209662825 Analiza Opterećenja Deo 1

8/18/2019 209662825 Analiza Opterećenja Deo 1

http://slidepdf.com/reader/full/209662825-analiza-opterecenja-deo-1 1/10

MKZ 05/06

12

C 21Elementi hale

C.1 Rožnjače

C.1.1 Analiza opterećenja• stalno opterećenje (gkp+gks+gkr ) gr = 0.55 kN/m2 o.

• sneg s = 1.00 kN/m2 o.qr = 1.55 kN/m2 o.

22vetar nije merodavanqg,T,z⋅(C pe,min-C pi,max) = qg,T,z⋅(-0,5-0,2) w = -0.31 kN/m2 k.p.

Merodavan je I slučaj opterećenja23Uticajna širina za rožnjaču λr = 2.5m

qmer,r = qr ⋅λr = 3.88 kN/m

21 Ako bi se pokušala globalna unifikacija elemenata onogo što se naziva “statički proračun” onda bi analiza svakogelementa hale trebalo da sadrži sledeće stavke:•

Analizu opterećenja (definisanje optere

ćenja i uticajne površine sa koje se optere

ćenje prenosi na razmatranielement ili definisanje odgovarajućih reakcija drugih elemanata koji posredno ili neposredno opterećuju

razmatrani element, definisanje merodavnog opterećenja itd.)• Sračunavanje presečnih sila (jasno definisanje statičkog sistema, odr đivanje presečnih sila i reakcija kao i

definisanje ekstremnih vrednosti merodavnih za dimenzionisanje)• Dimenzionisanje

o Jasno naznačen usvojen presek (njegove geometrijske karakteristike kao i orijentacija u prostoru i uodnosu na opterećenja).

o Dokaz napona (kontrola normalnog napona, smičućeg napona i, eventualno, uporednog napona zaslučajeve gde su preseci sa Mmax i Tmax bliski ili istovetni, kao i napona u šavovima za vezu elemenata

poprečnog preseka)o Dokaz deformacije (kontrola ugiba ili horizontalnog otklona elemenata)o Dokazi stabilnosti (u zavisnosti od situacije, vrste naprezanja i poprečnog preseka treba dokazati neke ili

sve moguće oblike gubitka stabilnosti) Dokaz lokalne stabilnosti elemenata poprečnog preseka.

• Dokaz stabilnosti na lokalno izvijanje pritisnutih elemanata poprečnog preseka• Dokaz stabilnosti (rebra) na izbočavanje smicanjem.

Dokaz globalne stabilnosti elementa (sa posebnim akcentom na definisanje merodavnih dužinaizvijanja)

• Dokaz stabilnosti na izvijanje savijanjem sa ili bez torzije jednodelnih i višedelnihcentrično pritisnutih elemenata – štapova.

• Dokaz bočno - torzione stabilnosti elemenata izloženih savijanju – nosača.• Dokaza stabilnosti ekscentrično pritisnutih elemenata – stubova.

• Konstruisanje (i dimenzionisanje) spojeva, veza i montažnih nastavaka – po pravilu, trebalo bi konstruisati vezesa elemntima na koje se razmatrani element oslanja

22 Već ranije je izveden zaključak da nema opasnosti od alternativnog opterećenja na krov (odizanja krovnog pokrivača) a

ovde se samo daokazuje da ne postoji kombinacija vetrova spolja i iznutra koja uvećava gravitaciono dejstvo (rezultujućivetar je uvek destabilizirajući – odiže krov)23 Kako smo ranije sva opterećenja sveli na površinu osnove, fasade ili krovne površine (vetar na krov) sada ih moramosvesti, uglavnom, na linijska opterećenja. Na skici je prikazana uticajna površina za rožnjaču.



MKZ 05/06

13

C.1.2 Proračun presečnih silaZa statički sistem rožnjače usvajamo kontinualnu gredu24Usvajaju se zatege u sredini raspona

qmer,x,r = qmer,r ⋅cos α = 3,86 kN/mqmer,y,r = qmer,r ⋅sin α = 0,39 kN/m

Statička šema, šema opterećenja, i deformacija rožnjače (generisano kompjuterskim programom zajedno sa oznakama štapova i čvorova).

