PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

BROJ 11 CENA 30 DIN.

www.caglas.rs

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ^A^AK, 21. MART 2014. GODINE

Iz porodi~nih

albuma

strane 8. i 9.

069 - 310-04-60032 - 310-460

CENTRUM

www.hostelcentrum.rs

centrumcacak@gmail.com

Akademik Matija Be}kovi}

strana 17.

[TO

MO@E DA

UMRE,

NIJE NI

@IVELO

Koalicija okupqena oko SNS

strana 3.

TRE]INA ^A^ANA

OD 45 DO 64 GODINE

TRE]INA ^A^ANA

OD 45 DO 64 GODINE

Grad ^a~ak u grupi gradova u kojima vlada duboka demografska starost

NAJUBEDQIVIJA POBEDA OD

UVO\EWA VI[ESTRANA^JA

NAJUBEDQIVIJA POBEDA OD

UVO\EWA VI[ESTRANA^JA

strana 7.

IVAWICU

JE VOLEO

OD

DETIWSTVA

Radomir

Konstantinovi}

I [UMADIJA JE IMALA

SVOG GAZDA IVKA

Stari Milanovac

strana 25.

Parlamentarni izbori nisu „poquqali” vladaju}u koaliciju u ^a~ku

VLAST

STABILNA,

NEMA TRZAVICA

I PROBLEMA strana 5.

2 PETAK 21. MART 2014. GODINEMARKETING

KOALICIJA OKUPQENA OKO SNS OSTVARILA SPEKTAKULARNU POBEDU,

OCENA JE ^A^ANSKIH POSLANIKA SA TE IZBORNE LISTE

3POLITIKAPETAK 21. MART 2014. GODINE

Radno telo Repu-

bli~ke izborne

komisije objavilo

je u ponedeqak zvani~ne re-

zultate glasawa na birali-

{tima na podru~ju ^a~ka.

Od 101.029 upisanih bira-

~a, na vanredne parlamen-

tarne izbore u nedequ iza-

{lo je 52.740, ili 52,20 od-

sto gra|ana sa pravom gla-

sa. ^a~ani su najve}e pove-

rewe ukazali izbornoj li-

sti “Aleksandar Vu~i} -

Budu}nost u koju verujem”,

koju je “zaokru`ilo” 27.124

bira~a, ili 51,43 odsto.

Koalicija okupqena oko

Socijalisti~ke partije

Srbije dobila je 6.630 gla-

sova (12,57 odsto), a lista

“Dveri - Bo{ko Obrado-

vi}” 11,66 odsto, odnosno

6.152 glasa. Preostalih 16

koalicija i partija nisu

pre{le cenzus, jer su pri-

kupili mawe od pet odsto

glasova ovda{wih bira~a.

Za izvesniju budu}nost sa

nosiocima liste “Sa De-

mokratskom strankom za

demokratsku Srbiju” opre-

delilo se 2.305 ^a~ana

(4,37 odsto), dok je Novu de-

mokratsku stranku, na ~elu

sa Borisom Tadi}em, kojoj

su se pridru`ili Zeleni,

LSV - Nenad ^anak i Zajed-

no za Srbiju, podr`alo

2.014 glasa~a (3,82 odsto).

Demokratska stranka Sr-

bije dobila je 1.875, LDP

1.310, a Ujediweni regioni

Srbije 1.047 glasova. Slede

11 izbornih lista koje ni-

su zavredile pa`wu ni po

1.000 bira~a: “Dosta je bi-

lo - Sa{a Radulovi}” 999,

Srpska radikalna stranka

706, Tre}a Srbija 221 i Ru-

ska stranka - Slobodan

Nikoli} 199 glasova. Za

grupu gra|ana “Patriot-

ski front - dr Borislav

Pelevi}” izjasnilo se 73,

za Crnogorsku partiju - Jo-

sip Broz 59, za SDA Sanxa-

ka - dr Sulejman Ugqanin

45, a za Savez vojvo|anskih

Ma|ara - I{tvan Pastor

33 ^a~ana. Na za~equ su

Partija za demokratsko de-

lovawe - Riza Halimi, Ko-

alicija gra|ana svih naro-

da i narodnosti i Lista

nacionalnih zajednica -

Emir Elfi} sa 29, 22 i 16

glasova.

Po re~ima Qubodraga

Petkovi}a, ~lana radnog

tela RIK- a, ukupna izla-

znost iznosila je 52,20 od-

sto, a veoma obiman izbor-

ni materijal sa svih 104

bira~ka mesta je blagovre-

meno “obra|en” i prosle-

|en RIK:

- Bira~ki odbori su ra-

dili korektno i blagovre-

meno su radnom telu u ^a~-

ku, koje je primilo i izbor-

ni materijal iz Gorweg

Milanovca, Lu~ana i Iva-

wice, dostavili sve podat-

ke, koje smo tako|e u pred-

vi|enom roku dostavili

Republi~koj izbornoj ko-

misiji. U ovom poslu, u ko-

me su se svi maksimalno za-

lagali, imali smo punu lo-

gisti~ku podr{ku Grada.

Na birali{tima, ina~e,

nisu zabele`ene neke ne-

pravilnosti, niti inci-

denti, izuzev prigovora

Dveri Srpske. Wihovi

predstavnici i kontrolo-

ri su uo~ili da je, navodno,

na jednom bira~kom mestu

bilo vi{e glasa~kih li-

sti}a i da glasawu nisu

prisustvovali svi ~lanovi

bira~kog odbora. Po mom

uverewu, takvi prigovori

ne}e uticati na rezultate

glasawa, mada }e kona~nu

odluku o tome, ipak, done-

ti RIK. M. N.

OD 101.029 BIRA^A NA PODRU^JU ^A^KA, NA BIRALI[TA IZA[LO 52.740

NAPREDWACI DOBILI VI[E OD POLOVINE GLASOVA

Pobedni~ka lista Aleksandar Vu~i} - SNS,

SDPS, NS, SPO, PS osvojila je u Republici

1.727.444 (48,34 odsto) glasova i 158 mandata u Repu-

bli~koj skup{tini. Drugo mesto pripalo je koali-

ciji Ivica Da~i} - SPS, PUPS, JS sa osvojenih

482.710 (13,51 odsto) glasova i 44 poslani~ka mesta.

U republi~ki parlament u{le su i DS sa 19 i NDS

Borisa Tadi}a sa 18 poslanika. Savez vojvo|anskih

Ma|ara - I{tvan Pastor, kome je poverewe ukazalo

75.248 bira~a (2,11 odsto) ima}e {est poslanika,

SDA Sanxaka - dr Sulejman Ugqanin (34.015 glaso-

va - 0,95 odsto) tri predstavnika i Partija za demo-

kratsko delovawe - Riza Halimi dva, sa osvojenih

24.274, ili 0,68 odsto glasova.

U PARLAMENTU SEDAM STRANAKA

I KOALICIJA

Na vanrednim par-

lamentarnim izbo-

rima SNS i stran-

ke okupqene oko we - NS,

SDPS, SPO i PS, ostva-

rili su spektakularnu po-

bedu, koja je prakti~no

predstavqala pravu narod-

nu revoluciju, ocena je pr-

vog ~oveka ~a~anskog Pove-

reni{tva SNS i budu}eg

poslanika u Narodnoj

skup{tini dr Aleksandra

Radojevi}a. Po{to je koa-

licionim partnerima ~e-

stitao na izuzetnom uspe-

hu, dr Radojevi} je u utorak

na KZN naglasio:

- Narod se ne mo`e laga-

ti, on je najboqi sudija ko-

ji i jednu izgovorenu re~e-

nicu zna da nagradi, ili

kazni. Su{tina ovih izbo-

ra je formirati parlament

koji }e reprezentovati vo-

qu naroda i efikasno, br-

zo i sna`no nastaviti re-

forme, po{tuju}i strate-

{ke interese naroda i dr-

`ave, narodnu voqu i sve

{to je neophodno za boqi-

tak svih gra|ana.

Po{to je izrazio zado-

voqstvo {to je Nova Srbi-

ja deo pobedni~ke koalici-

je, koja je “ostvarila naju-

bedqiviju pobedu od uvo|e-

wa vi{estrana~kog siste-

ma u Srbiji”, potpredsed-

nik NS Velimir Stanoje-

vi} je kazao da su se na iz-

borima gra|ani opredeqi-

vali izme|u vi{e stvari:

“Ocewivali su ono {to je

radila koalicija predvo-

|ena SNS tokom proteklih

godinu i po dana i oprede-

qivali se izme|u nereal-

nih obe}awa na{ih poli-

ti~kih takmaca da }e ve}

od 17. marta u Srbiji biti

boqe, i pri~a lidera ove

koalicije o te{koj situci-

ji u kojoj se zemqa nalazi,

ali i wihovoj viziji da

Srbija brzo krene stabil-

nim putem evropskih inte-

gracija i boqeg ekonom-

skog `ivota.” Svim posla-

nicima i onima koji }e u

ime ove koalicije vr{iti

javne funkcije predstoji

te`ak put i da kroz zakono-

davnu i izvr{nu vlast u~i-

ne sve da gra|ani u Srbiji

`ive boqe, naglasio je

Stanojevi}.

Osim gra|anima koji su

dali glas pobedni~koj koa-

liciji, Miroslav Marki-

}evi}, predsedniik IO NS

i poslanik u republi~kom

parlamentu, zahvalio je i

lokalnim medijima koji su

“korektno, izbalansirano

i po{teno izve{tavali o

kampawi”.

- Tokom kampawe bilo je

pri~a da gra|ani zbog ne-

kih razloga ne}e glasati za

ovu kaoliciju. Rezultati

govore da to nije istina i

upravo oni nas obavezuju

da kao narodni poslanici

u narednom periodu pone-

semo jo{ ve}i tovar odgo-

vornosti. Gra|ani su pre

svega glasali za Aleksan-

dra Vu~i}a, za energiju ko-

ju je on ispoqio za godinu

i po dana i rezultate koje

su on i ostali ~lanovi

Vlade postigli.

Marki}evi} se zalo`io

za “aktivirawe” poslani~-

ke kancelarije u ^a~ku, u

kojoj bi poslanici komu-

nicirali sa gra|anima i

najavio da }e u budu}em ra-

du najve}u pa`wu usmeriti

na probleme mladih, inva-

lida i bolesnih osoba ko-

jima je pomo} najpotrebni-

ja. Izrazio je zadovoqstvo

{to }e za vreme mandata

nove Skup{tine auto - put

sti}i do ^a~ka i uverewe

da }e promeniti sliku gra-

da i stvoriti mogu}nost za

investirawe i novo zapo-

{qavawe. Zahvalnost gra-

|anima koji su “prepozna-

li snagu koalicije okupqe-

ne oko SNS” uputila je i

narodna poslanica SNS

Mirjana \okovi} i po{to

je podsetila na svoj dopri-

nos u resoru ekologije (za-

vr{ene pripreme za po~e-

tak izgradwe transfer sta-

nice, izgradwa prihvati-

li{ta za nezbrinute `ivo-

tiwe, izrada dokumentaci-

je za postrojewe za otpadne

vode, studije izvodqivosti

o ~i{}ewu jezera u Me|u-

vr{ju...), obe}ala je da }e sa

kolegama poslanicima ra-

diti krajwe odgovorno i

savesno i dati maksimalni

doprinos sprovo|ewu re-

formi, zacrtanih u pred-

izbornoj kampawi. M. N.

Posle parlamentarnih izbora, iz nekoliko gra-

dova potekla je inicijativa o organizovawu i lo-

kalnih izbora. Novinare je zanimalo, da li }e oni

biti eventualno raspisani i u ^a~ku, na{ta je dr

Radojevi} odgovorio da, s obzirom na to da stranke

u vladaju}oj koaliciji u lokalnoj Skup{tini dobro

sara|uju, jo{ nije bilo razgovora o tome:

- SNS ^a~ka }e u svakom slu~aju po{tovati po-

litiku koju Srpska napredna stranka bude sprovo-

dila na nivou Republike i u lokalu }e biti onako,

kako rukovodstvo stranke bude tra`ilo. Radojevi} je

najavio i kadrovske promene na nekim mestima koja

“dr`e” napredwaci i wihovi koalicioni partneri,

kako je rekao, ili zbog odlaska pojedinih qudi na

druge funkcije, ili zbog toga {to neki ne obavqaju

posao na adekvatan na~in. Ni potpredsednik NS Ve-

limir Stanojevi} nema informacije o eventualnim

problemima u funkcionisawu vladaju}e koalicije u

^a~ku, niti nagove{taje i zahteve za prekomponova-

we vlasti. Ukoliko ih bude, odluku o wima done}e

strana~ki organi, rekao je Stanojevi}.

VLAST NE]E BITI PREKOMPONOVANA!

NAJUBEDQIVIJA POBEDA OD

UVO\EWA VI[ESTRANA^JA

Velimir Stanojevi}, Miroslav Marki}evi}, Aleksandar Radojevi} i Mirjana

\okovi}

4 PETAK 21. MART 2014. GODINEPOLITIKA

Koalicija SPS-

PUPS-JS je zado-

voqna rezultati-

ma koje je ostvarila na

parlamentarnim izbori-

ma, re~eno je na ju~era-

{woj konferenciji za no-

vinare, organizovanoj u

prostorijama Gradskog

odbora Socijalisti~ke

partije Srbije. Predsed-

nik Izbornog {taba li-

ste koalicije okupqene

oko SPS-a Veqko Nego-

vanovi} je istakao da je na

gradskom nivou koalicija

Ivica Da~i} SPS-

PUPS- JS osvojila je

12,57 odsto glasova, {to

je za dva i po procenta ma-

we nego u 2012. godini.

- Imali smo procentu-

alno ne{to lo{iji rezul-

tat, nego {to je bio 2012.

godine, kada smo osvojili

oko 15 odsto glasova. To

je mimo na{ih o~ekivawa.

Ipak, kada analizirate

koliko je bila te{ka kam-

pawa, posebno za na{u ko-

aliciju i na{eg predsed-

nika Ivicu Da~i}a, mo-

ramo biti zadovoqni i

ovim rezultatom. Uglav-

nom svi napadi razli~i-

tih koalicija, politi~-

kih partija i medija su

bili usmereni na na{u

koaliciju i Ivicu Da~i-

}a, tako da, kada napravi-

te analizu {ta je sve re~e-

no i za{ta smo sve optu-

`ivani, mo`emo apsolut-

no biti zadovoqni ova-

kvim rezultatom - ista-

kao je Negovanovi} u svom

osvrtu na rezultate par-

lamentarnih izbora. On

je zahvalio svim gra|ani-

ma koji su na parlamen-

tarnim izborima svojim

glasovima ukazali pove-

rewe koaliciji SPS-

PUPS-JS. Ujedno, ~esti-

tao je i ubedqivu pobedu

koaliciji okupqenoj oko

Srpske napredne stranke.

Negovanovi} je izneo

mi{qewe da ovako dobri

rezultati koalicije oku-

pqene oko SNS otvaraju

pitawe da se u pojedinim

lokalnim sredinama pre-

ispita dosada{wi rad

odborni~kih grupa.

Ipak, izrazio je uverewe

da do toga ne}e do}i u

skorije vreme, jer pred po-

bedni~kom koalicijom

stoje va`niji zadaci. Vr-

lo brzo treba konstitui-

sati parlament, a do 1.

maja i Vladu Republike

Srbije, a nakon toga sle-

di i veoma te`ak period

razgovora sa MMF-om i

po~etak reformi.

- U ^a~ku imamo sta-

bilnu koaliciju na vla-

sti, tako da ne o~ekujem

bilo kakve potrese. Na-

ravno, bi}e nekih perso-

nalnih izmena, {to je i

logi~no, jer }e neki od

dosada{wih funkcionera

iz lokala oti}i na posla-

ni~ka mesta, ali apsolut-

no ne o~eujem da }e biti

bilo kakve pri~e o rede-

finisawu koalicionog

sporazuma. Ima puno po-

sla i predstoji nam te`ak

period, ali mislim da

^a~ak ne}e biti na listi

lokalnih samouprava u

Srbiji u kojima }e se pre-

ispitivati dosada{wi

rad - rekao je Negovano-

vi}. On je, tako|e, izrazio

uverewe da }e koalicija

SPS-PUPS-JS i u nared-

nom periodu biti deo re-

publi~ke vlasti. Kako je

obrazlo`io, u Srbiji ne

mo`e biti ozbiqne vla-

sti, a da u woj ne u~estvu-

je ova koalicija.

- Srbija se opet masov-

no izjasnila za desnicu i

socijalno ugro`eni u na-

rednom periodu ne mogu

o~ekivati ni{ta spekta-

kularno, jer se bojim da

ni{ta od obe}awa u kam-

pawi ne}e biti ispuweno

- naglasio je Negovanovi}

komentari{u}i izborne

rezultate ostalih lista.

On je rekao da su najve}i

gubitnici izbora DS i

NDS, a da neprijatno iz-

nena|ewe predstavqa iz-

borni rezultat DSS-a.

Miladin Ristanovi},

predsednik GO PUPS-a,

rekao je da wihova koali-

cija ima ~ime da se pohva-

li u prethodnom periodu

i to u svim resorima, gde

je imala zadu`ewa.

- @elim da se zahvalim

svim glasa~ima, koji su

nam ukazali poverewe,

ali i onima drugima, koji

to nisu u~inili, jer na{a

koalicija je punih {est

godina brinula o qudi-

ma, posebno o socijalno

ugro`enim kategorijama

i na ~elu svih wih penzi-

onerima. O~igledno da su

neki od mojih kolega pen-

zionera hteli da nas malo

rasterete, da nam skinu

breme sa le|a, pa su svoje

poverewe dali drugima, a

ja im iskreno `elim da u

tome nisu proma{ili -

istakao je Ristanovi} u

svom obra}awu predstav-

nicima medija na konfe-

renciji za novinare.

V. S.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 office@cacanskiglas.rs

MARKETING: Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

Zbog medijskog mraka u

kome su Dveri bile,

ne samo za vreme pred-

izborne kampawe, ve} i po-

sle izbora, javnost je osta-

la uskra}ena za podatke da

je ova organizacija u ^a~ku

ostvarila najboqi rezul-

tat u ~itavoj Srbiji, osvo-

jiv{i 11,6 odsto glasova i

tre}e mesto, posle SNS i

SPS, rekao je u utorak na

KZN Bo{ko Obradovi},

~lan Stare{instva Dveri.

Podsetio je tom prilikom

da je ispod cenzusa ostalo

{est nekada velikih par-

tija: DS, NDS, URS, LDP,

DSS i SRS, koje su zajedno

dobile glasova, koliko ot-

prilike Dveri same. Sli~-

na situacija je i u Kraqe-

vu, Lu~anima, Gorwem Mi-

lanovcu, Qigu, Po`egi,

Novoj Varo{i, Ariqu i

drugim gradovima Zapadne

Srbije, koja je “jasno poru-

~ila da jedino u Dverima

vidi istinsku opoziciju i

alternativu vladaju}im

strankama”. I pored toga,

one su relativno zadovoq-

ne postignutim rezultati-

ma, jer na republi~kom ni-

vou nisu pre{le cenzus i

u{le u parlament, sumirao

je Obradovi} rezultate ne-

deqnih izbora i najavio da

}e danas ovaj pokret pred-

staviti novu opoziciju Vu-

~i}evoj vlasti, koja }e kre-

nuti iz ^a~ka i Zapadne

Srbije.

- Dveri su jedine, pored

SNS i SPS, u ve}ini gra-

dova Zapadne Srbije bile

iznad cenzusa. Na taj na~in

gra|ani su im dale povere-

we da u narednom periodu

formiraju {irok opozici-

oni front protiv vladaju-

}eg re`ima Aleksandra Vu-

~i}a. Nova adresa srpske

opozicije je ~a~anska kan-

celarija Dveri u Sin|eli-

}evoj broj 1, odakle }emo

ubudu}e kretati u realiza-

ciju na{e politike i ci-

qeva.

Po Obradovi}evoj oce-

ni, izbori nisu bili regu-

larni, jer je “li~ni re`im

Aleksandra Vu~i}a isko-

ristio sve dr`avne resurse

da na name{tenim izbori-

ma ostvari pobedu, projek-

tovanu u stranim ambasa-

dama”. Rezultat koje su

Dveri ostvarile, osvojiv-

{i oko ~etiri odsto glaso-

va, govori o ozbiqnoj sta-

bilnosti bira~kog tela i

upori{tu u narodu, rekao

je on, oceniv{i da je re~ o

“~istom i po{tenom poli-

ti~kom rezultatu, velikom

zalogu za budu}nost pokre-

ta i nadi da u politi~kom

smislu postoji alternati-

va strankama koje su osvo-

jile vlast”, zahvaquju}i

prvenstveno tome {to 50

odsto gra|ana Srbije nije

iza{lo na izbore. Oni su,

smatra Obradovi}, na taj

na~in “preuzeli odgovor-

nost za svoje `ivote, pre-

pustiv{i narod i dr`avu

onima koji ne zaslu`uju da

ih vode.”

- Postoje qudi koji se

nisu predali, koji se ne

pla{e Aleksandra Vu~i}a

i SNS, qudi koji se zala-

`u za doma}i ekonomski

interes, porodi~nu poli-

tiku, za saradwu sa Rusijom

i prekid pregovora sa EU,

koji su svoj glas dali Dve-

rima. Blizu ~etiri odsto

glasova koje su osvojile je

dobar temeq za politi~ku

budu}nost - istakao je Ob-

radovi}, zahvaliv{i svi-

ma koji su glasali za ovaj

Pokret, posebno ^a~ani-

ma, kao “politi~ki najhra-

brijem delu srpske nacije.”

Po{to smatra da je po-

{teno da se “u ovom gradu

izmeri sva~iji rezultat”,

Obradovi} je izneo li~ni

rezultat: u wegovom rod-

nom selu Vrani}ima, lista

~iji je on bio nosilac,

osvojila je 27 odsto glaso-

va, a u nasequ u kome `ivi,

na bira~kim mestima

Avlaxinica 1 i Avlaxini-

ca 2, Dveri su dobile 17

odsto glasova.

M. N.

DVERI PRE[LE CENZUS U ZAPADNOJ SRBIJI, A U ^A^KU, SA 11,66 ODSTO GLASOVA, OSVOJILE TRE]E MESTO

^IST I PO[TEN POLITI^KI REZULTAT

KOALICIJA SPS-PUPS-JS: SRBIJA SE PONOVO IZJASNILA ZA SNAGE DESNICE

BREME SOCIJALE

SADA JE NA DRUGIMA

Veqko Negovanovi}, Nata{a Cvijovi} i Miladin Ristanovi}

Bo{ko Obradovi}

Posle parlamen-

tarnih izbora,

o~ekuje se da no-

va Republi~ka

vlada i Skup{tina donesu

veoma va`ne zakone (o ra-

du, planirawu i izgradwi,

ste~aju, privatizaciji) ko-

ji }e imati veliki uticaj i

na funkcionisawe lokal-

nih samouprava i `ivot

wihovih gra|ana, smatra

gradona~elnik Ili}, uve-

ren da oni ne}e ometati na-

stavak zapo~etih i po~etak

novih investicija:

- O~ekujemo da u ovoj go-

dini budu zapo~eti radovi

na zgradi Doma vojske, na-

mewenoj za Gradsku bibli-

oteku, za koju su zavr{eni

projekat i gra|evinska do-

zvola. Ministarstvo kul-

ture i informisawa je obe-

}alo da }e ovu investiciju

pomo}i sa 50 miliona di-

nara, dok su preostala

sredstva obezbe|ena u grad-

skom buxetu. Uskoro }e bi-

ti raspisan i tender za iz-

gradwu prihvatili{ta za

nezbrinute `ivotiwe i

transfer stanice na loka-

ciji deponije u “Preli}i-

ma”. Nadamo se da }e slede-

}e godine biti zapo~eta i

gradwa novog objekta ambu-

lante na Qubi}kom keju i

pro{irewe zgrade Centra

za socijalni rad, koji zbog

nedostatka sme{tajnih ka-

paciteta ima velike pro-

bleme.

Formirawe nove Vlade

preduslov je i za nastavak

realizacije Lokalnog

akcionog plana zapo{qa-

vawa, koji bi trebalo da

“otvori” oko 200 novih

radnih mesta, ka`e grado-

na~elnik i najavquje i ras-

podelu podsticajnih sred-

stava za poqoprivredu, o

~emu }e odluku doneti od-

bornici na zasedawu zaka-

zanom za slede}i petak:

- I javna preduze}a i

ustanove normalno funk-

cioni{u, bez ikakvih pro-

blema u oblasti pru`awa

usluga gra|anima i reali-

zaciji planiranih progra-

ma i manifestacija. Va`no

je napomenuti i da smo na-

stavili saradwu sa NIS i

potpisali ugovor o novoj

donaciji od osam miliona

dinara i dobili podsti-

cajna sredstva resornog

ministarstva za izradu

Plana generalne regulaci-

je za naseqeno mesto Sla-

tina. O~ekujemo da }e ove

godine Skup{tina usvoji-

ti {est planova GR, {to }e

biti od izuzetnog zna~aja,

pored ostalog i za realizo-

vawe novih investicija i

otvarawe novih radnih me-

sta.

Pro{le godine je, za-

hvaquju}i velikom anga-

`ovawu i podr{ci grad-

skog rukovodstva, aktivi-

rana “^ipsara” koja je za-

poslila 70 radnika i pro-

{irila kapacitete, podse-

}a zamenik gradona~elnika

Radenko Lukovi} i nagla-

{ava da je pokretawe ove

fabrike doprinelo pove-

}awu proizvodwe krompi-

ra na ovom podru~ju:

- Pro{le godine stabi-

lizovana su i preduze}a

“Prvi maj”, u kome je zapo-

~et proces reorganizacije,

anga`ovawem stranog

partnera “Ivas Balkan” i

“Slovas”, koje je zahvaquju-

}i partnerstvu sa “Nice

fektori” zapo~elo reorga-

nizaciju na bazi ranije

pripremqenih planova.

Najizvesnija akivnost u

ovoj godini je privatiza-

cija “@itoprometa” i po-

kretawe proizvodwe, pr-

venstveno bra{na i sto~ne

hrane, koja }e podsta}i po-

qoprivrednu proizvodwu

i setvu `itarica u ~a~an-

skom kraju i ~itavom okru-

gu.

^elnici Grada, resorno

zadu`eni za privredu, u~e-

stvuju i u intenzivnim

pripremama za novu priva-

tizaciju “Sto~ara”, za koje

je najboqe re{ewe, ka`e

Lukovi}, da bude “uvedeno

u ste~aj po kratkom postup-

ku” i potom izabran stra-

te{ki partner koji bi ga

kupio, pokrenuo tov junadi

i aktivirao klani~nu pro-

izvodwu.

- Narednih dana treba-

lo bi da bude okon~ana i

prodaja Fabrike hartije,

tako|e iz ste~aja, ~ija je

procewena vrednost oko

~etiri miliona evra. Veo-

ma je va`no da postoji in-

teresovawe ozbiqnih pa-

retnera, me|u kojima je pi-

smo o namerama ve} dosta-

vila firma “Not kalton”,

koja planira da kupi FH i

pokrene proizvodwu sred-

we finih i toalet papira

i najavquje da za godinu da-

na zapo~ne i proizvodwu

roto papira. Ukoliko sve

to za`ivi, fabrika }e za-

posliti oko 300 radnika-

optimisti~ki prognozira

Lukovi}.

Hrvatska firma “Hemo

kompleks” je dobila tako-

zvano izlu~no pravo u

preduze}u PKS i najavila

pokretawe proizvodwe u

pojedinim wegovim pogo-

nima ve} za 60 dana i obez-

be|ewe posla u prvoj fazi

za 25 radnika, navodi Lu-

kovi} jo{ neke ~a~anske

firme koje mogu da o`ive

posle neuspe{nih privati-

zacija, uveren da }e novi

Zakon o privatizaciji

omogu}iti ubrzano re{a-

vawe i statusa preduze}a u

procesu restrukturirawa,

poput Fabrike reznog ala-

ta i civilnog dela kompa-

nije “Sloboda”, za koji naj-

ozbiqnije interesovawe

pokazuje gorwomilanova~-

ki “Metalac”, spreman da

zna~ajna sredstva ulo`i u

nove tehnologije i opremu.

U toku je i izrada studije

opravdanosti o pokretawu

solarne energane na loka-

ciji stare deponije, na ko-

joj je planirano fazno in-

stalisawe kapaciteta od

10 do 15 megavata. I dola-

zak kompanije “Lidl” u ^a-

~ak, koja namerava da sle-

de}e godine otvori 15 cen-

tara u Srbiji, je svakim da-

nom sve izvesniji, tvrdi

Lukovi}, jer joj je lokalna

samouprava ponudila grad-

sko zemqi{te pored obila-

znog puta, u neposrednoj

blizini starog pogona

“Komunalca”. Lukovi} je

podsetio da je u ^a~ku po-

~ela da radi i nova putar-

ska firma, koja je ve} ugo-

vorila prve poslove i za-

poslila radnike, da je

“Sloboda” vratila na po-

sao oko 400 radnika i “Re-

mont” primio 150 qudi.

Zahvaquju}i tome i ~iwe-

nici da su na svim ve}im

poslovima i investicija-

ma u Gradu anga`ovana

uglavnom lokalna preduze-

}a, do{lo je do blagog sma-

wewa stope nezaposlenosti

u 2013. godini, koja se kre-

}e oko 27 odsto, odnosno

ra~unaju}i po takozvanom

modelu na bazi radne snage

21 odsto.

M. N.

PARLAMENTARNI IZBORI NISU „POQUQALI” VLADAJU]U KOALICIJU U ^A^KU

Pomo}nik gradona~elni-

ka Sa{a Obradovi} pod-

neo je ostavku na to mesto

zbog izbora na funkciju

direktora ~a~anske Fili-

jale Nacionalne slu`be

za zapo{qavawe. Izbor je

obavqen po konkursu, koji

je raspisan 27. novembra

prethodne godine. Po re-

~ima Obradovi}a, re~ je o

li~noj odluci, koja apsolutno nema veze sa aktuel-

nim politi~kim de{avawima i wegovim ~lanstvom

u DSS. S obzirom da je mesto pomo}nika gradona-

~elnika, prema koalicionom sporazumu o vr{ewu

vlasti u Gradu ^a~ku pripadalo ovoj stranci, Grad-

ski odbor DSS i odborni~ka grupa NS-DSS }e

uskoro dostaviti predlog gradona~elniku za imeno-

vawe novog pomo}nika. Nakon sednice Predsedni-

{tva DSS, o ovoj temi, rezultatima izbora i aktu-

elnim de{avawima unutar same stranke, bi}e uskoro

re~i na konferenciji za novinare, najavquju iz GO

DSS.

SA[A OBRADOVI],

DIREKTOR FILIJALE NSZ U ^A^KU

5GRADPETAK 21. MART 2014. GODINE

VLAST STABILNA,NEMA TRZAVICA I PROBLEMA

Pri~e koje posledwih dana kru`e u jav-

nosti, da posle vanrednih parlamentar-

nih izbora postoji mogu}nost raspisiva-

wa i vanrednih lokalnih izbora u poje-

dinim gradovima i op{tinama, ili u naj-

boqem slu~aju prekomponovawa vlasti, u

^a~ku su potkrepqene nesmotrenim izja-

vama nekih strana~kih funkcionera i

odlukom Sa{e Obradovi}a, pomo}nika

gradona~elnika za mesnu samoupravu i

komunalnu infrastrukturu, da na to me-

sto, na li~ni zahtev i zbog odlaska na

drugu funkciju, podnese ostavku. Vlada-

ju}a koalicija u Gradu je stabilna i

funkcioni{e normalno i bez ikakvih

trzavica i problema obavqa svakodnev-

ne poslove, realizuje zacrtane planove i

nastavqa zapo~ete investicije, ka`u za

“^a~anski glas” gradona~elnik Vojislav

Ili} i wegov zamenik Radenko Lukovi}.

Usredu, oko 10,20 ~asova, na pru`nom prelazu koji je

zatvoren za saobra}aj, kod Ma{insko-saobra}ajne

{kole u ^a~ku, teretna cisterna je udarila bicikli-

stu M. T. (1948) iz ^a~ka. On je podlegao povredama u

~a~anskoj bolnici.

Uvi|aj su, po nalogu, Osnovnog javnog tu`ioca u ^a~-

ku, obavili policijski slu`benici PU ^a~ak.

Povodom obele`avawa Dana se}awa na stradale u

NATO bombardovawu, u ponedeqak, 24. marta,

kod Spomenika `rtvama rata od 1991. do 1999. godine,

bi}e obele`en pomen poginulima. Pozivaju se gra|ani

da prisustvuju obele`avawu Dana se}awa na stradale u

NATO bombardovawu i polagawu venaca i cve}a na

spomen obele`je. Ceremonija po~iwe u 12 sati.

