Pregledni rad kola biznisa Broj 3-4/2013UDC 502.131.1 INSTITUCIONALNA DIMENZIJA ODRIVOG RAZVOJA Jelena Pivaevi, Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad Petar Hafner, Ekonomski fakultet, Univerzitet u NiuSaetak:Odrivirazvojjesloen,viedimenzionalnikoncept,kojiusavremenim uslovima poslovanja sve vie dobija na znaaju i postaje jedna od glavnih tema naunih rasprava. Odrivi razvoj poiva na tri stuba, meusobno povezana, a to su: ekonomski, socijalniiekoloki.Meutim,novinaunitrendoviprepoznajujonekedimenzije odrivograzvoja,kaotojekulturnaiinstitucionalnadimenzija.Uovomradubie razmatraninstitucionalniaspektodrivograzvoja,kaonuanelement,kojitrebada poveeipodriostaledimenzijeodrivograzvoja.Ciljovogradajesteukazivanjena znaaj postojanja adekvatnog institucionalnog aparata za sprovoenje politike odrivog razvoja. Kljunerei:odrivirazvoj,institucionalnadimenzija,prizmaodrivosti,strategija odrivog razvoja, politika odrivog razvoja. INSTITUTIONAL DIMENSION OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT Abstract:Sustainabledevelopmentisacomplex,multidimensionalconcept,whichis becomingincreasinglyimportantinthemodernbusinessenvironmentandoneofthe main topics of scientific debate. Sustainable development is based on three interrelated pillarsthatis,theeconomic,socialandenvironmental.However,thenewresearch trendsidentifiedsomeadditionaldimensionsofsustainabledevelopment,aswellas culturalandinstitutionaldimensions.Thispaperdiscussestheinstitutionalaspectsof sustainabledevelopment,asanecessaryelement,whichshouldconnectandsupport otherdimensionsofsustainabledevelopment.Theaimofthispaperistoshowthe importance of having the appropriate institutional apparatus for the implementation of sustainable development policy. Keywords:sustainabledevelopment,institutionaldimension,aprismofsustainability, sustainable development strategy, sustainable development policy. J EL classification: Q01

jelenapivasevic.vps@gmail.com 120 | INSTITUCIONALNA DIMENZIJA ODRIVOG RAZVOJA KOLA BIZNISA, 3-4/2013, 119 128 1. UVOD Savremeni uslovi ivota, porast broja stanovnika, sve vea upotreba ogranienih resursa i brojni ekoloki problemi, suoili su nas sa pitanjem odrivog razvoja i potrebomdanaglobalnomnivoudelujemoupravcuouvanjaplanete,kako bismo omoguili ivot buduim generacijama. Nova ekonomija visoko vrednuje ekolokekomponente,principeistandardeprimenjeneuekonomskojsferi: kreiranjeproizvodnjekaozatvorenogekonomskogsistema,vrednovanje ekolokihtrokova,primenaekolokihprincipaipotovanjeekolokih standarda,razvijanjeekolokogmenadmenta,stvaranjeekolokeekonomije (Hafner, 2009).Konceptodrivograzvojanijenovisvojekorenevuejoizperiodaklasine ekonomskemisliuradovimaSmitaiRikarda.Meutim,ovaproblematika dospevauiujavnostiuperiodukadasvetskuekonomijupotresajuproblemi vezanizanaftneokove,skokceneenergenata,inflaciju,nestaicuprirodnih resursaiubzanrastsvetskepopulacije.BiologPaulEhrlichjeprobleme ouvanja prirodne okoline predstavio u svojoj IPAT jednaini, u kojoj je stavio ukorelacijubrojstanovnikanaZemlji,uticajsavremenihtehnikihi tehnolokihreenjanaivotnusredinuipotronju,tj.obiljeproizvoda (Goodstein,2003). Upravo zbog togajepitanjeodrivog razvojapostalo jedan od sastavnih i nunih elemenata razvojnih politika i strategija koje svaka drava