25PRESEČNE SILE

Axi al Shear Tors ion Bend ing

Beam L/Cd

(m)Fx

(kN)Fy

(kN)Fz

(kN)Mx

(kNm)My

(kNm)Mz

(kNm)

Max Fx 1 1:Q 0.000 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 -0.00

Min Fx 1 1:Q 0.000 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 -0.00

Max Fy 9 1:Q 0.000 0.00 18.69 -0.77 0.00 0.56 25.99

Min Fy 2 1:Q 4.000 0.00 -18.69 0.77 0.00 0.56 25.99

Max Fz 1 1:Q 4.000 0.00 -3.25 0.93 0.00 0.60 -17.89

Min Fz 10 1:Q 0.000 0.00 3.25 -0.93 0.00 0.60 -17.89

Max Mx 1 1:Q 0.000 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 -0.00Min Mx 1 1:Q 0.000 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 -0.00

Max My 1 1:Q 4.000 0.00 -3.25 0.93 0.00 0.60 -17.89

Min My 10 1:Q 2.333 0.00 -5.76 -0.02 0.00 -0.51 -14.96

Max Mz 2 1:Q 4.000 0.00 -18.69 0.77 0.00 0.56 25.99

Min Mz 10 1:Q 1.000 0.00 -0.61 -0.54 0.00 -0.14 -19.2026

DEFORMACIJA

24 Ovo je jedno od rešenja za prijem komponente opterećenja u krovnoj ravni (qmer,y). U principu, rešenje prijemakomponente opterećenja u ravni krova može biti različito i spada u domen odgovornosti projektanta konstrukcije. Ovde se

pretpostavlja da svaka rožnjača prima pripadajući deo opterećenja u krovnoj ravni (što odgovara slučaju krovnog pokrivačakoji nije krut).25 Na jedan od načina ("ručno", pomoću tablica, kompjuterskog programa ili slično) potrebno je odrediti presečne sile,deformaciju i reakcije oslonaca. U ovom primeru je to urađeno komjuterskim programom i priložene su tabele saekstremnim uticajima koje program sam generiše (i dovoljne su za nastavak proračuna). Ono što je potrebno kao minimumdato je u primeru 22 Zbirke ("Čelične konstrukcije u građevinarstvu").

α

qmer,rqmer,x,r

qmer,y,r

y

x



MKZ 05/06

14

Beam L/Cd

(m)X

(cm)Y

(cm)Z

(cm)Resultant

(cm)

Max X 1 1:Q 1.000 0.00 -1.18 0.05 1.18

Min X 9 1:Q 2.333 -0.00 -1.72 0.02 1.72

Max Y 3 1:Q 0.667 0.00 0.09 0.01 0.09

Min Y 1 1:Q 3.667 0.00 -2.68 0.02 2.69

Max Z 1 1:Q 2.000 -0.00 -2.11 0.06 2.11

Min Z 1 1:Q 0.000 0.00 0.00 0.00 0.00

Max Rst 1 1:Q 3.667 0.00 -2.68 0.02 2.69

REAKCIJE ROŽNJAČEHorizontal Vertical Horizontal Moment

Node L/CFX(kN)

FY(kN)

FZ(kN)

MX(kNm)

MY(kNm)

MZ(kNm)

Max FX 1 1:Q 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 0.00

Min FX 1 1:Q 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 0.00

Max FY 3 1:Q 0.00 34.94 -1.58 0.00 0.00 0.00

Min FY 1 1:Q 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 0.00

Max FZ 1 1:Q 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 0.00

Min FZ 5 1:Q 0.00 30.07 -1.63 0.00 0.00 0.00

Max MX 1 1:Q 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 0.00

Min MX 1 1:Q 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 0.00

Max MY 1 1:Q 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 0.00

Min MY 1 1:Q 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 0.00

Max MZ 1 1:Q 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 0.00

Min MZ 1 1:Q 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 0.00

REAKCIJE ZATEGAHorizontal Vertical Horizontal Moment

Node L/CFX(kN)

FY(kN)

FZ(kN)

MX(kNm)

MY(kNm)

MZ(kNm)

