Solidarnost je jedan odosnovnih principa EU ipredstavqa op{ti ciq

svih evropskih dru{tava.Izgradwa {to

inkluzivnije Evrope odkqu~nog je zna~aja za

realizaciju ciqeva EU:odr`ivi ekonomski rast,

otvarawe novih ikvalitetnijih poslova ive}a socijalna kohezija.

Lideri EU uspostavili suproces socijalnog

ukqu~ivawa kako bi {toefikasnije doprineli

iskorewivawu siroma{tva.Vlada Srbije aktivno

u~estvuje u procesusocijalnog ukqu~ivawa

sa ciqem unapre|ewakvaliteta `ivota svih

gra|ana i gra|anki Srbije. Vlada je uspostavila Timza socijalno ukqu~ivawe ismawewe siroma{tva, koji

pru`a podr{ku Vladi iresornim ministarstvima

da se izrada i primenapolitika socijalnog

ukqu~ivawa i smawewasiroma{tva odvija na

koordiniran i {tokvalitetniji na~in.

@ARKO [UNDERI}, MENAXER TIMA ZA SOCIJALNO UKQU~IVAWEI SMAWEWE SIROMA{TVA – VLADA REPUBLIKE SRBIJE

Socijalno ukqu~ivawe – najve}a razvojna {ansa Srbije

Vlada RepublikeSrbije

12.BILTEN O SOCIJALNOM UKQU~IVAWU

I SMAWEWU SIROMA{TVA

JUL

201

2.

Vodi~ kroz evropske Think Tank

organizacijeSTRANA 2

Potpisan sporazum za pomo} Romima

pri upisu u mati~nukwigu ro|enih

STRANA 5

@ene preduzetnicestvaraju poslove

na jugu SrbijeSTRANA 6

Program za decu imlade Boqe je udvoje

STRANA 7

Zajedni~ki projekatKontakt organizacija

civilnog dru{tvaSTRANA 7

EU izdvaja 8 milijardi evra za inovacije u 2013.

2013 – evropska godina gra|ana i gra|anki

Vestiiz EU strana

3

Da li je mogu}e do`iveti filmsko delo samo pomo}u ~ulasluha?

Uru`ewe slepih Homer je 2005. godine zapo~elo projekatadaptacije i sinhronizacije filmova za osobe sa o{te}enimvidom sa ciqem da filmsku umetnost pribli`i slepima islabovidima. Radio sam na projektu gotovo od po~etka ipo~etak je bio veoma te`ak. Na nerazumevawe smo nailazili~e{}e nego na razumevawe. Ipak, sada, sedam godina odpo~etka projekta, Udru`ewe Homer je organizovalo ve} petfestivala filmova za slepe, broj adaptiranih filmova jepribli`no pedeset, prostorije udru`ewa postale su gotovostalni bioskop za slepe, a od skora filmovi se redovnoprikazuju i na drugom programu RTS-a.

Kako to izgleda film za slepe? Adaptiran film za slepetraje ta~no onoliko koliko traje i obi~an film, sve jeunapred putem audio monta`e ve} pripremqeno.

Originalni zvuk filma se ~uje od po~etka do kraja. Napo~etku svake scene ~uje se glas naratora koji zapravo pratifilmsko oko kamere. Ako je film spor sa duga~kim kadrovima,kao {to su kod Tarkovskog, onda su re~enice duge, opisne i uta-paju se u duh filma, a ako su kadrovi kratki i scene se smewu-ju brzo, kao kod Tarantina, onda i narator govori u kratkimre~enicama ostavqaju}i publiku da u`iva u fimu kroz glasoveglumaca i zvu~ne slike filma. Nastavak na strani 4

BLOG O SOCIJALNOM UKQU~IVAWU

Filmovi za slepe

Socijalno ukqu~ivawe u ovom trenutku predstavqanajve}u razvojnu {ansu i potencijal Republike Srbije.To je pitawe ukqu~ivawa u dru{tvene tokove jednog de-la stanovni{tva koji se u ovom trenutku nalazi izvansistema obrazovawa, zapo{qavawa, zdravstva, stano-vawa, qudskih prava.

U dosada{wem procesu evropeizacije na{eg dru-{tva, novim zakonima uspeli smo da ukinemo raspro-strawenu diskriminaciju, obezbedimo pravo na zapo-{qavawe bez obzira na li~ne karakteristike, osigu-ramo pravo na obrazovawe i zdravqe, osmislimo sistemsocijalne brige dostojan ~oveka... Sa stanovi{ta zakon-odavstva, postali smo pravednije dru{tvo.

Ipak, jedan deo na{eg dru{tva je usled nepotpunogsprovo|ewa zakona i daqe iskqu~en, pa Srbija, sliko-vito re~eno, ima mawe stanovnika nego {to nam govorepopisni podaci: zna~ajan broj dece napu{ta {kolu,iako je {kolovawe obavezno, mnogi qudi ne mogu da sezaposle po{to im je potrebna podr{ka dru{tva, velikibroj dece ne dobija redovno alimentaciju, iako na wuima pravo, mnoge ̀ ene ̀ ive u nasiqu, iako je to zakonomstrogo zabraweno, neki qudi gube trku sa tehnolo{kimnapretkom i tako upadaju u novu grupu iskqu~enih, a ne-ki qudi ne ostvaruju pravo na socijalnu za{titu, iakona wu po zakonu imaju pravo.

Bogate zemqe su bogate ne samo zato {to su pojedin-ci u woj bogati, ve} zato {to najve}i broj stanovnika

aktivno u~estvuje u dru{tvenim tokovima, {to dopri-nosi stvarawu i kori{}ewu dru{tvenog bogatstva ipove}awu socijalne kohezije. Qudi su zato najve}i po-tencijal koji Srbija poseduje, a koji mo`e pomo}i da senezaposlenost „pretvori” u zaposlenost, da zavisnostod pomo}i postane zarada, da mladi qudi postanu najve-}i kreativni i razvojni potencijal dru{tva koji radiza sebe, ali i podsti~e sve druge.

Svako savremeno dru{tvo du`no je da stvori predu-slove kako bi ih pojedinci i pojedinke iskoristili iostvarili svoje potpune potencijale. Za nove mere i po-litike na kojima radimo posledwih godina i koje }emonastaviti da razvijamo – neophodne su nam jake institu-cije koje su u stawu da osmi{qavaju i sprovode nove izahtevne mere. Upravo su jake institucije garant da sezakoni koje dru{tvo usvoji – i sprovode, ili pak da semewaju kako bi mogli da se sprovode.

Socijalno ukqu~ivawe doprinosi odr`ivoj izgrad-wi dr`ave blagostawa. Svaka iskqu~ena osoba u na{emdru{tvu zna~i mawe sigurnosti i jednakosti u dru{tvu.Svaki ukqu~eni i sre}ni pojedinac ili pojedinka zna~imaksimalno kori{}ewe li~nih potencijala i maksima-lni doprinos dru{tvenom razvoju. Zbog toga glavno pi-tawe na{eg dru{tva ne sme da bude – koliko ko{ta soci-jalno ukqu~ivawe, ve} {ta jo{ mo`emo da uradimo daukqu~imo one qude koji su se iz dru{tvenih tokova po-vukli i koje smo kao dru{tvo izgubili.

Stvarawe povoqnog okvira za razvoj socijalne

ekonomije i preduzetni{tvaTim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe si-

roma{tva, u saradwi sa OECD LEED programom iCentrom za liberalno-demokratske studijeCLDS, sprovodi analizu ~ija je svrha da proceniuticaj javnih politika na razvoj socijalne eko-nomije u Srbiji, a naro~ito na razvoj socijalnogpreduzetni{tva i osnivawe socijalnih pre-duze}a.

Analiza treba da doprinese unapre|ewu javnihpolitika, naro~ito u pogledu odgovaraju}eg prav-nog okvira i instutucionalne podr{ke, pristupufinansirawu i tr`i{tu, kao i upravqawa neop-hodnim ve{tinama preduzetnika.

Socijalno preduzetni{tvo mo`e da doprinese{iroj dru{tveno-ekonomskoj transformaciji izapo{qavawu te`e zapo{qivih kategorija sta-novni{tva. Iskustva pojedinih zemaqa ~lanicaEU pokazuju da socijalno preduzetni{tvo mo`ebiti komplementarna snaga tr`i{tu i dr`avnimintervencijama. Procewuje se da u EU oko 10%ukupnih preduze}a ~ine socijalna preduze}a, tj.da je oko 6% ukupne zaposlenosti generisano usektoru socijalnog preduzetni{tva.

Nastavak na strani 2Integralni tekst, kao i vi{e autorskih tekstova dostupni suna sajtu www.inkluzija.gov.rs/blog/

BILTEN O SOCIJALNOM UKQU^IVAWU I SMAWEWU SIROMAŠTVA2

Stvarawe povoqnog okvira za razvojsocijalne ekonomije i preduzetni{tva

Osna`ivawe i aktivacija mladih za izlazak iz nepovoqnih `ivotnih okolnosti

Projekat socijalne eksperimentacije na temu osamostaqivawa decebez roditeqskog starawa (Adult Life Entry Network) zapo~et je u okviru EUPROGRESS programa krajem 2011. godine i traje do aprila 2013. godine.

Projekat je inicirao Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma-{tva u saradwi sa Ministarstvom zdravqa i socijalne skrbi Hrvatske iMre`om za borbu protiv siroma{tva Ma|arske i Austrije.

U Srbiji projekat realizuju Ministarstvo rada i socijalne politike,Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva, Institut za psiho-logiju – Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu, NVO Sunce iz Kra-gujevca i Asocijacija za alternativno porodi~no starawe o deci Familia izBeograda. Op{ti ciq projekta je da se obezbedi doprinos razvoju inova-tivnih usluga za socijalno ukqu~ivawe i osamostaqivawe mladih koji senalaze u nepovoqnim socio-ekonomskim uslovima, kroz razvoj i testira-we socijalno inovativnih pristupa i me|usobno u~ewe.