NAJAVA DOGA\AJA

SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

DAN SE]AWA

NA STRADALE U NATO

BOMBARDOVAWUPOGINUO BICIKLISTA

6 PETAK 21. MART 2014. GODINEGRAD

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVQE OBELE@IO 22. MART, SVETSKI DAN VODA

Udru`ewe potomaka

ratnika oslobodi-

la~kih ratova Sr-

bije, 14. marta odalo je po-

{tu i polo`ilo venac na

spomenik vojvodi Stepi

Stepanovi}u, ~ije ime ovo

udru`ewe i nosi, u znak se-

}awa na velikog vojskovo-

|u i dan wegovog ro|ewa, a

povodom obele`avawa sto-

godi{wivce po~etka Pr-

vog svetskog rata. Prigod-

nom bedsedom o slavnom

vojvodi, koji je posledwe

godine `ivota proveo u

^a~ku, obratio se predsed-

nik ovog Udru`ewa Slobo-

dan ^vorovi}. Potom je u

Galeriji Narodnog muzeja

prikazan film o najodli-

kovanijoj heroini Velikog

rata Milunki Savi}, i

predstavqen sadr`aj no-

vog, 21. Srpskog narodnog

kalendara, koji ve} dve de-

cenije izdaje Agencija

“^vorak”. Za 20 godina, ko-

liko traje u kontinuitetu

Srpski narodni kalendar

je {tampan u tira`u od

85.000 primeraka, ali novo

izdawe, po re~ima prire-

|iva~a i izdava~a ^voro-

vi}a, kasni sa {tampom

zbog te{ke finansijske si-

tuacije. O sadr`aju kalen-

dara su govorili biblio-

tekar Mirko Drmanac i

kwi`evnik i prire|iva~

Radovan M. Marinkovi},

koji je tom prilikom na-

glasio da je ovo kwiga za

narod, koja ne traje jednu

godinu, nema nau~ni, ali

ima otkrivala~ki pristup,

tako {to stvarala~ki po-

nire u pro{lost. Pored

standardnih rubrika po-

sve}enih verskim datumi-

ma i molitvama, novi kale-

dar }e na svoj na~in obele-

`iti aktuelne istorijske

jubileje i na svojim stra-

nicama doneti svekoliko

narodoumqe. Z. L. S.

Milenijumski ciq

postavqen u de-

kadi voda, koja se

zavr{ava slede}e godine,

da polovini stanovni{tva

koja nema re{en problem

vodosnabdevawa, moraju

biti obezbe|eni osnovni

sanitarno tehni~ki uslovi

`ivqewa, na`alost ne}e

biti ostvaren. Ukoliko i

kada on bude dostignut, go-

di{we }e, prema analizi

Svetske zdravstvene orga-

nizacije, upravo zbog ko-

ri{}ewa kvalitetnih vo-

da, biti ostvarena dobit

od skoro 85 milijardi do-

lara. Na ove podatke ukaza-

la je, povodom obele`avwa

22. marta, Svetskog dana

voda, dr Qiqana Pi{~e-

vi} Moji}evi} iz Zavoda

za javno zdravqe, naglasiv-

{i da se ove godine taj dan,

koga su Ujediwene nacije

ustanovile 1993. godine,

obele`ava pod sloganom

“Voda i energija”. Zbog

zdravstvenih, ekonomskih

i socijalnih aspekata, na

poqu zdravog vodosnabde-

vawa se mora mnogo vi{e

uraditi u ~itavom svetu i

u na{oj zemqi, rekla je ona

i podsetila:

- Broj stanovnika na ze-

mqi se pove}ava, mewaju se

klimatski uslovi i sve je

mawe ~iste pija}e vode.

Zbog toga bi, na primer, za

navodwavawe i druge teh-

ni~ke potrebe trebalo {to

vi{e koristiti pre~i{}e-

ne otpadne vode.

Zna~aj me|usobne sprege

vode i energije je ogroman,

jer su za dobijawe svih vr-

sta energije - elektri~ne,

atomske, termoenergije, po-

trebne velike koli~ine vo-

de, odnosno za proizvodwu

vode zna~ajne koli~ine

energije, objasnila je dr

Vesna Mani}. Preduslov

za obezbe|ewe higijenski i

zdravstveno ispravne vode

za pi}e je, napomiwe ona,

adekvatna kontrola vode:

- Jedini merodavan ~i-

nilac je kontrola vode po

ISO standardima 17025,

koji se primewuju u labo-

ratorijama Zavoda za javno

zdravqe, zadu`enog za re-

dovne kontrole kvaliteta

vode. Ti standardi prime-

wuju se i u laboratorijama

javnih preduze}a u Mora-

vi~kom okrugu. Na osnovu

rezultata dosada{wih ana-

liza i kontrola mo`emo

re}i da kvalitet vode od-

govara svim standardima

propisanim va`e}im pra-

vilnicima.

Situacija je druga~ija

kada je re~ o seoskim vodo-

vodima, ka`e Mani}ka, is-

ti~u}i pozitivan primer

^a~ka, na ~ijem podru~ju se

sve vi{e seoskih doma}in-

stava prikqu~uje na grad-

ski, odnosno rzavski si-

stem. Odre|eni problemi

evidentirani su na seo-

skim vodovodima, sa kojih

se snabdeva od nekoliko de-

setina, do nekoliko stoti-

na doma}instava, prven-

stveno zbog nepravilnog

gazdovawa objektima i

mre`om, nedovoqnog odr-

`avawa, sistematske kon-

trole i nedovoqnog hlo-

risawa. Oni su jo{ izra-

`eniji na individualnim

bunarima i drugim vodnim

objektima, koji se koriste

takore}i bez ikakve kon-

trole i provere ispravno-

sti vode. Za razliku od

wih, voda je kvalitetna u

onim sistemima koji su

podvrgnuti redovnoj kon-

troli, i ~iji se korisnici

blagovremeno obave{tava-

ju o svim nedostacima,

eventualnim kvarovima i

neispravnosti vode, i na

kojima se, u tim slu~ajevi-

ma preduzimaju odgovaraju-

}e higijensko tehni~ke me-

re, ka`e dr Mani}. M. N.

Od 21. do 28. marta u ~a~anskoj poslov-

nici firme “Audiovoks” bi}e odr`a-

na akcija besplatne provere sluha. Svi za-

interesovani termine mogu zakazati na

telefon 032/ 347-885 od 9 do 16 ~asova.

Danas svaka peta osoba starija od 55 godi-

na ima o{te}en sluh, a kako vreme prola-

zi svaka tre}a. Kod takvih osoba potrebno

je preduzeti odre|ene mere, ukoliko su one

neophodne. U po~etku se kod qudi koji

slabije ~uju mo`e pojaviti otpor prema

pomagalima, ali se on mo`e brzo prevazi-

}i, kao {to je prevazi|en i otpor prema

no{ewu nao~ara za korekciju vida.

JO[ JEDNA AKCIJA FIRME „AUDIOVOKS”

UDRU@EWE POTOMAKA RATNIKA OBELE@ILO

RO\ENDAN VOJVODE STEPE

BESPLATNA PROVERA SLUHA

RE^, DVE I O

NOVOM KALENDARU

POLOVINA STANOVNI[TVA BEZ VODE

Ukompaniji Forma Idea-

le tokom marta je aktu-

elna akcija koja promovi{e

vi{e od 240 artikala na sni-

`ewima i do 50 odsto. Ponu-

du kompanije ovog prole}a

karakteri{e veliki broj ar-

tikala na visokim sni`ewi-

ma, a razlog tome je sezonska

prodaja asortimana, ka`e

Nikola Ru`i~i}, rukovodi-

lac Slu`be za medije i odno-

se sa javno{}u. Pored mar-

tovskih velikih sni`ewa,

Ru`i~i} je na konferenciji

za novinare, odr`anoj pro-

{log ~etvrtka u ~a~anskom

salonu, najavio da }e Forma

Ideale od 1. aprila promo-

visati novi asortiman, koji

je estetski i tehni~ki una-

pre|en i, naravno, sa pristu-

pa~nim cenama.

- Kupovina u salonima For-

ma Ideale mogu}a je na odlo-

`eno pla}awe do 180 dana,

bez kamate, {to je jako zna-

~ajno za sve na{e gra|ane,

koji su trenutno veoma zadu-

`eni. Interesovawe gra|ana

za ovaj vid kupovine je veli-

ko, a mi }emo se potruditi

da vremenski period beska-

matne kupovine na odlo`eno

pla}awe bude i ve}i, nego

{to je trenutno. Svakog me-

seca raste i broj kupaca pre-

ko onlajn {opa, www.formai-

deale.rs. Re~ je o “zgodnom”

mehanizmu za kupovinu na-

me{taja, jer bilo gde u Srbi-

ji, u roku od dva do pet dana,

name{taj se isporu~uje pot-

puno besplatno. To je zna~aj-

no pogotovu za qude koji `i-

ve van velikih gradskih cen-

tara, kao i za one koji su na

privremenom radu u ino-

stranstvu. Kupci se sve ~e-

{}e odlu~uju i za ovaj vid

kupovine - ka`e Ru`i~i}.

On je tom prilikom pozvao

sve gra|ane ^a~ka i okoline

da posete ~a~anski salon

Forma Ideale i da odaberu

ono {to im se svi|a, jer mar-

tovska prodaja asortimana

donosi sni`ewe, koje kupci

ne o~ekuju. Ru`i~i} je tako-

|e pozvao gra|ane da i 1.

aprila posete salon, kada }e

ga krasiti nova sezonska po-

stavka name{taja. Re~ je o

interesantnim inovacijima,

koje }e tokom marta biti

predstavqene na inostranim

tr`i{tima, a od 1. aprila i

u svim salonima {irom Sr-

bije.

Salon Forma Ideale u ^a~-

ku, koji je otvoren sredinom

2007. godine, prostire se na

vi{e od 3.000 kvadrata, a ka-

da je re~ o ponudi jedan je od

najlep{ih u Srbiji, ka`e

Ru`i~i} i dodaje:

- U ~a~anskom salonu je za-

posleno 17 qudi, koji rade

kao prodavci i monteri na

terenu. Oni su “nasmejano

lice firme”, jer vas prodav-

ci do~ekuju u salonu i daju

vam savete u vezi sa kupovi-

nom name{taja i ure|ewem

`ivotnog prostora, a monte-

ri vam dopremaju na ku}nu

adresu i montiraju name{taj

koji ste kupili. Forma Ide-

ale u ^a~ku je najmoderniji,

najve}i i najopremqeniji

salon name{taja u okolini.

U prijatnom ambijentu je iz-

lo`eno nekoliko stotina

artikala, koji su na na{oj

akcijskoj mese~noj ponudi.

Re~ je o artiklima koji se

kroz nekoliko meseci mewa-

ju, tako da su uvek aktuelni,

u zavisnosti od sezone.

Ru`i~i} je istakao da je ovaj

salon na dobroj lokaciji i

da pokriva znatno ve}e pod-

ru~je, nego {to je teritorija

grada ^a~ka, odnosno i Gor-

wi Milanovac, Gu~u, Iva-

wicu, Po`egu. Prema wego-

vim re~ima, pose}enost je ve-

lika, kao i prodaja, a zapo-

sleni u ovoj kompaniji i da-

qe }e se truditi da Forma

Ideale bude najboqi salon

name{taja u gradu. Svi pose-

tioci mogu o~ekivati kon-

kurentnu ponudu i konku-

rentne cene. “Ono {to na{

name{taj karakteri{e ne sa-

mo na srpskom, ve} i na ino-

stranim tr`i{tima, jeste

najboqi odnos cene i kvali-

teta, za{ta smo ve} nekoliko

puta dobijali nagrade”, is-

takao je Ru`i~i}.

N. R.

MARTOVSKA AKCIJA U FORMA IDEALE

SNI@EWA I DO 50 ODSTO

^A^AK U GRUPI GRADOVA U KOJIMA „VLADA” DUBOKA DEMOGRAFSKA STAROST

TURISTI^KA ORGANIZACIJA ^A^KA NA SAJMU TURIZMA U BERLINU

7GRADPETAK 21. MART 2014. GODINE

Na Me|unarodnom

sajmu turizma ITB u

Berlinu, odr`anom od 5.

do 9. marta, Turisti~ka or-

ganizacija ^a~ka je bila

jedan od izlaga~a u okviru

ukupne ponude Turisti~ke

organizacije Srbije. Na

sajmu su se predstavili i

Turisti~ka organizacija

Vojvodine, Pokrajinski se-

kretarijat za privredu, za-

po{qavawe i ravnoprav-

nost polova AP Vojvodine,

Turisti~ka organizacija

Novog Sada, Turisti~ka

organizacija Beograda, kao

i predstavnici turisti~ke

privrede iz agencija Mage-

lan Corporation, S. A. B. In-

ternational, Dobro~instvo,

Kon Tiki Travel, Ku}a vi-

na “Kova~evi}” i Novosad-

ski sajam AD.

- Tema ovogodi{we pro-

motivne kampawe TOS je

Lifestyle Serbia - Srbija za

mlade, ali su tako|e zastu-

pqene i i druge va`ne i za-

nimqive teme, kao {to su

aktivan odmor u o~uvanoj

prirodi, kratki odmori u

gradovima, putevi kulture

u Srbiji, gastronomska po-

nuda, manifestacije. Turi-

sti~ka organizacija ^a~ka

imala je na svom info pul-

tu na {tandu i tokom po-

slovnih sastanaka mogu}-

nost da prezentuje i podeli

{tampani promotivni ma-

terijal na nema~kom i en-

gleskom jeziku. Promovi-

sani su: Ov~arsko-kablar-

ska klisura, Atomska bawa

Gorwa Trep~a, ^a~ak, Dra-

ga~evo - Gu~a, sme{tajni

kapaciteti i programi iz

oblasti medicinskog turi-

zma. Sajam turizma u Ber-

linu bio je koncipiran

kao poslovni sajam B2B pr-

va tri dana, a posledwa dva

su bila otovrena i za pose-

tice - ka`e Gordana Maj-

storovi}, stru~ni sarad-

nik za marketing TO^-a.

Prema wenim re~ima,

uspostavqeni su kontakti

sa nema~kim organizatori-

ma putovawa, medijima,

ali i sa agencijama iz

Poqske, koje su sve vi{e

zainteresovane za uvo|ewe

programa iz Srbije u wi-

hove programe putovawa.

Majstorovi}ka izdvaja ne-

koliko va`nih organiza-

tora putovawa, organiza-

cija i predstavnika medija

sa kojima je ostvaren kon-

takt i poslovna saradwa:

Mascontour - Sustainable To-

urism, Consulting & Commu-

nication, My Tournee, Elves

travel, Damptour Travel

Agency, Podkarpacka - Regi-

onalna turisti~ka organi-

zacija u Poqskoj, ARTE -

nema~ko-francuska dr`av-

na televizija...

Za poslovne posetioce

sajma bila je organizovana

prezentacija ukupne turi-

sti~ke ponude ~a~anskog

kraja i okoline, ka`e na{a

sagovornica.

- Nakon odr`ane prezen-

tacije turisti~ke ponude

~a~anskog kraja, sa Dianom

Körner, PR turizma Srbi-

je za nema~ko turisti~ko

tr`i{te, dogovoreno je

ukqu~ivawe turisti~ke

ponude na{eg kraja u pro-

grame promocije, studijske

programe istra`ivawa tr-

`i{ta Srbije i grada ^a~-

ka, kao i programe obila-

ska i boravka novinara i

organizatora putovawa iz

Nema~ke. Sajam je pru`io

brojne mogu}nosti za uspo-

stavqawe kontakata sa or-

ganizatorima putovawa,

medijsku promociju, sarad-

wu sa potencijalnim inve-

stitorima, kolegama iz

drugih zemaqa. O~ekivani

rezultati pozitivno }e se

odraziti na u~e{}e nema~-

kih turista u ukupnom tu-

risti~kom prometu u budu-

}em periodu. Nakon razgo-

vora sa brojnim posetio-

cima {tanda, turisti~ka

ponuda na{eg kraja prila-

go|ena je tra`wi nema~kih

turista, koji su najvi{e za-

interesovani za boravak u

prirodno atraktivnim

sredinama, gde ima mogu}-

nosti za aktivan odmor

(planinarewe, {etwa), bo-

ravak u prirodi, wellness

sadr`aje - ka`e Gordana

Majstorovi}, nagla{avaju-

}i da je Ov~arsko-kablar-

ska klisura bila, na osno-

vu podeqenog materijala i

tema koje su ih zanimale,

najatraktivnija, potom

kulturno istorijsko nasle-

|e - manastiri i sme{tajni

kapaciteti u gradu ^a~ku.

N. R.

OV^ARSKO-KABLARSKA KLISURA NAJATRAKTIVNIJA

Kao i u ve}ini

gradova i op-

{tina u Srbiji,

i u ^a~ku je izme|u dva po-

pisa (od 2002. do 2011. go-

dine), zabele`en pad broja

stanovnika. Prema eviden-

ciji od pre tri godine, na

podru~ju Grada, u 38.749

doma}instava `ivelo je

115.337 gra|ana, ili za

1.735 mawe nego 2002. godi-

ne. Ovaj “minus” posledica

je negativnog prirodnog

prira{taja, smawenih mi-

gracija i starewa stanov-

ni{tva. Zbog toga je ^a~ak

svrstan u grupu lokalnih

samouprava u kojima vlada

duboka demografska sta-

rost, ~iji `iteqi u prose-

ku imaju 42,7 godina `ivo-

ta, odnosno `ene 44, a mu-

{karci 41,4. Osim ovih po-

kazateqa, u sveobuhvatnoj

analizi koju su, u sklopu

izve{taja o pro{logodi-

{wem poslovawu, sa~ini-

li stru~waci Centra za

socijalni rad, navodi se i

prili~no alarmantna kon-

statacija da se progresiv-

no starewe stanovni{tva

^a~ka nastavqa. Taj trend,

pored ostalog, nagove{ta-

vaju podaci da u grupi od

45 do 64 godina starosti

ima 34.876 lica, ili 30,24

odsto, a od 55 do 59, 10.213

(8,85 odsto).

Posebnu pa`wu u nared-

nom periodu, sugeri{u

oni, trebalo bi obratiti i

na ~iwenicu da se smawuje

broj doma}instava (2002.

godine bilo ih je 40.169, a

2011. 38.749) i pove}ava

broj stara~kih, zbog ~ega

bi lokalna zajednica mora-

la da poja~a i unapredi

usluge socijalne za{tite

za stariju populaciju. Za

sada wih pru`aju samo

Centar za socijalni rad,

udru`ewa penzionera i

privatni domovi, jer na

podru~ju Grada nema dr-

`avnih institucija - Doma

za stare i Gerontolo{kog

centra koji bi dodatno

“osna`ili” najstarije su-

gra|ane.

Da su u periodu izme|u

dva popisa zabele`eni i

neki pozitivni trendovi,

govore podaci o obrazov-

noj strukturi stanovni-

{tva: u tom razdobqu pove-

}an je broj lica sa visokim

obrazovawem i smawen

broj osoba bez {kolske

spreme i sa nepotpunim

osnovnim obrazovawem.

Popis iz 2011. pokazao je

da je bez {kolske spreme

bilo 1.829, da je nepotpuno

osnovno obrazovawe imalo

9.609, a osnovno obrazova-

we 19.143 lica starijih od

15 godina. Najvi{e ^a~ana

(53.543) poseduje diplomu

sredwe {kole, dok je vi{e

obrazovawe steklo 5.437, a

visoko samo 8,14 odsto

(9.386). M. N.

TRE]INA ^A^ANA

OD 45 DO 64 GODINE @IVOTA

Pro{le godine u kwige ro|enih

upisano je 1.452 novoro|en~eta, dok je

u kwigama umrlih registrovano 1.803

lica.

U mati~niom kwigama GU za op{te

i zajedni~ke poslove zabele`eno je i da

je lane u ^a~ku sklopqeno 427 brakova,

od kojih na seoskom podru~ju 187.

Ohrabruje podatak da je pro{le godine

pribli`no isti broj mladih bra~nih

parova, kao 2012, stao pred mati~ara i

da je, posle du`eg perioda, zaustavqen

negativan trend u ovoj oblasti. Tome

su, smatraju analiti~ari Centra za so-

cijalni rad, pored ostalog, doprinele

podsticajne mere dr`ave i lokalne sa-

mouprave, ~iji je ciq ja~awe porodice

i pove}awe nataliteta

VI[E UMRLIH, NEGO RO\ENIH

8 PETAK 21. MART 2014. GODINEDRU[TVO

IZ PORODI^NIH ALBUMA

Uskromnom, ali

ukusno ure|e-

nom stanu u

Novopazarskoj

ulici u Beo-

gradu, danas, dve i po godi-

ne posle smrti kwi`evnika

Radomira Konstantinovi-

}a, `ivi wegova jedina na-

slednica Milica, sa kojom

je u braku proveo posledwu

deceniju `ivota. Poznava-

li su se od ranije jer je ona,

kao lekarka, radila u domu

zdravqa na Vra~aru, a Ra-

domir i wegova prva supru-

ga Ka}a Samarxi}, bili

weni pacijenti. Posle Ka-

}ine smrti, on je nastavio

da se le~i na istom mestu i,

kako Milica ka`e, iz pri-

jateqstva se rodila qubav.

- @ivot sa Radomirom

bio je ostvaren san. Ako je

ta~no da svaki ~ovek podse-

}a na neki instrument, on-

da je on bio orkestar. Pose-

dovao je ne samo veliko

obrazovawe, ve} i ne`ne

emocije i prefiwen smisao

za humor. Bio je krajwe de-

likatan, gospodin u svakom

pogledu - govori Milica o

svom suprugu, autoru obim-

ne studije “Filozofije pa-

lanke” i svojevrsne istori-

je srpskog pesni{tava “Bi-

}e i jezik”.

Osim eseja o umetnosti,

Konstantinovi} je pisao

romane (“Daj nam danas”,

“Mi{olovka”, “Izlazak”,

“Ahasver”, “Dekartova

smrt”) poeziju i radio dra-

me. ^itaoce, ali i slu{ao-

ce kultnih emisija na Tre-

}em programu Radio Beo-

grada, pronalazio je me|u

intelektualcima istan~a-

nog senzibiliteta, onima

koji su imali smelosti da

se odreknu jednom zauvek

ustanovqenih vrednosti, a

tuma~ewe i i{~itavawe

kwi`evnog dela do`ive kao

~in preispitivawa i naro-

~ite kreativnosti.

- Radomira je uvek neko

za ne{to napadao, najpre

ortodoksni komunisti.

Jo{ 1951. godine Milan

Bogdanovi} ga je kritiko-

vao za “ofanzivu poetskog

besmisla” i “prko{ewe

vremenu i dru{tvu koje iz-

gra|uje vi{i smisao i `i-

vota i ~oveka”. Otu|enost

od revolucionarnog duha

zamerali su mu i Dragan Je-

remi}, Bora Drenovac,

Oskar Davi~o... Kada je,

krajem pro{log veka, po-

stao predsednik Beograd-

skog kruga i izjasnio se

protiv rata, na scenu su

stupili ostra{}eni nacio-

nalisti koji ga ni mrtvog

ne ostavqaju na miru. Ne

biraju}i re~i, oni vre|aju

ne samo wega, nego i wego-

vog oca Mihaila, koji je

bio projugoslovenski ras-

polo`en i to raspolo`ewe

preneo na sina.

MIHAILO POTI^E

IZ ^A^KA

Radomirov otac Mihai-

lo ro|en je u ^a~ku, 1897.

godine, od oca Ilije, nad-

ni~ara, i majke Pave, koja je

bila nepismena. Do po~et-

ka Prvog svetskog rata

{kolovao se u rodnom gra-

du, a onda je, kao |ak dobro-

voqac, sa srpskom vojskom

pre{ao Albaniju, da bi se

po~etkom 1916. godine ob-

reo u Francuskoj, gde je

svrstan u Prvu ~etu Srp-

skog univerzitetskog bata-

qona. Francuska vlada je

omogu}ila srpskim |acima

da zavr{e {kolovawe, pa je

Mihailo u inostranstvu i

maturirao i stekao zvawe

pravnika. Po povratku u ze-

mqu radio je kao profesor

tek osnovanog Pravnog fa-

kulteta u Subotici, odakle

je preme{ten na beogradski

Pravni fakultet, gde }e ka-

snije postati {ef katedre

za gra|ansko pravo. U vladi

Dragi{e Cvetkovi}a bio je

ministar bez portfeqa i

ministar pravde, ali je

podneo ostavku zbog nesla-

gawa sa pristupawem Jugo-

slavije Trojnom paktu. Po-

sle kapitulacije, izbegao je

u Egipat, odatle pre{ao u

Palestinu, da bi od strane

jugoslovenske vlade u Lon-

Qubav prema Ivawici Radomir Kon-

stantinovi} je nasledio od oca Mihai-

la, a preneo na suprugu Milicu koja i

posle wegove smrti rado pose}uje ovu

varo{icu i provodi vreme u porodi~noj

ku}i

MESTO IVAWICE U @IVOTU

Radojka i Mihailo Konstantinovi} sa decom i Spasovi}i - Bo`idar i Dragiwa,

Ivawica 1931. godine

Qiqana Nikoli}, Radomir Konstantinovi}, Ka}a Samarxi} i Aleksandar

Nikoli}, Javor 1968. Radomir i Pava Konstantinovi}

Mihailo Konstantinovi} sa me{taninom

Rajkom Projovi}em, Rado~elo 1959.

Radomir Konstantinovi} i Ivawi~anin Aleksandar

Nikoli}, Javor 1965.

Radomir Konstantinovi} na Javoru 1965.

9DRU[TVOPETAK 21. MART 2014. GODINE

donu bio poslat u Tursku,

radi prikupqawa podataka

o ratnim zlo~inima u na-

{oj zemqi i wihovim po~i-

niocima. Godine 1942. po-

novo je u Egiptu, gde ostaje

do 1944, kada ga novi pred-

sednik jugoslovenske vlade

dr Ivan [uba{i} poziva u

London da stupi u vladu

Tito - [uba{i}. On odbi-

ja ponu|ene funkcije u vla-

di, ali poma`e svojoj ze-

mqi i sa [uba{i}em odla-

zi u Italiju radi pregovo-

ra sa Nacionalnim komite-

tom oslobo|ewa Jugoslavi-

je. Posle rata je radio na

beogradskom Pravnom fa-

kultetu, a u tri navrata

obavqao du`nost dekana.

Tvorac je nacrta vi{e ka-

pitalnih zakona, od kojih

su neki jo{ uvek u primeni.

SRBIN SVETSKIH

VIDIKA

Radomirova majka Radoj-

ka (Beka) bila je k}erka Si-

me Popovi}a, profesora

gimnazije u Pirotu, i u~i-

teqice Jelisavete. Osim

sina, Konstantinovi}i su

imali k}erku Pavu koja je

rano preminula od sr~ane

mane.

Radomir je ro|en 1928.

godine u Subotici, a najve-

}i deo `ivota proveo u Be-

ogradu. Studirao je kwi-

`evnost, kwi`evno stvara-

latvo zapo~eo pisawem pe-

sama, objavqenim u zbirci

“Ku}a bez krova”, da bi se

potom posvetio romanu i

objavio “niz eksperimen-

talnih projekata i moder-

nih dela”. Za roman “Izla-

zak” dobio je NIN - ovu na-

gradu, 1960. godine. Eseje i

rasprave o kwi`evnosti

emitovao je preko Radio Be-

ograda i {tampao ih u li-

stovima i ~asopisima. Pre

objavqivawa, “Filozofiju

palanke” je u celosti pro-

~itao preko Tre}eg progra-

ma Radio Beograda, kao i

oglede o srpskim pesnici-

ma 20. veka, objediwene na-

zivom “Bi}e i jezik”. U ~a-

sopisu “Tre}i program” on

je tokom 12 godina objavio

113 eseja, odnosno vi{e od

4.000 stranica. Wegove ra-

dio drame prevo|ene su i

izvo|ene na vi{e jezika, a

drama “Veliki Emanuel”

uvr{}ena je 1963. godine u

antologiju svetske radio

drame na nema~kom jeziku.

Milica Konstantino-

vi} isti~e da je Radomir u

dr`avnoj slu`bi, kao ured-

nik ~asopisa “Mladost”,

proveo svega godinu i po, a

potom pre{ao u slobodne

umetnike, odnosno “samo-

stalnu delatnost”, u koju su

se, sem umetnika, svrstava-

li advokati, sve{tenici i

zanatlije. Iz Saveza komu-

nista je iza{ao 1953. godi-

ne, po povratku iz vojske.

- Kad god je bilo potreb-

no navesti nacionalnost,

deklarisao se kao Srbin, a

pisao je naizmeni~no }iri-

licom i latinicom. ^im

bi mu rukopis postao ne~i-

tak, mewao je pismo.

POMIRILA SAM GA

SA IVAWICOM

- Iza wega je ostalo 230

neobjavqenih eseja, koje je

~itao u emisiji “Radomir

Konstantinovi} prelista-

va ~asopise”. Za wihovo

{tampawe bio je zaintere-

sovan “Slu`beni glasnik”,

ali su planovi osuje}eni

dolaskom novog direktora

na ~elo ove izdava~ke ku}e -

govori supruga Radomira

Konstantinovi}a.

Otkrivaju}i nam tajne

wegove stvarala~ke radio-

nice, Milica ka`e da je do

kraja `ivota kucao na pi-

sa}oj ma{ini i to direkt-

no, bez unapred sa~iwenog

koncepta. Jedna ma{ina se

nalazila u beogradskom

stanu, druga u ku}i u Rovi-

wu, a tre}a u Ivawici, gde

je wegov otac, po odlasku u

penziju, kupio plac i 1964.

godine sagradio ku}u- brv-

naru.

Mihailo je moravi~ki

kraj zavoleo posredstvom

Ivawi~anina dr Bo`idara

Spasovi}a, sa kojim se

sprijateqio u mladosti i

dru`io ~itavog `ivota.

Bo`o je tako|e pripadao

Srpskom univerzitetskom

bataqonu, a studije medi-

cinu je, kao i wegova supru-

ga Draga, zavr{io u Fran-

cuskoj. Konstantinovi}i

su redovno letovali u Iva-

wici, a qubav prema varo-

{ici i wenim qudima pre-

neli na slede}u generaciju.

Radomir je rado boravio u

Ivawici, pronalaze}i u

woj uto~i{te od velegrad-

ske vreve i mir za kwi`ev-

ni rad. Posle smrti rodi-

teqa i prve supruge, wegovi

dolasci su se, me|utim,

proredili, jer je porodi~na

ku}a budila bolna se}awa

na drage qude koji vi{e ni-

su u `ivotu.

- Govorio je da sam ga ja

pomirila sa Ivawicom i

da sam prava Ivawi~anka.

Ranije nikada nisam bila u

tom kraju, a posle udaje za

Radomira svake godine smo

u wemu provodili tri mese-

ca. Gajili smo cve}e, dru-

`ili se sa prijateqima, ~i-

tali i slu{ali ozbiqnu

muziku. I danas tamo pro-

vodim leto, volim da radim

u ba{ti, {etam po okolnim

brdima i fotografi{em

veli~anstvene predele.

U beogradskom stanu,

Milica nam pokazuje Rado-

mirovu radnu sobu, naslo-

wa~u u kojoj je najradije se-

deo i deo bogate bibliote-

ke. Drugi deo je, obja{wava,

propao kada je ku}a Kon-

stantinovi}a u Roviwu po-

harana za vreme posledweg

rata, a tre}i deo se nalazi

na sigurnom - u Ivawici.

Sa police izdvaja dve

kwige - “^ovek bez svojsta-

va” Roberta Muzila i “Put

k savr{enosti” svete Tere-

zije Avilske.

- Ovo su posledwe kwige

koje je Rade ~itao.

Milica nije samo veli-

ki poznavalac dela i inte-

resovawa svoga supruga, ve}

se i sama bavi umetno{}u.

Slobodno vreme naj~e{}e

provodi u vajawu, a za ob-

likovawe drveta najvi{e

joj odgovara {irina i at-

mosfera ivawi~ke ba{te.

Ovekove~ila je lik Radomi-

ra Konstantinovi}a, a we-

gove crte prepoznajemo i na

nekim od radova koji nose

druga~ija imena.

Emilija Vi{wi}

IZ PORODI^NIH ALBUMA

RADOMIRA KONSTANTINOVI]A

Milica Konstantinovi}, u beogradskom stanu,

februar 2014.

Mihailo Konstantinovi} ispred ku}e u Ivawici,

1971. godine

Jedna od posledwih ivawi~kih fotografija: Radomir

Konstantinovi} i Ivawi~anin Bo{ko Glinti}

marketing 032/342-276

10 PETAK 21. MART 2014. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 21. MART 2014. GODINE 11DRU[TVO

Muzi~ari, kao i svi

ostali umetnici, pi-

sci ili slikari, ne

samo da prate na{u kulturu, ve}

nas podsti~u da razmi{qamo. A

oni najboqi me|u wima, podsti~u

nas i da svet gledamo drugim o~i-

ma, makar na nekoliko minuta.

Ovoga puta, u poseban svet, senzi-

bilan i ~ulan, uvela nas je ^a~an-

ka Mina Matija{evi}, jedan od

na{ih najboqih muzi~kih voka-

la. Poznata je po izvo|ewu tradi-

cionalnih pesama, iako je podjed-

nako uspe{na u gotovo svim mu-

zi~kim `anrovima.

U posledwih nekoliko meseci

^a~ani su mogli da je ~uju na Sve-

tosavskoj akademiji u Domu kul-

ture, Umetni~koj galeriji “Nade-

`da Petrovi}”, Gradskoj biblio-

teci, a nastupala je i na Festiva-

lu “Svet muzike” u Sirogojnu.

Pre objavqivawa nekog CD-a,

mo`da }e, ka`e, izraditi Veb-

sajt.

