Godina XXIX. U Zagrebu, 15. p rosinca 1907. Broj 12.

L ist izilazi je d a n pu t na m jesec na podrug do dva arka . — Č lanovi ga dob ivaju bez- p la tno . P re d p la ta za nečlanove n a godinu

12 k ru n a , na po l god ine 6 k ru n a .

Č lanarina, p red p la te i sve ostale up la te im aju se poslati ili up la tn im listom k r. ug .-hr. pošt. štedionice sboru ili pošt. doznaČnicom b lagajn iku dru . M ilanu F ig a tn e ru u Z agrebu .

R e k la m a c ije rad i »L iječničkog vijestnika« im adu se uprav iti n a D ion ičku tiskaru u Z agrebuG undulićeva u lica b r. 18.

D opisi se ša lju u redn ič tvu lis ta (dru. R . pl. M a rk o v iĆ U , G ajeva ulica b r. 32, T elefon b r. 88. Za oglase p laća se po dvostupačnom red k u ili p rosto ru 30 filira.

0 perforaciji okrugloga čira želudca u slobodnu peritonealnu šupljinu.P rio b ću je dr. M. pl. Čačković, p rim a rn i liečnik u boln ici m ilosrdn ih se s ta ra u Zagrebu.

1. B a ra M., 40 god. p o ljo d je lk a , p rim ljen a 5. s tu d e n a 1898. n a ch iru ržk i odiel bolnice m ilo ­s rd n ih se s ta ra u Zagrebu.

B olestn ica od 5 god ina b o lu je 11a želudcu, b lju je , b lju v o tin a b ila v iše p u ta k rv a v a ili crna. O d k ad a b o lu je n a želudcu im a težk u i neu red n u sto licu , za tv o ren a je po nekoliko dana. P rije 8 d an a jo j se za tvo rilo b la to i v je tro v i. U zela laxans, te je izašlo n e š ta stolice. O dm ah kak o jo j se s to lica za tv o rila počela b lju v a ti i zadob ila ja k e g rčev ite boli u gorn jem trb u h u . P rije 3 d a n a p re ­sta lo b lju v a n je i grčevi. (O d co llab irane bo lestn ice n ije m oguće dob iti to čn ijih navoda).

B olestn ica je v eom a co llab irana , slaba , b ezk rv n a . Bilo slabo, m aleno i v rlo frekven tno . T rbuh u do ljno j polovici n a d u t, ali ne nap e t. O šit s to ji veom a visoko. T ym p an itičn i zvuk počim a na 4. reb ru . J e tre n a m u k lin a zak rita . Po svem trb u h u ty m p an itičan zvuk , sam o je u s lab inam a pridušen . K ada b o lestn ica sjedne, p o jav i se n ad sym phyzom 5— 6 p rs ta široka polum jesečna p ruga m ukloga zvuka. K od po ložaja n a s tra n u po jav i se m ukli zvuk u slab inam a. U cielom do ljnem trb u h u pljus- k an je . P e r is ta ltik a se ne opaža. O sje tljiv o st n ezn a tn a , i to go tovo sam o u desnom h ypogastriju .

O dm ah lap a ro to m ija (p rim arn i liečnik dr. T. W i k e r h a u s e r ) u lokalnoj analgeziji po S c h 1 e i c h u. Zarez počim a t r i p rs ta zpod processa x ipho idea, te ide do 4 p rs ta izpod pupka. Čim se o tv o ri p e rito n ea ln a šu p ljin a iz laze p linovi, te se po k azu je m nogo serozno gnojne tekućine, u ko jo j p liv a ju guste k rp e gnoja- P eritoneum p a rie ta le i v iscerale in jic iran , po n jem fib rinozne i gno jne naslage. Ž eludac k o n tra h ira n , py loričn i dio p rira š te n u z do ljnu površinu je ta ra . N a g ra ­nici sra š te n ja n a laz i se po pr. 1 cm. u p rom jeru im ajući defek t seroze, a u dnu ove perforac ija p reko veličine le ć e ; u okolici perfo rac ije je želudačna stien k a tv rd a i odeb ljala . R adi velike slaboće b o ­lestn ice se ne u p u š ta u n ik ak av veći zah v a t, već se n a perforac iju s ta v i tam p o n ste rilnoga g a z e a , z a tim je d a n t r a k ste rilnoga gazea uvede pod je tra , d rugi pod slezenu, a treć i u m alo zdjelište.

B olestn ica se ne o p o rav lja iz co llapsa, te um re 6. s tu d e n a u 3 s. u ju tro .K od sekcije n a d je se p erito n eu m in jic iran , o m en tum i crieva sliep ljena ; u trb u šn o j u tlin i m alo

g n o ja i tekućine . Ž eludac s tisn u t, većim dielom p o k rit od povećan ih je ta ra . U p redn jo j stienci že­lu d ca na granici sredn je i card ia ln e treć ine callozni u lcus, gd je d efek t m ucoze im a p ro m je r od 3 cm ., ru b o v i su tv rd i, zaob ljen i, okolica tv rd o in filtro v an a , deb ljina želudačne stienke p reko 1 cm. U dnu u lcusa n alaz i se elip tična perfo rac ija du g a po pr. 8 m m ., a š iro k a 4 m m ., rubovi perforacije su zaobljeni.

2. M iško S., 54 god. po ljod jelac, p rim ljen 2. ru jn a 1900.O d 20 godina b o lu je na p robav ilu . Po 2— 3 m jeseca bi ga bolilo i k ru lilo m u po trb u h u , te m u

se podrig ivalo . S to licu je im ao svak i dan , ali obično sam o m alo i tv rd u . Po m alo se je s ta n je p o ­g oršavalo , te je k a d k a d a s p o drig ivan jem i n e š ta sluzi ili h ran e izbacio , ali m nogo b lju v ao n ije n ikada . B lju v o tin a ni sto lica n ije n ik ad a k rv a v a bila. K adkada bi znao b iti po v iše d an a za tvo ren ,

Strana 334 L IJE Č N IČ K I v i j e s t n i k 1907. Broj 12.

dapače nekoliko p u ta je došlo do podp u n o g z a tv o ra sto lice i v je tro v a , nu ta k a v bi n as tu p bez ičesa sam od sebe p rošao . Od m jesec d an a v eom a ja k e boli, pog lav ito oko p u p k a , gd je m u dolaze jak i grčevi, u z to šu m i p re liev an je u crievu , k o je bo les tn ik on o m ato p o e tsk i oponaša . M okrenje uredno . Inače b io zdrav .

Želudac z n a tn o povećan , siže n a do lje do b lizu p u p k a , desno do p reko sisne c rte , nap e t. D oljni trb u h lako n ad u t. K oprostaza .

D ne 9 -/9 . se bo les tn ik s ta n e tu ž iti n a velike boli, ko je lokaliz ira oko p u p k a . Boli od v rem ena do v rem en a p o p u š ta ju . 11./9 - u ju tro bo les tn ik je neš to m e teo ristlčan , n a k ly sm a ob ilna sto lica, n av o d n o i n eš to v je tro v a . O ko 4 s. po p. z a h v a te bo les tn ik a silne boli oko p u p k a , podrig ivan je , a za tim i b ljuvan je . M eteorizam raste . B o lestn ik collabira.

S tan je u 6 s. več. B olestn ik collab iran . Bilo m aleno i v rlo frekven tno . T rb u h jak o m eteori- stičan , z n a tn ije u do ljnem dielu i to v iše n a desnoj stran i. J e tre n e m u k lin e ne im a. T ym p an itičan zv u k počim a u 4. m ed ju reb ren o m p ro sto ru , u slab in am a je p rid u šen , lievo jače nego desno. Od liev ih s lab in a ide tik izpod p u p k a p rem a sym p h y z i 3 p rs ta š iro k i v isoko ty m p a n itič n a p ruga, ovd je n a jja č a bol. Ne v id i se p e r is ta ltik a , ne čuje se šum crieva. B lju v an je i podrig ivan je . U rec tu m u m ali kom adić i suhoga b la ta ; am pu lla široka , svod joj n eš to dolje p o tisn u t, da lje rec tum sasvim stisnu t. Na guznu ciev ne iz laz i n iš ta v je tro v a .

U 7 s. več. lap a ro to m ija (dr. T. W i k e r h a u s e r ) u n ark o z i chloroform om . K ada se trb u h o tv o ri, izlaze p linovi. T an k o crievo in jic irano , n a d u to , colon tran sv e rsu m s tisn u t, p razan . Iz p re ­d je la je ta ra iz laz i ta m n a , m u tn a tekućina . — U card ialnom dielu p red n je p o v rš in e že ludca , po pr. u sred in i izm ed ju m ale i velike c u rv a tu re n ad u to g a želudca p oprečna b razg o tin a , u n jo j perfo rac ija u veličini m ale leće, iz ko je izlazi te k u ć in a i plinovi. Želudac v eom a velik , siže do p reko p u p k a , n a d u t, n a p y lo ru tv rd a , čv o rasta rez istencija u veličini m aloga ja je ta , po želudcu nekoliko b ra z ­go tina . P erfo rac ija se s nekoliko široko zahvaćajućih ša v o v a sašije . Želudac se b lizu velike cu r­v a tu re po pr. 15 cm. p red py lorom o tv o ri i izp razn i m nogo kiselo zau d a ra ju će tek u ć in e i nepro- bav ljene h ran e (zelje od ju če r i pasulj od prekjučer). T ip ična g as tro en te ro s to m ija an tecolica, nu m ucoza i serom uscu laris se jednom tekućom šav i zajedno sašije , p reko to g a te k u ć a šav seroze, te red L em bertov ih šavova. D ovodni k ra k se po K a p p e 1 e r u n a želudcu fiksira. K ada je že­lu d ac izp ražn jen ne ću ti v iše se rez is ten c ija n a py loru . D rainaža s te riln im gazeom pod je t r a i u ob je s tra n e slabina.

O dm ah iza operac ije in jekcija k am pherov im u ljem i h y p o d erm ok lyza od 1000 gr. slane vode. Bilo se n eš to popravi.

12./9 . u ju tro bo les tn ik haem orrhag ično blju je . N a k lysm a n iš ta , m e teo rizam isti. Veliki collaps. K am pher. 1000 gr. hypoderm oklyze. B olestn ik se ne opo rav lja , te u m re u l i sa ti prije podne.

K od sekcije n ad jen o je sve ta n k o crievo n a d u to i in jic irano , duodenum gd jegd je gnojem obložen. O dvodni k ra k n a anastom ozi s desna na lievo n a želudac položen i sasvim sa v in u t, nu ip a k n e š ta p rohodan . D ovodni k ra k jak o n ad u t. O dgovarajući perforac iji n a sluznici želudca ovalni 2 cm. dugi i 0.5 cm . širok i u lcus zaob ljen ih ru b o v a ; u sredin i op isana p erfo rac ija . U želudcu hae- m orrhag ične m ase. Py lo rus za p rs t udobno p roh o d an , na n jem se ću ti n eš to tv rd ji p rs ten u d eb ­ljin i žice. T ik p red coecum om po pr. l m et. tan k o g a crieva n a m esen teriju za 360° zak ren u to , n a m jestu , gd je se k rak o v i do tiču , crievo je s tisn u to , n a m esen te riju ne im a adhaez ija . P red volvulom ta n k o crievo n a d u to , sav colon p razan i s tisn u t. U obsegu vo lvu la n a jednom m jestu po p r. 6 cm. dugi kom ad , gd je je crievo debelo kano p rs t, b liedo, tv rd o , k an o solidno tielo. (P re p a ra t izgubljen , p rije nego se je to čn o pregledao.) U trb u šn o j u tlin i neš to tam n o sm edje , zau d a ra ju će tekućine .

3. Mijo Z,. 46 god. poljodjelac, p rim ljen 26. ru jn a n a n u ta rn ji, a 27. ru jn a p rem ješten n a chi- ru ržk i odiel.

