GODINA 2010. broj 41 Hram Sv. Arhangela Mihaila i Gavrila ...
BILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE SVETOG ARHANGELA … · a `alost u srcu obara duh. ... Svi su dani...
2
193 NE MU^I SEBE! Jedno vreme, ~itala se kod nas po crkvama, ~itavu godinu dana, jedna molitva u kojoj su, izme|u ostalog, bile i ove re~i: Gospode, spasi nas od nas samih! U prvi mah, to zvu~i malo neobi~no. Za{to bi nas Bog spasavao od nas samih kada je - mislimo mi - i tako svaki ~ovek sebi najve}i prijateq? Ali, ako samo malo boqe zagledamo u `ivot, uvi|amo da ~ovek u ve}ini slu~ajeva mo`e da bude sebi veliki neprijateq i ume da nanese sebi strahovito mnogo zla. U jednom selu kraj manastira Kaleni}a, pokazali su nam nekog bedno odevenog i, po izgledu sude}i, sasvim propalog ~oveka i bili ispri~ali da je tome nesre}niku bilo ostalo od oca najlep{e imawe u selu, koje je on, po o~evoj smrti, za vrlo kratko vreme, propio i upropastio. Dolazilo je dotle da je odnosio u kafanu i na kockarski sto posteqne pokriva~e i `enine haqi- ne. Za toga se ~oveka nikako ne bi moglo re}i da je bio prijateq sebi i on je, svojom neuredno{}u i rasipno{}u, stvarno naneo sebi i svojima daleko vi{e zla nego {to mu je naneo iko drugi. U jednom `enskom manastiru, `ivela je jedna vrlo darovita kalu|erica: vanredno je pevala, vezla i slikala. Ali, iz godine u godinu su po~ele dolaziti u manastir sve nove i nove sestre, i me|u wima se na{lo dosta sposobnih. To je onu darovitu monahiwu, koja je bila prva u svemu, toliko poga|alo da ju je svaki uspeh mla|e sestre u`asno boleo. Postala je bila u tolikoj meri zavidqiva da joj se `ivot pretvorio u pravi pakao. A, Bog joj je bio dao toliko darova da joj je `ivot mogao biti raj. I za tu se sestru ne bi moglo re}i da je bila prijateq sebi. I ona je, predaju}i se nerazboritoj zavisti, osudila samu sebe na nepotrebne, ali strahovite muke. Ali, ne nanose sebi zlo samo pijanice i ne mu~e sebe samo bolesno zavidqivi, nego nanose zlo sebi i zagor~avaju svoj `ivot i obi~ni ~estiti qudi, kad one muke i rane koje im zadaju drugi - sami jo{ pozle|uju i pove}ava- ju. Na zemqi nema mesta gde bismo se mogli skloniti da nam qudi ne nanesu zlo. Ili }e nas uvrediti, ili }e nas oklevetati, ili }e nam naneti kakvu bilo ranu na du{i. Od toga se niko i nigde na zemqi ne mo`e spasti. Ali, na nama stoji da taj bol i te rane, koje nam drugi zadaju, sami jo{ ne pozle|ujemo i ne pove}avamo. Dostojevski je ispri~ao `ivot onoga mladi}a koga su drugovi, jo{ u detiwstvu, stra{no vre|ali zbog wegovog vanbra~nog porekla. Wega su te SABORNIK BILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE SVETOG ARHANGELA MIHAILA NEDEQA, 20. AVGUST 2017, GODINA 18, BR. 49 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 uvrede toliko pekle da je, jo{ ~itav niz go- dina posle toga, svakome novome poznaniku, jo{ od prvih re~i, s nekom ~udnom i bolesnom ozloje|eno{}u, saop{tavao da je on vanbra~no dete, premda