formulie i sprovodi.Sam pojam odrivog razvoja je vrlo sloen, to potvruju brojne definicije ovog pojma.RobertSolowjeprviukazaonazahtevzameugeneracijskom ravnopravnou u uivanju prirodnih dobara tako da svaka generacija ljudi mora imatipodjednakopravodauivaukoristimakojepruapriroda,odnosno ivotnasredinaionajmodelrazvojakojitoobezbeuje,moesesmatrati odrivimrazvojem(Kula,1998).MeunarodniInstitutzaodrivirazvojje definisaoovajkonceptkaoidejukakounutargeneracijskaimeugeneracijska jednakostutiunaoblikovanjeilipromenenacionalneekonomijeiglobalnog razvoja(InternationalInstituteforSustainableDevelopment,2013).Prema izvetajuSvetskekomisijezaivotnusredinui razvojiz1987.godine,odrivi razvojjesterazvojkojiizlaziususretpotrebamadananjice,adaneugroava sposobnostbuduihgeneracijadazadovoljesvojesopstvenepotrebe(United Nations,ReportoftheWorldCommissionofEnivormentandDevelopment, 1987).NacionalnastrategijaodrivograzvojaRepublikeSrbijeovajpojam definienetoireitokaodugoronikonceptkojipodrazumevastalni ekonomskirast,koji,osimekonomskeefikasnosti,tehnolokognapretka,vie istijihtehnologija,inovativnosticelogdrutvaidrutvenoodgovornog poslovanja,obezbeujeismanjenjesiromatva,dugoronoboljekorienje resursa, unapreenje zdravstvenih uslova i kvaliteta ivota, smanjenje zagaenja nanivonakojimogudaizdreiniociivotnesredine,spreavanjenovih Jelena Pivaevi, Petar Hafner | 121 KOLA BIZNISA, 3-4/2013, 119 128 zagaenjaiouvanjebiodiverziteta(Nacionalnastrategijaodrivograzvoja Republike Srbije, 2008).Deklaracijaoivotnojsrediniirazvoju,odraanauRiodeaneiru1992. godine,proirila jepojam odrivog razvoja, istiuiosamnaest principakoji se odnosenatodaljudiimajupravonazdraviproduktivanivotuharmonijisa prirodom,adapritomrazvojdanasnesmeugrozitirazvojipotrebebuduih generacija.Nacijeimajusuverenopravodaeksploatiusopstveneprirodne resurse,alibeznanoenjateteivotnojsredinivansvojihgranica. Iskorenjivanje siromatva i smanjenje razlika u ivotnom standardu su sastavni deo koncepta odrivog razvoja. Nacije e saraivati i zajedno raditi na tome da seobnovivenarueniekosistemplanete.Kroztransparentnostinformacijao stanjuivotneokoline,podizaesesvestljudionunostiouvanjaivotne sredine i sprovoenju koncepta odrivog razvoja (Nadi, 2011).NacionalnastrategijaodrivograzvojaRepublikeSrbijeprepoznajesledee principeodrivograzvoja:meugeneracijskasolidarnostisolidarnostunutar generacija,otvorenoidemokratskodrutvokojeeomoguitigraanimada budu ukljueni u donoenje odluka i garantovati im graanska prava, znanje kao nosilacrazvojaikaonajvanijiresurs,ukljuenostudrutvenepromenei integracijagraanaudrutvo,ukljuenjepitanjaivotnesredineuostale sektorskepolitike,predostronostusmisluizbegavanjaaktivnostitetnihpo ivotnusredinu,ukljuivanjetrokovavezanihzaivotnusredinuucenu proizvodatakodazagaiva,odnosnokorisnikplaaiodrivaproizvodnjai potronja.2. DIMENZIJE ODRIVOG RAZVOJA Odrivi razvoj, kao sloen pojam, objedinjuje tri dimenzije: ekoloku odrivost, ekonomskuefikasnostisocijalnuodgovornost.Ovakvakoncepcijanavedenog pojmapoznatajekaomodeltristuba(Giddings,Hopwood,&OBrien, 2002).Ekolokadimenzijatiesepresvegaouvanjabiodiverziteta,ouvanjai racionalneupotrebeprirodnihresursa,smanjenjazagaenjaivotnesredine, brigeokougroenihvrsta,njihovihstanita,ekosistemaislino.Postojipet oblasti na osnovu kojih se prati ekoloka dimenzija odrivog razvoja: atmosfera, zemljite, okeani, mora, vode i biodiverzitet (Miltojevi, 2011). Socijalnadimenzijaodnosisenadrutveneodnose,potovanjeljudskihprava, postizanjedrutvenogblagostanja,transparentnostdrutvenihaktivnosti, ukljuenost ljudi u odluivanje i ona se prati kroz pet oblasti: zdravlje, socijalna pravda, obrazovanje, stanovnitvo, bezbednost i stanovanje. 