Muzikom je aktivnije po~ela

da se bavi od 16. godine, kada se

prijavila na takmi~ewe u emisi-

ji “Idol”. Potom su usledili na-

stupi sa brojnim muzi~arima,

takmi~ewe u emisiji “Ja imam ta-

lenat” i weno “najboqe i najdra-

`e iskustvo, koje je oblikovalo i

usmerilo”, anga`man u muzi~kom

sastavu “Balkanika” Sawe Ili-

}a. Godinu dana je pevala u ovoj

grupi, kao wihov glavni vokal.

- Muzikom se bavim od kada

znam za sebe. Uvek sam ne{to pe-

vu{ila, ali sam bila malo tajno-

vita, misti~na, nisam to uop{te

ispoqavala. Ipak, jedna svadba je

bila presudna, imala sam osam

godina. Ina~e, uvek sam se vrzma-

la oko muzi~ara, bilo mi je zani-

mqivo da posmatram {ta oni ra-

de. Naravno, peva~ice su mi bile

posebno zanimqive, jer sam vole-

la da pevam. Pri~aju}i sa peva~i-

com, toliko sam se oslobodila,

da sam uzela mikrofon i zapeva-

la. To je bio {ok za sve, jer niko

nije znao da ja pevam. Svima se

dopalo... - se}a se Mina Matija-

{evi} svojih prvih nastupa. Ve-

dra i nasmejana, otkrila nam je

jo{ jednu wenu, ne ba{ lepu, “epi-

zodu”. Jo{ kao trogodi{wa devoj-

~ica pokazivala je sklonost ka

pevawu. Po{to je stalno pevala,

`ica za mu}ewe je bila wen mi-

krofon. U zanosu igre je po`ele-

la da “mikrofon” odlo`i u uti~-

nicu na {poretu. Udar struje je

pre`ivela, {poret je mesecima

“zaobilazila” i, naravno, nasta-

vila da peva.

Prvi bend sa kojim je nastupa-

la u sredwoj {koli bio je “^etvr-

ta dimenzija”, a danas ima qude

koji je prate. U posledwe vreme je

naj~e{}e radila sa Stevanom

Milijanovi}em i Aleksandrom

Alempijevi}em.

- Savr{eno znam {ta `elim,

saradwu sa qudima koji vole mu-

ziku, jer ho}u da budem perfektna

u svom izvo|ewu. Te{ko je da na-

|e{ nekoga ko }e te pratiti, ne po

kvalitetu i tehni~kom izvo|ewu,

ve} po senzibilitetu. Uvek se

trudi{ da napravi{ ne{to dru-

ga~ije, atraktivno, zanimqivo.

Ako se orijenti{emo na tradici-

onalnu muziku, na etno, potrebno

je da te prati neko ko potpuno

razume tvoj senzibilitet. Naro-

~ito kada se ne osvr}e{ na to ka-

ko je neko ne{to otpevao, kada ne

kopira{ - ka`e Mina.

Na{a sagovornica smatra da

je najva`nije pevati “iz du{e”, a

`anr nije va`an. Nije se, ka`e,

opredelila za tradicionalnu mu-

ziku, ve} je ona izabrala wu. Dav-

no je u jednom filmu ~ula i bila

odu{evqena zvukom i harmoni-

jom.

- Bilo je to instrumentalno

izvo|ewe, ne mo`e se opisati re-

~ima, osvojila me je harmonija,

izazvala neku posebnu emociju.

Posle toga sam istra`ivala, do-

pala mi se starogradska muzika,

koja sadr`i tu posebnu vrstu emo-

cije, iskrenost. Tekst koji je tako

jednostavan, a tako neverovatno

dubok. Pesme su jednostavne, ali

kroz tih par re~i je iskazana su-

{tina od bola, patwe, onoga {to

jeste, qubavi, mladosti... - pri~a

Mina, isti~u}i da nasuprot mi-

{qewu koje vlada, danas ima pu-

no mladih qudi koje interesuje

tradicionalna muzika, tako da

nije zapostavqena i zaboravqena.

Mina nema velike muzi~ke

planove, jedino `eli da peva, “ne

zarad koristi, ve} zarad du{e”.

@eli da zadr`i lepotu i su{ti-

nu muzike koju izvodi, i, naravno,

da najiskrenije emocije prenese

na qude. Koju }e pesmu pevu{iti

zavisi od raspolo`ewa, ~esto za-

peva “Erdelezi”, “So maki sum se

rodila”, “Sudbo moja, sudbino”,

“Za{to si me majko rodila”, A

{to ti je mila k}eri”...

Weno vreme tek dolazi. Trudi-

}e se, kako ka`e, da do kraja bude

dostojanstvena u svemu {to radi:

- Jednom mi je, po kolegi Mar-

ku Mari}u, profesor solfe|a

Aco Mileki} poru~io: “Reci joj

da samo ostane uspravno!” Mi-

slim da je to najlep{e mogu}e re-

~eno.

Dok slu{ate Minu, pozitiv-

nog `ivotnog stava, zaista ulazi-

te u neki drugi svet.

N. R.

MINA MATIJA[EVI], JEDAN OD NAJBOQIH MUZI^KIH VOKALA

PESME ZA DU[U...

12 PETAK 21. MART 2014. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

Sosijete ženeral banka duboko je

svesna aktuelnog trenutka i

raskoraka između želja i potreba

naših starijih sugrađana. Zbog toga je

za svoje klijente koji su članovi

Evergrin kluba a koriste Masterata

kreditnu karticu, organizovala nagradni

kviz koji traje od 01. februara do 31.

marta 2014. godine. Pravo učešća

imaju svi penzioneri koji primaju penz-

iju preko Sosijete ženeral banke i imaju

Masteratu, kao i klijenti koji u periodu

trajanja nagradnog kviza prebace pen-

ziju u Sosijete ženeral i podnesu

zahtev za izdavanje te kartice. Da bi

učestvovali u nagradnom kvizu,

potrebno je da korisnici izvrše mini-

mum jednu transakciju Masterata karti-

com.

Banka i Evergrin klub pozivaju sve

korisnike Masterate da se poigraju i

zabave tako što će nam poslati

najneobičniji odgovor na pitanje: „Koja

je vaša najoriginalnija kupovina

Masteratom?“

Svi postojeći članovi Evergrin kluba

već su dobili obaveštenje sa kvizom uz

januarski izvod, a nove članove banka

poziva da dođu u najbližu ekspozituru i

zatraže više informacija.

Nagrada je petodnevni boravak za

dve osobe u banji Koviljači - jednu od

najlepših banja Balkana, koja se nalazi

u zapadnoj Srbiji. Odmora i relaksacije

neće manjkati, jer će to biti prilika da

naši stariji sugrađani besplatno koriste

i prateće usluge Royal Welness centra

u hotelu Royal Spa 4* (bazen, sve

vrste sauna, tepidarijum i fitness salu

sa kardio spravama). Putovanja će biti

realizovana u toku poslednje nedelje

maja i prve nedelje juna 2014. godine.

Na putovanje će ići 25 članova

Evergrin kluba sa dragom osobom.

Imena pobednika o nagradnom

kvizu biće objavljena 30. aprila 2014.

godine na sajtu banke. Više informaci-

ja o kvizu i Evergrin klubu možete da

pronađete na web stranici

- www.evergrin.rs.

KOJE SU PREDNOSTIMASTERATE?

MASTERATA objedinjuje više

funkcionalnosti u jednom proizvodu.

Kao i čekovi, omogućava plaćanje na

rate bez kamate. Njom je ipak bolje i

lakše plaćati nego čekovima. Prva rata

dospeva tek nakon 30 dana. Kartica je

vrlo komplementarna sa Evergrin kred-

itom i predstavlja dodatni izvor novca

klijentu, kad potroši novac od keš kred-

ita. Masteratu posebno vole penzioneri

(svaku petu Masteratu je kupio pen-

zioner) zato što je:

- jednostavna za korišćenje (klijent

ne mora da pamti PIN, dovoljan je pot-

pis na slipu)

- jednostavna za vođenje evidencije

o iznosima rata

- nema kamate i provizije za

plaćanje kod trgovaca sa kojima banka

ima sklopljen ugovor o saradnji, što je

od velikog značaja za ovu ciljnu grupu

sa niskim primanjima

- predstavlja zamenu za čekove

- Masterata karticom je u svim pro-

dajnim objektima Tempa i Maxija

moguće plaćanje na tri rate bez troško-

va.

SOSIJETE ŽENERAL BANKA VODIPENZIONERE U BANJU KOVILJAČU

KAKO JE BIQANA ANXI] POSTALA TKAQA?

NA ^ELO P^ELARSKOG DRU[TVA „MATICA” DO[LA DRAGANA PETROVI]

13DRU[TVOPETAK 21. MART 2014. GODINE

- ka`e Dragana,

koja je p~elarstvom

po~ela da se bavi

pre pet godina, a

sada je jedan od

najve}ih proizvo-

|a~a matica u Sr-

biji

Upozoravaju}i da u na-

{oj zemqi “svake godi-

ne propada na hiqade tona

meda, jer nema ko da pokupi

bogom danu medqivu rosu”,

poznati p~elar Filip

\or|evi} je, pre 150 godi-

na, pozvao stanovni{tvo

Srbije da se masovnije ba-

vi p~elarstvom:

- A i ti siroma{e, ti

koji nema{ ni lanca ze-

mqe, mo`e{ i ti koju p~elu

zapatiti, ne treba da joj

ore{ i seje{, ona }e sama

na}i meda.

Poziv sugra|anima da se

zainteresuju za p~elarstvo

danas upu}uje Dragana Pe-

trovi}, od avgusta pro{le

godine predsednica P~e-

larskog dru{tva “Mati-

ca”, koje ima 11 ~lanova.

Na ~elo Dru{tva do{la je

posle smrti svog prethod-

nika Nikole Petkovi}a, a

p~elarstvom se bavi od

2009. godine.

- U ovaj posao sam krenu-

la slu~ajno. Bila sam neza-

poslena, mu` tako|e nije

mogao da na|e posao, a tre-

balo je izdr`avati ~etvo-

ro~lanu porodicu. Ba{ u

to vreme p~elarsko dru-

{tvo je besplatno delilo

ko{nice bra~nim parovi-

ma, pa sam poslu{ala savet

iskusnog p~elara Miluna

Mandi}a i po~ela da se ba-

vim novim poslom. Milun

mi je pomogao da savladam

zanat, u po~etku sam proiz-

vodim matice sa wim, a da-

nas u Viqu{i imam svoja

proizvodna dru{tva i

oplodwake i jedan sam od

najve}ih proizvo|a~a ma-

tica i mle~a u Srbiji. Uz

to, odr`avam p~eliwake

mladim proizvo|a~ima i

obu~avam ih - kazuje nova

predsednica P~elarskog

dru{tva “Matica”.

U ^a~ku postoje ~etiri

udru`ewa p~elara, a jedino

je na ~elu “Matice” osoba

`enskog pola. Trideseto-

smogodi{wa Dragana uo-

~ava da se p~elarstvom kod

nas bave mahom stariji qu-

di i da je prosek starosti

~lanova sva ~etiri ~a~an-

ska dru{tva 60 godina.

Zbog toga su ~lanovi “Ma-

tice”, na vanrednoj sedni-

ci Skup{tine po~etkom

marta, zakqu~ili da je neo-

phodno podsticati mlade

qude da se bave ovom vr-

stom privre|ivawa.

- U Srbiji vlada velika

nezaposlenost, a od p~elar-

stva mo`e lepo da se zaradi

i solidno `ivi. Na{ med i

drugi p~eliwi proizvodi

su vrhunskog kvaliteta i

sve su tra`eniji na evrop-

skom tr`i{tu, a ne bismo

smeli zaboraviti ni ko-

rist od opra{iva~ke funk-

cije p~ela, koja je 20 puta

ve}e od prihoda koje ostva-

rujemo - nagla{ava p~elar-

ka koja je u prethodnom pe-

riodu veliki broj matica

i rojeva poklonila mladim

porodicama, koje su krenu-

le u novi posao.

^lanovi “Matice” su,

tako|e, odlu~ili da ve} u

aprilu u prostorijama MZ

“Park”organizuju {kolu

p~elarstva, kako bi svoja

znawa i iskustva preneli

na po~etnike i pomogli im

da od amatera prerastu u

p~elare profesionalce.

Predsednica o~ekuje da

}e Dru{tvo za organizova-

we obuke dobiti finansij-

sku pomo} od Grada, po{to

je samozapo{qavawe u

oblasti p~elarstva od in-

teresa za celu lokalnu za-

jednicu. E. V.

CIQ NAM JE DA PODMLADIMO DRU[TVO

Studirala je bio-

logiju, radila

kao komercijal-

ista u dru{tve-

nom preduze}u, a kada je

ostala bez posla - okrenula

se privatnoj inicijativi.

Kada ni u vlastitoj firmi

nije i{lo kako se nadala,

po~ela je da razmi{qa o

sasvim druga~ijim poslo-

vima.

- Oduvek sam se pitala

{ta ja to konkretno umem

da radim, {ta mogu da iz-

radim svojim rukama i da

od toga ostvarim izvestan

prihod. Ru~nim radovima

se do tada nisam bavila,

ali sam ba{ u to vreme sa-

znala da Duhovni centar u

Kraqevu organizuje obuku

iz duboreza i tkawa i re-

{ila da poku{am. Sa tka-

wem u po~etku nije bilo

lako, odmah sam shvatila

da je to veoma naporan po-

sao koji zahteva i fizi~ku

snagu, i koncentraciju i

istrajnost. Ali, uvidela

sam i koliko je lep i krea-

tivan, zavole ga i nisam

odustajala. Imali smo

strogu, ali veoma sposobnu

instruktorku iz Beograda

i tokom nekoliko meseci

uspela sam da savladam ve-

}inu tajni tka~kog zanata -

se}a se Biqana Anxi} svo-

jih po~etnih koraka.

Shvativ{i da tkawe za

wu ne}e biti prolazna

avantura, mu` Dragan i

svekar Mileta su udru`i-

li snage i napravili joj

razboj.

- Prvo sam od doma}e vu-

ne tkala {alove i krpari-

ce za svoje potrebe. Onda

sam po~ela da ih pokla-

wam, a pojavili su se i pr-

vi kupci. Pala je i prva za-

rada, kao podsticaj za pro-

{irewe asortimana i uvo-

|ewe novih materijala.

Ubacila sam angoru, lame

i pamuk, osmi{qavala i

izra|ivala razne torbice,

da bih postepeno stigla do

izrade tkanina na metar,

uglavnom za `ensku ode}u.

Posao je odli~no i{ao, a

moje mu{terije su bile `e-

ne koje su znale {ta je kva-

litet i `elele da obuku ne-

{to {to je jedinstveno,

{to ne mo`e da se kupi u

radwi. Za mene je to bio

novi izazov. Svaka tkani-

na je bila unikat, svaku

sam tkala sa velikom quba-

vqu. Do|e `ena i ka`e da

ho}e teget materijal za

kompet, sve ostalo prepu-

sti meni. Krenem sa jednom

nijansom, a onda se javqaju

nove ideje. Kombinujem bo-

je i niti, snagu i ma{tu,

u`ivam u poslu i rezultat

ne izostane. Ni sama ~esto

ne znam kako je nastala ne-

ka bordura ili drugi de-

taq - uvodi nas Biqana u

tajne svoje radionice.

Zauvek }e pamtiti pre-

lepu belu tkaninu od pamu-

ka i lamea, koju je tkala za

ven~anici jedne Kragujev-

~anke, kao i braon tkaninu

od vune, sa crvenim cveto-

vima, koju je arhitektica

iz Beograda naru~ila za

mantil.

Umela je Biqana, dok je

bilo posla, da ceo dan pre-

sedi za razbojom, a i da le-

po zaradi. Neke od wenih

rukotvorina, najvi{e tor-

be, prodavane su i u pro-

davnici suvenira u Luki

Beograd. Sada je, ma|utim,

situacija druga~ija. Zbog

ekonomske krize broj mu-

{terija se znatno smawio,

pa tkaqa retko seda za raz-

boj. Ali, nema nameru da

okrene le|a poslu u kome je

uspela da prona|e sebe.

- Nadam se da }e nam

svima krenuti naboqe, da

}e qudi imati vi{e novca

i da }e stizati vi{e narux-

bina. Do sada sam uvek ra-

dila samostalno, ali ne-

mam ni{ta ni protiv grup-

nog rada. Naprotiv, mi-

slim da bi u ^a~ku trebalo

da se okupe sve `ene koje se

ozbiqno bave ru~nim ra-

dom i da postoji mesto gde

bi potencijalni kupci mo-

gli da do|u i vide rukotvo-

rine.

Pro{log leta se na{a

sagovornica oprobala i u

pedago{kom radu. Kada je

Narodni muzej u Gimnaziji

organizovao radionice

tkawa i pletewa, ona je bi-

la anga`ovana da grupu

sredwo{kolki obu~i tka-

wu.

- Bilo je to divno isku-

stvo. Devojke, pametne i

radne, pokazale su veliko

interesovawe za tkawe i

uspele da savladaju osnov-

na znawa, koje }e daqe, si-

gurna sam, dopuwavati. Na

kraju smo priredile zajed-

ni~ku izlo`bu - se}a se Bi-

qana proteklog leta, div-

nih trenutaka rada i dru-

`ewa sa mladima. E. V.

Tkawem je po~ela

da se bavi kao

zrela osoba, a

sada taj posao ne

bi mewala ni za

jedan drugi. Jo{

kad bi narod

imao vi{e novca,

pa da mo`e od

svog znawa i ume-

wa i da zaradi.

NA^IN DA POKA@E

KOLIKO JE KREATIVNA

14 PETAK 21. MART 2014. GODINEZDRAVSTVO

Svetski dan bubrega obele`ava se na

inicijativu Me|unarodnog dru-

{tva za nefrologiju i Internaci-

onalnog udru`ewa fondacija za bubreg u

vi{e od 100 zemaqa {irom sveta. Od 2006.

godine obele`ava se svakog drugog ~etvrt-

ka u martu. Slogan ovogodi{weg Svetskog

dana bio je “Bubrezi su stari koliko i ti,

~uvajte svoje bubrege”. Ciq ove kampawe je

podizawe svesti o va`nosti bubrega, orga-

na koji ima kqu~nu ulogu u odr`avawu

`ivota i upoznavawe javnosti da su bole-

sti bubrega ~este, opasne i izle~ive, ista-

kla je pro{log ~etvrtka dr Qiqana Pi-

{~evi} Moji}evi}, {ef Odeqewa za pro-

mociju zdravqa Zavoda za javno zdravqe

^a~ak, na konferenciji za novinare, odr-

`anoj u Slu`bi za nefrologiju i dijalizu

~a~anske Bolnice.

- Bolesti bubrega su ozbiqne, a le~ewe

je skupo. Postoje preventivne mere koje su

veoma va`ne za o~uvawe bubrega, odnosno

osam zlatnih pravila za smawewe rizika

za razvoj bolesti. Veoma je bitno da redov-

no kontroli{ite nivo {e}era u krvi i

krvni pritisak, prestanite da pu{ite,

pravilno se hranite i ne dozvolite goja-

znost, budite fizi~ki aktivni, uzimajte

dovoqne koli~ine te~nosti, ne uzimajte

lekove bez saglasnosti izabranog lekara i

nefrologa i redovno kontroli{ite bu-

brege ukoliko imate jedan ili vi{e fak-

tora rizika - naglasila je dr Qiqana Pi-

{~evi} Moji}evi}.

U stadijumu terminalne bubre`ne insu-

ficijencije (otkazivawa funkcije bubre-

ga) sprovodi se dijaliza ili se transplan-

tira bubreg. Le~ewe pacijenata dijalizom

sprovodi se u 59 zdravstvenih ustanova, od

kojih su 55 u Planu mre`e, a ~etiri usta-

nove su van mre`e. Pored toga, postoji i

mogu}nost peritoneumskog programa, koji

ukqu~uje i le~ewe dijalizom u ku}nim

uslovima, podsetila je doktorka. Tako|e je

napomenula da se transplantacija bubrega

zasniva na presa|ivawu organa, koji se

mogu dobiti od `ivih ili umrlih osoba.

- Neophodno je vi{e informisati gra-

|ane o zna~aju donacije organa i ko mo`e

biti donator. Donirawe organa znak je hu-

manosti, solidarnosti i plemenitosti,

kojom osoba iskazuje svoju `equ i nameru

da nakon smrti donira bilo koji deo tela

radi transplantacije, kako bi se pomoglo

te{kim bolesnicima. Davaoci organa mo-

gu biti krvni srodnici (~lanovi porodi-

ce), ili biolo{ki nesrodni donatori

(bra~ni partneri, prijateqi) i takozvani

kadaveri~ni davaoci, odnosno tra`e se

podudarni davaoci kod osoba sa dijagno-

stikovanom mo`danom smr}u - objasnila

je dr Qiqana Pi{~evi} Moji}evi}.

Statisti~ki podaci govore da se kod

izabranog lekara 2007. godine zbog bole-

sti bubrega i uop{te urolo{kog sistema

javilo 8.115 korisnika zdravstvene za{ti-

te, kao i da se broj pacijenata do 2013. go-

dine pove}ao za 33 odsto. Kada je re~ o

bolni~kom le~ewu osoba u periodu od

2007. do 2013. godine, registrovano je sma-

wewe pacijenata za 3,6 odsto.

Na~elnica Slu`be za nefrologiju i

dijalizu ~a~anske Bolnice Biqana ^eko-

vi}, podsetila je da je hroni~na bolest bu-

brega ozbiqno oboqewe, koje zbog velikih

tro{kova le~ewa, lo{ijeg kvaliteta `i-

vota, skra}enog radnog i `ivotnog veka

obolelih, predstavqa zna~ajan javno-

zdravstveni problem {irom sveta. Hro-

ni~ne bolesti bubrega ~ine skoro tre}inu

bolni~ki le~enih osoba i ~ak 84 odsto

smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega.

Prema re~ima doktorke ^ekovi}, 50 mili-

ona qudi boluje od nekog oblika hroni~ne

bolesti bubrega, od kojih se dva miliona

le~i jednom od metoda zamene funkcije bu-

brega.

- Rizi~ne grupe bolesnika na koje iza-

brani lekar treba da obrati pa`wu su pa-

cijenti koji boluju od povi{enog priti-

ska, {e}erne bolesti, stariji od 60 godi-

na, koji u svojoj porodi~noj anamnezi ima-

ju neku od bolesti bubrega. Pored ove ~e-

tiri grupe visokorizi~nih bolesnika,

treba napomenuti i one koji boluju od ne-

ke opstruktivne bolesti urotrakta, autoi-

munih bolesti, kao i pacijente koji u svo-

joj terapiji uzimaju lekove koji imaju ne-

frotoksi~no dejstvo - istakla je Biqana

^ekovi}.

Na~elnica je tom prilikom naglasila

i veliku ulogu izabranog lekara, jer je bo-

lesti bubrega mogu}e na vreme dijagnosti-

kovati. Pregledom uzorka mokra}e, krvi i

krvnog pritiska mogu se otkriti rani

znaci bubre`ne bolesti, odnosno dobiti

mnogi podaci o funkcionalnom stawu bu-

brega, na osnovu kojih }e biti uskla|ena

terapija izabranog lekara i nefrologa.

Zdravstveni centar ^a~ak predstavqa

jedan od centara za eksplantaciju organa,

istakla je Biqana ^ekovi}, navode}i po-

datak da trenutno u Srbiji 547 bolesnika

~eka na transplataciju, a u ^a~ku deset.

N. R.

Na inicijativu me-

snih zajednica “3.

decembar”, “Kqu~”

i “Alvaxinica” 13. marta je

odr`ana akcija dobrovoq-

nog davala{tva krvi. Akci-

ja je realizovana u saradwi

sa Slu`bom za transfuziju

~a~anske Bolnice i Crve-

nim krstom.

- Posledwih meseci su

potrebe pove}ane i najvi{e

nam nedostaju AB pozitivna

i negativna i sve negativne

krvne grupe. Ove tri mesne

zajednice su i ranije orga-

nizovale uspe{ne akcije do-

brovoqnog davala{ta krvi

- podsetila je dr Slavica

Kitanovi}, na~elnik Slu-

`be za transfuziju krvi.

Akcija je odr`ana u pro-

storijama Mesne zajednice

“3. decembar”. Po ~etvrti

put pro{log ~etvrtka krv

je dala Du{ica Jovanovi}

(21). Iako joj osmeh nije si-

lazio sa lica, nerado je go-

vorila o svojim humanim

potezima.

- Ho}u uvek, kada mogu,

da pomognem. Uostalom, bi-

lo da su velika ili mala, ne

bi trebalo govoriti o sop-

stvenim humanim delima -

uverena je Du{ica.

Z. J.

Jedinstvena ponuda na

sajmu automobila u Be-

ogradu je Opelovo sa-

nitetsko vozilo Vivara,

specijalno prera|eno i

konverzirano za potrebe

korisnika. Vozilo ima

standardnu opremu, klima-

tizaciju, grejawe za paci-

jenta, kardiolo{ku stoli-

cu... Na zahtev kupaca, bi}e

im omogu}ena i dodatna

oprema.

- Ubudu}e }emo posebnu

pa`wu posvetiti preradi

i konverziji vozila u sani-

tete. Na{ vozni park u do-

movima zdravqa je zasta-

reo i zapu{ten. Po kvali-

tetu i ceni smo boqi od

konkurencije i na{i sani-

teti su nabavqeni u domo-

vima zdravqa u Draga~evu,

Lazarevcu, Priboju, U`i-

cu, ]i}evcu... Nadam se da

}e ih i ^a~ak imati - ka`e

Milija Kosti}, vlasnik

firme Interauto trade.

Cena sanitetskih vozi-

la bez poreza na dodatu

vrednost je 21 hiqada, a sa

PDV-om 25 hiqada evra.

Z. J.

OBELE@EN SVETSKI DAN BUBREGA

^ESTE, OPASNE I IZLE^IVE BOLESTI

Glavna funkcija bubrega je izlu-

~ivawe toksi~nih produkata metabo-

lizma i vi{ka te~nosti iz organi-

zma. Bolesti bubrega ~ine veliku gru-

pu oboqewa, razli~itog uzroka, toka,

klini~ke slike i prognoze. Ova obo-

qewa naj~e{}e su izazvana infekci-

jama, metaboli~kim poreme}ajima,

toksinima i drugim uzrocima, a ma-

nifestuju se kao upale bubrega i

akutna, odnosno hroni~na smawewa

funkcija bubrega (bubre`na insufi-

cijencija).

AKCIJA TRI MESNE ZAJEDNICE

UJEDIWENI U DOBROVOQNOM

DAVALA[TVU KRVI

U OPELOVOJ PONUDI I SANITETI

PRILAGO\ENI

POTREBAMA KUPACA

PETAK 21. MART 2014. GODINE 15MARKETING

Kontakt telefon 063 635 033

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE

- Kancelarijski

prostor razli~itih

povr{ina po povo-

qnim cenama (tel,

adsl)

- Poslovno izlo`beni magacinski

prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji

800m od centra grada (wc, tel, adsl)

- Magacinski prostor u

Obili}evoj ulici od 80

do 160 m2 (ima mernu

grupu - industrijska

struja) na samo 800m od

centra grada

16 PETAK 21. MART 2014. GODINEKULTURA

- Ulice u ^a~ku nisu imale

zvani~ne nazive do kona~ne

izrade Regulacionog plana

varo{i 1893. godine.

Davawe naziva ulicama uvek je pred-

stavqalo organizovani poku{aj

dru{tva da budu}im generacijama

prenese odabrane kulturne i istorijske

vrednosti, to je bio jedan od na~ina na ko-

ji je dr`ava ili lokalna zajednica utica-

la sa svest savremenika i obezbe|ivala

stvarawe po`eqnog kolektivnog identi-

teta, a sami nazivi uvek su odra`avali

prihva}enu i vladaju}u dr`avnu i dru-

{tvenu politiku, rekla je Verica Kova~e-

vi}, urednik Kulturno-obrazovnog pro-

grama Doma kulture predstavqaju}i temu

predavawa “Ulice moga grada” i predava-

~a, vi{eg kustosa ~a~anskog Narodnog mu-

zeja, istori~ara Milo{a Timotijevi}a,

koji je devet godina bio ~lan op{tinske

komisije za imenovawe ulica, ali tokom

tog perioda nijedna ulica u ^a~ku nije

promenila ime jer, po wegovim re~ima,

“nisu mogli da se dogovore oko kriteriju-

ma”.

Do izrade Regulacionog plana, krajem

19. veka, ulice u ~a~anskoj varo{i nosile

su nazive prema putnim pravcima. Da ^a-

~ak ne bi izgubio status okru`nog sredi-

{ta, te 1893. godine 21 ulica u varo{i do-

bija svoje nazive i to u skladu sa negova-

wem tradicije: po Obrenovi}ima su nazva-

ne centralne i najprometnije ulice (Kra-

qa Milana, Kraqa Aleksandra, Kneza

Milo{a, Qubi~ina, Gospodar Jovanova,

Knez Mihailova); po Prvom srpskom

ustanku (Hajduk Veqkova, Sin|eli}eva,

^upi}eva, Bogi}evi}eva); po Drugom

ustanku (Mutapova, Lomina, Dobra~ina,

Cvetna - po prazniku Cvetima); po sred-

wem veku (Obili}eva, Kneza Lazara, Du-

{anova); po neoslobo|enim srpskim kraje-

vima (Sarajevska, Skadarska, Prizren-

ska); lokalni naziv (Pivarska), a zadr`a-

ni su stari nazivi vezani za ekonomiju

grada: Velika pijaca, Mala pijaca, Va{a-

ri{te. Pamte se imena ulica kojima su

pravci odre|ivali nazive: “Grobqanska”,

“Ivawi~ki sokak” ili “Pr}ilovica”,

“Ciganska maala” vodila je ka Kraqevu,

“Moravci” ka Kragujevcu, a centralna

ulica u gradu zvala se “Glavna ~ar{ija”.

Kao sredina, dobrim delom naklowena

Obrenovi}ima, ^a~ak je va`io za “kur-

xonsku varo{“. Smena dinastije 1903. nije

uticala na promenu naziva ulica, ali iz-

mena je ipak bilo. U toku Prvog svetskog

rata prose~ene su ~etiri nove ulice: Ka-

ra|or|eva, Kursulina, Devet Jugovi}a i

@elezni~ka (danas Ku`eqeva).

Za vreme austrougarske okupacije od

1915. do 1918. ulice dobijaju nema~ke nazi-

ve, pa se recimo Velika pijaca zvala Eugen

Platz, a Ulica kraqa Aleksandra Fran Jozef

[trase. Do 1925. godine ne postoji nijedan

dokument koji bi posvedo~io da je op{ti-

na u ^a~ku zasedala da bi dala naziv nekoj

ulici, a te godine Sarajevska je preimeno-

vana u Ulicu vojvode Stepe Stepanovi}a,

a @elezni~ka u Ulicu dr Jaroslava Ku`e-

qa, jo{ za wihovog `ivota, {to je rari-

tet. U periodu ideologije jugoslovenstva

od 1918. do 1941. od ukupno 38 novih nazi-

va, najvi{e imena, dato je po lokalnim to-

ponimima (Ov~arska, Kablarska, Draga-

~evska, Qubi}ka, Ratarska..) U ovom peri-

odu vrednosti poput juna{tva, hrabrosti,

`rtvovawa i smrti imale su prednost u

imenovawu ulica u odnosu na druge, nau~-

ne, evolutivne i istorijske rezultate.

Usledile su promene naziva deset ulica

1945. i osam 1946. u skladu sa komunisti~-

kom ideologijom. Tada su ulice nazvane po

pripadnicima obe dinastije dobile nazi-

ve: Narodnog heroja Ratka Mitrovi}a,

Milenka Nik{i}a, Ja{e Prodanovi}a,

Bate Jankovi}a, Aleksandra Rankovi}a,

dr Dragi{e Mi{ovi}a, Sime Sarage... Za-

nimqivo je da Tito sve do 1974. godine ni-

je imao svoju ulicu u ^a~ku, kada su po we-

mu nazvani dana{we Gradsko {etali{te i

Ulica `upana Stracimira. Sve do 1970.

nije bilo Komisije za imenovawe ulica, a

predloge je do tada davao Savet za komu-

nalne poslove. Od 1980. do 1988. oko 150

ulica dobilo je nazive po nastradalim

partizanima, a posle 1990. dolazi do pot-

punog preobra`aja, kada je odba~ena komu-

nisti~ka tradicija. Sa promenom lokalne

vlasti u ^a~ku 1996. godine, a potom i sa

promenama 2000. godine, lokalna samou-

prava je mogla samostalno da odlu~uje o

novim nazivima ulica. Tako je 2001. godi-

ne 27 ulica u gradu dobilo nova imena,

najpre one koje su imale samo broj, a zame-

weni su i nazivi ulica iz NOB-a. Tada su

svoje saobra}ajnice dobili Vladika Ni-

kolaj Velimirovi}, \akon Avakum, Igu-

man Pajsije, Stevan Prvoven~ani, Ranko

Tajsi}, Prizrenska, Svetogorska itd.

Politika davawa ulica oduvek je bila

optere}ena dnevnim ideologijama i pro-

pagandnim potrebama, {to je izazivalo

lutawa i tragawa u pogledu identiteta

grada. Zato je neophodno utvrditi preci-

znije kriterijume koji }e i prilikom ime-

novawa ulica slaviti trajne i univerzal-

ne kulturno-istorijske vrednosti sa du-

`nim pijetetom i prema zaslu`nim sugra-

|anima, mogao bi biti jedan od zakqu~aka

iscrpnog predavawa istori~ara Milo{a

Timotijevi}a.