ga za to vi{e niko nije pitao. On je onim uvredama koje je u detiwstvu primio neprestano pozle|ivao i sebe bez stvarne potrebe mu~io. Ima, opet kod Dostojevskog, ona tu`na povest o ~estitom starcu Nikoli Sergijevi}u, ~ija je jedinica k}i bila odbegla od roditeqskog doma jednome mladi}u koji je nije bio nimalo vredan i ~ija je porodica, i bez toga, bila nanela starcu Nikoli mnogo bola i uvreda. Starac je, u uvre|enom roditeq- skom ponosu, prokleo k}er, naredio da se wene stvari izbace iz ku}e i spale i zabranio da se u wegovom prisustvu weno ime uop{e pomiwe. Uvre|eni po- nos nije mu dozvoqavao da oprosti k}eri ni onda kada ju je onaj lakomisleni mladi} napustio, a o~inska qubav gonila ga je da kri{om, kad niko ne vidi, uzima medaqon sa k}erinom slikom, da ga qubi, da s tom slikom razgovara i da joj govori milo{te i ne`nosti, kao kad mu je k}i jo{ bila dete. Uvre|eni ponos nije mu dao da javno pomene ime svoje jedinice, a no}u, kad ga niko nije video, odlazio je pod wene prozore, stajao i gledao ne}e li mo`da na zavesi videti k}erinu senku... I trajale su te stra{ne i nepotrebne muke sve dok o~inska qubav nije, najzad, pobedila uvre|eni ponos i dok starac nije ponovo primio svoje dete u o~inski zagrqaj. Ali, za{to navoditi primere iz manastira i kwiga kad je i svako od nas, tokom `ivota, tako ~esto zadavao bol sebi i ozle|ivao rane koje su mu drugi nanosili? Koliko je svako od nas propatio zbog uvre|enog samoqubqa, zbog qubomore, zbog uvre|enog ponosa! Ta, pola `ivota pro|e nam u tome! Kad je na{ Spasiteq govorio svoju ~uvenu Besedu na gori, On je prvih 9 pouka otpo~eo re~ju bla`eni. Re~ BLA@EN, na onom isto~wa~kom jeziku na kome je prvi put izgovorena, zna~i: ONAJ KOJI NE GRIZE SEBE. Ne grizi, dakle, sebe, ne mu~i sebe... Dosta je {to te mu~e drugi, ne mu~i jo{ i ti sam sebe. Ne mu~i sebe zavi{}u jer time ne zaustavqa{ uspehe onoga kome zavidi{, nego samo stvara{ od svoje du{e pakao. Ne mu~i sebe mr`wom ni prema najve}em neprijatequ jer time ne {kodi{ onome koga mrzi{, nego samo razjeda{ sopstvenu du{u. Ne mu~i sebe pam}ewem uvreda jer se time ne sveti{ onome ko te je uvredio, nego samo dozle|uje{ svoje sopstvene rane. Sveti Jovan Lestvi~nik je pisao: Zlopam}ewe je kao trwe zabodeno u du{u. Za{to onda pamtiti zlo, za{to nositi to trwe u du{i, za{to gristi sebe, kada je daleko lak{e oprostiti, i zaboraviti, i voleti, nego taj jed u sebi nositi? Jevan|eqe nas, bra}o i sestre, u~i da budemo istinski prijate- qi sebi, da kroto{}u, pra{tawem i qubavqu ulep{amo `ivot i sebi i dru- gima. Neka bi nam zato na{ Spasiteq bio u pomo}i da ne nosimo u srcu ni{ta ni protiv koga, nego da nam u du{i bude svetlo, lako i radosno, kao u Carstvu Oca na{eg nebeskog, Kome neka je slava u vekove! Amin. Episkop brani~evski Hrizostom (Vojinovi})
Transcript of BILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE SVETOG ARHANGELA … · a `alost u srcu obara duh. ... Svi su dani...
193
NE MU^I SEBE!
