STANDARDIZACIJA

Potreba za izvesnom jednoobraznošću u međusobnoj komunikaciji radi boljeg i bržeg sporazumevanja i obavljanja poslova. Primer - automobilsaka industrija; Primeri sa kojima se ste se susretali a primenićete ih u ME: jedinice mera (osnovne izvedene), tehničko crtanje, sastavi materijala, ...; U tehnici još i: mere i oblici proizvoda, kvalitet proizvoda, metode proveravanja kvaliteta proizvoda, postupaka i procesa, metode merenja, ...

Koristi od standardizacije:

o opšta ekonomičnost; o lakše sporazumevanje u procesu rada; o bezbednost, zdravlje i zaštita života; o zaštita interesa potrošača, države; o odstranjivanje prepreka za trgovinu ...

Nivoi standarda:

- Medjunarodni (ISO), - Regionalni, - Nacionalni (JUS, DIN, GOST ...) - Granski (AGMA, API ...) - Interni (fabrički ...) JUS oznaka grane . oznaka glavne grupe i podgrupe . broj standarda Ukupno 16 grana:

Grana A – osnovni i opšti standardi Grana C – metalurgija i tehnologija prerade metala Grana L – industrija mernih i drugih aparata i precizne mehanike Grana K – industrija alata i pribora Grana M – mašinogradnja i metalska industrija

Primer: JUS A.A0.001 – standardni brojevi JUS M.A1.025 – klasifikacija površinske hrapavosti industrijskih proizvoda JUS M.A1.243 – tolerancije oblika i položaja JUS M.A1.244 – definicije i oznake na crtežima JUS M.B0.221 – tolerancije metričkog navoja s trouglastim ISP profilom JUS M.C3.506 – kotrljajni ležajevi označavanje http://www.jus.org.yu/

standardni brojevi Osnovu sistema mnogih tehničkih standarda čine standardni brojevi. Oni su nastali iz potrebe da se iz prirodnog niza brojeva odaberu izvesni brojevi pogodni za praktičnu upotrebu. Brojevi namenjeni standardima, treba da budu odabrani po nekom sistemu, odnosno medju njima treba da postoji neka zakonitost. Pokazalo se da je psihofiziološki i tehnički najbolje da se za standardne brojeve usvoji niz brojeva koji su članovi odredjenih geometrijskih progresija. Npr. novčanice od 1, 2, 5, 10 ... dinara, što je geometrijska progresija količnika 2. Prema preporuci ISO, usvojeni su brojevi koji su članovi geometrijskih progresija količnika: 5 10 , 10 10 , 20 10 i 40 10 , sa početnim brojem 1. Redovi standardnih brojeva nose oznaku ‘‘R‘‘, kao uspomenu na francuskog pukovnika Renard-a koji je krajem XIX veka prvi primenio standardne brojeve. Tako su utvrdjena četiri osnovna reda standardnih brojeva:

- red R5 količnika q = 5 10 ≈ 1,60 - red R10 količnika q = 10 10 ≈ 1,25 - red R20 količnika q = 20 10 ≈ 1,12 - red R40 količnika q = 40 10 ≈ 1,06

Standardni brojevi mnji od 1 ili veći od 10 dobijaju se deljenjem ili množenjem tabličnih vrednosti sa 10, 100, ... Izvedeni brojevi, dobija ju se odabiranjem svakog n–tog broja iz odgovarajućeg reda, R_/n.

– za početni broj reda 1, osnovni red : R40/8 = R20/4 = R10/2 = R5, – za početni broj reda < ili > 1, izvedeni red. Podešeni brojevi, dobijeni zaokruživanjem nekih od standardnih, npr. standardni broj reda R10 - 3,15, zaokružuje se na – π. Postoji i izuzetni red, standardni broj R80. Standardni brojevi pomnoženi, podeljeni ili steponovani standardnim brojevima, daju standardni broj – približno ili tačno.

R5 R10 R20 R40 Podešeni brojevi

1,00 1,00 1,00 1,00 1,06 1,05 1,12 1,12 1,1 1,18 1,15; 1,20 1,25 1,25 1,25 1,2 1,32 1,3 1,40 1,40 1,50

1,60 1,60 1,60 1,60 1,70 1,80 1,80 1,90 2,00 2,00 2,00 2,12 2,1 2,24 2,24 2,2; 2,25 2,36 2,35; 2,4

2,50 2,50 2,50 2,50 2,65 2,6 2,80 2,80 3,00 3,15 3,15 3,15 3,0; 3,2 3,35 3,4 3.55 3,55 3,5; 3,6 3,75 3,8

4,00 4,00 4,00 4,00 4,25 4,2 4,50 4,50 4,75 4,8 5,00 5,00 5,00 5,30 5,60. 5,60 5,5 6,00

6,30 6,30 6,30 6,30 6,70 6,5 7,10 7,10 7,0 7,50 8,00 8,00 8,00 8,50 9,00 9,00 9,50

10,00 10,00 10,00 10,00