P rije 8 g o d ina izn en ad a zadobio ja k e boli u p red je lu želudca (u scrobiculu), ko je su tra ja le 5 dan a , te n a m agneziju presta le . B ljuvao on d a n ije, n iti se sjeća da bi sto lica c rn a bila. O d toga bi v rem en a danom ice dobivao slične grčeve, ko ji bi u p očetku tra ja li V i— 1/ i sa ta , te se jav lja li sam o po je d a n p u t n a dan i to neodvisno od h ran e , k asn ije tra ja l i su du lje , te se v iše p u ta n a dan v raća li i p o sta ja li v iše ovisn i od h rane . Boli su zalazile u lu m baln i p red je l i u lievu lopäticu . B lju­vao do p red m jesec dan a n ije, od to g a v rem ena b lju je svak i d an po v iše sa ti iza jela. B ljuvo tina

Broj V i. L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. Strana 33&

je d a n p u t u p o če tk u crna, inače u ž iv an a h ra n a ; uv iek vrlo k isela . S to lica u v ie k težk a , zadn jih d v iju god ina v iše p u ta crna. P rije 3 godine navodno acholična. Ik te ra n ije n ik a d a bilo. M okrenje u redno . Inače b io uv iek zdrav.

B olestn ik je m ršav i anaem ičan. P rsn i o rgani uredni.K od d o lazk a u boln icu želudac d ila tira n (granice n a n jem b ile u s tan o v ljen e ), n igd je se n ije

p ip ao tu m o r ni rez istencija . Čulo se je p lju sk an je , p e ris ta ltik a se n ije v id je la . K od izp iran ja , p rem da je b o le s tn ik n edavno b lju v ao , izašlo je na ciev do po l litre v rlo k iselo za u d a ra ju ć e tekućine s o s tan c im a h ran e u živane p r ije 5 sa ti. Solna k ise lina pozitiv n a .

Iza izp iran ja n ije b lju v ao , je d v a neš to h ran e uzim ao ; bo li t r a ja le d a lje sko ro nep restan o . D ne 29-/9 . u l i s. p r ije podne izn en ad a vrlo ja k e boli u scrob icu lu , k o je za laze u lu m baln i i lievi scap u la rn i pred jel. P o d rig ivan je i izp uhavan je . Sve su trb u š n e m išice b ile o d m ah u p o če tk u čv rsto k o n tra h ira n e ; t rb u h uvučen . Bilo dobro. M orphium i to p li oblozi. Boli ne p o p u šta ju , isto ta k o ni k o n tra k tu ra m išica. Bilo p o sta je frekven tn ije .

U 2 sa ta poslije podne. B olestn ik n ije collabiran . T e m p e ra tu ra 38.3°. G lasovi srd ca čisti. Bilo p rav iln o 104— 110. P lu ća p riv idno u redna. D isanje n eš to p osp ješeno . M okraća u redna.

T rb u h u vučen , m išice, osob ito rec ti, k ru to k o n trah iran e . T rb u h je sv u d a n a p ritisak neš to o s je tljiv . P e rk u to ran zvu k svu d a ty m p a n itič a n , sam o u sla b in a m a p rid u šen . Ž eludačni zv u k p o ­čim a u 6. m ed ju reb ren o m p ro sto ru , p ro teže se n a lievo do s tražn je p a z u šn e c rte , do lje do 2 p rs ta n ad p u p ak , desno pod luk rebara. J e tre n a m uk lina od 6— 7- m ed ju reb ren o g a p ro s to ra napried do p red n je p azu šn e c rte re la tiv n a , za tim abso lu tna .

U 3 sa ta po p. operac ija (prim . dr. T. W i k e r h a u s e r) u n ark o z i chloroform om . K od za­re z a ne iz laze p linovi. T anko crievo injic irano. Želudac n ije velik , leži pog lav ito pod reb rim a i u scrobiculu . T am o gd je se želudac gubi pod lievi k u s je ta ra , obložen je fib rinom , a k a d a se po lagano izv lač i, do laz i izpod je ta r a m nogo m u tn e g no ju slične, kiselo zau d ara ju će tekućine . Po pr. u sre­d in i želudca kan o dječji d lan velik p red je l, gd je je želudačna s tien k a ca llozna , a usried to g a m jesta k an o leća velik a p erfo rac ija . K uša se ju p rov izo rno šavom za tv o riti, ali sv i šavovi p ro rezu ju . S tra ­ž n ja s tie n k a želudca ta k o d je r in filtro v an a , tv rd a , ta j se s tražn ji in f iltra t p reko m ale c u rv a tu re n a s ta v lja u ulcus n a p red n jo j s tra n i, ta k o d a je jed ino n ad velikom cu rv a tu ro m želudac n a 5— 6 cm . slobodan . R adi in f iltra ta na stražn jo j stienci n ije gastro en te ro sto m ia retroco lica m oguća, za to se način i an teco lica an te rio r, ali je r se želudac ne dade izvući, to se p rav i izm ed ju u lcusa i velike c u r v a tu re ; en te ran asto m o za je ju n a M urphyev im pucetom po S c h m i d t o v o j m odifikaciji. O m en tum se p rešije n a gas tro en te ro sto m iju . U trb u h se u m e tn u tra k o v i s te rilnoga gazea , jed an n a perforac iju , d rugi p rem a slezeni, treć i prem a py lo ru , a č e tv r ti pod želudac. Šav trb u šn ih s tien k a u d v a sloja.

Iza operacije 0.002 stry ch n in a i h ypoderm ok lyza od 800 gr. slan e vode. Obće s ta n je dobro , 38.3°. 30./9. 37— 37-8°; 120, dosta puno. Povoj m okar, m eteo rizm a ne im a. P ijucka haem orrha- g ično . N a k lysm a n išta . H ypoderm oklyza od 800 gr. slane vode. 1 ./10. 37— 38.6°. 120. U noći bilo m nogo sto lice i v je tro v a . P ijucka. 500 gr. hypoderm oklyze. 2./10. Isto s ta n je 37-8— 37-6. 500 gr. hypoderm ok lyze . 3 ./10. 37— 37.8. B olestnik s l a b i ; 500 gr. hypoderm oklyze. 4./10. 36.4— 37-2 ; 120. T am p o n i p rik raćen i. Bol. sve v iše slabi. 500 gr. hypoderm oklyze. 5-/10. 36.2— 3 6 .4 ° ; 140, vrlo m aleno , 600 g;r. hypoderm oklyze.

Kod sekcije n ad je se u želudcu i u criev im a m nogo haem orrhag ije . D ifuzna perito n itis . G astro- en te ro sto m ija u red n a , om en tu m dobro prirasao . M urphyevo puce u coecum u. E n te ran as to m o za izg leda u red n a , ali k a d a se d igne iz trb u h a odm ah p o p u sti, kano d a se je odliepila.

4. Iv an B., 53 god. po ljod jelac, p rim ljen 3. ru jn a 1907. u boln icu m ilosrdn ih se s ta ra u Zagrebu.B olestn ik od 10 god ina trp i n a želudcu ; od 2 m jeseca su tegobe p o sta le zn a tn o teže. Svaki

d an , pog lav ito iz a je la , h v a ta ju ga jak i grčevi u p red jelu želudca ; često p rovocira b lju v an je , na š to p o p u ste te g rčev ite boli. B lju v o tin a je uv iek vrlo kisela, č e s to im a žgaravicu . S to lica težk a i zak ašn jena .

Iza d o la z k a .n a n u ta rn ji odjel (0 podne) dobio je o p e t grčeve, koji. su bili žešći no obično, pa j e pod večer p rem ješten n a ch iru ržk i odjel.

B olestn ik je sredn je ugo jen , afebrilan . Je z ik suh. G lasovi srdca m ukli ; ja k a arteriosk leroza , b ilo 120, m aleno. D isanje frekven tno .

Strana 336 L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. Broj 12.

Silne boli u p red je lu želudca, ko je zalaze u ledja. Ž eludac n ad u t. č i ta v trb u h na dod ir o s je t­ljiv. Mišice gornje polovice trb u h a n ep restano jak o k o n trah iran e . T rb u h u visin i p u p k a u ob liku b razd e uvučen. D oljna po lov ica trb u h a n eš to n a d u ta , k o d n a jm an jeg dod ira se in išič je jak o kon- tra h ira (defense m usculaire).

M ukline je ta ra ne im a nap ried do p redn je pazu šn e crte. S av trb u h oda je ty m p a n itič n i per- k u to rn i zvuk , osim 4 p rs ta širokog diela u ob im slabinam a. Kod du ljega po ložaja n a jedno j s tra n i p o sta je m uk lina z n a tn o v iša u do tičn im slab inam a.

N a že ludačnu ciev izlazi do jed n e litre kisele, ta m n o sm edje tek u ć in e , a n a koncu n e š ta sa­svim svježe k rv av e tekućine. Bol i n a p e to s t trb u h a o s ta je i n adalje , p a i u zp rk o s m orph ij? . Bilo p o s ta je frekven tn ije .

U 10 sa ti n a večer lap a ra to m ija (p rim arn i Iiečnik dr. T. W i k e r h a u s e r) u n ark o z i chlo- roform om i ae therom . Zarez u sredin i gorn jega trb u h a . U p eritonealno j šup ljin i p linova i obilno sm edje , vrlo slabo po želudačnom sa d rža ju zau d ara ju će tekućine. Crievo m eteo ristično , neš to in ji­cirano. Želudac co llab iran , n jegov p y lo ričn i dio pod je tr im a fiksiran . K ada se digne lievi kus je ­ta ra , opazi se n a p red n jo j površin i želudca b lizu m ale c u rv a tu re kao filir ve lik o tv o r, iz ko jega se n ep restan o izlieva ta m n o sm ed ja tek u ć in a i iz laze plinovi. T aj o tv o r leži u sredin i kano d lan velike tv rd e odeb ljine p red n je želudačne stienke , n ad ko jom je seroza b razg o tin av a . Š ivan je perfo racije n ije m oguće, je r u to m b razg o tin av o m tk iv u proreže sv a k a šav. B uduć je rad i obćega s ta n ja bo­le s tn ik a tre b a lo operaciju š to b rže sv rš iti, t e se n ije m ogla izves ti resekcija, to se perfo rac ija ta k o z a tv o r i, da se s jed n e i d ruge s tran e da lje ležeći dielovi želudačne stien k e u obliku d v iju nabora polože p reko p erfo rac ije i sa šiju s nekoliko šavova. P ro s to r izm ed ju je ta ra i to g a d iela želudca se obilno ta m p o n ira jodofo rm ov im gazeom . S ada se način i tip ič n a g as tro en te ro sto m ia retrocolica poste rio r. K onačno se trb u šn a u tl in a u koliko m oguće izb riše i izč is ti, te u trb u h na sve strane u m etn e 3 tra k a jo d o fo rm o v a gazea , ko ji se izvedu u do ljnem dielu rane. T rb u šn e s tien k e se u 2 slo ja sa š iju do o tv o ra za d ra inažu .

D ne 4. ru jn a to p lo ta u ju tro i na večer 36.9°. U ju tro bilo 132, po p. 130, m aleno. P rije podne 600 gr. slane vode h y p o d erm a tsk i injic irano. Po podne n a k lysm a crno s to lica i v je trov i. Obće stan je n ije nepovoljno . 5./9. 37. 50. Bilo 120, punije . S redn je ja k i m eteorizam . Ne blju je . H ypoderm o- k ly za 500 gr. i 0.003 s try ch n in i n itric i. 6./9- 37-5— 38°. Bilo 108, n e š to irregu larno . S to lica u noći sp o n tan a , a p rije podne na k lysm a, crna. P odrig av a se crn a tek u ć in a . 600 gr. hypoderm ok lyze .S./9- 37-7— 38° ; 108. S to lica spo n tan o i na k lysm a. 8-/9- 36.9— 37-3 ; 96. G azei se po lagano izvlače. 9-/9- 37-8— 37-9 ; 120. S p o n tan a sto lica , m eteo rizn a ne im a. 10./9 . 36. 7— 36.9 ; 112. S to lica n ije v iše crna. D aljni teča j a feb rilan , frekvencija b ila se postepeno u m an ju je . B olestn ik se oporav lja , te se 17. lis to p ad a izliečen o d p u šta .

