Eri. "Da pogledam ja tu osaicu, ao to sam hteo pro le nedelje, a vas u da ostavim na miru da radite ta vas je volja." "Hvala, Erie", ree Tri a. "U stvari, sada idem u revet. Uzmite ta god vam tr eba iz uhinje." "Hvala, gospoice Tri a, i nea je sa sreom", ree Eri. On se sa e i podi e ne to s travnjaa. "Gle", ree. "Detelina sa tri lista. Za sreu, razumete." On pa ljivo pogleda da proveri da li je prava detelina sa tri lista, a ne normalna etvorolisna ojoj je jedan list otpao. "Ali da sam ja na va em mestu, pazi o bih na znaove muvanja svemiraca po ovim rajevima." On prodornim pogledom odm eri obzorje. "Naroito iz pravca Henlija." "Hvala, Erie", ree Tri a ponovo. "Hou." Ona ode u revet, pa je nevezano sanjala o papagajima i drugim pticama.

Popodne je ustala i nespoojno se muvala po oolini, nesigurna ta bi da radi too m ostata dana, odnosno, zapravo, toom ostata ivota. Provela je najmanje jedan sat u premi ljanju da li da rene do grada i provede vee od Stavra. Bilo je to tre nutno glavno mesto navraanja visootira nih medijsih ljudi, a ada bi videla dva p rijatelja mo da bi se la e vratila u oloteinu. Na raju je odluila da poe. Zamisao ni je bila lo a. Tamo je obino bilo zabavno. Veoma drag bio joj je i sam Stavro, Gr ij i je otac bio Nemac - prilino udna ombinacija. Tri a je pre dve veeri oti la u 'Alfu', Stavrov prvobitni lub u Njujoru; vodio ga je njegov brat Karl, oji je o sebi mislio ao o Nemcu ija je mati Grinja. Stavro bi bio veoma srean da uje ao je K arl uprsao voenje njujor og luba i Tri a e zato otii i usreiti ga. Nije bilo ba previ ljubavi izmeu Stavra i Karla Milera. U redu. To e da uini. Sledei sat provela je premi ljajui ta da obue. Najzad se odluila za slatu halj inicu oju je upila u Njujoru. Telefonirala je prijateljici da vidi oga e biti u lubu te veeri i saznala da je ovaj itave veeri zatvoren zbog nee privatne zaba ve povodom venanja. Pade joj na pamet ao je pou aj da ivi u sladu sa neavim planom otprili e ao ada pou ava da upi sastoje za nei recept u supermaretu. Dobije jedna od onih olica oja naprosto nee da idu u pravcu u ome ih gurne i zavr i tao to mora da upi potpuno druge stvari. ta onda radi sa time? ta radi sa receptom? Nije znala. Uglavnom, te veeri vanzemaljsi svemirsi brod sleteo joj je na travnja. 5. Gledala ga je ao dolazi iz pravca Henlija, najpre uz blagu radoznalost , pitajui se ave su to svetlosti. Stanujui, ao to je to ve bio sluaj, ne ba na mili on milja od Hitroua, navila se da vidi svetla na nebu. Dodu e, obino ne tao asno uvee, niti tao niso, i to je bio razlog to je bila blago radoznala. Kada je to, ta god ve bilo, poelo da prilazi sve bli e, radoznalost poe da joj se pretvara u zbunjenost. 'Hmmm', pomisli ona, a to je bilo otprilie sve dole je bila u stanju d a dogura sa razmi ljanjem. I dalje se oseala o amueno i oseaj za vreme bio joj je porem een, a porue oje joj je jedan deo mozga vredno slao nisu obavezno stizale na vr eme ili na pravo mesto. Izi la je iz uhinje gde je uvala sebi afu i oti la da otv ori vrata prema vrtu. Duboo je udahnula sve i veernji vazduh, oranula napolje i podigla pogled. Ne to velio otprilie poput rupnije priolice za ampovanje bilo je par irano na neih stotinu stopa iznad njenog travnjaa. Bilo je zaista tamo. Lebdelo je. Gotovo bez zvua. Ne to se porenu duboo u njoj. Rue joj lagano pado e niz boove. Nije primetila da joj vrela afa curi p reo stopala. Jedva da je disala do se lagano, palac po palac, stopu po stopu, letelica spu tala. Svetla su joj blago plesala po tlu, ao da ga oprobavaju i opip avaju. Igrala su po njoj. Izgledalo je sasvim neverovatno da e joj se prilia ponovo pru iti. Da li j u je prona ao? Da li se vratio? Letelica je silazila sve ni e i ni e sve do se najzad nije bez zvua spusti la na njen travnja. Nije izgledala ba ao ona oju je pre tolio godina videla ao odlazi, ali palacava svetla na nonom nebu te o je razluiti u jasne oblie. Ti ina. Onda jedno li i zujanje. Zatim jo jedno li i zujanje. Kli, zu, li, zu. Vrata sliznu e u stranu i prosu e svetlost prema njoj preo travnjaa. eala je, ustreptala. Jedna prilia stade tao da su joj se obrisi ocrtavali na svetlu, zatim jo jedna, pa jo jedna. Krupne oi lagano su treptale prema njoj. Rue behu lagano dignute u zna pozdrava.