Aktivnosti u Srbiji }e se realizovati sa mladima bez roditeqskogstarawa koji su u hraniteqskim porodicama ili domu za decu bez rodi-teqskog starawa i bi}e obuhva}eno deset korisnika.

Vi{e pro~itajte na www.inkluzija.gov.rs

Izrada Nacionalne strategije za borbu protiv diskriminacije

Ministarstvo za qudska i mawinska prava, dr`avnu upravu i lokalnu sa-moupravu pokrenulo je izradu Nacionalne strategije za borbu protiv diskri-minacije. Kao jedan od koraka u izradi, Ministarstvo je uputilo javni pozivorganizacijama civilnog dru{tva da u~estvuju i izradi Strategije.Izvor: Ministarstvo za qudska i mawinska prava, dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu, Uprava za qudska prava, www.ljudskaprava.gov.rs

Raste broj `albi Povereniku za informacije od javnog zna~aja

Broj `albi Povereniku za informacije od javnog zna~aja i za{titu poda-taka o li~nosti zbog neostvarivawa prava na slobodan pristup informaci-jama u osetnom porastu je i ove godine.

Poverenik je ocenio da bi uz sada{wi tempo podno{ewa `albi, u 2012.moglo biti oko 6.000 predmeta, oko 30 odsto vi{e nego u 2011. godini, u kojojje registrovan porast od oko 40 odsto u odnosu na 2010. godinu.

Broj osnovanih `albi je i daqe mnogo ve}i nego neosnovanih, {to ukazujena to da je neophodno unaprediti transparentnost i odgovornost u radu orga-na javnih vlasti. Izvor: Poverenik za informacije od javnog zna~aja i za{titu podataka oli~nosti, tel: 011 3408 900, www.poverenik.org.rs

Pokrenut projekat za pove}awe {ansi mladih za visoko obrazovawe

Projekat „Jednak pristup za sve – osna`ivawa socijalne dimenzije uciqu ja~awa Evropskog prostora visokog obrazovawa“ te`i pove}awu{ansi mladih za visoko obrazovawe, posebno Roma, osoba sa invalidite-tom, osoba iz ruralnih oblasti, mladih qudi sa ni`im obrazovawem idrugih marginalizovanih grupa. Dugoro~ni ciq projekta je da omogu}ipripadnicima pomenutih grupa pristup na tr`i{tu rada i predstavqaglavni elemenat za smawewe siroma{tva i socijalnu iskqu~enost.

Ciqevi projekta su i da se najtalentovanijima, koji imaju kapaciteta,ali nemaju mogu}nosti, omogu}i da studiraju, kao i uspostavqawe mre`aslu`bi za podr{ku studentima na nacionalnom nivou koje bi motivisaledecu ve} u sredwim {kolama i obezbe|ivale podr{ku studentima u tokusamog studirawa. Projekat traje tri godine.Kontakt: Univerzitet u Ni{u, Filozofski fakultet, tel: 018 25 75 26www.equied.ni.ac.rs

Nastavak sa strane 1U Republici Srbiji postoji mali broj preduze}a koji se mogu obuhvati-

ti pojmom socijalnog preduzetni{tva. Od svih socijalnih preduze}a uSrbiji, 3/4 od ukupnog broja su zadruge, slede udru`ewa gra|ana, dok jeu~e{}e ostalih oblika minimalno.

Ciq inicijative je sistematska analiza op{tih uslova za osnivawe irazvoj socijalnih preduze}a u odnosu na me|unarodne prakse, standarde iiskustva, pore|ewe i ocena strate{kih mera sprovedenih na lokalnom ni-vou, kao i mogu}e mere za podsticawe razvoja socijalnog preduzetni{tvau Srbiji. Ovom inicijativom }e biti pripremqen Okvir za razvoj soci-jalnog preduzetni{tva u Srbiji – akcioni plan kojim se podr`ava spro-vo|ewe preporuka izradom mape puta. Time se neposredno sprovode i pre-poruke Vlade Srbije u okviru Prvog Nacionalnog izve{taja o socijalnomukqu~ivawu i smawewu siroma{tva. Vi{e na www.inkluzija.gov.rs.

Predstavqen Vodi~ kroz evropske Think Tank organizacije

U organizaciji Tima za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tvaVlade Republike Srbije i TACSO projekta u Srbiji, sredinom maja 2012.godine predstavqen je „Vodi~ kroz evropske Think Tank organizacije“.

Svrha Vodi~a je da prenese najboqe prakse iz oblasti kreirawa politi-ka u Evropskoj uniji i tako omogu}i dr`avnoj upravi, civilnom dru{tvu,akademskoj i poslovnoj zajednici u Srbiji temeqniji uvid i nove ideje zamogu}e pravce delovawa u kontekstu evropskih integracija, ali i unapre-|enog razvoja nacionalnih politika u va`nim politi~kim oblastima.

Vodi~ je dostupan na sajtu Tima za socijalno ukqu~ivawe i smawewesiroma{tva www.inkluzija.gov.rs

Kontakt: Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tvatel: 011 311 46 05, www.inkluzija.gov.rs

“Otvoreni parlament“ za unapre|ewe rada Skup{tine

U ~ak ~etiri od osam skup{tinskih saziva vi{e od polovine gradova iop{tina nije imalo svoje poslanike, a ~ak 13 op{tina nikada nije bilo zas-tupqeno u Parlamentu, pokazalo je istra`ivawe sprovedeno u okviru pro-jekta „Otvoreni parlament“.

Na sajtu www.otvoreniparlament.rs objavqiva}e se preporuke za unapre|e-we javnosti rada Parlamenta i poboq{awe komunikacije izme|u gra|ana iwihovih predstavnika, kao i razli~ite analize i istra`ivawa.

Platforma sadr`i arhivu od vi{e od 67 hiqada govora poslanika sa svih98 skup{tinskih sednica u protekle ~etiri godine.

Projekat sprovode CRTA – Centar za istra`ivawe, transparentnost iodgovornost, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, YUCOM – Komitetpravnika za qudska prava, SeConS – Grupa za razvojnu inicijativu i Zaje~ar-ska inicijativa. Informacije: Otvoreni parlament, www.otvoreniparlament.rs

Evropski pokret dodelio je nagrade za najtransparentnije lokalne admini-stracije u 2012. godini. Grad Vrawe je dobitnik nagrade za transparentan radlokalne administracije odlukom komisije, a ni{ka Gradska op{tina Pantelejdobila je nagradu za najboqu praksu u partnerstvu izme|u lokalne administra-cije i civilnog dru{tva, glasovima gra|ana putem interneta.

Ciq ovog takmi~ewa bio je da se primeni 12 principa poveqe Saveta Evro-pe „Dobra Vlada” sa akcentom na ~etvrtom principu „Otvorenost i transpa-rentnost”, ali i javna kampawa za ratifikaciju poveqe, kao i izrada nacio-nalnog akcionog plana za sprovo|ewe poveqe za inovaciju i dobro upravqa-we u svrhu op{te dobrobiti gra|ana i Srbije. Kontakt: Evropski pokret, tel: 018 512 300, www.evropskipokret.org

Stopa nezaposlenosti u Srbiji 25,5%Stopa nezaposlenosti u Srbiji u aprilu 2012. iznosila je 25,5 %, {to je

3,3 procentna poena vi{e nego u istom mesecu pro{le godine i najvi{a od1998. godine kada je statistika po~ela da se vodi, saop{tio je 29. juna Re-publi~ki zavod za statistiku (RZS). Od izbijawa krize 2008. do danas neza-poslenost se pove}ala za vi{e od 11 procentnih poena, a bez posla je osta-lo oko 600.000 qudi. Stopa zaposlenosti koja predstavqa procenat zapo-slenih u ukupnom stanovni{tvu starosti 15 i vi{e godina, tako|e je pala,kao i „rad na crno”.

Podaci za Srbiju su dobijeni Anketom o radnoj snazi na uzorku od 8.000doma}instava. Anketirano je 21.402 gra|ana, a za 19.017 prikupqeni supodaci o wihovoj radnoj aktivnosti. Za mu{karce je stopa nezaposlenosti25%, a za `ene 26,1%. Stopa zaposlenosti u aprilu je iznosila 34,3%, {toje 1,9% mawe nego u aprilu 2011.

U Beogradskom regionu je stopa nezaposlenosti 22,7%, u Vojvodini 27,2%,Regionu [umadije i Zapadne Srbije 24,9 %, Regionu Ju`ne i Isto~ne Srbije26,9%. Stopa neformalne zaposlenosti u aprilu je iznosila 17%.Kontakt: RZS, tel: 011 2412 922, www.webrzs.stat.gov.rs

Nagrade op{tinama za transparentni rad

BROJ 12JUL 2012 3

U EU za godinu dana 1,9 miliona qudi ostalo bez posla

U EU je u proteklih godinu dana 1,9 miliona qudi osta-lo bez posla i nezaposlenost je u aprilu 2012. godinedostigla 10,3%, objavio je Evrostat.

To je najvi{a stopa nezaposlenosti u evrozoni od uvo|e-wa evra 1999. godine, a posao tra`i ukupno 17,4 milionanezaposlenih.

U Evropskoj uniji broj nezaposlenih je 24,7 miliona. Nezaposlenost je najvi{a u zemqama u kojima je finan-

sijska kriza najdubqa – [paniji (24,3%) i Gr~koj (21,7%prema podacima za februar 2012. godine). Izvor: www.eurostat.eu

„Putujemo u Evropu 2012“Za najboqe studente zavr{nih godina osnovnih

i master studija i apsolvente raspisan je konkurs„Putujemo u Evropu“ u okviru koga }e wih 70 prove-sti tri nedeqe tokom leta upoznaju}i Evropu. Oko80 odsto studenata nije nikada putovalo. Konkursje zavr{en 22. juna.