Perforacija želudačnoga čira je češća kod žene nego li kod m užkarca (F. B r u 11- n e r 273 : 68, dakle n a 4 žene 1 mužkarac.) To odgovara i navodim a internista glede čestoće želudačnoga čira u obče. Na pitanje koliko ulcera perforira nije moguće odgovoriti, jer su vrlo različni navodi autora ( L e u b e 1%, B r o a d b e r t 6 % , B r i n 1 0 n" 13%, H a b e r s h o n 1 8 % , P e a r c e G o u l d 25%) a ne će imati si­gurniji temelj nego li E w a l d o v nazor, da 4— 5% svega pučanstva boluje od želudačnoga čira.

Kod m užkarca se perforacije želudca prilično jednomjerno diele na sve godine od 20.—50. godine. Kod žene perforira želudačni ulcus poglavito od 16.—30 . godine ; najčešće su perforacije u 20. godini. To su i godine, kada žene najviše trpe od chloroze, a doista se kod perforacija u povjesti bolesti često nalazi navod, da je bolestnica bolovala od chloroze.

Koji uzroci konačno prouzroče perforaciju želudačnoga čira, nije moguće usta­noviti, već se mora uzeti, da su se znatno pojačali ili da su našli zgodnije tlo oni uzroci, koji u obće prouzročuju razvoj čira. W. B r o a d b e r t i navadja, da su

Broj 12. L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. Strana 337

perforacije najčešće u zimi, a F. B r u n n e r ustanovljuje, da ih imade najviše u studenom u, a najm anje u srpnju i kolovozu.

Od prigodnih uzroka došli bi u obzir : vanjska sila, kretanje bolestnika i uzi. m anje hrane. Nu ni tu se nije došlo do sigurnih posljedaka, jer se kod perforacija samo iznimno navadja djelovanje vanjske sile, jer se dogadja i u snu i jer uzimanje hrane ne ima onu veliku važnost, što bi mu se teoretski moralo pripisivati; perfo­racija bo dogodila se je ne samo kod praznoga želudca, nego dapače kod bolestnika, koji se je radi haematemeze hranio per rectum ((M i t c h e 11).

Perforacija se nalazi mnogo češće na prednjoj nego li na stražnjoj želudačnoj stienci (7 :1 ) , ona se nalazi češće bliže cardiji nego li pyloru (5 : 3) i to većinom bliže maloj curvaturi. Po B r i n t o n u 70, po M i k u 1 i c z u 80, po G o u 1 d u i po C h a p t u 85% perforacija nalazi se na prednjoj stienci želudca. V i 11 a r d i P i n a t e 11 e označuju koeficient perforacije želudačnih čirova : na stražnjoj stienci perforira 2%, u predjelu pylora 10%, u srednjem dielu 1'}%, na maloj curvaturi 18%, na cardiji 40% , na prednjoj stienci 85%. Jedini G 1 u z i n s k i imade sta tistiku , koja je sasvim oprečna obćenitom opažanju, jer on sabire 28 slu­čaja perforacije želudca, od kojih je 1 na velikoj, 3 na maloj curvaturi, 18 na stražnjoj i samo 6 na prednjoj stienci. Po F. B r u n n e r u je perforacija u većini, slučajeva veća od 1 cm. ; perforacije, koje su manje od po) cm. vrlo su riedke, a isto tako rupe preko 2 cm. Može se dogoditi, da se perforaciju ne nadje, ili što je sasvim malena, (S c h 1 o f f e r, B a r k e r) ili što je zakrita fibrinoznim naslagam a (M o o re t B a r k e r). Obično ima samo jedna perforacija, nu nisu vrlo riedki slučajevi s više perforacija, (dvie : B o u r 1 o t, L e j a r s, t r i : J a b o u 1 a y) a pogotovo ne takovi, gdje se uz perforaciju nalazi još koji neperforirani ( M i k u l i c z , H e 1 f e r i c h, G i 1 f o r d) ili perforaciji blizi ulcus ((R i o b 1 a n c, B a r 1 i n g, W a l t h e r ) . F. B r u n n e r navadja, da je kod 120 sekcija nadjeno 39 s’učaja m nogostrukih čirova (32%), dočim je B r i n t o n samo u 18% našao više čirova.

Izgled perforacije je većinom sasvim tipičan : usried veće ili manje, odebljale krute partije želudačne stienke nalazi se rupa okrugla kao da je izbita probojcem. Samo rijedko su rubovi izderani. Oko rupe nalaze se često naslage fibrina, kadkada i adhaezije s okolicom, doljnom površinom je ta ra ili s trbušn im stienkam a.

Promjene peritoneja su različite prem a sielu perforacije, prem a punoći želudca za perforacije i prem a vremenu, što je proteklo od perforacije. Promjene su najzna­čajnije u prva 24 sata, dočim kasnije prevladava slika obće ili cirkum skriptne peritonitide.

U prvo vrieme se u trbušnoj utlini nalazi m anju ili veću količinu plinova, koji kod zareza p ištajući izlaze. P’in je bez mirisa ili zaudara po želudačnom sadržaju. Ako je prošlo dulje vrem ena od perforacije mogu plinovi zlo, dapače faeculentno zaudarati. Skoro uviek ima tekućine u trbuhu ; ona sastoji od izašloga sadržaja želudca, te od transudacije peritoneja, koja može već vrlo brzo iza perforacije na- doći, a kadkada ima u izlitoj tekućini i krvi. T rbuh može biti pun tekućine u ostalom je množina vrlo različita, može je biti vrlo malo, ali opet više litara. T eku­ćina većinom zaudara kiselo, ali može da ima miris i po hrani. Ako je malo želudač. noga sadržaja zašlo u trb u šru utlinu, to je tekućina m utna, seropurulentna, kasrije

Strana 338 L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. B r o j 1 2 .

gnojna, dočiin ako je želudac bio pun, to izgleda kao dotična hrana, pa se u perito- nealnoj šupljini nalazi i dielova krupne hrane.

'Rasprostranjenje tekućine u trbušnoj utlini ovisi o množini tekućine, o eventu­alnim adhaezijam a, o položaju i kretanju bolestnika i prije svega o položaju perfo­racije.

Kod p erfo rac ija n a stražn jo j stienci želudca može se izljev ogran ič iti n a bursu om en talis , nu može i k ro z foram en W inslowii tekućina doći u veliku peritonealnu vreću, te ju in ficirati. O stane li izljev ograničen n a bursu om entalis, to n astane subphren ičk i absces.

Nalazi li se perforacija na prednjoj stienci, te se na nju izlije malo tekućine, to može infekcija ostati ograničena na neposrednu okolicu. Ako se izlije mnogo tekućine, to se ona izlieva po stanovitim putevim a, koje odredjuju anatom ski odnošaji peritoneja, kako je to L e n n a n d e r prvi iztaknuo. Poprečni colon dieli trbušnu utlinu u dva razdjela, gornji i doljni, on stavlja branu izlievajućoj se tekućini, te ju svadja na desno i lievo u žliebu, koji tvori njegova gornja površina i ligamentum gastrocolicum, tako da kadkada doljni trb u h ostane sasvim čist. Nalazi li se perfo­racija bliže cardiji, to će tekućina uzduž silazećega colona teći u zdjelište, a nalazi li se blizu pylora, to će uzduž uzlazećega colona teći u ileocoecalni predjel i odavle u zdjelište. Visi li colon transversum u sredini na dolje, to može tekućina preko co­lona i om enta teći u zdjelište, a da mrežicom zaštićeno tanko crievo ostane čisto. Ako imade mnogo tekućine, i ako je om entum m anjkavo razv it ili razvučen, osobito pako ako je bolestnik nemiran, to se u brzo napuni i onečisti ciela perito- nealna šupljina.

Peritonitis započme odmah iza perforacije, nu jasni patholožko anatomski znakovi pokazuju se tek iza kojih 10 sati. In tenzite t peritonitide ovisi o vremenu, što je prošlo od perforacije, i o infekcioznosti želudačnoga sadržaja, njezin ekstenzitet pako o obsegu onečišćenja p erto n e ja . Lokalizacija odgovara gore opisanom raspro- stranjivanju želudačnoga sadržaja. Karakteristično je za nju, ako se ne radi o obćoj peritonitidi u podpunom smislu rieči, koja je kod svake perforacije ista i ne pruža n išta značajna, da su obuzeti ne samo doljni dielovi, nego i gornji, osobito pako subphrenički prostor. U želudcu ima u prvo vrieme većinom još sadržaja, koji izlazi na rupu. Crievo s početka nije naduto, većinom samo lako injicirano. Vrlo brzo stva­raju se fibrinozne naslage svigdje na peritoneju kamo je dospio želudačni sadržaj.

U sym ptom atologiji perforacije želudačnoga. čira razlikuju se dvie faze : prva, koja obuhvaća najviše prva 24 sata , te obuhvaća perforaciju i izljev želudačnoga sadržaja u m anji ili veći dio peritonealne šupljine i druga, koja pokazuje konseku­tivnu obću peritonitidu. P rva faza daje nam izrazite znakove za perforaciju želu­dačnoga čira, dočim druga ne ima n išta značajna.

Shock kod perforacije je različit. K adkada je dubok i neposredan, te po F e n- w i c k u u 4% slučaja prouzročuje s m r t ; u drugim slučajevima je shock umjeren i progresivan. Za pravo se stepen shocka mienja prem a nervoznom koeficientu individua, prem a septičnosti, m rožini i brzini izljeva u peritonealnu utlinu.

Glavni Symptom je bol. Proderanje želudca i izljev želudačnoga sadržaja pro­uzročuje iznenadnu i žestoku bol, koju bolestnici sravnjuju s udarcem noža i koju D i e u l a f o y naziva „le coup de poignard peritoneal” . Drugi bolestnici imadu

Broj 12. L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. S trana 339

osjećaj p a ljen ja ili razd eran ja . T a bol je obično tako velika, da se bolestnici sav ija ju , d a se v a lja ju , d a viču, da se sruše u nesviest. U velikoj većini slučajeva bol n as tu p a iznenada, u nekim riedkim tra je po nekoliko sa ti ili d ana , ali i tu se onda iznenada po jača do perforacione boli. Neki bolestnici iza prve boli m ogu opet n as tav iti po ­

sao, poći kući ili do liečnika. P rv o tn a žestoka bol se može um an jiti, ali mnogo češće se po jaču je ; on a se po jaču je osobito k ad a bolestnici štogod popiju .

Inicialna bol se obično lokalizira u epigastriju ili u njegovoj okolici, oko pupka, riedko u drugim predjelima trbuha. Bol se obično osjeća s lieva ; u statistici F. B r u n n e r a je u 106 slučaja zabilježeno sielo boli, te je bilo 86 pu ta na lievoj strani. To se tum ači, što su najčešće perforacije u predjelu cardije. Prema tome kod perforacije u predjelu pylora b it će bol s desna, a kod onih prednje stienke želudca u sredini trbuha. Bol se s vremenom razprostre po svem trbuhu.

Kod palpacije je obično bol ograničena na m jesto, gdje se je pojavila inicialna bol, t. j. gdje je nastala perforacija. Nu i kada se je bol razprostrla po svem trbuhu može se pomnom pretragom naći mjesto, koje je najosjetljivije, a to odgovara sielu prvotne boli.

Bol često zalazi u udaljene predjele : u clavicularni predjel, u rame, u lopa­ticu. F a u r e upozoruje, da se kod peritonitide iznad pupka bol lokalizira u jed­nom ili drugom ramenu, ili medju ramenima. A d a m s o n označuje bol u c lavicularnom ili supraclavicularnom predjelu kano značajnu za perforaciju že­ludca. Po B r o a d b ' e r t u zalazi bol u lievi clavicularni predjel kod perforacija na maloj curvaturi.

