5 PET 2010 - Savez radio-amatera Srbije 5_2010.pdfrala) za hrabrost pokazanu u {pansko-ameri~kom...

$: 5 PET 2010 - Savez radio-amatera Srbije 5_2010.pdfrala) za hrabrost pokazanu u {pansko-ameri~kom ratu, izgubio je kampanju za mesto u Senatu. No nije izgubio - na Teslinu veliku `alost$

2. septembar-oktobar 2010.ÔVEK VAN VREMENA

II ZZ KKNN JJ II GG EE““““TTTTEEEESSSSLLLLAAAA -- ÔOOOVVVVEEEEKKKK VVVVAAAANNNN VVVVRRRREEEEMMMMEEEENNNNAAAA””””

NNaasslloovv oorriiggiinnaallaa:: ””TTEESSLLAA - MMAANN OOUUTT OOFF TTIIMMEE”” AAuuttoorr:: MMaarrggaarreett CChheenneeyyPPrreevvoodd:: BBoojjaann JJoovvii}},, PPrriipprreemmiioo:: MMii}}aa,, eexx YYZZ11YYZZ

Ljudi govore o decenijama kao daove obrazuju neku vrstu prirodnog za-vr{etka, a u stvari one retko uredno za-vr{avaju bilo {ta. Preìvele ljudske je-dinke odvu~ene su u nove odse~ke vre-mena koje ne donosi nikakvu harmonijui u kojima se ~esto de{avaju korenitepromene. Tako se desilo i s Teslom u"ludim dvadesetim".

Dvadesete godine donele su lice-merje prohibicije. Dostojanstveni ~oveknije vi{e mogao da se od{eta do svogomiljenog bara i naru~i pi}e, ve} je,umesto toga, bio prisiljen da posegneza ilegalnim viskijem, dìnom koji jepravljen u kadi, ili ne~im jo{ gorim. Taj-nim to~ionicama i gangsterima posao jei{ao kao nikada ranije. Mladi}i usijanihglava i naki}ene {mizle iglali su ~arlstonpo celu no}; berza je periodi~no bila ubrzom usponu ili u dubokoj krizi, dok su{pekulanti sticali ili gubili bogatstvo. DèjmsD`. Voker, njujor{ki gradona~elnik zaba-va, u tom se vremenu ose}ao kao ribau vodi. Nikola Tesla, viktorijanac po po-na{anju i izgledu, nije. On je, vi{e negoikad, bio otu|en od sveta koji ga je ok-ruìvao.

Hobson, koji je bio kongresmen ikoji je uskoro trebalo da dobije Kongre-snu medalju (imao je ~in kontraadmi-rala) za hrabrost pokazanu u {pansko-ameri~kom ratu, izgubio je kampanju zamesto u Senatu. No nije izgubio - naTeslinu veliku àlost - svoju kampanjuprotiv pi}a i imao je va`nu ulogu u pro-turanju Osamnaestog amandmana. ZaTeslu je prohibicija predstavljala nepod-no{ljivi birokrtaski napad na li~ne slo-bode. Javno je izjavio mi{ljenje da }eona skratiti ìvote, uklju~uju}i i njegov.Vi{e nije mogao da predvi|a da }e do-ìveti 140 godinu bez boànske ambro-zije u skromnim ali redovnim koli~inama- ko bi za to jo{ mario?

Kad se porodica Hobson vratila naMenhetn da tu ìvi, Tesli je bilo veomadrago {to }e on i nekada{nji heroj mo}iopet da budu bliski. Hobson je predu-zeo i druge vredne kampanje, uklju~u-ju}i i vo|stvo u Me|unarodnoj komisijiza narkotike, no uvek bi na{ao vreme-na za starog prijatelja. Zapo~eo je sa

navikom da jednom mese~no "lovi" Te-slu u hotelu kako bi prisustvovali film-skom matineu. To je bila ~udno frivolnazabava za tako uvaèni par. Pomolili bise iz guste tame u sjaj i buku popod-neva na Tajms skveru i od{etali se doomiljene klupe u parku. Tu bi govorili osvetovima politike i nauke, ili se prise-}ali starih vremena.

Sada, u polovini {este decenije, Te-sla je bio jo{ uvek u prili~nim te{ko}a-ma. Ponekad bi ga mu~ila ~udna bolest.Poslovi na kojima je tako mnogo radiou îkagu polako su i{~ezavali. Vorden-klif je bio samo tu`na uspomena, noipak nikada nije prestao da se bori zanapredak svog beì~nog sistema. Godi-ne 1920. ponovo se javio Vestighauso-vim upravnicima s predlogom o beì~-nom sistemu. Njihovo odbijanje gorkoga je podsetilo da su mu, u vreme kadasu dobili njegova prava na sistem naiz-meni~ne struje, direktori obe}ali da "ni-{ta {to iznesete pred Vestighausa ne}ebiti odbijeno". Pouzdao se u njihova uve-ravanja, rekao je, "znaju}i da ljudi tak-voga poloàja obi~no ose}aju obavezuprema pionirima koji polaù temelje nji-hovom uspe{nom biznisu ..."

Stav firme bio je dvostruko frustrira-ju}i po{to je ona sada upravo ulazila nabeì~no polje, i Tesla je ~uo da name-ravaju da izgrade radio-sistem. "U pr-vom trenutku sam bio zapanjen i dubo-ko razo~aran", napisao je, "{to je stvartrebalo izneti pred va{e inènjere ... Ni-kada im ni{ta drugo ne bih podneo os-im kompletnih planova, potpuno razra-|enih u svakom detalju ..." Vestinghau-sovi zvani~nici su odgovorili tako {to sumu ponudili privremeni konsultantskiposao.

U slede}oj godini Vestinghaus ga jenenamerno uvredio time {to mu je na-pisao da su po~eli s kori{}enjem radio-fonskog emisionog sistema u Njuarku,Nju Dèrsi, koji je davao vesti, koncertei izve{taje iz poljoprivrede i privrede; ipozivaju}i ga da kao gost govori nji-hovoj "nevidljivoj publici". Ljutito ga jepodsetio da su dugo vremena radili za-jedno kako bi razvili sistem koji }e obu-hvatiti zemlju: "Radije }u ~ekati da se

moj projekat dovr{i pre nego {to seobratim nevidljivoj publici, pa vas molimda me izvinite."

U isto vreme, me|utim, ponovo jeponudio Vestinghausu nacrte svoje "ko-mercijalno superiorne turbine", koja bi,uveravao ih je, firmi u{tedela milijardedolara. No, upozorio ih je da ne sme bi-ti uslova. Moè smesta da proizvedeturbine ali ne sme biti "nikakvog ekspe-rimentisanja". Odgovor je bio zamornouobi~ajen. [ef upravnog odbora Gaj E.Trip napisao je da se ne mogu sloìti stakvim ugovorom jer njihovi inènjeri ima-ju negativan stav u vezi s tim, "a na-ravno da se moramo rukovoditi mi{lje-njem na{ih inènjera".

Dva specijalna prijatelja u{la su uTeslin ìvot u tom periodu, vajar i pisac,~iji }e veliki talenti omogu}iti da se nje-govo ime i delo sa~uvaju od anonimno-sti u koju mogu da upadnu ~ak i slavneosobe koje nemaju ni naslednika nikorporacijski identitet koji bi osveàvalipam}enje javnosti. Devetnaestogodi{njipopularizator nauke Kenet M. Svizi, do-{ao je na scenu da bi se pridruìo re-dovima stalne pronalaza~eve svite; i ju-goslovenski vajar, Ivan Me{trovi}, usrednjem dobu i ve} poznat u Evropi,stigao je u Njujork kako bi predstaviosvoj rad Americi.

Tesla i vajar su uìvali u zajedni~kimuspomenama na detinjstvo, u planina-ma Jugoslavije. Obojca su bili pesnici udu{i. Obojca su radila do kasno u no} iimali sli~ne probleme. Me{trovi} je bioprisiljen da vu~e sa sobom svoje gro-made od mermera, od jednog do dru-gog hotela, jer nije imao atelje; Tesla,na svoju veliku àlost, nije mogao sebida priu{ti da ima laboratoriju. Tako su{etali zajedno, raspravljali o balkanskimposlovima, svom radu i delili zadovolj-stvo u recitovanju srpske poezije. Us-put je Me{trovic bio upoznat sa svako-dnevnim obi~ajem hranjenja golubovana Menhetnu. Dugo vremena po{to sevajar vratio u Split, Tesla mu je, na na-govor Roberta Dònsona, pisao i zamo-lilio ga da mu uradi bistu.

3.septembar-oktobar 2010. 73, de RA CQ YU

UU ovom broju Va{eg ovom broju Va{eg ~asopisa moète na}i:~asopisa moète na}i:

TESLA - ÔVEK VANVREMENA ..................... 2

MOJ HOBI I PROFESIJA (1) ........................... 4

NAPONSKI NAPAJANA ANTENA .............. 10

PRORAÛN RR VEZA (4) ................................ 12

TERAHERCNI PRIMOPREDAJNIK .................. 18

ZAMENA ZADIP-METAR ................................. 19

NAJMANJA “DR@AVA” NA SVETU .......... 20

ZAMLADE KONSTRUKTORE (7) ................. 22

PRELAZAKNADIGITALNU TV ........................ 24

MO@DA NISTE ZNALI (1) .......................... 26

STVARNO “OTKAÊNE” NAPRAVE ........ 28

RADIO-AMATERSKE DIPLOME ............... 30

YU KT MARATON JUL 2010. ................... 32

YU KT MARATON AVGUST 2010. .......... 33

TEST LI^NOSTI ....................................... 38

OGLASI ..................................................... 39

CENE OGLASNOG PROSTORA (u dinarima)

15000 7000 4000 2000 1500 1000

âsopisSaveza radio-amatera Srbije

GGooddiinnaa [[EEZZDDEESSEETTTTRREE]]AA

Mi{ljewem Ministarstva za kulturu iprosvetu Republike Srbije ovo glasilo

je oslobo|eno poreza na prometISSN 1450-8788

UUrreeddnnii{{ttvvooGl. urednik Sre}ko MORI], prof. YYUU11DDXX mr Du{an MARKOVI], dipl.in`. YYUU11AAXXSini{a RADULOVI], dipl.in`. YYUU11RRAA

@ivota NIKOLI], dipl.in`.YYTT11JJJJAndra TODOROVI], YYUU11QQTT

Nenad PETROVI], YYUU33ZZAATereza Ga{par, YYUU77NNRRTT

RReeddaakkcciijjaa 11000 Beograd,

Trg Repubiike 3/[email protected]/fax: 001111//33003333-558833

wwwwww..yyuu11ssrrss..oorrgg..rrss

OOvvaajj bbrroojj tteehhnnii~~kkii jjee uurreeddiiooSre}ko Mori}, YYUU11DDXXE-mail: [email protected]

PPrreettppllaattaa ii ddiissttrriibbuucciijjaaSlavica STANKOVI], YYUU11-RRSS008888

Petar FILIPOVI], YYTT11WWWW

[[ttaammppaaGrafi~ka agencija ”An|elika”Beograd, Tel: 011/252-66-81

Tekstove dostavljati elektronskom obliku(.doc, .rtf, .txt). Pisati u Wordu. Slike, {eme

i crteè slati odvojeno (.jpg, .tif) u rezoluciji odnajmawe 300dpi. Sve {to po{aljete vra}amosamo uz pismeni zahtev i priloèn koverat za

odgovor. Stavovi autora su li~ni.

âsopis izlazi dvomese~no. Pretplata za jednugodinu iznosi 1200 din, polugodi{wa 600 din,na teku}i ra~un: 205-2452-07, poziv na broj

01 kod “Komercijalne banke” Beograd.

4. septembar-oktobar 2010.NA[A ISTORIJA (1)

RRAADDIIOO--AAMMAATTEERRIIZZAAMMMMOOJJ HHOOBBII II PPRROOFFEESSIIJJAA ((11))N

A[A

ISTORIJA

Kada razmi{ljam o proteklom vre-menu, od pre 45 godina, i mojim po~e-cima u radio-amaterizmu, odmah se se-tim par divnih ljudi koji su me uveli uovaj hobi. To su bili moji pokojni otac ideda. Zatim, moja nastavnica iz op{te-tehni~kog obrazovanja, iz O[ "Branko Pa-ra}", iz Beograda, kao i moj prvi nasta-vnik iz radio-sekcije. Tu je bio i moj naj-bolji drug iz kraja sa kojim sam i{ao uistu {kolu. Jednom re~ju, splet raznihokolnosti i doga|aja kao i uticaj ovih lju-di na mene stvorili su ambijent koji meje privukao i u kome sam evo ostao dodanas, punih 45 godina!

Ko bi tada mogao i pomisliti da }uve} za devet godina, od kako sam po-~eo da se bavim radio-amaterizmom,zaplivati i u profesionalnim vodama, asve zahvaljuju}i mom hobiju. Kao ama-terski operator i rezervni oficir, 1974. umartu bio sam primljen u JNA, kao gra-|ansko lice. Tu sam 2000. i penzionisanzbog smanjenja Armije. Za to vremestekao sam znanja vezana za prostiranjeelektromagnetskih-talasa kao i o nekimprocesima koji se svakodnevno de{a-vaju u prirodi, a imaju uticaja na ovajsloèni prirodni mehanizam. Vremenom,kako sam vi{e ulazio u ovu materiju, uveksam se iznova trudio da sebi objasnim:"[ta je to "Radio-put" i {ta sve uti~e nanjega tj. koji su to sve procesi u prirodiodlu~uju}i na prostiranje VF i VVF tala-sa. Iz ljubavi prema radio-amaterizmu iprofesionalno sam bio veoma zaintere-sovan za traènje nekih odgovora na pi-tanje definisanja anomalija u prostiranjuVVF talasa, kao na pr. Auroralna ili Esotvaranja itd. Jednom re~ju, imao samsre}e da se i profesionalno bavim ba{onim ~ime sam se bavio i kao radio-amaterski operator. Jednom re~ju, pro-fesionalno sam se bavio sa svojim hobi-jem, za ~ime su mnogi radio-amateriùdeli!

Iz ljubavi prema pomenutim ljudimai samom hobiju, koji mi je omogu}io po-znanstvo sa mnogim divnim kolegama iradio-amaterima, odlu~io sam da ne{toi napi{em o tim pro{lim godinama. Os-novna ideja mi je bila da se kroz pisanure~ setim svih tih ljudi, od kojih danasna àlost neki nisu vi{e me|u nama,odnosno da na neki na~in poku{am da,

mla|im ~itaocima, pribliìm to vreme ko-je je za nas bilo interesantno i puno ì-votnih i tehni~kih izazova. U svetu ra-dio-amaterizma od 1957. pa do 1969.mnogo toga se desilo, jer se svet u mno-gome promenio od dana lansiranja pr-vog ve{ta~kog satelita u orbitu oko ma-ti~ne planete Zemlje, pa do iskrcavanjaprvih ljudi na Mesec. Ljudi su po~eli dara~unaju vreme na ono pre osvajanjaMeseca i posle toga, tj. na doga|aje prejula 1969. i posle tog vremena! Takosam i ja, od slu{anja lokalne stanice"Radio-Beograd", kod mog dede Markana detektoru (koga smo iz milja zvali"zvu~nik") pre{ao, prvo, na slu{anje ra-dio-amatera iz celog sveta na VF opse-zima! Kasnije sam sa njima, 1969, uzpomo} radio-telegrafije i odràvao ama-terske veze, a pri tom je me|usobnaudaljenost bila i po nekoliko hiljada kilo-metara. Pored navedenog poku{ao samda prikaèm i trofejne ure|aje koje samzatekao u klubovima YU1IOP, YU1AFG iYU1FJK.

RAZVOJ PREDAJNE TEHNIKEU BEOGRADU OD 1953.

Odmah po odobrenju da radio-ama-teri mogu otpo~eti sa predajom naamaterskim KT i UKT bandovima, orga-nizovano su po~eli da se planiraju i ispi-ti za amaterske operatore i pripravnike.Ova odluka Izvr{nog odbora SRJ bila jeu neku ruku zamajac daljeg i brèg raz-voja radio-amaterske organizacije kao iaktivnosti operatora na KT i UKT opsezi-ma. Tako i UKT amateri Beograda pre-vazilaze nivo veza unutar grada i plani-raju izgradnju sna`nijih predajnika sa ko-jima bi mogli uspostavljati i dalje veze.Povodom toga je iza{ao jedan manji ~la-nak u ovom ~asopisu, br. 9/1953. Tajtekst glasi: "Dosada{nji rad amatera Be-ograda na UKT odvijao se uglavnom nagradnji primo-predajnika manje snage itipa Hendi-Toki, tj. na odràvanju vezaunutar grada. U cilju svestranijeg ispiti-vanja podru~ja od 144MHz oni su pred-videli gradnju dva predajnika sa poseb-nim vi{ecevnim prijemnicima od kojih}e jedna garnitura biti montirana u auto-mobil. Zavr{en je malo{umni konvertor irotativna antena sa 4el, a po~eli meha-ni~ki radovi za prvi predajnik koji }e bitinepokretan. On }e imati cevi 6F6 kao

kvarc oscilator na 8040kHz, zatim 7F8 i832 na izlazu koja }e kasnije, kada sestekne vi{e iskustva, da bude pobu|iva~za jednu 829B sa oko 100W inputa. Ta-ko|e su u radu i odgovaraju}i ispravlja~ii ure|aj za pode{avanje rotativne ante-ne."

Ako se sada prisetimo da su radio-amateri u razvijenim zemljama iz svetau odnosu na na{e UKT amatere oti{lidaleko u svojim eksperimentima, ondamoèmo shvatiti koliko smo tada zaos-tajali za razvijenijim zemljama! U prilogove teze iznosim i podatak da su npr.UKT amateri iz Amerike, od 15. jula 1950,vr{ili eksperimentisanje prijema signalana 144MHz koji su bili odbijeni od me-se~eve povr{ine. Pored ovih eksperime-nata kasnije se eksperimenti{e i u poku-{aju uspostavljanja amaterske veze ipreko meteorskih tragova, a kasnije i pre-ko amaterskih satelita. Moè se re}i dasu pored eksperimenata sa vezama pre-ko Meseca i eksperimenti u poku{ajuodràvanja veza preko meteora smatranivrlo te{kom disciplinom!

Na{i operatori iz Akademskog RKYU1EXY su marljivim i upornim radom udecembru 1964. uspeli da ostvare prvuobostranu meteorsku radio-vezu na 144MHz sa stanicom iz Belgije! To se u onovreme smatralo velikim tehni~kim kuri-ozitetom. Zna~i, od 1953. pa do 1965. uBeogradu su UKT operatori ovladali saslede}im specijalnim tehnikama rada:TROPO, Es-SPORADIK i MS. Iz ovih pri-mera se moè videti da smo za DEVETGODINA USPELI DA DOSTIGNEMO AMA-TERE IZ AMERIKE, U ODR@AVANJU VE-ZA NA 144MHz, A PREKO JONIZOVA-NIH METEORSKIH TRAGOVA! Nesum-njivo je to bio ogroman uspeh i ovi re-zultati na{ih entuzijasta su se visoko ko-tirali i vrednovali u Evropi i {ire.

Prva veza preko Meseca ura|ena jeu SFRJ tek 1977, a preko Aurore 1980.Pored toga, jugoslovenski UKT operatorisu bili me|u prvima u Jugoisto~noj Evropikoji su se uklju~ili u eksperimente oko is-pitivanja Transalpskog prostiranja (TAP),a kasnije je ova tehnika dobila ime FAI.Moè se re}i da su jugoslovenski UKToperatori zabeleìli najve}i i najbrì na-predak u osvajanju novih tehnika radana UKT i SKT podru~jima. Na osnovu

Mi{a Stevanovi}YU1MS

5.septembar-oktobar 2010. NA[A ISTORIJA (1)

postignutih rezultata bili su vrlo cenjeni odstrane drugih amatera iz Evrope i Sveta!

O svemu ovome bi}e vi{e re~i u na-stavku ovog serijala.

RAZVOJ KOSMI^KE TEHNIKE ISPECIJALNIH AMATERSKIH UKT

TEHNIKA RADA

Vreme u kome smo mi u radio-klu-bovima YU1IOP, YU1AFG i YU1FJK pra-vili svoje prve korake na UKT, od 1965.je bilo vrlo dinami~no i to, kako po raz-voj tehnike i ljudskog dru{tva, tako i porazvoju standarda ljudi. Sve se to nemi-novno reflektovalo i na radio-amaterskuzajednicu {irom sveta.

Godine 1957. nau~nici iz SSSR-a suuspeli da lansiraju prvi ve{ta~ki zemljinsatelit "Sputnjik 1", a da potom prvi ~o-vek u svemiru, ruski kosmonaut Jurij Ga-garin (koji je ujedno bio i prvi radio-amater u Svemiru, sa pozivnim znakomUA1LO), po{alje pozdrav ljudima na ma-ti~noj planeti, sa orbite oko Zemlje, Sl.1. i 2!

Potom su se u ovoj oblasti nizali us-peh za uspehom, nau~nika iz SSSR i SAD.Tako je, jula 1969, tro~lana ameri~kaposada krenula u osvajanje Meseca umisiji "Apolo 11", Sl. 3. Po pristizanju uMese~evu orbitu dvojica ameri~kih ast-ronauta u lunarnom modulu su se spus-tili i iskrcali na povr{inu Meseca (dok je

tre}i ostao u servisnom modulu i kruìooko Meseca), {to je tada predstavljalokrunu ljudskih napora u osvajanju Sve-mira, Sl. 3, 3a. i 3b.