Konkurs podr`avaju Ambasada Austrije u Srbiji,Robert Bo{ fondacija, Balkanski fond za de-mokratiju i Hypo Alpe Adria Bank Beograd, Kontakt: Evropski pokret u Srbiji, tel: 011 3640 174, www.putujemouevropu.org

EU podsti~e zapo{qavawe mladih Evropska komisija pokrenula inicijativu pod nazivom

„Tvoj prvi EURES posao“ i deo je evropskog predloga kojimse podsti~e zapo{qavawe u zemqama EU.

Evropski parlament je usvojio Rezoluciju o Inicijativimogu}nosti za mlade pozivaju}i na ve}i napor EU u borbiprotiv siroma{tva mladih.

Ovo pru`a mogu}nost osmi{qavawa „Evropskog investi-cionog plana“ koji bi pomogao u stvarawu novih radnihmesta, usmeravawem strukturnih fondova EU u projektenamewene mladim qudima, uvode}i Evropske garancije zamlade kroz koje bi pru`ili garancije mladima da ne}e bitibez posla du`e od ~etiri meseca.Izvor: ec.europa.eu/eures

2013 – evropska godina gra|ana i gra|anki

Od 2014. pomo} EU prilago|enija potrebama regionaPretpristupni IPA fondovi EU, koje koristi i Srbija, od 2014. godine bi trebalo da budu

prilago|eniji potrebama svake pojedina~ne zemqe. EU priprema vi{egodi{wi buxetskiokvir, a planiraju se i pretpristupni fondovi za period 2014–2020. godine.

Planirano je i da pravila za kori{}ewe programa IPA II od 2014. do 2020. godinepostanu fleksibilnija i omogu}e efikasniju upotrebu radi pripreme za ~lanstvo.

Dobijawem statusa kandidata za EU Srbija je dobila i pravo da koristi fondove iz IPAza regionalni razvoj, poqoprivredu i qudske resurse. Kako bi po~ela i da koristi fondo-ve, planirano je da do sredine 2013. godine Srbija izgradi tzv. decentralizovani sistemza kori{}ewe fondova, kao i da dobije i potvrdu Brisela da je to u~inila. Podnet je zatevza kori{}ewe novca za poqoprivredu, dok }e se sa kori{}ewem novca za zapo{qavawe iregionalni razvoj sa~ekati 2014. godina. Srbija za sada godi{we dobija 200 miliona evra,a taj iznos bi u narednom okviru, prema najavama, trebalo da bude pove}an za 30%.

Za podr{ku Srbiji i drugim zemqama na putu ka EU bi}e izdvojeno vi{e od 14 milijar-di evra za ovaj sedmogodi{wi period.Izvor: www.euractiv.rs

Poqska sa najbr`im rastom ekonomije u EU u 2012.

[to boqe mu{karci i `ene u Evropi spoznaju svojaprava kao EU gra|ani i gra|anke, to }e biti boqe in-formisani i sa vi{e sigurnosti }e donositi li~ne odluke,a demokratsko dru{tvo u Evropi bi}e dinami~nije.

Ovo je vizija Evropske godine gra|ana i gra|anki 2013,koja }e obezbediti mogu}nosti za u~ewe o pravima i pri-likama otvorenim zahvaquju}i dr`avqanstvu u EU, aposebno o pravu da `ive i rade bilo gde u EU, da pokre}udebate o pote{ko}ama za ostvarivawe ovih prava i dajupredloge za wihovo prevazila`ewe, kao i da odlu~nijeu~estvuju u civilnom dru{tvu i odlu~uju o EU politikamai problemima.

Aktivnosti gra|ana i gra|anki i organizacija civilnogdru{tva ove godine }e biti organizovane prvenstveno nalokalnom nivou.

Ciqne grupe su dr`avqani i dr`avqanke u EU, donosio-ci odluka na svim dr`avnim nivoima kao i organizacijecivilnog dru{tva.

Buxet predvi|en za ove aktivnosti iznosi}e u pri-premnoj fazi tokom 2012. godine 750.000 eura, a za 2013.godinu jedan milion eura.Izvor: ec.europa.eu

Zahvaquju}i strukturnim fondovima EU koji su pomoglida javne investicije zabele`e zna~ajan rast i tako privukuprivatna ulagawa, Poqska }e biti zemqa sa najbr`im ras-tom ekonomije u EU u 2012.

Ekonomska prognoza Evropske komisije sadr`i vidnerazlike u procenama u odnosu na izve{taj iz novembra2011. Najbr`i rast BDP-a u EU tada se prognozirao zaLitvaniju (3,4%), Estoniju (3,2%), Letoniju i Poqsku (obezemqe 2,5%).

Perspektive za balti~ke zemqe su pogor{ane, tako da jeza Litvaniju o~ekivani rast BDP-a smawen za 1 procentnipoen, za Estoniju 1,6, a za Letoniju 0,3, dok su za Poqskuprognoze poboq{ane tako da se o~ekuje rast od 2,7%. Izvor: www.euractiv.rs

Evropska komisija je najavila pozive zaprojekte u okviru Sedmog okvirnog programaza istra`ivawa (FP7), za koje }e biti izdvo-jeno ukupno 8,1 milijarda evra. Ta podr{ka jenamewena projektima i idejama koji }e dopri-neti da Evropa postane konkurentnija ili }epomo}i da se unapredi zdavqe qudi, za{titi`ivotna sredine i prona|u re{ewa za noveizazove, poput upravqawa otpadom. Pravo nau~e{}e u tom programu od 2007. ima i Srbija.

Sredstva koja }e se dodeqivati u 2013.godini dostupna su organizacijama i preduze-}ima u ~lanicama EU i zemqama partnerima.Ova sredstva ~ine veliki deo planiranog bu-xeta EU za inovacije i istra`ivawa u 2013.koji ukupno iznosi 10,8 milijardi evra.

Najve}i deo sredstava, 4,8 milijardi evra,bi}e izdvojen za istra`ivawa u pomorskomsektoru i morskim sredinama, kao i za tehno-logije koje }e pomo}i odr`iv razvoj urbanihsredina. Za borbu protiv bakterija otpornihna lekove izdvojeno je 147 miliona, oko 100miliona evra za inovativna re{ewa u uprav-

qawu izvorima vode, a za projekte u oblastiinformacionih i komunikacionih tehnologi-ja nameweno je ~ak oko 1,5 milijardi evra.

Posebna pa`wa bi}e posve}ena malim isredwim preduze}ima sa paketom od 1,2 mili-jardi evra, a oko 2,7 milijardi evra treba dapomogne Evropi da postane glavna destinaci-ja u svetu za istra`iva~e.

Planirano je da podr{kom bude obuhva}e-no ~ak 15.000 u~esnika u oko 1.300 projekata.Izvor: EurActiv.rs

Unapre|ewe po{tovawaqudskih prava

EU izdvaja 8 milijardi evra za inovacije u 2013.

Poziv EU za mi{qewa OCD u vezi sa projektima IPA 2013

Direktorat za pro{irewe Evropske Unije po-krenuo je inicijativu za konsultativni proces nanacrte projektnih fi{eva za vi{ekorisni~ku IPA(MBIPA) za 2013. godinu, kao i za Tempus i Regional-ni program stanovawa.

Kancelarija za saradwu sa civilnim dru{tvomVlade Republike Srbije i TACSO pozvale su organi-zacije civilnog dru{tva da se svojim komentarima,predlozima i sugestijama aktivno ukqu~e u krei-rawe programa EU koji su relevantni za IPA regioni tako u~estvuju u formirawu prioriteta.Kontakt: Kancelarija za saradwu sa civilnimdru{tvom, tel: 011 311 3859,www.civilnodrustvo.org.rs

EK objavila 51 poziv u samo jednom danu!

Kroz FP7 instrument 10. jula je objavqen~ak 51 Poziv za ponude, koji vrede 3,5 mili-jarde evra! Zemqe zapadnog Balkana moguaplicirati na brojne od ovih poziva koji suotvoreni za neprofitni i profitni sektor.Informacije o pozivima nalaze se na sajtuhttp://ec.europa.eu/research/participants/portal/page/fp7_calls

Evropska komisija raspisala je kon-kurs za finansirawe projekata koji imajuciq da unaprede po{tovawe qudskih pra-va i osnovnih sloboda u dr`avama isituacijama u kojima su oni najugro`enijii u kojima branioci i braniteqke qud-skih prava i organizacije civilnog dru-{tva rade pod velikim pritiskom.

Posebni ciq je pru`awe neposrednepodr{ke i za{tite braniocima i brani-teqkama qudskih prava i ja~awe wihovihkapaciteta, kao i pru`awe konkretne po-dr{ke i sredstava aktivnostima civil-nog dru{tva na lokalnom nivou, u ciquunapre|ewa qudskih prava i osnovnihsloboda u svetu, tamo gde su ona najrawi-vija i najugro`enija.

Konkurs je namewen organizacijamacivilnog dru{tva, ukqu~uju}i i nevladi-ne organizacije i nezavisne politi~kefondacije, ustanove javnog karaktera, na-cionalna, regionalna i me|unarodna sku-p{tinska tela, kao i me|unarodne i regi-onalne me|uvladine organizacije.

Buxet iznosi 20.000.000 evra, a visinagrantova je od 300.000 do 1.500.000 evra.

Rok za prijavu je 20. jul 2012. godine. Vi{e informacija o konkursu: https://webgate.ec.europa.eu/europeaid/

BILTEN O SOCIJALNOM UKQU^IVAWU I SMAWEWU SIROMAŠTVA4

Nacionalna konferencija ozapo{qavawu i inkluziji OSI“Jednake mogu}nosti“

Ciq projekta „Jednake mogu}nosti“ je prevazi-la`ewe diskriminacije osoba sa invaliditetomkroz wihovu punu i delotvornu participaciju iukqu~ivawe u dru{tvo promocijom wihovog zapo-{qavawa i izgradwom socijalne kohezije.