Max FX 12 1:Q 0.00 -0.00 -1.72 0.00 0.00 0.00

Min FX 12 1:Q 0.00 -0.00 -1.72 0.00 0.00 0.00

Max FY 13 1:Q 0.00 -0.00 -1.50 0.00 0.00 0.00

Min FY 12 1:Q 0.00 -0.00 -1.72 0.00 0.00 0.00

Max FZ 14 1:Q 0.00 -0.00 -1.49 0.00 0.00 0.00

Min FZ 12 1:Q 0.00 -0.00 -1.72 0.00 0.00 0.00

Max MX 12 1:Q 0.00 -0.00 -1.72 0.00 0.00 0.00

Min MX 12 1:Q 0.00 -0.00 -1.72 0.00 0.00 0.00

Max MY 12 1:Q 0.00 -0.00 -1.72 0.00 0.00 0.00

Min MY 12 1:Q 0.00 -0.00 -1.72 0.00 0.00 0.00Max MZ 12 1:Q 0.00 -0.00 -1.72 0.00 0.00 0.00

Min MZ 12 1:Q 0.00 -0.00 -1.72 0.00 0.00 0.00

27Dijagrami momenata

26 Deformacija je proporcionalna momentu inercije usvojenog preseka. Ako se pri dimenzionisanju usvoji presek koji se

razlikuje od pretpostavljenog pri proračunu računarom nije ga neophodno ponavljati – stvarne deformacije se moguodrediti iz proporcije.27 Dijagrami momenata se prilažu kao ilustracija iz koje se vidi položaj maksimalnim momenata oko obe ose po teorijielastičnosti za razliku od primera 22 iz Zbirke gde je isto rađeno po teoriji plastičnosti.



MKZ 05/06

15

C.1A 27APoklapača kalkanskog zidaC.1A.1 Analiza opterećenja (univerzalna – na strani sigurnosti u ovom slučaju)

• stalno opterećenje (gkp+gks+gkr +ggv) gr = 0.70 kN/m2 o.• sneg s = 1.00 kN/m2 o.

q pk = 1.70 kN/m2 o.

27C

vetar nije merodavanqg,T,z⋅(C pe,min-C pi,max) = qg,T,z⋅(-0,5-0,2) w = -0.31 kN/m2 k.p.

Merodavan je I slučaj opterećenja

27DUticajna širina za poklapaču λ pk = 4,0m

qmer,pk = q pk ⋅λ pk = 6,80 kN/m

Analiza opterećenja (tačna za ovaj slučaj)• Merodavne krajnje reakcije od rožnjača (od gkp+gks+gkr +s) 12,2 kN• Sopstvena težina poklapače (≈ggv⋅λ pk = 0,15x4,0) 0,60 kN/m

27A Poklapača kalkalnskog zida je krovni nosač (vezač) u kalkanu – u svemu je analogan glavnom nosaču s tim da "prima"uticaje sa pola polja krova (l/2) odnosno pojedinačne reakcije rožnjača. Poklapača je moguća samo kada imamo klasičankalkan (kada se hala ne predviđa za produženje) odnosno kada je konstrukcija kalkana zasebna konstrukcija (kada se hala

predviđa za produženje ili kada se u kalkanu formira standardni glavni nosač – što je čest slučaj – onda konstrukcijakalkana nije zasebna konstrukcija već je samo sekundarna "ispuna" – slično sekundarnim stubovima u podužnom zidu –koja ne prima opterećenja sa krova već samo horizontalne uticaje od vetra). U ovom slučaju to je zasebna konstrukcija čijiivični stubovi primaju uticaje i sa krova i od krana kao i horizontalne uticaje na kalkan i na podužni zid a međustubovi

primaju, preko poklapača, uticaje sa krova kao i horizontalne uticaje na kalkan.27C Već ranije je izveden zaključak da nema opasnosti od alternativnog opterećenja na krov (odizanja krovnog pokrivača) a

ovde se samo daokazuje da ne postoji kombinacija vetrova spolja i iznutra koja uvećava gravitaciono dejstvo (rezultujućivetar je uvek destabilizirajući – odiže krov)27D Kako smo ranije sva opterećenja sveli na površinu osnove, fasade ili krovne površine (vetar na krov) sada ih moramosvesti, uglavnom, na linijska opterećenja. Na skici je prikazana uticajna površina za poklapaču.