S druge strane, u radio-amaterizmusu se tako|e beleìli zapaèni uspesi.Tako su 1955. ameri~ki amateri W4HHKi W1HDQ ostvarili prvu obostranu radio-vezu preko meteorskih tragova. Potom,5 godina kasnije (1960), ameri~ki ama-

teri ponovo zadivljuju nau~nu javnostkada je objavljeno da su operatori W1BUi W1HB uspostavili prvu obostranu ama-tersku vezu refleksijom od meseca (EME).Amateri ne zaostaju ni u komunikacija-ma preko ve{ta~kih zemljinih satelita patako grupa radio-amatera, u Americi os-niva projekat "Oscar" i vrlo brzo uspevada lansira prvi amaterski ve{ta~ki satelitpod istim imenom, "Oscar 1" (koji je 12.12. 1961. lansiran iz ameri~ke vazduho-plovne vojne baze USAF, Vandenberg,Lompok, Kalifornija sa raketom "Agena"),Sl. 4, u orbitu oko na{e Planete!

Amateri vrlo brzo konstrui{u i prvitelekomunikacioni satelit iz ove serije,"Oscar 3", koji je ~itavih 30 dana ( lansi-ran je 09. 03. 1965) bio prethodnica pr-vog komercijalnog satelita "Early bird"("Rana ptica", lansiran 09. 04. 1965), akoji je u{ao u istoriju satelitskih teleko-munikacija kao prvi telekomunikacionisatelit, Sl. 5!

Na bazi ovakvih uspeha radio-ama-tera i pojedine firme u industrijski razvi-jenim zemljama u Svetu, po~inju sa proiz-vodnjom radio-ure|aja koji su bili isklju-~ivo namenjeni amaterskim komunikaci-jama.

Trofejni radio-ure|aji (Vintage radio)polako po~inju da “predaju {tafetu” no-vijim i modernijim. Tako, SSB telefonija,kao druga DX modulacija (odmah izaCW), ulazi na velika vrata me|u amater-ske operatore! Savremeni SSB transi-veri zamenjuju stare AM primopredajni-ke i amaterima pruàju velike mogu}no-

Sl. 1. Prvi vee{tta~ki satteelitt "Sputtnik 1",kojji jjee, 04.10.1957. sa kosmodroma

iz SSSR, bio lansiran u kru`nuorbittu oko Zeemljjee

Sl. 3. Trojjica asttronautta iz misijjee"Apolo 11", kojja jjee prva osvojjila

Meeseec, preed lansiranjjee.L-DD: Armsttrong, Collins i Aldrin

Sl. 4. Rakeetta"Ageena" napu{ttalansirnu rampu,12.12.1961. sa

prvim amatteerskimvee{tta~kim satteelitt-

om "Oscar 1"

Sl. 3a. Rakeetta "Satturn V" sasveemirskim brodom "Apolo 11" sa

ttro~lanom posadom, kree}ee na putt kaMeeseecu, 16.07.1969.

Sl. 2. Jurijj Gagarin, kojji jjee kao prvi~oveek u sveemirskom brodu "Vashod",12.04.1961, leetteeo oko planeettee Zeemljjee Sl. 3b. Asttronautt Neeal Armsttrong, prvi

~oveek silazi iz sveemirskog modula"Eaglee" na Meeseec, 20.07.1969.

Sl. 5. Prvi amatteerskitteeleekomunikacioni satteelitt "Oscar 3"


sti u DX radu. Ovaj talas je, krajem {ez-desetih godina XX veka, po~eo zapljus-kivati i na{u zemlju.

Kao {to }e u kasnijem izlaganju bitidetaljnije opisano, u na{ RK YU1FJK suu aprilu 1969. stigla dva transivera izMinhena, tada Zapadna Nema~ka, odfirme “Sommerkamp”, i to: FTDX-500 iFTDX-150. Na{ klub je za njih tada pla-tio oko 9.200DM, (tada{njih nema~kihmaraka)! Ovo su na Novom Beogradubili PRVI SAVREMENI SSB KT AMA-TERSKI URE\AJI. Svi smo bili neopisi-vo sre}ni i radosni. Tada nisam ba{ mo-gao da razumem starije operatore kojisu sa ponosom gledali na ovaj na{ te-hni~ki napredak. Tek kasnije sam ih sh-vatio jer su oni u su{tini bili ponosni {tosmo i mi mogli sebi da priu{timo ovakonaprednu tehniku i da na{u zemlju i SRJjo{ bolje predstavljamo u Svetu! Naovom mestu èlim da pomenem da seu Svetu, 1965. pojavilo samo nekolikofirmi koje su proizvodile savremene SSBure|aje za radio-amatrske KT opsege.To su bile “Yaesu”, “Heatkhit” i “Star”.Danas je prvopomenuta kompanija jed-na od najve}ih i najpopularnijih, koja jo{uvek na na{u sre}u proizvodi {iroku ga-mu radio-ure|aja. Ovu firmu je osnovaoradio-amater Sako Hasagawe JA1MP,1959, Sl. 6.

Od osnivanja svoje firme pa do 1964.Sako je lansirao po~etnu seriju svojihure|aja za KT sa mehani~kim filtrima zaSSB (FL-20).

Sagledav{i radio-amatersko trì{te iponudu konkurencije odlu~io je da 1965.uvede novu, tzv. "F" liniju ure|aja, Sl. 6a.U ponudi je bio i predajnik FL-200B ~ijaje snaga bila 200W, a izgledao je pot-puno isto kao i pomenuti FL-100B. Uvo-de}i ovu novu seriju ure|aja u proizvod-nju, me|u radio-amaterima je enormnoporasla zainteresovanost, a sa time i pro-daja ure|aja. Za samo dve godine ovakompanija je napravila ogroman uspehna trì{tu. Mo`da paleta sa ponudomraznovrsnih modela “Yaesu” ure|aja za

radio-amatere to najbolje pokazuje, Sl.6a.

Na slici 6b. se u centralnom planuvidi najnovija linija FTDX-500 ure|aja.Ova kompanija je 1965. u [vajcarskoj po-dràla otvaranje firme “Sommerkamp”koja je u Evropi vr{ila distribuciju “Yae-su” amaterskih KT SSB transivera. UAmerici je to bila firma “Vertex”, a kas-nije i jo{ neke. U Australiji je to bilafirma “Bail Radio & TV Service” odnos-no “Bail Electronic Services”. Trend ra-zvoja ove firme je i dalje bio ekspanzi-van i do sredine sedamdesetih godinapro{log veka na amatersko trì{te je iz-ba~en vec'i broj SSB HF, VHF i UHFtransivera. Prekretnica nastaje po~etkom1978. Kada je ova kompanija radio-ama-terskoj javnosti predstavila svoj novimodel KT SSB transivera FT-901DM sadigitalnom skalom. Potom dolazi FT-902DM pa 1979. FT-101ZD, kao nasle-dnik ~uvene serije FT-101, sa analog-nom skalom! Prodaja ure|aja od firme“Yaesu” u svetu poc(inje ponovo da ra-ste i ova kompanija opet beleì eksten-zivan razvoj proizvodnje amaterskih ure-|aja."

Sako JA1MP je pronalazio vremenada i sam, koliko je god to bilo mogu}e,bude prisutan na amaterskim KT opsez-ima, Sl. 6c. Ovaj izvanredni ~ovek, vizi-onar, entuzijasta i odli~an konstruktornapustio nas je 1993.

[ezdasetih godina pro{log veka Sa-vez radio-amatera Srbije bio je jedna odnajbolje razvijenih organizacija Narodnetehnike Jugoslavije i kao takva ~vrstopovezana, preko radio-klubova, u funk-cionalnu i skladnu celinu.

Na prvom mestu isticao se rad samladima kroz popularizaciju radio-ama-terizma po {kolama kao i preko poznateakcije "Prole}e na radio-talasima".

Novi ~lanovi su prvo morali pro}i obu-ku za operatora u radio-klubu, pa tekpotom polagati odgovaraju}i ispit za ama-terskog operatora. Pored toga, svi mikoji smo poloìli ispit i tako stekli pravoda radimo sa klubske UKT ili KT stanicemorali smo da ~ekamo odobrenje od{efa PPS. Po{to bi se on uverio da smosposobni za samostalni rad, tek ondanam je dozvoljavao da po~nemo sa ra-dom! Tako je to nekada bilo i ogromnave}ina operatora je smatrala da je tonormalno i da druga~ije i ne moè biti!

Ve}ina nas se uglavnom druìla poklubovima i vladalo je pravo drugarstvozbog ~ega su i sve akcije i{le iz njih, abile su izvo|ene na visokom organizaci-onom nivou. Tada je me|u radio-ama-terima, pored dobrog drugarstva, biozastupljen kolektivni duh, a briga o us-pehu kluba je bila na prvom mestu dokje mnogo manje bio zastupljen individu-alni interes pojedinca. Tada su ~lanovijedino u klubu mogli da ~uju i dobijunovosti iz sveta amaterizma, jer su po-jedine klupske stanice bile uklju~ene uneke od evropskih ili svetskih amater-skih KT mreà. U njima su se izmenjivalipodaci o ura|enim vezama, savremenimkonstrukcijama ure|aja, ekspedicijama uretke zemlje po DXCC, promeni {irinepojedinih amaterskih opsega (informaci-je iz IARU) i jo{ mnogo toga.

Me|utim, vremenom je primat pre-uzeo li~ni tj. vi{e se radilo na individual-nom razvoju operatora {to je podrazu-mevalo ve}u aktivnost sa li~nih stanica.Tako su sve vi{e po~eli da se eksponi-raju li~ni operatori u raznim disciplinamaamaterske delatnosti. Pored ostalog, toje bilo povezano i sa finansijskim mogu-}nostima svakog pojedinca, jer onaj koje mogao sebi da priu{ti kupovinu no-vog fabri~kog radio-ure|aja za li~ni PPS,uglavnom je ve}inom radio od svoje ku-}e i na li~ni pozivni znak, a manje saklupske radio-stanice!

Sl. 6. Sako Hasagawee JA1MP (SK)osniva~ kompanijjee "Yeesu" (1965)

Sl. 6c. QSL kartta za pottvrdu zadnjjihQSO-aa od OM Sakoa iz 1993.

Sl. 6b. Paleetta sa ponudom SSB KTuree|ajja firmee "Yaeesu" iz 1967.

Sl. 6a. Nova "Yaeesu" F-llinijja KT SSBuree|ajja, L-DD: lineearni pojja~ava~

FL-11000 (1,5kW); zvu~nik SP-1100;prijjeemnik FR-1100B i preedajjnik

FL-1100B, snagee 100W


Finansijskim ja~anjem li~nih operato-ra stvorena je “kriti~na masa” savreme-nih radio-ure|aja pa su klubovi sve ~e{-}e imali problem sa nedostatkom ope-ratora za pojedine aktivnosti, koje vrlo~esto nisu mogle ni biti sprovedene!Neke analize su ukazivale da je ovo biosasvim normalan trend razvoja radio-amaterskog pokreta kod nas, imaju}i uvidu sli~ne procese koji su se ve} desiliu industrijski razvijenim zemljama na za-padu. Me|utim, i pored ovoga moèmore}i da su radio-klubovi i dalje ostali ja-ke kadrovske baze i kao takvi predstav-ljali su jo{ uvek jedino mesto za kvali-tetnu obuku radio-amatera. Na ovaj na-~in su u Beogradu, a i {ire, bili stvorenijaki klubovi koji su ostvarili zavidne re-zultate u radio-amaterskoj delatnosti. Tosu npr. bili: YU1EXY, YU1BKL, YU1IOP,YU1AHI, YU1BEF, YU1AVQ, YU1IOP,YU1AFG, YU1FJK, YU1BCD, YU1AFV,YU1EMN, YU1KWX, YU1AOP, kao imnogi drugi.

S druge strane, kako se radio-tehni-ka razvijala i amaterski radio-ure|aji subili pristupa~niji za {iri krug operatorakoji su ih sve vi{e kupovali. Na taj na~inje, pored kvaliteta, i kvantitet postajaosve prisutniji u razvoju radio-amateriz-ma! Tako su iznikli vrsni operatori i kon-struktori, a svojim radom i rezultatimapopularisali su lokalne sredine kao i klu-bove iz kojih su dolazili. Tako|e, neki odnjih su sve vi{e predstavljali pokreta~kusilu u osvajanju novih tehnika rada naUKT opsezima. Opadanjem aktivnosti uklubovima, zbog nedostatka aktivista,po~elo je sve vi{e da se prilazi formira-nju takmi~arskih ekipa od iskusnijih ope-ratora, kako bi bar u takmi~enjima klu-bovi odràli korak sa najnovijim de{ava-njima u radio-amaterskoj zajednici! Po-red toga, pojedini ve}i klubovi su orga-nizovali obuku za mlade radio-amaterekao i organizaciju ispita za polaganje od-re|enih operatorskih klasa. Ovo su bilevrlo va`ne aktivnosti jer amater po~etnikfakti~ki, osim u radio-klubu, nije imao gdeda savlada program za polaganje odgo-varaju}eg ispita! Kasnije su se pojavileaudio-kasete za samostalno u~enje te-legrafije, kao i zujalice (obi~no tasteri "pe-

{aci" sa ugra|enom zujalicom), a potomi ne{to audio-kaseta iz teorije (osnovielektro i radio-tehnike), ali je sve to bilonedovoljno, jer su, iva re~ i obuka u ra-dio-klubovima, predstavljali nezamenlji-vu osnovu za uspe{no savla|ivanje va-è}ih planova obuke za amaterske opera-tore i konstruktore!

Mo`da je danas, iz ugla razvijenihInternet komunikacija i mobilne telefo-nije, te{ko zamisliti to vreme kada smona neke bitne informacije morali da ~e-kamo danima i nedeljama! Tada se naj-brè do njih dolazilo preko amaterskihmreà na KT opsegu i aktivno{}u naUKT bandu. Me|utim, sve to nije moglou potpunosti da "zadovolji" rastu}u "glad"za informacijama. Tada je jedini siguranna~in bilo pismo tj. po{tanski saobra}ajkao i amaterska QSL karta!

Me|utim, danas, kada su mladimana dohvat ruke mobilni telefoni, jake mo-bilne mreè, satelitski prenosni telefoni,Internet i ostala "~uda" tehnike, mo`dasve ovo izgleda po malo sme{no jer jestandard na visokom nivou. Ali, i poredtoga, opet se za potrebe organizovanognastupa u nekoj aktivnosti, moraju formi-rati timovi od iskusnijih operatora kojionda zajedni~kim snagama sa uspehomrealizuju sve postavljene ciljeve i zadat-ke. Ovde se pre svega misli na organi-zaciju i realizaciju amaterskih ekspedici-ja u retke zemlje po DXCC listi, u~e{}eu velikim takmi~enjima ili u~e{}e ama-terskih operatora u svemirskom progra-mu i radu sa Me|unarodne svemirskestanice (ISS).

U nekim razvijenim zemljama u Sve-tu radio-amateri su veoma cenjeni i po-{tovani jer su to svojim znanjem, ve{ti-nama i aktivnostima u lokalnim sredina-ma dru{tva i zasluìli. Na primer, u biv-{em SSSR su najboljim amaterima do-deljivana zvanja zaslu`nog majstora ra-dio-amaterskog sporta, itd!

Tako je bilo i kod nas u biv{oj FNRJi SFRJ, jer kad god bi amateri postiglineki uspeh odmah su snimane emisije ioni su se preko njih predstavljali {irojdoma}oj javnosti. Npr. kada je u Beog-radu otpo~eo sa radom prvi TV studio,me|u inènjerima i tehni~arima doma}etelevizije, koja je krajem 50-tih i po~et-kom 60-tih godina XX veka bila u povo-ju, bilo je radio-amatera. Oni su iznelisav teret organizacije sigurnih linkovskihveza od TV studija na Beogradskom saj-mu do predajnika! Ovo nije ~udno jer,ako se prisetimo vremena posle II Svet-skog rata, onda moèmo re}i da su ra-dio-amateri bili pioniri u osnivanju i izg-

radnji na{e doma}e radio-difuzije. Tu sustekli ogromno iskustvo koje su kasnijenesebi~no prenosili mla|im kolegamapo radio-klubovima! Sa ovakvim iskust-vom i TV, koja je kao {to sam ve} na-veo bila u povoju, mogla je da krene usvoj razvoj sigurnim putem, jer su jevodili pravi znalci!

USPESI BEOGRADSKIH UKTOPERATORA U SPECIJALNIM

TEHNIKAMA RADA NA 144MHz

Beogradski radio-amateri su daleke1964. zadivili doma}u javnost kada suuspeli da uspostave obostarnu radio-vezu sa amaterom iz Belgije na, do ta-da, neuobi~ajen na~in! Medij za reflek-siju radio-talasa je tada bio jonizovanimeteorski trag (MS) i to je bila prva me-teorska amaterska veza na 144MHz!Ovaj uspeh su postigli vredni entuzijastiiz ARK "Mihajlo Pupin" YU1EXY, Sl. 8.

Na ovaj na~in oni su prvi u Jugosla-viji uspeli da urade obostranu radio-ve-zu na 144MHz, refleksijom od meteorai da tako uvedu na{u zemlju u krug ret-kih zemalja u Evropi iz koje se rade iMS amaterske radio-veze na UKT!

Aktivnost radio-amatera u Jugosla-viji bila je vrlo dobro organizovana prekoradio-klubova, republi~kih i pokrajinskihsaveza, pa sve do Saveza radio-amateraJugoslavije. Ovakvim sinhronim delova-njem usmeravano je mnogobrojno ~lan-stvo i izvo|ene su kvalitetne akcije {toje sve uticalo na stalni rast i ugled ama-terske organizacije u SFRJ! Pored toga,radio-amateri su dali svoj nemerljiv do-prinos razvoju namenske proizvodnje uJugoslaviji kao i organizaciji radio-veza uoruànim snagama, privrednim subjekti-ma dru{tva, raznim profesionalnim slu`-bama kao i dràvnim organima. Na ovajna~in su mnoge mlade generacije pra-vilno vaspitane i stekle su ogromno zna-nje iz oblasti radio-tehnike, radio-veza iinformatike, a mnogi od njih su kasnijepostali i izvrsni profesionalci! Tako|e, je-dan broj ovih stru~njaka je napustio ze-mlju i, "trbuhom za kruhom", otpo~eo jesa uspe{nim radom u inostranstvu.

Sl. 7. Radio-aamatteeri okupljjeeni okoklupskee radio-ssttanicee YU1BKL

Sl. 8. Grupa amatteera u YU1EXYodràva MS veezu, 1964.


Ovde posebno isti~em i ~injenicu dasam od 1964, od kada sam po~eo dapoha|am prvi kurs u radio-sekciji KMTu Beogradu, upoznao ve}i broj divnihljudi, a kasnije i drugova iz sveta radio-amatera! To }u pamtiti dokle god bu-dem ìv, jer to vreme koje je pro{lo ikoje sam proveo, druè}i se sa njima,ostalo mi je u neizbrisivom se}anju! Zbogtoga sam, izme|u ostalog i na krajuovog serijala i prikazao spisak radio-amatera koje sam imao prilike da upo-znam i sa kojima sam se druìo.

U nastavku }u opisati moje prve ko-rake u radio-amaterizmu, a uporedo satim, poku{a}u da prikaèm i razvoj KT iUKT aktivnosti na Novom Beogradu, alii {ire.

I - RAZVOJ KT I UKTAKTIVNOSTI NA NOVOM

BEOGRADU I [IRE

Po~etkom 1964. u~lanio sam se uRadio-sekciju Kluba mladih tehni~ara uO[ "Branko Para}", na Senjaku. Tu smood septembra te godine bili obuhva}enisa te~ajem na kome je bilo predvi|enoda savladamo osnovne pojmove iz radio-tehnike u teoretskom delu, dok je uprakti~nom delu bilo predvi|eno da na-pravimo radio-prijemnik, detektor, sa je-dnom elektronskom cevi. Ovaj kurssmo poha|ali zajedno moj {kolski drugRadujkovi} Miroslav i ja, i bili smo re-dovni slu{aoci. Ovaj kurs je tada vodioiskusni radio-amater Proki} Radmilo, ko-ga sam kasnije ponovo sreo u JNA. Uto vreme, pored pomenutog kursa i nazahtev meni omiljene nastavnice Rade,rukovodioca sekcije KMT, dobio sam za-datak da se po~etkom 1965. pripremimza op{tinsko takmi~enje, iz elektro-ma-{inske sekcije, jer se jedan u~enik biorazboleo. Tako sam prvi put nastupio naop{tinskom takmi~enju KMT Savski Ve-nac, i tom prilikom postigao odli~an re-zultat. Zbog toga sam na kraju {kolskegodine (1964/1965) dobio knjigu kao na-gradu za osvojeno prvo mesto na po-menutom takmi~enju, Sl. 9.

Te godine, a po zavr{etku VII razre-da osnovne {kole, po~injem da upozna-jem i drugove sa Novog Beograda. Iz tihpoznanstava saznajem da je O[ "IvanGunduli}", u kojoj sam trebalo da zavr-{im VIII razred, odmah pored moje novezgrade! Taj {kolski raspust uglavnomprovodim u Beogradu i sa mojim dru-gom Miroslavom, iz starog kraja, uglav-nom odlazim u Mali Mokri Lug gde jebio UKT PPS od YU1AFG. Tu po~injemda sti~em prva iskustva sa UKT. Zbogtoga i moj pogled na radio-amaterskihobi po~inje da se menja. U to dobaMiroslav se uveliko pripremao za pola-ganje ispita za amaterskog operatora IVklase. Tako uz njega i ja po~injem dauve`bavam prijem slova i znakova Mor-zeove azbuke na sluh, a kasnije i kuca-nje na ru~nom tasteru.