122 | INSTITUCIONALNA DIMENZIJA ODRIVOG RAZVOJA KOLA BIZNISA, 3-4/2013, 119 128 Ekonomskadimenzijaodrivograzvojautemeljenajenaprincipima usklaenostiprivrednog razvoja saresursimai proizvodnim kapacitetimai ona seposmatrakrozdveoblasti,atosu:proizvodnjaiekonomskastrukturai potronja (Miltojevi, 2011).NacionalnastrategijaprivrednograzvojaRepublikeSrbijetakoeprepoznaje ovatristubaodrivograzvoja.UdeluStrategijekojisebaviekonomskom dimenzijomodrivograzvoja,datesuosnovnepretpostavke,kadajereo privredi Republike Srbije, koje su zasnovane na znanju, kao najbitnijem resursu dananjice.Takoe,predstavljenisuikonkretniciljeviiizborodgovarajue ekonomske politike, daljih tranzicionih tokova, odrive proizvodnje i potronje, obrazovanjaidrugihoblastikojesuukljueneukonceptodrivograzvojau okviru ekonomskog stuba.UdeluStrategijekojisebavisocijalnomdimenzijomodrivograzvoja analiziranesudrutvenevrednosti,kvalitetivotaidrutvenoblagostanje, populacionapolitika,socijalnasigurnost,siromatvo,rodnaravnopravnost, javno zdravlje i mnogi drugi pokazatelji.Trei stub odrivog razvoja koji je prikazan u Strategiji je ekoloka dimenzija i onaanalizirapitanjazatiteprirodnihresursa:vazduha,vode,zemljita, biodiverziteta, uma, mineralnih resursa i obnovljivih izvora energije.Svetridimenzijeodrivograzvojapovezujepostojanjeadekvatnog institucionalnogokvira,koji jenuanpreduslovzasprovoenjeciljeva,merai politikaregionalnograzvoja.Upravozatojeunovijimnaunimanalizamai zakljucimainstitucionalniokviristaknutkaoetvrtadimenzijaodrivog razvoja.Takoe,nekiautorismatrajudajeikulturaposebnadimenzija odrivog razvoja.3. INSTITUCIONALNA DIMENZIJA ODRIVOG RAZVOJA Prvobitnikonceptodrivograzvojakojijepoivaonatridimenzije: ekonomskoj,socijalnojiekolokoj,JoahimSpangenbergje1995.godine proirio i ukljuio institucionalnu dimenziju, kao etvrti stub odrivog razvoja i takojenastaomodelprizmaodrivosti(Spangenberg,2002).Ovajmodel ukazuje na to da izmeu dimenzija odrivog razvoja mora postojati meusobna povezanostiusklaenost,adainstitucionalniaparattrebadapruipodrkuu sprovoenju aktivnosti koje se tiu ostalih dimenzija odrivog razvoja. Jelena Pivaevi, Petar Hafner | 123 KOLA BIZNISA, 3-4/2013, 119 128 Slika 1. etiri dimenzije koncepta odrivog razvoja. Preuzeto od: Spangenberg, 2002. Da bi ciljevi odrivog razvoja mogli uspeno da se ostvaruju, treba podjednako obratiti panju na svaki od ova etiri aspekta i drati ravnoteu meu njima. To esto predstavlja problem, pa na osnovu iskustva zemalja koje aktivno sprovode politikuodrivograzvoja,moeseuoitidaekonomskadimenzijaodrivog razvojanajeeimanajboljuinstitucionalnupodrku,doksusocijalnai ekolokadimenzijaslabijepokriveneinstitucionalnimaparatom(eki,& Hafner, 2013).Ujunu2012.godinejeuRiodeaneiruodranSvetskisamitoodrivom razvoju,gdejeposebanakcenatstavljennainstitucionalniokvirodrivog razvoja,buduidasuoddvadesetciljevaodrivograzvojasamoetiricilja