Z. L. S.

Pro{le nedeqe u ~a~an-

skom Domu kulture odr-

`ana je revija turskog

filma koji svedo~e o vitalnoj ki-

nematografiji koja ima po{tova-

oce u celom svetu. Za razliku od

televizijskih serija, ova kinema-

tografija je mawe poznata srpskoj

publici, a Dani turskog filma

bili su prilika da se vide zapa-

`ena ostvarewa, istakao je ured-

nik Filmskog programa Milen

Alempijevi}. U `anrovskom smi-

slu dominirale su drame, a reviju

je otvorilo remek delo Nurija

Bilgea Xejlana “Tri majmuna”.

Na programu su bila i ostvarewa

“Sre}a” Abdulaha Oguza, “Moj

otac i moj sin” ^agana Irmaka,

“Sladoleeed!” Juksela Aksua i

“Qubav na drugom jeziku” Ilkse-

na Ba{arira. Grade}i karaktere

izuzetne psiholo{ke dubine i su-

~eqavaju}i wihove `ivotne sta-

vove, savremeni turski rediteqi

su kroz vlastitu vizuru ispitiva-

li psihologiju me|uqudskih od-

nosa. Program je realizovan u sa-

radwi sa Kancelarijom za kultu-

ru i turizam Ambasade Turske Re-

publike u Beogradu. Z. L. S.

DANI TURSKOG FILMA U DOMU KULTURE

Ogranak Vukove zadu-

`bine u ^a~ku -

Udru`ewe “^uvari

dela Vuka Karaxi}a” orga-

nizovalo je pro{log ~e-

tvrtka u sali Regionalnog

centra za profesionalni

razvoj zaposlenih u obrazo-

vawu svoje tradicionalno

kwi`evno ve~e, na kome su

svoje stvarala{tvo u pret-

hodnoj godini predstavili

zadu`binari, ustanove kul-

ture, {kole, fakulteti,

udru`ewa i pojedinci, na-

u~ni radnici, kwi`evni-

ci, pesnici i publicisti.

Brojnu publiku i u~esnike

programa pozdravila je

predsednica udru`ewa mr

Grozdana Komadini}, naja-

viv{i da }e Ogranak obja-

viti kwigu posve}enu sve-

do~ewima u~esnika Veli-

kog rata povodom jubileja.

Objavqene su brojne mono-

grafije, prozna i pesni~ka

dela, rodoslovi, a mnogi od

zadu`binara su se oglasili

u zna~ajnim stru~nim i na-

u~nim publikacijama. Na-

gla{eno je da }e rad Ogran-

ka i zadu`binara ove godi-

ne biti usmeren na obele-

`avawe jubileja, 150 godi-

na od smrti Vuka Karaxi}a

i stogodi{wice Velikog

rata. Program zasnovan na

Vukovoj ba{tini izveli su

u~enici O[ “Sveti Sava”

koje je pripremila u~ite-

qica Svetlana Lali}.

Z. L. S.

[est ~lanova Foto kino kluba

^a~ak vratilo se sa 19. Me|u-

narodnog salona fotografije

Minijature “4. april” -Novi Beograd, Sr-

bija, sa sedam nagrada, od kojih je pet do-

delila Me|unarodna asocijacija fotogra-

fa FIAP.

^lanovi FKK ^A^AK imali su zapa-

`eno u~e{}e na ovoj izlo`bi i prethod-

nih godina, ali nikad tako uspe{no kao

ove godine, tako da je ovo najve}i izlaga~-

ki uspeh kluba u wegovoj istoriji. Uspeh je

postignut u izuzetnoj konkurenciji auto-

ra iz Srbije, Norve{ke, [panije, Engle-

ske, Rusije, Finske, Nema~ke, Turske, Ru-

munije, Kipra, Ma|arske, Indije, Hong

Konga... ^a~anski FKK okitio se sa dve

zlatne medaqe, jednom srebrnom, dve bron-

zane medaqe i dve pohvale. Radenko Rado-

vanovi}, F2 FSS, osvojio je FIAP Zlat-

nu medaqu za fotografiju „GRAFITTI”.

Na izlo`bu su mu primqene tri fotogra-

fije. Daniela Marinkovi}, F2 FSS,

osvojila je FSS Zlatnu medaqu za foto-

grafiju „RACE FOR MEDALS”. Na izlo-

`bu joj je primqeno {est fotografija. Vo-

jislav Vojo Pe{terac, KMF FSS, AFI-

AP, osvojio je dve nagrade: FIAP Srebr-

nu medaqu za fotografiju „Drinking coffie

9655” i FIAP Pohvalu za fotografiju

„Up to the waist”. Na izlo`bu mu je pri-

mqeno 10 fotografija. Du{ko Sre}kovi},

F2 FSS osvojio je FIAP Bronzanu meda-

qu za fotografiju „PRODAVAC LUBE-

NICA”, a primqeno mu je {est fotogra-

fija.

\or|e Vukadinovi}, F1 FSS, osvojio

je BRONZANU medaqu Salona za fotogra-

fiju „BOJA MORA 3”, a primqeno mu je 12

fotografija i Damir Buzurovi} je, osvo-

jio FIAP Pohvalu za fotografiju

„Xejn”, a konkurisao je sa {est fotogra-

fija.

Z. L. S.

ISTORI^AR DR MILO[ TIMOTIJEVI]: ULICE MOGA GRADA

NAJVE]I USPEH U ISTORIJI

^A^ANSKE UMETNI^KE FOTOGRAFIJE

SEDAM NAGRADA

NA 19. ME\UNARODNOM

SALONU MINIJATURE

NAZIVE MEWALE IDEOLOGIJE

SLEDBENICI VUKA KARAXI]A O SVOM STVARALA[TVU

ZADU@BINARI I STVARAOCI

Dr Milo{ Timotijevi}

PETAK 21. MART 2014. GODINE 17INTERVJU

- Predstavqawem sabranih dela u izda-

wu “[tampara Makarija” po~elo 51. Di-

sovo prole}e

Prva u nizu poetskih svetkovina 51. Disovog pro-

le}a bila je predstavqawe sabranih dela akade-

mika Matije Be}kovi}a pro{log ~etvrtka, u or-

ganizaciji Gradske biblioteke “Vladislav Petkovi}

Dis”. Program je nazvan po naslovu wegove pesme “]era-

}emo se jo{“, a vi{e od 500 stotina qubiteqa britke re-

~i barda srpske poezije u`ivalo je u stihovima koje je, u

velikoj sali Doma kulture, znala~ki kazivao sam Be}ko-

vi}. O sabranim delima, koje ~ini 12 kwiga, 11 ih je ob-

javqeno u izdawu beogradskog “[tampara Makarija” za

posledwi Sajam kwiga, a 12. pod nazivom “Oli mi ga dat”,

pojavi}e se krajem marta, govorio je urednik ove izdava~-

ke ku}e @elimir Nik~evi}.

Danas se delom akademika Matije Be}kovi}a, princa

srpskog stiha i autora antologijskih kwiga poezije i be-

seda kojima nema ravnih u doma}oj kwi`evnosti, istraj-

no bave i kwi`evni kriti~ari i pisci i de`urni ideo-

lozi, ali sre}om, ponajvi{e ~itaoci - rekla je pored

ostalog voditeqka Marija Radulovi}. Be}kovi} je bio

laureat 27. Disovog prole}a 1990. godine, kada je obja-

vqena wegova zbirka poezije “Nadkokot” sa ilustracija-

ma Mome Kapora, tako da se izdvojila kao dvostruko i

osobeno umetni~ko delo. ^a~anska publika vi{e od sat

vremena u`ivala je slu{aju}i akademika kako napamet go-

vori svoje odabrane pesme: “Sveti Sava”, “Kosovo”, “Maj-

ka”, “Nisi ti vi{e mali”, “]era}emo se jo{“, “Kad do|e{

u bilo koji grad”, “Kad budem mla|i”, “Kad budem jo{

mla|i” i druge. O poeziji i savremenom stvarala{tvu, bu-

du}nosti, qudima i putevima kojih ima ili nema, uvek

mudar i britak, Be}kovi} govori za “^a~anski glas”.

“Mnogo javno mislim svojom glavom”, rekoste...

- Ko misli taj i gre{i.

Zamera li Vam neko na toj vrsti demokratskog gra|an-

skog prava, prava na slobodoumqe, za koje se toliko de-

klari{emo?

- Ne samo meni, nego svakome ko misli svojom glavom.

Treb’o bi da ima pametnija posla…

Tvrdite, “oskudni smo u qudima, a ku}u imamo”, gde

nestado{e qudi?

- Mnogo smo ih tro{ili. Nekako su bili najjeftini-

ji. Mislili smo da bar toga ima, pa smo ih tro{ili ne-

milice, tako da je ishod takav kakav svako vidi. Jedino

{to vidimo da ih nema, ali smo se kasno setili.

Eto i Wego{ do{ao na red da mu sude...

- Vidite, kod nas malo, malo ~ujete da Wego{ nije Sr-

bin, a u Hagu ka`u da jeste.

A kad ka`u u Hagu, onda je to istina?

- Aaa, to je me|unarodna pravda.

Da li je \okovi}ev reket stvarno na{a “posledwa sa-

bqa”? Da li to iz Vas izbija neka vrsta pesimizma?

- Pa vidite da se sabqa pretvorila u reket, i reket je

ustvari sabqa na{eg doba, i to, ne da nije lo{e, nego je

to slavno i veliko, da iz jedne sirote zemqe, gde se ume-

sto reketa upotrebqava “prakqa~a”, a umesto loptice

“kamen”, izraste jedan prvak sveta, a da se za sve to tak-

mi~i ~itav svet. I ne verujem da bi tog sporta i bilo, da

su ra~unali da }e se sirotiwa domo}i trofeja.

U jednom stihu ka`ete “A taman nas ima, kao da nas

nema”?

- ^esto se tako ~ini. Evo, sad mi govorimo u ~asu ne-

ke predizborne }utwe, u nedequ su izbori, a na tim izbo-

rima ne u~estvuje 70 odsto Srba, i niko ih i ne zove da

u~estvuju, i sve se doga|a sa onih 30 odsto, koji se motaju

ili `ive od vlasti ili oko vlasti.

Koji je put boqi od “dva puta kojeg nema”?

- Pa, kao {to u toj pesmi ka`em, kako Amerika ka`e.

Pravi put je onaj kako Amerika ka`e, i ne samo za nas,

nego i za ~itav svet, i Evropu, i jo{ samo prime}ujemo

one koji se tome odupiru, a tih je sve mawe.

I a propo toga ka`ete “da nas ima, kao {to nas nema,

pa da odemo u {umu…”

- Da, i “da mo`emo k’o {to ne mo`emo, i da jesmo kao

{to nismo, i da }e biti kao {to ne}e i da smo na{li

kolko smo izgubili, na{li bi dosta”, onda obi~no govo-

rimo da nemamo vi{e {ta da izgubimo, a obraz niko ne

spomiwe.

Koliko Vam je vremena trebalo da pokupite sav sleng

i napi{ete “jezikom savremenog idiota” toliko sarka-

sti~ne pesme “Kad budem mlad” i “Kad budem jo{ mla-

|i”?

- Pa glupo je biti star, kad ve} mo`ete da budete mla-

di i glupo je biti mlad, kad mo`ete biti jo{ mla|i. Na

svakom koraku imate ove ordinacije koje vam nude ve~nu

mladost i lepotu. Tako da, jedino je star i ru`an onaj ko

nema para.

Vi ste i dokaz da kada pisac dobije svoja sabrana dela,

to ne mora da zna~i i kraj stvarala{tva. Va{ zdenac je

nepresu{an...

- Nekad sam mislio da je kraj, mislio sam da to dola-

zi na kraju, ali i to se promenilo. Drago mi je da smo ov-

de u ^a~ku predstavili na prvoj ve~eri Disovog prole}a

moja sabrana dela, i {to je sala bila ispuwena sa toli-

ko mladog i lepog sveta, pravih predstavnika na{eg pe-

sni~kog naroda i pesni~koga grada ^a~ka, gde su se rodi-

li, `iveli i stvarali mnogi veliki pesnici, koji su bi-

li ponos i ostaju ponos srpske poezije. Na ~elu kojih je

Dis. A Disovo ime ve} }e biti ove godine povodom sto-

godi{wice Prvoga rata jo{ prisutnije, a wegove “Uto-

pqene du{e”, kako je on nazvao svoju prvu kwigu i kako

je predvideo svoj kraj, bi}e ipak, ponovo me|u nama vas-

krsle i ve~no `ive, jer, {to mo`e da umre, nije ni `ive-

lo!

Zorica Le{ovi} Stanojevi}

AKADEMIK MATIJA BE]KOVI]

[TO MO@E DA UMRE,

NIJE NI @IVELO...

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca

koji budu najbr`i i jave se u petak od 8 do 9 ~a-

sova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen

posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni nared-

na dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulka-

n u Roda centru.

Radwa roma-

na “Boja du-

boke vode” odi-

grava se u Pera-

stu, Boki Kotor-

skoj i Dubrovniku

i prati pustolov-

nu tragi~nu po-

vest kapetana Ni-

kole Vla{i}a iz

XVIII veka, ali i

savremeni tok s

likovima izgu-

bqenim u trauma-

ma i dilemama mo-

dernog doba. Na

pozornici Pera-

sta, pomorskog

grada burne isto-

rije, wihove se

sudbine prepli}u

u prostoru i vre-

menu, na magi~nom podnebqu Mediterana, kolevke Evro-

pe.

U pro{losti kao i danas, iza blistavih maski `ivot-

nog karnevala skrivaju se zabrawena qubav, `udwa, izda-

ja, zlo~in i tuga, dok se stole}a ni`u, a kao svedok osta-

je jedino grad.

Usred no}i,

V i r x i n i j a

Din se budi pored

le{a, s no`em u ru-

ci i se}awem na do-

ga|aje od te ve~eri.

Mra~na energija

koja isijava iz zido-

va pokrivenih ogle-

dalima savladava

wena ~ula. Iz te

bezizlazne situaci-

je izbavqa je mu{ka-

rac kog je srela sa-

mo jednom, ali ga

vi{e ne}e zaboravi-

ti...

Oven Svitvoter

je nasledio poro-

di~ni talenat lov-

ca na zlikovce, a istraga smrtnog slu~aja dove{}e ga do

Virxinije. Ugledni ~lanovi Vol{ebnog dru{tva smatra-

li bi je iluzionistom, {arlatankom, pa ~ak i zlo~incem.

Ali Oven zna da nije tako. Virxinijin talenat je stvaran

– ba{ kao i `enska mo}, koja ga opija svaki put kada se

na|e u wenoj blizini. Ukoliko se osloni na wu u trenu-

cima velike opasnosti, wih dvoje }e mo`da biti kqu~

wegove istrage.

Amanda Kvik

OGLEDALO DU[E

Brana Radevi}

BOJA DUBOKE VODE

VODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWA

DOM KULTURE

- Petak - subota 21-22. mart 2014. u 19,30 - PLAVO JE NATOPLIJA BOJA, igra-

ni film rediteqa Abdelatifa Ke{i{a, “Zlatna palma” u Kanu 2013. za najboqu re-

`iju i glavne `enske uloge; (velika sala)

- Ponedeqak, 24. mart u 20 ~asova - pozori{na predstava “^ORBA OD KANA-

RINCA” u produkciji Zvezdara teatra iz beograda. Re`ija Sta{a Koprivica, igra-

ju: Mina Lazarevi} i Qubomir Bandovi}; (velika sala)

GRADSKA BIBLIOTEKA “VLADISLAV PETKOVI] DIS”

- Svakog ponedeqka 10. marta do 12. maja u terminu od 19-21 ~as projekcije filmo-

va “Filmski klasici”

- ^etvrtak, 27. mart u 18 ~asova - “Dani i godine”, promocija romana Radoja M.

Jankovi}a (Galerija Narodnog muzeja)

18 PETAK 21. MART 2014. GODINE

Malo je `ena imalo sre}u da od

prirode dobije savr{enu lepo-

tu, a te`wa svake `ene je da bu-

de lepa, privla~na, negovana i dopadqi-

va - ka`e Sla|ana Ristovi}, vlasnica ko-

zmeti~kog salona “Medeja” koji je osno-

van krajem decembra pro{le godine. U

modernom salonu, u izuzetno prijatnom

ambijentu, mo`ete dobiti odli~u paletu

usluga iz oblasti nege va{eg lica i tela,

zahvaquju}i najsavremenijim metodama i

individualnim pristupima u nezi va{e

ko`e .U salonu se primewuju hemijski,

bioloski, parafinski tretmani, mani-

kir, perikir, depilacije celog tela, naj-

kvalitetnije profesionalno {minkawe.

U ponudi u salonu je RF biopolarni apa-

rat, visoko tehnolo{ki aparat koji ko-

risti biopolarnu energiju visoke fre-

kvencije od 40 MHZ jedinstvenom na tr-

`i{tu. Aparat koristimo kao estetsku

neinvazivnu bezbolnu metodu, to je pro-

cedura sa momentalnim dejstvom, zahva-

quju}i najsavremenijoj unikatnoj tehno-

logiji. Sa RTL-om lica kao celine i tela

na{i klijenti mogu da dobiju, prvi uti-

sak je da lice po~iwe da izgleda sve`ije i

odmornije. Drasti~no se popravqa kva-

litet same ko`e, wena hidratacija, to-

nus, brisawem sitnih i umawewe dubokih

bora, sa podizawem tonusa ko`e RF. Naj-

{iru primenu na{ao je u liftingu ko`e

tela, liftingu grudi, liftingu gluteusa,

opustene ko`e (stomaka, unutra{we stra-

ne butina, ruku). U na{em salonu pru`a-

mo i uslugu tretmana Ultrasonik skin syste-

mom (ultrazvu~na spatula) predstavqa

novi tretman za ~i{}ewe i hidrataciju

ko`e lica u toku ultrazvu~nog pilinga

na spatulici ostaju komedoni (nema ni-

kakvog neprijatnog „ce|ewa“ mitisera).

Rezultat je trenutno vidqiva ~isto}a, za-

tegnutost, osve`ewe, kao i boqa prokr-

vqenost ko`e i mogu re}i da se vodi kao

jedini stvarno kontrolisani piling. To

je potpuno bezbolna procedura, sa vidqi-

vim rezultatima direktno nakon tretma-

na, ko`a je elasti~na, mla|a, sjajnija i

zdravog izgleda. U salonu primewujemo i

rad sa biostimuliraju}im laserom 100

MHZ. On ima {iroku primenu u le~ewu

akni, celog lica, pojedinih delova,

o`qaqa~nih akni, le~ewu herpesa, bora,

kuperoze ...

Cene u kozmeti~kom salonu “Medeja” su

pristupa~ne, a kvalitet je na zavidnom

nivou. U salonu }e vas do~ekati ne samo

nasmejana lica, ve} i stru~ne osobe koje

prate sve trendove u kozmetici.

KOZMETI^KI SALON „MEDEJA”

NAJSAVREMENIJI TRENDOVI

PO PRISTUPA^NIM CENAMA

Osim devet mana-

stira koji su po-

put bisera rasuti

po obroncima Ka-

blara i Ov~ara, u klisuri

postoje jo{ tri svetili{ta.

Pe}ina Ka|enica se nalazi

na oko 1.300 metara uzvodno

od brane u Ov~ar Bawi. Sta-

za do we vodi preko starog

`elezni~kog mosta, preko

koga se mora pa`qivo pre}i,

jer je u lo{em stawu. Staza

ide desnom obalom (trasom

regionalnog cevovoda

„Rzav“) sa jednim malim

usponom od stotinak metara,

a pred samom pe}inom je ma-

lo strmije stepeni{te.

Ovo svetili{te vezuje se

za stradawe zbega po~etkom

Drugog srpskog ustanka, po-

sle gu{ewa Haxi-Prodanove

bune. Ne zna se ta~no koliko

je qudi iz obli`wih sela, u

strahu od osvete Osmanlija,

1815. godine uto~i{te na-

{lo u ovoj maloj pe}ini. Ka-

da su Turci prona{li pe}i-

nu, narod nije hteo da se pre-

da. Turci su ulaze zatvorili

vla`nom slamom i grawem,

koje su zapalili, tako da su

se qudi pogu{ili od dima.

U narodu je dugo `ivelo se-

}awe na ovaj tragi~an doga-

|aj. Ali tek 1936. godine, za

vreme vladike @i~kog Ni-

kolaja Velimirovi}a, po~e-

lo je ure|ewe pe}ine, a kosti

stradalnika su pohrawene u

dva kamena sarkofaga u ol-

tarskoj apsidi, u kojoj je iz-

ra|eno Hristovo raspe}e. U

narednim godinama pe}ina

je delimi~no ure|ena – nive-

lisan je pod, probijeni su

otvori za svetlost i ure|ene

su pristupne staze. Ispred

same pe}ine postavqen je

krst, a pocrnela stena iznad

otvora i danas svedo~i o

ovom velikom stradawu. U

Ka|enici se svake godine za

Vidovdan 28. juna slu`i ope-

lo. Od pro{le godine Ka|e-

nicu pose}uju i organizova-

ne turisti~ke grupe, a glav-

ni ~uvar u Ov~arsko-kablar-

skoj klisuri Goran Nikoli}

ka`e da turisti posebne uti-

ske nose upravo sa ovog sve-

tog mesta.

Crkva Svetog Save, ili

kako se u narodu zove „Savi-

ne vode“, svetili{te je do

koga se dolazi zajedni~kim

delom staza 1 i 2, koje po~i-

wu iznad restorana „Dom“, a

od koga je udaqena oko jednog

kilometra. Prva polovina je

lagana {umska staza, a drugi

deo zahteva malo vi{e napo-

ra i opreza, jer vodi preko

stena i sli~no je pewawu po

malo strmijem stepeni{tu.

Ne preporu~uje se pewawe

tokom ki{nih i ledenih da-

na, kao ni tokom leta, zbog

velike vru}ine i opasnosti

od zmija.

Prema legendi, ovde se

nekada nalazila isposnica

Svetog Save. Kad mu je nesta-

lo vode on se pomolio Bogu i

prema predawu slede}eg dana

u steni se pojavila pukotina

i u woj voda. Veruje se da je

ova voda ~udotvorna i da po-

ma`e protiv glavoboqe i

o~nih bolesti. Kad se iz „po-

sude“ pokupi sva voda, za ne-

koliko sati iz pukotine se

opet pojavi iz neke druge

„posude“ u unutra{wosti

stena. Narod veruje da onaj

ko je gre{an ne}e na}i vodu u

pukotini. Kod izvora je

1939. godine podignuta cr-

kvica. Dva zida su ozidana, a

druga dva su svodovi pe}ine.

U ovoj maloj crkvi slu`ba se

vr{i mladom nedeqom i za

praznike posve}ene Svetom

Savi, a o crkvi brine brat-

stvo manastira Preobra`e-

we.

Manastir Iliwe nalazi

se iznad Blagove{tewa i do

wega se sti`e stazom 4 koja

vodi do vrha Kablara. Do sa-

mog Iliwa staza je lagana i

lepa, jer ide kroz {umu, osim

posledwih stitinak metara

gde je veliki uspon. Iliwe je

podignuto 1939. godine na

temeqima starog manastira.

Iako hram nije oslikan i u

samom manastiru nema mona-

ha, u wemu se mo`e osetiti

poseban mir, jer je sa svih

strana okru`en {umom. Na

praznik Svetog Ilije, 2. av-

gusta, u crkvi se odr`ava

slu`ba.

Treba pomenuti i vilu

„Siroticu“ koja se nalazi u

samoj Ov~ar Bawi, a koja je

izgra|ena po blagoslovu

vladike Nikolaja. Bila je

namewena bolesnim, a siro-

ma{nim gostima bawe. Po-

sle Drugog svetkog rata odu-

zeta je manastiru Blagove-

{tewe, a vra}ena je sedamde-

setih godina pro{log veka i

jedan je od prvih vra}enih

verskih objekata.

Posebno lep je konak u

manastiru Nikoqe, koji je

izgradio Milo{ Obreno-

vi}, u vreme kada se, posle

sloma Prvog srpskog ustan-

ka, krio u ovom manastiru

zajedno sa svojom porodi-

com. U porti manastira Ni-

koqe, pokraj bunara, nalazi

se grob Milo{evog najsta-

rijeg sina Petra Obrenovi-

}a.

Od mnogih vodenica koje

su postojale na bawskim vo-

dama, ostalo je tek nekoliko,

ali su i one u lo{em stawu.

Iznad auto-kampa nalazi se

vodenica ]ebi}a, pored koje

su nekada bile i vaqarica,

strugara i kova~nica. Iako

zarastao u korov, ovaj kom-

pleks je i danas lep i prema

re~ima Nikoli}a, uz malo

ulagawa vodenica bi mogla

opet da radi i da postane tu-

risti~ka atrakcija. V. T.

KRATKI VODI^ KROZ OV^ARSKO-KABLARSKU KLISURU

Ne treba zaboraviti i broj-

ne krajputa{e. Jedan od wih je

na putu prema manastiru Ili-

we. Podignut je Isaiji Katani-

}u, nekada{wem igumanu Blago-

ve{tewa, koga su na tom mestu

1870. godine ubili hajduci. U

Ro{cima se nalaze dva krajpu-

ta{a posve}ena junacima iz Ja-

vorskog rata (1876-1878). Na

stazi 3, pored bori}a, na mestu

koje se zove Selac, nalazi se ve-

oma star krajputa{ bez natpisa. Ne{to „savremeniji

oblik“ krajputa{a je i Borivojeva tabla sa natpisom

„Vekovima `uborom }e Moravica pevati slavu srpskog

oru`ja 1912-1919“. Iako se nalazi u samoj Ov~ar Bawi

pored magistralnog puta, retko ko obrati pa`wu na ove

prelepe stihove. U samoj varo{ici, u malom parku, na-

lazi se spomenik u vidu krajputa{a pesniku Branku V.

Radi~evi}u, koji je i smislio kovanicu „krajputa{“.

KRAJPUTA[I

19TURIZAMPETAK 21. MART 2014. GODINE

(2. DEO)

RIZNICA DUHA I PRIRODERIZNICA DUHA I PRIRODE

Ka|enica

Savine vode

Vodenica ]ebi}a

Borivojeva tabla Manastir IliweKrajputa{ na

Kablaru

20 PETAK 21. MART 2014. GODINEMARKETING

^A^ANSKI GLAS MARKETING 032/342-276

PETAK 21. MART 2014. GODINE 21MARKETING

22 PETAK 21. MART 2014. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

VISOKA [KOLA

TEHNI^KIH STRUKOVNIH STUDIJA

^A^AK

MODERNA ZNAWA U [KOLI SA TRADICIJOM!

Visoka {kola TSS ^a~ak ve} 54 godine uspe{no {koluje in`ewerski

kadar za potrebe privrede.

Budu}im studentima nudimo studije po akreditovanim studijskim pro-

gramima, na osnovnim i specijalisti~kim studijama i sticawe diplome

strukovnog in`ewera. Na studije mogu konkurisati kandidati za zavr{enim

trogodi{wim ili ~etvorogodi{wim sredwim obrazovawem.

Visoka {kola tehni~kih strukovnih studija u {kolskoj 2014/2015. godini

upisuje 386 studenata na slede}e akreditovane studijske programe:

1. ELEKTROTEHNIKA I RA^UNARSTVO

Modul 1: Elektroenergetika (50 buxet)

Modul 2: Elektronika i ra~unarstvo (30 buxet)

2. MA[INSTVO I IN@EWERSKA INFORMATIKA

Modul 1: In`ewerska informatika (60 buxet)

Modul 2: Proizvodno ma{instvo (20 buxet)

3. GRAFI^KA TEHNIKA (40 buxet)

4. PROIZVODNI MENAXMENT (60 buxet)

Studije traju tri godine i diplomirawem se sti~e 180 ESP bodova.

Kako se upisati?

Kandidati pola`u prijemni ispit iz MATEMATIKE ili TESTA

ZNAWA, po izboru.

Polagawe prijemnog ispita organizuje se po~etkom jula (prvi rok) i sep-

tembra (drugi rok) svake godine u terminima koje objavi Ministarstvo

prosvete.

Zbirka za pripremu prijemnog ispita mo`e se nabaviti u [koli ili

poru~iti telefonom: 032 302-782 i 222-321. [kolarina za samofinansirawe

iznosi 70 000 dinara i pla}a se u 10-12 rata.

Besplatna pripremna nastava

[kola i ove godine organizuje besplatnu pripremnu nastavu za polagawe

prijemnog ispita za upis u prvu godinu studija koju dr`e nastavnici i asis-

tenti {kole. Besplatna pripremna nastava }e se realizovati u prostorijama

[kole, svake subote po~ev od 9. aprila 2014. godine po rasporedu koji }e biti

objavqen na sajtu [kole.

Prijavqivaqe zainteresovanih putem telefona 032-222-321 svakog radnog

dana od 8-15, sredom od 8-17 ~asova, ili elektronskim putem na adresi

www.visokaskolacacak.edu.rs. Drugi termin za pripremnu nastavu odr`a}e se

u junu mesecu i odvija}e se radnim danima, za one koji se kasnije opredele.

DOKUMENTA POTREBNA ZA PRIJAVU NA KONKURS

- Prijavni list (na obrascu [kole),

- Kopije svedo~anstava svih razreda sredwe {kole (orginali na uvid),

- Kopija diplome zavr{ene sredwe {kole (original na uvid),

- Kopija izvoda iz mati~ne kwige ro|enih (original na uvid),

- Dokaz o uplati naknade za polagawe prijemnog ispita na teku}i ra~un

[kole 840-998666-72.

Za{to upisati studije na V[TSS?

[kola budu}im studentima nudi:

- studirawe na dr`avnoj, akreditovanoj visoko{kolskoj ustanovi,

- programe usagla{ene sa zahtevima privrede,

- kompetentan nastavni kadar,

- opremqene u~ionice i laboratorije,

- stru~nu praksu u najboqim firmama u okru`ewu,

- saradwu sa ustanovama u inostranstvu,

- biblioteku sa prostranom u~ionicom,

- partnerski odnos sa studentima,

- u~e{}e studenata u radu organa [kole,

- nagrade i priznawa najboqima.

Dobrodo{li!

Za sve informacije: 032- 222-321, 302-755

www.visokaskolacacak.edu.rs

UPIS 2014/15.

PETAK 21. MART 2014. GODINE 23IVAWICA

Prema podacima Op-

{tinskog radnog

tela, od ukupno

27.141 upisanog bira~a u

Ivawici, na parlamentar-

ne izbore iza{lo je wih

14.347 ili 52,86 odsto. Va-

`e}ih listi}a je bilo

14.007. Ivawi~ani su naj-

vi{e glasova dali koali-

ciji okupqenoj oko Srpske

napredne stranke - 9.172

ili 63,93 odsto. Lista

SPS-PUPS-JS dobila je

1.521 glas ili 10,60 odsto,

DSS 691 glas ili 4,82 od-

sto. Slede Dveri sa 527

glasova {to je 4,02 odsto,

zatim koalicija predvo|e-

na Novom demokratskom

strankom sa 488 glasova

ili 3,40 odsto, LDP sa 453

glasa ili 3,16 odsto, Demo-

kratska stranka sa 403 gla-

sa ili 2,81 odsto, Ujediwe-

ni regioni Srbije sa 278

glasova, odnosno 1,94 odsto

i Srpska radikalna stran-

ka sa 180 glasova, odnosno

1,25 odsto. Ostale liste su

dobile ispod jedan odsto

glasova.

U Srpskoj naprednoj

stranci su vi{e nego zado-

voqni ovakvim rezultati-

ma. Uz zahvalnost sugra|a-

nima na ukazanom povere-

wu Nevenka Milo{evi},

potpredsednica Op{tin-

skog odbora, ka`e da }e da-

ti sve od sebe da ga i

opravdaju:

- Ostvarili smo izuze-

tan rezultat zahvaquju}i

na{im naporima. To je i

velika odgovornost i od

danas nas ve} ~eka mnogo

posla da bi smo poverewe i

opravdali.

U koaliciji koju oku-

pqa Socijalisti~ka par-

tija Srbije o~ekivali su

boqi rezultat, pa zato ne

mogu, ka`u, biti zadovoq-

ni. Predsednik OO SPS

Dragovan Milinkovi}, is-

ti~e da su se nadali da }e

ponoviti rezultat sa pro-

{lih izbora, i dodaje da on

nije bio u mogu}nosti da

vi{e u~estvuje u kampawi.

Iako je DSS u Ivawici

ostvario boqe rezultate,

nego na nivou Srbije, u Op-

{tinskom odboru nisu za-

dovoqni. Kako ka`e pred-

sednik OO DSS-a Predrag

Nedeqkovi}, razlog je sla-

ba izlaznost wihovih ~la-

nova, koji su tako izrazili

svoje nezadovoqstvo.

Glasawe na 57 bira~kih

mesta je, prema re~ima ko-

ordinatora Op{tinskog

radnog tela za sprovo|ewe

izbora Milanke Kolare-

vi}, proteklo uz “neznatna

odstupawa”, koja su re{a-

vana u hodu i nisu uticala

na tok i regularnost glasa-

wa. Sa bira~kih mesta su,

ka`e ona, stizale prijave

da pojedini bira~i nisu

hteli da obele`e prst ne-

vidqivim mastilom, zatim

oko utvr|ivawa identite-

ta, kao i u vezi sa odre|i-

vawem ekipa za glasawe van

bira~kih mesta.