"MeMilan?" upita najzad jedan glas - neobian, tani glas oji je sa te oom izlazio naraj sa slogovima. "Tri a MeMilan. Madam Tri a MeMilan?" "Da", ree Tri a, gotovo bez glasa. "Posmatrali smo vas." "P... posmatrali? Mene?" "Da." Gledali su je neo vreme; rupne oi i le su gore-dole po njoj veoma lagano. "Izgledate manji u stvarnom ivotu", ree jedan od posmatraa najzad. " ta?" upita Tri a. "Da." "Ne... ne razumem", ree Tri a. Razume se, nije oeivala ni ta od svega toga, a li a i za ne to to nije oeivala stvar se nije odigravala na nain ao je oeivala. On a najzad ree: "Jeste li... jeste li vi od... Zaphoda?" Pitanje ao da izazva zgranutost tri prilie. Oni poe e da raspravljaju na neom svom tetavom jeziu, a onda joj se ponovo orenu e. "Ne verujemo. Nismo, olio je nama poznato", odvrati jedan. "Gde je taj Zaphod?" upita drugi i pogleda nono nebo. "Ne... Ne znam", ree Tri a bespomono. "Da li je daleo odavde? U om pravcu? Nama nije poznato." Sa bolom u srcu Tri a shvati da oni nemaju pojma o ome to ona govori. Nit i a o emu govori. Ponovo je vrsto stegla svoja nadanja, spaovala ih u stranu i pr ebacila moza u drugu brzinu. Nema svrhe da bude razoarana. Mora se probuditi pre d injenicom da ovde ima novinarsu lovinu stolea. ta da uradi? Da se vrati ui po vi deo ameru? Nee li oni naprosto nestati do se vrati? Bila je ba spetljana u pogle du strategije. Teraj ih da priaju, pomisli ona. Smislie ta treba asnije. "Posmatrali ste... mene?" "Sve vas. Sve na va oj planeti. TV. Radio. Teleomuniacije. Kompjutere. V ideo ola. Robne ue." " ta?" "Vozne parove. Sve. Mi posmatramo sve." Tri a je piljila u njih. "To mora da je stra no dosadno", lupi ona. "Da." "Pa za to onda..." "Izuzev..." "Da? Izuzev ta?" "Zabavnih emisija. Ba volimo zabavne emisije." Nastala je stra no duga ti ina toom oje je Tri a gledala vanzemaljce, a vanz emaljci su gledali nju. "Ima ne to to bih volela da uzmem u ui", ree Tri a vrlo otresito. "Znate ta. Da li biste vi, ili jedan od vas, u li unutra sa mnom da malo bacite pogled?" "Vrlo rado" reo e svi odu evljeno. Sva trojica stajala su malo nespretno u njenoj dnevnoj sobi, do je ona jurcala i uzimala video ameru, 35mm ameru, video reorder, svau napravu za sn imanje oju je mogla da dohvati. Svi su bili tanu ni i, pod domaim osvetljenjem, ne ao bledoljubiasto zeleni. "Zaas u ja, momci", ree Tri a do je preturala po ladicama da nae rezervne tra e i film. Svemirci su gledali police na ojima je dr ala ompat disove i stare ploe . Jedan od njih sasvim blago munu drugoga. "Gle", ree on. "Elvis." Tri a stade i poe opet da pilji u njih. "Dopada vam se Elvis?" upita ona. "Da", reo e oni. "Elvis Prisli?" "Da." Ona zbunjeno zavrte glavom do je pou avala da ugura novu trau u video ameru. "Nei va i ljudi", ree jedan posetilac uz olevanje, "veruju da su Elvisa

idnapovali vanzemaljci." " ta?" upita Tri a. "A jesu li?" "Mogue." "Hoete da a ete da ste vi idnapovali Elvisa?" jenu Tri a. Pou avala je da z adr i dovoljno hladnorvnosti da ne ubrlja opremu, ali ovo je bilo gotovo previ e za nju. "Ne. Ne mi", ree gost. "Vanzemaljci. To je vrlo zanimljiva mogunost. esto r azgovaramo o tome." "Moram ovo da spustim", promrmlja Tri a za sebe. Proverila je da li joj je traa valjano ubaena u video i da li ovaj radi ao treba. Uperila je ameru u n jih. Nije je prinela ou zbog toga to nije htela da ih popla i. Ali bila je dovoljn o isusna da bi bila u stanju uspe no da snima sa boa. "U redu", ree ona. "A sada mi polao i pa ljivo ispriajte o ste. Ti prvi", ree ona onome sleva. "Kao se zove ?" "Ne znam." "Ne zna ." "Ne." "Shvatam", ree Tri a. "A ta je sa vama dvojicom?" "Ne znamo." "Dobro. U redu. Mo da mi mo ete rei odale ste?" Zavrteli su glavama. "Ne znate odale ste?" Ponovo su zavrteli glavama. "Tao, dale", ree Tri a. "Kaav ste... ovaj..." Brljala je, ali, budui da je bila profesionalac, dr ala je ameru mirno do je to inila. "Mi smo u poslanstvu", ree jedan svemirac. "U poslanstvu? U poslanstvu u ome treba da uinite - ta?" "Ne znamo." I dalje je mirno dr ala ameru. "Pa, za to ste onda ovde na Zemlji?" "Do li smo da te odvedemo." Mirna ao amen, mirna ao amen. Mogla bi da oristi stativ. U stvari, upitala se da li bi trebalo da upotrebi stativ. To se upitala zbog toga to joj je to dalo trenuta ili dva da svari ono to su upravo reli. Ne, pomisli, dr anje u r uci pru a vi e slobode. Taoe je pomislila: u pomo, ta da radim? "Za to ste", upita ona smireno, "do li da me vodite?" "Zato to smo izgubili razum." "Izvinite", ree Tri a. "Morau da uzmem stativ." Izgledali su dovoljno sreno i zadovoljno tamo gde su se zateli, ne radei ni ta, do je Tri a na brzinu tra ila stativ i montirala ameru na njega. Lice joj je bilo potpuno neporetno, ali nije imala ni najbla u predstavu o tome ta se de ava i ta da misli o svemu tome. "U redu", ree ona ada je bila spremna. "Za to..." "Dopao nam se tvoj intervju sa astrologom." "Gledali ste ga?" "Mi sve gledamo. Veoma se zanimamo za astrologiju. Dopada nam se. Veoma je zanimljiva. Nije sve zanimljivo. Astrologija je zanimljiva. ta nam zvezde govo re. ta zvezde predviaju. Dobro bi nam do le tave informacije." "Ali..." Tri a nije znala odale da pone. Pomiri se sa tim, pomisli ona. Nema svrhe da pou ava da predvidi i ta u itavoj ovoj zbrci. I tao je rela: "Ali ja ni ta ne znam o astrologiji." "Zato mi znamo." "Vi znate?" "Da. Pratimo svoje horosope. Vrlo smo odu evljeni time. Imamo prilie da vidimo sve va e novine i asopise i odu evljeni smo njima. Ali na voa a e da imamo proble m." "Imate vou?"