Jedno vreme, ~itala se kod nas po crkvama, ~itavu godinu dana, jedna molitva u kojoj su, izme|u ostalog, bile i ove re~i: Gospode, spasi nas od nas samih! U prvi mah, to zvu~i malo neobi~no. Za{to bi nas Bog spasavao od nas samih kada je - mislimo mi - i tako svaki ~ovek sebi najve}i prijateq? Ali, ako samo malo boqe zagledamo u ̀ ivot, uvi|amo da ~ovek u ve}ini slu~ajeva mo`e da bude sebi veliki neprijateq i ume da nanese sebi strahovito mnogo zla. U jednom selu kraj manastira Kaleni}a, pokazali su nam nekog bedno odevenog i, po izgledu sude}i, sasvim propalog ~oveka i bili ispri~ali da je tome nesre}niku bilo ostalo od oca najlep{e imawe u selu, koje je on, po o~evoj smrti, za vrlo kratko vreme, propio i upropastio. Dolazilo je dotle da je odnosio u kafanu i na kockarski sto posteqne pokriva~e i ̀ enine haqi-ne. Za toga se ~oveka nikako ne bi moglo re}i da je bio prijateq sebi i on je, svojom neuredno{}u i rasipno{}u, stvarno naneo sebi i svojima daleko vi{e zla nego {to mu je naneo iko drugi. U jednom `enskom manastiru, `ivela je jedna vrlo darovita kalu|erica: vanredno je pevala, vezla i slikala. Ali, iz godine u godinu su po~ele dolaziti u manastir sve nove i nove sestre, i me|u wima se na{lo dosta sposobnih. To je onu darovitu monahiwu, koja je bila prva u svemu, toliko poga|alo da ju je svaki uspeh mla|e sestre u`asno boleo. Postala je bila u tolikoj meri zavidqiva da joj se `ivot pretvorio u pravi pakao. A, Bog joj je bio dao toliko darova da joj je `ivot mogao biti raj. I za tu se sestru ne bi moglo re}i da je bila prijateq sebi. I ona je, predaju}i se nerazboritoj zavisti, osudila samu sebe na nepotrebne, ali strahovite muke. Ali, ne nanose sebi zlo samo pijanice i ne mu~e sebe samo bolesno zavidqivi, nego nanose zlo sebi i zagor~avaju svoj `ivot i obi~ni ~estiti qudi, kad one muke i rane koje im zadaju drugi - sami jo{ pozle|uju i pove}ava-ju. Na zemqi nema mesta gde bismo se mogli skloniti da nam qudi ne nanesu zlo. Ili }e nas uvrediti, ili }e nas oklevetati, ili }e nam naneti kakvu bilo ranu na du{i. Od toga se niko i nigde na zemqi ne mo`e spasti. Ali, na nama stoji da taj bol i te rane, koje nam drugi zadaju, sami jo{ ne pozle|ujemo i ne pove}avamo. Dostojevski je ispri~ao `ivot onoga mladi}a koga su drugovi, jo{ u detiwstvu, stra{no vre|ali zbog wegovog vanbra~nog porekla. Wega su te
SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE
SVETOG ARHANGELA MIHAILA
NEDEQA, 20. AVGUST 2017, GODINA 18, BR. 49
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
194
uvrede toliko pekle da je, jo{ ~itav niz go-dina posle toga, svakome novome poznaniku, jo{ od prvih re~i, s nekom ~udnom i bolesnom ozloje|eno{}u, saop{tavao da je on vanbra~no dete, premda ga za to vi{e niko nije pitao. On je onim uvredama koje je u detiwstvu primio neprestano pozle|ivao i sebe bez stvarne potrebe mu~io. Ima, opet kod Dostojevskog, ona tu`na povest o ~estitom starcu Nikoli