Neki au to ri ( T r a u b e , E b s t e i n) su m islili, da je b ljuvan je nem oguće iza perforacije želudca. To nije izpravno. Po F. B r u n n e r u je od 162 s luča ja bilo b lju v a n ja 112 p u ta , a nije ga bilo 50 p u ta , po S t a w e 11 u b ljuvali su bolestnici u 70% slučajeva. B ljuvala se je većinom h ran a ; b lju v o tin a b ila je k rv av a u 1/6 slučajeva ( M i t c h e l l i E. R o b s o n ) . B ljuvanje je većinom sam o slabo, ali k ad k a d a i veom a obilno. U nekim slučajev im a bljuvao je b o le :tn ik već p rije p e r­foracije , v iše p u ta je perfo racija n as ta la za b lju v a n ja ( P a u l , P y e - S m i t h ) , a u nekim riedkim p resta lo je b ljuvan je iznenada u času perforacije želudca (P o n- c e n t , H a r t m a n n). Ovo posliednje m oralo bi za pravo b iti pathognom onsko za perforaciju želudca, ali se sam o riedko dogad ja ; b it će da dolazi samo kod ve­lik ih perfo racija , gdje se n a ovu u času sav želudac izprazni. B ljuvanje, što dolazi iza 24 sa ta , potiče od periton itide , te ne im a n iš ta značajna.

U funkciji crieva ne ima s početka nikakovih prom jena, tek kada se razvije peritonitis, zatvori se stolica i vjetrovi. U mokrenju su tegobe vrlo riedke. Mi smo opažali kod jednog ili dva slučaja akutne peritonitide jaki tenezam ; kod sekcije našlo se je u zdjelištu znatne peritonitične pojave.

Vrlo važan i malne konstantan Sym ptom perforacije je napetost, krutost i uvučenost trbušn ih stienka. Svojevoljno i instinktivno bolestnik traži uzdržati u miru sve trbušne organe. On steže trbušne mišice, da smanji objam trbušne utline, da imobilizira trbušne organe. U istu svrhu on suzdržaje abdominalno disanje i imobilizira ošit ; S t e e l e i L ü c k e su opažali, da je barem u prvo vrieme. diranje skroz thoracalno. K ontrakcija trbušnih mišica je takodjer neki način zaštite aficiranog.predjela, jer se već napete mišice još jače napnu kod pokušaja

t i t r a n a 3 4 0 l i j e č n i č k i v i j e s t n i k 1 9 0 7 . Broj 1 2 .

duboke palpacije (defense musculaire). N ap e to sO rb u šn ih m išica može biti razli­čita. Može b iti obćenita, sav trb u h je tv rd kano daska, uvučen, kao dno broda. U drugim slučajevima je rap e to st različita, jedan m. rectus može biti jače napet od drugoga ( M o r g a n ) ; dapače može biti jače napeta samo gornja polovica jedne ili obiju ravnih mišica (A t h e r t o n, H a r 1 1 e y, R i c h a r d s o n ) . Na­vadja se nekoliko slučajeva gdje je kon trak tu ra m anjkala, te je odm ah iza per­foracije trbuh mekan bio ((M c C u l . l a g h , F. B r u n n e r , D ’ A r c y P o w e r ) . K ontrakcija može takodjer tek kasnije nastup iti ( M o r r i s ) . Napetost trbušnih stienka tra je stanovito vrieme, obično popušta pod konac prvih 24 sati, te se sada počima trbuh nadim ati. Po F. B r u n n e r u popušta napetost već za 10—11 sati. N adutost 'trbuha obično je prouzročena peritonitidom , nu kada se već rano javlja meteorizam, to je obično prouzročen peritonealnom pneum atozom ( C lu b b e , L i t t l e w o o d , Z i e g l e r ) , koja može tra ja ti nekoliko dana, pa se je i zbilja u takovim slučajevima kod zareza izpraznilo mnogo plinova.

Karakterističnim za perforaciju želudca sm atralo se je, da je izginula m u­klina jetara, jer dasu ju izašli plinovi zakrili. I zaista ako u prvim satovim a ne ima mukline je tara ili ako je očito sm anjena, a pogotovo dok nije trbuh nadut, to je vrlo vjerojatno, da je želudac perforirao, dočim iza 24 sa ta mogu i peritonitično naduta crieva zakriti m uklinu je tara . Nu je tarna m uklina može osta ti i nepro- mienjena, kako to dokazuju slučajevi W h e l l e r a, S c h u c h a r d t a , K r i e ­g e a i dr. Po računu F. B r u n n e r a je u slučajevim a izpod 11 sati je tarna m u ­klina obstojala u 29%, bila sm anjena u 17%, a izginula u 54%.

Abnormalna muklina u trbuhu nije za prvih 24 sati često opažana ; najčešće još u slabinama. F. B r u n n e r opažao je m uklinu iznad lieve Poupartove sveze. Ova abnorm alna muklina potiče od izljeva želudačnoga sadržaja ; iza 24 sata potiče muklina od peritonitičnog exsudata.

Kod perforacije želudca našli su se neki akustični phaenomeni. Ribanje čulo se je kod auskultacije na prednjoj stienci želudca (K i e f f e r), nad lievim doljnim rebrim a (J o n e s), lievo odstraga ( B u c h a n a n ) . C z e r n y je konstatovao kovni zvuk kod perkusije lieve strane abdomena. B u c h a n a n čuo je glasove srdca s amforičnom rezonancijom. A d a m s o n i R e n t o n čuli su kod auskul­tacije nad želudcem kovno zvučeći šum, koji je bio istovremen sada sa srdcem, a sada opet s disanjem. F. B r u n n e r opažao je neko pljuskanje kod palpacije.

Disanje je s početka često vrlo karakteristično. Uslied bolnosti abdomena i reflektorne napetosti trbušn ih mišica sasvim je ili malne sasvim costalno, te po­vršno i brzo ; trb u h se ni ne miče. Frekvencija disaja može i kod nenadutog t r ­buha vrlo velika biti, od 50 disaja u m inuti. Često postoji dyspnoea, osobito ako je trb u h n a d u t ; disanje može biti bolno. Singultus dolazi obično u peritonitičnom stadiju , dakle iza 24 sati, riedko kada prije (iza 6 sati B e c k , iza 16 sati B a r - 1 i ng ) .

Bilo u nekim slučajevima još dulje vremena iza perforacije ostaje polagano i puno, dočim u većini slučajeva vrlo brzo postaje brzo, maleno, nepravilno, ko­načno se ne pipa. Bilo nije ovisno o množini ili m anjem ili većem razprostranjenju želudačnoga sadržaja već o njegovoj virulenciji io odpornosti individua odn. nje­

Broj 12. L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. S trana 341

gova srdca. U svim slučajevima F. B r u n n e r a bio je trb u h pun izljeva, a ipak je bilo različito bilo.

Tjelesna toplota kao ni kod drugih perforacija ne pruža n išta značajna. Po F. i G. G r o s s u za prvih par sati iza perforacije opaža se hypotherm iju, približno norm alnu toplotu, a mnogo češće početak vrućice. Kada se stanu jav lja ti znakovi peritonitide tem peratura se diže sad brže sad polaganije, a stane padati u koliko prevladjuju toksični pojavi.

Bolestnik pruža obično iza perforacije sliku težkoga shocka. Često nastupa ne- sviest, collaps, lice je bliedo, od boli izkrivljeno, okrajnine hladne, tielo pokrito hladnim znojem. Bolestnici se čuvaju svake kretn je, noge su im većinom p riv u ­čene k tielu, disanje je costalno i ubrzano. U nekim riedkim slučajevim a nisu ti pojavi jako izraženi, već bolestnici mogu dapače ići i nastav iti svoj posao.

Iza prvih žestokih pojava dolazi kratko vrieme m ira, a zatim se stanu ra z ­vijati pojavi konsekutivne lokalizovane ili obćenite peritonitide prem a sielu i značaju perforacije, prem a brzini, obsegu i virulenciji peritonealne poplave. Peri­tonitis može se vrlo naglo generalizovati, postati brzo vrlo akutnom ; u drugim slučajevima pojavi ostaju jedno vrieme lokalizovani u epigastriju, nad pupkom ili u subphreničnom predjelu, a tek kasnije se razširuju. Kod obće peritonitide se bol razproste po svem trbuhu, nadutost trbuha raste, muklina je tara izgine. Bo­lestnik dobiva štucavicu, bljuvanje se učestuje. Zatvor stolice i v je trova postaje kom pletan ; dolazi do oligurije, kadkada dapače i do anurije. Bilo biva maleno, sve brže, konačno nebrojivo. S početka povišena top lo ta se snizuje. O krajnine postaju hladne, tielo pokriva hladni znoj. Konačno nastupa sm rt u collapsu.

U riedkim slučajevima obće peritonitide iza periode difuznih, opasnih sym p­tom a, pojave se popravljaju, pojavljuju se znakovi lokalizacije, raznih intraperi- tonealnih očahurenih nakupljanja. Ova dolaze većinom u nizkim predjelim a trbuha u subphreničnom, u lum barnom predjelu, m edju colonam i trbušnom stienkom , u iliacalnom predjelu i u malom zdjelištu. N ajteža od ovih nakupljan ja jesu ona, koja se stvaraju kratko vrieme iza perforacije, p rije nego li prodju symptomi peritoni­tide, jer se onda znakovi m iešaju, te ih se ne prepoznaje. Subjektivni znakovi su nejasni. Abnormalnu m uklinu je težko konstatovati kod nadutog trbuha. O bće stan je i objektivni pojavi ne m ien ja ju seza razv itka intraperitonealnog abscesa. Medjutim, kada pojavi obće peritonitide izgube svoj vrlo akutni značaj, a vrućica ostaje, pojavlju je se u remisijama, treba misliti da ima jedan ili više očahurenih abscesa. Takovi se abscesi jav lja ju 1, 2 ili 3 tjedna iza perforacije, kada već nitko ne misli na komplikacije od perforacije i od peritonitide, koja je već dugo prošla. Sekundarni kasni abscesi obično pružaju samo subjektivne pojave, m anjak teka, nesanicu, s lab ljen je ; važan znak je vrućica srem isijam a. O bjektivni symptomi se obično ne iztiču, većinom nisu jasni, m igu dapače m anjkati ( G e r u l a n o s ) .

Od svih in traperitonealnih lokalizacija najčešći i najvažniji su subphrenički abscesi. Sym ptom atologija ovakova abscesa može biti nejasna, ako se razv ija po­lagano i potajno, jer je sielo u retrostom acalnom predjelu; takav se absces raz- poznaje tek kada je velik. Dolazi li naprotiv absces iza perforacije želudca, počimlje li dakle naglo, to će se za rana razaznati cielu seriju sym ptom a, koji ga k a rak te ­ri zuj u.

Strana 342 L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. Broj 12.

Subjektivni symptomi su razni. Bolestnici ne imadu uviek boli; ako je imadu, to je difuzna bol na bazi thoraxa, ili odstraga prem a uglu rebra ili napried prema epigastriju. Neki bolestnici imadu dyspnoeu. Tjelesna top lo ta pokazuje, da imade u tielu gnojenja; nu imade slučajeva, gdje je vrućina m anjkala. Opaža se izbočenje i nepomičnost doljnega diel a thoraxa, m edjurebreni prostori su razšireni i izbočeni, osjetljivi na pritisak; dosta često se opaža oedem lumbarnoga predjela i doljnega diela thoraxa na bolestnoj strani. Ako je absces već površan i blizu da se sam p re­kinemo ćemo naći fluktuaciju. Ako se izbočenost pokazuje na trbuhu, u epiga­striju , to se kadkada nalazi zračno vodena fluktuacija s pljuskanjem ( L e j a r s ) . Kada je bolestnik ležao bio je zvuk izbočenosti tym panitičan, a kada je sjeo po­stao je mukao ; kada se je bolestnika potreslo čulo se je pljuskanje.