U oblasti zapo{qavawa, tokom realizacijeprojekta odr`ano je 20 radionica za poslodavceme|u kojima su Imlek, Adriatic Strauss Group, VictoriaGroup, Metro Cash and carry. Poslodavci su upozna-ti sa osnovama pristupa~nosti, mogu}nostimaadaptacije radnog mesta i uslovima podr{ke kojuNacionalna slu`ba za zapo{qavawe pru`a ukoli-ko se zapo{qava osoba sa invaliditetom.

Predstavqena je i interaktivna digitalna mapapristupa~nih objekata koja se formira kroz aplika-cije za Android i Fejsbuk razvijene u sklopu projek-ta. Sva upisana i verifikovana mesta objediwenasu na veb strani www.pristupacnost.info. Informacije: Udru`ewe za reviziju pristupa~nosti, www.pristupacnost.org

FOTO VEST SOCIJALNO UKQU^IVAWE OSOBA SA INVALIDITETOM: Javni radovi u Ba~koj Topoli

Vi{e uspe{nih primera mo`ete pro~itati na sajtu Tima za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva www.inkluzija.gov.rs/primeri

U Ba~koj Topoli gradska Mesna zajedni-ca, u saradwi sa suboti~kom filijalom Na-cionalne slu`be za zapo{qavawe, drugugodinu za redom vodi akciju „Ure|ewe pri-obaqa jezera, gradske pla`e, zapu{tenihjavnih povr{ina, ure|ewe divqih deponi-ja, bankina i odvoda za atmosfersku vodu”kojom se upo{qavaju osobe sa invalidite-tom za ure|ivawe zelenih povr{ina.

Pro{le godine prvi put je organizovanovakav posao i bilo je zaposleno 12 qudi.

Ove godine je na ovim poslovima anga-`ovano 23 osoba sa invaliditetom, kojipotpisuju ugovore o radu na 5 meseci.Kontakt: www.btopola.org.rs

Radovi traju od maja do oktobra. Vrednost projekta je 4,5 miliona dinara.Zobnati~ko jezero ure|eno za sezonu kupawa

BOSIFEST 2012: Ne zovi me posebnimNa tre}em Beogradskom internacionalnom filmskom

festivalu osoba sa invaliditetom (Bosifest) u organi-zaciji Hendi centra Koloseum, pod nazivom „Ne zovi meposebnim“, prikazano je 40 igranih i dokumentarnih fil-mova autora iz Velike Britanije, Francuske, Holandije,Italije, SAD, Kanade, Australije, Japana, Kine, Afrike,Izraela, Bosne i Hercegovine i Srbije. Kontakt: Beogradski internacionalni filmski festival, tel: 011 263 78 20, www.bosifest.rs

Vi{e od 80 predstavnika organizacija civilnog dru-{tva (OCD), Vlade, ministarstava, lokalnih samouprava,organizacija civilnog dru{tva, stru~waka i specijalizo-vanih ustanova za rad sa osobama sa invaliditetom (OSI)u~estvovalo je na nacionalnoj konferenciji „Preko zapo-{qavawa do inkluzije osoba sa invaliditetom u Srbiji“.

BCIF je priredio i priru~nik sa osvrtom na zakonskiokvir za zapo{qavawe OSI i primerima dobre prakseOCD. Konferencija je deo istoimenog projekta koji BCIFsprovodi u partnerstvu sa Fondacijom Soft Tulip iz Holan-dije i pet organizacija civilnog dru{tva iz Srbije, pomo-}u sredstava EU u okviru programa „Podr{ka civilnomdru{tvu“.Kontakt: Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF),tel: 011 26 22 511, www.bcif.org

Obuka za izradu veb sajtovaUdru`ewe gra|ana Utilis dodelila je sertifi-

kate polaznicima obuke za osobe sa invalidite-tom za izradu veb sajtova ~iji je ciq bio pove-}awe konkurentnosti polaznika na tr`i{tu rada.Obuka je sprovedena u saradwi sa IAN-om i Foru-mom mladih sa invaliditetom Srbije. Informacije: Udru`ewe gra|ana Utiliswww.utilis.org.rs

Akcija “Da svi pomognemo”Potpisivawem tripartitnog sporazu-

ma o saradwi izme|u UNHCR, Fondacije„Ana i Vlade Divac“ i RTS, zvani~no jepo~ela humanitarna akcija „Da svipomognemo“.

Akcijom treba da se prikupe sredstvai materijal za sme{taj vi{e od 2.500raseqenih i izbeglih, me|u kojima su ioni koji vi{e od dve decenije `ive ukolektivnim centrima.Kontakt: Fond „Ana i Vlade Divac“ tel: 011 39 11 891, www.divac.org.rs

KAMPAWA ”BOQI SMO ZAJEDNO” NA RTSCiklus dokumentarnog filma

Deset kratkih dokumentarnih filmova nastalih u kampa-wi „Boqi smo zajedno“ emitovanih na programu RTS prika-zuju napore dru{tva, roditeqa i dece u okviru procesaukqu~ivawa, ukqu~uju}i i usluge koje su pokrenute u okvi-ru projekta „Razvoj usluga u zajednici za decu sa smetwama urazvoju i wihove porodice”. Projekat predstavqa partner-stvo izme|u Delegacije EU, Ministarstva rada i socijalnepolitike i kancelarije UNICEF-a u Srbiji.Izvor: www.svadeca.rs

Objekat za socijalno stanovawe u VrawuU Vrawu je otvoren objekat za socijalno stanovawe u za{ti}enim

uslovima sa 20 stanova. U nove stanove uselilo se {esnaest porodi-ca interno raseqenih lica i izbeglica iz kolektivnih centara i~etiri socijalno ugro`ene porodice.

Vrednost gra|evinskih radova i opreme je 370.000 evra, a izgrad-wu je finansirala EU iz programa podr{ke izbeglicama i internoraseqenim licima u Srbiji (fondovi IPA 2009), uz finansijskupodr{ku Habitat for Humanity, [vajcarske agencije za razvoj i sarad-wu, Grada Vrawa i Hausing centra, u saradwi sa Komesarijatom zaizbeglice Republike Srbije. Kontakt: Hausing centar, tel: 011 2767 258 www.housingcenter.org.rs

Stanovi za porodice izbeglih i raseqenih lica

U Velikom Mokrom Lugu porodicamaizbeglih i raseqenih lica predati sukqu~evi za 20 novih stanova.

Stanovi su izgra|eni po programu So-cijalno stanovawe u za{ti}enim uslovi-ma sredstvima ameri~ke vlade, uz u~e{}eGrada Beograda i UNHCR i uz pomo} FondaAna i Vlade Divac i Komesarijata za iz-beglice Republike Srbije.Kontakt: UNHCR – Predstavni{tvo zaSrbiju, tel: 30 82 104 www.unhcr.rs

Rampe za OSI u VaqevuZahvaquju}i Ministarstvu rada i socijalne

politike, Narodni muzej, Centar za kulturu i Cen-tar za socijalni rad u Vaqevu dobili su pristupnerampe za osobe sa invaliditetom.

U gradskom buxetu za ovu godinu je planirano 1,5miliona dinara za uklawawe barijera za OSI. Izvor: www.valjevo.rs

Filmovi za slepeNastavak sa strane 1

Za slepe je najugodnije i najlak{e daprate film ako tekst svakog lika ~itadrugi ~ovek, tako da za film u kome sepojavquje 50 likova, ima isto tolikorazli~itih spikera koji ~itaju uloge inarator.

Kako izgledaju projekcije filmovaza slepe? Slepi dolaze u udru`ewe gdeih ~ekaju stolice, kao za najobi~nijuprojekciju. Pona{aju se kao i svaka dru-ga publika koja je do{la da gleda film,mo`da su dodu{e malo bu~niji zbog uz-bu|ewa od obi~ne publike, ali kadafilm po~ne sva pa`wa je usmerena nafilm. Od tog trenutka zvuk filma, go-vor naratora i sinhronizovani glasovispikera u~ine da svaka osoba u publicipostane sam svoj li~ni rediteq filma.Svako do`ivqava i zami{qa na svojna~in film. Kada se film zavr{i, pub-lika komentari{e i prepri~ava do-`ivqaje iz filma.

Filmovi se biraju prema razli~i-tim kriterijumima, ali pre svega jebitna kompleksnost dramske strukturei razvijenost radwe filma i likova.Holivudski hitovi sa obiqem efekatanisu dobri kandidati za adaptaciju.Uglavnom adaptiraju filmski klasicipoput Gra|anina Kejna, Kazablanke iRa{omona, do modernijih kultnih fil-mova poput Petpara~kih pri~a, Taksis-te i Ameri~ke lepote.

Iza adaptacije jednog filma stojiveliki broj qudi.

Ivan Branisavqevi}, Validator

BROJ 12JUL 2012 5

Javni poziv za obuku preduzetnika po~etnika Udru`ewe Romski informativni Centar iz Kragujevca objavilo je

poziv za gra|ane romske nacionalnosti iz [umadijskog regiona da seprijave na besplatnu obuku za preduzetnike.

Obuka je namewena gra|anima romske nacionalnosti koji `ele dazapo~nu sopstveni biznis ili da razviju postoje}i biznis. Nakon obuke,polaznici }e imati priliku i da konkuri{u za dobijawe granta.

Obuka se realizuje u okviru projekta „Osna`ivawe i integracija Romau Srbiji i Bosni i Hercegovini“ koji finansira Ministarstvo spoqnihposlova Norve{ke uz podr{ku CARE Norve{ka.

Program sprovodi CARE Srbija u saradwi sa Romskim informativnimcentrom.Kontakt: Romski informativni centar, Kragujevac, tel: 034 34 95 87www.ric.org.rs Izlo`ba radova

„OkO Ulice“Asocijacija fotografskih

autora pokrenula je projekat„OkO ulice“, program koji pu-tem foto radionica i izlo`biradova uti~e na socijalno ukqu-~ivawe i osna`ivawe dece koja`ive i rade na ulici. Prva gru-pa od osam {ti}enika ustanove„Svrati{te za decu ulice“ u~e-stvovalo je na radionicama nakojima su u~ili osnove fotogra-fije, a potom je napravqena in-ternet galerija putem koje }ekompanije i pojedinci mo}i daih otkupe, odnosno da daju dona-ciju za fond koji bi bio isko-ri{}en za kurseve ve{tina izanata za polaznike projekta iSvrati{ta.