Na Dr`avnom prvenstvu u streqa-

{tvu vazdu{nim oru`jem, koje je

odr`ano u Ivawici, u seniorskoj

konkrenciji najboqa iz pi{toqa bila je

Zorana Arunovi} iz “Crvene zvezde”, dok

je zlatnu medaqu iz ga|awa vazdu{nom pu-

{kom osvojila Andrea Arsovi} iz “Par-

tizana”. U mu{koj seniorskoj konkurenci-

ji - pi{toq, na pobedni~ko postoqe po-

peo se Damir Mikec iz beogradskog “Po-

licajca”, a u ga|awu iz vazdu{ne pu{ke

najboqi je Nemawa Mirosavqev iz Novog

Sada. Ekipno u pucawu iz vazdu{ne pu{ke

pobedila je ekipa “^ika Mata” iz Kragu-

jevca u mu{koj i “Pan~evo 1813” u `enskoj

konkurenciji, odnosno “Crvena zvezda”

`ene i “Policajac” mu{karci, u takmi~e-

wu iz vazdu{nog pi{toqa.

- Vrlo sam zadovoqna kvalifikacio-

nim rezultatom, jer je ovo rezultat koji bi

mi garantovao ulazak na svako finale, bi-

lo kog velikog takmi~ewa, ukqu~uju}i

Evropsko prvenstvo i Olimpijske igre.

Uslovi su bili jako dobri, {to pokazuju i

rezultati. Kre}emo u Bar na pripreme,

o~ekuju nas ~etiri svetska kupa i prven-

stvo sveta, gde }emo poku{ati da izbori-

mo kvote za Olimpijske igre u Rimu - re-

kla je Arunovi}eva.

Ona se uz Jasnu [ekari} i ostale ~la-

nove “Crvene zvezde” popela na pobedni~-

ko postoqe i u ekipnoj konkurenciji.

- Izuzetno dobra konkurencija i zato

mi je dra`e {to sam uspeo da pobedim.

Ekipno smo, isto, prvi. Moj klub “Poli-

cajac” 15 godina zaredom je prvi i pono-

san sam zbog toga. Ovo je za mene popravni

od pro{le nedeqe, kada smo bili na

Evropskom prvenstvu u Moskvi, gde se ni-

sam pokazao u najboqem izdawu. Dokazao

sam sada da mogu. Slede}e nedeqe idemo na

svetski kup u Ameriku, i tamo imam pri-

liku da osvojim jedno od odli~ja - rekao je

Damir Mikec i otkrio da ga od nedeavno

trenira ro|eni brat, tako da se nada bo-

qim rezelutatima u budu}nosti.

Osvaja~i medaqa na Olimpijskim igra-

ma, svetskim i evropskim prvenstvima,

poput Jasne [ekari}, Ivane Maksimo-

vi}, Andrije Zlati}a, takmi~ili su se u

Ivawici. U subotu, 15. marta, nademtali

su se i juniori, a organizator ovog prven-

stva po tre}i put je bila Streqa~ka dru-

`ina “Bo{ko Petrovi}” iz Ivawice, u sa-

radwi sa lokalnim Sportskim savezom i

op{tinom.

- ^ast nam je da smo ugostili oko 300

najboqih takmi~ara iz na{e zemqe i da su

svi zadovoqni celokupnom organizaci-

jom. Siguran sam da su u~esnici i gosti

poneli najlep{e utiske iz Ivawice. Vr-

hunski rezultati potvr|uju dobre uslove

za takmi~ewe, pa }emo opet konkurisati

za doma}ine - izjavio je Milan Parezano-

vi}, predsednik ivawi~ke Streqa~ke dru-

`ine “Bo{ko Petrovi}”.

Na ivawi~koj teritoriji su prote-

klog vikenda zabele`ena ~etiri

po`ara na otvorenom prostoru.

Gorele su {ume, livade i nisko rastiwe

na oko 40 hektara. U Kumanici je bilo za-

hva}eno 20 ari livade i niskog rastiwa,

na Ku{i}ima je na prostoru od jednog hek-

tara gorela i listopadna {uma, a u Pri-

dvorici dva hektara mlade cerove {ume.

Najve}i po`ar je zabele`en na prostoru

od 35 hektara u Gle|ici, koji je kasno pri-

javqen, a ~ije je ga{ewe trajalo pet sati,

kazao je za Ivawi~ki radio, na~elnik

Odeqewa za vanredne situacije Moravi~-

kog okruga Dragi{a Bro}i}. Od toga je

potpuno sagorelo zimzeleno drve}e na po-

vr{ini od oko pet hektara, a vatra je za-

hvatila i po 15 hektara zimzelenih staba-

la i niskog rastiwa. Bro}i} navodi da je

re~ o {umi vi{e vlasnika, u ~ijem je ga{e-

wu u~estvovalo dvadesetak me{tana, ali i

zaposlenih u JP “Srbija{ume”. On apelu-

je na gra|ane da se vodi ra~una o vatri na

otvorenom prostoru, posebno blizu {ume.

Do sredine aprila ne najavquje se prome-

na vremena, pa to treba imati u vidu, na-

ro~ito na ovoj razu|enoj teritoriji, gde je

te{ko sti}i i za kratko vreme interveni-

sati, upozorio je Bro}i}.

Uporedo sa izgrad-

wom auto-puta od

Po`ege do Boqara,

u naredne tri godine bi}e

izgra|eno i novo skijali-

{te, u kojem }e mo}i da se

zaposle qudi iz Ra{ke,

Ivawice, Novog Pazara i

Sjenice. Igor Mirovi},

vr{ilac funkcije mini-

stra privrede i ministar

regionalnog razvoja i lo-

kalne samouprave, ka`e da

}e izgradwa ski centra na

Goliji imati veliki zna-

~aj za razvoj obli`wih op-

{tina:

- U naredne tri godine

bi}e pripremqena plan-

ska dokumentacija, finan-

sijski i tehni~ki elemen-

ti za izgradwu infra-

strukture. U drugoj fazi

}emo privla~iti investi-

tore, a najva`nije je da se

spre~i divqa gradwa. Na-

rednih dana bi}e formi-

rana radna grupa u kojoj }e

se nalaziti predstavnici

svih va`nih ministarsta-

va, javnih preduze}a i op-

{tina. Wihov najva`niji

zadatak bi}e da prikupqa-

ju saglasnost, kako bi se

centar razvijao planski i

kako se ne bi naru{io Na-

cionalni park koji je pod

za{titom dr`ave. Tako|e,

odmah }e sankcionisati

pojedince koji po~nu grad-

wu bez dozvole.

Po re~ima Dejana Qev-

nai}a, v. d. direktora

“Skijali{ta Srbije”, ka-

pacitet ski centra je oko

17.000 skija{a, ali }e se u

prvoj fazi izgraditi {e-

stosedna `i~ara za 2.500

skija{a na sat. Uporedo }e

biti ugra|en sistem za ve-

{ta~ko osne`avawe, pri-

premqeno devet kilometa-

ra staza, no}na staza, put,

restoran, parking, hangar

za mehanizaciju i ski-ren-

tal. Sve to }e ko{tati 19

miliona evra. Blizina au-

to-puta bi}e najve}a pred-

nost Golije, a rebalansom

buxeta, dr`ava }e obezbe-

diti sredstva za po~etak

radova.

Predsednik op{tine

Milomir Zori}, o~ekuje

da }e ovaj memorandum bi-

ti kona~no realizovan:

- Ve} je deo infarstruk-

ture realizovan izgrad-

wom puta Preko brdo -

Odvra}enica. Ove godine

je izdvojeno 300 miliona

dinara u “Putevima Srbi-

je” za nastavak radova i sa-

da }e prema glavnom re-

sortu Odvra}enica, koji

pripada Ivawici, mo}i

da se pri|e kvalitetnim

putem i sa na{e strane.

Mislim da je i pretpro-

{le godine, posle dolaska

na Goliju i obe}awa pred-

sednika Republike i pred-

sednika Vlade, Golija kre-

nula u br`i razvoj. Ovo je

memorandum koji se odno-

si na tri godine. Ove go-

dine treba da se uradi

kompletna tehni~ka doku-

mentacija, a slede}e da se

montira {estosed sa devet

staza i parking prostor.

Zna~i, za dve-tri godine u

ski centar Golija treba da

se ulo`i 19-20 miliona

evra.

Izvor: Ivawi~ki radio

Stranu pripremila:

Nela Radi~evi}

OD 27.141 UPISANOG BIRA^A U IVAWICI,

NA PARLAMENTARNE IZBORE IZA[LO 14.347

NAPREDWACI

PREZADOVOQNI REZULTATOM

PROTEKLOG VIKENDA ^ETIRI PO@ARA

GORELE [UME,

LIVADE I NISKO RASTIWE

Nevenka Milo{evi}, potpredsednica OO SNS u

Ivawici, sigurno }e biti poslanik u republi~kom

parlamentu sude}i po preliminarnim rezultatima

izbora, koje je saop{tio CeSID. Koalicija oko

SNS-a osvojila je 48,8 odsto glasova, tako da joj pri-

pada 157 mandata. Profesor razredne nastave Ne-

venka Milo{evi} je na 138. mestu na poslani~koj li-

sti ove koalicije.

- Prezadovoqna sam, jer }e Ivawica posle du`eg

niza godina imati poslanika. Za mene }e to zna~iti

mnogo posla i odgovornosti, kao i timskog rada.

@elim da pokrenemo Ivawicu, unapredimo je za bo-

qi `ivot svih gra|ana, a posebno mladih - kratko je

izjavila za Ivawi~ki radio Nevenka Milo{evi}.

IVAWICA ]E IMATI POSLANIKA

ZAVR[ENO DR@AVNO PRVENSTVO U STREQA[TVU

REZULTATI POTVR\UJU

DOBRE USLOVE ZA TAKMI^EWE

GOLIJA, VELIKA [ANSA IVAWI^ANA

IZGRADWA SKI CENTRA

24 PETAK 21. MART 2014. GODINEGORWI MILANOVAC

Gorwomilanova~ki

qubiteqi sporta i

rekreacije mo}i }e

ubudu}e da koriste

{est stati~nih

sprava, tri meha-

ni~ke i dve klupe

za odmor u sklopu

teretane na otvore-

nom, koja se nalazi

u okviru kompleksa

Sportsko-rekrea-

tivnog centra. Te-

ren su otvorili

predsednik op{ti-

ne Milisav Mirko-

vi}, direktor

sportsko rekrea-

tivnog centra Mi-

leta Bogdanovi} i

predsednik udru-

`ewa „Mladi Mi-

lanovca“ Kristina

Milo{evi}.

- Op{tina Gorwi Mi-

lanovac je, na radost mali-

{ana i omladine, a i wi-

hovih roditeqa, ove zime

obezbedila za rekreaciju

klizali{te, a sada je do-

{ao red da se na istom

prostoru stvore uslovi za

rekreaciju po lepom vreme-

nu, koja }e biti podjednako

interesanta mladima, kao

i svima onima koji se tako

ose}aju, kako bi slobodno

vreme korisno provodili

bave}i se sportom - rekao

je predsednik Mirkovi}.

Kristina Milo{evi} je

ovom prilikom najavila

da }e, pored milanova~ke,

biti otvorene i teretane

na otvorenom u Prawani-

ma i na Rudniku. Direktor

sportsko-rekreativnog

centra Mileta Bogdano-

vi} saop{tio je da }e tere-

tana upotpuniti sportski

sadr`aj kompleksa sa po-

stoje}im terenom za male

sportove, a u narednom pe-

riodu planirano je i po-

stavqawe de~jeg mobilija-

ra. On je dodao da }e svi

korisnici teretane bes-

platno koristiti sve ras-

polo`ive sprave.

Inicijativa i potreba

za gradwom i opremawem

ovog terena datira jo{ od

avgusta kada je potpisan

trojni ugovor izme|u Op-

{tine Gorwi Milanovac,

Javnog preduze}a“Sport-

sko-rekreativni centar“ i

donatora Udru`ewa gra|a-

na „Mladi Milanovca“.

Donator se obavezao da iz-

gradi {est stati~nih i

tri mehani~ke sprave kao i

dve klupe za odmor. JP

„SRC“ je imalo obavezu da

izgradi podlogu za tereta-

nu od 60 metara kvadrat-

nih. Pripremawe terena,

nasipawe i ugradwa beha-

ton plo~a ko{tali su oko

200.000 dinara.

V. S.

OTVORENA NOVA TERETANA

ZA SUN^ANE DANE

NOVI VID REKREACIJE

^lanovi op{tinskog

organizacionog od-

bora za obele`avwe

Dana op{tine i 199. godi-

{wice od podizawa Dru-

gog srpskog ustanka u Tako-

vu usvojili su program

ovogodi{wih aprilskih

sve~anosti. Za pripremu i

realizaciju planiranih

sve~anosti zadu`eni su di-

rektori Kulturnog centra

i gorwomilanava~kog Mu-

zeja, Dragan Arsi} i Mi-

lo{ Nikoli}, sekretar

skup{tine op{tine Alek-

sandar Jevtovi}, sekretar

Op{tinskog ve}a Isailo

Todorovi}, {ef kabineta

predsednika op{tine Dra-

gan Nedeqkovi}, na~elnik

Odeqewa za rad sa mesnim

zajednicama Trifun Pau-

novi} i Du{ica Ne{ovi},

korespodent za poslove

protokola.

Sve manifestacije i do-

ga|aji ustanova iz oblasti

kulture bi}e planirane i

raspore|ene tokom meseca

aprila i ~ine aprilske

sve~anosti povodom Dana

op{tine. Centralna mani-

festacija bi}e odr`ana 21,

22, i 23 aprila. Prvi dan

proslave, 21. april, pred-

vi|en je za sve~ano otvara-

we izlo`be 12. Me|unarod-

nog bijenala, u 13 sati is-

pred zgrade Okru`nog ne-

~elstva. Ove godine na bi-

jenalu u~estvuju radovi iz

28 zemaqa sveta. Od pri-

spelih 1.100 radova, za iz-

lo`bu je odabrano 828 koje

potpisuje vi{e od 520 au-

tora. Istog dana, u ve~er-

wim ~asovima, Gorwomi-

lanov~ani i wihovi gosti

iz inostranstva ima}e

priliku da u`ivaju u celo-

ve~erwem koncertu ~a~an-

skog etno-benda “^udesmo”

i rok grupe Kanda, Koxa i

Neboj{a.

Srpski festival svet-

ske muzike ovoga puta bi}e

odr`an na Gradskom trgu

22. i 23. aprila, a ne kao do

sada u avgustu u Takovu. Do

izmene mesta odr`avawa

Festivala do{lo je zbog

gra|evinskih radova koji

se odvijaju na izgradwi bu-

du}eg autoputa. Prvog dana

Srpskog festivala svetske

muzike, u ve~erwim ~asovi-

ma na Gradskom trgu }e na-

stupiti Vasil Haximanov

sa svojim gostima Branki-

com Vasi} Vasilisom i

\ura|om \uri~i}em. Cen-

tralni dan proslave je

23.april, kada }e, na

znamenitim mestima u gra-

du i kompleksu “Takovo”,

biti polo`eni venci.

Istog dana bi}e odr`ana i

sve~ana sednica Skup{ti-

ne op{tine, na kojoj }e bi-

ti dodeqena op{tinska

priznawa. Ve~erwi sati su

rezervisani za nastupe

norve{kog benda “Resili-

ens” i truba~a Dejana Pe-

trovi}a i Big benda. Ove

godine bi}e obezbe|en slo-

bodan ulaz za sve posetioce

festivala.

USVOJEN PROGRAM SVE^ANOSTI POVODOM DANA OP[TINE

Ministarstvo kul-

ture i informi-

sawa je i ove go-

dine prepoznalo i uvrstilo

Gorwi Milanovac u per-

spesktivne op{tine i gra-

dove za unapre|ewe i po-

boq{awe kulturne, isto-

rijske i turisti~ke delat-

nosti odobriv{i finasi-

rawe vi{e projekata. Na

konkursni poziv ovog mi-

nistarstava prispelo je

3.483 prijave iz ~itave Sr-

bije, o kojima su odlu~iva-

le peto~lane komisije, a ko-

je su ~inili predstavnici

ustanova kulture, univer-

ziteta, nau~nih instituta,

umetni~kih i novinarskih

udru`ewa, medijskih asoci-

jacija, javnih servisa i re-

gulatornih tela. Sve aktiv-

nosti komisija bile su pot-

puno transparentne i otvo-

rene za javnost. Ovim kon-

kursom bi}e raspore|eno

1,36 milijardi dinara re-

publi~kih sredstava.

Pet projekata po ovom

konkursu odobreno je gor-

womilanova~kom Muzeju

rudni~ko-takovskog kraja,

ukupne vrednosti 3.145.425

dinara za arheolo{ka is-

tra`ivawa na planini Rud-

nik (600.000 din), {tampa-

we „Zbornika radova Muze-

ja rudni~ko-takovskog kra-

ja“ (293.700 dinara), izradu

drugog toma stru~ne publi-

kacije „Obrenovi}i u muze-

jima i drugim zbirkama Sr-

bije“ (599.720 dinara), za

izvo|ewe konzervatorsko-

restauratorskih radova na

zgradi Muzeja Drugog srp-

skog ustanka u Takovu

(1.472.005 dinara) i za de~je

tradicionalne igre kao deo

usmenog narodnog stvarala-

{tva (180.000 dinara). Ru-

kovodioci na projektima su

kustosi gorwomilanova~-

kog Muzeja Ana Cicovi},

Ana Bolovi}, Vesna ]ur-

~i} i Aleksandar Maru-

{i}. Ovo je ~etvrta godina

kako Ministarstvo kulture

i informisawa ukazuje po-

verewe Muzeju rudni~ko-ta-

kovskog kraja iz Gorweg

Milanovca, {to predsta-

vqa potvrdu i podstrek

ovoj ustanovi za studiozan

i uspe{an rad na za{titi,

prezentaciji i o~uvawu

kulturne ba{tine op{tine

Gorwi Milanovac.

Kulturnom centru iz

Gorweg Milanovca raspo-

re|eno je ukupno 650.000 di-

nara za realizaciju Me|u-

narodnog Bijenala minija-

ture (300.000 dinara), za

manifestaciju „Ve~e pod

grmom“ (100.000), za likov-

ni program iz oblasti vi-

zuelne umetnosti i multi-

medije (150.000), kao i za

kulturnu delatnost dece i

mladih (100.000).

Ministarstvo kulture i

informisawa podr`alo je

i projekat Turisti~ke or-

ganizacije op{tine Gorwi

Milanovac na konkursu za

finansirawe i sufinansi-

rawe projekata iz oblasti

izvornog narodnog i ama-

terskog stvarala{tva sa

podru{kom u iznosu od

110.000 dinara za manife-

staciju “Dani knegiwe Qu-

bice”, koja se ove godine

po~etkom juna meseca, osmi

put, odr`ava u Vra}ev{ni-

ci.

V. S.

NAJVI[E SREDSTAVA MUZEJU

TAKOVSKO-RUDNI^KOG KRAJA

CENTRALNI DAN PROSLAVE 23. APRIL

MINISTARSTVO KULTURE ODOBRILO

GORWEM MILANOVCU 10 PROJEKATA

PETAK 21. MART 2014. GODINE 25GORWI MILANOVAC

\uro S. \urovi}, sin jedi-

nac bogatog gazde Svetoza-

ra \urovi}a iz Ru~i}a,

kod Gorweg Milanovca, be{e

predstavnik one generacije posle

Velikog rata koja je u`ivala u ste-

~enom bogatstvu svojih predaka i

wegovom tro{ewu, ali ne i stva-

rawu. Dobiv{i na poklon 40 hek-

tara zemqe od svoje tetke Marte

Lazovi} ro|ene \urovi}, moje ~u-

kunbake, kompleks porodice \u-

rovi} od 80 hektara ostao je netak-

nut. Iza{av{i iz Prvog svetskog

rata sa ~inom rezervnog majora i

solidnim znawem francuskog je-

zika, \uro se sa svojim prijateqi-

ma po boem{tini Dobrivojem To-

mi}em, zvanim Smuk i nekim Jova-

novi}em, poznatijim kao Kurjak,

odao lagodnom `ivotu. Obilazio

je sve birtije po [umadiji i Beo-

gradu. Uvek se predstavqaju}i sa-

govorniku slede}im re~ima „Ja

sam \uro \urovi}, rezervni ma-

jor, govorim francuski, imam sve

francuske sudove po ku}i i tepsi-

ju (za pitu od 1 m). Iz Prvog svet-

skog rata za ratne zasluge dobio je

nekoliko odlikovawa, me|u wima

i Kara|or|evu zvezdu.

Na prekore znalaca da previ{e

tro{i spremno je odgovarao: Ne

tro{im svoju o~evinu, ve} poklon

svoje tetke Marte. Smuk (Dobri-

voje) i Kurjak (Jovanovi}) behu

poznati kao velike izelice. Bili

su znani svuda gde se dobro jelo i

pilo, ali bez `eqe da oni u~estvu-

ju u pla}awu. Za svoju slavu zim-

skog Svetog Jovana imao je preko

100 gostiju, {to znanih {to nezna-

nih. Na velikim mukama behu we-

gova supruga Davina i sinovi Ni-

kola i Vlajko. Nije pravio razli-

ke me|u qudima, jer lep primer

wegovog gostoprimstva, kao redo-

van gost be{e Romkiwa Pela, ~iji

su potomci Ili}i, Jakovqevi}i i

Milanovi}i poznati Pelovi}i.

Dvadeset godina je trajala wegova

boem{tina i za to vreme potro-

{io je svih 40 hektara. Jedan od

wegovih unuka bio je o`ewen

Francuskiwom i sa wom ima sina

Nikolu, a jedan od praunuka je po

wemu dobio ime \uro. Nit sa vo-

qenom mu Francuskom ni do da-

nas nije prekinuta.

Preminuo je po~etkom 1941. go-

dine u snu, ostaviv{i za sobom

brojno potomstvo i se}awe na jed-

nog od retkih boema u svojoj poro-

dici i okolini.

ANKICA D. LAZOVI]

Sa prvim sun~anim

danima, u Gorwem

Milanovcu startuje

prole}no ~i{}ewe i ure|i-

vawe grada. Akciju tradi-

cionalno organizuje op-

{tina Gorwi Milanovac i

ona obuhvata potkresivawe

drvoreda i zamenu o{te}e-

nih stabala novim sadnica-

ma, sanirawe o{te}ewa na

putnoj mre`i i detaqno ~i-

{}ewe i prawe ulica, ure-

|ewe travnatih povr{ina i

de~jih parkova i ostale ak-

tivnosti. Sve planirane

aktivnosti obavqa}e se

{irom op{tine, ukqu~uju-

}i i seoska podru~ja i ve}a

naseqa Prawani i Rudnik.

Prema najavama predsed-

nika op{tine Milisava

Mirkovi}a, pored pomenu-

tih redovnih aktivnosti

nadle`nih slu`bi i predu-

ze}a, neposredno pred Dan

op{tine bi}e organizovana

jo{ jedna akcija ~i{}ewa

grada, u kojoj }e, pored za-

poslenih u Op{tinskoj

upravi, javnim preduze}i-

ma, ustanovama i {kolama,

u~estvovati i prestavnici

volenterskog centra i eko-

lo{kih organizacija, a po-

ziv va`i i za sve gra|ane.

Predsednik op{tine

apeluje na zaposlene u pri-

vredi i javnim ustanovama,

gra|ane, udru`ewa i orga-

nizacije da se odazovu po-

zivu i, ukoliko ima potre-

be, samostalno urede pro-

store ispred svojih objeka-

ta, fabri~kih hala, stambe-

nih i porodi~nih ku}a, ka-

ko bi op{tina Gorwi Mi-

lanovac i daqe odr`ala

prepoznatqiv pe~at ~iste i

ure|ene sredine u regionu.

V. S.

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-

dana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~ki

prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-

bqa)

- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-

{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjutera i

wihovo odr`avawe

- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-

tri~nih `i~anih in-

strumenata (gitara,

mandolina,

bas primova,

i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorijama)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

STARE FOTOGRAFIJE MILANOV^ANA

TRADICIONALNA APRILSKA AKCIJA

PO^IWE PROLE]NO UMIVAWE OP[TINE

I [UMADIJA JE IMALA

SVOG GAZDA IVKA

26 PETAK 21. MART 2014. GODINELU^ANI

Ministarstvo energeti-

ke, razvoja i za{tite

`ivotne sredine zavr-

{ilo je drugi javni po-

ziv za izgradwu malih

hidroelektrana. Pred-

stavnici 20 lokalnih

samouprava, gradova i

op{tina, nedavno su u

Beogradu potpisali

memorandume o zajed-

ni~koj saradwi na iz-

gradwi malih energet-

skih postrojewa. Za

predvi|ene 143 loka-

cije za izgradwu mini

hidroelektrana stiglo

je oko 400 prijava. Re-

alizacijom ovog pro-

jekta, Srbija bi dobila

60 megavata snage od

novih hidroelektrana.

Kako je istakla mini-

starka energetike Zo-

rana Mihajlovi}, re~

je o ulagawu od 200 do

250 miliona evra, koje

}e doprineti zapo-

{qavawu qudi, i {to

je najva`nije, lokalne

samouprave }e mo}i da

o~ekuju ubrzani raz-

voj.

Na javni poziv za dode-

lu143 lokacije za iz-

gradwu mini hidroe-

lektrana stiglo je oko 400 pri-

java. U izgradwi takvih objeka-

ta anga`uju se porodi~na, mala

i sredwa preduze}a.

U op{tini Lu~ani predvi|e-

ne su tri lokacije za mini elek-

trane. Kako isti~e Mladomir

Sretenovi}, predsednik op{ti-

ne, potpisivawem sporazuma

Lu~ani su prakti~no u{li u

krug lokalnih samouprava koji-

ma }e biti pru`ena pomo} u iz-

gradwi malih hidroelektrana.

Za podizawe malih postrojewa

za proizvodwu elekti~ne ener-

gije predvi|ene su dve lokacije

na reci Belici, lokacija Dowi

Dubac, i jedna na Vu~kovi~koj

reci.

Sretenovi} je istakao da }e

male hidroelektrane proizvo-

diti 2,2 megavata elektri~ne

energije, {to }e zna~ajno do-

prineti ukupnoj proizvodwi

struje u na{oj zemqi.

- Ovaj projekat je va`an za

na{u lokalnu zajednicu, jer }e

izgradwa novih postrojewa do-

prineti ure|ivawu predvi|e-

nih lokacija. Ujedno, ste}i }e

se uslovi da se zaposli mini-

malno 15 radnika. Ve} imam in-

formaciju da postoji potenci-

jalni invenstitor, koji `eli da

ula`e u izgradwu malih hidroe-

lektrana na ovom podru~ju - za-

kqu~io je Sretenovi}.

Ina~e, trenutni udeo energi-

je iz obnovqivih izvora u Sr-

biji je oko {est procenata,

ukqu~uju}i i velike hidroelek-

trane, i predvi|a se da }e osta-

ti stabilan do 2015. godine.

Strategija razvoja energetike

do 2015. godine predvi|a da

ukupni udeo novih obnovqivih

izvora energije, bez velikih po-

strojewa, u ukupnoj primarnoj

energetskoj potro{wi treba da

se podigne na 1,1 odsto.

V. S.U 18. kolu Prve

lige Srbije lu-

~anska Mladost je

pobedila Slogu

iz Petrovca na

Mlavi sa 1:0

(1:0). Jedini po-

godak za doma}i-

ne postigao je

Predrag @ivadi-

novi} u 14. minu-

tu.

- Mislim da smo se

povratili iz serije lo-

{ih rezultata, odnosno

igre, i da smo odigrali

dobru utakmicu. Prime-

nili smo sve ono na {ta

nam je ukazivao trener

Milovanovi} na prote-

klim treninzima i sma-

tram da smo posebno di-

nami~nu igru imali u

prvom poluvremenu - re-

kao je @ivadinovi} na-

kon utakmice.

- Mi smo imali `equ

da u prvih pola sata ne

dozvolimo igra~ima

Mladosti da nam daju

gol. Nismo uspeli u to-

me i na kraju to prvo po-

luvreme je pripalo ri-

valskoj ekipi. Ekipa

Sloge poseduje kvalitet

i uspeli smo da usposta-

vimo ravnote`u u dru-

gom poluvremenu. Na-

stojali smo da do|emo

do zicer {anse da izjed-

na~imo, ali nam se `e-

qa nije ispunila. Ekipa

Mladosti je utakmicu,

mo`da, i rutinski zavr-

{ila. Nisu ulazili u

rizik, osim u toj jednoj

{ansi koju smo imali u

drugom poluvremenu -

izjavio je Nenad Vani},

trener Sloge.

- Mislim da smo od-

li~no u{li u utakmicu.

Prvo poluvreme smo od-

radili onako kako smo

hteli. Ipak, kao {to se

pokazalo u drugom delu

utakmice, jo{ uvek je

prisutan premor igra~a

od priprema. Tako|e,

fudbaleri Mladosti

jo{ uvek u~e da nose bre-

me prvog mesta. U po-

sledwih 15 minuta ima-

li smo pet pozicija tri

na tri ili ~etiri na

tri, u kojima nismo is-

koristili priliku. Kao

da postoji strah da se

{utira drugi gol i re-

{i utakmica. Moramo

raditi na tome - proko-

mentarisao je igru lu-

~anske ekipe trener

Mladosti Nenad Milo-

vanovi}.

Posle 18 odigranih

utakmica Mladost je i

daqe ubedqivo prva sa

39 bodova. Odmah iza

wih je milanova~ki Me-

talac sa 31 bodom. Tre-

}a kom{ijska ekipa Bo-

rac iz ^a~ka pala je na

osmo mesto sa 25 bodova.

U 19. kolu Mladost

gostuje u In|iji. Utak-

mica }e biti odigrana u

subotu, 22. marta, u

14,30 ~asova.

V. S.

ME\U 143 LOKACIJE ZA IZGRADWU MINI HIDROELEKTRANA U SRBIJI - TRI U OP[TINI LU^ANI

DVE NA BELICI, A JEDNA

NA VU^KOVI^KOJ RECI

MLADOST POBEDILA SLOGU PM

UBEDQIVI LIDER

PETAK 21. MART 2014. GODINE 27LU^ANI

U vreme predizborne kam-

pawe me{tani pojedinih

sela na podru~ju op{tine

Lu~ani su organizovali

potpisivawe peticija, koji-

ma su izrazili svoje neza-

dovoqstvo {to jo{ uvek ni-

su dobili rzavsku vodu.

Nadle`ni u lokalnoj samo-

upravi su odmah nakon ova-

kve inicijative organizo-

vali zborove u Lu~anima i

Gu~i, na kojima su detaqno

objasnili zbog ~ega “rzav-

ka” jo{ uvek nije stigla do

doma}instava, iako je rea-

lizacija ovog projekta za-

po~eta pre nekoliko godi-

na.

Kako je istakao Mladomir

Sretenovi}, predsednik

op{tine, vodosistem

“Rzav” ve} dvadesetak godina

funkcioni{e u Draga~evu. U pr-

voj fazi projekta problem snabde-

vawa zdravom pija}om vodom su

razre{ile varo{ice Lu~ani i Gu-

~a. Opredeqewe ranijeg, ali i sa-

da{weg rukovodstva op{tine je da

se rzavski sistem vodosnabdevawa

{iri na sva podru~ja Op{tine u

koja voda mo`e da stigne. U po-

sledwih desetak do 15 godina iz-

dvojeno je mnogo sredstava iz op-

{tinskog buxeta za izgradwu rea-

zervoara i vodovodne mre`e. Vla-

da Republike Srbije je obezbedila

zna~ajna sredstva posredstvom

NIP-a, a i gra|ani su ulo`ili

sopstvena sredstva, jer su imali

interes da trajno razre{e pro-

blem vodosnabdevawa. Projektom

je obuhva}en veliki broj mesnih

zajednica i doweg i gorweg Draga-

~eva.

- U posledwih nekoliko godina

ova investicija je zapala u }orso-

kak zbog prili~no neodgovornih

radwi. U du`em periodu vo|ena je

aqkavo, jer je lokalna samouprava

poverila kompletne radove, po~ev

od projektovawa, ugovarawa i iz-

vo|ewa, svom javnom preduze}u

“Direkcija za izgradwu”. Projek-

tom je naknadno obuhva}eno jo{

1.000 novih potro{a~a. U gotovo

svim mesnim zajednicama, koje su

obuhva}ene sistemom, bilo je od-

re|enih problema, iako su plani-

rani radovi realizovani u zna~aj-

nom procentu. O zavr{etku inve-

sticije nije se brinulo u jednom

du`em vremenskom periodu. Pored

te{ko}a u obezbe|ivawu sredsta-

va, glavni razlog zastoja se krio u

tome {to su za pojedine deonice

vodovoda anga`ovani lo{i izvo-

|a~i, {to je dovelo i do odre|enih

propusta na instalacijama, rezer-

voarima ili potisnim magistral-

nim cevovodima. Radovi su do-

brim delom izvo|eni bez ikakvog

nadzora - istakao je Sretenovi},

dodaju}i da je lokalna samouprava

za upravqawe sistemom vodosnab-

devawa izdvojila dopunskih devet

miliona dinara, kako bi se inve-

sticija definitivno privela kra-

ju. Tokom realizacije ovog projek-

ta konstatovani su brojni propu-

sti izvo|a~a radova i u mnogim

slu~ajevima odsustvo nadzora. Uo-

~eni propusti su uglavnom otklo-

weni. Za neke deonice vodovoda su

izabrani novi izvo|a~i da otklo-

ne uo~ene nedostatke, {to je lo-

kalnu samoupravu ko{talo jo{

dva miliona dinara.