ostvarilanapredakurealizaciji.Globalneinstitucije,kojesebave problematikomodrivograzvoja,trebareformisati,preduzimajuinekeod sledeih mera: revizija rada organa u meunarodnom sistemu zatite ivotne sredine u cilju uporeivanja planiranih i ostvarenih performansi i prepoznavanja kljunih pretnji i prepreka u realizaciji politike zatite ivotne sredine; pokretanje procesa konsultacija za razvoj strategije za ivotnu sredinu u okviru Ujedinjenih nacija; sazivanjenaunopolitikogforuma,ijibipredstavnicibiliekspertiiz oblasti zatite ivotne sredine (eki, & Hafner, 2013). NaSamitusutakoeistaknuteinekeglavnepreporukezapoboljanje institucionalne dimenzije odrivog razvoja na globalnom nivou i to kroz: izmene u meunarodnim ugovorima u oblasti zatite ivotne sredine; uvoenjemnovihregulativaumeunarodnomupravljanjukonceptom odrivosti; 124 | INSTITUCIONALNA DIMENZIJA ODRIVOG RAZVOJA KOLA BIZNISA, 3-4/2013, 119 128 upravljanjemkonfliktimaprilikomzakljuenjamultilateralnih sporazuma; jaanjem javno-pravnih partnerstava i mrea; jaanjem nacionalnog sistema upravljanja odrivim razvojem (eki, & Hafner, 2013). 4. INSTITUCIONALNI I ZAKONODAVNI OKVIR ZA SPROVOENJE POLITIKE ODRIVOG RAZVOJA U SRBIJI Iakojeuprolostiulogadraveestoosporavana,ipak,kadajereo ostvarivanju ciljeva odrivog razvoja, kao sloenog pojma koji objedinjuje vie dimenzija,aktivnaulogadravejevienegopoeljna.Jedanodnaina usmeravanja razvoja u pravcu kojim se obezbeuje meugeneracijska jednakost jeste kreiranje strategija odrivog razvoja (eki, & Hafner, 2013). Nacionalna strategija odrivog razvoja Republike Srbije je usvojena u maju 2008. godine i vaido2017.godine.OvimpotezomVladaRepublikeSrbijejepokazala interesovanjezaproblematikuodrivograzvojaispremnostdarazvije adekvatne politike i preduzme odgovarajue aktivnosti u ovoj oblasti. Strategija jenapisanauskladusameunarodnimstrategijamaizoveoblastiitakoeje usaglaenasabrojnimdrugimrazvojnimstrategijamakojejeVladaRepublike Srbijeusvojila.UizvetajuoanaliziizradeNacionalnestrategijeodrivog razvojaRepublikeSrbije,kojije2008.godineizradioIstraivakiinstitutza upravljanjeodrivimrazvojemuBeu,samprocesizradeStrategijei institucionalno reenje koje Strategija predlae su pozitivno ocenjeni(Evropski pokretSrbija,2013).InstitucionalnimehanizmizasprovoenjeStrategije odrivograzvojauvelikojmerizaviseodkarakteristikaustavnogureenja svakezemlje.Strategijaodrivograzvojapretpostavljasledeuemu institucionalnogmehanizmazasprovoenjepolitikeodrivograzvoja,imese dokazuje potovanje modela prizme odrivosti. Jelena Pivaevi, Petar Hafner | 125 KOLA BIZNISA, 3-4/2013, 119 128 , - Slika2.emainstitucionalnogokvirazasprovoenjeStrategijeodrivograzvoja Republike Srbije. Preuzeto od: Nacionalna strategija odrivog razvoja Republike Srbije. Naslicividimodakljunainstitucijakojatrebadapreuzmeglavnuuloguu sprovoenjuiimplementacijipolitikeodrivograzvojadefinisaneStrategijom, jeste Kancelarija za odrivi razvoj. Ona priprema odluke i koordinira rad Saveta za odrivi razvoj i za svoj rad je odgovorna Vladi. Kancelarija za odrivi razvoj trebadaobavljastrune,administrativneioperativneposlovekojisuuvezis koordinisanjemradasvihministarstavakojisusvojimdelovanjemukljueniu proces ostvarivanja odrivog razvoja. Kancelarija za odrivi razvoj je nadlena da, u ime Vlade, sprovodi