Sergijevi}u, ~ija je jedinica k}i bila odbegla od roditeqskog doma jednome mladi}u koji je nije bio nimalo vredan i ~ija je porodica, i bez toga, bila nanela starcu Nikoli mnogo bola i uvreda. Starac je, u uvre|enom roditeq-skom ponosu, prokleo k}er, naredio da se wene stvari izbace iz ku}e i spale i zabranio da se u wegovom prisustvu weno ime uop{e pomiwe. Uvre|eni po-nos nije mu dozvoqavao da oprosti k}eri ni onda kada ju je onaj lakomisleni mladi} napustio, a o~inska qubav gonila ga je da kri{om, kad niko ne vidi, uzima medaqon sa k}erinom slikom, da ga qubi, da s tom slikom razgovara i da joj govori milo{te i ne`nosti, kao kad mu je k}i jo{ bila dete. Uvre|eni ponos nije mu dao da javno pomene ime svoje jedinice, a no}u, kad ga niko nije video, odlazio je pod wene prozore, stajao i gledao ne}e li mo`da na zavesi videti k}erinu senku... I trajale su te stra{ne i nepotrebne muke sve dok o~inska qubav nije, najzad, pobedila uvre|eni ponos i dok starac nije ponovo primio svoje dete u o~inski zagrqaj. Ali, za{to navoditi primere iz manastira i kwiga kad je i svako od nas, tokom `ivota, tako ~esto zadavao bol sebi i ozle|ivao rane koje su mu drugi nanosili? Koliko je svako od nas propatio zbog uvre|enog samoqubqa, zbog qubomore, zbog uvre|enog ponosa! Ta, pola `ivota pro|e nam u tome! Kad je na{ Spasiteq govorio svoju ~uvenu Besedu na gori, On je prvih 9 pouka otpo~eo re~ju bla`eni. Re~ BLA@EN, na onom isto~wa~kom jeziku na kome je prvi put izgovorena, zna~i: ONAJ KOJI NE GRIZE SEBE. Ne grizi, dakle, sebe, ne mu~i sebe... Dosta je {to te mu~e drugi, ne mu~i jo{ i ti sam sebe. Ne mu~i sebe zavi{}u jer time ne zaustavqa{ uspehe onoga kome zavidi{, nego samo stvara{ od svoje du{e pakao. Ne mu~i sebe mr`wom ni prema najve}em neprijatequ jer time ne {kodi{ onome koga mrzi{, nego samo razjeda{ sopstvenu du{u. Ne mu~i sebe pam}ewem uvreda jer se time ne sveti{ onome ko te je uvredio, nego samo dozle|uje{ svoje sopstvene rane. Sveti Jovan Lestvi~nik je pisao: Zlopam}ewe je kao trwe zabodeno u du{u. Za{to onda pamtiti zlo, za{to nositi to trwe u du{i, za{to gristi sebe, kada je daleko lak{e oprostiti, i zaboraviti, i voleti, nego taj jed u sebi nositi? Jevan|eqe nas, bra}o i sestre, u~i da budemo istinski prijate-qi sebi, da kroto{}u, pra{tawem i qubavqu ulep{amo `ivot i sebi i dru-gima. Neka bi nam zato na{ Spasiteq bio u pomo}i da ne nosimo u srcu ni{ta ni protiv koga, nego da nam u du{i bude svetlo, lako i radosno, kao u Carstvu Oca na{eg nebeskog, Kome neka je slava u vekove! Amin.
Episkop brani~evski Hrizostom (Vojinovi})
195
PREMUDROSTI SOLOMONOVE
Milost i istina neka te ne ostavqa. ... Ne kuj zla bli`wem svome koji `ivi sa tobom bez straha. Ne sva|aj se ni sa kim bez razloga, ako ti nije
u~inio zla. Nemoj zavideti nasilniku, ni izabrati koga puta wegova. Jer je mrzak Gospodu zlikovac, a u pravednih je tajna wegova. ... Pravednik se iz-
bavqa iz nevoqe, a bezbo`nik dolazi na wegovo mesto. Licemer kvari usti-ma bli`wega svoga, ali se pravednici izbavqaju znawem. ... Milostiv ~ovek
~ini dobro du{i svojoj, a nemilostiv nanosi {tetu svome telu. ... Briga u srcu ~ove~ijem obara, a dobra re~ razveseqava. ... Veselo srce veseli lice,
a `alost u srcu obara duh. ... Svi su dani nevoqnikovi zli, a ko je vesela srca, na gozbi je jednako. ... Kad su ~iji putevi mili Gospodu, miri sa wim i neprijateqe wegove. ... Ko vra}a zlo za dobro, ne}e se zlo odma}i od ku}e wegove. ... Ne govori: “Vrati}u zlo”. ^EKAJ GOSPODA, I SA^UVA]E
TE. ... Srce tvoje neka ne zavidi gre{nicima, nego budi u strahu Gospodwem vazda. Jer ima plata, i nadawe tvoje ne}e se zatrti. ... Kad padne neprijateq tvoj, nemoj se radovati, i kad propadne, neka ne igra srce tvoje. Jer bi video
Gospod i ne bi mu bilo milo, i obratio bi gnev Svoj od wega na tebe. Nemoj se `estiti zbog nevaqalaca, nemoj zavideti bezbo`nicima. Jer
nema plate nevaqalcu, `i`ak }e se bezbo`nicima ugasiti.