U UKT PPS YU1AFG, kao {to samve} pomenuo, upoznajem se sa kvalite-tnim ure|ajima za 2m band uz pomo}kojih sti~em osnovna znanja iz pra}enjatropo aktivnosti na 144MHz. Tako|e, po-~injem da se upoznajem i sa problema-tikom izrade yagi antena za 144MHz.Obzirom da je bio postavljen i rotator,vrlo lako se moglo vr{iti usmeravanjeantena ka korespodentu (2xyagi sa 10el), itako pratiti prostiranje UKT talasa. Naovaj na~in su stariji operatori pratili dne-vne prilike na bandu u pojedinim pravci-ma. Pored toga, od starijih operatorasam ~uo pri~e o radu DX stanica u dob-rim tropo prilikama, kao i o sporadi~nim(Es) otvaranjima na UKT, koja su oniopazili i radili u njima. Tada prvi put ~u-jem da se aktivnost na 144MHz moè itreba planirati i po godi{njim dobima od-nosno, da je za tropo propagacije pot-rebno, u granicama mogu}nosti svakogoperatora, pratiti meteorolo{ku situacijuu mestu gde je stanica bila postavljena.Nau~io sam kao prvu lekciju da je zadobre tropo prilike potrebno da barome-tar vi{e dana pokazuje visoke vrednosti(uz male dnevne i pravilne promene)kao i da je pri tom vreme lepo i sun~a-no. Tada treba o~ekivati vrlo dobre mo-

gu}nosti za DX rad na UKT! Danas uvreme razvijenih komunikacija na 144MHz, mladima je mo`da i te{ko da za-misle kako je to nekada bilo!? Uklju~i{stanicu, a band pust. Tada nismo imalimogu}nost da tropo prilike pratimo pre-ko bikon stanica (tj. far stanica, koje ko-ntinuirano emituju odre|enu emisiju tj.svoj pozivni znak i QTH lokator u ciljupra}enja prostiranja UKT talasa), odnos-no preko Interneta!

Danas, kada ~uje{ npr. bikon iz Aus-trije ili Nema~ke moè{ odmah o~ekivatidobre tropo prilike u tom pravcu i obi~-no se odmah prelazi na pozivanje DX! Ili}e biti dobar tropo ili sporadi~no otva-ranje, Es, ukoliko MUF nastavi da i da-lje raste! Tako|e, da biste ovu pretpos-tavku i prakti~no proverili moète oti}ina DX klaster i tamo videti {ta staniceiz Evrope spotuju tj. {ta prijavljuju da su~ule i radile! Sa ovakvim mogu}nostimaste sebi znatno olak{ali mogu}nost DXrada.

Vi{e puta smo, na osnovu pomenu-tog pokazatelja (vazdu{ni pritisak), pret-postavljali da bi tropo trebao biti dobaru odre|enom pravcu i onda pozivali takointenzivno da smo vrlo brzo ostajali bezglasa zbog promuklosti! Mogu re}i da jeu to vreme svaka dalja veza bila pravoume}e operatora! Tada se naime radilou semidupleksnom reìmu rada, odnos-no svaki predajnik je imao svoju frek-venciju unutar banda od 144-146MHz.Da bi se to do~aralo zamislite da vi po-zivate na 144,2MHz i kada pre|ete naprijem vi uop{te ne slu{ate svoju frek-venciju (na kojoj ste malo~as pozivali)nego kre}ete sa preslu{avanjem bandaod 144,0MHz, pa na vi{e! Skalu morateokretati polako i biti skoncentrisani naprijem, jer unapred je malo ko od oper-atora znao gde }e ga korespodent poz-vati! Koliko puta nam se de{avalo da je-dnostavno preletimo preko slabog sig-nala jer je ba{ tad nai{ao QSB (ja~inaprimanog signala se menja - feding) isignal je "propao" i nismo ga mogli ~uti.Po{to "prekurblate" ceo opseg onda "Jo-vo na novo"! Ponovo op{ti poziv i ondaopet kontrola celog opsega. Zamisliteovakvu aktivnost od recimo par sati ikoliko }ete biti umorni!? A {ta mislitekoliko smo se obradovali kada smo do-bili transivere? Na{oj sre}i nije bilo krajai eto vam odgovora {ta je za na{ uspe-{an DX rad zna~ilo prethodno i muko-trpno "kurblanje" celog dvometarskogopsega. Po{to smo nau~ili da slu{amoonda za nas nije bilo problema da nasvojoj I SAMO JEDNOJ FREKVENCIJIposlu{amo da li nas neko eventualno

Sl. 9. Knjjiga za osvojjeeno prvo meesttona op{ttinskom ttakmi~eenjju KMT, 1965.

Sl. 9a. Posveetta u knjjizi od rukovodiocaKMT u O[ "Branko Para}"


poziva. Danas je na bandu, na àlost,malo onih operatora iz ove stare {kole,ali kada nai|ete na njih prosto vas pri-vla~i da ih jedno vreme slu{ate i odmahprime}ujete sa kakvom "lako}om" i eks-peditivno{}u rade DX stanice. Potomzapaàte da relativno lako "~upaju" iz {u-ma neke DX stanice koje ih pozivaju.Pitate se pa kako on to ~uje, a ja ne ~u-jem!?

Pri~a je otprilike duga~ka onoliko ko-liko se taj iskusni operator bavi amate-rizmom i radom na 144MHz! Operators-ke ve{tine se ne sti~u preko no}i ve}mukotrpnim slu{anjem i samo slu{a-njem, a potom i radom na opsegu. Sva-ki dobar DX-er }e vam kao iz topa re}ida se njegova tehnika sastoji iz vrlo jed-nostavnog recepta: "Slu{ati 90%, a po-zivati samo 10% vremena!". Sada semoète pitati pa {ta ako i korespodentpostupa na ovaj na~in? Pa ni{ta, zatopostoje bikon stanice i pra}enjem njihove~ujnosti moète sa visokim stepenomta~nosti pravilno da procenite u kom prav-cu treba o~ekivati dobre tropo prilike iliEs otvaranje, pogotovo ako je sezona zasporadik na 2m. Me|utim, pre 40 i vi{egodina, kada nije bilo toliko bikon stani-ca, vr{ilo se kratko naizmeni~no poziva-nje i preslu{avanje opsega i rezultati ni-su izostali!

Danas, u vreme razvijenih Internetkomunikacija, radio-amaterima je na ra-spolaganju vi{e dobrih sajtova gde se, urealnom vremenu, mogu upoznati sastanjem na bandu, odnosno sa uvidomu tropo prilike. Neki od tih sajtova su:

httttp://www.dxxinfoceenttree.com/ttropo__nwee.httml

httttp://sm7gvf.dyndns.org/

httttp://www.mmmonvhf.dee/indeexx.php

Na ovaj na~in svaki operator, ukolikomu je uklju~en internet, moè pravovre-meno reagovati i registrovati tropo ot-varanje tj. dobre prilike za DX rad naVHF. Pored ovoga potrebno je kontroli-sati i neki DX klaster. Najpopularniji je"DX Summit", koji se nalazi na slede}ojInternet adresi:

httttp://www.dxxsummitt.fi/CusttomFiltteer.aspxx?custtomCountt=50&custtom-

Rangee=144

[to se ti~e sporadika (Es), tada jo{nije bilo nekih ve}ih iskustvenih normiosim "deùranja" na opsegu u cilju nje-govog pravovremenog uo~avanja!

Moje aktivnosti u YU1AFG trajale suskoro do kraja godine! Zbog prili~no ko-mplikovanog povratka iz Malog Mokrog

Luga na Novi Beograd (jer tada nisu bilerazvijene gradske autobuske i tramvaj-ske linije) odlu~io sam da potraìm ra-dio-klub na mojoj op{tini. To mi ubrzopolazi za rukom i pronalazim lokaciju RKYU1FJK, u koji se u~lanjujem u januaru1967. U prole}e 1968. po~injem dapoha|am kurs za pripremu i polaganjeispita za amaterskog operatora IV klase,po{to mi je àrka èlja bila da {to preproradim sa li~nom UKT stanicom.

Potom, te godine, polaèm ovaj is-pit i podnosim zahtev za dodelu li~nogpozivnog znaka, koga dobijam tek kra-jem1968.godine. Potom, od januara 1969.startujem sa radom na novoj li~noj UKTstanici i sa novim li~nim pozivnim zna-kom - YU1NVI! Na taj na~in sti~em do-sta novih poznanika me|u radio-ama-terima aktivnim na 144MHz i to kako uBeogradu, tako i po ~itavoj Srbiji.

Te, 1969. moj stariji drug Sveta Voj-vodi} YU1NRU i ja pravimo kra}a puto-vanja po Srbiji i tom prilikom i li~noupoznajemo mnoge amatere sa kojimasmo ve} radili na UKT. Na tim putova-njima smo imali prilike da vidimo razno-vrsnu i kvalitetnu opremu sa kojom suna{e kolege radile.

Za nas je to bilo novo iskustvo i mno-go nam je koristilo u na{em budu}emradu na 144MHz. U to vreme sa NovogBeogarad bile su aktivne slede}e UKTstanice: YU1NRN, YU1NRI, YU1NOR,YU1NTQ, YU1NRV, YU1NRU i YU1NUJ,a mogu}e je da je bila jo{ neka stani-ca!

U januaru 1970. polaèm ispit za ama-terskog operatora III klase, a 1974. iispit za operatora II klase. Posle togavrlo brzo polaèm ispit za operatora pr-ve klase i 1980, a na osnovu ostvarenihrezultata u radu na KT i UKT, sti~empravo na dvoslovni pozivni znak. Takoprethodni znak YU1NVI zamenjujem sanovim - YU1MS.

Nabavkom kvalitetnijeg tarnsivera izJapana, prvo za KT, a zatim i za UKT,po~injem da formiram svoju novu UKTstanicu. U prvo vreme bazni ure|aj mije bio FT-200 i izvanredan FET transver-,ter za 2m koga je razvio i konstruisaoAleksa Ekmedì} YU1EU (ex YU1NPZ).

Potom, od 1974. kre}em sa ozbilj-nim studijama o prostiranju UKT talasa!Tako|e, po{to sam bio u dru{tvu vrhun-skih KT i UKT operatora, uklju~ujem seu eksperimente i u druge tehnike rada

na UKT. Najvi{e vremena ipak provodimna aktivnostima oko pra}enja sporadi~-nog (Es) otvaranja na 144MHz i aktivno-sti na vezama preko meteora (MS), anaro~ito preko sporadi~nih rojeva!

Pored ovih aktivnosti uspevam dapratim i amaterske satelite iz serije "Os-car". Kasnije, po{to su se pojavili i sov-jetski sateliti iz serije "RS", namenjeniradio-amaterima, vrlo brzo po~injem injih da pratim i prou~avam.

Od 1966. pa do 1971. teì{te mograda bilo je na 144MHz, sa malim izle-tima na KT. Po povratku iz armije, maja1972, po~injem da se uklju~ujem u klu-psku ekipu za rad u KT takmi~enjima. Tamoja aktivnost od tada je tekla na dvakoloseka, i èlezni~arskim re~nikom re-~eno, na prvom koloseku je bio UKT, ana drugom KT!

Krajem osamdesetih godina XX ve-ka, po{to je personalni ra~unar u{ao navelika vrata u radio-amaterski svet, na-bavljam programe koji simuliraju odre-|ene vrste rada na KT i UKT. Sa njimaeksperimenti{em na UKT i poku{avamda izbacim analogni magnetofon (staridobri "Uher"), kod prijema MS, Sl. 10.

Potom, od 1990. najvi{e vremena pro-vodim u radu sa paket-radijom i uz po-mo} te emisije pratim prostiranje na144MHz! Tako sam 13. 08. 1991. regis-trovao jako Es otvaranje u pravcu Eng-leske! Godine 1992. opet po~injem eks-perimente i prijem MS refleksija uz po-mo} PC. Veliku pomo} mi je pruìo i mojnajstariji sin Viktor, koji je ve} tada da-leko oti{ao u ra~unarskoj tehnici i prog-ramiranju! Paralelno sa ovim aktivnos-tima u radio-klubu YU1FJK organizujem iprakti~no izvodim po~etnu obuku samladim operatorima za rad preko paket-radija. Sve do 1993. paket-radio je ug-lavnom bila moja glavna preokupacija!

- nastavi}e se -

Sl. 10. ûveeni neema~ki magneettofon"Uheer 4000", kojji jjee kori{}een

pri MS radu

10. septembar-oktobar 2010.KT MULTIBAND ANTENA

Mlladden Petrovii}, 99A4ZZ

NNNNAAAAPPPPOOOONNNNSSSSKKKKIIII NNNNAAAAPPPPAAAAJJJJAAAANNNNAAAAKKKKTTTT MMMMUUUULLLLTTTTIIIIBBBBAAAANNNNDDDD AAAANNNNTTTTEEEENNNNAAAAA

NTENE

ANTENE

Mnogi od nas nemaju mogu}nosti dapostave dipol, windom ili neku drugu an-tenu koja zahteva dve upori{ne ta~ke i na-pojni kabl. Ako imamo prostor oko zgrades jednom ta~kom za pri~vr{}enje antene,moèmo postaviti ì~anu KT antenu za vi{eopsega (od 1,8-28MHz) napajanu na kraju,koja s drugim krajem ulazi u na{ stan beznapojnog kabla i radi na principu Fuchsoveantene. Ovu antenu moèmo koristiti uportablu i field-day radu (dostupna je samojedna povi{ena upori{na ta~ka).

PRINCIP RADA

Antena je duga~ka λ/2 ili n•λ/2, n=1, 2,3,... ({ema 1). Raspored napona i struje jetakav da je na kraju λ/2 antene maksimumnapona, a minimum struje, pa je impedan-cija na kraju u ta~ki napajanja velika (oko5000Ω), za razliku od sredine λ/2 antene,gdje je raspored struje i napona obrnut paje impedanca mala (oko 50..70Ω - dipol).Na jednoj tre}ini duìne antene impedancaje oko 400Ω (windom), zavisno od visinena kojoj se nalazi antena od zemlje. Bezobzira u kojoj ta~ki napajamo antenu, akojoj dovedemo istu snagu, ona }e pribli`noisto zra~iti. Bitno je da je prilagodimo pre-dajniku, odnosno da impedanca antene uta~ki napajanja bude ista kao impedancanapajanja sa strane predajnika.

Antenu }emo napajati na kraju, gde jemaksimum napona, a to napajanje zovemonaponsko napajanje antene. Za na{ samslu~aj izabrao antenu duga~ku 41 metar. Toje λ/2 za 80-metarski opseg, dva λ/2 za40-metarski opseg, ~etiri λ/2 za 20-metar-ski opseg, osam λ/2 za 10-metarski op-seg, {to zna~i da je na kraju 41m antenskeìce visoka ulazna impedanca antene (kaoi na opsezima 30m, 17m, 15m i 12m -svakako vrlo visoka impedanca).

Da bismo ostvarili prilago|enje po sna-zi, veliki otpor antene }emo spojiti na par-alelno oscilatorno kolo LC. Ono je rezo-nantno na radnoj frekvenciji i ima veliki ot-por na rezonantnoj frekvenciji ({ema 2). Ti-me smo prilagodili visokoomski kraj antenena rezonantn kolo koje ima veliki otpor.Sada, pomo}u zavojnice L11 s malo navoja,spregnutom sa zavojnicom rezonantnogkola transformi{emo ovaj otpor na niskuimpedancu od 50Ω koaksijalnog kabla kojise spaja s predajnikom. Obe zavojnice su [eema 3. Konsttrukcijja antteenskog prilagodeenjja

[eema 1. Rasporeed napona na antteeni

[eema 2. Antteensko prittagodeenjjee s antteenom

11.septembar-oktobar 2010. KT MULTIBAND ANTENA

na "hladnom" kraju spojene zajedno namasu. Time smo omogu}ili prenos sna-ge iz predajnika prema anteni.

KONSTRUKCIJA ANTENE

Antena je napravljena od upredenebakarne ice preseka 1,5mm2 u PVC izo-laciji. Duga je 41m i s obe strane zavr-{ena izolatorima.

Prilago|enje antene je napravljeno odzavojnica namotanih na gvozdeni torus iparaletno spojenog kondenzatora. Ovase antena ne moè prilagoditi antens-kim tjunerom iz ure|aja jer ima velikuulaznu impedancu za one frekvencijegde je duìna n•λ/2.

Izabrao sam gvozdeni torus T200-2,koji je pogodan za oscilatorna kola i mo-è podneti ve}u snagu (isprobano do500W).

Na torusnom jejezgru namotano je28 zavoja lakirane bakarne ìce pre~nika1,2mm, {to daje induktivitet L=8μH. Na"hladnom" kraju zavojnice L namotano jeu istom smeru izme|u navoja 4 navojaìce, {to je induktivitet L1. @icu u PE izo-laciji za zavojnicu L1 smo dobili od sre-dnjeg voda koaksijalnog kabla RG-58.

Broj navoja se broji prema broju za-voja koji pro|u kroz unutra{nju stranujezgra. Paralelno zavojnici L spojen jepromjenljivi kondenzator maksimalnogkapaciteta 220pF ({ema 3). Kondenzatormora imati ve}i razmak izme|u plo~azbog visokog napona koji se javlja u pa-ralelnom oscilatornom kolu. Koristiosam split-stator kondenzator na jednojosovini koji sam spojio u seriju i timepove}ao naponsku probojnost. Takode,potrebno je napraviti izvode na zavojni-ci L za izbor induktiviteta za odre|enufrekvenciju. Izvodi za pojedine opsege:

- 3,5MHz - 28 zavoja,- 7MHz, 10MHz - 15 zavoja,- 14MHz - 11 zavoja,- 18MHz - 8 zavoja,- 21MHz, 24MHz, 28MHz - 3 zavoja.

Broj zavoja po potrebi moète kori-govati budu}i da induktivni indeks gvoz-denog jezgra T 200-2 odstupa ±5%.

Izbor induktiviteta se vr{i pomo}upreklopnika s pet poloàja. Ako nemateprikladan preklopnik, izvode moète bi-rati "krokodil" {tipaljkom (slika 1). Obesu zavojnice spojene s uzemljenjem, umom slu~aju cevi centralnog grejanjazgrade (vodovodne instalacije u zgradi ill

gromobranske trake uzemljenja zgrade),kako ne bismo imali problema s VF st-rujama prema ure|aju i s VF naponimana masi ure|aja. Da bismo spre~ili tokstruje po opletu moèmo staviti i struj-ni balun 1:1 od koaksijalnog kabla u se-riju s napajanjem.

Zavisno od ta~ne duìne antene, nje-nog poloàja u prostoru, visini i nagibuprema zemlji te kvaliteta tla i uzemljen-ja, na kraju antene }emo imati i razli~ituimpedancu. Ona }e uvek biti visoka tezato za svaki opseg moramo odreditioptimalni broj zavoja zavojnice L i nakontoga podesiti promjenljivi kondenzator Cna najmanji SWR za odabranu radnufrekvenciju.

Ako kod vi{ih frekventnih opsega nemoèmo posti}i pode{avanje, da bi sena kraju antene pojavio maksimum na-pona, potrebno je malo promeniti duì-nu antene. Ovo ne}e mnogo poremeti-ti pode{avanje na niìm opsezima jer }eta promena duìne malo uticati na nji-hovo pode{avanje. Ako ne uspete na tajna~in, onda je moète strujno prilagodi-ti s ATU iz ure|aja ili spoljnim prilago|i-va~em (o~igledno niste do{li do maksi-muma napona na anteni).

Dijagram zra~enja za frekvenciju gdeje antena duga λ/2 je isti kao kod dipo-la, za 2•λ/2 pojavljuju se dva dodatnabotna snopa, za 4•λ/2 pojavljuju se ~tirisnopa uz antenu tako da na vi{im frek-

vencijama antena zra~i du` ìce, sli~nokao kod windom antene.

Za opseg 160m mogu} je rad kao sλ/4 antenom sa strujnim napajanjembez kori{}enja opisanog prilago|enja soscilatornim kolom. Antena se spaja di-rektno na ure|aj kao i uzemljenje i uzmalo pode{avanja prilago|iva~em mo-gu} je rad (ulazna impedanca takve an-tene je oko 35Ω).

Ovu antenu moèmo koristiti na fik-snoj lokaciji ili u portabl radu. U slu~ajuportabla jednu stranu antene obesimona drvo ili neku povi{enu ta~ku mini-malno 5...6m od tla, a na drugoj strani,koja je kod stanice, spojimo antenu sprilago|enjem. Ispod antene po zemljipruìmo zicu duga~ku oko 20m koja jespojena na "hladne" krajeve zavojnica isluì kao antensko uzemljenje (protiv-teg) i ne}emo imati VF napona na ure-|aju. Antena se moè montirati vodor-avno ili vertikalno, kao obrnuto V ili L.Ja je koristim u fiksnom radu s napaja-njem u stanu na visini 20m, a drugi krajje u parku na 4m visine (kosa je). Radina frekventnim opsezima: 1,8MHz,3,5MHz, 7MHz, 10MHz, 14MHz, 18MHz,21MHz, 24MHz i 28MHz.

Literatura:1. "ARRL Antenna Book", 2000.2. "The End Fed Half Wavelength Ante-

nna", AA5TB.

Preuzeto iz "Radio HRS", br. 4/2009

Slika 1. Konsttrukcijja antteenskog prilagodeenjja

12. septembar-oktobar 2010.PRORAÛN RR VEZA (4)

D. Markovi}YU1AX

MMEETTOODDII PPRROORRAAÛUNNAAKKVVAALLIITTEETTAA RRAADDIIOO RREELLEEJJNNIIHH

VVEEZZAA ((44))TEORIJ

ATEORIJ

A

Ako se antena RR ure|aja (linka) napaja koaksijalnim kab-lom, tako da je predajnik (odnosno prijemnik) u prostoriji, aantena sme{tena napolju, tada je ukupno slabljenje koaksijal-nog kabla jednako proizvodu podu`nog slabljenja a(dB/m) iduìne kabla, slika 4.1. Na taj na~in ima}emo na emisionoj st-rani:

Analogno je i na prijemnoj strani:

Uobi~ajeno je da proizvo|a~ daje podatke o slabljenju vo-da na 100m ili 100’(=100ft) duìne. U tom slu~aju, podu`noslabljenje voda (dB/m) se dobija deljenjem sa 100, odnosno30,5 (ako je u fitima, tj. stopama). Koaksijalni kablovi sekoriste (za povezivanje antene sa ure|ajem) do frekvencijenajvi{e 2,5GHz i duìne do 30m, jer je iznad navedenih vred-nosti slabljenje toliko izraàjno da se gubi svaki smisao njiho-vog kori{}enja, tako da se u daljem upotrebljavaju isklju~ivotalasovodi.