MKZ 05/06

16

C.1A.2 Proračun presečnih sila27BUsvajaju se poklapače statičkog sistema proste grede i pretpostavlja se da direktno "nose"samo opterećenja sa krova.

Maksimalni uticajiMmax= R kr ⋅l/4 + q pk ⋅l

2/8= 12,2x5,0/4 + 0,6x5,02/8 = 17,12 kNmTmax (R pk ) = 0,5 (R kr +q pk ⋅l) = 0,5x(12,2+0,6x5,0) = 7,60 kN

Maksimalni ugib

[ ] [ ]4var

42

4var

343

max 21000

500106,0

384

5

21000

5002,12

48

1

384

5

48

1

cm I cm I I E

lq

I E

l R f

nost nost

pk kr

⋅

⋅⋅⋅+

⋅

⋅⋅=

⋅

⋅⋅+

⋅

⋅⋅=

−

(Dimenzionisanje izvršiti usvajajući odgovarajući HEA profil (verovatno je najpovoljniji zakonstrukcijsko oblikovanje u ovoj situaciji) a kontrolu bočnog izvijanja izvršiti usvajajući da je gornji,

pritisnut, pojas bočno pridržan u sredinama raspona):

27B Poklapača se, u vertikalnom smislu, oslanja na kalkanske stubove koji su u ovom primeru na rastojanju od 5,0m. U principu poklapača može biti kontinualac na, u ovom slučaju, četiri polja ili usvojeno rešenje - niz prostih greda raspona

5,0m, a može biti sastavljena i od dva kontinualacac na po dva polja. Usvojeno rešenje je zgodno jer nema potrebe za"krutim" montažnim nastavcima a pogodno je i za transport. Što se tiče usvajanja da poklapača "nosi" opterećenje samo sakrova (odnosno da se sopstvena težina fasade na određen način prenosi direktno na stubove) to je svakako slučaj ako

postoji posebna fasadna rigla u nivou gornje ivice kalkana – što se ovde usvaja.



MKZ 05/06

17

C.2 Fasadne rigle28Usvajaju se fasadne rigle sistema proste grede i pretpostavlje se da, pored vetra, nose isopstvenu težinu pripadajućeg dela fasade.

C.2.1 Analiza opterećenja• stalno opterećenje (gfo+gfr ) gf = 0.60 kN/m2 f.

qfr = 0.60 kN/m2

f.

1. vetar: qg,T,z⋅(C pe,max-C pi,min) = qg,T,z⋅(0,9-(-0,2)) qw = 0.55 kN/m2 f.

29Merodavan je I slučaj opterećenja

30Uticajna širina za fasadnu riglu λfr = 3.0 mqmer,fr = qfr ⋅λfr = 1.80 kN/mwmer,fr = qw⋅λfr = 1.65 kN/m

C.2.2 Fasadna rigla u podužnom zidu – određivanje presečnih uticajaMy,max = qmer,fr (lfr,p

2/8) = 3.6 kNmTy.max = R v,max = qmer,fr (lfr,p/2) = 3.6 kNMx,max = wmer,fr (lfr,p

2/8) = 3.3 kNm

Tx.max = R h,max = wmer,fr (lfr,p/2) = 3.3 kNf v.max = (5/384) ⋅qmer.fr ⋅lfr,p4/EIy = 286cm5/Iy

f h.max = (5/384) ⋅wmer.fr ⋅lfr,p4/EIx = 262cm5/Ix

2max,

2max, hvtot f f f +=

C.2.3 Fasadna rigla u kalkanskom zidu – određivanje presečnih uticajaMy,max = qmer,fr (lfr,k

2/8) = 5.6 kNmTy.max = R v,max = qmer,fr (lfr,p/2) = 4.5 kNMx,max = wmer,fr (lfr,k

2/8) = 5.2 kNmTx.max = R h,max = wmer,fr (lfr,k /2) = 4.1 kNf v.max = (5/384) ⋅qmer.fr ⋅lfr,k