BEZ TEHNI^KOG

PRIJEMA SISTEMA

NEMA ODVRTAWA ^ESME

- Rukovodstvo Op{tine ula`e

maksimalne napore da rzavska vo-

da {to pre stigne do svih doma-

}instava. Uz sve to, susre}emo se

sa takvom arogancijom zlonamer-

nih pojedinaca, koji su u periodu

kampawe zaveli gra|ane pojedinih

mesnih zajednica da potpisuju pe-

ticije i prete blokadama puteva,

zato {to nadle`ni, navodno, ne}e

da im puste vodu. Da bismo raspr-

{ili nedoumice i gra|anima pre-

do~ili pravo stawe, odr`ali smo

sastanak sa me{tanima Dqina, na

kome smo ih obavestili da }e voda

vrlo brzo sti}i u wihove domove,

odmah nakon dezinfekcije sistema

i kompletnih analiza. Tim pri-

merom smo hteli da ka`emo i `i-

teqima Lisica, Negri{ora, Du-

~alovi}a, Rtara, Markovice, Ti-

jawa i dela Puhova, gde se nalazi

oko 500 budu}ih potro{a~a, da }e

i kod wih ~itava procedura biti

na isti na~in sprovedena vrlo br-

zo, kako bi se {to pre obezbedili

uslovi za neometano pu{tawe vo-

de. U ~itav proces moraju biti

ukqu~eni predsednici mesnih za-

jednica, re`ijski odbori, izvo|a-

~i radova, odnosno ~itav tim qu-

di, kako bi se investicija dovela

do kraja. Bez provere sistema, dez-

infekcije vodovoda i na kraju sve-

ga potvrde da je voda bakteriolo-

{ki i hemijski ispravna za pi}e -

nema pu{tawa vode, niti to bilo

ko mo`e da naredi - ka`e Sreteno-

vi}.

TEHNI^KA

DOKUMENTACIJA

NAJVE]I PROBLEM

Nenad Matija{evi}, in`ewer

elektrotehnike i direktor “Di-

rekcija za izgradwu”, isti~e da je

na ~elo tog kolektiva do{ao tek

nakon razdvajawa “Direkcije” i

“Komunalca” na dva preduze}a i

da se tom prilikom susreo sa mno-

{tvom nasle|enih problema. Iako

se govorilo da je 98 odsto radova

na rzavskom sistemu vodosnabde-

vawa zavr{eno, a narod `eqno

i{~ekivao odvrtawe slavine, ka-

ko tvrdi Matija{evi}, situacija

na terenu je bila sasvim druga~ija.

- Vrlo brzo sam sagledao kom-

pletno stawe na ~itavoj vodovod-

noj mre`i. Prethodnih godina,

dok su “Komunalac” i “Direkcija”

bili jedno preduze}e, kolektiv je

imao mnogo vi{e in`ewera. Od

tog perioda do danas, pet-{est

stru~waka je napustilo posao, ta-

ko da je preduze}e bilo izuzetno

kadrovski oslabqeno. To i jeste

bio osnovni razlog {to nismo

imali dovoqno informacija sa

terena dokle je investicija realno

odmakla. Da bismo ubrzali ~itav

proces, bili smo prinu|eni da an-

ga`ujemo dvojicu stru~waka sa li-

cencom za elektro i ma{insku de-

latnost. Nastojali smo da smawi-

mo tro{kove i zbog toga smo za ot-

klawawe propusta na mre`i pozi-

vali ve} anga`ovane izvo|a~e i

podizvo|a~e radova, ali smo brzo

ustanovili da neki od wih vi{e

ne postoje - rekao je Matija{evi},

dodaju}i da su za nepunih tri me-

seca, uprkos svim problemima, us-

peli da otklone uo~ene nepravil-

nosti, a sada je na potezu tehni~ka

komisija, koja }e dati kona~nu re~

da li sistem mo`e da da dobije

upotrebnu dozvolu. Za taj posao su,

krajem pro{le godine, anga`ovane

dve ovla{}ene firme iz ^a~ka,

iako su to mogle biti i lu~anske,

ali su se na takav potez odlu~ili,

kako ka`e Matija{evi}, jer je ~i-

tav problem dobio politi~ku ko-

notaciju.

Kako isti~e Matija{evi}, gra-

|ani Velesa su posebno nezadovoq-

ni i pretili su tu`bom {to im

voda jo{ uvek nije pu{tena. Real-

no, prema sklopqenom ugovoru o

izgradwi sekundarne mre`e iz

2009. godine, vodu je trebalo da

dobiju za mesec dana.

- I laik mo`e da vidi da je bi-

lo potpuno nerealno da se usred

zime, od oktobra do decembra, za-

vr{i toliki obim radova, i {to

je najgore, sekundarna mre`a je ra-

|ena bez projekta i nadzora. Zar je

mogu}e da neko bez ikakvog razlo-

ga napusti posao, u uslovima kada

je zaposlewe privilegija, i pobeg-

ne glavom bez obzira, ostavqaju}i

investiciju na polovini. Samo

mesec dana nakon toga, potpisana

je od tog istog nadzornog organa.

To }e neko morati da objasni - za-

kqu~uje Matija{evi} i dodaje da

tehni~ka komisija nije dala svoju

saglasnost za primarnu mre`u

zbog toga {to nedostaju gra|evin-

ske kwige, dnevnici, kwiga in-

spekcije, a nema ni potpisa nad-

zornog organa. To i nije jedini

slu~aj nedostatka tehni~ke doku-

mentacije. Isti propusti su evi-

dentirani i na sekundarnoj mre`i

Du~alovi}a, Rtara, Markovice i

Negri{ora.

- U Velesu i Draga~ici inve-

sticija je totalno neplanski ra|e-

na. Postoje indicije da su pokra-

dena sredstva i zbog toga smo po-

krenuli istra`ni postupak kod

nadle`nih organa. Sumwamo da je

dokumentacija falsifikovana.

Smatramo da je napla}eno ono {to

nije realizovano, kroz projekat

potisnog cevovoda za prepumpava-

we vode iz podstanice Bugar~i}i

u rezervoar Veles, a sredstva su,

najverovatnije, zalutala u ne~ije

xepove. Nema gra|evinske doku-

mentacije, a nije bilo ni nadzora.

Komisija za tehni~ki prijem ra-

dova je konstatovala sve te nepra-

vilnosti i odbila da izda dozvolu

za kori{}ewe vodovoda. Dok smo

radili funkcionalne probe, neko

se odva`io da neovla{}eno pusti

vodu iz rezervoara i tom prili-

kom je pri~inio ogromnu {tetu.

Mogao je da potruje narod, jer ta

voda jo{ uvek nije za pi}e, pa ~ak

ni za odr`avawe higijene, sve dok

se ne zavr{i dezinfekcija rezer-

voara i cevovoda i dobije odobre-

we Zavoda za javno zdravqe - obja-

snio je predsednik op{tine.

[to se ti~e vertikale za mesnu

zajednicu Dqin, prema re~ima

Matija{evi}a, situacija je ~ista.

Izvo|a~i radova su bili sa pod-

ru~ja op{tine Lu~ani i neophod-

na tehni~ka dokumentacija posto-

ji. Nakon otklawawa uo~enih ne-

pravilnosti, ura|ene su funkcio-

nalne probe. Narednih dana bi

trebalo da se zavr{i dezinfekci-

ja cevovoda i hlorisawe vode.

O~ekuje se da }e voda mo}i da se

koristi polovinom aprila. Po-

smatraju}i celokupnu investici-

ju, u ~itavoj situaciji, kako navo-

de u “Direkciji”, najvi{e su o{te-

}eni me{tani sela Lu~ani, kao i

Lisica, koji su 2006. uplatili

sredstva za projekat, a do dana-

{weg dana nisu dobili ni metar

vodovoda.

Mladomir Sretenovi} i Nenad

Matija{evi} ne mogu precizno da

ka`u kada }e se ste}i uslovi da se

kompletan vodovodni sistem akti-

vira, jer preostali posao funkci-

onalnih provera sistema, dobija-

wa neophodnih saglasnosti i kon-

trole vode zahteva izvesno vreme,

ali se nadaju da }e voda sukcesiv-

no, do kraja godine, sti}i u svako

doma}instvo gorweg i doweg Dra-

ga~eva. V. S.

ISTRA@UJEMO: ZA[TO RZAVSKA VODA JO[ UVEK NIJE STIGLA DO SEOSKIH

DOMA]INSTAVA U DRAGA^EVU

NE^IJI NEMAR, ILI SILA PRILIKA?

Mladomir Sretenovi},

predsednik op{tine

Nenad Matija{evi},

direktor „Direkcije za izgradwu“

28 PETAK 21. MART 2014. GODINEOGLASI

NEKRETNINE

- PRODAJA

PRODAJEM trosoban stan na Keju,

2. sprat, CG, 47. 000 evra. Tel. 060/

348-9-270

PRODAJEM trosoban stan od 66 m2

kod Medicinske {kole. Cena 45. 000

evra. Tel. 060/ 76-76-064

PRODAJEM nov trosoban stan od

93 m2 na Vinari kod Gradskog parka,

1. sprat, CG, 2. terase. Tel. 064/ 317-

1-701

PRODAJEM trosoban stan od 70 m2,

3. sprat, Avenija 2., 36. 000 evra. Tel.

064/ 317-1-701

PRODAJEM trosoban stan u centru,

VP, gas, pogodan za poslovni pros-

tor, sa zidanom gara`om. Tel. 060/

349-8-490

PRODAJEM trosoban stan od 82 m2

u U~iteqskoj ulici, cg, lift. Tel.

065/ 346-541-1

PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2,

{iri centar, povoqno, 28. 000 evra.

Tel. 060/ 76-76-064

PRODAJEM dvosoban stan od 60 m2

na Avlaxinici. Cena 20. 000 evra.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM dvosoban stan od 43

m2+10 m2, {iri centar. Cena 29. 500

evra. Tel. 060/ 43-42-190

PRODAJEM dvosoban komforan

stan od 62. 80 m2 na Avlaxinici.

Cena 30. 000 evra. Tel. 060/ 767-6-064

PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2

u Aveniji. Cena 31. 000 evra. Tel.

060/ 348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan kod

Hotel Morave, 2. sprat, TA. Tel. 032/

349-849

PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2

u Aveniji 2. Cena 29.500 evra. Tel.

060/ 43-42-190

PRODAJEM jednosoban stan od 41

m2 na Keju, 26.000 evra. Tel. 060/ 434-

2-190

PRODAJEM povoqno dvosoban stan

od 51 m2, kod Medicinske {kole.

Tel. 065/ 608-2-644

PRODAJEM jednoiposoban stan od

43 m2, noviji u {irem centru. Cena

25. 000 evra. Tel. 064/ 158-93-63

PRODAJEM jednoiposoban stan od

45 m2 na Avlaxinici. Cena 25. 000

evra. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM jednosoban stan od 34

m2 u blizini Hotel Morave. Tel.

064/ 673-29-69

PRODAJEM novu garsoweru u

Beogradu, na Vra~aru, 1. sprat,

odmah useqiva. Cena 38. 000 evra.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM povoqno garsoweru od

24 m2 na Qubi} keju. Tel. 064/ 158-93-

63

PRODAJEM garsoweru od 28 m2 u

Aveniji 1, CG, cena 16.500 eura. Tel.

064/ 673-29-69

PRODAJEM dvoiposoban stan od 64

m2 u Bawalu~koj ulici. Cena 37. 000

evra. Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM dvoiposoban stan od 54

m2 kod Hotel Morave. Cena 29. 000

evra. Tel. 060/ 767-6-064

PRODAJEM noviji stan od 31 m2 u

centru na 2. spratu. Cena 18. 000

evra. Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM dvoiposoban stan od 58

m2 u Aveniji, 1. sprat, CG. Tel. 060/

348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2

u Lu~nim zgradama. Tel. 065/ 346-541-

1

PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2

kod Hotel Morave. Cena 26. 000 evra.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM dvosoban stan od 60 m2

kod Hotel Morave, 1. sprat, 29. 000

evra. Tel. 060/ 43-42-190

PRODAJEM HITNO dvoiposoban

stan na Alvaxinici. Cena 35. 000

evra. Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM HITNO stan od 48 m2

u novijoj gradwi na Avlaxinici.

Cena 30.500 evra. Tel. 064/ 673-29-69

PRODAJEM name{ten stan od 33

m2, Qubi}ska ulica, novija gradwa.

Tel. 064/ 158-93-63

PRODAJEM jednoiposoban stan od

35.18 m2 kod Medicinske {kole.

Cena 24.500 evra. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM jednosoban stan od 37

m2 na Keju. Cena 25. 000 evra. Tel.

060/ 434-2-190

PRODAJEM jednoiposoban stan od

36 m2 u blizini pijace, ul. S.

Markovi}a. Tel. 064/ 673-29-69

PRODAJEM jednosoban stan od 35

m2, centar grada. Cena 22. 000 evra.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM dvosoban stan, u cen-

tru, Lu~na zgrada, sa stvarima. Cena

31. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2,

1. sprat, centar. Cena 21.500 evra.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM stan od 73 m2 + 6 m2 u

strogom centru. Cena 43. 000 evra.

Tel. 064/ 158-93-63

PRODAJEM stan od 43 m2 u blizini

H. Morave. Cena 24. 000 evra. Tel.

064/ 158-93-63

PRODAJEM stan od 58 m2 u Radi{e

Po{ti}, renoviran. Cena 35. 000

evra. Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM stan od 33 m2 u

Qubi}skoj ulici, sa novim stvari-

ma. Tel. 064/ 158-93-63

PRODAJEM stan od 28 m2, u

Aveniji 1, CG, lift, odmah useqiv.

Cena 16.500 evra. Tel. 064/ 141-43-24

PRODAJEM stan od 54 m2 u centru

grada. Cena 22. 000 evra. Tel. 064/

158-93-63

PRODAJEM stan od 51 m2 u strogom

centru, cena 480 evra/ m2. Tel. 064/

158-93-63

PRODAJEM dvori{ni stan od 47

m2 kod Hotel Morave u perfektnom

stawu. Cena 26. 000 evra. Tel. 060/

76-76-064

PRODAJEM povoqno nov stan od 38

m2 u blizini {kole “M. Pavlovi}”.

Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM ku}u od 200 m2 sa 6.8

ari placa kod Slobode, 2 trosobna

stana, 50. 000 evra. Tel. 064/ 26-29-

109

PRODAJEM ku}u od 70 m2 sa 4.12

ari placa na Suvom bregu. Cena 39.

000 evra. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM ku}u od 80 m2+Pk, 4

ara placa i pom. objekti, u

Prijevoru. Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM ku}u od 160 m2, P+PK,

sa 9.61 ar placa u Atenici. Cena 50.

000 evra. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM ku}u od 80 m2 u

Atenici, plac 3.50 a. Cena 25. 000

evra. Tel. 064/317-1-701

PRODAJEM povoqno prizemnu

ku}u u {irem centru. Cena 14. 000

evra. Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM ku}u od 300 m2 na dva

nivoa u Aveniji, 90. 000 evra. Tel.

032/ 348-927

PRODAJEM ku}u – trosoban stan u

blizini vrti}a “Neven”. Tel. 065/

346-5-411

PRODAJEM ku}u od 40 m2 na bede-

mu, plac 4 a. Cena 16. 000 evra. Tel.

064/ 317-1-701

PRODAJEM ku}u od 240 m2,

Po+Pr+Pk, sa 2. ara placa, sre|ena,

sa stvarima. Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM dve ku}e , Alvaxinica,

plac 4 ara, 73. 000 evra, dogovor.

Tel. 063/ 843-0-214

PRODAJEM ku}u na Zlatiboru, kod

Titove vile od 80 m2, plac 6 a. Cena

70. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM ku}u u Atenici od 80

m2 sa 6.3 ara placa. Cena 28. 000

evra. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM ku}u od 80 m2, Baluta

Zabla}ska, {tala 200 m2, plac 26

ari. Tel. 061/ 185-3-754

PRODAJEM ku}u u Ov~ar Bawi od

80 m2, plac 3 a, kod bazena. Cena 25.

000 evra. Tel. 062/ 514-429

PRODAJEM ku}u od 60 m2 sa 5 ari

placa, vlasnik, 16. 000 evra. Tel. 064/

666-3-268

PRODAJEM vikendicu sa 15 ari

placa u Loznici. Tel. 064/ 46-21-222

PRODAJEM vikendicu sa 38 ari

placa u Pakovra}u. Cena 8.500 evra.

Tel. 065/ 346-541-1

PRODAJEM lokal od 49 m2, {iri

centar. Tel. 064/ 26-29-109

PRODAJEM lokal od 170 m2, sa

magacinom, plac 10 a, u Viqu{i.

Cena 7. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM nov, odmah useqiv

lokal od 37 m2 u Obili}evoj ulici.

Tel. 064/ 158-93-63

PRODAJEM nov lokal od 41 m2 u

Qubi}skoj ulici. Tel. 065/ 346-541-1

PRODAJEM lokal u Rakovi, kod

Doma, od 135 m2, sa magacinom i

mokrim ~vorom. Cena 10. 000 evra.

Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM na Zlatiboru stan od

47 m2. dvoiposoban, 3. sprat sa

name{tajem. Cena 47. 000 evra. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM na Zlatiboru 4 apart-

mana, ^olovi}a brdo, od 30-40 m2, na

prizemqu i 1. spratu sa stvarima.

Tel. 060/ 349-8-490

POTREBNO napu{teno doma}inst-

vo, ku}a u prigradskom delu ^a~ka.

Tel. 032/ 345-385, 066/94-99-660

MEWAM vikendicu u Negri{orima

sa strujom i vodom, za mawi stan ili

deo ku}e. Tel. 060/ 709-9-213

POTREBNA mawa ku}a, na du`i

period, {iri centar. Tel. 065/ 85-55-

087

NEKRETNINE

- IZDAVAWE

IZDAJEM trosoban lepo name{ten

stan u zgradi kod “Simpa”. Tel. 062/

143-5-027

IZDAJEM dvosoban name{ten stan

u Beogradu, Zvezdara, do marketa

“Supervero”. Tel. 062/ 977-0-228

IZDAJEM sobu za devojke, u~enice,

KTV, kupatilo, upotreba kuhiwe, ul.

S. Prvoven~anog. Tel. 373-571,

064/829-2-720

IZDAJEM name{ten stan od 40 m2 u

Qubi}skoj ulici. Tel. 065/ 346-541-1

IZDAJEM name{ten stan od 40 m2 u

Qubi}skoj ulici. Tel. 065/ 346-541-1

IZDAJEM jednosoban name{ten

stan blizu Tehni~kog fakulteta. Tel.

065/ 262-5-285

IZDAJEM name{ten stan od 70 m2 u

strogom centru. Tel. 060/ 288-2-067

IZDAJEM nename{ten stan od 45 m2

sa CG, u Nemawinoj ulici . Tel. 064/

158-9-363

IZDAJEM nov, name{ten jed-

nosoban stan u Novom Beogradu,

blok 45. Tel. 065/ 424-4-105

IZDAJEM name{ten deo ku}e kod

Bolnice. Tel. 062/ 362-082

IZDAJEM u Ciganmali dvosoban

nename{ten stan sa ili bez grejawa.

Tel. 064/ 411-4-996

IZDAJEM ILI PRODAJEM

dvosoban name{ten stan, 3. sprat,

CG, lift, video nadzor. Tel. 066/487-

792

PLACEVI

PRODAJEM hitno plac od 5 ari u

Qubi}u, ulica 1.300 Kaplara, sa

temeqom. Tel. 064/ 673-29-69

PRODAJEM placeve u centru

Kotra`e, selo 7. km udaqeno od Gu~e,

pored puta, dva placa jedan pored

drugog ukupne povr{ine 16,81 ar, i

jedan plac sa druge strane puta,

ukupne povr{ine 6.26 ari. Tel. 064/

1188485

PRODAJEM plac od 4 ara u

Pakovra}u, sa bunarom. Cena 3. 000

evra. Tel. 065/ 346-541-1

PRODAJEM plac od 2 ara pored

bedema sa starom ucrtanom ku}om sa

svim prikqu~cima, 11. 000 evra. Tel.

064/ 189-24-20

PRODAJEM plac od 11 ari u

Preqini. Cena 4. 400 evra. Tel. 032/

342-190

PRODAJEM livadu od 54 ara, pored

seoskog puta, 2 km od puta Vu~kovica

– D. Dubac. Cena 300 evra. Tel. 064/

12-41-806

PRODAJEM plac od 5 ari na

Obre`u, cena 16. 000 evra. Tel. 032/

342-190

PRODAJEM plac od 25 ari, mo`e i

u delovima, u Kulinova~kom poqu.

Tel. 064/ 471-74-83

PRODAJEM plac od 5 ari u

Aveniji 2, svi prikqu~ci. Tel. 064/

262-9-109

RAZNO

PRODAJEM poluautomatsku per-

ilicu za 12 komada fla{a od

prohroma. Tel. 063/ 882-0-862

PRODAJEM prskalicu za vo}e od 12

litara, malo kori{}ena. Tel. 060/

018-0-410

PRODAJEM polovnu svetle}u

reklamu. Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM me{aonu sto~ne hrane (

kosa) u kompletu sa prekrupa~em-

kruwa~em “ Oxaci”. Tel. 381-459,

063/ 648-573

PRODAJEM hitno i povoqno

inventar za kafi} ili bife. Tel.

060/ 063-8-122

PRODAJEM 5 m3 orahovog drveta.

Tel. 062/ 362-082

PRODAJEM baliranu detelinu.

Tel. 065/ 557-5-860

PRODAJEM balirano seno. Tel.

063/ 614-586

PRODAJEM cerova drva u oblom

stawu za ogrev, povoqno. Tel. 032/

877-382

PRODAJEM bagremove direke. Tel.

032/ 877-382

PRODAJEM dva mawa televizora.

Tel. 065/ 411-23-90

PRODAJEM drvene police raznih

veli~ina. Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM postoqa za suncobrane.

Tel. 032/ 374-125

PRODAJEM trosed, dvosed i fote-

qu, vrlo povoqno. Tel. 032/ 365-679

PRODAJEM belu pamu~nu kvalitet-

nu ~ipku, {irine 5 cm. Tel. 063/ 843-

4-149

PRODAJEM hrastovu burad od 500

litara i prohromske cisterne od 25.

000 i 50. 000 litara. Tel. 065/ 865-4-

999

PRODAJEM |a~ki radni sto sa

podesivom tablom za crtawe. Tel.

064/ 174-2-629

PRODAJEM drvenu o~uvanu tezgu za

trgova~ke radwe. Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM cisterne za vodu od

1.700 litara. Tel. 063/ 614-586

PRODAJEM kaveze za koke nosiqe

od 60 i 120 komada, proizvo|a~ “

Vos” @abaq. Tel. 032/ 381-459, 063/

648-573

PRODAJEM kavez za koke nosiqe od

60 komada. Tel. 032/ 5561-264, 063/

706-7-957

PRODAJEM de~ija “^ikova” koli-

ca, o~uvana. Tel. 064/ 174-2-629

PRODAJEM dvori{ne i prenosive

su{ilice za ve{, izuzetnog kvalite-

ta. Tel. 064/ 294-2-141, 032/ 374-125

PRODAJEM gusani radijator, povo-

qno. Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM tepihe 5 komada, regal,

ormar sa vitrinom, zidne police,

cipelar, TA pe} 4,5 kv, kau~ i kom-

plet stolariju sa dve ku}e. Tel. 062/

805-6-782

PRODAJEM malo kori{}en plazma

TV VOX , cena po dogovoru. Tel. 064/

474-3-631

PRODAJEM sadnice maline

Tulamin. Cena po dogovoru. Tel. 060/

484-4-417

PRODAJEM sadnice smokve

Bosanska `uta, ekstra kvalitet. Tel.

032/ 344-026

PRODAJEM oformqen zasad jabuka,

potes Pajovi}i, Gorwa Je`evica.

Tel. 060/ 661-8-835

PRODAJEM ukrasnu drvenu vit-

rinu sa zastakqenim vratima. Tel.

063/ 843-4-149

PRODAJEM polovan italijanski

atomizer od 1500 litara. Tel. 064/

814-4-584

PRODAJEM “Donini” italijansku

ma{inu za hemijsko ~i{}ewe odela.

Tel. 064/ 55-55-93-6

PRODAJEM hrastove talpe debqine

8 cm, du`ine 3, 4 metra. Tel. 065/

608-2-644

PRODAJEM dizalicu na izduvne

gasove, di`e 3 tone. Tel. 064/ 174-2-

629

PRODAJEM dve ma{ine za prawe

auta. Cena 250 evra komad. Tel. 063/

643-534

PRODAJEM vrata bez rama. Tel.

063/ 843-4-149

PRODAJEM melem za obolele

~ukqeve na nogama, 100% prirodan i

efikasan. Tel. 064/ 156-9-735

PRODAJEM micelijum bukova~e i

{itake vrhunskog kvaliteta. Tel.

063/ 203-274

PRODAJEM nove drvene ukrasne

oklagija garni{ne. Tel. 063/ 843-4-

149

PRODAJEM I IZRA\UJEM trak-

torske korpe, cena 150 evra. Tel. 066/

910-9-889

PRODAJEM motokultivator IMT

509 sa prikolicom , kosom i frezom.

Tel. 032/ 381-459, 063/ 648-573

PRODAJEM autoprikolicu atesti-

ranu sa ciradom. Tel. 065/ 557-5-860

PRODAJA I UGRADWA toplotnih

pumpi i solarnih panela . Tel. 063/

10-80-276

OTKUP sekundarnih sirovina. Tel.

065/ 548-5-855

AUTOMOBILI

PRODAJEM Fiat 500 L, kredit ili

gotovina. Tel. 064/ 467-4-338

PRODAJEM kamion Iveco Magirus,

nosivost 5 t, registrovan, u

odli~nom stawu. Tel. 064/ 230-4-202

PRODAJEM Golf 2, benzin-gas, reg-

istrovan do januara 2015. godine,

nove gume. Mo`e zamena za Golf 4

ili Audi A4, uz moju doplatu. Tel.

064/ 255-15-17

PRODAJEM Pasat 1.8 GL, sa

ugra|enim plinom, registrovan do

jula 2014, u odli~nom stawu. Tel.

063/ 635-894, 032/ 333-604

USLUGE

USLUGE izrade trotoara, ~esmi,

pekara za pe~eware. Tel. 064/ 536-7-

080

USLUGE masa`e u va{em domu,

dolazim na poziv sa stolom. Cena

400.00 dinara. Tel.063/ 861-3-243

USLUGE pobijawa cevi za vodu –

pumpa u dvori{tu 6/4 i 2 cola. Tel.

064/ 373-0-156

USLUGE pregleda lekara op{te

prakse u Va{em domu. Tel. 062/ 80-93-

978

USLUGE zavarivawa gusa i alu-

minijuma. Tel. 066/ 910-9-889

POMA@EM Va{oj deci uzrasta

ni`ih razreda u savladavawu gradi-

va, u~iteq. Tel. 064/ 255-1-520

RAD sa decom {kolskog uzrasta do 4-

og razreda, dipl. u~iteq. Tel. 064/

0777-900

NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene

usluge. Tel. 064/ 196-4-705

IZVO\EWE gra|evinskih radova u

sistemu suve gradwe, spu{teni pla-

foni, pregradni zidovi. Tel. 061/ 69-

35-868

ZAPOSLEWE

POTREBAN posao bebisiterke. Tel.

064/ 016-1-826

IZDAJEM lokal u Uli-

ci cara Lazara 23, kod

“Xamije”. Povr{ina

lokala, sa ~ajnom kuhi-

wom i sanitarnim ~vo-

rom je 29 m2. Lokal

ima centralno grejawe.

Opremqen je kao fri-

zerski salon, a pogo-

dan i za druge delatno-

sti. Telefon za kon-

takt:

064/ 150-5-675

DE@URNI

STOMATOLOG

de`urni telefon

062/ 861-7-988

SPECIJALISTI^KA

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN

BEHARA

spec. stomatolo{ke

protetike

^a~ak, Ko~e

An}elkovi}a 1

radnim danom

9-12 i 15-19 ~

subotom

9-12 ~

322-656

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom,

~ekovima, platnim kar-

ticama, gotovinski

KU]U U U@EM DELU GRADA

ILI STAN U NOVOGRADWI

MEWAM ZA STAN U

BEOGRADU. TEL. 223-116 OD

9-18

PRODAJEM stan na

Alvaxinici, name{ten.

Tel: 064/36-66-325

MALI

OGLASI

POVOQNO

- ^ASOVI

NEMA^KOG, GR^KOG

I ENGLESKOG JEZIKA

ZA SVE NIVOE I

UZRASTE.

065/2004-115 Marija

PRODAJEM U GOR-

WOJ TRNAVI ISPOD

PLANINE JELICE,

KU]U OD 2 SOBE,

KUHIWE, LETWIKOV-

CA I GARA@E, I 12

ARI VO]WAKA

MLADE [QIVE STER-

LEJKE, ^A^ANSKA

RODNA, ORASI I 9

ARI [UME BAGREM.

TEL. 064/ 198-3-844

ODRI^EM se brata

\OKA STOJKOVI]A

iz Beqine broj 14,

^a~ak, zbog

nepo{tovawa mene i

moje porodice.

Brat BO[KO STO-

JKOVI], Beqina broj

16, ^a~ak.

16978

IZJAVA ZAHVALNOSTI

Ovim putem se zahvaqujem voza~u Hitne pomo}i

MIROSLAVU MELAJCU koji vozi za dve Ambulante u

Zabla}u i Slatini, ukupno 17 sela. Miroslav nije

samo voza~, on je bolni~ar i lekar. Svakom pacijentu

prilazi sa lepim re~ima, bila osoba mlada ili stara,

a to je za bolesnika vi{e od leka. Miroslav vozi vi{e

od 40 godina. Svuda uspeva da stigne i da uka`e pomo}

bez obzira na vremenske uslove. Za wegov trud i zala-

gawe puno sam mu zahvalan i `elim sre}an odlazak u

penziju, kad za to do|e vreme.

IZDAJEM jednosoban

stan sa parnim gre-

jawem, Nemawina

ulica, kod {kole “

Milica Pavlovi}”.

Povoqno.

Tel. 032/345-738,

062/550933

PRODAJEM plac od 24

ara u Qubi} poqu,

ispod sto~ne pijace,

kod kanala.

Tel. 061/61-61-222

[KODA PREDSTAVILA RAPID SPEJSBEK

29MARKETINGPETAK 21. MART 2014. GODINE

OPEL NA BEOGRADSKOM CAR SHOW

Opel je na sajmu automobila

izlo`io sve svoje modele.

Kako ka`u srpski dileri

ovog brenda, apsolutni hit je Meriva

i taj model }e najverovatnije biti

zvezda beogradskog Car show 2014.

- Merivu sa motorom od 1.400 ku-

bika (100 kowa) nudimo za neverovat-

nih 11.360 evra. U ovo vreme skupo}e

novitet su i TNT, odnosno motori na

te~ni naftni gas. Opel jedini u Sr-

biji ima u ponudi vozila sa fabri~-

ki ugra|enim TNT motorima sa ga-

rancijom. Oni su ugra|eni u Korsi,

Zafiri, Merivi, Moki - navodi Dra-

gan Nenadovi}, direktor Opela za

Zapadni Balkan.

Novitet je ove godine i Insignia,

a firma Interauto trade, uskoro }e

sklopiti ugovor sa ^a~anskom ban-

kom koja }e omogu}iti povoqnu kupo-

vinu novih i polovnih Opel vozila.

- Na Sajmu smo izlo`ili raznovr-

snu ponudu, ali za na{ xep je najpri-

hvatqivija Korsa LPG od 10.500

evra. O~ekujemo da za dve, tri godine

Opel ponudi 16 novih modela - naja-

vquje Milija Kosti}, vlasnik firme

Interauto trade.

U 2013. godini Opel je bio najpro-

davaniji komercijalni automobil.

Za postignute rezultate nema~ka

kompanija je nagradila Miliju Ko-

sti}a i firmu Interauto.

Kompanija [evrolet nije prisut-

na na beogradskom Sajmu automobi-

la, ali u svojim distributivnim cen-

trima nudi specijalne ponude za

Aveo dizel. Sa izuzetno bogatom se-

rijskom opremom, sa pet vrata Aveo

ko{ta 10.990 evra.

- Po povoqnim cenama na ponudi

su Kruz i Traks. Svi ovi modeli ^a-

~anima su dostupni u firmi Interauto

trade u Preqini - ka`e Miroslav Vr-

ceq, menaxer [evroleta za Srbiju i

Crnu Goru.

Z. J.

Na Sajmu auto-

mobila beo-

gradskom Car

show [koda

i kompanija “Auto^a~ak”

predstvili su novi Rapid

Spejsbek. Model u segmentu

kompaktnih vozila karak-

teristi~an je po savreme-

nijem dinami~nom dizajnu,

ve}em prostoru, brojnim

“jednostavno pametnim”

idejama, vrhunskoj bezbed-

nosti. Prodavci o~ekuju da

}e na}i svoje mesto na tr-

`i{tu na kojem su do sada

dominirali Golf, Hyundai

i 30 i sli~na vozila.