Slika 4.1. Podu`no slabljjeenjjee koaksijjalnog voda

Da bi se ovaj nedostatak eliminisao koriste linkovi tkzv."splitt systteem" (razdvojnog) tipa, kod kojeg su odvojeni MF imodulacioni/izlazni stepen. Povezivanje izme|u njih je putemkoaksijalnog kabla kroz koji prolazi signal me|ufrekvencije(MF) tj. 70MHz, za koje se slabljenje gotovo i ne uzima u ob-zir. Izlazni stepen - "Up conveertteer" (ili ulazni VF stepen prije-mnika - "Down conveertteer") se nalazi neposredno uz antenu, iuvek je povezan talasovodom, tako da slabljenje AcablTTXX(dB),odnosno AcablRRXX(dB) prakti~no ne postoji (jednaka su ili bliskanuli). Ovo je prikazano na slici 4.2.

4.2. DIJAGRAM ZRAÊNJA ANTENE

Energija koju zra~i neka antena - na primer na slici 4.3,rasipa u mogobrojnim pravcima u prostoru, tako da je istupotrebno koncentrisati i uperiti u èljenom smeru. To se po-stiè putem usmerenih antena (na niìm frekvencijama Yagi ililog-periodi~nih (do 1GHz), helikoidalnih (1-22GHz) i dr, a na vi-{im pomo}u paraboloidnih ili sfernih (iznad 2GHz) - mi }emose baviti ovim drugim slu~ajem). Tipi~na raspodela energijevertikalne dipol antene u prostoru (nivoa polja), prikazana jena slici 4.3.

Slika 4.3. Tipi~na raspodeela nivoa poljja u prosttoru

Vaàn pokazatelj antene je {irina dijagrama zra~enja. Kao iza svaku antenu, defini{e se za polovinu snage u odnosu namaksimalnu vrednost, tj. ugao φ za koji je snaga opala za -33dB.Ako je frekvencija data u f(GHz) i pre~nik otvora antene pa-raboloidne u D(m) tada je {irina zra~enja glavnog snopa (lista):

φ = 21/f ··D

Konstanta s brojnom vredno{}u 21 u prethodnom izrazu,zavisi od izbora jedinica (pre~nik m/cm/stopa i frekvencijeHz/MHz/GHz) kao i od toga da li se ugao φ izraàva u stepe-nima (OO) ili hiljaditim delovima radijana (mrad). Na taj na~in je:

U zavisnosti od izbora jedinica, konstanta "usmerenosti"kbbeeaamm ima}e vrednosti date u tabeli 4.1.

Miliradijan (mrad) predstavlja jedan hiljaditi deo radijana iiznosi 0,057O (radijan se dobija tako {to se 180O podeli sa Lu-dolfovim brojem π=3,14159). Dakle:

Zaklju~uje se da se pove}anjem pre~nika otvora anteneD i/ili povi{enjem frekvencije prijemnog signala f {irina snopasmanjuje. Na primer, antena pre~nika 1,2m (=4ft) na frekven-ciji 12GHz ima}e {irinu snopa oko 1,5 stepen, dok bi antenapre~nika 1,8m (=6 ft) na istoj frekvenciji imala oko 10 (ste-pen).

Nagib antene pod nekim uglom, uvek u sebi nosi mogu}-nost zra~enja tamo gde je nepoèljno. Na primer, ako je mak-simum antene oboren (naklonjen) u odnosu na ravan horizon-Slika 4.2. Pojjeednosttavljjeena konfiguracijja RR veezee "splitt" ttipa

13.septembar-oktobar 2010. PRORAÛN RR VEZA (4)

ta za ugao θ i ako je {irina dijagrama zra~enja φ=( O) na po-lovini snage (-33dB), tada se zra~enje antene intenziteta ve}egod polovine maksimalne izra~ene snage javlja u opsegu ras-tojanja (slika 4.4, prenagla{en slu~aj {irine dijagrama zra~enja):

i maksimumom zra~enja na rastojanju:

.Slika 4.4. [irina oblastti (d1-dd2) zahva}eenee zra~eenjjeem

Visina H predstavlja razliku nadmorskih visina emisioneantene i prijemne oblasti.

Jasno je da {irina dijagrama zra~enja treba da je {to manja(uì snop), jer je u tom slu~aju i razlika d2-dd1 manja, a time

smanjena mogu}nost interferencije u prijemnoj oblasti.

Antena (reflektor) mora biti precizno izra|ena. Nesavr{e-nost izrade dovodi do defokusiranja EM talasa, tako da je nivosignala manji. Gubici usled nesavr{enosti izrade A(dB) moguse izraziti empirijskim izrazom:

Na primer, za X=1mm i f=12GHz je A=1,1dB.

4.3. DOBITAK ANTENE

U praksi su naj~e{}e u upotrebi paraboloidne (paraboli~ne)antene - slika 4.5. Ako je D(m) pre~nik kru`nog otvora an-tene i η stepen iskori{}enja antene - uobi~ajeno izme|u 0,50i 0,65 (tj. 50-665%), tada je dobitak antene Gant (bilo predaj-

ne TX ili prijemne RX) u odnosu na izotropni (indeks <i>) zra-~e}i element:

Op{tiji izraz za dobitak paraboloidne antene (emisione iliprijemne) je:

S obzirom na {arolikost jedinica (anglosaksonske/ISO zaduìnu tj. pre~nik antene, i frekvenciju prijemnog signalaHz/MHz/GHz), konstanta "dobitka" kant moè imati slede}e

vrednosti - tabela 4.2.:

Dobitak paraboloidne antene raste s stepenom iskori{-}enja η, dvostruko brè s frekvencijom f i pre~nikom D. Od-nos izme|u decibela definisanog u odnosu na teoretski izo-tropni element dBi i decibela definisanog u odnosu na polu-talasni dipol dBd jednak:

dBi=dBd+2,15

Kod satelitskih i radio relejnih veza (linkovi), podrazumevase da je dobitak antene, bilo predajne ili prijemne, uvek izra-èn u dBi (decibelima u odnosu na izotropni radijator). Dobi-tak antene i {irina ugla zra~enja za polovinu snage, dati su naslici 4.6 (odnosi se na paraboloidne).

Za ofsetirane antene, gde je ϕ ugao ofsetiranja u odnosuna pravac maksimalnog zra~enja standardne paraboloidneantene, ϕ<90O, dobitak je G=88-330log(D/λ )-440log(ϕ )pri ~emu su:

D = pre~nik antene (m)λ = talasna duìna (m)

Tabeela 4.1. Konsttantta "usmeereenostti"

od do

Slika 4.5. Dobittak paraboloidnee antteenee (polarni dijjagram)

Tabeela 4.2. Koeeficijjeentti "dobittka" kant paraboloidnih antteena


Ofsetirane antene se ne koriste u RR vezama ozbiljnih ko-risnika.

Mada su manje zastupljene u praksi, na ovom mestu dajuse izrazi za dobitak jo{ nekih vrsta antena, i to:

Levak antena sa pravougaonim otvorom stranica a i b(zarubljena piramida, slika 4.7.) i stepenom iskori{}enja η≤1

Slika 4.7. Leevak antteena

Ovaj tip antene se retko koristi bez reflektora postavljenogiza levka, jer je odnos "napred/nazad" (F/B) vrlo nizak. Pogod-nost levak antene je {to predstavlja dobro prilago|enje tala-sovoda na slobodan prostor. Duìna levka ne uti~e na dobitakantene, ali {to je levak duì, antena je {irokopojasnija. Levakantene se koriste se u granicama frekvencija od 1GHz do20GHz. Duga~ak levak omogu}ava {irokopojasnost i prilago-|enje impedanse, dok se ofsetiranjem spre~ava da se emito-vano zra~enje vrati u levak, a time i prijemnik. Konstrukcijaantene po pravilu je oklopljena, ~ime se postiè odli~an odnosnapred/nazad i potiskuju bo~ni listovi (lobovi) u dijagramu zra-~enja. Tipi~ni oblici horn antena prikazani su na slici 4.8.

Levak antena na slici 4.8 je: (a) sa E komponentom polja,(b) sa H komponentom, (c) piramidalna i (d) konusna.

Aproksimativni izraz za dobitak ovog tipa antena dat jeizrazom:

Ove antene se koriste u opsezima 4-88GHz. Tipi~na ante-na ovog tipa ima otvor povr{ine Potvor=7m2 i stepen iskori{-

}enja η=0,65. Jako su glomazne - visine 5-110m, {irine 2-33,a kako su oklopljene, to su i te{ke. Zbog oklopljenosti i ofse-tiranja, njihova dobra osobina je da se koriste samo tamo gdeima mnogo drugih antena koje ne mogu uticati na rad hornantene (uglavnom u RR centrima).

Helikoidalna antenaAntena je namenjena za frekvencije do najvi{e 2,5GHz.

Razlikuju se tri moda rada, koja su definisana konstrukcionimkarakteristikama, ~iji se dijagrami zra~enja bitno razlikuju -videti sliku 4.9.

U praksi se uvek koristi aksijalni mod rada. Ukoliko je ak-sijalna duìna antene L (visina spirale) izraèna u talasnim du-ìnama λ, tj. u oznaci L(λ ) , pri ~emu je λ(m)=300/f(MHz),tada za 2≤L(λ )≤7 ili {to je isto 2≤L(m)/λ(m)≤7 dobitak je(empirijski obrazac):

G(dB)=10,25+1,22··L ( λ ) - 00,00726··L(λ)2

Izraz vaì za pre~nik spirale R izraèn u talasnim duìnama

Slika 4.6. Dobittak i {irina ugla zra~eenjja paraboloidnee antteenee

Slika 4.8. Tipovi horn (rog) antteena

Slika 4.9. Modovi rada heelikoidalnee (spiralnee) antteenee


λ , tj. R(λ ), ako je ispunjeno:

R(λ )=0,2025-00,0079L(λ)+0,000515··L(λ)2

Poluempirijski izraz za dobitak antene s reflektorom, akosu poznate vrednosti {irine dijagrama zra~enja na polovinisnage u obe ravni (H i V), tj. θ-33dBH i θ-33dBV je:

Za tipi~ni stepen iskori{}enja η=55% tj. η=0,55 zamenomu prethodni izraz, sledi dobro poznat obrazac:

i vaì za frekvencije u rasponu 6-118GHz. Na primer, za:θ-33dBH=θ-33dBV=15O

sledi: Gant=13333≅41,3dB(=10·· log[13333])

Za frekvencije 1-66GHz, prethodni izraz ima oblik:

Kasegrejn (Cassegrain) antenaCasseegrain antena prikazana je na slici 4.10. Dolazni talas

se odbija od glavnog reflektora paraboloidnog tipa, u ~iju jeìù F" (virtuelnu ìù) postavljen pomo}ni reflektor. Dolaznizrak se odbija od glavnog reflektora, koncentri{e ka pomo}-nom, nakon koga se ponovo odbija i pada u ìù F', lociranuu horn (rog) anteni.

Slika 4.10. Casseegrain antteena

Postavljanjem koordinatnog po~etka u geometrijski centarizme|u ìà F" i F', moè se pisati jedna~ina parabole pomo-}nog reflektora:

Sli~na Casseegrain je Greegorian antena - videti uporednusliku 4.11.

5. PROSTIRANJE

5.1. NIVOI SIGNALA RR VEZE

Tipi~ni nivoi signala du` RR trase, dati su na slici 5.1. Zareferencu je uzet nivo od 1mW (=0dBm) koji na izlazu RRpredajnika daje 1W (=30dBW). Slabljenje konektora, kabla igrananja ura~unato je u slabljenje kabla (5dB) tako da je ulazninivo u antenu 25dBm. Ako se usvoji da antena ima dobitakod 25dB, tada je izra~eni nivo 50dBm (=100W).

U datom primeru sa slike 5.1 slabljenje trase je 110dB,tako da je ulazni nivo -660dBm (bez fedinga, ili ako se ima uvidu da je duboki feding reda 30dB, onda je nivo -990dBm).Dobitkom prijemne antene 25dB, nivo signala na izlazu kon-vertora se pove}ava na -335dBm.

Pod pretpostavkom da je slabljenje napojnog kabla prijemni-ka -55dB, nivo na ulazu u prijemnik je -440dBm (=-335dBm-55dB).Zadnji stepen u RR lancu je prijemnik koji poja~ava nivo sig-nala za 40dB, tako da je nivo 0dBm.

Slika 4.11. Casseegrain (a) i Greegorian (b) antteena

Slika 5.1. Tipi~ni nivoi signala RR veezee sa i beez feedinga


5.2. GUBICI USLED PROSTIRANJAEM TALASA U SLOBODNOM PROSTORU

Mogu}i izgled trase, prikazan je na slici 5.2.

Ukoliko su predajna i prijemna antena postavljene na me-|usobnom rastojanju d(km), tako da se one nalaze u liniji op-ti~ke vidljivosti i izme|u njih nema prepreka na putu prostira-nja (slika 5.3), tada je slabljenje talasa u slobodnom prostoruAFS(dB):

AFS(dB)=92,45+20·· log(d)+20·· log(f)

gde su: f(GHz) = frekvencija92,45 = konstanta, tj. 20·· log4π/cc = brzina prostiranja EM talasa

Slika 5.3. Slabljjeenjjee u slobodnom prosttoru

Slabljenje se moè odrediti putem dijagrama - slika 5.4.

Slika 5.4. Slabljjeenjjee u slobodnom prosttoru

Konstanta 20·· log4π/c=kLoos (koeficijent gubitaka) moè

imati razli~ite vrednosti, zavisno od toga u kojim jedinicamase izraàva rastojanje trase i frekvencija prijemnog signala.Op{ti oblik izraza za slabljenje u slobodnom prostoru je:

AFS=kLoos+20·· log(d)+20·· log(f)

pri ~emu konstanta "gubitaka" kLoos moè imati slede}e vre-

dnosti - tabela 5.1:

Tabeela 5.1. Konsttantta "gubittaka"

Izraz je u validnosti za rastojanja d(km) za koja vaè uslovidalekog polja, tj. d≥2··D2/λ, gde je D(m) pre~nik (i uop{te,najve}a dimenzija) TX antene i λ(m) talasna duìna u slobod-nom prostoru - slika 5.4.

Kod zra~enja ma koje antene, mogu se definisati tri zone:

1. bliskog (reaktivnog) prijema (slika 5.5): 0<d≤0,62··√D3/λza elektri~no duge antene, i 0<d≤λ /2π za elektri~no kra-tke antene;

2. tranzicionog (radijacionog, prelaznog) regiona:

0,62··√D3/λ≤d≤2··D2 /λi ve} pomenute oblasti,

3. dalekog prijema: d≥2··D2 /λ

Znatno prakti~niji izraz (vaì za paraboloidne antene) ume-sto prethodnog je: d(m)≥60··GTTXX/η·· f[MHz]gde je η = stepen iskori{}enja predajne antene (uobi~ajenoη=0,6), a GTTXX dobitak predajne antene (neimenovan broj). Pridatoj vrednosti stepena iskori{}enja η=0,6, sledi:

d(m)≥100··GTTXX/f [MHz ]

odnosno: d(m)≥100··100,1GTX [dBi ]/f [MHz]

U praksi se moè na}i podatak da je za antenu ~iji je do-bitak G[dBi] na frekvenciji f[MHz] region bliskog polja:

d(m)≈100··100,1G [dBi ]/f [MHz]

Za helikoidalnu antenu (cirkularna polarizacija) pre~nka D[m]je region bliskog polja:

d(m)≈f[MHz]/150··D2[m]

Slika 5.2. Mogu}i izgleed ttrasee

Slika 5.5. Reegioni (zonee) prijjeema


Slabljenje EM talasa u slobodnom prostoru uvek postoji.Jasno je da sa pove}anjem frekvencije ili rastojanja, ono ras-te. Ovo nije jedino slabljenje koje postoji. Predajna i prijem-na antena ne nalaze se u vakuumu, ve} u atmosferi, tako datreba imati u vidu njen uticaj na dodatno atmosfersko slab-ljenje. Trodimenzionalni dijagram slabljenja u slobodnom pros-toru u funkciji rastojanja i frekvencije, dat je na slici 5.6.

Sa slike 5.6 moè se zapaziti da za niske frekvencije i bli-ska rastojanja prethodni izraz za slabljenje ne vaì (slu~aj zonebliskog prijema).

5.3. UKUPNO SLABLJENJEIZME\U PREDAJNIKA I PRIJEMNIKA

Slabljenje signala od izlaznih priklju~aka predajnika do ula-znih priklju~aka prijemnika RR veze (linka), definisano je:

1. ukupnim slabljenjem na trasi - tj. slabljenjenjem u slo-bodnom prostoru AFFSS(dB) i atmosferskom Aaattmm(dB), uve}animza iznos slabljenja kablova na predajnoj AccaabbllTTXX(dB) i prijemnojstrani AccaabbllRRXX(dB);

2. ukupnim umanjenjem za dobitak emisione GaannttTTXX(dBi) iprijemne antene GaannttRRXX(dBi).

U ukupno slabljenje ura~unavaju se atenuacije na konek-torima (uobi~ajeno 0,5-11dB) i eventualno druga slabljenja(ukoliko na putu od izlaznog stepena postoje cirkulatori, filtrii dr) - slika 5.7. Ozna~imo ova slabljenja sa ASSPPOOJJ (gubici naspojevima). Prema tome je:

Atot = AFFSS + Aatm + AcablTX + AcablRX + ASSPPOOJJ -

- (GaannttTTXX + GaannttRRXX) = NPL(dB)

Dobijeno slabljenje predstavlja vrednost atenuacije od an-tenskog priklju~ka predajnika do antenskog priklju~ka prijem-nika i poznato je pod nazivom NPL (Neett Patth Loss).

5.4. DIFRAKCIONO SLABLJENJEI FRESNELOVE ZONE

Za RR (linkovske) veze od primarnog je zna~aja je da jeprva Fresnelova (Frenel) "~ista" du` celokupne trase - slika5.8.

Ukoliko to nije slu~aj, ve} je ista naru{ena, tada prethod-ni izraz treba uve}ati za slabljenje usled prostiranja EM talasa

na prepreci, APPRREEPP(dB). Ovo slabljenje je relativno veliko, i ve-oma pogor{ava kvalitet veze, tako da strogo treba izbegavatitrase sa preprekama. Prepreka ne mora biti samo brdo, ve}to moè biti neki objekat pa ~ak i usamljeno drvo na pravcuprostiranja EM talasa - slika 5.9. Iz tih razloga mora se izbe}ipostavljanje radio relejne veze na pravcu s preprekom, ili gdepostoji {ansa da u dogledno vreme do|e do nastanka prep-reke (izgradnje visokih objekata, porasta {ume i dr). Ako to iznekih razloga ipak nije mogu}e, a da bi se u tom slu~aju mo-glo odrediti slabljenje na prepreci, mora se prvo prora~unatipolupre~nik prve (RFF11) na mestu prepreke. Fresnelova zonapredstavlja zami{ljeni elipsoid u prostoru du` trase prostira-nja, kod kojeg je razlika putanja direktnog i "reflektovanog"prijemnog talasa od tako zami{ljenog unutra{njeg zida elipso-ida jednaka polovini talasne duìne λ/2, gde je:

Ako je deonica du ine d(km), polupre~nik bilo koje (n) Fre-snelove zone RFFnn(m) u bilo kojoj ta~ki na udaljenu 0≤x(km)≤d(km)od predajnika i frekvenciji EM talasa f(GHz), dat je izrazom:

Za prvu Fresnelovu zonu (n=1) polupre~nik je:

O~igledno je da je polupre~nik Fresnelove zone najve}i napolovini rastojanja x=d/2. On je utoliko {iri ukoliko je ve}a du-ìna trase d i nià frekvencija f.

- nastavi}e se -

Slika 5.6.Trodimeenzionalna preedsttava slabljjeenjja u slobodnom prosttoru

Slika 5.7.Ukupno slabljjeenjjee od TX do RX antteenskih prikljju~aka

Slika 5.8. Slu~ajj ~isttee ttrasee RR veezee

18. septembar-oktobar 2010.TERAHERCNI RxTx

Izvor: "Sanddiia Natiionall Laboratoriies"

RRAAZZVV II JJEENN PPRRVV II MMOONNOOLL II TTNN IITTEERRAAHHEERRCCNNII PPRR IIMMOOPPRREEDDAAJJNNIIKKN

OVOSTI

1. jul 2010.

"Sandia National Laboratorie" istraìva~i su preduzeliprve korake ka smanjenju veli~ine i pobolj{anju funk-cionalnosti ure|aja u terahercnom (THz) frekvencijskomspektru.

Kombinovanjem detektora i lasera na istom ~ipu na-pravljen je kompaktan prijemnik, mada jo{ postoje ne-ke nepreciznost trase opti~kih komponenti kada se"umreì" nekoliko lasera i detektora.

Novi "solid-state" sistem koristi tzv. "zanemarenosrednje dete" - opseg izme|u mikrotalasnog i IC delaelektromagnetskog spektra.

Terahercno zra~enje je od interesa, jer neke frek-vencije mogu da se koriste jer "vide kroz" odre|enematerijale. Potencijalno bi moglo da se koristie u sto-matogiji ili u otkrivanju raka koè (razlikovanje razli~itihvrsta tkiva). Teraherci su tako|e pogodni i u ispitivanjubez razaranja materijala tokom proizvodnje i monito-ringa. Ove frekvencije se mogu koristi da prodre u ode-}u i identifikuju npr. hemijsko ili biolo{ko oru`je i nar-kotike.

Od demonstracija poluprovodni~kih THz kvantne la-serske kaskade (QCLs) 2002. godine, bilo je jasno daovi ure|aji nude velike prednosti u tehnologijama zabezbednost, komunikacije, radar, hemijsku spektrosko-piju, radio-astronomiju i medicinsku dijagnostiku.