"Da." "Kao se zove?" "Ne znamo." "Kao on a e da se zove, Hrista mu? Izvinite, to u morati da iseem. Kao on a e da se zove?" "Ne zna ni on." "Kao onda znate da vam je voa?" "Preuzeo je omandu. Ka e da neo mora da radi ne to tamo." "Ah!" ree Tri a, uhvativ i se za trag. "A gde je to 'tamo'?" "Rupert." " ta?" "Va i ljudi zovu je Rupert. Deseta planeta od va eg Sunca. Tamo smo nastanje ni mnogo godina. Tamo je izuzetno hladno i nezanimljivo. Ali dobro za posmatranj e." "Za to nas posmatrate?" "To je jedino to umemo da radimo." "U redu", ree Tri a. "Dobro. Kaav je to problem o ome pria va voa?" "Triangulacija." "Molim?" "Astrologija je veoma precizna naua. To znamo." "Pa...", ree Tri a, a zatim ostavi stvar na tome. "Ali precizna je za vas ovde na Zemlji." "D... a... a..." Imala je gadan oseaj da je poela nejasno da nazire ne to. "I zato, ada se Venera raa u Jarcu, na primer, to je sa Zemlje. Kao to deluje ao smo mi na Rupertu? ta uolio se Zemlja raa u Jarcu? Te o je za nas da t o znamo. Meu stvarima oje smo zaboravili, a za oje mislimo da su mnoge i duboe , nalazi se i trigonometrija." "Da ra istimo", ree Tri a. " elite da poem sa vama na... Ruperta..." "Da." "Da vam preraunam horosope tao da uzmu u obzir relativne polo aje Zemlje i Ruperta?" "Da." "Dobijam li esluzivna prava?" "Da." "Va a sam", ree Tri a, razmi ljajui ao bi u najgorem sluaju mogla da proda priu 'Ne nal Invajereru'. Kada se popela na letelicu oja e je odvesti do najudaljenijih granica Su nevog sistema, prva stvar sa ojom su se srele njene oi bio je niz video monitora preo ojih su promicale hiljade slia. etvrti svemirac sedeo je i gledao ih, ali bio je usredsreen na jedan poseban eran oji je, za razliu od ostalih, sadr ao m irnu sliu. Bio je to snima spontanog intervjua oji je Tri a upravo sprovela sa njegovom trojicom olega. On podi e pogled ada ju je video ao boja ljivo ulazi. "Dobro vee, madam MeMilan", ree on. "Dobar rad amerom." 6. Ford Prefet dosoi na pod u tru. Tle se nalazilo na otprilie tri palca dalje od tunela za ventilaciju nego to se seao i zato je pogre no procenio tau na ojoj e dosoiti na pod, poeo da tri prerano, nespretno se zateturao i uganuo lana. P roletstvo. Svejedno je otrao hodniom, lao epajui. Svuda po zgradi alarmi su eruptirali u uobiajenu mahnitost uzbuenja. On se baci u zalon iza uobiajenih ormaria za zalihe, obazre se da proveri da ga nio n ije primetio i poe brzo da peca po torbici za uobiajenim stvarima oje e mu biti po trebne. lana ga je, neuobiajeno, boleo ao avo. Tle ne samo to je bilo tri palca dalje od tunela za ventilaciju nego to se seao, ve je i bilo na drugoj planeti od one oje se seao, ali tri palca su bili ta oji su ga uhvatila na legalu. Uredi 'Autostopersog vodia roz Galasiju' esto s

u u veoma ratom rou prebacivani sa jedne planete na drugu, zbog loalne lime , loalnih neprijateljstava, rauna za struju ili poreza, ali uve su ponovo sazda vani na istovetan nain, gotovo do poslednjeg moleula. Za mnogobrojne zaposlene u ompaniji, raspored njihovih ureda predstavljao je jedinu stalnu veliinu za oju su znali u ozbiljno izoblienoj linoj Vaseljeni. Ali ne to je bilo udno. To samo po sebi nije bilo iznenaujue, pomisli Ford do je vadio pe ir za ba canje lae ategorije. Buvalno sve u njegovom ivotu bilo je, u veoj ili manjoj me ri, udno. Re je bila samo o tome da je izgledalo udno na ne to drugaiji nain u poreenju sa onim nainom na oji je naviao da stvari budu udne, a to je bilo, pa, neobino. N ije smesta mogao da razlui ta je to. Izvadio je univerzalni lju broj 3. Alarmi su radili na isti onaj stari nain oji je dobro poznavao. Bilo je u njima nee muzie uz oju gotovo da je mogao da pevu i. Sve to bilo je veoma poz nato. Svet napolju bio je nov za Forda. Niada pre nije bio na Savo-Pilia Hen i i dopala mu se. Imala je neu vrstu arnevalse atmosfere. On izvadi iz torbice deji lu i strelu oje je upio na ulinoj tezgi. Otrio je da je razlog za arnevalsu atmosferu na Savo-Piliji Hen i taj t o su me tani svetovali godi nji prazni pretpostavljenja Svetog Antvelma. Sveti Ant velm bio je, toom ivota, slavni i popularni ralj oji je svima doneo slavnu i p opularnu pretpostavu. Kralj Antvelm pretpostavio je da svi ele, budui da su sve o stale stvari bile sreene ao valja, da budu sreni, da u ivaju i da se zabavljaju na jbolje to mogu. Na samrti poslednja volja bila mu je da sve lino bogatsvo zave ta za finansiranje godi nje svetovine oja e svaoga podseati na to, sa mnogo dobre hran e, plesa i naroito otaenim igrama ao to je bila 'ulovite voeta'. Njegova pretpos tava bila je tao blistavo dobra da su ga zbog nje proglasili za sveca. Ne samo to, ve su one ljude oji su ranije progla avani za svece zbog stvari ao to su smrt amenovanjem na nain bedan u svaom pogledu ili ivot naglavce u buriima punim izme ta smesta ra alovali i sada se za njih smatralo da predstavljaju prilinu bruu. Poznati H-obli zgrade 'Autostopersog vodia' dizao se nad obrisima grada i Ford Prefet probio se u njega na poznati nain. Uve je ulazio roz sistem za ventilaciju, a ne roz glavni ulaz, zbog toga to su glavnim ulazom patrolirali ro boti iji je zadata bio da ispituju zaposlene u dolasu u vezi sa tro ovima. Rauni Forda Prefeta bili su na zlom glasu ao slo eni i te i i on je, sve u svemu, otri o da su roboti sa ulaza previ e lo e opremljeni da shvate razloge oje je eleo da izn ese u vezi sa njima. Zbog toga mu se vi e dopadalo da ue drugim putem. To je pretpostavljalo uljuivanje gotovo svih alarma u zgradi, ali ne i o nog u odeljenju raunovodstva, a to je bilo ba ono to se Fordu dopadalo. Sario se iza ormaria za zalihe, liznuo gumenu sisalju na vrhu streliceigrae i onda je namestio na strunu lua. Posle otprilie trideset seundi robot za obezbeenje, velii ao omanja d inja, ulete hodniom otprilie u visini strua, pri tome osmatrajui levo i desno ne bi li opazio i ta neuobiajeno. avolsi valjano odmereno, Ford mu izbaci strelu na put. Strela prelete ho dni i zaai se, uzdrhtala, za suprotni zid. Do je letela, senzori robota u tren utu se priova e na nju i robot zaorenu za devedeset stepeni da bi je sledio i v ideo ta je to, og avola, i uda se zaputilo. To je upilo Fordu jednu dragocenu seundu, toom oje je robot bio ore nut na suprotnu stranu. On baci pe ir preo leteeg robota i pogodi ga. Zbog raznoraznih senzorsih izra taja ojima je robot bio ura en, on nije m ogao da manevri e unutar pe ira i samo se trzao napred-nazad, nemoan da se orene i suoi sa zarobljivaem. Ford ga brzo povue prema sebi i pribi ga uz tle. Ovaj poe alostivo da cvili . Jednim brzim i uve banim poretom Ford posegnu ispod pe ira univerzalnim ljuem br oj 3 i odvrnu malu, plastinu plou na vrhu robota oja je otvarala pristup njegovim logiim olima. E sad, logia je divna stvar, ali, ao to je proces evolucije otrio, ima odreenih nedostataa. Sve to misli logino mo e da se nadmudri od strane neega drugoga to misli bar u