4/EIy = 698cm5/Iy

f h.max = (5/384) ⋅wmer.fr ⋅lfr,k 4

/EIx = 640cm5

/Ix 2max,

2max, hvtot f f f +=

C.3 31Fasadni stubovi

28 Fasadne rigle se često usvajaju statičkog sistema kontinualne grede na dva ili tri polja, ako njihova transportna dužinadužina ne prelazi 12,0 m. To je naročito povoljnije u situacijama kada je za dimenzionisanje merodavna deformacija (kadasu relativno mala opterećenja vetrom a veliki rasponi). U ovom konkretnom slučaju takvim rešenjem se ne dobija mnogo,

prvenstveno zbog odnosa horizontalnoh i vertikalnog opterećenja, pa se usvaju fasadne rigle sistema proste grede.29 Odluka o usvajanju I slučaja opterećenja kao merodavnog (iako kombinacije sa vetrom spadaju u II slučaj opterećenja)

posledica je činjenice da je vetar za fasadnu riglu značajno (često i dominantno) opterećenje pa, prema tome, i osnovno

opterećenje.30 Na skici su prikazane uticajne površine za fasadne rigle u podužnom zidu i kalakanu.31 U tipičnoj situaciji opterećenje se na fasadne stubove prenosi tačkasto, na mestima oslanjanja fasadnih rigli. U ovom

primeru takođe. Ipak, u cilju preglednosti analiza opterećenja se vrši sa "uticajnim površinama". Ovo se, inače, često



MKZ 05/06

18

C.3.1 Analiza opterećenja• stalno opterećenje (gfo+gfr +gfi+gfs) gf = 0.75 kN/m2 f.

qfs = 0.75 kN/m2 f.

2. vetar: qg,T,z⋅(C pe,max-C pi,min) = qg,T,z⋅(0,9-(-0,2)) qw = 0.55 kN/m2 f.

32Merodavan je I slučaj opterećenja

33Uticajna širina za fasadne stubove podužni zid λfsp = 4.0 m

qmer,fsp = qfs⋅λfsp = 3.00 kN/mwmer,fsp = qw⋅λfsp = 2.20 kN/m

kalkanski zid λfsk = 5.0 mqmer,fsk = qfs⋅λfsk = 3.75 kN/m

wmer,fsk = qw⋅λ

fsk = 2.75 kN/m

C.3.2 34Fasadni stub u podužnom zidu – određivanje presečnih sila

Za prikazan statički sistem i opterećenjatreba odrediti merodavne presečne sile ireakcije (računarom, tablično ili pouputstvu datom u zadatku br 36 izZbirke). Ovde su skicirani samo

rezultati.

Nmax = -27,0 kNMmax= 7,40 kNmTmax= 7,83 kNf max → iz tablica

primenjuje u praksi jer su numeričke razlike, za tehničke primene, u prihvatljivim granicama (prenošenje reakcija saelemenata ne element, inače, dovodi do lančanih numeričkih grešaka – greška u analizi jednog elementa uzrokuje greškekod svih "starijih" elemenata - dok kod analize preko "uticajnih površina" to nije slučaj – greška u analizi jednog elementane mora da proizvede grešku u analizama ostalih elemenata).32 Kao za napomenu br 29.33 Na skici su prikazane uticajne površine za fasadne stubove u podužnom zidu i kalakanu.34 Fasadni stub u podužnom zidu je kontinualna greda preko dva polja. U vertikalnom pravcu se oslanja na temelje a uhorizontalnom pravcu na temelje, spreg za prijem bočnih udara (u nivou GIŠ-a, na koti +6,00m u ovom primeru) i na

podužni krovni spreg, Veza stuba za krov ostvaruje se "vertikalno ovalnim rupama" koje sprečavaju unos gravitacionih silasa krova na stub (stub nije oslonac za krovne elemente).



MKZ 05/06

19

C.3.3 35Fasadni stub u kalkanskom zidu koji nije predviđen za produženje hale – određivanje presečnih sila

Za prikazan statički sistem i opterećenjatreba odrediti merodavne presečne sile i

reakcije (računarom, tablično ili pouputstvu datom u zadatku br 36 izZbirke). Ovde su skicirani samorezultati.