Nalazi li se absces na desno, to on leži m edju ošiti i konveksitetom je tara , te je ograničen medialno od ligam enta suspensorija, napried od adhaezija trbušnih stienka s rubom je ta ra i poprečnim colonom. Je tra su na dolje po tisnuta i muklina je tara na gore proširena. Ima li u abscesu plinova, kako je to obično kod abscesa iza perforacije želudca, to ćemo kod sjedećeg bolestnika, kod perkusije odosgora dolje, naći obični thorakalni zvuk, zatim tym panitičn i,ko ja potiče od nakupljenih plinova u svodu ošiti i napokon muklinu, koji siže dosta daleko na dolje. To su znakovi pyopneum othoraxa, samo što „se nalazi u trb u h u “ , kako je L e j a r s rekao, to je L e y d e n o v pyopneum othorax subphrenicus.

Lievi subphrenički absces ograničuje na goreošit, na desno ligam entum sus- pensorium, na dolje lievi kus je tara , želudac i slezena. Je tra , želudac i slezena su na dolje, srdce je na gore potisnuto, ali ne takodjer na desno kano kod pleuritičnih exsudata. Perkutorni nalaz je isti kao kod desnog abscesa.

Pleuralne komplikacije su česte, suha pleuritis, serozni izljev, pyothorax. Kod izljeva u pleuralnu šupljinu nalazimo kod perkusije plućni zvuk, m uklinu izljeva, tym panitičan zvuk od plinova i m uklinu gnoja.

Subphrenički absces može perforirati ošit, te se izprazniti na pluća (H o r s 1 e y, M o n o d). Zatim se može subphrenički absces izliti u colon ( L e n n a n d e r ) ili u slobodnu trbušnu utlinu, prouzročiti obću peritonitis (P o 11 a i 11 o n i S o u r- d i 11 e, H e a t o n).

K od ak u tn e perforacije želudačnoga čira u slobodnu trb u šn u u tlin u b it će d iag­noza re la tivno laka, ako liečnik bo lestn ika vidi za p rv ih sa ti iza perfo racije i ako bo lestn ik p ruža podpuni gore navedeni kom pleks sym ptom a. Nu uviek n ije tako> je r mi ne im adem o n ijedan Sym ptom , koji bi bio pathognom on ičan za perforaciju želudačnoga čira, pa će u gdjekojem slučaju d iagnoza biti sam o d iagnoza v je ro ja t­nosti. S druge s tran e o p e t liečnik bo lestn ika često vidi tek iza 24 sa ti, k ad a već sym ptom i obće p e rito n itid e zak riv a ju sliku .

Kod diagnoze perforacije čira dolazi najprije u obzir diagnoza plinove sadr- žavajućeg trbušnog organa u obće, a tek tad a diagnoza perforiranog organa napose.

Diagnoza perforacije u obće temelji se na iznenadnoj i silnoj boli, koja dolazi jedva gdje drugd;e nego Ii kod prodora jednog organa u trbušnu utlinu s izljevom podražujućeg i infekcioznog sadržaja. Karakteristično je i nakupljanje slobodnih plinova u trbuhu, koje dokazuje zakriće je tarne m ukline i opisani akustični sym p­tomi. Kod većeg izljeva naći će se abnorm alna m uklina u najnižim dielovima t r ­

Broj 12. L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. S trana 343

buha. Gotovo sta lan Symptom je napetost trbušnih stienka s costalnim disanjem. Konačno treba još iztaknuti brzi i duboki upliv trbušne afekcije na obće stanje, te poglavito na bilo, kojemu frekvencija neprestano raste. Ova progresivna akce- leracija bila se pokazuje i ako iza prvotnoga shocka nastupi um irenje i prividno po­boljšan je ( P a r i s e r , d’ A r c y P o w e r ) .

K ada je vjerojatno ili sigurno ustanovljena diagnoza perforacije, treba joj opredieliti m jesto. Vrlo važno pomoćno sredstvo diagnoze je anamneza, koja vrlo često pokazuje, da je bolestnik već dulje vremena bolovao od želudca, dapače da je imao ulcus ventriculi. O d B r u n n e r o v i h 286 slučaja bilo je tegoba želudca od kompleksa sym ptom a čira u 257 slučaja, ni tegoba želudca ni potusa u 19 sluč., potusa bez tegoba želudca u 1 sluč., potus bez daljnih navoda u 1 sluč., druge te ­gobe u trbuhu u 8 sluč. B r u n n e r tu sta tistiku točno analizira, te zaključuje, da se anamnestički u 90% slučajeva prije perforacije nalazi Symptome, koji go­vore za ulcus ventriculi ; samo u 8% m anjkao je anamnestički navod, a samo u 472% nastupila je perforacija kod prividno sasvim zdravoga.

Symptomi ülcusa bili su teže ili laglje naravi; 52 pu ta bilo je bljuvanja krvi, 37 pu ta b ljuvanja bez krvi, 5 pu ta bilo je krvi u stolici. Najobičniji Symptom bile su boli u želudcu ili iza jela ili boli u želudcu s irradiacijom u ledja ili ramena. U 24 slučaja je liečnik ustanovio diagnozu ulcus ventriculi. U 9 slučaja imali su bo­lestnici već jedanput sličan nastup. Pojavi ulcusa postojali su većinom već dugo prije perforacije, prosjekom 3 7 s godine, te su malne dvie trećine preko godinu dana imale pojave ulcusa. Na tem elju svojih iz traživanja se F. B r u n n e r protivi m nienju M. R 0 b s 0 n a, da bi se radilo 0 „acu t variety“ Engleza t. j. 0 jedno­stavnom , okruglom čiru, koji brzo ide u dubinu, već se naprotiv radi u većini slu ­čajeva 0 chroničnom, već dugo postojećem čiru. Symptomi ulcusa su većinom s raznim intenzitetom tra ja li do perforacije, kadkada su se u vrieme prije perforacje pogoršali, ali s druge strane bio je prije perforacije kraći ili dulji slobodni interval.

Vrlo važan znak za diagnozu perforacije želudca je inicialna bol u epigastriju, koja se kod želudačnoga čira u 87% lokalizira u blizinu perforacije. Bol se pojačuje odm ah kako bolestnik popije nešta hrane. Diagnozu podupire, ako se na m jestu inicialne boli nalazi i najveća osjetljivost na pritisak. Za perforaciju želudačnoga čira govori i B o a s o v a dorsalna bol, jer se na ime kod želudačnoga čira nalazi, na pritisak bolno mjesto lateralno od trupaca 10—12. prsnoga kralježka i to većinom na lievoj strani. Izgine li odmah je tarna muklina, to govori da imade slobodnih plinova u perigastričnom predjelu. Abnormalna muklina u dubokim predjelima (u slabinama) govori za veliku i brzu poplavu peritonealne šupljine, ali se ne smije zaboraviti, da kod ileusa vrlo brzo dolazi do znatnoga transudata u peritonealnu šupljinu. N apetost trbušnih stienka malne uviek je vrlo izrazita ; A c k e r m a n n joj pripisuje sasvim specialno znam enovanje za diagnozu.

Prema tomu će se moći učiniti diagnoza na perforaciju želudačnoga čira, ako ima u anamnezi podataka za želudačnu bolest, ako tipična inicialna bol sjedi u epigastriju, ako izgine jetrena muklina i ako su trbušne mišice kruto napete.

Mjesto perforacije mcći će se gdjekada ustanoviti. Znakovi perforacije stražnje stienke su uviek m anje jasni, dočim je kod prednje perforacije kadkada uspjelo lokalizirati ju u predjel cardije ili pylora. Ako je perforacija blizu cardije, to je

Strana 344 L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. Broj 12.

inicialna bol i osjetljivost na pritisak osobito na lievo od srednje crte, a kod pylo- rične perforacije većinom na desno.

Uviek će biti težko diferencirati perforaciju čira želudca od perforacije duo- denalnoga čira, nu ipak imade u symptomatologiji duodenalnoga čira neke oso­bitosti. Anamnestički podatci m anjkaju mnogo češće kod duodenalnoga nego lj kod želudačnoga čira. Po F. B r u n n e r u perforacija duodena stiže u 24% slu­čajeva gotovo sasvim zdrave, dočim kod želudca samo u 8% . Čir duodena raz ­vija se potajno ili se javlja posebnim znakovima, krvava stolica bez haematemeze, boli i bljuvanje tek dulje vremena iza jela, icterus. Kod mužkarca dolaze perfo­racije želudca i duodena jednako često, dočim su kod žena perforacije duodena vrloriedke. Inicialna se bol nalazi obično u epigastriju desno od srednje crte, rjedje u desnom hypochondriju ili u desnom iliacalnom predjelu. Bol irradiira često u ileocoecalni predjel, gdje se m nogoputa nalazi i bol na pritisak, te abnormalnu muklinu. Kod perforacije duodena može se peritonitis ograničiti na desnu stranu trbuha ( L e n n a n d e r).

Perforacija carcinoma želudca može se zamieniti s perforacijom čira želudca. Tu će odlučiti anamneza, godine i nalaz tum ora, nu ne smije se zoboraviti, da carcinomatozni tum or može biti sasvim malen ili sakrit i s druge strane da želu- dačni čir može biti obkoljen velikom induracijom, koja pričinja carcinomatozni tum or (callozni čir). Nu svakako su perforacije carcinoma želudca vrlo riedke.

Može se misliti na peiforaciju želudčanoga čira kod perforacije čira oesophaga, kako su to opažali M e s n a r d i F e r o u a l l e , te K ö r t e . Symptomi perfo­racije oesophaga b it će isti kano kod perforacije čira u blizini cardije.

Perforacija žučnoga m jehura može se zam ieniti s perforacijom želudca. S e- n a t o r je upozorio na važnost peritonealne pneum atoze u diferencialnoj diagno- stici, nu K ö r t e je iztaknuo da može i kod perforacije želudca m anjkati nalaz slobodnih plinova. A r x upozoruje, da i kod perforacije žučnoga m jehura sym­ptomi iznenada i žestoko nastupaju , ali da m anjkaju pojavi sepse, jer je žuč ste­rilna. Za diagnozu je važna anam neza (icterus, kolike), te eventualno što se je prije perforacije pipalo puni žučni m jehur.

Perforacija tankoga crieva dolazi kod tuberkuloze i kod typha. Kod prve imade obično pojava od strane plućiju ili crieva, a perforacija obično ne nastaje u slobodnu utlinu. Kod perforacije typhoznoga čira obično se je već prije upo­znala bolest, nu imade i slučajeva am bulatornoga typha, gdje je perforacija iz­nenada nastala. Konačno treba istaknuti, da M a u g e r spominje slučaj, gdje se je perforirani typhozni čir nalazio u prvom dielu duodena. K i r m i s s o n, L e t u l l e i M o n o d opisali su čirove crieva, gdje je pathogenija ostala tam na, te ih P o t a i n sravnjuje s duodenalnim čirom. Nalazi li se takav čir visoko u crievu, te perforira, to se može zam ieniti s perforacijom želudca.

T h o m p s o n i D w y e r su diagnosticirali perforaciju želudca, a našlo se je gangraenu tankoga crieva s nepoznata uzroka.

H a r t e , S c h l o f f e r , W a l t h e r , C r o i s i e r , D e m o n s, H u n ­t i n g t o n diagnosticirali su perforaciju appendixa, gdje je bio želudac perfo- riran, dočim je R e n d 1 e perforaciju appendixa zamieir'o s perforacijom želu­dačnoga čira. Kod perforacije appendixa nije bol tako iznenadna i tako žestoka,

Broj 12. L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. Strana 345

već se ona postepeno pojačuje ( D i e u l a f o y ) . Bol se obično nalazi u ileocoe- calnom predjelu, a ako i kadkada zalazi u epigastrium , to se uviek na pritisak nalazi osjetljivost u ileocoecalnom predjelu ili u njegovoj okolici. Kod perforacije appendixa trbušne su stienke najjače napete u desnom doljnem trbuhu i ovdje se pojavljuje najprije meteorizam. Kod perforacije appendixa u početku nikada ne jzgine jetrena m uklina. Osim riedkih slučajeva, gdje se appendix nalazi na lievo, imademo uviek abnorm alnu muklinu u ileocoecalnom predjelu.