isto tolioj meri logino. Najla i nain da se nadmudri savr eno logian robot jeste da mu se ubacuje isti redosled nadra aja ponovo i ponovo, tao da se ovaj zatvori u p etlju. To su poazali slavni opiti sa sendviima sa haringom, sprovoeni pre vi e mile nijuma na MIZSIMOIOS-u (Masimegalonsom institutu za sporo i muotrpno otrivan je iznenaujue oiglednih stvari). Robot je programiran da veruje ao voli sendvie sa haringom. To je, u st vari, bio najte i deo itavog opita. Jednom ada je robot programiran da poveruje a o voli sendvie sa haringom, pred njega je stavljen sendvi sa haringom. Na ta bi ro bot pomislio: 'Ah! Sendvi sa haringom! Ja volim sendvie sa haringom.' Onda bi se sagao i uzeo sendvi sa haringom u svoje hvatalje za sendvie sa haringama i ponovo se podigao. Na nesreu po robota, ove su bile izraene na taav nain da je in ispravljanja izazivao ispadanje sendia sa haringama pravo sa hvatalj i za sendvie sa haringama i njihov pad na pod ispred robota. Na ta bi robot pomisl io: 'Ah! Sendvi sa haringom...' - i stao da ponavlja isti in ponovo i ponovo. Jedi na stvar oja je spreavala da sendviu sa haringama ne dosadi itav proleti posao i da ne otpuzi u potragu za drugim nainima ubijanja vremena bilo je to to je sendvi s a haringama, budui da je re o paretu mrtve ribe izmeu dve ri e hleba, bio za nijansu manje svestan onoga to se de ava nego robot. Naunici na Institutu otrili su na taj nain vunu silu iza svih promena, raz voja i noviteta u ivotu, a re je bila o sledeem: sendvii sa haringama. Objavili su la na o tom efetu, oji je pretrpeo op te ritie ao izuzetno tupav. Onda su prove rili broje oje su otrili i shvatili da su, u stvari, otrili ono to se naziva 'dosada', ili, radije, pratinu funciju dosade. U groznici uzbuenja nastavili su da otrivaju druga oseanja, poput 'razdra ljivosti', 'poti tenosti', 'neodlunosti', 'm rzovolje' i tao dalje. Sledei velii proboj ostvaren je ada su prestali da ori ste sendvie sa haringom, priliom ega im je na raspolaganje do ao itav jedan talas no vih oseanja za prouavanje, ao to su 'ola anje', 'radost', ' ivahnost', 'apetit', 'zad ovoljstvo' i, najva nije od svega, elja za 'sreom'. To je bio najvei od svih proboja. Ogromne gomile slo enih ompjutersih programa oji su upravljali pona anjem robota u svim moguim sluajevima mogle su se zameniti veoma jednostavno. Robotima je samo bila potrebna sposobnost da se ili dosauju ili da budu sreni, ao i dva us lova oje je trebalo ispuniti da bi se ostvarila ta stanja. Ostalo e odraditi sam i. Robot oga je Ford zarobio pod pe irom u tom trenutu nije bio srean robot . On je bio srean ada je mogao da se ree. Bio je srean ada je mogao da vidi drug e stvari. Naroito je bio srean ada bi video ao se druge stvari reu, a posebno u olio su se te druge stvari retale i radile stvari oje ne bi smele, zbog toga to je onda mogao, uz prilino zadovoljstvo, da ih prijavi. Ford e to usoro popraviti. On unu iznad robota i stisnu ga olenima. Pe ir je ovome i dalje prerivao sve senzorse mehanizme, ali Ford mu je sada otrio logia ola. Robot je cmizdra vo i jadno zujao, ali mogao je samo da se trza, ali ne i stvarno da se porene. Upotrebiv i lju, Ford izvadi mali ip iz le i ta. im je ovaj izi ao, robot zaneme i napros o stade gde se zateao ao u omi. ip oji je Ford izvadio bio je onaj oji je sadr avao sve uslove oje je tr ebalo ispuniti da bi se robot oseao sreno. Robot je bio srean ada malo naeletrisa nje iz tae sa leve strane ipa stigne u drugu tau sa desne strane. ip je odreivao hoe li naeletrisanje tamo stii ili nee. Ford izvadi malo pare ice oje je bilo prodenuto roz pe ir, pa gurnu jedan raj u gornju levu rupu podno ja ipa, a drugi raj u rupu desno dole. To je bilo sve. Sada je robot mogao da bude srean ta god se desilo. Ford brzo ustade i side pe ir. Robot se di e ushieno u vazduh po neavoj i zuvijanoj putanji. On se orenu i vide Forda. "Gospodine Forde, ser! Tolio sam srean to vas vidim!" "Hej, ao, mali dru ane", ree Ford. Robot smesta javi centralnoj ontroli da je sve sada najbolje to mo e biti u ovom najboljem od svih moguih svetova, alarmi se hitro smiri e i ivot se vrati na normalu.