Nmax = -68,5 kNMmax= 9,60 kNmTmax= 9,85 kNf max → iz tablica

C.3.4 36Fasadni stub u kalkanskom zidu koji je predviđen za produženje hale – određivanje presečnih sila

Očigledno je da je ova pozicija analogna prethodnoj osim što nema vertikalnog opterećenja sa poklapače (nema sile od 31,0 kN na vrhu stuba). Sve ostalo je isto. Prema tome:

Nmax = -37,5 kNMmax= 9,60 kNmTmax= 9,85 kNf max → iz tablica (isto kao za prethodni)

C.3.3A 35A"Ugaoni" stub u kalkanu koji se ne predviđa za produženje

35 Fasadni stub u kalkanskom zidu je kontinualna greda preko dva polja. U vertikalnom pravcu se oslanja na temelje a uhorizontalnom pravcu na temelje, horizontalni spreg za vetar do kalka (u nivou GIŠ-a, na koti +6,00m u ovom primeru) i na

poprečni krovni spreg. Stub je oslonac za krov odnosno za poklapaču u ovom primeru). U odnosu na stub u podužnom zidu"duži" je za 1,0m (merodavan je fasadni stub u sredini kalkana).

36 Ovo su stubovi u kalkanu koji se predviđa za produženje hale pa u toj osi MORA postojati glavni poprečni nosač. Ovajnosač ima svu potrebnu nosivost (i duplo veću od potrebne zato što prihvata uticaj sa pola polja krova i podužnih fasada),kako za vertikalne uticaje tako i za horizontalne u poprečnom pravcu. Ovi stubovi su samo podkonstrukcija za zatvaranje(oblaganje) hale. Kao takvi nisu pogodni da podupiru jak glavni poprečni nosač (kada bi se to uradilo bili bi,najverovatnije, potrebni stubovi i jači od onih u drugom kalkanu koji nije predviđen za produženje). Zato se pribegava

primeni vertikalno pokretne veze stuba sa glavnim nosačem (slično sekundarnom stubu u podužnom zidu) koja ćeomogućiti nesmetano ugibanje glavnog nosača a da se pri tome ne pririskaju stubovi (prenose se samo horizontalne sile

odnosno reakcije).35A "Ugaoni" stub (na spoju kalkanskog i podužnog zida) je, po mnogo čemu, karakterističan (ovde prikazano rešenje se,najčešće, ni ne primenjuje u praksi – posebno u situacijama kada postoji mostna dizalica odnosno nosač mostne dizalice –ali je veoma opravdano sa ekonomske tačke gledišta). Ovaj stub je, naime, pridržan čvorovima vertikalnih spregova u dva



MKZ 05/06

20

"uticajne" površine krova i fasada

konstrukcijsko oblikovanje

pravca – što treba iskoristiti (on može da bude znatno "slabiji", kako u odnosu na glavne stubove tako i u odnosu nafasadne stubove podužnog zida i/ili kalkana). Jedini pravi problem je činjenica da ovaj stub mora da primi i krajnju reakcijunosača mostne dizalice.Ovde su prikazane "uticajne" površine krova i fasada koje se odnose na stub u uglu kao i predlog za konstrukcijsko

oblikovanje stuba (usvajanje položaja i poprečnog preseka). Na sledećoj strani je dato dalje pojašnjenje graničnih uslova ugaonog stuba kao i statička šema za ovaj konkretan slučaj (zaostale slučajeve je slična samo se razlikuje u broju čvorova-oslonaca po visini (čvor TREBA da postoji u visini GIŠ-a –druga rešenja su moguća ali nisu "inženjerska")



MKZ 05/06

21

"Granični uslovi" ugaonog stuba sa opterećenjima

35BMomenti usled pojedinih uticaja

35B Treba napomenuti da, ako su ispunjeni određeni uslovi, ovaj stub može biti izlošen moemntima savijanja SAMO od

reakcije nosača dizalice - MxRkn. Ispunjenje tih uslova je, na primer, situacija u kojoj se čvorovi vertikalnih spregova poklapaju sa visinskim položajima fasadnih rigli i u kalkanu i u podužnom zidu – tada se reakcije od fasadnih rigli direktnounose u čvorove sprega ne savijajići sam stub (ko god je usvojio takvo dispoziciono rešenje može tako i da postupi pridimenzionisanju – uz odgovarajući komentar i saradnju sa asistentima)

209662825 Analiza Opterećenja Deo 1

Documents

Transcript of 209662825 Analiza Opterećenja Deo 1