Kod ruptura raznih afekcija ženskoga spolovila (ovarialnih tum ora, pyo- salpinxa, extrauterine trudnoće) odlučit će u prvo vrieme lako anam neza i objek­tivni nalaz, dočim će razlika mnogo teža biti kada je razv ita obća peritonitis.

Spontana rup tu ra slezene je riedka, te prevladjuju symptomi krvarenja.

R uptura intraabdom inalnih abscesa u slobodnu trbušnu utlinu težKo da će se moći zam ieniti s perforacijom želudca. Tubersulozni abscesi riedico perforiraju u slobodnu trbušnu utlinu, a ostali abscesi (jetara) obično već prije poKazuju zna­kove, po kojima se mogu d ;agnosticirati.

Imade raznih afekcija, koje bez ikaköve perforacije ili rupture mogu pričinjati perforaciju želudca. U prvom redu dolazi u obzir gastralgija. Gastralgički nastup može doći iznenada, bol može biti vrlo žestoka, trbušne stienke mogu biti na­pete, nu nikada ne izgine je tarna m uklina, ne pojavi se abnorm alna muklina, akustični phaenomeni i vrućica. U anamnezi spom enut će se, d a je već bilo takovih pojava, koji su naskoro prošli, nu ne smije se zaboraviti, da je i prije prave perforacije bilo nastupa, koji su se mogli sm atrati gastralgičnima. Bolestnici, koji trpe od gastralgije većinom su nervozni, hysterični, nastup brzo prolazi, jaki pri+isak na epigastrium oiakšava bol. dočim ju kod perforacije pojačuje. Kod gastralgije su bolestnici obično nemirni, bacaju se, dočim se kod perforacije čuvaju svakoga kretanja. Konačno će odlučiti obće stanje, koje kod gastralgije nije nikada tako težko i poglavito ne ima postepenoga pospješenja bila. Nu ipak ne će biti uviek razlika moguća, te je već učinjena laparotom ija kod gastralgije ( S y m o n d s , F i n n y).

Stenocardični nastup može se takodjer zamieniti s perforacijom želudca. I ta j počima iznenada, vrlo je žestok, dolazi do collapsa, brzoga bila i irradii- rajućih boli. Nu glavna se bol nalazi obično više nego li kod gastralgije ili per­foracije, ona sjedi u predjelu srdca. Većinom bilo je već sličnih nastupa, te se radi o nervoznim ili hysteričnim osobama ili se pako može dokazati greška na srdcu.

Kod žučne kolike bol obično ne nastupa tako iznenada, ograničena je ve­ćinom na desni hypochondrium, irradiirajuće boli nalaze se na desno, najveća osjetljivost na pritisak na vanjskom rubu desnoga rectusa. U anamnezi spominju se slični nastupi i icterus. I bubrežne kolike nastupaju iznenada s velikim in­tenzitetom , bljuvanjem , napetosti trbušnih mišica, nu boli su lokalizovane više u predjel bubrega i uretera, zalaze na dolje, na stegno i u m uda. Važno je, da se u anamnezi spominje, da je u mokraći bilo krvi, gnoja, pieska, da je bilo na­gona na mokrenje ili anurije. Nagon na mokrenje može i kod perforacije na­stupiti, ako brzo dalazi do infekcije malog zdjelišta.

Strana 346 L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. Broj 12.

S o u I i g o u x i C o l l i n navad ja ju dva slučaja, gdje su se perforacijom duodenalnoga čira sm atrali nastupi olovne kolike.

Perforacija želudca može se zamieniti s akutnom crievnom obstrukcijom , ako ova započne s iznenadnom i žestokom boli, ako dodje do collapsa, te m anjka anam neza. Kod ileusa dolazi brzo do faeculentnoga b ljuvanja, često je jedan dio trbuha više nadu t, perkutira se na jednom m jestu više tym panitična vijuga, pokazuje se u trbuhu živahna peristaltika, te čuje prelievanje i brizganje.

Krvarenje i upala pankreasa može takodjer iznenada nastupiti s bolima i pojavima želudca. Značajno za akutne afekcije pankreasa je, da collaps vrlo brzo napreduje.

Embolije i thromboze mesenterialnih žila mogu takodjer pričinjati perforaciju želudca. Važno je, da ujedno postoje septični procesi, greška na srdcu ili syphilis.

Neka otrovanja, poglavito arsenikom ili kaustičnim sredstvim a mogu pro­uzročiti slične pojave kao kod perforacije želudačnoga čira (P a r i s e r, C h o p p i n).

W a l k e r , S y m o n d s , B a r n a r d , H a m p e l . e n diagnosticirali su perforaciju želudca i laparotomirali, a radilo se je o pleuritidi ili pneum oniji i to o bazalnoj. B a r n a r d iztiče, da kod intrathorakalnih afekcija kod inspi­racije popušta napetost trbušnih mišica, da je respiracija u razm jerju prema bilu znatno pomnožana, da je osjetljivost trbuha površna i da izgine kod duboke pal- pacije (ne ima defense musculaire) i da je tjelesna toplota znatno povišena.

Prognoza neoperativno liečenih slučajeva perforacije želudca je vrlo zla. B a r l i n g računa, da po pr. 95% slučajeva umre, F. B r u n n e r sabrao je iz C h o p p i n o v e i L e b l a n c o v e disertacije 33 slučaja neoperiranog perfo- riranog želudačnog čira, gdje je navedeno vrieme života iza perforacije. Umrlo je 8 u prvih 12 sati, 10 od 12—24 sata, 7 do 2 dana, 5 do 3 . dana, 3 preko 3 dana. Prema tom u je preko polovice (18) umrlo za prvih 24 sati.

F. B r u n n e r izabire od publiciranih slučajeva spontanog izliečenja one, koji su sigurni, te dolazi do zaključka, da ozdravi najviše 5% bolestnika s perfo­racijom želudačnoga čira u slobodnu peritonealnu šupljinu. Da takav bolestnik bez operacije ozdravi, treba da postoje osobito sgodni odnošaji, od kojih je na j­važnije, kako je to W i n s 1 0 w H a l i , a poslije P a r i s e r iztaknuo, da je želudac bio prazan ili malne prazan za perforacije i da je ta j neznatni želudačni sadržaj bio neinfekciozan (F. i G. G r o s s ) .

I mi smo u zadnje vrieme imali jedan slučaj, koji je pružao sve znakove perforacije želudačnoga čira, a ozdravio je bez zahvata.

S tjep an M. 50 god ., podvorn ik , p rim ljen je 5. p rosinca 1907. n a od je l p r im a rija d ra T. W i k e r h a u s e r a .

Od 15 godina b o lu je od želudca, v iše p u ta ga h v a ta ju grčevi i to kod p u n o g a i p razn o g a želudca. M nogo im a žgarav icu . B ljuvao n ije n ikada . U sto lic i n ije n ik a d a opažao krv i.

D ne 4. p rosinca na večer legao je sasv im zd rav . U pol 10 u h v a tili ga izn e n a d a silni grčevi u ep igastriju . Dobio tek o m noći 3 p u ta po 10 kap i op ijeve tin k tu re , z ad n ji p u t u 1 sa t, ali grčevi su s ta li te k u 5 sa ti. B ljuvao nije. D an p rije im ao o b iln u sto licu .

Rod p rim itk a u boln icu anaem ičan , . b ilo 120, m aleno , te m p e ra tu ra n o rm aln a . T rb u h m e teo ris tičan , o šit, s to ji lievo u 4. m ed ju reb ren o m p ro sto ru , desno n em a n ap ried je tren e m ukline. Sve trb u šn e m išice n apete . Sav trb u h o s je tljiv , n a jjače g o rn ji t rb u h k ra j desnoga

Broj 12. L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907.

rec tu sa . Na to m m jes tu je b ila i in ic ia ln a bol. Kod p a lp ac ije se m išice jače n ap n u . U s la b i­n a m a p e rk u to rn i zv u k pridušen .

D iagnostic ira se p e rfo rac ija želudca, ali bo les tn ik ne p ris ta je na operaciju- Po p. b ilo 100. N a ciev ne iz laz i n iš ta . B o lestn ik ne u z im a n a u s ta n ikakove hrane ,

sam o k a d k a d a m alo vode, da si u s ta nakvasi. 6. p ro s in ca n a k lysm a dvie obilne sto lice, na večer o p e t sto lica. T rb u h sp lasnuo . Bilo u ju t ro 108, po podne 104. K o n trak c ija m išica po ­p u š ta , o s ta je sam o n a p e to s t u go rn jem trb u h u , ko ja se za tim ogran iči sam o n a desni rec tu s, a od 9. p ro sin ca je sav t rb u h m ekan . B o les tn ik d o b iv a sam o tek u ću h ran u .

Therapija perforacije je gotovo izključivo chiruržka. Samo iznimno može se opravdati ekspektativna therapija, ako je sigurno, da je želudac sasvim prazan ( P a r i s e r ) , ako je bolestnik vrlo slab ( L e n n a n d e r ) , ako je prevoz nemoguć kada bolestnik stanuje daleko od bolnice, konačno ako bolestnik ne pristaje na operaciju. Kod takovog liečenja treba bolestniku uztegnuti svaku hranu na usta, te ga hraniti izključivo na gužnjak i hypoderm atski. Akciju srdea treba podržavati injekcijama excitancija (poglavito kam phera), zastoj u crievima suz­bijati će se klystirim a i eventualno injekcijama strychnina. Podavanje opijata imade se ograničiti samo na iznimke, ne samo kod prieteće ili nastupile perfo­racije želudačnoga čira, već u obće kod većine trbušnih afekcija, koje su skop­čane s velikim bolima. U m anjujući mišičnu napetost i inicialnu bol oduzim lje se ehirurgu vrlo dragocjene indikacije za diagnozu perforacije i njezinoga siela, a s druge strane pogodjuje se k ljenut crieva, dakle jedan od važnih učinaka peritonitide.

God. 1880. M i k u l i c z , još kao asistent B i 11 r 0 t h a, prvi je, ako i bez uspjeha, izveo šav perforiranoga čira želudca i predložio, da se perforaciona peri- tonitis operativno lieči. Trebalo je godine, dok se je ta j nazor obćenito priznalo ' odlučilo, da se laparotom ira kod perforacije čira želudca. Prve operacije nisu imale uspjeha, te je tek 1892. H e u s s n e r u uspjelo da spasi svoga bolestnika. U Austriji i Njemačkoj prve su slučaje operirali M i k u l i c z (1880.), C z e r n y (1885. i 1887.) i S t e 1 z n e r (1889-). U Ruskoj operirao je prvi N i s s e n (1891 .) i to bez uspjeha. U Englezkoj operirao je prvi T a y 10 r (1887.), zatim B a r 1 e 1 1 (1888.), L o c k w o o d (1891.), B a r 1 i n g (1892.), a prvi je spasio svoga bolestnika G i 1 f 0 r d (1893-)- U Francezkoj iza bezuspješnih operacija W a 11 h e r a (1890.), P o n c e t a (1890.), L e D e n t u a (1893-); M i c h a u x je 1893- postigao prvi uspjeh. U Americi je prvi operirao W e i r, a prvi uspjeh postigao A t h e r t o n (1894.). U Švicarskoj je prvu operaciju učinio R o u x (1893-) i to sretno. Od toga doba sve više učestavaju operacije perforiranoga želudačnoga čira i postotak uspjeha se doduše polagano, ali konstantno povećaje. God. 1892. sabrao je K r i e g e 8 slu­čaja operacije perforiranoga želudčanoga čira bez ijednog uspjeha. God. 1895. sakupio je B a r 1 i n g 37 slučaja s 13 uspjeha, C h a p t 25 operacija s 4 izliečenja, P a r i s e r 43 slučaja s 11 uspjeha ; 1896 . A c k e r m a n n 72 operacije s 25 uspjeha, W e i r i F o o t e 7 8 slučaja s 23 uspjeha, P a r i s e r 99 slučaja s 33 u sp jeha; 1897. M i k u l i c z 103 slučaja s 33 uspjeha. Do lipnja 1898. sabrali su K e e n i T i n k e r 78 slučaja perforacije želudca s 5 0 izliečenja, koji su operirani iza pub­likacije W e i r a i F o o t e a ; prem a tom u broji sta tistika W e i r a , F o o t e a , K e e n a i T i n k e r a 156 slučaja sa 73 uspjeha. 1899- B i d w e 11 414 slučaja sa 139 izliečenja, T e r r i e r i H a r t m a n n 169 operacija s 80 slučaja izliečenja, 1900. F i n n e y 268 slučaja sa 139 uspjeha i R 0 b s 0 n 429 slučaja sa 193 izlie-

S t r a n a 3 4 8 L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1 9 0 7 . B r o j 1 2 .