- Po ceni spada u mawe,

a po dimenzijama u ve}e au-

tomobile. U ponudi su mo-

deli sa benzinskim moto-

rom od 1.200 kubika (75

kowskih snaga) do dizela

1.600 (105 ks). Sadr`e svu

neophodnu bezbedonosnu

opremu i zadovoqavaju Eu-

ro 5 standarde. Novi seg-

ment je novo iskustvo i za

kupce i za prodavce. Po-

~etna cena za model 1.200

kubika sa klimom, ~etiri

erbega i ostalom sigurno-

snom opremom ko{ta oko

9.500 evra - ka`e Slobodan

Spasovi}, direktor proda-

je u kompaniji “Auto^a-

~ak”.

Novi Rapid Spejsbek

predstavqen je srpskim

kupcima odmah posle pre-

mijere u Frankfurtu i tek

bi trebalo da prona|e svo-

je mesto na na{em tr`i-

{tu, a ostali dobro pozna-

ti [kodini modeli bili

su najprodavaniji u 2013.

godini.

- Sa ovakvim modelima

ra~unamo na veliki uspeh u

Srbiji. Pro{le godine

[kodina vozila bila su

najprodavanija u Srbiji.

Ve} po tradiciji najtra`e-

niji su Oktavija, Fabija,

Jeti, Rapid. “Auto^a~ak”

je 13. marta proslavio 18.

ro|endan i nadam se da }e-

mo kao punoletni, biti

podjednako uspe{ni kao i

do sada. Napredujemo za-

hvaquju}i novim i funkci-

onalnim modelima - podse-

}a Milenko Kosti}, vla-

snik “Auto^a~ka”.

Za uspehe u prethodnoj

godini kompanija “Auto-

^a~ak” i Milenko Kosti}

nagra|eni su za prodavca

godine. Sude}i po dosada-

{wim rezultatima, ne}e

biti te{ko dosti}i ciqe-

ve [kode do 2018. godine -

prodaja od milion i po vo-

zila.

- Na{i svi modeli su

top tri u svojim segmenti-

ma. O~ekujemo i da Spej-

sbek, ako ne ove, onda sle-

de}e godine bude me|u prva

tri u Golf, odnosno klasi

najboqih automobila - na-

javquje Du{an Cincar, di-

rektor marketiga u “Auto-

^a~ku”.

Posle Spejsbeka, slede-

}i novi model [kode je

Fabija, koja sedam godina

nije redizajnirana. Wena

premijera na na{em tr`i-

{tu trebalo bi da bude u

decembru ili januaru.

Z. J.

MERIVA ZVEZDA SAJMA

DINAMI^AN, SVE@, MODERAN

30 PETAK 21. MART 2014. GODINESPORT

ODR@ANA KONFERENCIJA KLUBOVA GFLSRPSKA LIGA ZAPAD

16. KOLO

Sloboda - Ma~va 0:2

[apine - Polet 0:2

TABELA

3.Polet 31

16. Sloboda 4

17. KOLO

23. mart, 11 ~asova, stadion FK Po-

let

Polet - Sloboda

ZONA MORAVA

16. KOLO

[umadija 1903 - Polet Trbu{ani 5:0

Trep~a - Orlovac Mr~ajevci 3:2

TABELA

5. Orlovac 25

6. Polet 25

17. KOLO

Orlovac - Mokra Gora

Polet - Draga~evo

OKRU@NA LIGA

16. KOLO

23. mart, 14,30 ~asova

Slatina - Ov~ar

Rudar - Omladinac

Dowa Vrbava - Napredak

Jedinstvo K - Morava

Spartak - Miokovci

Goru{ica - Prijevor

Mladost A - Backovac junajted

Mladost P - Jedinstvo GG

GRADSKA LIGA

14. KOLO

Planinac - Strelac

Zadrugar - Lugovi

Morava - Rakova

^a~ak 94 - Kej

Preme}a - Parmenac

Vujan - Polet G

Slobodan tim: Budu}nost

Odr`avawe i ure|ewe

fudbalskih terena na-

stavqeno je i ove godine. Uo-

~i prole}nog prvenstva ure-

|en je teren fudbalskog klu-

ba Slatina koji se takmi~i u

ligi Moravi~kog okruga.

- Na{ gradski Fudbalski

savez poma`e klubovima da

opstaju u ovim te{kim vre-

menima. Nekom daju lopte,

nekom {tucne, nekom sport-

sku opremu ili odr`avawe

terena. Sve to mnogo zna~i

za opstanak klubova u seo-

skim sredinama - ka`e ~lan

Uprave FK Slatina Alek-

sandar Radulovi}.

Sudije Gradske fud-

balske lige boravile

su od 13. do 15. marta na

Peru}cu, gde su obavili

teoretsku i fizi~ku pro-

veru za start prole}nog

dela prvenstva Gradske

fudbalske lige.

- Moram da pohvalim

rukovodstvo gradskog i

okru`nog Fudbalskog sa-

veza koje nam je omogu}i-

lo da odr`imo kamp “Pe-

ru}ac 2014”. Izvanredan

sme{taj, sale za predava-

wa i vrhunski tereni

omogu}ili su svim sudi-

jama usavr{avawe na vr-

hunskom nivou. Mlade

sudije su tom prilikom

pokazale visok nivo zna-

wa i dobru fizi~ku

spremnost. Utisci svih

u~esnika seminara su fe-

nomenalni - potvrdio je

Petar Davidovi}, save-

zni instruktor prve ka-

tegorije Fudbalskog sa-

veza Srbije.

Na kraju je odigrana i

revijalna utakmica sudi-

ja Gradske fudbaske lige

i Moravi~kog okruga. U

neizvesnom i uzbudqi-

vom me~u pobedile su su-

dije Gradske lige sa 1:0.

Usve~anoj sali Fud-

balskog saveza Mora-

vi~kog okruga pro-

{le sedmice odr`ano je pre-

davawe i Skup{tina Udru-

`ewa fudbalskih trenera

^a~ka. O pedago{kom pri-

stupu i metodologiji rada sa

decom govorio je Aleksandar

Ivkovi}, a Milutin Maru-

{i} o pripremama kontrol-

nih i prvenstvenih utakmi-

ca.

Posle predavawa, odr`ana je

redovna Skup{tina Udru`e-

wa i tom prilikom su dode-

qena priznawa najboqim

trenerima u 2013. godini.

Priznawa su dobili po~a-

sni ~lanovi UFT Du{an Ra-

dowi}, Mihailo Kolarevi}

i Aleksandar Ivkovi}.

Posthumno su dodeqena pri-

znawa Du{anu Mari}u i Ro-

doqubu Tadi}u.

Najboqi trener mla|ih ka-

tegorija u prethodnoj godini

je Sa{a Kova~evi}, kadetska

selekcija FK Sloboda, u

Okru`noj ligi Dejan Maksi-

movi}, FK Jedinstvo Kowe-

vi}i, a u Gradskoj Miloqub

Markovi}, FK Planinac

Vujetinci.

- Iza nas su dve veoma uspe-

{ne godine u kojima smo us-

peli da organizujemo dva se-

minara za UEFA “C” licen-

cu u na{em gradu. Predava-

we i sve~ana Skup{tina su

kruna na{eg rada - rekao je

Ne{ko Milovanovi}, pred-

sednik Udru`ewa fudbal-

skih trenera.

U18. kolu Prve lige

Srbije fudbaleri

Borca izgubili su

kod ku}e od Sin|eli}a sa 1:2.

Sva tri gola pala su u prvom

poluvremenu. Najpre su go-

sti poveli golom Mihailo-

vi}a u 20. minutu. Izjedna-

~io je Zo}evi} u 36. minutu,

ali je ubrzo Mihailovi}

obezbedio pobedu gostima.

- Do{li smo da probamo da

jednom disciplinovanom i

agresivnom igrom u defanzi-

vi, brzim napadima i kon-

tranapadima ugrozimo Bo-

rac. Vratili smo se posle

izjedna~ewa, ali je u nastav-

ku Borac imao ve}i posed

lopte i vi{e {ansi. Oni

imaju nekoliko vrhunskih

igra~a za ovaj rang takmi~e-

wa. Video sam da, po kvali-

tetu, u Bor~i to nije bila ta

ekipa - izjavio je trener

Sin|eli}a Milan Le{wak.

- Dosta toga smo poklonili

Sin|eli}u, posebno kada je

bilo 1:1. Neverovatno je ka-

ko smo primili drugi gol,

na{ igra~ se bukvalno sklo-

nio, a wihov iz mrtvog ugla

sa korner linije postigao

pogodak. Imali smo dve tri

dobre {anse da izjedna~imo

i eventualno jurimo pobedu.

Posledwih petnaestak minu-

ta smo probali igru dugim

loptama sa visokim igra~i-

ma. Borac ima dobru ekipu,

mora da iza|e iz krize od na-

rednih kola. Protiv Sin|e-

li}a je bilo dosta preskaka-

wa i igre na silu - proko-

mentarisao je trener FK Bo-

rac Bogi} Bogi}evi}.

U 19. kolu ^a~ani gostuju

Slogi u Petrovcu na Mlavi.

Utakmica }e biti odigrana

u subotu, 22. marta, u 14,30

~asova.

- Uvek je te{ko posle nepla-

niranog poraza kod ku}e.

Do{li smo u situaciju da se

vadimo na strani i to pro-

tiv jedne dosta dobre ekipe.

Naporno radimo, treniramo

i jednom moraju da se vide

rezultati tog rada - ka`e Bo-

gi} Bogi}evi}. Z. J.

NA PERU]CU OD@AN SEMINAR

ZA SUDIJE GRADSKE LIGE

SPREMNI ZA NASTAVAK

PRVENSTVA

Fudbaleri Draga~eva

iz Gu~e osvojili su

ove godine Kup Fudbal-

skog saveza Moravi~kog

okruga. Oni su pretpro-

{log vikenda u finalu sa-

vladali srpskoliga{a

Polet iz Qubi}a sa 2:0.

Oba gola postigao je Pejo-

vi} u 50. i 58. minutu.

KUP FSMO

PO^ELA PRIPREMA TERENA

POBEDNIK DRAGA^EVO

SVAKA

POMO]

DOBRO

DO[LA

PO^IWE TAKMI^EWE

Ugradskom Fudbalskom

savezu 12. marta odr`a-

na je konferencija klubova

Gradske fudbalske lige za

takmi~arsku sezonu 2013/14.

Prisustvovali su predstav-

nici svih klubova, a osim

izve{taja komesara za tak-

mi~ewe i su|ewe i disci-

plinskog sudije GFL, orga-

nizovano je i predavawe o

spre~avawu nasiqa na fud-

balskim terenima. Uspe{an

po~etak prole}nog prven-

stva, 22. i 23. marta, pred-

stavnicima klubova po`e-

leo je Nenad Stankovi},

predsednik FSG^. Tom pri-

likom ~ule su se i brojne po-

hvale na rad gradskog Fud-

balskog saveza.

UDRU@EWE FUDBALSKIH TRENERA ^A^KA

NAGRADE ZA NAJBOQE

REZULTATI MLA\IH SELEKCIJA

U 18. kolu Omladinske lige Srbije Borac je pobedio Jago-

dinu sa 2:1 i trenutno je 11. na tabeli sa 20 bodova. U na-

rednom kolu Borac igra na strani protiv ^SK Pivare.

Crvena zvezda je pobedila Borac sa 3:0 u 18. kolu Kadetske

lige Srbije. U ovom kolu pora`eni su i kadeti ~a~anske

Slobode od ^ukari~kog sa 5:1. Borac je trenutno na 14. me-

stu, a Sloboda je 15. U narednom kolu Borac do~ekuje Voj-

vodinu, dok Sloboda gostuje Crvenoj zvezdi.

Od Crvene zvezde pora`eni su i pioniri Borca sa 1:0. Pi-

oniri su trenutno deveti sa 23 boda. Narednu utakmicu

igraju kod ku}e protiv Nacionala.

FK BORAC

Borac: Petri}, Boranija-

{evi}, Milutinovi}, \o-

kovi}, Dra{kovi}, Radosa-

vqevi} (\eri}), Jovi~i},

Zo}evi}, Jevtovi} (Niko-

li}), \eni}, Stojanovi}

(Betolingar).

Sin|eli}: Bubowa, Popa-

di}, Teofanov, \or|evi},

Ivanov, Miti}, Mirkovi}

(Pi{~evi}), Kr~marevi},

Lazovi} (Radivojevi}), Jo-

vanovi} (^oli}), Mihajlo-

vi}.

Sudije: Branko Labus (Novi

Sad), Zoran Mi}anovi}

(Sremska Mitrovica) i Du-

{an Cvjeti}anin (Sombor).

PORAZ OD SIN\ELI]A

1 : 2

BORAC - SIN\ELI]

BORAC MOCART SPORT

MILENA JELI] PORTPAROL FK BIP

MALI FUDBAL

ODBOJKA

31SPORTPETAK 21. MART 2014. GODINE

Fudbalski klub BIP karakteristi~an je

i po tome {to je jedini ~a~anski klub

koji ima `enu portparola. Od nedavno u

BIP-u ovu funkciju obavqa Milena Jeli}

(20), student Akademije za poslovnu ekono-

miju. Milena je i rukovodilac projekta bes-

platne {kole fudbala “Sto ^a~ana, jedan

klub”.

- U toku je upis novih ~lanova. Otvoreni smo

za sve de~ake i devoj~ice do 14 godina. Name-

ravamo da u ^a~ku osnujemo prvi podmladak

`enskog fudbalskog kluba. Prvi trening u

besplatnoj {koli fudbala bi}e odr`an 13.

aprila na stadionu FK BIP. Tada }emo de-

ci podeliti dresove i {orceve - najavquje

Milena.

Ona poziva sve qude dobre voqe da pomognu

humanitarni projekat FK BIP i omogu}e

Fudbaleri Fontane

pobedili su u kom-

{ijskom derbiju Kolorado

iz Gorweg Milanovca sa 5:3

i potvrdili maksimalni

u~inak u prole}nom {ampi-

onatu. Dva kola pre kraja, u

borbi za Prvu futsal ligu,

^a~ani imaju dva boda vi{e

od direktnog konkurenta

Ma{inca iz Kragujevca.

U duelu sa Koloradom

Fontana je imala ~etiri go-

la prednosti ve} u 18. minu-

tu. Po dva pogodka postigli

su Spasojevi} i Sejdi}. Do

kraja prvog dela prednost

gostiju smawio je Nikoli}.

U nastavku Jovanovi} vra}a

gostima ~etiri gola predno-

sti, a wihovu prednost sma-

wuju @ivanovi} i Vuka{i-

novi}.

- Tradicionalno utakmi-

ce izme|u Fontane i Kolo-

rada su neizvesne. Ve~eras

smo pokazali da smo zreli za

Prvu ligu. Po`eleo bih i

Koloradu sre}u u nastavku

takmi~ewa - rekao je najbo-

qi akter me~a Milo{ Teo-

filovi}.

U pretposledwem kolu

Druge futsal lige Zapad

Fontana kod ku}e igra pro-

tiv Ra{ke. Utakmica }e bi-

ti odigrana u ponedeqak, 24.

marta, u hali “Mladost”.

Po~etak je 20 ~asova.

Ko{arka{i Borac

Mocart sporta pobe-

dili su u 24. kolu Ko-

{arka{ke lige Srbije Sme-

derevo sa 71:59 (21/12, 16/10,

17/10, 17/18). Gosti su dobro

otvorili utakmicu, ali se

doma}ini brzo bude i ve} do

kraja drugog poluvremena

ostvaruju solidnu prednost.

Dvocifrenu razliku stekli

su po~etkom tre}e ~etvrtine

i uspeli da je odr`e do kraja.

- Ovo nam je peti uzastopni

poraz. Dosta nas je poreme-

tio odlazak Radenkovi}a.

Prema wemu nismo ispunili

obaveze, dali smo mu ispi-

snicu i on je oti{ao u ino-

stranstvo. Balaban je napa-

da~ i nije adekvatna zamena

za Radenkovi}a. Imamo mla-

du ekipu, ovo su momci ro|e-

ni 1996. i 97. godine. Dali

smo im {ansu koju oni mak-

simalno koriste. Imamo fi-

nansijskih problema i ciq

nam je opstanak. Nadam se da

}e Borac u}i u Super ligu,

jer ^a~ak je odbrana srpske

ko{arke - izjavio je posle

utakmice trener Smedereva

Zoran Todorovi}.

U wegovoj ekipi najefika-

sniji su bili Jaramaz sa 17 i

Zagorac sa 15 postignutih

poena. Dvocifreni u~inak u

Smederevu imao je i Simo-

vi} (13). U Borac Mocart

sportu Panti} je postigao

17, a Dumi} 15 poena. Sa 17

poena, 12 skokova i tri asi-

stencije Mladen Panti} je

zaradio 33 indeksna poena, a

uz to je i najkorisniji igra~

24 kola KLS. Filip Dumi}

je imao solidno trojka{ko

ve~e. Od sedam poku{aja uba-

cio je pet trojki.

- Ovo je va`na pobeda uo~i

zavr{nice prvenstva, a na-

dam se da }emo do kraja odi-

grati onako kako bi trebalo.

O~ekujemo i da se veliki rad

i treninzi isplate. Imamo

dobar pristup, ogromnu `e-

qu, energiju i kvalitet da

dostignemo kona~an ciq,

plasman u Super ligu - napo-

miwe pomo}ni trener Borac

Mocart sporta Aleksandar

Bjeli}.

Posle pobede u 24. kolu Bo-

rac je ~etvrti na tabeli sa

39 bodova. Ve} danas ^a~ani

gostuju OKK Beogradu. Utak-

mica }e biti odigrana u 18

~asova u hali Sportskog

centra “[umice”. Z. J.

Odbojka{ice Borca na-

stavqaju pobedni~ku se-

riju u prole}nom delu pr-

venstva. Pro{log vikenda

pobedile su na gostovawu

Tutin Stil Jasen sa 1:3. Tre-

nutno su na deobi prvog me-

sta na tabeli Druge lige Za-

pad sa Ekonomcem. Obe eki-

pe imaju po 31 poen. Pobed-

ni~ki niz polako ostvaruju

i pionirke Borca. One su

kod ku}e savladale Ariqe sa

3:0. Utakmicu 14. kola Bo-

rac igra u nedequ, 23. marta,

u hali “Mladost”. Me~ po-

~iwe u 20 ~asova.

U 13. kolu Druge lige Zapad

Sloboda S je pobedila Zla-

tar rezultatom 2:3. Sloboda

je trenutno sedma na tabeli

Druge lige Zapad sa 16 bodo-

va. U slede}em kolu odbojka-

{ice ovog kluba gostuju

Gimnazijalcu.

NAJGLASNIJA U MU[KOM KLUBU

JO[ JEDNA POBEDA FONTANE

BORAC I DAQE BEZ PORAZA

PRVA LIGA SRBIJE

19. KOLO

Mladost - Libero ^A 3:0

TABELA

12. Libero ^A 5

20. KOLO

Libero ^A - Varadin

ATLETIKA

Na atletskoj stazi Sportskog centra

“Mladost” pro{log vikenda odr`a-

na je prva trka Kros lige Srbije. U~estvova-

lo je 15 klubova, vi{e od 150 takmi~ara.

Takmi~ili su se i pred{kolci i u~enici

osnovnih {kola. Trku su organizovali

Atletski klub ^AAK ^a~ak, Jasenica Sme-

derevska Palanka i Bor uz pomo} Grada,

Sportskog centra “Mladost” i pojedinih

privatnih firmi.

Osim sportskog, Kros liga je imala i hu-

manitarni karakter. U~enici Osnovne {ko-

le “Tanasko Raji}” prikupqali su pomo} za

svoju drugaricu Anu Radosavqevi} koja je

obolela od karcinoma. Ani je novac neopho-

dan da bi nastavila le~ewe u inostranstvu.

- Dok se nije razbolela, bila je aktivan

sportista. Do{li smo na ideju da prikupimo

novac za weno le~ewe da bi ona opet bila

ona stara Ana koja redovno dolazi u {kolu i

bavi se sportom - ka`u orgnizatori akcije

“Drugari za Anu”.

Wihovu inicijativu pohvali su i pred-

sednik gradske Komisije za sport Vladan

Mili} i ~lan gradskog ve}a Nemawa Trna-

vac. Po re~ima Vladana Mili}a, le~ewe Ane

Radosavqevi} najverovatnije }e pomo}i i

Grad ^a~ak

- Svaki grad mo`e samo da po`eli ovoli-

ko dece na jednom sportskom terenu. Na ovoj

trci rezultat je u drugom planu. Pobednici

su svi, jer su to pokazali na humanom delu i

u~enici i wihove nastavnice - rekao je Ne-

mawa Trnavac. Za ovu akciju su od{tampani

bexevi i plakate koje su pozivale gra|ane da

pomognu Ani Radosavqevi}. Z. J.

REZULTATI AK ^AAK

Mla|a juniorka Jovana Xamba{evi}

- tre}e mesto

Stariji pionir \or|e Soldatovi}

- tre}e mesto

Stariji pionir Bogdan Jokovi}

- prvo mesto

Mla|a pionirka Teodora Tomi}

- prvo mesto

Ogwen Nikoli}, 2004. godi{te

- prvo mesto

Marjan Milovankovi}, 2005. godi{te

- drugo mesto

An|ela Jakovqevi}, 2007. godi{te

- tre}e mesto

DECA TR^ALA I ZA ANU

DRUGA MU[KA LIGA

Mladost je u 20. kolu izgubila

na svom terenu od Radni~kog

iz Obrenovca, 82:69. Trenutno

je 14. na tabeli sa 25 bodova. U

21. kolu Mladost gostuje beo-

gradskom Beovuku 72.

PRVA REGIONALNA LIGA

ZAPAD

@elezni~ar je pora`en od Uba

sa 91:80 i sada zauzima {esto

mesto na tabeli sa 30 bodova.

Utakmicu 21. kola @elezni-

~ar igra kod ku}e protiv Zla-

tara iz Novog Pazara. Me~ }e

biti odigran u nedequ, 23.

marta, u Prehrambeno-ugosti-

teqskoj {koli. Po~etak je u 18

~asova.

DRUGA REGIONALNA

LIGA ZAPAD

^a~ak basket tim je dobio

Vladimirce, 90:102, dok je ^a-

~ak 94 izgubio od Plej ofa,

66:101. ^a~ak 94 je sedmi sa 22,

a ^A basket tim ~etvrti sa 25

bodova. U 18. kolu Basket tim

do~ekuje U`ice, ^A 94 gostuje

Mionici.

JUNIORSKA LIGA

SRBIJE

Juniori Mladosti uspe{no

privode prvenstvo kraju. U 19.

kolu su savladali Prokupqe,

49:64 i trenutno su tre}i sa 32

boda. U narednom kolu do~eku-

ju Polet iz Kraqeva.

KADETSKA LIGA SRBIJA

Posle pobede nad Mega Vizu-

rom, kadeti Borac Mocart

sporta pora`eni su u vanred-

nom 17. kolu od Crvene zvezde,

82:77. Trenutno su deveti sa 23

boda. U narednom kolu do~eku-

ju kraqeva~ku Slogu. Utakmi-

ca }e biti odigrana u nedequ,

23. marta, u 12 ~asova u hali

KK Borac.

NA KORAK DO ELITE

Borac Mocart

sport: Avramovi},

Mitrovi}, ^arapi},

Maravi} 4, Dedijer,

Stevovi} 9, Dumi}

15, Pe{akovi} 8,

Cvetkovi} 9, Pro-

ti} 5, Radovi} 4,

Panti} 17.

Smederevo 1953:

Sparovi} 3, Zagorac

15, Anti}, Stojano-

vi}, Simi}, Jaramaz

17, Simovi} 13, Ba-

laban 8, Simeunovi}

3, Veqkovi}.

32 PETAK 21. MART 2014. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 21. MART 2014. GODINE 33OGLASI

STANOVI

- P-20 m2, ul. Nemawina, 6. s-

prat, CG, renoviran, 17.000

evra

- P-25 m2, Alvaxinica, 1. s-

prat, TA, 15.500 evra

- P-29 m2, Hotel Morava, NOV,

3. s- prat, 19.000 evra sa - PDV-

om

- P-28 m2, Hotel Morava, 5. s-

prat, 19.000 evra

- P-31 m2, Obili}eva, 2. s- prat,

17.000 evra

- P-30 m2, 1. s- prat, CG, terasa,

24.000 evra

- P-32 m2, centar, 2. s- prat, CG,

18.000 evra

- P-34 m2, centar, 1. s- prat, CG,

23.000 evra

- P-36 m2, centar, 2. s- prat, CG,

28.000 evra

- P-36 m2, Nemawina, 1. s- prat,

renoviran, sa novim stvarima,

26.000 evra

- P-38 m2, Medicinska {kola,

3. s- prat, renoviran, 24.000

evra

- P-40 m2, centar, 4. s- prat, CG,

sa stvarima, renoviran, 31.000

evra

- P-43 m2, nov, centar, 3. s-

prat, lift, CG, 36.000 evra sa -

PDV-om

- P-44 m2, Hotel Morava, 4. s-

prat, CG, terasa, 25.000 evra

- P-45 m2, nov, Obili}eva, -

prizemqe, za - poslovni - pros-

tor, 35.000 evra

- P-39 m2, Vinara, 8. s- prat,

CG, terasa, 24.000 evra

- P-48 m2, centar, 4. s- prat, CG,

terasa, 33.000 evra

- P-45 m2+13m2, Nemawina, du-

pleks, 5. s- prat, lift, CG,

30.000 evra

- P-50 m2, Hotel Morava, TA, 2.

s- prat, 30.000 evra

- P-52 m2, Qubi} kej, 3. s- prat,

TA, terasa, 28.000 evra

- P-55 m2, Qubi} kej, 2. s- prat,

CG, terasa, 30.000 evra

- P-54 m2, centar, 1. s- prat, CG,

terasa, za - poslovni - prostor,

28.000 evra

- P-50 m2, Qubi} kej, 2. s- prat,

CG, terasa, noviji, 33.000 evra

- P-55 m2, Nemawina, -

prizemqe, TA, terasa, 32.000

evra

- P-52 m2, Obili}eva, 1. s- prat,

TA, terasa, 30.000 evra

- P-60 m2, Balkanska, 4. s- prat,

CG, nov, 33.000 evra

- P-66 m2, centar, 1. s- prat, CG,

terasa, - pogodan za - poslovni -

prostor, 50.000 evra

- P-68 m2, centar, 2. s- prat, TA,

terasa, 40.000 evra

- P-69 m2, centar, 1. s- prat, gas,

- pogodan za - poslovni - pros-

tor, 43.000 evra

- P-70 m2, Qubi} kej, 3. s- prat,

CG, terasa, 42.000 evra

- P-72 m2, Avenija 2, 2. s- prat,

CG, terasa, 37.000 evra

- P-76 m2, Hotel Morava, 5. s-

prat, CG, terasa, odmah useqiv,

38.000 evra

- P-76 m2, Balkanska, 2. s- prat,

CG, 2. terase, 40.000 evra

- P-77 m2, centar, 3. s- prat, CG,

terasa, 50.000 evra

- P-78 m2, Vinara, 6. s- prat,

lift, CG, 2. terase, 46.000 evra

- P-90 m2, Hotel Morava, CG,

lift, terasa, gara`a iza zgrade,

50.000 evra

KU]E

- P-60 m2 ( - P+1), - plac 10 a, -

Pakovra}e, 18.000 evra

- P-70 m2, - plac 4.13 a, kod -

Proletera, 42.000 evra

- P-125 m2, - plac 5 a, centar,

blizu KMN-a, dogovor

- P-80 m2, - plac 3 a, Trbu{ani,

21.000 evra

- P-92 m2, - plac 5 a, {kola “ R.

Mitrovi}”, 45.000 evra

- P-98 m2, - plac 2 a, kod

Bor~eve hale ili zamena za stan

- P-105 m2 ( - P+1), - plac 2 a,

Amixina, 50.000 evra

LOKALI

- P-38 m2, nov, Obili}eva,

40.000 evra

- P-18 m2, Qubi} kej, 18.000

evra

- P-49 m2, Alvaxinica, 38.000

evra

- P-72 m2, S. Markovi}a (

mogu}a - podela na dva lokala

od - po 36 m2 sa mokrim ~vorom)

HITNO!! Prodajem dvosoban stan na

Qubi} keju, 2. sprat, CG, terasa, zgrada

od fasadne cigle. Cena – POVOQNO!

www.stannekretnine.rs

STANOVI

P-28 m2, nova garsowera,

Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena

23.000 eura

P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en,

Kej. Cena 20.000 eura

P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji,

{iri centar. Cena 28.000 eura

P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri

centar. Cena 28.000 eura

P-42.5 m2, 2. sprat, CG, novi-

ji, Qubi}ska. Cena dogovor.

P- 49 m2, jednoiposoban,

stari Autoprevoz. Cena 28.000

eura

P- 49 m2, Kej, jednoiposoban.

Cena 29.000 eura

P- 64 m2, dvoiposoban, strogi

centar, renoviran, CG. Cena

39.000 eura

P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel

Morava. Cena 33.000 eura

P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska,

nov. Cena 37.500 eura

P- 51 m2, dvoiposoban, bez

ulagawa, CG, lif, Kej. Cena

27.000 eura

P-55 m2, 3. sprat, TA, Nema-

wina. Cena 28.000 eura

P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Ce-

na 27.000 eura

P-64 m2, 4. sprat, CG, Sveto-

zara Markovi}a. Cena 43.000

eura

P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}-

ska , nov. Cena 50.000 eura

P-63 m2, 4. sprat, CG, lift,

gara`a, nov, centar. Cena dogo-

vor.

P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

Kej. Cena 36.000 eura

P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali-

{te. Cena 70.000 eura

P-62 m2, 1. sprat, CG, centar,

nov. Cena 57.000 eura

P-89 m2, 1. sprat, CG, lift,

gara`a, nov, centar. Cena

80.000 eura sa PDV

P-103 m2, VP, CG, nov, luks,

centar. Cena dogovor.

P-130 m2, 2. sprat, CG, nov,

centar. Cena dogovor.

P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi}

kej. Cena 42.000 eura

P-27 m2, 3. sprat, noviji, gar-

sowera, CG, centar. Cena

22.000 eura

P-35.50 m2, 4. sprat, lift,

noviji, CG, centar. Cena 24.000

eura

P-64 m2, 2. sprat, lift, CG,

Hotel Morava. Cena 42.000.

eura

P-47 m2, lift, CG, nova grad-

wa, podzemna gara`a. Lokacija

Beograd, TC Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift.

Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG,

Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG, kod

Gradskog Parka

P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina

P-33 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava, jednosoban. Cena

25.000 eura

P-89 m2, 2.sprat, nov,

~etvorosoban, lift, centar.

P-46 m2, 1. sprat, CG, dvoso-

ban.

P-33 m2, jednosoban, CG, 2.

sprat, kod Hotel Morave

P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod

Hotel Morave. Cena 36.500 eu-

ra

P-47 m2,3. sprat, nov. Cena

35.000 eura

KU]E

P- 180 m2, 3.20 ari placa,

novo, Qubi}. Cena 36.000 eura

P-120 m2, 3 ara placa, novija,

Dom Zdravqa. Cena 65.000

P-110 m2 / lokal 55 m2 +

stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Ce-

na dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod

Gradske Bolnice. Cena 36.000

eura

140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod

O[ Milica Pavlovi}. Cena

70.000 eura.

KU]A kod Kamenog mosta, 60

m2, 10 ari placa, ukwi`ena.

Cena 28.000 eura

P-164 m2,+ 2 objekta od

126 m2 + 40 m2, Preqina,

centar, 17,25 ari placa, nova

ku}a, gas. Cena 85.000 eura

BEOGRAD

CENTAR , stan od 94 m2,

Palmoti}eva, sre|en,

salonac.