Projekat su podr`ale kompa-nije Telekom Srbija i Comtrade.Kontakt: Projekat Oko ulice,www.okoulice.com

Evropske akademske mre`e za romske studije

U toku je projekat Evropske akademske mre-`e za romske studije, ~iji je osnovni ciq da seedukovani Romi {to vi{e ukqu~e u politikeEU kako bi se olak{ao me|ukulturni dijalog ipodr`alo socijalno ukqu~ivawe gra|ana rom-ske nacionalnosti u Evropi. Projekat }e pove-}ati vidqivost postoje}ih istra`ivawa, kaoi razvoj saradwe me|u kreatorima politike iotuda boqih politi~kih inicijativa.

Program su inicirali Savet Evrope i EU, apredvi|eno je da traje dve godine, od juna2011. do maja 2013. godine.Izvor: www.romanistudies.eu

FOTO VEST DOPRINOS REALIZACIJI MILENIJUMSKIH CIQEVA: Putuju}i vrti}

Vi{e uspe{nih primera mo`ete pro~itati na sajtu Tima za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva www.inkluzija.gov.rs/primeri

U okviru prvog projekta za pred{kol-sko obrazovawe koji finansira Evrop-ska unija sa 3,75 miliona evra „Unapre-|ewe predškolskog vaspitawa i obra-zovawa u Srbiji – IMPRES”, u 15 op{ti-na bi}e poboq{ani uslovi za najmla|e.Nabavqeno je devet kombija za prevozdece, ali i autobus – jedini putuju}ivrti} u Srbiji.

Priliku da se prvi put igraju sa vr-{wacima i u~e sa vaspita~icom dobi-li su mali{ani, prete`no romske popu-lacije, iz naseqa Didino selo, Elektra-ne i centra Kostolca.

Kada je lepo vreme, na lokaciji pored Dunava, {estogodi{waci – 23 u grupi, u okviru

~etvorosatnog boravka iza|u da se igraju u prirodi.Najviše vole da crtaju i pevaju

Stipendije za romske |ake i studente

Fond za obrazovawe Roma iz Budimpe{teraspisao je konkurs za stipendirawe sredwo-{kolaca i studenata romske nacionanosti.

Stipendije su namewene romskim u~enici-ma koji planiraju da upi{u sredwu {kolu izmedicine, farmacije, stomatologije i drugihzdravstvenih oblasti, sredwo{kolcima kojise obrazuju na privatnim ili dr`avnim sred-wim medicinskim {kolama, kao i studentimamedicine koji studiraju po bolowskom proce-su na visokim {kolama i fakultetima.

Sredwo{kolcima i studentima na visokim{kolama bi}e dodeqene stipendije u iznosuod 1.290 evra, a studentima 3.335 evra.

Konkurs je zatvoren 15. juna.Pro{le godine se prijavilo 133 kandida-

ta, a od tog broja, stipendiju je dobilo osamstudenata i pet sredwo{kolaca u Novom Sadu.Informacije: Fond za obrazovawe Romawww.romaeducationfund.hu

Za efektivniju migracionu politiku u SrbijiGrupa 484, Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Beogradski cen-

tar za qudska prava, vode projekat Umre`avawe i gra|ewe kapaciteta zaefektivniju migracionu politiku u Srbiji, uz podr{ku Ambasade Kraqevi-ne Norve{ke u Beogradu.

Ciq projekta je da se izgrade kapaciteti za pra}ewe politika, analizui javno zagovarawe u oblastima azila i readmisije, sa sna`nim naglaskomna primeni me|unarodnih i evropskih standarda, qudskih prava i dru-{tvene ukqu~enosti, posebno za rawive grupe i mawine. Ukoliko ne pre-duzme adekvatne mere, Srbija mo`e da postane stalni kanal ilegalnihmigracija ka EU. Izvor: www.bgcentar.org.rs

Evropska mre`a za pitawa apatridijeEvropska mre`a za pitawa apatridije je formirana kao zajedni~ka

inicijativa Pomo}i za azil, Fondacije za ravnopravnost, Helsin{kogodbora Ma|arske, Inicijative za pravdu Otvorenog dru{tva, Praxisa iPrograma apatridije na Univerzitetu u Tilburgu.

Evropska mre`a za pitawa apatridije ohrabruje regionalne i me|unar-odne institucije da se bave problemom apatridije u okviru svojih manda-ta i podsti~e zemqe u regionu da usvoje politike za spre~avawe ismawewe apatridije, kao i da za{tite apatrida.Vi{e informacija o mre`i: www.statelessness.eu

Srpsko-romski re~nikU saradwi sa dru{tvom „Rom“,

u Vaqevu je predstavqen „Srp-sko-romski re~nik sa gramatikomi pravopisnim savetnikom“ au-tora Bajrama Halitija. Halitije-vo delo se smatra prvim romskimre~nikom u svetu.

To je re~nik kwi`evnog, a nenarodnog romskog jezika i pred-stavqa osnov za obrazovawe no-vih generacija Roma. www.maticnabiblioteka-va.org.rs

Integracija Roma dobitak za dru{tvo Potpisan sporazum za pomo} Romima pri upisu u mati~nu kwigu ro|enihMinistar za qudska i mawinska prava, dr`avnu upravu i lokalnu

samoupravu Milan Markovi}, zamenik Za{titnika gra|ana GoranBa{i} i {ef predstavni{tva Visokog komesara UN za izbeglice uSrbiji Eduardo Arboleda potpisali su Sporazum o razumevawu kojipredvi|a uspostavqawe bli`e saradwe radi realizacije aktivnos-ti koje za ciq imaju pomo} pripadnicima romske nacionalne maw-ine u postupku naknadnog upisa u mati~nu kwigu ro|enih.

Na osnovu dokumenta bi}e uspostavqen Upravni odbor koji }ezajedno sa tehni~kom grupom imati zadatak da predla`e i sprovodiaktivnosti koje se odnose na ostvarivawe prava na naknadni upis~iwenice ro|ewa.Izvor: www.drzavnauprava.gov.rs

Nacionalne strategije za unapre|e-we polo`aja Roma u Evropskoj uniji kaoprioritete vide obrazovawe, zapo-{qavawe i mere borbe protiv diskri-minacije, ali ne prepoznaju uvek va`napitawa poput prava na stanovawe izdravqe, rezultat je analize nacional-nih strategija dr`ava ~lanica koju jenapravila Evropska komisija. Evropskakomisija je saop{tila da dr`ave ~lan-ice moraju da pro{ire pokrivenost os-novnim uslugama zdravstvenog osigura-wa i socijalne za{tite, kao i da mora-

ju da poprave uslove `ivota posebno usegregiranim okru`ewima“.

Investirawe u socijalno ukqu~iva-we Roma nije samo politi~ki ~in, ve}je i ekonomski isplativo. Istra`iva-we Svetske Banke ukazuje da bi potpu-na integracija Roma doprinela godi{-wim prihodima od oko pola milijardeevra privredi u nekim zemqama, tako{to bi doprinela unapre|ewu produk-tivnosti, smawivawu socijalnih dava-wa i ve}im poreskim davawima.Izvor: http://europa.eu

BILTEN O SOCIJALNOM UKQU^IVAWU I SMAWEWU SIROMAŠTVA6

U~eni~ka kompanija „Candela“ iz gimnazije„Svetozar Markovi}“ iz Ni{a osvojila je prvo me-sto na nacionalnom takmi~ewu najboqih u~eni~-kih kompanija u Beogradu i predstavqa}e Srbijuna evropskom takmi~ewu najboqih u~eni~kih kom-panija u julu u Bukure{tu.

Na nacionalnom takmi~ewu u~estvovalo jedvadeset najboqih timova iz sredwih {kola izLeskovca, Ivawica, Ni{a, Futoga, Po`ege, NovogBe~eja, Beograda, Rume, Vlasotinca, Trstenika i

Kur{umlije. U~enici koji su „zaposleni“ u ovimkompanijama tokom {kolske godine sti~u znawa otr`i{noj ekonomiji i preduzetni{tvu kroz pro-grame Dostignu}a mladih.

Ovo takmi~ewe realizuje organizacija Dostig-nu}a mladih u Srbiji, uz saradwu i finansijskupodr{ku USAID u okviru programa „Inicijativajavnog zagovarawa gra|anskog dru{tva u Srbiji“.Kontakt: Dostignu}a mladih u Srbiji, tel: 011 334 56 91, www.ja-serbia.org/sr

Nacionalno takmi~ewe najboqih u~eni~kih kompanija

Konkurs za dodelu donacija za kulturu – „Centrifuga 12“ Erste Banka a.d. Novi Sad i Balkanski fond za

lokalne inicijative (BCIF), proglasili su pobed-ni~ke projekte konkursa Centrifuga 2012, u okvirukoga se ve} {estu godinu zaredom dodequju donacijeu oblasti kulture na lokalnom nivou.

Ovogodi{we donacije Erste Banke, u ukupnojvrednosti od 2,2 miliona dinara, dobi}e inicija-tive mladih iz Jagodine, Po`ege, Pan~eva, NovogPazara, Po`arevca, Vr{ca i Kragujevca.

Na ovogodi{wi konkurs se prijavilo 60 organi-zacija iz 29 gradova.