Do sada, me|utim, osetljiv koherentni primopreda-jnici su sistemi sastavljeni od skupa diskretnih i ~estoveoma velikih komponenti. Sli~no kao i kod diskretnihtranzistora na integrisanim ~ipovima u mikrotalasnoj pe-}nici, kao i kod prelaska sa opti~kih breadboards na fo-toni~ka integrisana kola u vidljivoj/IC svetlosti. Ovo de-lo predstavlja prve korake ka smanjenju veli~ine i po-bolj{anu funkcionalnost THz frekvencijskog spektra.

Rad, opisan u aktuelnom broju (27. jun 2010) âso-pisa "Nature Photonics" predstavlja prvu uspe{nu mo-nolitnu integraciju THz kvantno-kaskadnog lasera diodai miksera sa ciljem da se formira jednostavan, ali uop-{teno koristan, terahercno fotoni~ko integrisano kolo -mikroelektronska teraherzna primopredaja.

Uz ulaganje laboratorije "Sandia's Laboratory - Dire-cted Research and Development (LDRD) program", lab-oratorijski radovi su fokusirani na integraciji THz QCLssa osetljivim i vrlo brzine terahercnim [otki diodnimdetektorima, {to dovodi do kompaktnih, pouzdanih i~vrstih stanja platformi. U primopredajnik se ugra|ujemala [otki dioda, u {upljine "grebena" talasovoda QCL,tako da lokalni oscilator direktno isporu~uje na katodudiode QCL unutra{njeg polja, bez opti~kog spojnog pu-ta.

U "Sandija" poluprovodni~ki THz razvojni tim, na ~elusa Majklom Vankeom, tako|e su uklju~eni: Erika Jang,Kristofer Nordkuist, Majkl Cich, ârls Fuler, Dòn Rino,Marko Li - svi iz laboratorije "Sandia" - i Albert Grine izLMATA Government Services, LLC, in Albuquerque, anedavno je pristupila i “Philips Lumileds Co”, iz SanHozea, u Kaliforniji.

Rad je dostupan na:hhttp://ddk.ddoii.org/10.1038/NPHOTON.22010.137.

"Sandia National Laboratorie" je multi-program labo-ratorija "Sandia" korporacije, kojom upravlja podru`nicau vlasni{tvu kompanije "Lockheed Martin Corporation,for the US Department of Energy's National NuclearSecurity Administration". Sa glavnim objektima u Albu-kuerku, Novi Meksiko i Livermore, Kalifornija, "Sandia"je jedan od glavnih ~inilaca u nacionalnoj bezbednosti,energetici i za{titi ìvotne sredine, tehnologiji i ekono-mskoj konkurentnosti.

19.septembar-oktobar 2010. ZAMENA ZA DIP-METAR

Boìdar Pasar}, 9A2HL

JJJJEEEEDDDDNNNNOOOOSSSSTTTTAAAAVVVVNNNNAAAAZZZZAAAAMMMMEEEENNNNAAAA ZZZZAAAA DDDDIIII PPPP--MMMMEEEETTTTAAAARRRR G

RADNJA

GRADNJA

Mnogi radio-amateri imaju dip-me-tar, kupovni ill iz samogradnje. lako jenjegova {ema vrlo jednostavna, ako gaje neko sam gradio, mogao je videti danjegova izrada i nije tako jednostavna.To je uglavnom zbog grupe zavojnicakoje treba namotati i ba`dariti, nejedno-likog VF napona uzdu` opsega, kao izbog la`nih dipova koje nije lako otklo-niti. Me|utim, ako posedujemo signal-generator, problem se moè re{iti mno-go jednostavnije. Naime, dovoljan je je-dan j-FET da bismo mogli meriti rezo-nantnu frekvenciju oscilatornih kola kaoi dip-metrom (slika 1).

FE-tranzistor Q-1 (BF 245A ili sli~an)spojen je kao demodulator beskona~neimpedance, koji u odvodu (drain D) imaspojene visokoomske slu{alice impe-dance iznad 1kΩ. Nepoznati oscilatormokolo spajamo na prikljucke A i B, azavojnici Lx treba pribliìti zavojnicu LSG,koja je kra}im ìcama, koje ne morajubiti oklopljene (do 50cm), spojena na iz-laz signal-generatora kome treba uklju-~iti modulaciju (obi~no 1000Hz, 30%).Na taj srno na~in dobili jednostavan pri-jemnik s jednim tranzistorom kome pri-jemna frekvencija zavisi od rezonantnoefrekvencije oscilatornog kola LxCx. Pritom zavojnica LSG "glumi" uobi~ajenuantensku zavojnicu. Menjaju}i izlaznufrekvenciju signal-generatora slu{anjemmoèmo lako na}i frekvenciju koju taj,,prijemnik" prima. Ovakav na~in ima ~aki neke prednosti: nema la`nih "dipova" inametanje na rezonantnu frekvenciju jemnogo udobnije. Naravno, izlazni napon

signal-generatora treba da bude namaksimumu (obi~no je to 100mV), a za-vojnicu LSG moèmo ~esto udaljiti odzavojnice Lx i do 6cm, ~ime pove}ava-mo ta~nost merenja. Zavojnica LSG nijekriti~na. Namotana je na plasti~noj cev-~ici pre~nika 20mm -20 zavoja ìce 0,7mm CuL i sluì za sve frekvencije. Akonemamo visokoomske, ve} samo nis-koomske slu{alice, moèmo dodati bi-polarni tranzistor Q2 koji }e impedancutransformisati na niù (slika 2).

Za sebe sam izradio "luksuznu" verzi-ju ovoga spoja tako {to sam kupio pop-ularno jeftino poja~alo za PC zvu~nu ka-

rticu i uzeo samo onaj zvu~nik u komeje poja~alo s ispravlja~em. Sklop premaslici 1. sam zalemio "na divlje" direktnona ve} postoje}u {tampanu plo~icu po-ja~ala. Tako sam osigurao napajanje, azvu~ni signal slu{am iz zvu~nika pa mine trebaju slu{alice. Sklop sam ispitaodo 30MHz jer vi{u frekvenciju na sig-nal-generatoru nemam. Priklju~ci za os-cilatorno kolo ne bi trebalo da budu duìod 5cm, kako ne bi sniàvali rezonant-nu frekvenciju oscilatornog kola. Na nji-hovim krajevima nalaze se dve malenekrokodilske {tipaljke - jedna crna i dru-ga crvena.

Preuzeto iz "Radio HRS", br. 5/2009

Fottografijja ceelog sklopa. Sasvim deesno dolee jjee zavojjnica LSSGG spojjeena nasignal-ggeeneerattor, leevo od njjeejjee osilattorno kolo komee meerimo freekveencijju.

Spojjeen jjee {ttipaljjkama na meera~ u kuttijji sa zvu~ikom i pojja~alom.

Slika 1. Osnovna {eema meera~a reezonanttnee freekveencijjeeSlika 2. Za niskoomskee sluiatticee moieemo dodatti ttranzisttor

Q-ZZ kojji sniiava prikljjuinu impeedancijju

20. septembar-oktobar 2010.NAJMANJA “DR@AVA” NA SVETU

““ SS EEAA LLAANNDD””NNAAJJMMAANNJJAA DDRR@@AAVVAA SSVVEETTAAKKOOJJEE NNEEMMAA NNAA DDXXCCCC LL IISSTT II Sre}ko Mori}

YU1DX

Kada se u kvizu ili u {koli postavi pitanje o najma-njoj dràvi na svetu, onda je obi~no odgovor da je toVatikan ili San Marino. Ali, gre{i se ...

Ova zemlja najverovatnije ne}e nikada biti ~lan Uje-dinjenih nacija, ali je zato u “Ginisovoj knjizi rekorda”kao najmanja dràva na svetu. To je SEALAND, dràvakoja ima sva obele`ja dràve - zastavu, grb, paso{,svoju valutu i svog princa i princezu.

Kada smo ve} kod princa i plemi}kih titula, odmahovde da vam napomenemo da i vi sami moète da do-bijete titulu plemi}a dràve Sealand i to za vrlo sitnu ce-nu. Ako èlite da postanete plemi} dràve Sealand, po-setite link: hhttp://www.seallanddgov.org/

Ina~e, ova dràva je u stvari napu{tena platforma.Mnogi je brkaju sa naftnom platformom, ali ona to nije.Ona je za vreme Drugog svetskog rata bila platformagde je bila sme{tena engleska protivavionska artiljerija.Bila je snabdevena sa radarom i te{kom artiljerijom, aopsluìvalo ju je 150-300 ljudi.

Sealand se nalazi 7 milja od isto~ne obale Engleske,upravo malo van teritorijalnih voda engleske i oko 65-100 milja od obala Francuske, Belgije, Holandije i Ne-ma~ke. Tu lokaciju moète prona}i direktno na:

Latitude 51.53 N; Longitude 01.28 E

Zakon Sealanda se bazira na zakonu Britanije, a pa-so{ i po{tanske marke su pu{teni 1969. godine. DràvaSealand se deklari{e kao slobodna trgova~ka zona. Zva-ni~ni jezik je engleski.

Ovo "ostrvo" odnedavno ima i svog dobavlja~a Inter-net usluga. U stvari, sam Princ Majkl Bejts je osnovaoKompaniju "Heaven Co", koja vam nudi iznajmljivanjeprostora na webu po ceni od 300 dolara mese~no, amoète da postavite i server pod Linuxom za 1500 do-lara mese~no.

Mo`da vas ~udi ova-ko velika cena za iznaj-mljivanje prostora i ser-vera u ovakvoj "dràvi",ali kad razmislite o za-konskoj pozadini svegaovoga onda vam svebude malo jasnije. Radise o tome da Sealandne podleè nikakvim za-konima, ve} samo kra-ljevim odlukama. Takoispada da se mogu ob-javljivati bilo kakve vrste

DA

DA

LI

LI

ZNATE?

ZNATE?

Izgleed seerttifikatta da sttee gra|anin Seealanda Princ i princeeza Beejjtts

Ceela ““dràva““ na dva veelika bureetta

21.septembar-oktobar 2010. NAJMANJA “DR@AVA” NA SVETU

informacije i pruàti usluge bez ikakve bojazni od kri-vi~nog gonjenja. Me|utim, princ je ipak moralan ~ovek,pa tako nije dozvoljeno slanje spamova kao ni postav-ljanje odre|enih vrsta slika.

Sealand se prostire na 550 kvadratnih metara, pris-tup je omogu}en helikopterom, brodom i ~amcem, alisamo uz saglasnost vlasnika. Sealand ima interesantnuistoriju dugu 40 godina. Tu je bilo ~ak i oruànih pobunakao i me|unarodnih konflikata.

Vladar ove "imperije" je princ Roj, Pedi Roj Bejts, kojije nekada bio major britanske armije. On je i otkrio ovuplatformu uz same teritorijalne vode Britanije, a onda jesaznao da moè da je i otkupi. To je tada i u~inio! Go-dine 1967. je platformu kupio, postao je vladar ove za-r|ale platforme koja se izdizala iznad Severnog mora iu~inio je sve da od nje napravi pravu dràvu. Odmahposle toga, nastanio se na njoj sa svojom porodicom,suprugom Dòan i sinom Majklom.

Tako|e, odmah je preuzeo i sve potrebne korake daovo postane prava dràva. Tako je 1974. godine usta-novio grb, zastavu, himnu, paso{, novac kao i po{tan-ske marke (vide se na slikama), koje su na pismima sla-te u svet i to redovnom helikopterskom linijom koja jei{la do Brisela.

Na àlost, ni Sealand nije mogao da izbegne ratnesukobe, koliko to god ~udno zvu~alo. Prvi konflikt desiose samo godinu dana od osnivanja, 1968. godine, kadaje princ li~no pucao na brod britanske mornarice. Princje bio ube|en da su njegovi britanci do{li da mu preot-mu carstvo. Sudija je presudio u njegovu korist po{toje Sealand van britanske kontrole.

Vrlo ozbiljna situacija desila se deset godina posleovog incidenta, kada je jedna banda na prevaru nama-mila princa i princezu na sastanak, a za to vreme sunjihovi sau~esnici kidnapovali njihovog sina i preoteli im"imperiju"? Ali, princ Roj nije sedeo skr{enih ruku. Iznaj-mio je helikopter, izvr{io prepad na platformu, oslobo-dio sina i povratio svoju "dràvu".

Svi napada~i su uhva}eni. Kasnije su svi i pu{teniosim jednog Nemca. Doti~ni Nemac je imao paso{ Sea-landa, pa je optuèn za veleizdaju, ali mu je princ Rojoprostio grehe za skromnih 75.000 maraka.

Dràva Sealand zborsvojih dokumenata i pa-so{a postala je vrlo zani-mljiva za prevarante i kri-minalce. Na primer, prili-kom jedne policijske po-trage u [paniji, policija jeprona{la 150.000 falsifi-kovanih paso{a koji su seprodavali kriminalcima uisto~noj evropi. Na drà-vu Sealend poku{ano jeda se svali i nekoliko afe-ra oko kupovine i proda-je velikih koli~ina naoru-ànja, ali je dokazano da vladari ove dràve nisu imalinikakve veze sa tim operacijama.

Princ Roj i njegova supruga su se zbog svojih godi-na povukli sa poloàja i svoje carstvo prepustili sinuMajklu. Danas najve}i deo vremena provode u Engles-koj, mo`da i zbog ~injenice da je veliki poàr koji se de-sio pro{le godine naneo veliku {tetu platformi, pa se unedostatku novca razmi{ljalo i o prodaji.

Po{to je Sealand suverena dràva, ona ne moè dase proda, ali princ je Roj uveren da bi to mogao da sre-di, ali, za cenu od ne{to vi{e od milijardu dolara.

Ako èlite li~no da im pi{ete, adresa je slede}a:

Bureau for Externall Affaiirs, SEALAND 1001Seallandd Post Bag, FELIXSTOWE IP11 99SZ, UK

Zvanii~nii grb ii zastava ddràve Seallandd

Seallandd - prve mmarkiicesa lliikoviimma pommorskiihh

iistraìiva~a

Zvanii~nii novac ddràve Seallandd1 Seallandd ddollar = 1 ammerii~kii ddollar

Seallandd - mmarkiice kojje priikazujju Rojja ii Dòan oddSeallandda, grb Seallandda ii broddove iistraìiva~a sa

gornjjiihh mmarkiica

Godinee 1982. jjee bila prva RA akttivnostt sa Seealanda

22. septembar-oktobar 2010.ZA MLADE KONSTRUKTORE (7)

POLICIJSKA SIRENA

Sklop na slici 1. je varijanta Hartley-evog oscilatora s pa-rom ekstra komponenti. Transformator je izlazni iz klasi~nihtranzistorskih prijemnika impedanse 1kΩ/8Ω na u~estanosti1kHz. Elementima R1=4,7kΩ i C1=100μF dobija se karakteri-sti~an "~irp" ton. Kada se kondenzator C1 puni preko otporni-ka R1, on polari~e tranzistor tako da on postaje neprovodan.Na taj na~in, prestaju oscilacije, kondenzator po~inje da seprazni preko spoja baza-emitor tranzistora i oscilacije zapo~i-nju iznova.

Slika 1. Policijjska sireena

GENERATOR AUDIO EFEKATA

Mada za po~etnika kolo na slici 2. izgleda donekle kompli-kovano, ono je krajnje jednostavno. Integrisano kolo UM3561predstavlja srce sistema, koji na noìci 3 daje efekte (ukup-no 4), zavisno od izbora poloàja preklopnika S2, odnosno,dovednih napona na noìce 1 i 6. Preklopnik S2 je dvostrukisa ~etiri poloàja, te se na taj na~in dobijaju razli~ite kombina-cije. Kada je preklopnik u poziciji "1" (prvoj odozgo na slici)dobija se efekat policijske sirene, slede}oj niòj vatrogasnasirena, predzadnja daje efekat hitne pomo}i, a u najnièm po-loàju preklopnika je rafalna paljba. Integrisano kolo proizvodiUMC i moè se nabaviti od Maplin Electronics. Tranzistor2N222 je poja~ava~ zvu~nih efekata.

OMETA^ DALJINSKOG IC UPRAVLJAÂKolo na slici 3. predstavlja generator frekvencije samoos-

cilovanja od oko 38kHz. To je frekvencija na kojoj ve}ina sav-remenih TV prijemnika prima RF signal od daljinskog upravlja-~a, odnosno IC (infra crvenih) dioda u kolu kokektora tranzi-stora. Na taj na~in, u {ali moète ometati program na TV pri-jemniku u stanu kod va{ih prijatelja. Osnova kola je astabilnimultivibrator s popularnim 555 integrisanim kolom. TranzistorBC557 predstavlja strujni izvor (izvor konstantne struje) vred-nosti 25mA kojima se napajaju IC diode. Domet ometa~amoè se pove}ati smanjenjem vrednosti otpornika 180Ω ukolu emitora, ali ne ispod 100Ω. otenciometrom 10kΩ trebaregulisati osetljivost pri kojem }e TV prijemnik u "stand-by"reìmu "pobrljaviti".

Slika 3. Omeetta~ daljjinskog IC upravljja~a

MEHANI^KE EKVIVALENCIJELOGI^KIH DGITALNIH KOLA

Ovo je verovatno najneobi~niji prikaz ilustracije radalogi~kih kola. Ako mladom konstruktoru nisu jasni dosada{njiobja{njeni principi stanja na ulazima kola, verovatno da }e seovim na~inom pojasniti. Logi~ko kolo je simulirano staklenomposudom, u kojoj se nalaze kuglice. Na dnu posude je cev~icakroz koju izlaze kuglice iz posude, zavisno od poloàja prep-reke u cevi. Logi~ko stanje na ulazima kola, u ovom slu~ajusimulira se poloàjem ruku (u oznaci "A" i "B"). Pri tom, logi~-koj jedinici odgovara pritisnuta {aka.

Prvo kolo - slika 4. predstavlja "ILI" (engl. "OR"). Na izlazu"ILI" kola bi}e logi~ka jedinica (odnosno, }e se pojaviti kugli-ca) ako je bilo kojom od ruku "A" ili "B" izvr{en pritisak na za-preku na dnu cevi.

Slika 5. predstavlja logi~ki komplement prethodne slike,odnosno, suprotno stanje. Kuglice }e izlaziti samo ako nijepritisnuta zapreka.

D. Markovi}YU1AX

ZZZZAAAA MMMMLLLLAAAADDDDEEEEKKKKOOOONNNNSSSSTTTTRRRRUUUUKKKKTTTTOOOORRRREEEE (((( 7777 ))))S

AM

OSAM

OZA

ZA

POÊTNIK

EPOÊTNIK

E

Slika 2. Geeneerattor audio eefeekatta

23.septembar-oktobar 2010. ZA MLADE KONSTRUKTORE (7)

Slika 6. je simulacija isklju~ivo ILI (engl. EOR) logi~kog ko-la. Izlaz }e biti u stanju logi~ke jedinice (izlaze kuglice) samoako je pritisnuta jednom (bilo kojom) rukom.

Analogno imamo u slu~ajevima isklju~ivog NILI (XNOR) lo-gi~kog kola - slika 7, logi~kog "I" (AND) kola - slika 8. i NI(NAND) - slika 9.

Slika 4. Prvo kolo "- ILI" (eengl. "OR")

Slika 5. NILI (NOR) simulacijja

Slika 7. I-NNILI (ENOR) simulacijja

Slika 9. NI (NAND) simulacijja

Slika 8. I (AND) simulacijja

Slika 6. I-IILI (EOR) simulacijja

24. septembar-oktobar 2010.DIGITALNA TELEVIZIJA

PPPPRRRREEEELLLLAAAAZZZZAAAAKKKK NNNNAAAA DDDDIIIIGGGGIIIITTTTAAAALLLLNNNNUUUU TTTTVVVVNNNNAAAA KKKKOOOOJJJJIIII NNNNAAAAÎIIINNNN IIII SSSSAAAA ÎIIIMMMMEEEE????

DIG

ITALNA

DIG

ITALNA

TELEVIZ

IJA

TELEVIZ

IJA

Dragi ~itaoci, doba digitalne televizije i digitalnog signalapokucalo je i na na{a vrata i trebalo bi da ga do~ekamo sp-remni i informisani. Mnogi danas jo{ nisu na~isto sa digital-nim signalom i {ta treba raditi da bi se mogla gledati takvatelevizija. Zato }emo poku{ati da vam objasnimo osnovnepojmove i sve ono {to treba da uradite da biste sebi omo-gu}ili gledanje televizije preko digitalnog signala.

POTREBNA OPREMAZa prijem digitalnog signala potrebna vam je slede}a op-

rema:

- televizor - LCD i plazma televizori uglavnom ve} sviimaju u sebi ugra|en digitalni tjuner - oznaka DVB-TT, madatreba biti obazriv kod kupovine novog LCD i plazma TV-a, jerse kod nas prodaje sve i sva{ta, pa tako i ovi televizori kojiu sebi nemaju potreban tjuner. Zato obratite dobro pa`nju prikupovini!);

- antena - bi}e vam dovoljna antena koju ve} koristite, tj.za prijem digitalnog signala potrebna je obi~na UHF antena(riblja kost), koja bi tebala biti krovna antena, i usmerena pre-ma oda{ilja~u. U mestima koja su bliè oda{ilja~u i u podru~juja~eg signala, prijem digitalnog signala mogu}e je ostvariti iobi~nom sobnom antenom, po potrebi s ugra|enim poja~a-va~em;

- digitalni prijemnik (risiver, tjuner) - ako u va{em televi-zoru ve} nije ugra|en digitalni prijemnik. Digitalni risiver omo-gu}ava prenos DVB-T signala iz antene u vidljivu sliku na va-{em televizoru.