To jest, gotovo na normalu. Bilo je neeg udnog u vezi sa itavim mestom. Mali robot grgoljio je od eletrinog zadovoljstva. Ford po uri niz hodni, pustiv i da naprava lebdi po njegovom tragu i govori mu ao je prijatno sve i ol io joj je drago to mo e to da mu a e. Meutim, Ford se nije oseao prijatno. Prolazio je pored lica ljudi oje nije poznavao. Nisu izgledali poput nj egove vrste ljudi. Bili su previ e uredni. Oi su im bile previ e mrtve. Svai put ad a bi pomislio da je u daljini ugledao neoga oga poznaje i po urio da se pozdravi , ispostavilo bi se da je to neo drugi, sa sveuupno mnogo zae ljanijom frizurom i mnogo pouzdanijim, odlunijim pogledom od, pa, od ioga oga je Ford poznavao. Stepeni te je pomereno dva palaca ulevo. Tavanica je neznatno spu tena. Hol je bio preureen. Sve te stvari nisu bile same po sebi zabrinjavajue, iao su malo rastrojavale. Stvar oja je zabrinjavala bio je deor. Neada je bio nametljiv i dreav. Sup - jer se 'Vodi' prodavao tao dobro po civilizovanoj i postcivilizaci jsoj Galasiji - ali sup i zabavan. Otaene ma ine za igre bile su nanizane po ho dnicima. Ludai obojeni laviri visili su sa tavanice, opaa morsa stvorenja sa planete Viv izranjala su iz bazena po atrijumima ispunjenim drveem, robotsi batl eri u tupavim o uljama vrteli su se po hodnicima u potrazi za aama u oje bi mogl i da gurnu penu ava pia. Ljudi su vodili grozozmajeve na povocu i dr ali pterosponde na nosaima po uredima. Narod je umeo dobro da se zabavlja, a ao neo i nije, mog ao je da se upi e na urseve oji e to popraviti. Sada nije bilo niega od svega toga. Neo je pro ao po mestu i obavio ogavni posao dovoenja u slad sa dobrim u usom. Ford o tro srenu u jednu malu senicu, pru i ruu i povue leteeg robota za sob om. Tu unu i zapilji se u grgotavog ibernauta. " ta se ovde desilo?" hteo je da zna. "Oh, sve same najlep e stvari, ser, sve same najlep e mogue stvari. Smem li d a vam sednem u rilo, molim vas?" "Ne", ree Ford i odgurnu stvar. Ova je tolio u ivala u tome da bude odbaena na taav nain da je poela da se nji e gore-dole, grgolji i obeznanjuje. Ford je pon ovo dograbi i zadr a vrsto u vazduhu na stopu od lica. Ova pou a da ostane gde jeste , ali nije mogla da se suzdr i da blago ne drhti. "Ne to se promenilo, zar ne?" prosita Ford. "Oh, da", siao je robot, "na najarobniji i najdivniji nain. Tolio mi je l epo zbog toga." "Pa ao je onda bilo ranije?" "Izvanredno." "A dopada ti se nain na oji se promenilo?" hteo je da zna Ford. "Dopada mi se sve", jeao je robot. "Naroito ada tao viete na mene. Uinite to ponovo, molim vas." "Samo mi reci ta se desilo!" "Oh, hvala, hvala!" Ford uzdahnu. "U redu, u redu", prodahta robot. "'Vodi' je promenio vlasni tvo. Ima novu upravu. Sve je tolio predivno da mi doe da se istopim. Stara uprava bila je isto tao prerasna, razume se, iao nisam siguran da sam tao mislio u svoje vreme. " "To je bilo pre nego to ti je u glavu gurnuto pare ice." "Kao istinito. Kao divno istinito. Kao divno, penu avo, isriavo, silovi to istinito. Kao istinsi estatino ispravno opa anje." " ta se desilo?" ustrajao je Ford. "Ko je u toj novoj upravi? Kada su preu zeli vostvo? Ja... oh, nema veze", dodade on ada mali robot poe da blebee od neon trolisanog zadovoljstva i da mu se trlja o oleno. "Idem da vidim sam." Ford se baci na vrata glavnog i odgovornog urednia, supi se u vrstu lop tu ada ovir prsnu i popusti, brzo se ototrlja preo poda do mesta na ome su obino stajala olica sa neim od najmonijih i najsupljih napitaa u Galasiji i d ograbi olica; zatim, oristei ih ao zalon, prevue i njih i sebe preo glavnog i zlo enog dela poda ureda do mesta gde je stajala supocena i izuzetno neuusna sta

tua Lede i Otopoda i sari se iza nje. U meuvremenu je mali robot za obezbeenje, u av i u visini prsa, bio poa en samoubilaim zadovoljstvom zato to je odvuao pu anu pa sa Forda. Taav je bar bio plan, i to neophodan. Trenutni glavni i odgovorni uredn i, Stagjar-zil-Dogo, bio je opasno neuravnote en tip oji je na ubitaan nain gledao saradnie oji bi mu se pojavili u uredu bez stranica sve eg, proverenog primera i imao je bateriju lasersi navoenog vatrenog oru ja povezanog sa posebnim naprava ma za seniranje u oviru vrata oje je trebalo da prepoznaju sve one oji samo donose izuzetno dobar razlog zbog ega nisu ni ta napisali. Na taj nain obezbeivan je viso prinos. Na nesreu, olica sa piem nisu bila tu. Ford se oajnii bacio postrance i napravio salto prema statui Lede i Otop oda, oja taoe nije bila tu. Kotrljao se i bacao po odaji u neoj vrsti nasumine panie, sapleo se, poleteo, tresnuo u prozor oji je sreom bio graen tao da izdr i raetne napade, odbio se i sruio u izgruvanu i iznurenu gomilu iza prijatne, sive sofe od gu vane o e, oja ranije nije bila tu. Posle neolio seundi lagano je provirio povrh sofe. Kao to nije bilo o lica sa piem i Lede sa Otopodom, isto tao, zapanjujue, nije bilo ni pu ane paljbe. On se namr ti. Sve to bilo je u potpunosti pogre no. "Gospodin Prefet, pretpostavljam", ree neiji glas. Glas je dolazio od nalicane spodobe iza ogromnog eramiog radnog stola uovirenog tiovinom. Stagjar-zil-Dogo mo da je i bio avolsa osoba, ali nio ga, i z itavog niza razloga, nije mogao nazvati nalicanim. To nije bio Stagjar-zil-Dog o. "Prema nainu va eg ulasa pretpostavljam da trenutno nemate novog materijal a za, ovaj, 'Vodi'", ree nalicana spodoba. Tip je sedeo latova oslonjenih o sto i dr ao vrhove prstiju na nain oji, neobja njivo, niada nije progla en za zloin. "Imao sam posla", ree Ford poprilino slaba nim glasom. On se teturavo podi e n a noge, istei sa sebe pra inu. A onda pomisli: og avola govorim slaba nim glasom? Morae da preuzme ontrolu nad itavom situacijom. Treba da otrije o je, do avola, ta o soba - i iznenada je smislio nain da to uini. "Ko si ti, do avola?" upita on. "Ja sam tvoj novi glavni i odgovorni uredni. To jest, uolio odluimo da zadr imo tvoje usluge. Ime mi je Van Harl." Nije pru io ruu. Samo je dodao: " ta si to uinio tom robotu za obezbeenje?" Mali robot se vrlo, vrlo polao otrljao po tavanici i tiho jeao za sebe. "Uinio sam da bude veoma srean", odreza Ford. "To mi doe ao misija. Gde je Stagjar? Jo bitnije, gde su mu olica sa piem?" "Gospodin zil-Dogo vi e nije u ovoj organizaciji. Pretpostavljam da mu ol ica sa piem poma u da se pomiri sa tom injenicom." "Organizacija?" drenu Ford. "Organizacija? Koja proleto tupava re za ov avu firmu!" "Upravo je to na e mi ljenje. Nestrutuiranost, preplaenost, neorganizovanost , prealoholiziranost. I sve to", dodade Harl, "samo to se tie urednia." "Ja u da se staram o vicevima", drenu Ford. "Ne", ree Harl. "Ti e da se stara za olumnu o restoranima." On baci pred njega na sto pare plastie. Ford se nije porenuo da ga podi gne." "Ti - ta?" upita Ford. "Ne. Ja Harl. Ti Prefet. Ti raditi olumnu o restoranima. Ja sedeti ovd e i govoriti da ti raditi olumnu o restoranima. Ti apirati?" "Kolumnu o restoranima?" upita Ford, previ e zbunjen da bi se jo stvarno na ljutio. "Sedi, Prefete", ree Harl. On napravi rug u svojoj fotelji na oretanje , ustade i poe da posmatra maju ne mrlje oje su u ivale u arnevalu dvadeset tri spr ata ni e. "Vreme je da dignemo ovaj posao na zdrave temelje, Prefete", odreza on. "Mi u Preduzeu InfiniDim smo..." "Vi - gde?" "Preduzee InfiniDim. Kupili smo va 'Vodi'."