Kroz dosada{wi rad, Centrifuga je podr`ala 35projekata iz 20 gradova Srbije, sa ulagawima kojaprema{uju 150.000 evra.Kontakt: Balkanski fond za lokalne inicijative(BCIF), tel: 011 26 22 511, www.bcif.org

Konkurs NIS za dodelufinansijskih sredstava

Naftna industrija Srbije (NIS) raspisa-la je javni konkurs za dodelu finansijskihsredstava nevladinim organizacijama, udru-`ewima gra|ana, neformalnim grupama zarealizaciju projekata iz oblasti sporta,kulture, ekologije nauke, kao i socijalnih ihumanitarnih projekata.

Ti projekti realizuju se na teritorijiNovog Sada, Pan~eva, Zrewanina, Kikinde,Novog Be~eja, Kawi`e, @iti{ta i Ni{a, zakoje predvi|eno od 2,025 do 9,5 milionadinara.

Rok za podno{ewe projekata bio je 1. jun2012. godine. Kontakt: Naftna industrija Srbije,www.nis.rs

Certifikati za povoqnoposlovno okru`ewe

NALED i Ministarstvo ekonomije i regional-nog razvoja dodelili su certifikate gradovimaNovi Sad, Smederovo, U`ice, Kru{evac i op{ti-ni Para}in koji su ispunili standarde povoq-nog poslovnog okru`ewa.Kontakt: NALED, tel: 011 33 47 634www.naled-serbia.org

Konkursom do podr{ke gra|anskom aktivizmu

„Uradi ne{to!“ je veb platforma Telekoma Srbijeosmi{qena sa `eqom da se podr`e pojedinci, organi-zacije i ustanove koje `ele da doprinesu unapre|ewu`ivota u svojoj zajednici.

Predlo`no je ~ak 246 projekata iz 45 gradova iop{tina u Srbiji, koji za ciq imaju unapre|ewe in-frastrukture, socijalno ukqu~ivawe, kao i poboq{a-wa u oblasti kulture i obrazovawa u zajednici.

Gra|ani su od 11. do 24. juna glasali za najboqe od105 najdetaqnije obrazlo`enih predloga na sajtuwww.uradinesto.rs. Glasawem je odabrano devet proje-kata koji }e dobiti finansijsku podr{ku za realizaci-ju u ukupnom iznosu od ~etiri miliona dinara.

Telekom Srbija planira da nastavi sa raspisi-vawem konkursa „Uradi ne{to!“ dva puta godi{we.Kontakt: Telekom Srbija, www.uradinesto.rs

Zavr{en novi ciklus takmi~ewa za u~enike Kompanija Siemens organizovala je takmi~ewe

Create the Future 2012 za u~enike sredwih i osnov-nih {kola. U~eni~ki timovi uz pomo} mentora tre-balo je da kreiraju multimedijalnu prezentacijuna temu „Korak ispred vremena – inovacije koje supromenile svet”. Za pobedni~ke timove obezbe|enje nagradni fond u iznosu od 7.000 evra.

Re~ je o delu globalnog edukativnog programaSiemens Generation 21, kojim se promovi{e i pod-sti~e obrazovawe i obuka mladih qudi.

Siemens takmi~ewe organizuje petu godinu zaredom pod pokroviteqstvom Ministarstva prosve-te i Sekretarijata za obrazovawe Grada Beograda.Izvor: www.personalmag.rs

Javni poziv za poslodavce za prijem mladih na radne prakse

U okviru programa „Biznis mladih Srbije“raspisan je javni poziv za poslodavce za prijemmladih do 30 godina starosti na radne prakse.Radne prakse traju dva meseca tokom kojih prakti-kanti dobijati mese~nu nov~anu nadoknadu.

Program su pokrenuli SMart kolektiv, Erstebanka i NSZ uz podr{ku USAID Projekta odr`ivoglokalnog razvoja i Ministarstva omladine isporta. Konkurs je zavr{en 20. juna.Kontakt: Biznis mladih Srbijewww.biznismladihsrbije.org

Grantovi talentovanoj omladiniSrpska privredna fondacija objavila je rezul-

tate konkursa za dodelu finansijskih grantova uvrednosti 30 miliona dinara talentovanim stu-dentima, postdiplomcima i obrazovnim ustanova-ma ~iji u~enici posti`u zna~ajne rezultate na tak-mi~ewima.

Grant su dobili 11 studenata i postdiplomaca,Gimnazija iz Kru{evca, a iz Beograda FON, Gimna-zija „Mihajlo Pupin“ i Arhitektonski fakultet.Kontakt: Srpska privredna fondacija, tel: 011 20 12 663 www.srpskaprivrednafondacija.com

Nisko profitni krediti Banca Intesa za preduzetniceU `eqi da doprinese samozapo{qavawu i finansijskom osna`ivawu `ena, kao i da podr`i zdrave

preduzetni~ke ideje, Banca Intesa, na osnovu konkursa Garancijskog fonda Vojvodine, plasira radnoneaktivnim `enama i preduzetnicama sa teritorije pokrajine specijalizovane kreditne modele podpovoqnijim uslovima od tr`i{nih. Banka odobrava kredite za finansirawe nabavke opreme pre-duzetnicama i `enama osniva~ima malih preduze}a koje delatnost obavqaju mawe od tri godine, kao ikredite namewene finansirawu start ap programa radno neaktivnih `ena.

Krediti za finansirawe nabavke opreme plasiraju se u maksimalnom iznosu od 2.000.000 dinara sarokom otplate do 6 godina u mese~nim anuitetima koji obuhvata jednogodi{wi grejs period, i efek-tivnom kamatnom stopom od 8,44 odsto na godi{wem nivou. S druge strane, krediti za finansirawestart up programa predstavqaju zajmove namewene radno neaktivnim `enama i podesni su za nabavkuopreme i obrtnih sredstava u oblastima proizvodwe i prerade, turizma, zanatstva i starih zanata, kaoi proizvodnih usluga. Ovi kreditni modeli dostupni su u iznosu do 1.000.000 dinara, uz efektivnukamatnu stopu u iznosu od 8,27 odsto na godi{wem nivou. Makismalan rok otplate zajma, kojim je obuh-va}an i period mirovawa povrata sredstava u trajawu do 12 meseci, iznosi 6 godina.Kontakt: Banca Intesa ad Beograd, tel: 11 209 98 17, www.bancaintesa.rs

Izabrana “@ena za 10“Svetlana Vu~kovi} iz Beograda pobed-

nica je tre}eg konkursa Opportunity bankeza najuspe{niju preduzetnicu „@ena za 10“,jer je pre ~etiri godine pokrenula Agencijuza brigu o starijim osobama, koja danas za-po{qava 32 geronto-doma}ice i ima 250korisnika usluga.

Nagradu u vrednosti od 500.000 dinarapobednica }e iskoristiti za zapo{qava-we novih geronto-doma}ica i pokretawepilot projekta obuke za geronto-doma}ice.Informacije: Opportunity Banktel: 021 53 01 11 www.obs.rs

@ene preduzetnice stvarajuposlove na jugu Srbije

Da bi podstakle ekonomski razvoj u dve op{tinekoje na jugu Srbije spadaju u najnerazvijenije, 27 `enaiz Vlasotinca i Crne Trave osnovale su Asocijacijudoma}ica Vlasinskog jezera. U Asocijaciju su ukqu~i-le svoje porodice i zapo~ele kolektivan posao u bra-wu vo}a i pru`awu pekarskih usluga.

One su otvorile mali proizvodni pogon u selu Grad-ska zahvaquju}i grantu od 57.000 dolara koju su dobileod Norve{ke i podr{ci programa Ja~awe kapacitetaza inkluzivni lokalni razvoj u ju`noj Srbiji (PBILD) usaradwi sa op{tinama Crna Trava i Vlasotince. Izvor: http://rs.one.un.org/pbild

Podr{ka `enama u agrobiznisuKancelarija za odr`ivi razvoj nedovoqno razvije-

nih podru~ja i USAID namenili su 35 miliona dinaraza podr{ku `enama u oblasti agrobiznisa.

Program je usvojila Vlada Srbije, a ugovor je pot-pisalo 107 preduzetnica iz jugoisto~ne i jugozapadneSrbije.

Prvih osam preduzetnica dobilo je kao pomo} pomilion dinara za razvoj ili po~etak proizvodwe, aostalima je dodeqen ostatak sredstava.

Program „Podr{ka `enama u oblasti agrobiznisa“namewen je preduzetnicama koje imaju poslovnu ideju.Kontakt: Kancelarija za odr`ivi razvoj nedovoqno razvijenih podru~ja, tel: 011 32 24 227www.kornrp.gov.rs

BROJ 12JUL 2012 7

DR`AVNA IZDVAJAWA ZA DECU I PORODICU

Deca nisu odgovorna za svoje siroma{tvo!

U organizaciji Mre`e organizacija za decu Srbije (MODS) iDru{tva za razvoj dece i mladih – Otvoreni klub iz Ni{a, uzpodr{ku Tima za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siro-ma{tva Vlade Srbije i UNICEF-a, u Beogradu je sredinom juna2012. godine odr`ana panel diskusija o dr`avnim izdvajawimaza decu i porodicu.

U~enice sredwih {kola, ~lanice saveta dece MODS-a, poz-vale su odrasle na akciju istakav{i da „Deca nisu birala, nisuimala izbor, a kad se rode u siroma{tvu u siroma{tvu i `ive.“

Zajedni~ki zakqu~ak sa diskusije je da treba promisliti opromenama u primeni programa de~ijih dodataka koje bi doveledo boqeg targetirawa i prepoznavawa razli~itih potreba oko400.000 dece koja primaju de~iji dodatak.

Ukazano je i na slo`ene i birokratske procedure za ostvari-vawe postoje}ih prava, kao i na to da troje od petoro dece kojaimaju prava na de~ije dodatke ne ostvaruje to pravo.

Pored pove}awa buxetskih izdvajawa i promena u procedu-rama, potrebno je obezbediti i kvalitetne usluge za brigu o de-ci, kvalitetnije obrazovawe, kao i za{titu de~ijih prava.