POUKE O UVREDAMA I PRA[TAWU
Hristos nikoga nije uvredio. On je mrava na putu zaobilazio, pa je ipak dragovoqno snosio mnoge uvrede od qudi. A ti ne mo`e{ da otrpi{ uvrede, ti koji ih sa svakom stopom nanosi{ svome bli`wemu. Treba da zna{ da pogre{ke koje prema tebi ~ine qudi, ~ine ih iz slabosti svoje, i onda }e ti lako biti oprostiti im. Sv. vladika Nikolaj
Kad mi ne opra{tamo drugima, to ne opra{tamo samima sebi. Nemojmo samo go-voriti Bogu: “Nemoj pomenuti sagre{ewa na{ih”, ve} neka svako samome sebi govori: “Ne}u pomenuti sagre{ewa bra}e moje prema meni”. Ti si sam prvi sudija svojim delima, pa tek potom im sudi Bog. Ti sam pi{e{ sebi zakon opra{tawa ili kazne, i izri~e{ sebi presudu. Na taj na~in, od tebe samoga zavisi ho}e li Bog pomenuti tvoje grehove ili ne}e. Sv. Jovan Zlatousti
Dobro je i potrebno je oprostiti jer NE @ELIM
DA OD SVOJE DU[E NA^INIM SKLADI[TE
TU\IH GREHOVA.Sv. Serafim Sarovski
Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.
www.saborna-crkva.com. [email protected]. Tira`: 1000 primeraka.
196
U NEDEQI 11. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 20.(07) Prepodobnomu~enik Dometije; Prepodobni Or21.(08) Sveti Emilijan Ispovednik; Prepodobni Zosim Tumanski22.(09) Sveti apostol Matija; Sveti mu~enik Antonije23.(10) Sveti mu~enik i arhi|akon Lavrentije24.(11) Sveti mu~enik i arhi|akon Evplo25.(12) Sveti mu~enici Fotije, Anikita i drugi s wima26.(13) Sveti mu~enik Ipolit (Odanije Preobra`ewa)
Draga bra}o i sestre, na ispovest mo`ete blagovremeno dolaziti svakoga dana tokom i posle jutarwe i ve~erwe slu`be ili bdenija.
QUDI GOVORE O... GNEVU, PRA[TAWU I DU[EVNOM MIRU
Svaki je ~ovek istovremeno tragi~an i sme{an, rawiv i grub, dobar i zao. Kod ^ehova svaka re~enica odi{e paradoksom. Za `ivota su mu ~ak zamera-li {to wegove pripovetke nemaju jasnu pouku i poruku. A, to je bila wegova namera: da ~oveka ostavi nezakqu~ivim bi}em. Jer, ~ovek mo`e da bude `iv jedino ako sebe uvek iznova tra`i, gradi, artikuli{e.
Neboj{a Dugali}, dramski umetnik
Sr~ana sposobnost ~oveka, sr~anost, mo`e biti okrenuta lo{e, onda je srxba, a mo`e biti na dobro, onda je srda~nost. Iste snage, iste sile koristi ~ovek za to. Mo`e da se sve to lepo PREOBRAZI... Vladika Atanasije (Jevti})
Stalno imajte na umu savet Samog Spasiteqa: Budite mudri kao zmije i beza-zleni kao golubovi (Mt.10,16), tj. kada vidite nepravedan postupak (ne~iji), umesto da se razjarite zbog negodovawa, morate upotrebiti mudrost da biste dostigli ciq, ne u svemu, nego bar u onom glavnom i gde je to mogu}e, sli~no zmiji koja, kad joj rane telo, svim silama nastoji da sa~uva glavu. Uop{teno, sada je takvo vreme da treba makar u bilo ~emu dosti}i dobronameran ciq.
Sveti Amvrosije Optinski
Ni zbog kakve optu`be protiv sebe nemoj da se gnevi{, ~ak ni u sebi. To je r|avo. Zlo po~iwe zlim pomislima. Kad si ogor~en i kad se gnevi{, ~ak i samo pomislima, kvari{ duhovnu atmosferu. Spre~ava{ Svetoga Duha da dejstvuje, a omogu}ava{ |avolu da uve}a zlo. Uvek se moli da qubi{ i da opra{ta{, odgone}i od sebe svako suvi{no razmi{qawe.
Sveti Starac Porfirije Kavsokalivit