čenja, 1903 . B r u n n e r 387 slučaja s 201 uspjehom, 1904. F. i G. G r o s s 369 slučaja sa 162 uspjeha. Kod K r i e g e a je postotak sm rti 100. Postotak izliečenja iznaša kod B a r 1 i n g a 37.8%, kod C h a p t a 16% , kod P a r i s e r a I. 25.5%, kod A c k e r m a n n a 34.7%, kod W e i r a i F o o t e a 29 .5% , kod P a r i s e r aII. 33% , kod M i k u 1 i c z a 32% , kod K e e n a i T i n k e r a 64% (a zajedno s W e i r o m i F o o t e o m 46.8%), kod B i d w e 11 a 33 .6% , kod T e r r i e r a i H a r t m a n n a 47-3%, kod F i n n e y a 52%, kod R o b s o n a 45% , kod B r u n- n e r a 52%, kod G r o s s a 50.67%.

Manje statistike, koje su većinom osobne, pružaju nam bolju sliku, jer je prosudjivanje slučaja i postupak jednom jerniji. B a r k e r (1901 .) je spasio 5 slu­čaja od 12 (41.66%), L i t t l e w o o d (1901.) 4 od 12 (33 .3% ), H u m e (1900.) 6 od 11 (54.5%), K ö r t e (1903 .) 4od 14 (28 '6%), M i t c h e l l (1900.)7od 14 (50%), M a y o R o b s o n (1900.) 12 od 18 (66.7%).

Na tem elju raznih sta tis tika izračunavaju F. i G. G r o s s poprečni pomor od 65-95%, te prem a tom u vele, da ostane na životu po pr. jedna trećina operi­ranih radi perforacije želudačnoga čira. Do istoga razm jera dolazi i F. B r u n n e r, koji veli, da su sve statistike previše povoljne, jer se većinom publiciraju dobro prošli slučajevi, a m anje oni, koji su nesretno svršili.

Uspjeh je to povoljniji, što prije iza perforacije se operira. Nada da se bolestnik spasi je najveća do 11 . sa ta iza perforacije (B r u n 110 r). U to vrieme se počima trb u h naduvati kano znak, da peritonitida postaje obćenitom. W e i r i F o o t e (1896 .) sračunavaju postotak pomora izpod 12 sati 28 , od 12—24 sati 76, od 24—48 sati 89, preko 48 sati 85, ukupni pomor 71%, K e e n i T i n k e r (1898 .) nam daju za operacije učinjene u istim razm acim a sliedece postotke 19 , 50, 56, 25 i ukupni pomor 36, H a r t m a n n (1899-) 30 , 53, 76, 54, i ukupno 52.5%, W. E w a n s (1900.) 46, 33 . 50, 67 i ukupno 47% , T i n k e r (1900.) 25, 54, 71, 52 i ukupno 49% , B r u n n e r (1902.) 25, 46, 58, 80 i ukupno 48% , F. i G. G r o s s (1904.) 25, 52.72, 56.06, 73.91 i ukupno 47.26% pomora.

F. i G. G r 0 s s sračunaii su još pomor za razm ake od pet do pet sati, te nam podaju sliedeće brojeve : za prvih 5 sati 29 operacija s 9 sm rti (31 .03% pomora), od 5—10 sati 48 operacija s 8 smrti (16.25%), od 10—15 sati 21 operacija s 9 smrti (42.85%), od 15—20 sati 25 operacija s 13 sm rti (54%), od 20—25 sati 21 operacija s 12 smrti (57-14%), od 25—30 sati 19 operacija s 10 sm rti (52 .63% ), od 30— 36 sati 11 operacija sa 6 smrti (54.54%), od 36—48 sati 32 operacije s 20 sm rti (62.5%), preko 3 dana 15 operacija s 11 smrti (73-33%), preko 4 dana 6 operacijas4 smrti (66.6%), od 4—8 dana 10 operacija, gdje su svi bolestnici umrli (100% pomora). Najm anji je pomor kod operacija učinjenih od 5—10 sati iza perforacije (16.25%), a počam od 10 sata brzo raste. Da je pomor veći za prvih 5 sati imade u tom svoj razlog, što je kod mnogih bolestnika operacija izvedena u shocku.

Da je u nekim statistikam a (K e e n i T i n k e r, H a r t m a n n, T i n k e r) postotak pomora manji za one bolestnike, koji su operirani iza 48 sati, leži u tome, što su u ovo vrieme već težki bolestnici eliminirani i što se kod bolestnika, koji su do toga doba odoljeli, radi 0 perforacijama, gdje je peritonealna afekcija ograničena i očahurena.

Broj 12. L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907.

Osim vremena protekloga od perforacije, imade još više faktora, koji uplivaju na izlazak operacije. Mnogo ovisi o punoći želudca za perforacije, koja je tim manje sm rtna, što je prazniji bio želudac. Nadalje mnogo upliva sielo i veličina perfo­racije, jer o ovim ovisi lakoća i brzina razprostranjenja želudačnoga sadržaja po peritonealnoj šupljini. Na malu perforaciju izlazi polagano i prem a tomu malo želudačnoga sadržaja, kod perforacija stražnje stienke se izljev obično ograničuje, te se upala potrbušnice mnogo teže generalizuje. Za uspjeh je odlučna množina izašloga sadržaja želudca i njegova virulencija, jer o njim a ovisi razprostranjenje peritonealne afekcije i njezina septičnost. Mnogo su teže peritonitide, gdje nadvla- d juju symptomi intoksikacije od onih gnojenja.

U obzir imadu se uzeti još i faktori operacije : trajanje zahvata, poglavito narkoze, mogućnost očišćenja peritonealne šupljine i djelovanje drainaže.

Konačno je i od velike važnosti zdravstveno stanje raznih organa i obće stanje bolestnika prije perforacije i od ovih uvjeta ovisna različita rezistencija individua.

Glavni uzrok smrti operiranih jest peritonealna sepsa, te dvie trećine bolest­nika umire od ove komplikacije ili od komplikacija prouzročenih sepsom u obće (pyothorax M i t c h e l l , S t e l z n e r , pyothorax s abscesom pluća G e r u 1 a n o s, M o n o d , H a w a r d , pericariditis M i t c h e l l , absces bubrega P r i c h a r d , absces je tara A n d e r s o n , absces slezene Mc C o s h ) . Pneum onija je sigurno u više slučajeva uzrok sm rti. Od komplikacija u trbuhu može još i nu tarn ja incar- ceracija prouzročiti sm rt ( H e u s s n e r , M i t c h e l l ) .

I inicialna bolest može uvjetovati sm rt, tako su B o r c h g r e v i n k , W a l l i s i B r e n t a n o izgubili bolestnike od želudačnoga, a L ü c k e od duodenalnoga krvarenja. Poznato je, da je bilo više čirova, pa da je poslije operacije perforirao drugi ulcus ventriculi ( M i k u l i c z , B a r k e r , G u i n a r d , V e r r a l , D a 1- g r e n ) ili ulcus duodeni ( H e u s s n e r ) . C. B r u n n e r u je perforirao šivani u lcus.|

Kada je učinjena diagnoza perforacije želudačnoga čira treba ju potražiti j šavom Jzatvoriti, indikacija za laparotom iju dakle je jasna i absoluma. Laparo­tom iju treba izvesti što prije moguće, jer svaki izgubljeni sa t pogoršava prognozu, uspjeh ovisi o brzini izvedenja operacije. M i t e h e U ide dapače tako daleko te veli, da ne treba kasniti niti radi aseptičnih m jera. Riedki su ehiru rgi (G o u 1 d F r a n k s , L e u b e), koji vele da treba čekati dok shock prodje. Po M i k u 1 i c z u, shock ne smije suzdržavati, je r može preći direktno u collaps. T h o m p s o n , L e n a n d e r , M i t c h e l l i K ö r t e vele, da je izpražnjenje peritonealne šup­ljine najbolje sredstvo za pobijanje collapsa. Odgoditi iii napustiti operaciju samo je onda dozvoljeno, ako je obće stanje tako zlo (shock ili collaps), da nije moguće izvesti dulji zahvat ( R i c h a r d s o n ) ili ako je hypotherm ija previše izrazita, oko 35° (M i c h a u x). Shock treba pobijati injekcijama aethera, camphera, coffeina, nhalacijam a kisina i t. d.

F. i G. G r o s s vele, da je laparatom ija indicirana i Kada diagnoza nije sa­svim sigurna, da je bolje učiniti explorativnu laparotom iju nego li izgubiti drago­cjeno vrieme. Ova zasada tako je zam ašna, da je težko odlučiti se o njoj. S jedne bo strane mora se iztaknuti, daće shock narkoze i otvorenja trbušne, utline sam po sebi nepovoljno djelovati i da može inzult operacije prouzročiti težke posljedice.

2

Strana 350 L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. Broj 12.

Tako ima slučajeva, gclje su bolestnici iza operacije umrli od nesavladive haemat- emeze (C h a p m a n n, T c r r i e r, H a r t m a 11 n), da je rup turirala aneurysma aorte (T 0 0 g c 0 d). S druge strane opet našlo se je K o d explorativne operacije čirove, koji su bili blizu perforaciji (D r 0 b n i k, B c n e 11) iii zaliepljeni adhae- zijam a ( B r e n n e r), te ih se sašilo. Obća difuzna peritonitis ne smije spriečiti chirurga, da operira, jer se danas i ona laparotomijom Ječi. W a i t s, B e c k, S c h u- c h a r d t i dr. uspješno su laparotomirali kod obće peritonitide uslied perforacije čira želudca.

Lokalna analgezija cocainom upoiabiva je samo u iznimnim slučajevima, kod sasvim slabih i propalih bolestnika (W ö 1 f 1 e r). Inače će se m orati izvesti obća narkoza chloroformom ili aetherom. Kod shockiranih ili collabiranih bolest­nika aether zaslužuje prednost.

Ako je učinjena izpravna diagnoza, to se pravi zarez medju pupkom i pro­cesom xiphoideom ; prem a potrebi može se zarez produljiti na gore ili dolje, ili na stranu. Kod netočne ili krive diagnoze učinjeni su zarezi na drugim mjestima i prema potrebi produljeni do epigastrija.

Kada je trbuh otvoren, mogu se odm ah naći znakovi perforacije ili naprotiv znakovi m anjkaju , perforacija se ne nadje. Za perforaciju želudca (ili duodena) govori, ako ima u trbuhu slobodnih plinova, koji su bez mirisa ili barem ne zauda­ra ju faeculentno. Zaudarajući plinovi govore za perforaciju crieva. U trbušnu utlinu izliti želudačni sadržaj pokazuje neprobavljene ili malo probavljene dielove hrane, te većinom kiselo zaudara, ah može 1 imati miris karakterističan po kakovu hranu ili liek ; riedko ima u njem više krvi. Mnogoputa se opaža kako tekućina dolazi odosgora iz predjela želudca.