U 2011. godini rashodi za de~ije dodatke u Srbiji iznosilisu 10,4 milijardi dinara, pribli`no 0,3% BDP-a. Srbija se na-lazi me|u zemqama koje najmawe izdvajaju za ovaj program. Kontakt: Mre`a organizacija za decu Srbije - MODStel: 018 599 111, www.zadecu.org

Zajedni~ki projekat Kontakt organizacija civilnog dru{tva

Kontakt organizacije civilnog dru-{tva (KOCD) od ove godine sprovode zajed-ni~ki projekat – Inicijativa za pra}ewesocijalne politike u okviru koga }e prati-ti primenu Zakona o socijalnoj za{titi uodnosu na sedam marginalizovanih grupa.

KOCD ve} tri godine realizuju projekat„Za smawewe siroma{tva – civilno dru-{tvo i odgovorna Vlada“ kao podr{ka pro-cesima reforme u okviru EU integracija saciqem unapre|ewa odgovornosti radaVlade.

Tim za implementaciju Strategije zasmawewe siroma{tva Vlade Srbije imeno-vao je 2007. godine Kontakt organizacijecivilnog dru{tva (KOCD) za pitawe polo-`aja sedam marginalizovanih grupa kaomehanizam za komunikaciju izme|u Tima i

drugih vladinih institucija i organi-zacija civilnog dru{tva.

KOCD ~ine Amity – snaga prijateqstva(za pitawe polo`aja starih), Autonomni`enski centar (za pitawe polo`aja `ena),Centar za samostalni `ivot invalida Sr-bije (za pitawe polo`aja osoba sa invali-ditetom), Gra|anske inicijative (za pita-we polo`aja mladih), Grupa 484 (za pitawepolo`aja migranata), Dru{tvo za razvojdece i mladih – Omladinski klub (zapitawe polo`aja dece), Romski informa-tivni centar (za pitawe polo`aja Roma).

Kroz mehanizam KOCD, u razli~itepoliti~ke procese aktivno je ukqu~enopreko 600 organizacija civilnog dru{tva.Kontakt: Kontakt organizacije civilnogdru{tva, http://kocd.org/sadrzaj.php

Inkluzivno obrazovawe – obrazovawe po meri deceDru{tvo za razvoj dece i mladih Otvoreni klub iz Ni{a u saradwi sa Centrom za inte-

raktivnu pedagogiju iz Beograda, Inicijativom za inkluziju VelikiMali iz Pan~eva, Ne-xusom iz Vrawa i U`i~kim centrom za prava deteta sprovodi trogodi{wi projekat „Gra-|ansko dru{tvo za inkluzivno obrazovawe – obrazovawe po meri deteta“ u okviru progra-ma „Ja~awe organizacija gra|anskog dru{tva“ Ambasade Kraqevine Norve{ke.

Ciq projekta je pove}awe aktivnog u~e{}a i uloge organizacija gra|anskog dru{tva udru{tveno/politi~kom razvoju kroz pra}ewe procesa inkluzije u obrazovnim instituci-jama i pra}ewe sprovo|ewa novih zakonskih regulativa u ovoj oblasti. Kontakt: Otvoreni klub Ni{, tel: 018 523 422, www.oknis.org.rs

SOS telefon za lezbejkePodr{ka organizacije Gayten za LGBT populaciju os-

na`ena je novim SOS telefonom 011 292 00 67 za podr-{ku lezbejkama.

Ideja je nastala iz potrebe za podr{kom lezbejkamakoje `ive u malim mestima i gradovima, izolovane, bezrazumevawa od porodice i okoline. Linija je otvorenaod 7. maja svakog ponedeqka od 17 do 20 sati.

Konsultantkiwe }e emotivno osna`ivati i podr`a-vati `ene, prenose}i svoja iskustvo i znawe telefonom,ili preko mejla sos.lezz@gmail.com.Kontakt: Gayten LGBT, Centar za promociju prava seksualnih mawina, www.transserbia.org

Podr{ka deci samohranih roditeqaAsocijacija Autonomnih `enskih inicijativa po-

krenula je peticiju „Podr`ite decu samohranih rodi-teqa“ i uputila otvoreno pismo poverenici za za{ti-tu ravnopravnosti o diskriminaciji dece samohranihroditeqa. Peticija je pokrenuta zbog dramati~ne situ-acije sa nepla}awem alimentacija.Kontakt: Asocijacija autonomnih `enskih incijativatel: 011 36 20 917, www.awin.org

Evropski broj za nestalu decu Republi~ka agencija za

elektronske komunikacijedodelila je nevladinoj or-ganizaciji Astra na kori-{}ewe jedinstveni Evrop-ski telefonski broj za ne-stalu decu 116 000.

Usluge koje se pru`aju pu-tem ovog broja su primaweprijave o nestanku deteta iweno prosle|ivawe polici-ji, pru`awe podr{ke rodi-teqima i starateqima ne-stalog deteta, kao i pru`awepodr{ke policiji u istrazi.

Uvo|ewe telefonskogbroja za nestalu decu rezul-tat je saradwe Astre saCentrom Jugoisto~ne Evro-pe za nestalu i eksploati-sanu decu, a podr{ku je dalai kompanija Vip.

Astra je po peti put zaredom dobila i akreditacijuod Zavoda za unapre|ivaweobrazovawa i vaspitawa zaprogram „Trgovina qudima(decom) – prevencija i edu-kacija“. Program se sprovo-di u ciqu osposobqavawanastavnika da prepoznajupotencijalne `rtve, kao i uciqu razvoja potencijala zaprevenciju i edukaciju.Kontakt: Astra, SOS tel:011334 7817,www.astra.org.rs

Program za decu i mlade “Boqe je udvoje”Program „Boqe je udvoje” BCIF je razvio sa ciqem da pod-

stakne ve}u socijalnu inkluziju mladih i dece sa invalidite-tom uz volontersku podr{ku.

Program se zasniva na podr{ci organizacijama civilnogdru{tva da primene holandski „budi drugar/drugarica“ (buddy)model u svoj rad. Ovaj model nudi priliku rawivim grupama dabudu aktivno ukqu~eni u dru{tvo i doprinosi i razvijawuvolonterizma u lokalnim zajednicama.

Programom je podr`ano 10 partnerskih OCD iz Srbije, sa oko190 volontera i vi{e od 170 korisnika. Vi{e o na~inu prijavqivawa na Facebook stranici Budi drugar.Kontakt: BCIF, tel: 011 26 22 511, www.bcif.org

Izra|ena tri modela zakona u oblastiborbe protiv diskriminacije

^lanice Koalicije protiv diskriminacije, uz pomo}pravnih stru~waka AIRE centra iz Londona, izradile sutri nova modela zakona u oblasti borbe protiv diskri-minacije: model zakona o registrovanim istopolnim za-jednicama, zakona o priznavawu pravnih posledica pro-mene pola i utvr|ivawa transeksualizma i model zako-na o ograni~ewu i za{titi pojedinih prava i sloboda.

Modeli zakona nastali su u ciqu otvarawa dijaloga ozakonskim re{ewima vezanim za obezbe|ivawe jednako-sti i za{tite prava istopolnih parova, trans-osoba, kaoi lica sa uro|enom ili ste~enom fizi~kom, senzornom,intelektualnom ili emocionalnom onesposobqeno{}u. Kontakt: Koalicija protiv diksriminacijewww.stopdiskriminaciji.org

Inicijativa za izmene Odluke o socijalnojza{titi `ena i dece – `rtava nasiqaAutonomni `enski centar, Odbor za qudska prava Vrawe i

„...Iz kruga – Vojvodina“ zatra`ili su izmene lokalne poli-tike u Vrawu i Novom Sadu, a @enski centar U`ice u U`icu, uciqu efikasnije za{tite `ena i dece prema kojima jeizvr{eno nasiqe u porodici.

U Vrawu su predlo`ene izmene dokumenata kojim se reg-uli{u sme{taj ̀ ena i dece ̀ rtava nasiqa u Prihvatili{te za`rtve porodi~nog nasiqa, i prava u socijalnoj za{titi.Zatra`eno je da se precizno reguli{u kriterijumi za sme{taj`ena i dece `rtava nasiqa u Prihvatili{te, da se ukinuodredbe kojima je propisano da `ene `rtve nasiqa pla}ajusme{taj, kao i da se obezbedi bezbedan prostor za `ene i decu`rtve nasiqa.

Inicijative u Novom Sadu i U`icu odnose se na izmenegradskih odluka o socijalnoj za{titi, sa ciqem uvo|ewa novogprava na nov~anu pomo} i pro{irivawa kruga korisnika pravana socijalno stanovawe u za{ti}enim uslovima za `ene premakojima je izvr{eno nasiqe u porodici.

Aktivnosti su deo projekta „Ka socijalnoj koheziji – uticajna politike socijalnog ukqu~ivawa za vi{estruko marginal-izovane grupe `ena `rtava nasiqa“, koji finansira Evropskaunija.

Predlozi za izmene i dopune lokalnih dokumenata dostup-ni su na www.socijalna-kohezija.womenngo.org.rs Kontakt: Autonomni `enski centar, tel: 011 2687 190www.womenngo.org.rs

Baza znawa Kreativna {kolaBaza znawa Kreativne {kole, kao skup najboqih

inovativnih nastavnih praksi i nastavni~kih pri-prema za ~as u elektronskom obliku, danas sadr`i vi-{e od 1.100 nastavni~kih radova i ima vi{e od19.000 korisnika. To u praksi zna~i da svaki peti na-stavnik u Srbiji koristi bazu dostupnu na portaluwww.kreativnaskola.rs, kako bi unapredio nastavu.

Program Kreativna {kola od 2004. godine uspe{noorganizuju Zavod za unapre|ivawe obrazovawa ivaspitawa (ZUOV) i kompanija Majkrosoft, uz podr{-ku Ministarstva prosvete i nauke, a za osam godina suu wegovoj realizaciji u~estvovale 972 osnovne isredwe {kole, 5.500 nastavnika i 1.995 timova.