Strategiju, realizuje projekte i aktivnosti iz akcionog planazasprovoenjeStrategije,tepratidostizanjeciljevaodrivograzvoja, koordiniemeuministarskegrupeisaradnjuorganadravneupraveu podsticanjuipraenjusprovoenjaodrivograzvoja,informiejavnosti 126 | INSTITUCIONALNA DIMENZIJA ODRIVOG RAZVOJA KOLA BIZNISA, 3-4/2013, 119 128 promovieaktivnostiuostvarivanjuodrivograzvoja(NacionalnaStrategija odrivog razvoja, 2008).PoredKancelarijezaodrivirazvoj,nunojedaseosnujeSavetzaodrivi razvoj, koji bi bio meuministarsko telo, iji sastav bi inili ministri nadleni za poslove zatite ivotne sredine, ekonomije i regionalnog razvoja, finansija, rada isocijalnepolitike,telekomunikacijaiinformatikogdrutvainauke,kaoi drugi ministri relevantnih ministarstava Republike Srbije. Osim ovih institucija, pitanjem odrivog razvoja treba da se bave i Agencija za zatitu ivotne sredine, Agencija za energetsku efikasnost, Institut za javno zdravlje Srbije, Republiki hidrometeorolokizavod,Republikizavodzastatistiku,Republikizavodza razvoj,ZavodzazatituprirodeSrbije,Centarzaistijuproizvodnju,kaoi Nacionalnicentarzaklimatskepromene.Ponekadvelikineorganizovan institucionalniaparatmoenegativnouticatinaostvarivanjeciljevaStrategije, pazatotrebavoditiraunakojaministarstva,agencijeikancelarijeebiti ukljueneuaktivnostivezanezakonceptodrivograzvoja.Jakojevanoda izmeutihinstitucijapostojivisoknivosaradnjeimeusobnepovezanosti, budui da odrivi razvoj objedinjuje vie dimenzija.Kadjereopitanjimaodgovornostizasprovoenjenacionalnihstrategija odrivog razvoja u zemljama Evropske unije postoje dva pristupa: visoki nivo inivopreneteodgovornosti(EvropskipokretSrbija,2013).Navisokom nivouinstitucionalnuodgovornostzasprovoenjestrategijeodrivograzvoja preuzimakabinetpredsednikailipremijera.Nivopreneteodgovornosti podrazumeva prenos odgovornosti na sektore za planiranje ili na ministarstva za zatituivotnesredine.Dosadsekaonajefikasnijipokazaonorvekipristup, gde je glavna odgovornost na kancelariji premijera uz podrku posebnog Saveta kojimpredsedavaMinistarstvofinansija,atajprimeroiglednoslediiSrbija. Kaoinstitucionalnoreenjenanivoupreneteodgovornostiposebnoseistie primervedske,koja je2005. godineformiralaMinistarstvo zaodrivi razvoj. Ministarstvo je formirano objedinjavanjem prethodna tri pojedinana odeljenja: energetika, zatita ivotne sredine i planiranje i stanovanje. vedska je jedna od zemaljaEvropskeunijekojajeliderukljunimoblastimaodrivograzvoja (Evropski pokret Srbija, 2013). USrbijije2010.godineusvojenAkcioniplanzasprovoenjeStrategijeza period20112017.injimesudefinisaneinstitucijenadlenezaostvarivanje ciljeva odrivog razvoja i sprovoenja Strategije odrivog razvoja. U Akcionom planujenavedenodapotpredsednikVladezaevropskeintegracijeima odgovornostsprovoenjaStrategijeodrivograzvojaiontakoepredsedava Savetuzaodrivirazvojzemlje.lanoveSavetaineministriijasu ministarstvaukljuenjauostvarivanjeciljevaodrivograzvoja,predstavniciiz KabinetapotpredsednikaVladezaevropskeintegracijeipredstavnici nevladinogsektora.Takoe,poredministarstvairepublikihinstitucija,u Jelena Pivaevi, Petar Hafner | 127 KOLA BIZNISA, 3-4/2013, 119 128 ostvarivanjeciljevaodrivograzvojatrebadabudeukljuenailokalna zajednica,civilnisektoristanovnitvoucelini(Akcioniplanzasprovoenje Strategije odrivog razvoja za period 20112017, 2011). 