Физиологија Физиологија дигестивног системадигестивног система

1)1) Физиолошка анатомија, Физиолошка анатомија, покретљивост, нервна регулација, покретљивост, нервна регулација, цикрулација крвицикрулација крви

2)2) Пропуштање и мешање хранеПропуштање и мешање хране3)3) Секреторне функцијеСекреторне функције

Физиолошка анатомијаФизиолошка анатомија

Покретљивост – Покретљивост – контрактилностконтрактилност

Синцицијум (Синцицијум (gap gap junction)junction)

Спора и брза ритимичка Спора и брза ритимичка променапромена

Кајџалове ћелијеКајџалове ћелије Шиљати потенцијали: Шиљати потенцијали:

настају када ммп настају када ммп постане већи од 40 постане већи од 40 mVmV; ; окидају фреквенцијом окидају фреквенцијом која је пропорционална која је пропорционална прекорачењу прекорачењу потенцијала; трајање је потенцијала; трајање је 10-40 пута дуже него 10-40 пута дуже него код нервних влакана.код нервних влакана.

Нервна регулацијаНервна регулација Ентерички нервни Ентерички нервни

систем садржи око 100 систем садржи око 100 милиона неурона, скоро милиона неурона, скоро исти број који садржи исти број који садржи цела кичмена мождина.цела кичмена мождина.

Мијентерички – Мијентерички – Ојербахов и субмукозни Ојербахов и субмукозни – Мајснеров плексус.– Мајснеров плексус.

Аутономна контрола Аутономна контрола ентеричког система:ентеричког система: Парасимпатикус: Парасимпатикус:

кранијални (једњак, кранијални (једњак, желудац, панкреас и желудац, панкреас и донекле танко црево) и донекле танко црево) и сакрални плексус сакрални плексус (дистална половина (дистална половина дебелог црева и анус).дебелог црева и анус).

Симпатикус: полазе од Симпатикус: полазе од Т-5 до Л-2 и инервишу Т-5 до Л-2 и инервишу цели тракт; инхибира цели тракт; инхибира активност ГИ трактаактивност ГИ тракта

Рефлекси ГИ Рефлекси ГИ трактатракта

1.1. Гастрин (Г ћелије)Гастрин (Г ћелије)2.2. Холецистокинин (И Холецистокинин (И

ћелије)ћелије)3.3. Секретин (С ћелије)Секретин (С ћелије)4.4. Гастрични Гастрични

инхибиторни инхибиторни пептид (мукоза пептид (мукоза горњег танког горњег танког црева)црева)

5.5. Мотилин (горњи Мотилин (горњи део део дванаестопалачног дванаестопалачног црева)црева)

Хормонска Хормонска регулацијарегулација

1.1. Интегрисани у оквиру Интегрисани у оквиру ентеричког система ентеричког система (секреција, перисталтика, (секреција, перисталтика, мешање, локални мешање, локални инхибиторни ефекти...)инхибиторни ефекти...)

2.2. У колу од тракта ка У колу од тракта ка превертебралним превертебралним симпатетичким ганглијама симпатетичким ганглијама (гастроколични, (гастроколични, ентерогастрички и ентерогастрички и колоноилеални рефлекс)колоноилеални рефлекс)

3.3. У колу од тракта ка кичменој У колу од тракта ка кичменој мождини и можданом стаблу мождини и можданом стаблу (регулација желудачне (регулација желудачне моторне и секреторне моторне и секреторне функције, бол и дефекација)функције, бол и дефекација)

Кретања у ГИ тракту Кретања у ГИ тракту Пропуштање (пропулзија)Пропуштање (пропулзија)

Стимулација: механичка, хемијска, физичка Стимулација: механичка, хемијска, физичка (иритација), парасимпатетичка.(иритација), парасимпатетичка.

Закон ГИ тракта – једносмерно кретање Закон ГИ тракта – једносмерно кретање (истовремено грчење пре садржаја и (истовремено грчење пре садржаја и опуштање у аналном правцу)опуштање у аналном правцу)

Мешање (сегментација)Мешање (сегментација)

Кретања у ГИ тракту Кретања у ГИ тракту Желудац:Желудац: Желудачна регулација: Желудачна регулација:

механичка + гастринмеханичка + гастрин Регулација у дуоденумуРегулација у дуоденуму

НервнаНервна1.1. Директна – ентеричкаДиректна – ентеричка2.2. Спољна – превертебрална симп. Спољна – превертебрална симп.