Ford sle e ramenima. Nije imao ta da pauje. "Galasija se menja", ree Harl. "I mi moramo da se menjamo sa njom. Da id emo s tr i tem. Tr i te napreduje. Nove te nje. Nove tehnologije. Budunost je..." "Ni ta mi ne priaj o budunosti", ree Ford. "Bio sam uzdu i popreo u budunosti. Pola vremena provodim tamo. Isto je ao i bilo gde drugde. Bilo ada drugde. ta god. Iste stare stvari u br im olima i po smrdljivijem vazduhu." "To je jedna budunost", ree Harl. "To je tvoja budunost. Mora da naui da misli multidimenziono. Postoje bezgranine budunosti oje se prote u u svim smerovima od ov og trenuta - a i od ovog, i od ovog. Na milijarde, a umno avaju se svaim trenom! Svai mogu polo aj svaog mogueg eletrona naduvava se u milijarde mogunosti! Milija rde i milijarde blistavih, sjajnih budunosti! Zna li ta to znai?" "Pljuca sebi na bradu." "Milijarde i milijarde tr i ta!" "Shvatam", ree Ford. "Znai, prodajete milijarde i milijarde 'Vodia'." "Ne", ree Harl, posegnu za svojom maramicom i ne nae je. "Izvini", ree on, "ali ovo me tolio uzbudi." Ford mu pru i svoj pe ir. "Razlog zbog oga ne prodajemo milijarde i milijarde 'Vodia'", nastavi Ha rl, po to je obrisao usta, "jesu tro ovi. Umesto toga, prodajemo jedan jedini 'Vodi' milijardama i milijardama puta. Koristimo vi edimenzionu prirodu Vaseljene da bis mo srezali tro ove izrade. I ne prodajemo ga stoperima bez prebijene pare. Koja j e to bila glupa zamisao! Nai deo tr i ta oji, vi e ili manje po definiciji, nema ni pr ebijene pare i onda pou avati da prodaje njemu. Ne. Prodajemo uticajnom poslovnom putniu i njegovoj eni na odmoru u milijardama, milijardama razliitih budunosti. To je najorenitiji, najdinaminiji i najprodorniji poslovni poduhvat u itavoj multid imenzionoj besonanosti vreme/prostor/verovatnoa." "A od mene biste hteli da vam budem restoransi ritiar", ree Ford. "Cenili bismo tvoje priloge." "Ubij!" drene Ford. To je drenuo na svoj pe ir. Pe ir soi iz Harlovih ruu. Nije to bilo zbog toga to je imao imalo sopstvenu poretau silu, ve zbog t oga to je Harla tolio prenerazila pomisao da bi je mogao imati. Sledea stvar oja ga je prenerazila bio je prizor Forda Prefeta ao leti na njega preo stola p esnicama napred. U stvari, Ford je samo soio za reditnom articom, ali ne mo ete zauzimati onu vrstu polo aja avu je Harl zauzimao u onavoj vrsti organizacije u avoj ga je Harl zauzimao bez razvijanja zdravog paranoidnog pogleda na ivot. O n uini pametan ora u smislu bezbednosti tao to se bacio unatrag, o tro udario gla vom u stalo neprobojno za raete, a potom utonuo u niz zabrinutih i izuzetno lin ih snova. Ford je le ao preo stola, iznenaen ao je sve lao pro lo. On hitro baci po gled na pare plastie oje je sada dr ao u ruci - bila je to Dine-O-Raun reditna a rtica sa njegovim imenom ve ugraviranim i datumom isticanja dve godine od sada, to je mo da bila najuzbudljivija stvar oju je Ford iada video u ivotu - a onda se u spentrao preo stola da se postara za Harla. Ovaj je disao prilino lao. Fordu pade na pamet da bi disao jo la e ada mu te ina novania ne bi pritisala grudi, i zato je gurnuo ruu u Harlov d ep na grudi ma i poeo da prebira po njemu. Lepa svota gotovine. Kreditna doumentacija. lansa arta Ultragolf luba. Druge lupse lanse arte. Fotografija neije ene i porodic e - verovatno Harlove, ali ovih dana ove nije mogao da bude siguran. Zauzeti slu b enici nisu imali vremena za enu i porodicu sa punim radnim vremenom, ve su ove nap rosto iznajmljivali za viend. Ha! Nije mogao da poveruje ta je upravo prona ao. Polao je izvadio iz novania jedno jedino ludai uzbudljivo pare plastie, ugne deno u sve nju potvrda. Nije bilo ludai uzbudljivo gledati ga. U stvari, bilo je prilino dosadno. Bilo je manje i ne to deblje od reditne artice i poluprovidno. Uolio biste ga prineli svetlu, videli biste mnogo holografsi odiranih informacija i slia ub

e ."