Na ovogodi{wem konkursu Kreativna {kola, os-mom po redu, u~estvovalo 678 nastavnika, sa 229 ra-dova, od ~ega je 146 radova uvr{}eno u Bazu znawa. Ra-dovi pokrivaju sve oblasti zastupqene u osnovnim isredwim {kolama.Kontakt: ZUOV, tel: 011 208 19 08, www.zuov.gov.rs

Istra`ivawe: Za 80 odsto gra|ana bitna razmena informacija sa dr`avom preko Interneta

^ak 80% gra|ana smatra veoma zna~ajnim komu-nikaciju i razmenu informacija sa dr`avniminstitucijama preko interneta, rezultati suistra`ivawa o upotrebi interneta koje je sproveoCentar za razvoj interneta.

Tako|e, 80% gra|ana `eli da preko internetazavr{i sve poslove koje imaju sa dr`avom, a 68%

smatra jednako bitnim da se preko interneta obja-vquju informacije od javnog zna~aja u svrhu kon-trole rada institucija.

Vi{e od 70% usluga koje gra|ani koriste e-upravu ocewuju je najvi{om ocenom.Kontakt: Uprava za Digitalnu agendu tel: 011 202 00 57, www.digitalnaagenda.gov.rs

Sve o Kragujevcu na jednom mestuUdru`ewe gra|ana Vido pokrenulo je projekat

„KG info“ ~iji je ciq da na jednom mestu integri{einformacije sa interneta i na taj na~in olak{aaktivnosti studenata i mladih iz Kragujevaca.

Programirawem aplikacije za mobilni telefon„KG info“ i podr{kom veb portala kragujevacinfo.rsna jednom mestu }e se okupiti ve} postoje}i servi-si, portali i socijalne mre`e.

Projekat se realizuje u saradwi sa BCIF u okvi-ru programa „Mi smo na mre`i“.Informacije: Udru`ewe gra|ana Vido http://nvovido.wordpress.com

Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tvaPalata Srbije, kancelarija 122 Bul. Mihajla Pupina 2, 11 070 Beograd

Tel: (+381 11) 311 46 05, 311 47 98Faks: (+381 11) 213 97 54

e-mail: sipru@gov.rswww.inkluzija.gov.rs, www.srbija.gov.rs

Objavqivawe ovog biltena finansirano je sredstvima [vajcarske agencije za razvoj i saradwu

Besplatni programi za u~enike na letwem raspustu

Sekretarijat za sport i omladinu gradaBeograda }e tokom letweg raspusta sufinan-sirati besplatne programe za u~enike beo-gradskih {kola. U ponudi su programi 48sportskih organizacija sa vi{e od 70 sport-skih sadr`aja koji }e biti realizovani nateritoriji svih 17 beogradskih op{tina, aobuhvati}e oko 30.000 beogradskih u~enika.Kontakt: www.beograd.rs

Izabrano 28 softverskih aplikacija koje unapre|uju komunikaciju gra|ana

Dvadeset osam softverskihaplikacija nagra|eno je na konkur-su „Unapre|ewe komunikacije gra-|ana i organa javne vlasti posred-stvom interneta“ koji je raspisaloMinistarstvo kulture, informisa-wa i informacionog dru{tva.

Nagra|ena re{ewa odnose seuglavnom na komunalne probleme,

ali ima i onih koji treba da olak-{aju `ivot osoba sa invalidite-tom, kao i da olak{aju `ivot i in-tegraciju mawinskih grupa.

Autori su nagra|eni iznosimaod 150.000 do 300.000 dinara.Kontakt: Uprava za Digitalnuagendu, tel: 011 202 00 57www.digitalnaagenda.gov.rs

Nagrade u~esnicima „Digitalnog ~asa 2“

Besplatni internet u GSP

Konkurs za Naj IKT devojkePovodom 24. aprila, Da-

na devoj~ica u IKT, Upravaza Digitalnu agendu ugosti-la je sa partnerskim kom-panijama vi{e od 300 de-voj~ica iz osnovnih {kola{irom Srbije, i dodelilanagrade za radove pristi-gle na nagradni konkurs zaNaj IKT devojke.

Konkurs za studentkiwesa tehni~kih fakulteta natemu „Za{to volim inter-net“ i „^emu mi slu`i mo-bilni telefon, bio je ras-pisan sa ciqem da im sepru`i podr{ka na putu douspe{ne karijere, ako i dase podigne svest o zna~ajurazvoja interneta.Kontakt: Uprava za Digitalnu agendu tel: 011 202 00 57www.digitalnaagenda.gov.rs

Srbija peta po broju u~esnika u Onlajn nedeqi 2012

Sa 10.562 u~esnika, Srbija je zauzela peto mestome|u 50 zemaqa koje su se ukqu~ile u Onlajn nedeqe.

Evropska kampawa Onlajn nedeqa organizovanaje tre}u godinu za redom sa ciqem da se 200.000 qu-di koji ranije nisu koristili ra~unar i internetuvede u svet informacionih tehnologija i stekne e-ve{tine. U kampawi je u~estvovalo vi{e od 70 {ko-la, biblioteka, organizacija civilnog dru{tva.Kreativne radionice, predavawa, ~asovi posve}e-ni promovisawu e-ve{tina organizovani su u vi{eod 30 gradova i sela.

Kampawu je organizovala Evropska mre`a Tele-centar, a nacionalni koordinator u Srbiji je bio jeIAN Me|unarodna mre`a pomo}i.Kontakt: Me|unarodna mre`a pomo}i (IAN), tel: 011 76 17 197, www.ian.org.rs

Dr`avna sekretarka za Digitalnu agendu Jasna Mati} uru~ila je nagra-de nastavnicima osnovnih {kola koji su u~estovali na konkursu „Digi-talni ~as 2“. Nagradama od 30.000 do 70.000 dinara nagra|eno je 48 najbo-qih radova, a specijalnu nagradu od po 100.000 dinara dok dobila su trirada. Na ovogodi{wi konkurs stiglo je vi{e od 200 radova.

Osnovna ideja konkursa je da motivi{e nastavnike na ve}u primenuIKT u nastavi i time doprinese daqem razvoju informacionog dru{tva.

„Digitalni ~as“ raspisan je po drugi put a sa ciqem da se Digitalnikabineti koji je dobila svaka osnovna {kola koriste za sve predmete unastavi. Programom „Digitalna {kola“ obuhva}eno je opremawe ra~unar-skom opremom 2.910 {kolskih objekata sa vi{e od 30.000 ra~unara.Kontakt: Uprava za Digitalnu agendu, tel: 011 202 00 57 www.digitalnaagenda.gov.rs

U vozilima javnog gradskog prevoza u Beogradu po-stavqeni su 3G ruteri, koji putnicima omogu}avajubesplatan pristup be`i~nom internetu.

Kako bi usluga kori{}ewa interneta u vozilimabila dostupna ve}em broju korisnika javnog gradskogprevoza, linije na kojima su postavqeni wi-fi ure|ajise mewaju i nisu fiksne. Ova mogu}nost postoji uBeogradu, a upravo je u toku postavqawe ure|aja uvozila i u ostalim ve}im gradovima.

Ideja, za ~iju je realizaciju zaslu`na Masel Group,podrazumeva da kompanije pored ustaqenih na~inaogla{avawa u vozilima GSP iskoriste i ovaj. Nakon{to pogledaju reklamu na svom mobilnom ure|aju,putnici mogu putem besplatnog interneta da vremedok putuju koriste da se informi{u, ili budu u kon-taktu sa svojim prijateqimaKontakt: Masel Bus Advertising, www.masel.rs

Onlajn u~ewe je stiglo u na{ grad

Grupa nastavnika okupqenih oko ideje iimena „e-pismen“ prvi put se me|usobno su-srela na seminarima zahvaquju}i Moodle-u,Majkrosoftu – Srbija i Elektronskom fakul-tetu iz Ni{a – potpuno besplatno! Projekat„Onlajn u~ewe je stiglo u na{ grad ...“podr`ava ideju besplatne razmene znawa iwegov je ciq da kolege prosvetni radniciiz nerazvijenih op{tina besplatno poha|a-ju ovaj program stru~nog usavr{avawa.

Projekat [este beogradske gimnazije ikreativnog tima „e-pismen“ (Elektronskipismen) podr`avaju Ministarstvo kulture,informisawa i informacionog dru{tva,Digitalna agenda, kroz „Program podr{kepromocije i popularizacije elektronskihkomunikacija i elektronskog dru{tva“.

Za u~ewe je potreban ra~unar sa internetvezom, program za pregled internet sadr`a-ja i osnovna ra~unarska pismenost.

Seminari traju od 15. septembra do 15.decembra 2012. godine, svaki po {est ne-deqa. Vi{e informacija nas: http://e-pismen.rs/ ihttp://glavna.vigimnazija.edu.rs/

Tim studenata osvojio prvo mestona internacionalnom takmi~ewuVeb platforma namewena deci oboleloj od autiz-

ma, koju je kreirao tim studenata Fakulteta in-formacionih tehnologija i Defektolo{kog fakul-teta, osvojila je prvo mesto na internacionalnomtakmi~ewu ThinkQuest, u konkurenciji 5.600 radova.

U takmi~arskoj kategoriji „Razvijawe aplikaci-je“ tim je osmislo platformu za decu sa autizmompomo}u koje wihovi roditeqi ili edukatori mogu daim pripreme igricu. Kontakt: Fakultet informacionih tehnologija tel: 011 203 08 85, www.fit.edu.rs

KALENDAR va`nijih datuma

JUL 01.07. Po~etak kiparskog predsedavawa EU11. 07. Svetski dan stanovni{tva

AVGUST07. 08. Me|unarodni dan prava osoba

koje su promenile pol09. 08. Me|unarodni dan autohtonogstanovni{tva12. 08. Me|unarodni dan mladih23. 08. Me|unarodni dan se}awa na trgovinu

robqem i wenu zabranu30. 08. Me|unarodni dan `rtava prinudnog

nestanka