KAKO SVE SPOJITI I POVEZATIPrilikom povezivanja, antena se priklju~uje u digitalni risiv-

er, umesto do sada u televizor. Digitalni risiver je potrebnopovezati s televizorom posebnim SCART kablom - koji seina~e dobija uz risiver ili se zasebno kupi u svakoj prodavni-ci tehni~ke robe. Nakon toga }e biti potrebno prona}i DVB-Tkanale putem daljinskog upravlja~a koji ste dobili sa digital-nim risiverom, a to }ete uraditi tako {to odaberete opciju zaautomatsko ili ru~no pretraìvanje. Noviji modeli televizora ve}imaju u sebi ugra|eni digitalni risiver tako da }ete na njimauraditi isti postupak.

Ako digitalni signal èlite da primate na va{em ra~unaru,potrebno je nabaviti i instalirati DVB-T karticu (i naravno ins-

talirati drajvere koje }ete dobiti na prate}em disku uz karticu)s kojom obi~no dolazi mala stolna antena. U mreàma MUXA i MUX B, svi DVB-T predajnici }e raditi na UHF frekvent-nom podru~ju, pa je potrebno koristiti prijemnu UHF antenuili univerzalnu VHF/UHF antenu.

KAKAV DIGITALNI RISIVER UZETIKoji }ete digitalni risiver kupiti najvi{e zavisi od toga kakve

su vam potrebe, a naravno i o va{im finansijama. Naj~e{}e}e biti dovoljan i najjeftiniji digitalni risiver kojeg moète na}iu tehni~kim radnjama.

Kako bi se odlu~ili koji digitalni risiver }e vam trebati, pot-rebno je znati kako se dele digitalni risiveri:

Zemaljski, ili satelitski digitalni risiver?Digitalne TV risivere moèmo podeliti na zemaljske i sa-

telitske digitalne risivere. DVB-TT je skra}enica od Digital Vi-deo Broadcasting - Terrestrial, gde Terrestrial zna~i - zema-ljski. Za razliku od zemaljske televizije, postoji i satelitska te-levizija za ~ije gledanje je potrebno imati DVB-S risiver. Eks-perimentalna RTS, kao i u na{oj okolini hrvatska televizijaoda{ilju zemaljski digitalni signal - DVB-T, pa tako zna~i davam je za gledanje digitalne televizije potreban DVB-T prije-mnik.

VA@NA NAPOMENA: Srbija 2012. godine tako|e prelazina potpuni digitalni signal, ali kod nas su se opredelili na naj-noviju DVB-T2 tehnologiju i MPEG4 format, tako da }e vamza prijem takvog digitalnog signala biti potreban novi risiverkoji podràva ovaj format. Ovakvi risiveri koji na sebi nose oz-naku ”Freeview HD” su tek po~eli da se pojavljuju na Zapadui cena im je preko 100€ (slede}a slika).

Tako|e, {to se ti~e televizora, i velike TV firme, kao {tosu “Sony”, “Panasonic” i “LG” tek su po~ele da izbacuju te-levizore sa ugra|enim DVB-T2 risiverom. Prema tome, kadaje na{a televizija u pitanju i budu}i digitalni signal, ne trebase zaletati i kupovati bilo {ta, nego treba sa~ekati 2012. ionda videti {ta i kako.

MPEG2, ili MPEG4 digitalni risiver?Digitalne risivere moèmo podeliti i po vrsti digitalnog sig-

nala, pa tako imamo one koji signal dekodiraju u MPEG2 iMPEG4 formatu. MPEG2 format slike je standardnog kvalite-ta (SD - standard definition), kakav se i do sada prikazivao natelevizijskim ure|ajima, dok je MPEG4 format slike HD kva-liteta - vi{estruko kvalitetnija slika i mogu}e ga je primati sa-mo preko digitalnog signala, a dekodirati digitalnim risiveromkoji podràva MPEG4 standard. MPEG4 digitalni risiveri su imnogo skuplji od MPEG2 digitalnih risivera, treba napomenu-ti da }e MPEG4 digitalni risiver podràti MPEG2 format, dok

25.septembar-oktobar 2010. DIGITALNA TELEVIZIJA

obrnuto nije slu~aj, zna~i sa MPEG2 risiverom ne}ete mo}idekodirati MPEG4 format. Trenutno RTS sa svojim eksperi-mentalnim digitalnim signalom, kao i hrvatska televizija, emi-tuju signal u SD kvaliteta, zna~i da vam je dovoljan risiver saMPEG2 dekoderom.

Po{to treba gledati u blisku budu}nost, sigurno je da }etada sve televiziji oda{iljati digitalni signal u MPEG4 formatu,tako da ako sada kupujete novi televizor, gledajte da u sebiima DVB-T opciju koja podràva MPEG4 format.

Ako kupujete samostalni digitalni risiver koji }ete spojiti nava{ postoje}i TV, za sada }e vam sasvim dobro posluìti risi-ver sa MPEG2 dekoderom.

Trebate imati na umu i slede}e: ako spajate HD digitalnirisiver (MPEG4) na obi~an TV, ne}ete mo}i gledati TV prog-ram HD kvaliteta, makar se i nalazili u podru~ju pokrivenimMPEG4 signalom. Uz HD digitalni risiver, potrebno je imati iHD televizor - LCD ili plazma, koji }e prikazivati sliku HD for-matu.

Samostoje}i, ili integrirani digitalni risiver?Digitalne risivere moèmo da podelimo i prema obliku i to

na samostoje}e i integrisane. Samostoje}i DVB-T risiveri izg-ledom podsje}aju na male DVD plejere koji se kablovima po-vezuju na TV.

Integrisani risiveri su oni koji su ve} ugra|eni u televizorenovije generacije (LCD i plazme) i nema potrebe za dodatnimspajanjem kabelima. Ako planirate svoj stari CRT televizor dauskoro zamenite novim, onda svakako gledajte da taj novi te-levizor ima ugra|en DVB-T risiver, da ne morate da kupujeteposeban risiver za dekodiranje digitalnog signala.

SCART, CINCH, ili HDMI priklju~ak?SCART, CINCH i HDMI su naj~e{}e vrste priklju~aka koji

se nalaze na digitalnom risiveru, i preko kojih }ete sa dobije-nim kablovima povezati digitalni risiver sa televizorom, DVD-om, ili nekim drugim ure|ajem.

S kakvim priklju-~cima trebate kupitidigitalni risiver, naj-vi{e }e zavisiti odpriklju~aka na va{emtelevizoru. Zato pog-ledajte kakvi su pri-klju~ci na va{em te-levizoru:

- Ukoliko va{ televizor posjeduje SCART priklju~ak (slika),gotovo svi digitalni risiveri imaju SCART priklju~ak, pa }ete di-gitalni risiver jednostavno spojiti sa va{im televizorom SCART-SCART kablom;

- Ukoliko vam je TV sa CINCH priklju~kom, tada moètepotraìti i digitalni risiver sa CINCH priklju~kom i spojiti gaCINCH-CINCH kablom, ali nije nu`no, jer postoje i SCART-CINCH kabeli, pa se i tada digitalni risiver lako spaja s televi-zorom;

- Ako vam je televizor novije generacije - LCD ili plazma,koji na sebi ima HDMI priklju~ak, tada je potrebno kupiti i dig-italni risiver sa HDMI priklju~kom, pa ih tada i spojiti sa HDMIkabelom.

Treba napomenuti da kablovi uglavnom ne dolaze u pako-vanju sa digitalnim risiverima, pa ih je zato potrebno zasebnokupiti.

Jedan, ili dva SCART-a na digitalnom risiveru?

Digitalni risiveri razlikuju se i po broju priklju~aka na zad-njoj strani. Za spajanje digitalnog risivera sa televizorom do-voljan je i samo jedan priklju~ak, obi~no SCART, me|utim, akoimate jo{ neki ure|aj spojen na TV, a preko kojih gledate ilisnimate TV program, tada }ete i njih morati spojiti na digi-talni risiver.

Danas je to obi~no DVD snima~ na koji mnogi snimaju TVprogram, ti u tom slu~aju }ete na digitalnom risiveru moratiimati jo{ jo{ jedan SCART priklju~ak s kojim }ete spojiti DVDsnima~ na digitalni risiver.

Ako imate vi{e razli~itih ure|aja ure|aja, a svaki od njihima razli~ite priklju~ke, dobro je onda kupiti digitalni risiver sarazli~itim vrstama priklju~aka, ili sa vi{e istih priklju~aka. Ovirisiveri su i skuplji, pa tako ako nemate drugih ure|aja prik-lju~enih na TV, a ne planirate uskoro kupiti neki, dovoljan je idigitalni risiver sa samo jednim SCART priklju~kom.

USB priklju~ak na digitalnom risiveru

Postoje digitalni risiveri i sa USB slotom i tada ga USBkablom moète spojiti sa nekim ure|ajem za skladi{tenje po-dataka. Na ovaj na~in multimedijalne zapise koje imate naUSB memoriji - slike, muzika, filmovi - moète preko digital-nog risivera gledati ili slu{ati na va{em televizoru, a ako digi-talni risiver poseduje i opciju snimanja na USB memoriju, tadaprograme digitalne televizije moète i snimati na va{ USBmemorijski ure|aj.

Uuglavnom i najjeftiniji digitalni risiveri imaju na sebi USBpriklju~ak za pregledavanje multimedijalnog sadràja USB me-morije, ali samo skuplji modeli imaju mogu}nost i snimanjana USB memoriju.

KADA U DOMA]INSTVU IMATEVI[E TELEVIZORA

Ukoliko kod ku}e imate dva ili vi{e televizora, za svaki odnjih treba}e vam ure|aj za prijem digitalnog TV signala. Jedanure|aj moète koristiti samo na jednom televizoru.

26. septembar-oktobar 2010.ZANIMLJIVA NAUKA (1)

MMMMOOOO@@@@DDDDAAAA NNNNIIIISSSSTTTTEEEE ZZZZNNNNAAAALLLLIIII ((((1111))))ZANIM

LJIV

AZANIM

LJIV

ANAUKA

NAUKA

OBJEKTI U ORBITIOko Zemlje trenutno kruì vi{e hilja-

da objekata izra|enih ~ovekovom rukom.Da bi se ti objekti dràli u orbiti morajuse ta~no uravnoteìti dve suprotne sile:gravitacija, koja neprekidno vu~e pred-mete nadole, i inercija - te`nja svakogtela koje se kre}e da nastavi kretanje popravoj liniji.

Za nas obi~ne smrtnike vezane zaZemlju, gravitacija je daleko najja~a sila.Samo astronauti imaju mogu}nost da sekre}u tako brzo da se sila njihove iner-cije izjedna~i sa silom gravitacije.

Pri brzini koja od 7,2km/sec (prvakosmi~ka brzina) rakete, komunikacioni(i naravno {pijunski) sateliti i astronautidostiù "ta~ku bez povratka". Dok mo-ment vasionskog broda teì da brod za-drì u pravolinijskom kretanju od Zem-lje, gravitacija nastoji da ga vrati. Inerci-ja je sada, me|utim, tako jaka da je gra-vitacija ne moè da nadvlada. Dve silese jednostavno izjedna~uju, iz ~ega re-zultuje kretanje u orbiti.

Bez dodatnog podstreka, koje moèdobiti od svojih motora, vasionski brodse ne moè jo{ vi{e udaljiti od Zemlje,ali ni Zemljina gravitacija ga ne moèprivu}i bliè. Brod "pada" u orbiti, u tomsmislu da ga dve sile u ravnoteì bes-kona~no usmeravaju oko Zemlje. Na vi-sini od 320km, na primer, pad usled gra-vitacije iznosi 1,9m na svakih 16km. Ka-da satelit pada Zemljina povr{ina sestalno savijanjem udaljava ~ime se orbi-ta odr ava konstantnom. Vi{i sateliti, podslabijim uticajem gravitacije, padaju ma-nje, pa i kruè laganije.

Sateliti }e kruìti ve~no ukoliko nenai|u na prepreku koja }e ih usporiti. Navisini do 160km, na primer, usled tren-ja u gornjim slojevima atmosfere, njiho-vo kruènje na toj visini trajalo bi samonekoliko nedelja.

OPTERE]ENO SRCEPrivredni rukovodilac vezan za sto,

koji provodi dane u dono{enju te{kih od-luka, predstavlja pravi stereotip u da-na{njem poslovnom svetu. To je ~ovekkoji je, prema mi{ljenju ve}ine ljudi,predodre|en za infarkt, dok }e radnici,oslobo|eni pritiska dono{enja odluka ioja~ani fizi~kim radom, u ivati u sna`nomzdravlju jo{ dugo po penzionisanju. Pre-ma nalazima istra iva~a sa Kolumbija uni-verziteta i iz {vedskog nacionalnog institutaza psihosocijalne faktore i zdravlje, stvarne stoji sasvim tako. U stvari, kaù oni,ukoliko radnik manje moè da donosi od-luke vezane za posao, utoliko je ve}a ve-rovatno}a da }e se razboleti od koronar-nog sr~anog oboljenja.

Tri godine su istraìva~i izu~avali od-nos izme|u odgovornosti na poslu i zd-ravlja kod vi{e od 4000 osoba u Sjedi-njenim Ameri~kim Dràvama i {vedskoj.Njihov glavni nalaz jeste da je izik od sr-~anog oboljenja ve}i kod onih koji radepod pritiskom, a imaju malo mogu}nostida uti~u na posao. Ovaj zaklju~ak seslaè sa rezultatima jednog odvojenogistaìvanja u {vedskoj, koje je pokazaloda nedovoljna kontrola nad te{kim op-tere}enjem od posla moè da izazovehormonske promene koje mogu dovestido sr~anog oboljenja.

Mada jo{ nisu ustanovljeni poslovi ko-ji su vezani sa najvi{e rizika, smatra seda su tipi~no takva ona zanimanja kojasu vezana za monta`nu traku, kao i onau kojima su zaposleni u stalnoj borbi sanervoznim strankama.

SILICIJUM I INTELIGENCIJAPosmatrano iz na{e ograni~ene per-

spektive, izgleda da je ugljenik jedini ele-ment koji je u stanju da oblikuje ìvot.Sve {to znamo ili smo u stanju da za-mislimo, rezultat je beskona~ne sposob-nosti ugljenika da se jedini sam sa so-bom i sa drugim elementima, izgra|uju-}i tako duga~ke lance. Oblici ìvota zah-tevaju kako sloène strukture, tako imanje molekule; izgleda da samo ug-ljenik daje i jedno i drugo. U svojoj klji-ci "Kosmos" Karl Sagan razmi{lja i o po-stojanju vanzemaljskih civilizacija, pri~emu u svim alternativnim biologijamauvek polazi od ugljenika.

Silicijum je najbliì hemijski srodnikugljenika. Organska hemija silicijuma,me|utim, krajnje je siroma{na u pore-|enju sa hemijom ugljenika. Ono {to jeinteresantno, jeste elementarni silicijum.On je tako interesantan da baca u zase-nak ~itavu zgradu ìvotnih oblika, kojapo~iva na ugljeniku.

Veliki problem u zasnivanju ìvih sis-tema, jeste o~uvanje strukture, granica iporuka nasuprot op{te tendencije stvarida se me{aju. Problem je kako stvariodràti odvojenima. Genetski kod ìvot-nih oblika zasnovanih na ugljeniku, efi-kasan je metod spre~avanja povratka naprebiotsku supu iz koje su ti oblici nas-tali. U tehnologiji integrisanih kola, me-|utim, dominantni ugljeni~ni oblik ìvota(na{ sopstveni) na{ao je daleko jednos-tavniji metod da se informacioni kanalio~uvaju netaknutim. Informacione mo-gu}nosti ugljenika su ni{tavne: on je ili~vrst, kao dijamant, ili klizav, kao grafit,me|utim, kao {to ugljenik ima jedinst-venu elektronsku konfiguraciju koja mudaje neutaìv prohtev za kombinova-njem sa samim sobom, tako i silicijum

27.septembar-oktobar 2010. ZANIMLJIVA NAUKA (1)

ima jedinstveni poloàj. On nije ni me-tal, ni nemetal, ve} metaloid, u stanjuda prili~no slabo provodi elektri~nu stru-ju, dakle poluprovodnik.

Provodljivost silicijuma moè se me-njati njegovim "dopingovanjem" elemen-tima, kao {to su fosfor ili bor, i u kris-talu se mogu stvarati prolazi za elektri~-nu struju. Ako se tome doda ~injenicada silicijum dioksid, koji se u obliku po-vr{inske prevlake lako stvara zagrevan-jem u kiseoniku, predstavlja odli~an izo-lator, eto na~ina da se stvore nebrojenielektri~ni prolazi, {to veoma podse}a naveze izme|u }elija mozga, ali bez glo-maznog aparata koji podr ava ivot. Ovogtrenutka, integrisana kola su jo{ uvekvelika u pore|enju sa }elijama mozga,ali od njihovog pronalaska 1958. godine,broj funkcija koje se mogu smestiti najednom ~ipu vi{estruko se uve}avaosvake godine.

Ne izgleda verovatno da je fina st-ruktura mozga iole sloènija od logi~kihelemenata ugra|enih u silicijumski ~ip.Sposobnost mozga poti~e od ogromnogbroja veza koje su mogu}e izme|u nje-govih }elija, ne od sloènosti pojedina-~nih }elija. Kada se vodovi integrisanihkola budu pribliìli molekulskim dimenz-ijama (ako ve} nisu u tajnim i vojnim la-boratorijama), mogu}i broj veza mo}i }esasvim da konkuri{e broju veza kod ~o-vekovog mozga. Tada }emo otkriti da lije spospobnost da se mnogo milionaputa u sekundi razazna nula od jedinicedovoljan uslov za inteligenciju. U slu~ajupotvrdnog odgovora, to }e izazvati sle-de}e pitanje: êmu sva ta strka oko ug-ljenika, kada silicijum moè da sluìmnogo bolje? Ili, da li smo zaista bili pot-rebni mi da bi se otkrio silicijumski ~ip?

MATERIJALTVR\I OD DIJAMANTA

Svakome je poznato da ~isti uglje-nikov kristal dobijen prirodnim putem -dijamant - predstavlja najtvr|i materijalna svetu. Me|utim, jedno jedinjenje ug-ljenika i azota koje su pre petnaestakgodina ve{ta~kim putem u laboratorijidobili hemi~ari ~arls Liber i ~aming Niju,sa univerziteta Harvard, pokazuje da jetvr|e od dijamanta. liber i Niju su po-menuto jedinjenje dobili tako {to su u

jednu ~eli~nu ko-moru smestilikomad grafita ukoji su uperili la-serski snop. Ovajsnop je iz koma-da grafita oslo-bodio ugljeniko-ve atome. Isto-vremeno su u

komoru, prema odre|enoj radio frek-venciji, ubacili gas azot, ~ije je molekuleod dva atoma razdvojila uba~ena varni-ca, tako da su dobijeni pojedina~ni viso-ko reaktivni atomi azota. Slobodni atomiugljenika i azota u komori su se spojili istvorili ugljenik - nitrid koji je pokazaove}u tvrdo}u od dijamanta. Potencijalnaprimena ovog tvrdog materijala treba dabude ista ko i dijamanta, odnoso, kaoultratvrde presvlake materijala koji sekoriste u industiji, kao i za za{titni filmili tanke plo~e na kosmi~kim letelicama.

SISAR KOJI SEBRANI OTROVOM

Jedan mirni i ljupki sisar iz roda Ny-cticebus, sli~an lemuru, koji ìvi u {u-mama Jugoisto~ne Azije i kojeg tamo{-nji stanovnici nazivaju “Lenjivi Loris”,opremljen je hemijskim "oru`jem" za od-branu od grabljivaca. Lon Alteman, zoo-log sa dràvnog univerziteta SevernaKarolina, otkrio je da lenjivi Loris u slu-~ajevima opasnosti izlu~uje iz jedne `le-zde na prednjoj {api otrovnu materijuveoma neprijatnog mirisa. Kad je ispitaomateriju iz `lezde, Alteman je utvrdio dase aktivan sastojak te materije sastojiod otrova bez mirisa, ~iji hemijski sas-tav nije mogao da utvrdi, ali je video daje veoma jak, jer je ve} i laki dodir togotrova na jezik doveo ~oveka u stanje{oka.

Jedan drugi sastojak u toj materijidaje joj vrlo neprijatan miris, tako da gagrabljivci svojim specifi~nim vomero-nazalnim organom u nosu, koji je kodljudi ina~e zakr`ljao, mogu osetiti naznatnoj daljini. Jedan afri~ki ro|ak lenjogLorisa, zvani Poto, Perodicticus potto,tako|e raspolaè hemijskim oru`jem zaodbranu od grabljivaca. Ovo hemijskooru`je je toliko efikasno da majka Poto,pre nego {to po|e u lov za hranu, oblièsvoje mladun~e ovim otrovom i ostaviga u toku no}i da samo spava na grani.Alteman u vezi sa tim kaè: "Nije mipoznato da i jedna druga ìvotinja ovakobrani svoje mlade i to je jedinstven pri-mer kori{}enja otrova".

KRETANJE MUNJEU kumulusu, burnom, olujnom i ki{-

nom oblaku se, kao {to je poznato, obra-zuje elektri~no polje ~iji se pozitivni nabojgrupi{e u gornjem, a negativni naboj udonjem delu oblaka. Prema dosada{njojkonvencionalnoj teoriji ovakvo elektri~nopolje dovodi u krajnjem ishodu da elek-troni u njemu dobijaju visoku energiju uz-rokuju}i njihovo sudaranje sa molekulimavazduha i do stvaranja jo{ vi{e elektrona.Odba~eni negativnim elektri~nim nabojemu donjem delu oblaka, elektroni ispod ob-laka po~inju u cik cak liniji da se kre}u naniè. Na nekoliko stotina metara iznad ze-mlje struja elektrona pozitivnog nabojapo~inje da se podiè navi{e u susret elek-tronima koji se spu{taju naniè.