"InfiniDim?" "Milione smo ulo ili u to ime, Prefete. Poni da ga voli

ili poni da se pauj

aenih pseudoinima duboo ispod njegove povr ine. Bio je to Ident-i-Ola i bilo je ba nevaljalo i a avo od Harla to ga je vucara o po novaniu, iao savr eno shvatljivo. Danas je bilo tolio razliitih naina na oji se od vas zahtevalo da pru ite potpuni doaz svog identiteta da je ivot lao mogao postati izuzetno zamoran ve zbog te injenice, na stranu problemi priliom pou aja da se dejstvuje ao oherentna svest u jednoj epistemolo i neodreenoj Vaseljeni. N a primer, pogledajte samo ma ine za gotovinu. Redovi ljudi stoje i eaju da im se oi taju otisci prstiju, da im se saniraju mre njae, sastru e ne to o e sa zadnjeg dela vra ta i da se podvrgnu trenutnoj (ili gotovo trenutnoj - dobrih est ili sedam seund i u zamornoj stvarnosti) genetsoj analizi, zatim da odgovaraju na tri pitanja o lanovima svoje porodice ojih se a nisu ni seali, ao i o zabele enim omiljenim bo jama stolnjaa. I sve to samo da bi podigli malo rezervnog novca za viend. Uol io ste pou avali da dobijete redit za turbo auto, da potpi ete sporazum o smanjen ju broja balistiih projetila ili da platite za itav restoran, stvari su lao mog le postati stvarno zamorne. I zato, Ident-i-Ola . On je svau svacijatu informaciju o vama, va em telu i ivotu bele io na jednu svenamensu articu oju su ma ine mogle da oitavaju i oju ste onda bili u prilici da nosite po novaniu, to je predstavljalo najvei trijumf t ehnologije do dana dana njeg i nad samom sobom i nad zdravim razumom. Ford ga gurnu u d ep. Upravo mu je pala na pamet izuzetno dobra zamisao. P itao se olio dugo e Harl ostati bez svesti. "Hej!" povia on na malog robota veliine bundeve oji je i dalje balavio od euforije na tavanici. "Hoe da ostane srean?" Robot progrglja da hoe. "Onda se dr i mene i bez gre e radi sve to ti a em." Robot odgovori da je sasvim srean tamo gde se zateao na tavanici, hvala lepo. Niada ranije nije shvatio olio se istog u ivanja mo e dobiti zahvaljujui valj anoj tavanici i eleo je da dublje istra uje svoja oseanja u pogledu tavanica. "Samo ostani", ree Ford, "pa e ubrzo da te uhvate i da ti zamene ip za uslo vljavanje. Ao hoe da ostane srean, rei odmah." Robot ispusti dugi, oseajni uzdah potisnute tuge i uz olevanje dolebde s a tavanice. "uj", ree Ford, "mo e li da usreuje ostata sistema za bezbednost jedno dva min uta?" "Jedna od radosti istinse sree", pevu io je robot, "jeste deoba. Bujam, pe nu am se, prelivam od..." "U redu", ree Ford. "Samo ti pro iri malo sree po bezbednjaoj mre i. Ne daj jo j niave informacije. Samo je usrei, tao da ne oseti potrebu da te pita za bilo ta." On podi e pe ir i veselo protra roz vrata. ivot je u poslednje vreme postao malo turoban. Sada je poazivao sve znae da e postati izuzetno lepr av. 7. Artur Dent je u ivotu bio po raznim rupagama, ali niada pre nije video as trodrom sa natpisom: 'a i oajnio potucanje bolje je od dolasa na ovo mesto.' Rad i dobrodo lice za posetioce u holu za dolase istali su sliu predsednia taSad, n asme enog. Bila je to jedina njegova slia oju je io bio u stanju da nae, a napra vljena je ubrzo po to se ustrelio, pa je zato, iao je fotos bio retu iran najbolje t o se moglo, osmeh na njegovom licu izgledao prilino sablasno. Slepoonica mu je bil a docrtana redom. Za fotografiju nije pronaena zamena zbog toga to nije pronaena z amena ni za predsednia. Postojala je samo jedna ambicija oju je io na planeti iada imao, a to je - otii odavde to pre. Artur se prijavi u malom motelu u predgrau i turobno sede na revet oji je bio vla an, a zatim poe da prelistava malu bro uru sa informacijama, oja je taoe bila vla na. Na njoj je pisalo da je planeta zvana taSad nazvana prema prvim reima p rvih naseljenia oji su stigli na nju posle truda da preo svetlosnih godina st ignu do najdaljih neistra enih oblasti Galasije. Glavni grad se zvao taJeTuJe. Nij e bilo drugih gradova vrednih pomena. Naseljavanje planete taSad nije ba bilo uspe n