ганглијаганглија3.3. Вагусни нерв – ка можданом Вагусни нерв – ка можданом

стаблустаблу Механохемијска:Механохемијска:

1.1. Растегнутост зидаРастегнутост зида2.2. Иритација зидаИритација зида3.3. Киселост дуоденалне каше (3,5-Киселост дуоденалне каше (3,5-

4)4)4.4. Осмолалност кашеОсмолалност каше5.5. Производи разлагања протеина Производи разлагања протеина

и донекле масти (хормонска и донекле масти (хормонска регулација ? – холецистокинин, регулација ? – холецистокинин, секретин, ГИП)секретин, ГИП)

Кретања у ГИ тракту Кретања у ГИ тракту Танко црево:Танко црево: Мешање (сегментација)Мешање (сегментација)

Фреквенција 12 у минути у проксималном јејунуму, а 8-9 у Фреквенција 12 у минути у проксималном јејунуму, а 8-9 у минути у дисталном илеумуминути у дисталном илеуму

ПропулзијаПропулзија 0,5-2,0 цм/сек (3-5 цм) – 1 цм/мин0,5-2,0 цм/сек (3-5 цм) – 1 цм/мин 3-5 часова од пилоруса до илеоцекалног вентила3-5 часова од пилоруса до илеоцекалног вентила

Хормонска регулацијаХормонска регулација Активирају гастрин, холецистокинин, инсулин, мотилин и Активирају гастрин, холецистокинин, инсулин, мотилин и

серотонинсеротонин Инхибирају секретин и глукагонИнхибирају секретин и глукагон

Перисталтичка навала – интензивна иритација мукозног слоја Перисталтичка навала – интензивна иритација мукозног слоја иницира снажне и брзе контракције (инфективна иницира снажне и брзе контракције (инфективна дијареја). Реализују је и локални мијентерички рефлекси дијареја). Реализују је и локални мијентерички рефлекси и спољашњи путеви аутономног нервног система. и спољашњи путеви аутономног нервног система. Контракциони пут је дугачак и ослобађа црево Контракциони пут је дугачак и ослобађа црево иритирајућег садржаја.иритирајућег садржаја.

Кретања у ГИ тракту Кретања у ГИ тракту Илеоцекални вентил:Илеоцекални вентил: Спречава повраћај фецеса из дебелог Спречава повраћај фецеса из дебелог

црева у танко цревоцрева у танко црево Сфинктер благо контрахованСфинктер благо контрахован Непосредно након оброка Непосредно након оброка

интензивира се перисталтика и интензивира се перисталтика и пражњење илеумапражњење илеума

Отпор пражњењу илеума продужава Отпор пражњењу илеума продужава боравак каше и потпомаже боравак каше и потпомаже апсорпцијуапсорпцију

Нормалан проток каше кроз Нормалан проток каше кроз сфинктер је 1500-2000 сфинктер је 1500-2000 mlml/дан/дан

Могућа блокада сфинктера која се Могућа блокада сфинктера која се уклања гастроилеалним рефлексом уклања гастроилеалним рефлексом који интензивира перисталтику у који интензивира перисталтику у илеуму и потискује преостали илеуму и потискује преостали илеоцекални садржај у дебело цревоилеоцекални садржај у дебело црево

Регулација илеоцекума: дистензија Регулација илеоцекума: дистензија цекума, иритација илеума (рефлексе цекума, иритација илеума (рефлексе преносе мијентерички нервни систем преносе мијентерички нервни систем и систем превертебралне ганглије)и систем превертебралне ганглије)

Кретања у ГИ тракту Кретања у ГИ тракту Дебело црево:Дебело црево: Функције дебелог црева:Функције дебелог црева:

1.1. апсорпција воде и електролита апсорпција воде и електролита ради формирања чврстог ради формирања чврстог фецесафецеса

2.2. складиштење фекалног складиштење фекалног материјала до његовог материјала до његовог избацивања (80-200 избацивања (80-200 mlml))

Мешање:Мешање: Врећасти сегменти – хаустрације Врећасти сегменти – хаустрације

– 2,5 цм– 2,5 цм Истовремене контракције Истовремене контракције

кружних и лонгитудиналних кружних и лонгитудиналних мишића – ритам 30/60 секундимишића – ритам 30/60 секунди

Пропулзија:Пропулзија: 8-15 часова од илеоцекума до 8-15 часова од илеоцекума до

анусаануса ““Масено кретање” – Масено кретање” –

модификација перисталтике:модификација перисталтике: Констриктивни прстенКонстриктивни прстен

Циркулација ГИ трактаЦиркулација ГИ тракта Спланхични (“органски”) Спланхични (“органски”)

циркулаторни пут: црева – циркулаторни пут: црева – слезина – панкреас – јетра слезина – панкреас – јетра (синуси јетре – (синуси јетре – ретикулоендотелне ретикулоендотелне ћелије) – пут ћелије) – пут хирдосолубилних хирдосолубилних супстанци; липосолубилне супстанци; липосолубилне заобилазе јетру.заобилазе јетру.