GARSOWERA nova, 18 m2,

22.000 evra, Vo`dovac

DUPLEKS 96 m2, sa gara`om,

kod Arene, ukwi`en

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA

FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590,

063/ 7350-260,

HITNO-TROSOBAN STAN,

2. SPRAT, CENTAR

HITNO-NOVIJI STAN 92

M2, TRI SPAVA]E SOBE,

2. SPRAT, BLI@E CENTRA

064/146-87-32

064/137-41-37

060/343-32-90

^A^AK

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

G A R S O W E R E

P=18 m2, 5. sp. Nemawina, 16. 000 eura

P=29 m2, 3.sp. Avenija 2, 22. 000 eura

P=30 m2, 1.sp. K.V.P, 21. 000 eura

P=26 m2, 3.sp. Kej, 17. 500 eura

P=17m2, priz. Balkanska, 9.500 eura

P=19 m2,13 sp. Kneza Milo{a, 17. 000 eura

P=27m2, 2 sp.Centar, 20. 000 eura

J E D N O S O B N I

P=40 m2, 8.sp. Vinara, 25.500 eura

P=35 m2, 4.sp. Kej, 18. 000 eura

P=38 m2, 3.sp. H.Morava, 24. 000 eura

P=34 m2, 1.sp Centar, 23.200 eura

P=42 m2, 4.sp. Med.{kola, 21. 000 eura

P=37 m2,1.sp. CENTAR, 33.300 eura

P=45 m2, 2.sp. Sv.Save, 25.500 eura

P=34 m2, 2.sp.Sv.Save, 22. 000 eura

D V O S O B N I

P=40 m2, vp.nov Centar, 34. 000 eura

P=54 m2, 3.sp. Avlaxinica, 31.000 eura

P=49 m2, 2.sp. Sv.Save, 28. 000 eura

P=45 m2, 2. sp.Nemawina, 25.000 eura

P= 57 m2, 5.sp. Nemawina, 29. 000 eura

P=57 m2, priz. sp. Avenija 2, 31.000 eura

P=47 m2, 3.sp. Merkator, 35. 000 eura

P=53 m2, 2.sp. Nemawina,32. 000 eura

P=42 m2, 5.sp.Avlaxinica, 27.000 eura

P=60 m2, 1.sp.H.Morava, 30.000 eura

P=63 m2, 3.sp.Avlaxinica, 38. 000 eura

P=60 m2, 4.sp.Avlaxinica, 37. 000 eura

P=60 m2, 1. sp. Obili}eva, 40. 000 eura

P=65 m2, 1.sp. H.Morava, 31. 000 eura

P=54 m2, 5.sp.Avenija 1, 35. 000 eura

P=48 m2, 1.sp.nov, Centar, 38. 000 eura

T R O S O B N I

P=66 m2, 7.sp. H.Morava, 34. 000 eura

P=68 m2, 3.sp.Nemawina, 41. 000 eura

P=65 m2, 2.sp. Centar, 38. 000 eura

P=70 m2, 2.sp. Kej, 43. 000 eura

P=71 m2, 3 sp. Obili}eva - Nov- 780 E + PDV

P=78 m2, 1.sp. H.Morava, 66. 000 eura

P=67 m2, 4.sp. Avlaxinica- Nov 44. 000 eura

P=65 m2, vp. Centar, 45. 000 eura

P=76 m2, 3.sp. Balkanska, 43. 000 eura

P=76m2, 5.sp. Autoprevoz, 37. 000 eura

P=81 m2 , 1.sp. K.V.P. 47. 000 eura

P=120 m2 , 6.sp. Sv. Markovi}a, 61. 000 eura

P=58 m2, 4.sp. Kej , 35. 000 eura

KU]E

P=138 m2, Solunska, plac 2,5 a, 70. 000 eura

P=340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60. 000

eura

P=230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78. 000

eura

P=125 m2, Centar, plac 4,5a, 120. 000 eura

P=100 m2, Kru`ni put, plac 10 ari, 39. 000

eura

P=105 m2, D.Trep~a, plac 6 a, 12. 000 eura

P=80+120 m2 , Balkanska, plac 5 ari, 40.+ 50.

000 eura

P=90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50. 000 eura

P=80 m2, Bolnica, plac 4,22 a, 37. 000 eura

P=220 m2, Ko{utwak, plac 6 ari, 53. 000

eura

P=60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25. 000

eura

P=65 m2, D.Mi{ovi}, plac 5a, 36. 000 eura

P=81 m2, 7.jula, plac 5a, 41. 000 eura

P=80 m2, S. Breg, plac 3a, 36. 000 eura

P=104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82. 000 eura

P=100 m2, Bazeni, plac 2,2 a, 45. 000 eura

P=75 m2, Solunska, plac 6 ari, 60. 000 eura

P= 50 m2, D.Trep~a, plac 15 ari, 8. 500 eura

P=100 m2, Trnava, plac 70 m2, 35. 000 eura

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE

P- 26 m2, Qubi} kej,

prizemqe, TA, cena: 18 500

eura

P- 20 m2, novija gradwa,

5.sprat, sa stvarima

P- 20 m2, Nemawina, CG,

cena: 16 500 eura

P- 25 m2, Alvad`inica,

1.sprat, cena: 15 500 eura

P- 30 m2, Avenija 2,

3.sprat, CG, cena: 22 500

eura

P- 32 m2, Nemawina,

4.sprat, CG, cena: 21 000

eura

P- 34 m2, kod Hotel

Morave, TA, 2.sprat, cena:

22 500 eura

P- 34 m2, Nemawina, CG,

5.sprat, cena: 20 500 eura

P- 42 m2, kod Medicinske,

5.sprat, cena: 21 000 eura

P- 43 m2, Balkanska,

4.sprat, cena: 22 000 eura

P- 38 m2, Bate Jankovi}a,

3.sprat, TA, cena: 25 000

eura

P- 37 m2, nov, centar, kod

parka, 6.sprat, lift, CG,

cena: 28 000 eura

P- 39 m2, nov, centar, kod

parka, 6.sprat, lift, CG,

cena: 28 000 eura

P- 43 m2, Hotel Morava,

4. prat, cena: 26 000 eura

P-43 m2, kod O[ Milice

Pavlovi}, 5.sprat, cena: 27

000 eura

P- 47 m2, Qubi} kej,

fasadna cigla, CG, cena: 29

500 eura

P- 47 m2, Svetozara

Markovi}, nov, CG, cena: 36

000 eura

P- 49 m2, centar, kod

parka, 5.sprat, lift, CG,

cena: 30 000 eura

P- 41 m2, Qubi} kej,

5.sprat, lift, CG, cena: 26

000 eura

P- 45 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, cena: 28 000

eura

P- 43 m2, Qubi} kej, TA,

4.sprat, TA, cena: 28 000

eura

P- 46 m2, renoviran,

Nemawina, 2.sprat, CG

P- 48 m2, novija gradwa,

Alvad`inica, 4.sprat, CG,

cena: 30 500 eura

P- 47 m2, Hotel Morava,

1.sprat, TA, cena: 27 000

eura

P- 51 m2, Kalu|erice,

6.sprat, CG

P- 52 m2, Nemawina,

3.sprat, TA, cena: 28 000

eura

P- 54 m2, Centar, 1.sprat,

TA, cena: 22 000 eura

P- 51 m2, Qubi} kej, CG,

nov, cena: 27 500 eura

P- 55 m2, Qubi} kej, ren-

oviran, TA, cena: 26 000

eura

P- 56 m2, Avenija 2,

6.sprat, CG, lift, cena: 32

000 eura

P- 57

m2,Ciglarska,nov,4.sprat,

mo`e subvencionisani kred-

it, 35 000 eura

P- 62 m2, Hotel Morava,

8.sprat, CG, cena: 33 000

eura

P- 51 m2, Centar, 4.sprat,

TA, cena: 26 000 eura

P- 63 m2, Alvad`inica,

3.sprat, CG, cena: 33 000

eura

P- 52 m2, Avenija 1,

5.sprat, CG, cena: 36 000

eura

P- 68 m2, Centar, 1.sprat,

cena: 40 000 eura

P- 83 m2, strogi centrar,

2.sprat, cena: 46 000 eura

P- 68 m2, Centar, 2.

lifta, CG, cena: 37 000

eura

P- 64 m2, Hotel Morava,

CG, cena: 35 000 eura

P- 71,20 m2, Obili}eva,

nov, odmah useqiv, 2.sprat,

cena: 800 eura/m2

P- 68 m2, Nemawina,

3.sprat, CG, cena: 600

eura/m2

P- 90 m2, Gvo`|ar,

2.sprat, cena. 47 000 eura

PLAC 5 ari , u Qubi}u,

ulica 1300 kaplara. Na

placu ima temeq 10 x 11 m.

Cena 8.500 evra. Tel. 064/

673-2-969

032/222-552

064/158-93-63

064/673-2-969

^a~ak, Vojvode Stepe 46

senzalcacak@beotel.net

34 PETAK 21. MART 2014. GODINEOGLASI

STANOVI

P-30 m2, 3. sprat, CG -

kalorimetri, Avenija 2.

Cena 22.500 eura

P-31 m2, 7. sprat, CG,

Alvaxinica, nov,

mogu}nost subvencije.

Cena 22.000 eura

P-43 m2, 8. sprat, CG,

Alvaxinica, nov,

mogu}nost subvencije.

Cena 31.000 eura

P-52 m2, 7. sprat, CG,

Alvaxinica, nov,

mogu}nost subvencije.

Cena 37.000 eura

P-57 m2, 6. sprat, cg,

Avenija 2. Cena 29.500

eura

P-53 m2,3. sprat, cg,

Draga~evska, 35.000 eura

P-43 m2, 3. sprat, TA,

Qubi} kej. Cena 20.000

evra

P-47 m2, 1. sprat, CG,

Obili}eva, nov. Cena

41.000 evra sa PDV-om

P-74 m2, 2. sprat, cg,

Obili}eva. Cena 49.000

evra

P- 40 m2, prizemqe, TA,

B. Jankovi}, 30.000 evra

P- 41 m2, VP, CG,

Qubi}ska, 36.000 evra

P-41 m2, 1. sprat,

eta`no, kod H. Morave,

22.000 evra

P-58 m2, VP, eta`no,

{iri centar, 28.000 evra

P-82 m2, 4. Sprat, CG,

kod Gradskog parka,

62.000 evra

P-29 m2, 5 sprat, CG,

kod H. Morave, 20.000

evra

P-32 m2, 5 sprat, CG,

Nemawina, 23.500 evra

P-49 m2, 5 sprat, CG,

kod Brvnare, 32.000 evra

P-60 m2, 1 sprat, TA,

kod M. Pavlovi}, 35.000

evra

P-82 m2, 4. sprat, CG,

kod Gradskog parka,

62.000 evra

K U ] E

P- 60 m2, 6 ari, Avenija.

Cena 35.000 eura

P-120 m2, 5 ari, Qubi}

P-200 m2+PK, na 18

ari, Qubi}. Cena 51.000

eura

P-50 m2, 60 ari, Kuki}i,

sre|ena

P-120 m2, 8 ari, kod

Po{tinog magacina,

45.000 eura

P- 110 m2, 34 ara,

Loznica, 20. 000 evra

P-80 m2+Pk, 4 ara,

Prijevor, 50.000 evra

P-80 m2+Pk, 4 ara,

Prijevor, 50.000 evra

IMAWA

2 ku}e, 1 ha, Ri|age,

15000 eura sa stvarima

2 ku}e, 1, 89 ha,

Pakovra}e, 43.000 eura

180 m2, 2 ha, Ka~ulice,

16.000 eura

90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice,

vi{e pom. objekata,

35.000 eura

50 m2, 90 ari, Gorwa

Gorevnica. Cena 26.000

eura

80 m2, 1.75 ha,

Prijevor, 45.000 eura

LOKALI

37 m2, Obili}eva,

41.000 eura

60 m2, B. Jankovi}a,

52.000 eura

CEFFE PIZZERIA „LEONARDO“ BESPLATNA DOSTAVA

032/374-508

CENA FOTO OGLASA

- ^etvrtina strane 500 rsd

- Osmina strane 250 rsd

- [esnaestina strane 150 rsd

STANOVI

P-27.4 m2, 5.sprat, CG, nov,

Alvaxinica, 730 E+PDV

P-34 m2,CG, Nemawina, 21.000 E

P- 35 m2, 3. sprat, CG,

Balkanska, 24.000 E

P-26 m2, PR, TA, Qubi} kej,

18.500 E

P-48 m2, 7. sprat, CG, {iri cen-

tar, 26.500 E

P-46 m2, 1. sprat, CG, nov,

Obili}eva, 800 E + PDV

P-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija 2,

22.500 E

P-41 m2, 6. sprat, Qubi} kej,

25.000 E

P-34 m2, 3. sprat, TA, Nemawina,

18.500 E

P-52 m2, 2. sprat, TA, Hotel

Morava, 27.000 E

P-60 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica, 35.000 E

P-67 m2, 4. sprat, CG, Avenija 2,

39.000 E

P-56 m2, 4.sprat, CG, H.Morava,

35.000 E

P-50 m2, 1.sprat, CG, Qubi} kej,

30.000E

P-57 m2, 4.sprat, CG, Avenija 2,

31.000 E

P-54 m2, 5. sprat, CG, Avenija 1,

33.000 E

P-47 m2, 2. sprat, CG, Nemawina,

29.900 E

P-53 m2, 12.sprat, CG, Qubi} kej,

odli~an, 31.000 E

P-73 m2+ 6 m2,1. sprat, CG,

Alvaxinica, 59.000 E

P-68 m2, 1. sprat, CG, Qubi} kej,

45.000 E

P-64 m2, 4.sprat, CG, nov, kod H.

Morave, 37.000 E

KU]E

P-80 m2, 4.3. ari placa,

Atenica, 35.000 E

P-60 m2, 6.3. ari placa,

Atenica, 29.000 E

P-160 m2, 17 ari placa,

Atenica, 32.000 E

P-70 m2+ 90 m2, 3.5 ari placa,

Kqu~ka, 22.000 E

P-290 m2, PR+2, novo, 135.000

E

HITNO!!! PRODAJEM DVOSOBAN STAN OD 56 M2 NA PRVOM

SPRATU, 21.500 E

AGENCIJA

SSIIGGMMAANEKRETNINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9

Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270

e-mail: sigmanet@eunet.rs

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u

jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i

obradivo zemqi{te).

Telefon za informacije: 064/985-98-03

OGLASI / ^ITUQE

POSLEDWI POZDRAV

dragom ocu

MILORADU

PAVI]U

(1957 - 2014)

SE]AWE

na na{e roditeqe i brata:

^OLI]

iz Vrani}a

Vreme prolazi, a se}awe na va{u plemenitost

i dobrotu ostaje za ve~nu uspomenu.

]erke i sestre DRAGICA i NATA sa porodicama.

SE]AWE

25. 3. 2009 - 25. 3. 2014.

PETAR BORI[I]

iz Trbu{ana

Dana 23. marta 2014. dava}emo

DESETOGODI[WI POMEN na

grobqu u Qubi}koj Baluzi

na{oj dragoj

MILICI PAVLOVI]

Na{ dragi

preminuo je 19. 3. 2014. godine.

Sahrana dragog nam pokojnika bi}e

obavqena 21. 3. 2014. godine u 14

~asova na ^a~anskom grobqu.

O@ALO[]ENI: supruga NADA, }erke JELENA

i SNE@ANA sa porodicom.16992

MILORAD PAVI]

(1957 - 2014)

Dana 25. 3. 2014. godine, navr{i}e se

GODINA DANA od smrti na{e drage

STOJANKE TOMI]

iz Preqine

SE]AWE

DRAGAN MARI^I]

HANIBAL

20. 3. 2012 - 20. 3. 2014.

OGLASI I ^ITUQE

PRIMQENI DO SREDE

DO 12 SATI BI]E

OBJAVQENI U PETAK

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

PETAK 21. MART 2014. GODINE 35

24. marta 2014. navr{ava se PET

GODINA od kada nije sa nama

Godine prolaze, a se}awa su jo{ sve`a.

TVOJI: }erka MIRA, zet QUBO, unuk MOMO,

snaha AN\A, praunuci MI[A, NIKOLA i DUWA.

16990

VERA KRSMANOVI]

2009 - 2014

POMEN

21. 3. 2007 - 21. 3. 2014.

Te{ko se mirimo sa istinom da nisi sa

nama. Ponosni smo {to smo te imali, a

tu`ni {to smo te izgubili. Nikada ne}emo zaboraviti

tvoju dobrotu i plemenitost.

Tvoja }erka JASNA JAKOVQEVI] sa porodicom.

NIKOLA ARSENIJEVI]

MAXAR

iz ^a~ka

SE]AWE

26. 3. 1991 - 26. 3. 2014.

ZORAN KRUNI]

iz ^a~ka

Da smrt nije tako hladna i okrutna sig-

urno bi te vratile na{e suze i na{a

qubav.

Vole te i se}aju te se tvoji:

supruga DACA, sin IVAN,

}erka JELENA, zet IGOR, unuka MAGDALENA

i unuci MATIJA i DANILO.

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI

upl.

Godina je pro{la a uspomenu na wu sa

ponosom i qubavqu ~uvaju

WENI NAJMILIJI

RADI[A

1. 11. 1966 - 1. 11. 2014.

RADMILA

24. 3. 2009 - 23. 4. 2014.

PERO

24. 3. 2009 - 23. 4.2014.

I danas na{a srca pla~u, suza za

suzom ne mo`e da se bri{e. Tvoje

postojawe je bilo na{a snaga i

sigurnost, tvoje ime na{ ponos,

a tvoja smrt, na{a do`ivotna bol. Te{i nas jedna

misao, da odlazi{ kod na{eg brata...

S qubavqu i ponosom ~uvamo te od zaborava.

Tvoje }erke SNE@ANA i JELENA.

16991

Sa ponosom i qubavqu uspomenu na wu ~uvaju weni

najmiliji: }erka VERA, unuci DEJAN i NENAD,

snaha BRANKICA, praunuci SUZANA i ILIJA.

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 29. stav 1. Zakona o

proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009),

obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOM RE[EWU PO ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE

O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka donela je re{ewe broj 501-299/13-IV-2-

01 o potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne

telefonije, lokaciji "CA - Gradsko {etali{te - CA30/CAH30/CAU30 na krovu

zgrade Glavne po{te u ulici Gradsko {etali{te, katastarskoj parceli broj 753/1

K.O. ^a~ak, grad ^a~ak, investitora "Telekom Srbija" a.d. Beograd.

Navedenim re{ewem utvr|ena je obaveza nosioca projekta da za navedeni projekat

izradi studiju o proceni uticaja na `ivotnu sredinu i odre|en je obim i sadr`aj

studije.

Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti `albu na

doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se

izjavquje Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine, a podnosi se

preko prvostepenog organa.

NA^ELNIK UPRAVE,

Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

Republika Srbija

OP[TINA LU^ANI

Op{tinska uprava

Broj:353-1//14-04

Datum 19.03.14.g.

L u ~ a n i

O B A V E [ T E W E

O PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE

UTICAJA PROJEKTA NA @IVOTNU SREDINU

Obave{tava se javnost da je podnet zahtev za odlu~ivawe o potrebi procene uti-

caja na `ivotnu sredinu projekta HLADWA^E ZA JAGODI^ASTO VO]E investi-

tora "FRIGO-EKSPORT" BELI KAMEN 32235 KOTRA@A. ~ija se realizacija

planira na KP br.987/2 KO Beli Kamen na teritoriji op{tine Lu~ani.

Uvid u podatke i dokumentaciju iz zahteva nosioca projekta, mo`e se izvr{iti u

prostorijama Op{tinske uprave op{tine Lu~ani, u ulici JA br. 5 u vremenu od 09

do 12 ~asova.

U roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa zainteresovana javnost

mo`e dostaviti mi{qewa o zahtevu za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na

`ivotnu sredinu predmetnog projekta.

Op{tinska uprava }e u roku od 10. dana od dana isteka roka iz stava 3. ovog

obave{tewa doneti odluku o tome da li je za prilo`eni projekat potrebna procena

uticaja na `ivotnu sredinu.

OP[TINSKA UPRAVA

Pet godina je pro{lo od smrti

dragog ujaka. Sa ponosom i qubavqu

uspomenu na wega ~uva

sestri} MIODRAG sa porodicom.

16992

^ITUQE

24. marta navr{ava se SEDAM GODINA od kada je

prestalo da kuca plemenito srce na{em unuku

Ostavio si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne

blede, bol koji ne prestaje, osmeh koji se zauvek pamti.

@ive}e{ zauvek u na{im srcima.

Tvoja baba QUBICA i deda DRAGAN PURI]

U utorak, 25. 03. 2014. navr{ava se [EST MESECI

od smrti na{eg dragog oca i dede

MIHAILA ^UTOVI]A

^UTA

20. 3. 2013 - 20. 3. 2014.

Prof. dr

BO[KO STOJANOVI]

redovni profesor Tehni~kog fakulteta u ^a~ku

SLOBODANU

^PAJAK BOKU

Na{ dragi otac i deda

^ETRDESETODNEVNI POMEN dava}emo 19. 4. 2014.

godine na ^a~anskom grobqu u 12 sati.

O@ALO[]ENI: sin ALEKSANDAR,

unuka OLIVERA i unuk MARKO.

16986

BO@A

NESTOROVI]

preminuo je 8. 3. 2014. godine u

Banatu, a sahrawen 11. 3. 2014.

godine u ^a~ku.

Dana 11. 3. 2014. prestalo je da kuca srce

na{e voqene

Zahvalni za svu qubav, dobrotu i po`rtvovawe koju

si nam pru`ila. U srcu }e te nositi i od zaborava

~uvati tvoji: suprug TOMISLAV, sinovi ZORAN i

MILADIN, snaha MARINA, unuk ALEKSANDAR

DRAGE

RADI^EVI]

iz Rtara

1939 - 2014.

Dana 26. 3. 2014. godine, navr{ava se

DESET GODINA od kada nije sa nama na{ dragi

Mnogo je lepih uspomena da te

ve~no pamtimo, da o tebi sa

ponosom pri~amo i da te nikad

nezaboravimo.

TVOJI: supruga RADA, sinovi NENAD i

QUBI[A i sestre MILEVA

i MILADINKA sa porodicama.

MILOVAN

PRAVDI]

24. marta navr{avaju se

TRI GODINE od smrti na{e drage

Godine prolaze, nama sve tvoje

nedostaje, ali qubav, ponos i

se}awe na tebe zauvek ostaje.

TVOJI: suprug MOM^ILO, sin MILO[,

}erka VERA, snaha DOBRILA, zet PETAR, unuci:

ALEKSANDAR, NEMAWA, ANA, NINA i NIKOLA.

KOVINE

RISTOVI]

(1937 - 2011)

TU@NO SE]AWE

NA NA[E DRAGE RODITEQE

DILPARI]

Uspomenu na Vas ~uvaju PETAR, MILKA,

MILICA sa porodicama

MIRA

21. 3 .1984 - 2014.

MILOMIR

16. 2. 1985 - 2014.

20. marta 2014. navr{ilo se 25 godina od smrti na{e

drage i voqene

Najdra`a na{a,

Uvek }e{ `iveti u na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI

16985

VUKOSAVA

JOVANOVI]

1936 - 2014

Pro{la je godina od kada nije sa nama

DEJAN

VUJOVI]

U subotu, 22. marta navr{ava se DESET GODINA

od smrti na{eg dragog

RADOJICE

KRSMANOVI]A

iz Trnave

SE]AWE

^EDOMIR ^EDO

TANKOSI]

20. 3. 2004 - 20. 3. 2014.

36 PETAK 21. MART 2014. GODINE

Sa puno qubavi, po{tovawa i ponosa ~uvamo te u

na{im srcima od zaborava.

Supruga NADA sa porodicom.

Uspomenu ~uvamo sa qubavqu i po{tovawem

FILIP i NADE@DA

Dragi kume, godine prolaze a se}awe

na tebe ve~no }e trajati.

Kum DRAGAN sa porodicom.

RUMENE - RUSE NIKOLI]

iz ^a~ka

Sa zahvalno{}u i qubavqu se}aju je se

unuci BORISAV i DU[KO sa porodicama.

16988

Ve} godinu dana nisi sa nama, tu`ni smo bez Tebe,

mnogo nam nedostaje{.

Tvoja porodica

16987

Uvek }e{ biti u na{im mislima i srcima.

Sin DEJAN sa porodicom.

upl.

^ITUQE

Posledwi pozdrav na{em najmilijem suprugu, ocu i

dedi koji je iznenada preminuo 16. marta 2014. godine

MIHAILU MATOVI]U

iz Viqu{e

Uspomenu na wegov plemeniti lik s ponosom ~uvaju

supruga Jela, k}erke Dragana i Sla|ana, unuci i osta-

la mnogobrojna rodbina.

upl.

U subotu 22. 3. 2014. navr{ava se 40 dana kako je pre-

minula na{a draga i zauvek voqena Majka.

Ne postoje re~i i dela kojima bi Ti se zahvalili za

svu qubav koju si nam pru`ila. Ponosni smo {to

smo te imali.

\UR\INA \INA

MITROVI]1947 - 2014.

Vreme prolazi, a nama kao da je stalo pre ~etrdeset

dana, kad smo te nenadano izgubili, na{ Neco

NENAD IKONI]

1984 - 2014.

24. 3. 2014. navr{ava se GODINU DANA

od smrti na{eg brata

ARSA

24. 3. 2013 - 24. 3. 2014.

ARSENIJE ARSO

CVIJOVI]1964 - 2013.

^etrdeset dana, svaki bolniji, te`i, a trenutak

nijedan bez tebe, na{ Neco

NENAD IKONI]

1984 - 2014.

@ivi{ u oku, srcu i `eqi tvojih: majke OLIVERE,

oca MLA\A, babe IVANKE, brata DEJANA,

snahe MILENE i sinovca ANDREJA

Ima li dovoqno re~i kojima se

mo`e izraziti zahvalnost majci

za sve {to je u~inila za svoju

decu.

Hvala ti {to si uvek bila tu kada si nam bila

potrebna.

K}erke MIMICA i DANKA, zet ZORAN,

unuci MARKO i NIKOLA

JELICA - JELA

MI[KOVI]

Voqenom bratu 40 dana od smrti

Sestra DANKA sa porodicom

MILIVOJU

GRBOVI]U

GRBU

iz ^a~ka

1954 - 2014.

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 21. MART 2014. GODINE 37

U petak 21. marta 2014. navr{ava se 40 dana od smrti

na{e drage majke, svekrve i bake

VERE

VUKOSAVQEVI]

iz Mr~ajevaca

Ni dani koji su pro{li ni oni koji dolaze nikada

ne}e izbrisati se}awe na tebe.

Po~ivaj u miru.

TVOJI NAJMILIJI

SE]AWE

14. 3. 2011 - 14. 3. 2014.

S qubavqu i po{tovawem

od dru{tva iz "TANGA"

ZORAN, MARKO, RA[KO RAI^I],

SI]O - PU[KICA, MANE, PULE, PETKO,

MIRO OCOKOQA, GRABOVAC,

SAFTOR, RA[KO - KQUN, OBRAD, TRIKO[,

NIKOLA - BIMBO, MI[KO - PEKAR

i @IKO - STRUJA

Navr{ava se GODINA DANA od kada je preminuo

na{ otac i suprug.

Sa ponosom }emo negovati se}awe na dragi lik.

SARA I NATA[A CVIJOVI]

^uva}emo te tvojim osmehom, pa`wom i brigom za sve

nas u svakom trenutku.

Tvoji: ujak VLAJKO, ujna MILICA,

sestre NEVENA i KOSANA,

brat @EQKO i baba JELA

Uspomenu na Tebe ~uvaju:

tvoja deca IVAN i MARIJA, snaja KATARINA,

zet GORAN, unuci MIHAILO, JULIJANA,

NIKOLA i JANKO

^ITUQE

Dana 13. marta 2014. godine, preminula je na{a najdra`a supruga, majka i baka

BRANKA DRA[KOVI]

iz ^a~ka

ro|ena 1946. godine

Dana 23. 3. 2014. navr{ava se

GODINU DANA

od smrti na{eg dragog

QUBI[E MIRKOVI]A

iz ^a~ka

23. 3. 2013. - 23. 3. 2014.

U utorak 25. marta navr{avaju se ^ETIRI GODINE

od prerane smrti na{eg sina, brata i unuka

RADOVANA RAKA COGOQEVI]A

iz Guberevaca

1992 - 2010.

25. mart je poseban dan, poseban za nas kada se}awa naviru, uspomene o`ive i ti

si tu!

Taj dan, dan tvog odlaska od nas, na{a neverica, nemo} da te zadr`imo, tvoj nemi

pogled name}e nam uvek tako mnogo pitawa i samo jedno

ZAR JE MORALO TAKO BITI?

I sada tvoje radosno lice, ose}aj tvoga dodira, pogled oka, nemih al nasmejanih

usana daje nam potrebnu snagu da tako raweni nastavimo daqe. Postoji{ u svakoj suzi

koja padne u svakom trenu kada ti ime spomenemo, kada po`elimo da te zagrlimo i

poqubimo.

Nisi nestao samo si zaspao. Odkad te nema vreme je stalo, sunce i ne sija kao {to

je sjalo, o~i su suzne a grudi bole, osta{e oni koji }e ve~no da te vole.

Al bar jedno je ta~no - VELIKI QUDI NE UMIRU UVEK OSTAJI U SRCIMA

ONIH KOJI SU IH VOLELI.

Zauvek tvoji: mama VESNA, tata TILE, brat VLADE, sestra MILICA,

babe LEPOSAVA i DRAGA, deda BRANKO

U ponedeqak 24. marta, navr{ava se SEDAM GODINA preranog odlaska u Bo`ije

carstvo, na{eg sina i voqenog brata

S tobom je `ivot bio mnogo lep{i i sunce blistavije bilo nego danas. Uvelo

li{}e sla`e se po zemqi ko' na{a tuga i uspomene.

^ini mi se nebo nije plavo sada.

^ini mi se sve za tobom `udi.

^ini mi se ne znam {ta }u od tuge.

Otkad si oti{ao sine.

^ini mi se ni{ta nije kako be{e.

^ini mi se dan je dvaput du`i.

^ini mi se ptice pesmu ne po~iwu.

Otkad si oti{ao brate mili.

^ini nam se, moramo uzdisati samo.

^ini nam se, grlo nam se su{i stalno.

^ini nam se plakali bi neprestano.

Otkad si oti{ao sine i voqeni brate.

Sada si gore, na prestolu cvetnom i ima{ novi dom. Al' uvek kad oseti{, neiz-

dr`qiva je bol na{a, nebo prozbori nam jasnim glasom, prisnim ko srce, du{i nam

ka`e: "I daqe sam uz vas", i tad, sve ble|e je, ~im su lik tvoj ugledale!

HVALA TI SINE ZA SVE, HVALA TI BRATE. VOLIMO TE.

Majka ZORICA, otac SAVKO, sestra SLAVICA i brat DRAGAN

38 PETAK 21. MART 2014. GODINE

SLOBODANA

^PAJAK - BOKA

24. 3 .2007 - 24. 3. 2014.

S qubavqu uspomenu na wu ~uva}e weni najmiliji:

suprug MILENKO i sinovi DEJAN i DU[KO sa porodicama.

16989

Postoji ne{to ja~e od smrti, a to je `ivot bez tebe. Znao si koliko smo te voleli,

al' nikada saznati ne}e{ koliko smo tu`ni i nesre}ni {to smo te izgubili. Tvoje

nesebi~no darovawe, ve~no }emo pamtiti. Bio si nam sigurnost, oslonac i uzor.

Se}awe ve~no traje i zato na{ bol nikada ne prestaje.

TVOJA PORODICA

fak.

^ITUQE

SE]AWE

25. 3. 2004 - 25. 3. 2014.

ZORAN DA[I]

MNOGO NAM NEDOSTAJE[.

VOLE TE TVOJI NAJMILIJI.

16962

SE]AWE

20. 3. 2004. - 20. 3. 2014.

VU^I]

RACKOVI]

S qubavqu i ponosom

uspomenu na wega ~uvaju

}erke QIQANA

i MILICA

sa porodicama.

16977

Dana 22. 3. 2014. navr{ava se PET GODINA od kada

nije sa nama na{ dragi "Deda"

MLA\O

SAVKOVI]

1939. - 2009.

TU@NO SE]AWE

VLADIMIR

LIJESKI]

22. 3. 2009 - 22. 3. 2014.

TU@NO SE]AWE

20. 3. 2007 - 20. 3. 2014.

ZORAN

SRETENOVI]

Dana 26. marta 2014. navr{ava se GODINA DANA

od smrti drage sestre

SLOBODANKE

]UR^I]

(ro|ena Cveti})

^ETRDESETODNEVNI POMEN

NENAD

NE[O

IKONI]

SE]AWE

NATALIJA i GOJKO

BOGOJEVI]

SE]AWE

24. 3. 1996 - 24. 3. 2014.

STRAHIWA CALE

MOJSILOVI]

Dana 27. 03. 2014. navr{ava se

GODINU DANA

od smrti na{eg dragog prijateqa

PAJA

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

PETAK 21. MART 2014. GODINE 39

25. godina od Va{e smrti. Vreme nije u~inilo svoje.

Naprotiv, kao da je bilo ju~e.

]erka SLOBODANKA i unuka ANA

16976

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo

uspomenu na tebe.

Mile Milunovi}, \or|e Bojovi} sa porodicom

i Rado{ Arsi} sa porodicom.

16981

Vreme koje je pro{lo i vreme koje

dolazi nije umawilo qubav i se}awe na

tebe. Svaki dan nam sve vi{e i vi{e

nedostaje{.

Uspomenu na tebe ~uvaju:

brat TOMISLAV, sestre NADA, ZORICA

i QIQANA sa porodicama.

UVEK SI U NA[IM MISLIMA I SE]AWU.

MIRA, MILENA i NEVENA

16983

Vreme koje je pro{lo nije umaw-

ilo qubav i se}awe na tebe.

Veliko hvala za sve {to si nam nesebi~no podario.

TVOJI NAJMILIJI: JELA, MI[O i MARJANA

sa porodicama.

16978

Sine moj, toliko trenutaka koje

nismo zajedno pro`iveli i

mnogo neizgovorenih re~i.

Ponosni smo {to smo te imali i do groba tu`ni {to

smo te izgubili.

Majka RADA, deda BRANKO i baba JOVANKA

upl..

S tugom i qubavqu ~uva}emo uspomene.

Tetka LEPA, sestra GOCA i brat SA[A

16979

Sa qubavqu i ponosom uspomenu na wu ~uva:

sestra EMILIJA sa porodicom.

16980

PETAK 21. MART 2014. GODINE