Kada do|e do spoja ta dva ogromnaelektri~na naboja, okolni vazduh se zagre-je na nekoliko desetina hiljada stepeni, st-varaju}i svetlu varnicu u vidu cik cak lini-je, koju nazivamo munjom. Me|utim, ko-nvencionalna teorija ne obja{njava zbog~ega se munja kre}e po cik cak liniji. Je-dna grupa ameri~kih i ruskih nau~nika, po-ku{ala je da objasni zbog ~ega je to tako.Prema njihovoj teoriji uzrok toj pojavi senalazi u stalnom, ogromnom bombardova-nju planete Zemlje kosmi~kim zracima sasvih strana. Kada se kosmi~ki zrak sudarisa molekulom vazduha on iz njega oslo-bodi elektron koji od samog po~etka ras-polaè velikom energijom dobijenom odkosmi~kog zraka.

Da bi se energija u ovom elektronu jo{pove}ala, do energije potrebne da se ele-ktroni i iz drugih molekula vazduha oslo-bode, napon u elektri~nom polju treba dabude mnogo ve}i, ba{ onoliki koliko su tonau~nici u gromu, odnosno munji izmerili.Posle dve do tri stotine metara kretanjamunje po cik cak liniji, ili petnaest milion-iti deli} sekunde kasnije, kosmi~ki zrak izdrugog pravca sudara se sa drugim mole-kulom vazduha, osloba|a iz njega novielektron sa velikom energijom i sada us-merava kretanje munje po cik cak liniji.Ovaj proces se dalje odvija velikom brzi-nom i po{to kosmi~ki zraci dolaze iz raznihpravaca to se i kretanje munje odvija pocik cak liniji. Za svaku munju koju ljudi videza vreme burnog vremena moè se re}ida predstavlja deo oslobo|ene energijenegde u dubini na{e galaksije, sa daljineod nekoliko hiljada svetlosnih godina.

28. septembar-oktobar 2010.IT LUDORIJE (1)

SSSSTTTTVVVVAAAARRRRNNNNOOOO““““OOOOTTTTKKKKAAAAÊEEENNNNEEEE”””” NNNNAAAAPPPPRRRRAAAAVVVVEEEE ((((1111))))T

EHNI^

KE

TEHNI^

KE

LUDORIJ

ELUDORIJ

E

"SURENA 2" - IRANSKIÔVEKOLIKI ROBOT

Predsednik Irana i drugi iranski zva-ni~nici prikazali su svoju verziju huma-noidnog robota "Surena", naslednika sli-~ne ma{ine razvijene pre dve godinekoja se kretala na to~kovima i kojom seupravljalo daljinski. Najnoviji model “Su-rena 2”, za razliku od svog prethodnika,moè da hoda, ali relativno sporo. Teàkje 45kg i visok 145cm, a razvio ga jedvadeseto~lani tim stru~njaka za roboti-ku univerziteta u Teheranu.

Nije saop{teno {ta "Surena 2" moèda radi ni za{to je razvijen, ali je re~enoda pomenuti stru~njaci trenutno za nje-ga razvijaju vizuelne i glasovne module.Surena je ina~e ime ~uvenog persijskogratnika iz prvog veka pre na{e ere, kojeje veoma popularno u Iranu i Jermeniji.

“NOKIA” PUNJA^ ZA BICIKL“Nokia” je po~ela da se smatra i

"zelenom" kompanijom po{to je napravi-la komplet kojim se mobilni telefon punidok se vozi bicikl. Komplet koji sa~inja-vaju punja~, dinamo i dva drà~a (jedanza punja~ i telefon, a drugi za dinamo)moè da se pri~vrstiti na bilo koji bicikl.Dinamo je mali elektri~ni generator kojise pri~vr}uje na prednju vilju{ku i radizahvaljuju}i okretanju to~ka na koji jenaslonjen. Struja koju stvara prenosi seu punja~ pri~vr{}en na upravlja~, a iznjega puni telefon preko standardnedvomilimatarske uti~nice kakva se nalazina ve}ini “Nokijinih” mobilnih telefona.

Komplet po~inje da puni telefon kadse bicikl kre}e brzinom ve}om od 6 km/h.Da bi se postigla ista efikasnost kakvuima kompaktni elektri~ni punja~ AC-3,treba voziti brzinom od 12km/h. Dese-tominutna vo`nja brzinom od 10 km/hdovoljna je da se obezbedi 28 minutarazgovora ili 37 sati na ~ekanju. Bicikli-sti~ki punja~ki komplet pojavi}e se natrì{tu pre kraja godine i ko{ta}e oko 15evra. Istog dana “Nokia” je pokazala i~etiri nova telefona, tri verzije modela“C1” i jednu modela “C2”, koji moèda se koristi sa dve SIM kartice. Obekartice mogu istovermeno biti aktivne, ajedna se pored toga moè izvaditi i ume-sto nje umetnuti druga dok telefon radi.“Nokia C2” }e se pojaviti u prodaji kra-jem ~etvrtog tromese~ja i bez poreza }eko{tati 45 evra.

iPhoneKAO DALJINSKI UPRAVLJA^Kompanija “L5 Technology” izradila

je poseban dodatak koji va{ iPhone iliiPod Touch pretvara u univerzalni daljin-ski upravlja~ za ku}ne ure|aje. Ovakompanija je svoj maleni infracrveni pre-dajnik dimenzija 3,8x2,2cm nazvala “L5Remote” i opremila ga konektorom zapriklju~ivanje na iPhone i odgovaraju}omaplikacijom koja obezbe|uje neophodniinterfejs za komuniciranje s televizori-ma, DVD plejerima, audio opremom,klima ure|ajima i drugim aparatima kojikoriste daljinski upravlja~ sa infracrve-nim zracima.

Korisnik moè da dizajnira sopstvenivizuelni interfejs tako {to }e korititi pos-tupak prevuci i spusti i dodeliti grafi~kimtasterima odgovaraju}e funkcije. Kom-

panija tvrdi da njen ure|aj radi sa svimmodelima i svim generacijama iPhoneai iPoda i da moè da zapamti i emituje100.000 upravlja~kih kodova u 1000 kon-figuracija.

Radi}e na rastojanjima do 10m. Pre-dajnik }e ko{tati 50 dolara, a odgovara-ju}a aplikacija je besplatna i mo}i }e dase preuzme iz mre`ne prodavnice “iTunesApp Store”.

BE@I^NI PRENOSPODATAKA KROZ TELO

Znali ste da se datoteke mogu be-ì~no preneti bluetoothom, ali da li zna-te za prenos gde se koristi sopstveno telo?Na japanskom sajmu “Ceatec”, gde seizlaù elektronske novotarije, kompanija“Alps Electric” predstavila je modul zakomunikaciju koji je u stanju da uradi -da telo korisnika pretvori u kabl. Pred-stavnik kompanije je objasnio da se sig-nali s podacima prenose do prijemnikakori{}enjem elektri~nog polja na povr{nitela. Njihov sistem je stoga nazvan "Ele-ctric-field Communication".

Jedna od primena ove tehnologije jepreno{enju slika s mobilnog telefona. Udemonstraciji ovog ~uda, predstavnikkompanije je u jednoj ruci drào telefoni izabrao sliku za slanje, a potom je pris-lonio ruku na prijemnu jedinicu i slika sepojavila na ekranu monitora. Nedostatakove tehnologije je to {to je brzina slanjasamo 100 kilobita u sekundi, {to je zna-tno sporije u odnosu na Bluetooth i nje-gova 2MB u sekundi. Prenosi malih ko-li~ina podataka kao {to su brojevi i ad-rese ve} se primenjuju u praksi. Sve {tose izme|u telefona moè preneti infra-crvenim zracima mo}i }e da se prenese

29.septembar-oktobar 2010. IT LUDORIJE (1)

i rukovanjem, i to nezavisno od starostii pola.

Kompanija planira da komercijalizujesvoju tehnologiju u 2010. godini i o~e-kuje da }e se ona koristiti u potro{a~kojelektronici, igricama i zdravstvu. Jednaod primena moglo bi biti i reklamiranje- dotaknete reklamni poster i informaci-je se sa njega prenesu u telefon.

“MURATA”DEVOJÎCA NA UNICIKLU“Murata” devoj~ica - “Muratagirl”,

je robot kompanije “Murata” koji se kre-}e na jednom to~ku, a sada je unapre-|en i sa nekoliko novih trikova. Novaverzija robota koristi se da promovi{e na-uku i tehnologiju me|u japanskom de-com. Moè da se kre}e po krugu pre~-nika 75cm i gredi {irokoj svega 2cm.Novi model iz 2009. kre}e se brzinomod 15cm/sec, {to je tri puta brè odpro{logodi{njeg modela.

Robotizova-na devoj~ica nauniciklu ima 2ìro senzora zadetektovanje na-gnutosti koji jojpomaù da odr-àva ravnoteùtako {to kont-roli{u brzinu to-~ka i rotacijuzamajca ugra-|enog u grudipri kretanju na-pred i nazad.Kompanija je u robota ugradila i ìrosenzor koji mu omogu}ava da se kre}ei po krivoj liniji. Robot ima i ultrazvu~nesenzore za otkrivanje prepreka. Visok je50cm, a teàk 6kg.

U demonstraciji rada, “Muratinim”inènjerima je bio potrebno svega parminuta da postave robota na gredu inameste ga da odràva ravnoteù, posletoga se ova cura u beloj haljinici i {e{i-ri}em na glavi vozila po gredi bez pada-nja. Za svaki slu~aj, du{eci su bili pos-tavljeni sa obe strane.

UNICIKLZA PENZIONERE U JAPANUProizvo|a~ automobila “Honda” po-

kazao je prototip unicikla koji radi na ba-terije i namenjen je starijim osobama.Jednoto~ka{ “U3-X” moè da se kre}ebrzinom od najvi{e {est kilometara nasat, a sedi{te je dizajnirano tako da vo-za~ naginjanjem, odnosno preme{ta-njem teìne, odre|uje smer kretanja.Upotrebljena tehnologija je delom razvi-jena u okviru projekta za izradu ~oveko-likog robota “Asimo”.

Upravljanje rav-noteòm razvijenoza ovog dvono`-nog robota koji se~esto pojavljuje ureklamama, istoje kao i na ovomuniciklu te{kom10kg. “Honda” tvr-di da je ovo prvovozilo s omnidire-kcionim sistemomkretanja koji muomogu}ava da sekre}e u svim pra-vcima. Sistem ko-risti nekoliko malih to~kova upravljanihmotorima i povezanih tako da ~ine jedanve}i to~ak. Glavni to~ak omogu}ava kre-tanje unapred i unazad, a mali to~koviomogu}avaju kretanje u stranu. Kombi-nacija ova dva kretanja omogu}ava dija-gonalno kretanje.

NAJBR@I USBFLE[ DISK NA SVETU

Kompanija “Corsair Memory” naja-vila je svoj novi USB fle{ disk kapacite-ta 128GB, koji }e po njihovim re~imabiti najbrì na svetu. Fle{ “Voyager GT”je zasnovan na arhitekturi koja podràvadvostruki kontroler koji omogu}avavi{eslojnim NAND }elijama da postignuperformanse skupljih i brìh jednoslojnihNAND memorija.

Fla{ “Voyager GT” moè posti}i ma-ksimalnu brzinu ~itanja podataka od 32MB/s i maksimalnu brzinu upisa od 25,6MB/s. Ograni~avaju}i faktor je naravnoUSB2.0 magistrala koja omogu}ava ma-ksimalnu brzinu protoka podataka od480Mb/s, ali koja je naravno u praksiznatno nià. Pore|enja radi, USB fle{disk “Iron Key” kapaciteta 8GB koji ko-risti jednoslojnu fle{ memoriju, i{~itavapodatke maksimalnom brzinom od 30MB/s, a upisuje ih maksimalnom brzi-nom od 20MB/s.

Jedan od razloga skoro dvostrukove}e brzine prenosa podataka u odnosuna sli~ne diskove je veliki kapacitet “Vo-yagera” koji omogu}ava da se uskladi{tivelika koli~ina podataka. Ku}i{te fle{a“Voyager GT” je izra|eno od gume ot-porne na vodu, koja {titi ure|aj od spol-

ja{njih uticaja. “Corsair” nudi “Voyager GT”po ceni od 399 dolara uz desetogodi{-nju garanciju.

“LOGITECH” UNIVERZALNIDALJINSKI UPRAVLJA^

“Logitech” je predstavio svoj novidaljinski upravlja~ “Logitech Harmony900” koji koristi RF tehnologiju, ima ek-ran u boji osetljiv na dodir i intuitivni ra-spored tastera. Ovaj daljinski upravlja~sa obnovljivom baterijom olak{ava kon-trolu ure|aja, ~ak i kada su ure|aji kojekoristite skriveni od pogleda.

Daljinski upravlja~ “Harmony 900”koristi pobolj{anu RF tehnologiju kojaolak{ava kontrolu ormana punog ure|ajaudaljenog do 30m. Istovremeno, elimi-ni{e previ{e posla oko instalacije, {to se~esto vezuje sa pode{avanjem RF sis-tema. Dovoljno je da postavite IR emi-ter koji dobijate u kompletu, odnosnojedan ili dva mini emitera, pored ure|ajakoje èlite da kontroli{ete. Potom prekoekrana u boji, na “Harmonyju 900” iza-berete ure|aj koji èlite da kontroli{eteRF tehnologijom.

Pode{avanje daljinskog upravlja~a “Har-mony 900” preko Interneta ~ini pripre-mu za njegovu upotrebu izuzetno lakom.Intuitivni proces traì uno{enje nazivaproizvo|a~a i modela ure|aja koje ko-ristite, nakon ~ega “Harmony” softver udaljinski upravlja~ snima odgovaraju}eIC kodove iz “Logitechove” baze. Bazu,koja se svakodnevno dopunjuje novimpodacima, trenutno ~ini preko 225.000modela vi{e od 5.000 raznih proizvo-|a~a i ure|aj koji kupite se najverovat-nije ve} nalazi u njoj.

Napredni univerzalni daljinski uprav-lja~ “Logitech Harmony 900” bi trebaloda se u SAD i Evropi pojavi tokom sep-tembra, po preporu~enoj maloprodajnojceni od 399,99 evra. Isporu~uje se sapostoljem za punjenje, obnovljivom ba-terijom, napajanjem, IC emiterom i dvamini emitera.

30. septembar-oktobar 2010.DIPLOME

LION CITY AWARD

Diplomu izdaje SARTS svim amater-ima koji su van 28-me CQ zone, a kojepotvrde veze sa najmanje 5 stanica izSingapura 9V1.

Podnesite spisak koji treba da sadr-ì: pozivni znak 9V1 stanice, datum, op-seg, vrstu rada, predat i primljen raport.Taj spisak treba da bude overen od st-rane va{eg saveza ili druga dva licenci-rana radio-amatera. QSL karte ne mo-rate slati.

Navedite jasno svoje ime i pozivniznak onako kako èlite da se pojave nadiplomi A4 formata. Popunite jasno isvoju ta~nu i punu adresu. Uz sve topriloìte i 2 dolara ili 3 IRC i po{aljite naadresu:

SARTS Award ManageerRobinson Rd, P.O. Boxx 2728

Singapur 904728.

WORKED ALL BERMUDA

Ova diploma je anti~ki pergamentkarte Bermuda koju je potpisao Njego-va ekselencija, Guverner Bermuda i st-varno je vredi uramiti. Potrebno je ost-variti veze sa svih 9 kauntija Bermuda,a oni su: Sandys, Southampton, War-wick, Paget, Pembroke, Devonshire,Smith's, Hamilton and St.George's (na-pomena: grad Hamilton nije u Hamiltonkauntiju). Nema ograni~enja u pogledudatuma, banda ili vrste rada, a vaè ve-ze i na WARC opsezima, kao i satelitskeveze.

Mogu}e je (kao dòkera) imati samojednu vezu sa mobilnom stanicom sa Ber-muda (ne va i za SWL). Diploma je bes-platna, ali je preporuka da ipak, uz va{uGCR listu, dostavite i 5 IRC kupona zatro{kove po{tarine, na adresu:

RCB Award Manageer, P.O. Boxx 275Hamiltton HM AX, Beermuda

WORKED 100 VP9 AWARD

Ova diploma se dodeljuje za potvr-|ene veze sa 100 razli~itih stanica saBermuda, uklju~uju}i i veze sa mobilnimstanicama. Za verifikaciju su potrebnekopije svih QSL karata.

Diploma je u obliku drvene plo~e sazlatnim otiskom. Nema ograni~enja upogledu datuma, banda ili vrste rada, avaè veze i na WARC opsezima, kao isatelitske veze. Ova diploma je tako|ebesplatna, ali je preporuka da ipak, uzva{u GCR listu, dostavite i 5 IRC kupo-na za tro{kove po{tarine, na adresu:

RCB Award Manageer, P.O. Boxx 275Hamiltton HM AX, Beermuda

CELTIC KNOT AWARD

Diploma se izdaje za veze ostvarenesa stanicama iz tzv. "Keltskih zemalja", ato su: Scotland GM, Northern IrelandGI, Republic of Ireland EI, Isle of ManGD, Wales GW, Cornwall G, Brittany F,Galicia and Asturias EA1 i Nova ScotiaVE1. Cilj je ostvariti {to vi{e veza sastanicima sa navedenih teritorija. Nemanikakvih ograni~enja u pogledu opsega ivrste emisije.

Dploma se izdaje u nekoliko klasa: - The Celtic Knot bronze Award za vezesa 100 razli~itih stanica iz svake teritori-je, sa najmanje 5 iz svake od oblasti; - The Celtic Knot silver Award za vezesa 200 razli~itih stanica iz svake teritori-je, sa najmanje 5 iz svake od oblasti;- The Celtic Knot gold Award za vezesa 300 razli~itih stanica iz svake teritori-je, sa najmanje 5 iz svake od oblasti;- The Celtic Knot Honor Roll za veze sa400 razli~itih stanica iz svake teritorije,sa najmanje 5 iz svake od oblasti.

Cena svake diplome je 10 evra ili 10dolara. Pored toga, za one koji su pos-tigli 300 veza sledi odgovaraju}e ugravi-rana plo~a koja se pla}a 70 evra ili 70dolara. Oni koji ostvare 400 veza tako|eimatju pravo na ugravirani Quaich (Scot-tish Drinking Cup), koji tako|e ko{ta 70evra ili 70 dolara.

U nastojanju da stvori interes za ovudiplomu, bi}e vikend aktivnosti, svakogtre}eg punog vikenda u aprilu po~ev{i

od 2002. godine. Ova vikend aktivnostse zove "Celtic Connections" i sve "Cel-tic" stanica su podstaknute da budu ak-tivne. Veze za ovu diplomu se ra~unajuod 1. januara 2002. godine, a izgled za-hteva i dodatne informacije se mogudobiti od GMDX Group na adresi:http://vvv.gmdk.org.uk

Adresa menadèra je:

Ceelttic Knott AwardColin Brown, GM0RLZ9 Neewtton Creesceentt

Rosytth, Fifee, KY11 2QW Scottland, U.K.

EQUATORIAL LINE DIPLOMA

Diplomu je nazvana "Ekvatorijalna li-nija", a izdaje DX-TA-SEA DX CLUB(WW8DX). Ova lepa kolorna diploma jedimenzija 21.5x28cm i dodeljuje se zapotvr|ene veze (isto za SWL) sa 20 raz-li~itih stanica iz Ekvadora (prefiksi HC iHD, oblasti HC1-HHC∅ i HD1-HHD∅ (uk-lju~uju}i i ostrva Galapagos HC8/HD8,kao i specijalne stanice, kao na primer:HC9/HD9 i HC∅/HD∅.

Diploma se izdaje u ovim klasama: Klasa D - (mesing) - za veze sa

1-5 prefiksa Klasa C - (bronza) - za veze sa

6-10 prefiksa Klasa B - (srebro) - za veze sa

11-15 prefiksa Klasa A - (zlato) - za veze sa

16-20 prefiksa Poseban trofej se dodeljuje besplat-

no onima koji potvrde Gold klasu i svih20 prefiksa.

Vaè veze odràne posle 20. nove-mbra, 1945. Kontakti mogu biti odrànikori{}enjem razli~itih li~nih pozivnihznakova, ali oni moraju da budu iz isteDXCC zemlje. Moète traìti posebnediplome za jedan opseg, jednu vrstuemisije ili QRP<5V.

Cena osnovne diplome je 5 dolara ili4 evra ili 6 IRC. Ne slati QSL karte. Po-slati GCR listu (koja sadrì: znak, datum,opseg, vrstu emisije) na adresu:

Dr. Rick Dorsch, P.O. Boxx 616Hamburg, MI 48139-00616, USA

DDDDIIIIPPPPLLLLOOOOMMMMEEEE

31.septembar-oktobar 2010. DIPLOME

CYPRUS AWARD

Sponzor diplome je Cyprus AmateurRadio Society, a dodeljuje se svim lice-nciranim radio-amaterima van Kipra kojiodrè potreban broj veza sa kiparskimstanicama i osvoje potreban broj poena.Ukupan broj potrebanih veza za osvaja-nje diplome zavisi od broja bandova nakojima ste veze uradili:

- Ako su sve veze na samo jednombandu potrebno je 32 poena;

- Ako su sve veze na bilo koja 2banda potrebna su 24 poena;

- Ako su sve veze na bilo koja 3banda potrebno je 16 poena;

- Ako su sve veze na bilo koja 4banda potrebno je 12 poena.

Broj osvojenih poena zavisi na komopsegu ste veze uradili, i to:

- veza na 1.8MHz = 8 poena,- veza na 3.5MHz = 4 poena,- veza na 7MHz = 2 poena,- veza na 10MHz = 1 poen,- veza na 14MHz = 1 poen,- veza na 18MHz = 2 poena,- veza na 21MHz = 2 poena,- veza na 24MHz = 4 poena,- veza na 28MHz = 4 poena,- veza na 144MHz = 16 poena,- veza na 432MHz = 32 poena,- veza na Satelit = 8 poena,

Moè se koristiti bilo koja vrsta rada,a vaè koje su odràne posle 1. aprila,1973. godine. Veza sa bilo kojom kipar-skom stanicom ra~una se samo na jed-nom bandu.