Механизам повећања Механизам повећања крвног протока током крвног протока током активности ГИ тракта (?):активности ГИ тракта (?): вазодилатација (гастрин, вазодилатација (гастрин,

холецистокинин, вип, холецистокинин, вип, секретин, калидин и секретин, калидин и брадикинин)брадикинин)

смањење концентрације смањење концентрације кисеоникакисеоника

Секреторна улога ГИ Секреторна улога ГИ трактатракта

EEнзими и слуз (мукозна течност)нзими и слуз (мукозна течност) Жлезде: Жлезде:

1.1. Слузне жлездеСлузне жлезде2.2. Либеркинове крипте (т. црево)Либеркинове крипте (т. црево)3.3. Тубуларне жлезде (желудац и Тубуларне жлезде (желудац и

горњи део дуоденума)горњи део дуоденума)4.4. Комплексне жлезде (пљувачне, Комплексне жлезде (пљувачне,

панкреас, јетра)панкреас, јетра) Стимулација лучења:Стимулација лучења:

Контактна (тактилна, хемијска, Контактна (тактилна, хемијска, затезна)затезна)

АНСАНС ГИ хормониГИ хормони

Лучење слузи – особине слузи:Лучење слузи – особине слузи:1.1. АдхеренцијаАдхеренција2.2. ЗапреминаЗапремина3.3. Коефицијент трењаКоефицијент трења4.4. Адхерирање фецесних деловаАдхерирање фецесних делова5.5. Отпорност на ГИ ензимеОтпорност на ГИ ензиме6.6. Гликопротеини морају имати Гликопротеини морају имати

амфортерна својстваамфортерна својства

Секреторна улога ГИ Секреторна улога ГИ трактатракта

Лучење пљувачке:Лучење пљувачке: паротидна, субмандибуларна паротидна, субмандибуларна

и сублингвална жлездаи сублингвална жлезда серозна (п.амилаза) и серозна (п.амилаза) и

мукозна секрецијамукозна секреција ЈедњакЈедњак Желудац:Желудац:

1.1. Оксинтичне ћелије (Оксинтичне ћелије (HCl,HCl, пепсиноген, унутрашњи пепсиноген, унутрашњи фактор и слуз)фактор и слуз)

2.2. Пилоричне ћелије (слуз и Пилоричне ћелије (слуз и гастрин)гастрин)

Стимулација желудачне Стимулација желудачне секреције:секреције: Ентерохромафинске ћелије – Ентерохромафинске ћелије –

хистаминхистамин Фазе желудачне секреције: Фазе желудачне секреције:

цефалична, гастрична, цефалична, гастрична, интестиналнаинтестинална

Секреторна улога ГИ Секреторна улога ГИ трактатракта

Панкреас: ензими и раствор Панкреас: ензими и раствор НСОНСО33

Панкреасни вод + јетрени вод Панкреасни вод + јетрени вод = дуоденум (Ватерова папила, = дуоденум (Ватерова папила, Одијев сфинктер)Одијев сфинктер)

Ензими за варење масти, Ензими за варење масти, протеина и угљених хидрата:протеина и угљених хидрата: Протеини: трипсин,химотрипсин Протеини: трипсин,химотрипсин

и карбоксилпепсидазаи карбоксилпепсидаза Угљени хидрати: панкреасна Угљени хидрати: панкреасна

амилаза (не целулозу)амилаза (не целулозу) Масти: панкреасна липаза, Масти: панкреасна липаза,

холестерол естераза, холестерол естераза, фосфолипазафосфолипаза

Трипсински инхибиторТрипсински инхибитор Регулација: ацетилхолин, Регулација: ацетилхолин,

холецистокинин, секретин.холецистокинин, секретин. Фазе панкреасне секреције: Фазе панкреасне секреције:

цефалична, гастрична и цефалична, гастрична и интестинална.интестинална.

Секреторна улога ГИ Секреторна улога ГИ трактатракта

Јетра: жуч – жучне киселине:Јетра: жуч – жучне киселине:1.1. Емулзификација великих Емулзификација великих

честица мастичестица масти2.2. Помагање уноса крајњих Помагање уноса крајњих

продуката варења масти кроз продуката варења масти кроз интестиналну слузну мембрануинтестиналну слузну мембрану

Избацивање споредних Избацивање споредних продуката из крвотока продуката из крвотока (билирубин, вишак (билирубин, вишак холестерола)холестерола)

Улоге жучних соли:Улоге жучних соли:1.1. ““Детерџент” – смањење Детерџент” – смањење

површинског напона масне површинског напона масне фазефазе

2.2. Апсорпција: масних киселина, Апсорпција: масних киселина, моноглицерида, холестерола и моноглицерида, холестерола и осталих липида из цревног осталих липида из цревног тракта.тракта.

Секреција холестерола и Секреција холестерола и формирање камена у жучиформирање камена у жучи

Секреција јетре и пражњење Секреција јетре и пражњење жучне кесежучне кесе

Секреција холестеролаСекреција холестерола