o, a ljudi oji su stvarno eleli da ive na taSad ba i nisu bili ljudi sa ojima bist e voleli da provodite vreme. U bro uri se pominjala trgovina. Glavni trgovai artial bile su o e vodovep rova sa taSada, ali trgovina tu ba nije cvetala, jer nio pri zdravoj pameti ne bi upio o u vodovepra sa taSada. Ipa, neao je opstajala za dlau, zbog toga to je u Galasiji uve postojao znaajan broj ljudi oji nisu bili pri zdravoj pameti. Artur se oseao prilino neprijatno do se obazirao po neim od saputnia u malom br odsom odelju za putnie, priliom dolasa. Bro ura je opisivala deo istorije planete. Ko god da ju je napisao, oevidno je poeo sa namerom da malo podigne moral, jer je naglasio da, u stvari, nije bil o hladno i vla no sve vreme, ali nije mogao da pronae jo mnogo toga pozitivnog, tao da se ton testa brzo rastoio u divljau ironiju. Govorio je o ranim godinama naseljavanja. Reao je da su glavne delatnos ti to se obavljaju na taSad lov, dranje i ori enje za hranu loalnih vodoveprova, o ji su bili jedina pre ivela ivotinjsa vrsta na planeti, budui da su sve druge jo dav no izumrle od oajanja. Vodoveprovi su bili sitna, opaa stvorenja, a mala margina oja je nedostajala da budu u potpunosti nepogodni za jelo bila je upravo ona n a ojoj je i opstajao ivot na planeti. I onda, oje su bile te nagrade, olio go d beznaajne, oje su inile ivot na taSad vrednim ivljenja? Pa, nije ih bilo. Ni jedne jedine. a je i pou aj pravljenja za vlastito ori enje za titne odee od o e vodovepra io ve ba u razoaranju i zaludnosti, budui da su te o e bile neobja njivo tane i propu ta le su vodu. To je izazvalo mnogo zbunjenih rasprava meu naseljenicima. U emu je bi la tajna odr avanja toplote od vodoveprova? Da je iada io nauio jezi ojim su v odoveprovi razgovarali izmeu sebe, otrio bi da tajna ne postoji. Vodoveprovima j e bilo hladno i bili su mori ao i bilo o drugi na planeti. Nio nije imao ni najmanju elju da naui jezi vodoveprova iz jednostavnog razloga to su ta stvorenja op tila meu sobom tao to su grizla jedno drugo za butine. Budui da je ivot na taSad bi o taav aav je bio, najvei deo onoga to je jedan vodovepar imao da a e o njemu la o se moglo predstaviti na taj nain. Artur je prelistavao bro uru do nije otrio ono to je tra io. U zadnjem delu bilo je neolio mapa planete. Bile su uraene prilino traljavo, jer izgledalo je malo verovatno da e mnogo zanimati ioga, ali rele su mu ono to je eleo da zna. Najpre ih nije prepoznao, jer su mape bile orenute na drugaiji nain od on oga oji je oeivao i izgledale su, prema tome, sasvim nepoznato. Razume se, gore i dole, sever i jug, u potpunosti su proizvoljna odredi ta, ali navili smo da vi dimo stvari onao ao smo navili da ih vidimo i Artur je morao da oree mape go re-dole da bi u njima razabrao iaav smisao. Postojala je jedna velia opnena masa na gornjoj levoj strani slie oj a se su avala nadole do tanu nog strua, a zatim se ponovo naduvavala u vidu ogromne zapete. Sa desne strane bila je zbira rupnih oblija nabacanih zajedno na pozna t nain. Oblici nisu bili sasvim isti i Artur nije znao da li je to zbog toga to je mapa tao gruba, zato to je nivo mora postao vi i, ili, pa, usled toga to su stvari ovde naprosto drugaije. Ali doazi su bili nepobitni. Bila je to nepobitno Zemlja. Ili, radije, najnepobitnije nije bila. Samo je veoma liila na Zemlju i zauzimala iste oordinate u vreme/prostor u. Kave oordinate je zauzimala u verovatnoi moglo se samo nagaati. On uzdahnu. Bilo je to, shvati on, najbli e to se mogao nadati da e prii domu. to je znailo da je otprilie najdalje mogue od doma. Turobno je zalupio bro uru i zapitao se ta, za ime sveta, sad da uradi. Dopustio je sebi da se uplje nasmeje na ono to je upravo pomislio. On pogl eda na svoj stari sat i malo ga protrese da ga navije. Prema njegovoj sopstvenoj vremensoj sali, bila mu je potrebna godina dana da stigne dovde. Godina dana otao se dogodila nesrea u hipersvemiru u ojoj je Fener u potpunosti nestala. U j ednom asu sedela je tu pored njega u MlitD etu; u sledeem trenu brod je napravio jed no savr eno normalno 'hop' u hipersvemiru i, ada se on ponovo obazro, nje vi e nije bilo. Sedi te a nije bilo ni toplo. a joj ni ime nije bilo na listi putnia. Svemirsi prevozni ga je doeao uz oprez ada se po alio. Razne neugodne s tvari de avaju se toom svemirsih putovanja, a mnoge od njih donose velie svote

novca advoatima. Ali ada su ga upitali iz og setora Galasije su on i Fener r enuli i ada im je on reao ZZ9 Plural Z Alfa, opustili su se u potpunosti na nai n za oji Artur uop te nije bio siguran da mu se dopada. a su se malo i nasmejali u br, iao saoseajno, razume se. Uazali su mu na stavu u ugovoru za artu u o joj je pisalo da se bia iji ivot potie iz zona Plurala savetuju da ne putuju hipersv emirom i da to ine na sopstvenu odgovornost. Svi, reo e oni, znaju to. Blago su su zdr avali posprdni smeh i vrteli glavama. Kada je Artur napustio njihove urede, otrio je da blago drhti. Ne samo da je izgubio Fener na najpotpuniji i najzaoru eniji mogu nain, ve je i oseao da to v remena provodi po Galasiji, broj stvari o ojima ne zna ni ta ao da se samo povea va. Upravo do je bio na trenuta izgubljen u tim bolnim seanjima, zau se uca nje na vratima njegove motelse sobe, oja se potom smesta otvori e. Nei gojazni i neuredni ove ue, nosei Arturov mali ofer. Stigao je do: "Gde da ostavim..." ada ne to silovito polete na njega i on se te o srui na vrata, pou avajui da odagna udarcima sitno i u travo stvorenje oje je re ei isoilo iz vla ne noi i zabilo mu zube u butinu i pored debelih slojeva o ne po stave oje je nosio na tom mestu. Doe do rate, ru ne zbre, galame i tresanja. ov e je mahnito viao i poazivao prstom. Artur dohvati glomaznu palicu oja je st ajala poraj vrata oevidno za tu svrhu i tresnu njom vodovepra. Vodovepar smesta otpusti eljust i otlipsa unatrag, zbunjen i izgubljen. Boja ljivo se zavuao u ugao sobe, podvio rep pod zadnje noge i uznemireno se upil jio u Artura, nepreidno i nespretno trzajui glavu na jednu stranu. Izgledalo je da mu je eljust i a ena. Malo je cvileo i strugao morim repom po podu. Pored vrata, d ebeljo sa Arturovim oferom sedeo je i psovao, pou avajui da zaustavi rv iz buti ne. Odea mu je ve bila mora od i e. Artur je piljio u vodovepra, ne znajui ta da ini. Vodovepar ga je upitno gl edao, a onda pou a da mu prie, ispu tajui alostive zvue nali na cviljenje. Bolno je micao vilicu. Zatim naglo soi prema Arturovoj butini, ali i a ena vilica bila mu je p reslaba da dobro uhvati i zato se samo sljoa na pod, tu no cvilei. Debeljo soi n a noge, dohvati batinu i smlavi moza vodovepra u lepljivu, a astu masu na tanom tepihu, a zatim je ostao da stoji tamo, zadihan, ao da izaziva ivotinju da pono vo mrdne ao sme, maar samo jednom. Jedno oo vodovepra preorno je gledalo Artura iz smlavljenih ostataa g lave. " ta mislite, ta je pou avao da a e?" upita Ar