Uz zahtev priloìte GCR listu kojamora da sadrì: datum, vreme (GMT),pozivni znak, opseg, primljen i predatraport. Sve to treba da bude verifikova-no od strane va{eg saveza ili dva drugalicencirana radio-amatera. Cena diplomeje 10 IRC (ili ekvivalent u novcu), a ad-resa menadèra je:

Cyprus Amatteeur Radio SocieettyAwards Manageer

P.O. Boxx 51267, 3503 LimassolCyprus

ZC4 AWARD

Ova diploma se izdaje svim radio-amaterima (i SWL) u 3 klase:

Klasa 1 - za veze sa dve ZC4 stani-ce (moè i ista stanica na dva opsega);

Klasa 2 - za veze sa 5 ZC4 stanica

(vaè minimalno i dve stanice na razli-~itim opsezima);

Klasa 3 - za veze sa 10 ZC4 stani-ca (minimum tri stanice na raznim op-sezima).

Moète zahtevati posebnu diplomuza jedan opseg ili za jednu vrstu emisi-je, a vaè veze posle 1988. godine.

GCR listu sa naknadom od 6 dolaraili 10 IRC dostavite na adresu:

Stteepheen Bowdeen G4KIV36 Aspin Drivee, Knareesborough,Nortth Yorkshiree, HG5 8HQ, UK

BIRDS OF PARADISE AWARD

Da biste osvojili ovu diplomu potre-bno je da ostvarite veze sa stanicamasa Papue - Nove Gvineje (P29). Vaè seveze odr ane posle 16. septembra 1975.godine. Potrebno vam je najmanje 5 ra-zli~itih stanica iz najmanje 3 provncije.

Provincije su: Capital District; East;Central; Chimbu Gulf; East New Britain;Eastern Highlands; Enga; Madang; Ma-nus; Milne Bay; Morobe; New Ireland;North Solomons; Northern; Sepik; Sou-thern Highlands; West New Britain; WestSepik; Western Highlands; Western.

Stanica P29PNG vaì kao zamena zabilo koju provinciju.

Nema ograni~enja u pogledu opsegai vrste rada. Va{u GCR listu sa 2 dolaradostavite na adresu:

Awards CommitttteeeeP.O. Boxx 204, Portt MoreesbyNCD, Papua-NNeew-GGuineea

MECKLENBURG-VORPOMMERNAWARD

Diplomu mogu osvojiti svi predajni iSWL radio-amateri za veze u perioduod 1. jula do 31. decembra 2010. godi-ne. Ne postoje ograni~enja u pogleduopsega i vrste emisije. Potrebno je sa-kupiti najmanje 20 poena na KT ili 10poena na FM-u.

Veze sa posebnim stanicama se bo-duju na slede}i na~in:

- DR2∅MVP je 5 poena na svakomopsegu;

- DL∅MVP jedinstven 3 poena;- druge stanice iz okruga Mecklen-

burg-Vorpommern (DOK-ovi: V∅1...V3∅, Z87, Z89, DVV, MVP, MCM ...

SOP, YLV) vaè 1 poen;Veza sa DR2∅MVP je obavezna!

Posebne nalepnice se daju za samojednu vrstu emisije ili za sve veze sa YLstanicama.

Rok za prijavu je 30. jun 2011.Elektronski generisani diplome e-

mail isporuka je besplatna. Diploma se{tampa na 210gr kartonu po ceni od 7€.

Zahtevi mogu biti online, putem e-maila na:

[email protected] u papirnom obliku na adresu:

Hardy Zeenkeer, DL3KWFKottkaring 1

17493 Greeifswald, Geermany

W-100-OM AWARD

Diploma se izdaje za odràne veze sanajmanje 100 razli~itih stanica iz Slo-va~ke (OM prefiksi) posle 1. januara1993. godine (I za SWL). Sve veze mo-raju biti odràne iz iste zemlje. Nemaograni~enja u pogledu opsega i vrsterada. Veze na paket-radiju ili preko re-petitora se vaè za ovu diplomu.

Izdaju se posebne diplome za sveveze odràne: CW, Fone, RTTY ili Mi-xed. Minimalni primljeni raporti su 33 ili339. Tako|e se izdaju poseni sertifikatiza svakih narednih 100 OM stanica (od200 do 700).

GCR listu i sa 5 evra ili 7 dolara ili10 IRC (za posebne sertifikate jo{ po 2evra ili 2 dolara ili 2 IRC), dostavite naadresu:

Mr. Milan Horvatth, OM3CDNLopeenicka 23, 831 02 Brattislava

Slovakia

DDDDIIIIPPPPLLLLOOOOMMMMEEEE

32. septembar-oktobar 2010.YU KTMARATON - JUL 2010.

Kategorija JEDAN OPERATORPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) QSO

Qso/Pts/Mlt Qso/Pts/Mlt poena

1. YU1AB 34/102/27 38/76/30 10146

2. YU1YO 30/90/25 38/76/27 8632

3. YU2EF 28/84/22 40/80/30 8528

4. YU2MMA 34/102/24 30/60/28 8424

5. YU6A 30/90/25 36/72/27 8424

6. YT1KC 23/69/23 42/84/30 8109

7. YU∅A 32/96/26 31/62/24 7900

8. YU7BL 32/96/24 31/62/24 7584

9. YU7RQ 30/90/22 36/72/24 7452

10. YU2W 31/93/20 31/62/26 7130

11. YU4MM 30/90/24 25/50/22 6440

12. YU7BG 25/75/20 32/64/26 6394

13. YU3MMM 18/54/21 33/66/25 5520

14. YU1MI 18/54/17 29/58/24 4592

15. YU1CJ 20/60/17 26/52/23 4480

16. YU1ZM 23/69/18 20/40/22 4360

17. YU5DR 21/63/16 24/48/22 4218

18. YU2RCD 13/39/16 13/26/12 1820

Kategorija JEDAN OPERATOR - CWPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) QSO


1. YU1Q 35/105/27 0/0/0 2835

2. YU1XO 33/99/27 29/58/25 2673

3. YU7U 29/87/26 36/72727 2262

4. YT4T 31/93/24 30/60/27 2232

5. YU7AF 31/93/23 31/62/24 2139

6. YU∅U 30/90/22 34/68/25 1980

6. YU1PC 30/90/22 0/0/0 1980

8. YT1AC 27/81/23 30/60/25 1863

8. YU1YM 27/81/23 0/0/0 1863

Kategorija JEDAN OPERATOR - SSBPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) QSO


1. YU7ZEX 0/0/0 42/84/31 2604

2. YT3E 0/0/0 42/84/30 2520

3. YT1PR 0/0/0 40/80/28 2240

4. YU2V 26/78/22 36/72/30 2160

5. YU2MT 0/0/0 37/74/29 2146

6. YU1KNO 24/72/21 38/76/27 2052

7. YU2AVB 0/0/0 36/72/26 1872

8. YT2VPA 0/0/0 31/62/26 1612

9. YU5EQP 0/0/0 30/60/26 1560

10. YT5OZC 0/0/0 26/52/21 1092

Kategorija VI[E OPERATORAPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) QSO


1. YU7W 35/105/26 40/80/30 10360

2. YT5C 34/102/25 43/86/30 10340

3. YT∅T 34/102/26 41/82/29 10120

4. YU1GUV 34/102/25 40/80/29 9828

5. YU7IBB 29/87/23 36/72/26 7791

6. YU1FJK 23/69/18 37/74/28 6578

Kategorija KLUBOVIPl. Klub Klupske stanice i Poena

stanice ~lanova kluba

1. YU7BPQ YU7W, YT5C, YU7U, YU2V, YU7IBB, 777.63

YU7BL, YU7RQ, YU7AF, YU2W, YU7BG

2. YU1FJK YT∅T, YU6A, YU∅A, YT4T, YU∅U, 534.30

YU1KNO, YU1FJK

3. YU1EFG YU1YO, YU2EF, YT1KC, YU4MM, 417.84

YU7ZM, YU1Q, YT1PR, YU2MT

4. YU1GUV YU1GUV, YT1AC 160.19

5. YU1KQR YU2MMA, YU1CJ, YT2VPA, YT5OZC 150.65

6. YU1GTU YU1AB 97.93

7. YU1HQR YU1XO 78.80

8. YU1IST YU1MI 44.32

9. YU1ACR YT3E, YU1YM 42.30

10. YU1BOR YU1PC 19.11

11. YU1AAQ YU2RCD 17.57

12. YU1HFG YU5EQP 15.06

SRS YU3MMM, YU5DR, YU2AVB 112.06

YYUU KKTT MMAARRAATTOONN -- 8800mmRREEZZUULLTTAATTII ZZAA JJUULL 22001100..C

QCONTEST

Dnevnik za kontrolu: YT7EA

33.septembar-oktobar 2010. YU KTMARATON - AVGUST 2010.

Kategorija JEDAN OPERATOR - CWPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) Poena

Qso/Pts/Mlt Qso/Pts/Mlt

1. YU7U 34/102/24 0/0/0 2448

2. YU1YM 33/99/24 0/0/0 2376

3. YU7AF 32/96/24 28/56/19 2304

4. YU1XO 31/93/24 22/44/18 2232

5. YU1Q 31/93/23 0/0/0 2139

5. YT4T 31/93/23 30/60/22 2139

7. YU1SV 30/90/23 0/0/0 2070

8. YU5T 27/81/24 0/0/0 1944

9. YU∅U 28/84/21 19/38/19 1764

10. YT1AC 26/78/17 29/58/21 1326

11. YU1PC 16/48/17 0/0/0 816

Kategorija VI[E OPERATORAPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) Poena


1. YT∅T 35/105/25 38/76/25 9050

2. YU1GUV 36/108/25 36/72/24 8820

3. YT5C 32/96/24 39/78/25 8526

4. YU1FJK 33/99/25 36/72/24 8379

5. YU7W 32/96/23 34/68/24 7708

6. YU7IBB 26/78/20 35/70/21 6068

7. YU1AAV 29/87/23 19/38/16 4875

8. YU1KQR 13/39/11 27/54/21 2976

Kategorija JEDAN OPERATOR

Pl. Call I per. (CW) II per. (SSB) PoenaQso/Pts/Mlt Qso/Pts/Mlt

1. YU1YO 34/102/23 38/76/24 8366

2. YU1AB 35/105/25 34/68/23 8304

3. YU1KT 34/102/24 34/68/23 7990

4. YU2EF 30/90/23 37/74/24 7708

5. YU6A 31/93/22 37/74/23 7515

6. YU5C 29/87/20 35/70/22 6594

7. YU7BL 27/81/23 28/56/23 6302

8. YU7RQ 29/87/23 29/58/20 6235

9. YU4MM 29/87/22 28/56/20 6006

10. YU7BG 27/81/20 29/58/23 5977

11. YU7RL 31/93/20 28/56/18 5662

12. YT7EA 26/78/20 19/38/19 4524

13. YU5DR 22/66/18 19/38/17 3640

14. YU1CJ 20/60/17 19/38/18 3430

15. YU1ZM 20/60/19 17/34/15 3196

Kategorija JEDAN OPERATOR - SSBPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) Poena


1. YU7ZEX 0/0/0 40/80/25 2000

2. YU2V 32/96/24 39/78/24 1872

3. YU2MT 0/0/0 38/76/24 1824

3. YU1KNO 0/0/0 38/76/24 1824

5. YT1PR 0/0/0 35/70/24 1680

6. YT3E 0/0/0 38/76/22 1672

7. YU2AVB 0/0/0 33/66/22 1452

8. YT2C 0/0/0 32/64/22 1408

9. YU5EQP 0/0/0 28/56/22 1232

10. YT2VPA 0/0/0 27/54/21 1134

11. YT5OZC 0/0/0 24/48/21 1008

12. YU1HFG 0/0/0 22/44/20 880

Kategorija KLUBOVIPl. Klub Stanice kluba i ~lanova Poena

YT5C, YU2V, YU7W, YU7AF,1. YU7BPQ YU7BL, YU7RQ, YU7IBB, YU7BG, 705.13

YU7RL, YU7U

2. YU1FJK YT∅T, YU1FJK, YU1KT, YU6A, 567.94YT4T, YU∅U, YU1AAV, YU1KNO

3. YU1EFG YU1YO, YU2EF, YU4MM, YU1ZM, 341.63YU1Q, YU2MT, YT1PR

4. YU1GUV YU1GUV, YT1AC 154.56

5. YU1HFG YU5C, YU5T, YU5EQP, YU1HFG 117.67

6. YU1KQR YU1CJ, YU1KQR, YT2VPA, YT5OZC 94.45

7. YU1GTU YU1AB 91.76

8. YU1ACR YU1YM, YU1SV, YT3E 67.60

9. YU1HQR YU1XO 63.58

10. YU7BCD YT7EA 49.99

11. YU1BOR YU1PC 9.02

SRS YU5DR, YU2AVB 56.26

YYUU KKTT MMAARRAATTOONN -- 8800mmRREEZZUULLTTAATTII ZZAA AAVVGGUUSSTT 22001100.. C

QCONTEST

Dnevnik za kontrolu: YU2RCD

34. septembar-oktobar 2010.TEST LI^NOSTI

TTEESSTT LLII^NNOOSSTTIIDDAA LLII PPRRIIHHVVAATTAATTEE NNOOVVEE IIDDEEJJEE??T

EST

Kako reagujete kada Vam ìvot po-nudi mogu}nost da promenite mi{ljenjeo ne~emu ili prihvatite novu ideju?

I, budite iskreni u Va{im odgovori-ma!

1. Koja od ovih profesija vama najvi{eodgovara?

A. Politi~arB. FilozofC. UmetnikD. Modni stilista

2. Kako se obla~ite?A. Udobno i funkcionalno.B. Imam poseban stil koji odraàva

moju li~nost.C. Prepu{tam da me inspiri{e trenu-

tno raspoloènje.D. Zabavlja me da eksperimenti{em

sa razli~itim stilovima.

3. Kako reagujete kada Vas o~ekuje se-lidba?

A. Selidba ima i svoje korisne stra-ne. Bi}u bliè poslu i re{i}u se nekihnepotrebnih stvari.

B. To je za mene veoma stresan do-ìvljaj, jer sam se do sada selio svegadva puta.

C. Selidbu smatram mogu}no{}u dazapo~nem novi ìvo.

D. Rado se selim, jer nigde ne us-pevam da pustim korene i posle izves-nog vremena ose}am potrebu da upoz-nam nova mesta i ljude.

4. Kada èlite da se o{i{ate kakva uput-stva dajete frizeru?

A. Traìte prakti~nu frizuru da duèvreme ne morate da pose}ujete frizer-ski salon.

B. Kaète da vam se samo "maloosveì" frizura.

C. Potpuno se prepu{tate frizeru iimate apsolutno poverenje u njegov iz-bor.

D. Spremni ste da rizikujete i svakiput traìte neku novu i neobi~nu frizuru.

5. Prijatelji su Vam veoma va`ni zato{to...

A. ... vam pomaù da prebrodite te-{ke trenutke.

B. ... su prijatelji Va{ osnovni oslo-nac u ìvotu.

C. ... se oduvek poznajete.D. ... Vas stimuli{u i podsti~u.

6. Va{ ìvotni moto glasi:A. Bolje vrabac u ruci nego golub na

grani.B. Svuda po|i, ali ku}i do|i.C. Srce ne bira.D. Bolje proìveti jedan dan kao car,

nego ceo ìvot kao siromah.

7. Koju od ponu|enih misli biste radoprisvojili?

A. Realnost nije ono {to nam se do-ga|a nego ono {to posle s tim uradimo,tj. kako u ìvotu iskoristimo to {to namse dogodilo - Oldas Haksli.

B. Budi onakav kakav èli{ da buduljudi oko tebe - Gandi.

C. Srce ima svoje razloge koje ra-zum ne moè da shvati - Blez Paskal.

D. Ni{ta nije konstantno osim pro-mena - Buda.

8. Kakve novine ~itate?A. One koje mi pruàju èljene in-

formacije.B. One koje najvi{e odgovaraju mom

na~inu razmi{ljanja.C. One koje mi otvaraju vidike.D. Nemam omiljene novine. Kupu-

jem prve koje mi do|u pod ruku.

9. Nalazite se van ku}e, a vreme je ru-~ku. Kakav }ete restoran odabrati?

A. Restoran brze hrane.B. Kafanu u kojoj sluè isklju~ivo do-

ma}e specijalitete.C. Riblji restoran.D. Oti}i }ete u tek otvoreni kineski

restoran.

10. [ta mislite o slu~ajnostima koje sede{avaju u ìvotu?

A. Poku{avam da "za svaki slu~aj"uvek budem spreman.

B. Smatram da se u ìvotu ni{ta nede{ava slu~ajno.

C. Slu~ajnosti nam ponekad mogu"pro{iriti vidike" i otkriti nove ìvotne pu-teve.

D. Volim slu~ajne susrete i slu~aj-nosti uop{te. Takvi doga|aji razbijaju sva-kodnevnu monotoniju. REZULTAT TESTA

NAJVI[E ODGOVORA POD A

UVEK IGRATE NA SIGURNO- Ne pla{ite sepromena, ali volite da uvek budete spremni.Lako se prilago|avate promenama koje Vasnikada ne iznenade. Kada nai|ete na prob-lem, pomno analizirate sve njegove aspektei procenjujete koji je najbolji put kojim trebada krenete. Sve promene u Va{em ìvotuuvek su bile posledica pa`ljivog razmi{ljanjai analiziranja. Vi prihvatate nove ideje samoako su one korisne za vas. Zbog toga Vasokolina smatra inteligentnom i mudrom oso-bom koja je u izvesnoj meri i oportunista.

NAJVI[E ODGOVORA POD B

PRILI^NO STE KONZERVATIVNI- Vi nikakoniste od onih koji lako menjaju mi{ljenje.Duboko ste uvereni da je doslednost naj-va`nija ~ovekova vrlina. Zato pa`ljivo neguje-te navike (bilo da je re~ o obla~enju ili o for-miranju politi~kih stavova) i osobine za kojeverujete da Vas predstavljaju u najboljemsvetlu. Gotovo nikada ne menjate mi{ljenjeo ne~emu ili nekome, ali kada Vas okolnos-ti primoraju na to spremni ste da preispitateceo svoj ìvot i izgradite novi sistem vred-nosti. Mada ste ozbiljna osoba u koju okoli-na ima poverenja, Va{i stavovi ~esto su su-vi{e kruti.

NAJVI[E ODGOVORA POD C

LAKO PRIHVATATE NOVE IDEJE- Od onihste koji stalno ùre i gledaju napred. Pa`ljivopratite {ta se de{ava oko Vas, pomno os-lu{kujete i nijedna nova ideja ili tendencijane mogu Vam proma}i. Upravo zato lakoprihvatate sve novine i u stanju ste da upravom trenutku promenite ideju ili mi{ljen-je. Ponekad ~ak idete ispred svog vremenai pre ostalih znate {ta }e se nositi slede}egleta ili koja }e se muzika slu{ati. Vi kao daposedujete {esto ~ulo i predose}ate kada jevreme za promene. Ipak, ne tr~ite ba{ uvekpred rudu. Ina~e, moè Vam se dogoditi daostanete upam}eni kao neshva}eni genije.

NAJVI[E ODGOVORA POD D

OBO@AVATE PROMENE- Doslednost jeposlednje pribeì{te krajnje nema{tovitihosoba, govorio je Oskar Vajld. Kao i tajekscentri~ni irski pisac i Vi vrlo lako me-njate mi{ljenja. Danas govorite jedno, su-tra ne{to savim drugo i nimalo Vas nezanima {ta o tome misle drugi. ZabavljaVas da provocirate pa ~ak i skandalizujetesvoju okolinu. @ivot Vam se ~ini dosadnimi zato stalno tragate za novim uzbu|enji-ma. Neodoljivo vas privla~i sve {to je no-vo, naro~ito ako nije op{teprihva}eno. PoVa{em mi{ljenju svaka promena je dobro-do{la. Pazite samo da Vam i one na krajune dosade.

35.septembar-oktobar 2010. OGLASI

PRODAJEM ameri~ki trofejni radio-prijemnik BC-312N iz 1945. godine. Pri-jemnik je ispravan i prepravljen da radina 220V. Svaki dogovor mogu} oko pla-}anja ili trampe. Zoran Milenkovi}, te-lefoni: 011/261-39-69 ili 063/264-634 i064/508-3006

KUPUJEM radio-ure|aje trofejnog po-rekla: prijemnike, predajnike, razni pribor(pretvara~i, tasteri, el. cevi i dr). Ure|ajimogu biti i nekompletni ili neispravni.Tako|e kupujem "COLLINS" prijemnike(51J3, 51J4, 51S1), kao i mehani~ke fil-tre za iste i drugi rezervni materijal. Jo-van \oki}, Beograd, Debarska 25B, te-lelefon: 011/78-61-869.

PRODAJEM pertinaks, vitroplast, ot-pornike, trimere, potenciometre, kon-denzatore, diode, LED, tranzistore, tiris-tore trijake, IC ... Dostavljam spisak. Ja-viti se Ran~i}u, tel. 018/36-1239.

PRODAJEM: RxTx 50MHz, 50W; KTlinear 1,8-21MHz, 100W; FM 145MHz,

10W, linear 144MHz, 100W. Sa{a Pa{i},011/2507-257.

KUPUJEM stare”tenkovske” odnosno“telegrafske” slu{alice otpornosti 2-4000Ω, starinske aluminijumske plo~as-te promenljive kondenzatore od oko500pF, kao i antenska feritna jezgra sa ibez navoja. Ponude slati na telefon broj:011/659-389 ili 011/3618-601, za Vuka\or|evi}a.

OOOOGGGGLLLLAAAASSSS IIII

5 PET 2010 - Savez radio-amatera Srbije 5_2010.pdfrala) za hrabrost pokazanu u {pansko-ameri~kom...

Documents

Transcript of 5 PET 2010 - Savez radio-amatera Srbije 5_2010.pdfrala) za hrabrost pokazanu u {pansko-ameri~kom...