5. ZAKLJUAK Savremeni uslovi poslovanja, brojne globalne krize, porast svetske populacije i ogranieniprirodniresursisupopularizovalipitanjeodrivograzvoja.Svaka trinoorijentisanadrava,kojavodiraunaopitanjimaekologije,zatite ivotnesredine,socijalnogstanjanjenihgraanainjihovogstandarda, posveujevelikupanjupitanjuodrivograzvoja.Ovajkonceptobjedinjujetri dimenzije: ekonomsku, socijalnu i ekoloku, a u novije vreme mu je pridruena ietvrta,institucionalnadimenzija.Onatrebadakoordiniraaktivnosti prethodnetridimenzijeidaimpruipodrkuuostvarivanjunjihovihpolitika. Posmatrajuiglobalno,institucionalniaspektodrivograzvojajedosada pokazaobrojnenedostatkekojebitrebalounarednomperioduotkloniti.Pre svegasemisli naizmeneumeunarodnimugovorimauoblastizatiteivotne sredine,uvoenjenovihregulativaumeunarodnomupravljanjukonceptom odrivosti,izbegavanjekonfliktaprilikomzakljuivanjamultilateralnih sporazuma,jaanjejavno-pravnihpartnerstavaimreainacionalnihdravnih organa koje e se baviti ovom problematikom, a svakako i podizanje svesti svih graana kad je re o pitanju odrivog razvoja.Republika Srbija je usvajanjem Nacionalne Strategije odrivog razvoja pokazala ozbiljnu nameru da se bavi ovim pitanjem, budui da je to jedan od preduslova dapristupiEvropskojuniji.Strategijomje,osimekonomske,socijalnei ekolokedimenzije,predvieniinstitucionalniokvir.OdusvajanjaStrategije dolo je do pogoranja ekonomske situacije, usled ekonomske krize koja deluje naglobalnomnivou,tojedovelodoprivremenogodustajanjaodosnivanja novih institucija odrivog razvoja. Dok pitanje osnivanja Kancelarije za odrivi razvojnebudereeno,koordinacijusprovoenjaStrategijevriKabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije. (Evropski pokret Srbija, 2013).REFERENCE Akcioniplanza sprovoenjeStrategijeodrivog razvojazaperiod 20112017. Slubeni glasnik Republike Srbije. 62 (2011). eki,S.,&Hafner,N.(2013).Savremenikonceptupravljanja institucionalnom dimenzijom odrivog razvoja. Teme, 3, 10471494. EvropskipokretSrbija.Strategijaodrivograzvoja.(2013).Preuzetosa http://www.emins.org/srpski/strategija-odrzivog-razvoja Goodstein, E. S. (2003). Ekonomika i okoli. Zagreb: MATE. 128 | INSTITUCIONALNA DIMENZIJA ODRIVOG RAZVOJA KOLA BIZNISA, 3-4/2013, 119 128 Giddings, B., Hopwood, B., & OBrien, G. (2002). Environment, economy and society:Fittingthemtogetherintosustainabledevelopment.Sustainable Development, 10(4), 187196. Hafner,P.(2009).Ekolokaparadigmaiekonomskastvarnost.Facta universitatis series: Economics and Organization, 6(2), 115122. InternationalInstituteforSustainableDevelopment(2013).Preuzetosa www.iisd.org, 21. 10.2013.Kula, E. (1998). History of Environmental Economic Thought. London and New York: Routledge. Miltojevi,V.(2011).Kulturakaodimenzijaodrivograzvoja.Teme,35(2), 639653. Nadi,D.(2011).Odrivirazvojiprincipiodrivograzvojaustratekim dokumentimaRepublikeSrbije.GodinjakFakultetapolitikihnauka, 5(6), 213224. NacionalnastrategijaodrivograzvojaRepublikeSrbije.Slubeniglasnik Republike Srbije. 57 (2008). Spangenberg, J. H. (2002). Environmental space and the prism of sustainability: frameworksforindicatorsmeasuringsustainabledevelopment. Ecological Indicators, 2, 295309. Primljeno: 12.12.2013. Odobreno: 21.01.2014.