Traži ii se ili može li se točno tražiti, to se većinom nadje perforacija. Ne nadje li se, to je vrlo fatalno, jer su umrli svi bolestnici, gdje je trb u h samo otvoren i drainiran osim dviju ( B e l l , B i c k e r s t e t h). Vrlo težko može b iti naći perforaciju, ako je želudac ili crievo jako naduto. U takovom slučaju punktirao j e S c h l o f f e r crievo na više m jesta, H 0 r s 1 e y želudac i tanko crievo, K e e 1 1 y želudac i colon, a H o w i t t i L o c k w o o d urezali su coion. Svježe adhaezije sastoje većinom od fibrinoznih naslaga, te se dadu lako odriešiti ; stare adhaezije mogu fiksirati želudac, te sprečavati, da se izvuče ((M 0 0 r e) ili opet zakrivati perforaciju. Treba ih vrlo oprezno odrešavati, jer se može inače proderati stienka želudca (B r a u n) ili otvoriti njim a ograničeni absces (B a r 1 i n g). Perforacija može biti sakrita pod jetrim a. Težko je doći do nje, ako se nalazi blizu cardije.

Najteže je naći perforaciju stražnje želudačne stienkt.A ko se kod bolestnika, koji je pokazivao sve znakove želudačne perforacije, kod lapaiotom ije ne nadje u trbuhu slobodnih plinova, želudačnoga sadržaja i peritonitičnih promjena, to treba uviek misliti na stražnju perforaciju. A d a m s o n i R e n t o n su iza negativne explorativne laparotom ije kod sekcije našli perforaciju stražnje slienke. Za iz tra ­živanje stražnje stienke imademo tri p u ta : A n d e r s o n , B a r k e r i F e r g u ­s o n urezali su om entum minus, P a r k e r i M a c l a r e n ligam entum gastro- colicum, a B u s c h mesocolon. Konačno je još W i l l i s pošao četvrtim putem, urezao naime prednju stienku želudca, te tako našao perforaciju u stražnjoj stienci.

Nu imade slučajeva, gdje usprkos najpom nijoj pretragi nije nadjena perforacija,

Bro L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. Strana 351

M i c h a u x tvrdi, da je tom e često krivo, što je zarez u trbušnim stienkam a pre­malen učinjen. W a h l pretražio je prednju stienku i stražnju kroz ligam entum gastrocolicum, a kod obdukcije je perforacija nadjena u jednoj adhaeziji s jetrim a. U siučaju A d a m s o n a i R e n t o n a nalazila se jeperforacija u adhaeziji cardije s ošiti. Može se dogoditi, da se perforacija ne nadje, jer je stanje bolesnika tako zlo, da se ne može dugo i pomno tražiti. Konačno imade slučajeva, gdje perforacija nije nadjena radi diagnostičke pogreške, t. j. jer se u obće nije mislilo na perforaciju želudca, već na ileus, perforaciju appendixa ili na perforativnu peritonitis u obće.

Često iztiče još iz želudca sadržaj, sprečava šav i onečišćuje operaciono polje, pa ga treba izprazniti. To se može učiniti tako, da se ga iztiskuje rukom ( B a r k e r,) da se na perforaciju u želudac uvede ciev i na nju samo izpražnjuje (M a u n s e 11) iji izpire ( O g s t o n ) , želudac scalpelom punktira, izprazni i. incisija opet sašije ( P y e - S r n i t h ) ili konačno želudac na usta izpere prije operacije ( B r a u n ) , za operacije ( M o r s e , S i'l c o c k) ili iza šavi (W e i r).

Kada je perforacija nadjena, to ju treba zatvoriti. Cilj zahvata ima biti, da se perforacija sašije, svi drugi načini imadu biti samo iznimke. Šav se može načiniti izravno ili pako nakon što je ulcus excidiran. Excisiju preporuča F. B r u n n e r , a K ö r t e i H e r z f e l d navadjaju, da je to jedino sredstvo, da se sprieči daljne nesgode od ulcusa, kako se je to kadkada opažalo : B a r k e r u je umro bolestnik od haemorrhagije iz šivanog ulcusa, a P e p p e r u je isti ulcus na drugom mjestu perforirao. B a r l i n g , K i e f e r i W a i t z bili su prisiljeni excidirati ulcus, jer su rubovi perforacije bili mlohavi, te su šavi prorezivale. S w a i n je morao excidirati, jer su rubovi bili opori, te se nisu dali šavom invertirati. S c h u c h a r d t zabacuje excisiju, jer produljuje operaciju, a M i k u l i c z misli, da je nepotrebna, te ju izvadja samo ako je laka. Excisija ne će se izvesti, ako se nalazi čir blizu pylora ili cardije, jer se time lumen sužuje ( T h o m p s o n , B o r c h g r e v i n k ) ili opet- ako treba, da se Operateur žuri radi obćega stan ja bolestnika.

Obično se šav radi tako, da se rubovi invertiraju s nekoliko Lembertovih šavi (M i c h a u x, H a r t m a n n) ili tekućom šavi (L e j a r s). Šav je zahvaćala sve slojeve želudca (G i 1 f o r d) ili sve slojeve osim sluznice ( L i t t l e w o o d ) . Višeputa se je radi oporosti okolne šavi moralo položiti daleko od perforacije. S t e r l i n g načinio je šav na način duhankese. Šiva li se u dva sloja, to prvi zahvaća samo sluznicu ( P a r k e r ) ili sve slojeve ili se oba sloja po Lembertu šivaju ( L e n n a n d e r M i c h a u x) ili se prva šav načini na način duhankese (J o n e s). R o u x šivao je mucozu, muscularis i serozu, svaku za sebe. Po F. B r u n n e r u učinjena je jednostavna šav u 33 slučaja sa 16 uspjeha (48.5%), a višestruka u 129 slučaja sa 77 uspjeha (59-8%).

Kadakada b it će indicirano, da se dvojbena šav pojača i zaštiti taku, da se preko nje fiksira omentum ( R o u x , L e n n a n d e r , R i 0 b 1 a n c). U slučaju, gdje nije moguće bilo sbližiti i sašiti rubove perforacije B r a u n je perforaciju tako zatvorio, da ju je pokrio omentom, a B e n n e t t i D a l g r e n s u stavili u rupu om entum kao čep. U jednom slučaju, g d jt šav nije držala, P o w e r je omentum fiksirao na perforaciju i prieko sašio želudac.

Važan je smjer šava osobito blizu pylora i cardije, jer može nastati suženje od šava. Najviše sužuje lumen šav u uzdužnom smjeru, m anje šav na način duhankese, a najm anje poprečna.

S trana 352 L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. B r o j 1 2 .

U nekim sluča jev im a nije se šav učinila, je r je b ila nepo trebna ili je r se n ije . m og la izvesti. R i c e je našao na predn jo j trb u šn o j stienci adhaezije koje su očito ru p u z a tv a ra le , p a ih nije dirao i trb u h bez drainaže zatvorio . K e e t l y i S i l c o c k ta k o d je r nisu dirali u fibrinozne naslage na perforaciji, ali d rain ira li trb u h . Svi su bo lestn ic i ozdravili.

Š av može b iti nem oguća, jer se radi ja k ih adhaez ija perforaciju ne može d irek tno v id je ti (S c h 1 o f f e r, S h e r m a n n), je r perforacija leži preduboko ili previsoko (H e a t o n , D e 1 o r e, M o u i s s e t) . N adalje može šav b iti nem oguća, je r se stienke trg a ju (P r i c h a r d, M a c k a y , V i 11 a r d i G a u t h i e r) ili je r su jako in fitrovane (B e c k). Radi zlog obćeg s ta n ja nisu M a u c 1 a i r e i A l l e n mogli izvesti šav . N ije li m oguće perforaciju za tv o riti, to je najbo lje , da se po sa ­vjetu L e D e n t u a tam p o n ira trb u šn a u tlin a oko perforacije i da se obilno d rain ira . T ako se ovaj dio trb u šn e utline izolira i pogodju je s tv a ra n je adhaez ija , koje m ogu konačno z a tv o riti perforaciju . Aficirano m jesto m ože se jo š i tako ograničiti o a osta le trb u š n e u tline , da se p red n ja želudačna s tien k a pri šije uz trb u šn u stienku ( V i l l a r d i G a u. t h i e r, M i k u 1 i c z). Nu ipak m ože doći do želudačne fistu le (W ö I f 1 c r) ili do dugo tra jnoga gnojen ja. UzprKOs svem u tom u može bo lesnik Konačno o zd ra ­v it i ( W ö l f l e r , S h e r m a n n, V i l l a r d i G a u t h i e r, B e c k , H a r t- m a n n ). O d 11 tam p o n iran ih B r u i \n e r o v e s ta tis tik e um ro je sam o jedan .

N ije li šav m oguća rad i m lohavosti stienKa ili rad i slaboće bolestniK a, to se može perforacija p re tv o riti u g as tro s to m iju ta k o , da se perforacija ušije u trb u šn e stienke ( H a e b e r l i n , P a r s o n s ) ili um etne drain u želudac, te okolica ta m ­ponira ( R i c h a r d s o n ) . K od perforacije n a cardiji P a u l n ije m ogao sigurno rupu sašiti, pokrio ju je om entom , pa je na posebni za rez u želudcu um etnuo drain i to g a n a trb u šn u ran u izveo. M a u r i c e n ije m ogao š iva ti perforaciju na card iji, pa je p redn ju želudačnu stienku prišio n a trb u šn u s tienku i ta k o peritonealnu šupljinu n a dolje za tvorio ; iza toga u rezao je želudac i u m etnuo drain. od gum e. L e D e n t u iz jav lju je se p ro ti takovo j drainaži, je r se sprečava ili oteže sbliženje rubova rupe, a fiksaciju perforacije u trb u šn e stienke dozvo ljava sam o u slučaju , kada se ru p a na laz i b lizu velike k u rv a tu re ili gdje je šav rad i m lohavosti stienke prepogibeljna. O d 13 ovako operiran ih B r u n n e r o v e s ta tis tik e um rli su svi osim P a u 1 0 v 0 g b o lestn ika , gdje je za p rav o gastro: tom ija suv išna bila , je r se je perforacija m ogla sašiti i om entom pokriti.

NeKi su chirurgi prem a posebnim ind ikcijam a izveli razne operacije. K od perfo­racije b lizu suženog py lora izveo je K e e t l y py lo rek tom iju po B i 11 r 0 1 h u I., M a u 11 s e 11 i H a h n p y lo ro p la stik u , a C a p a n i n je p rije šava načinio L o r e t i 11 u d ivu lz iju . H 0 w i 11 excid irao i sašio je ulcus, B r a u n je perfo raciju prešio om entom ; oba su iza to g a učinila gastroen te ro stom iju . K od perforacije na suženom m jestu želudca en b isac M a u 11 s e 11 je učinio g as trop lastiku , a H a h n parc ia lnu g as trek to m iju .

F. B r u 1111 e r sab ire razne načine p o stu p a n ja kod perfo racije čira želudca, te n jihove usp jehe :

Šav bez pobližeg navoda je d n o sta v n a šav . . .

ozdrav ilo um rlo . . . 41 33. . . 15 14

Broj 12. L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. S trana 353

v išes tru k a šav 70 45šav pok'rita omentom 15 9om entum u rupu um etnut 3 1bez šavi i tam ponade 4 —tam ponada 11 1ušivanje u trbušne stienke 1 12gastroenterostom ija 2 —resekcija pylora 1 —plastika 2 .1

165 116Nuždno je, da se učini što točnija to ile tta peritoneja. Nu nije dovoljno

pozornost svratiti samo na predjele, koji su mogli biti direktno poplavljeni, već u obće sve kamo želudačni sadržaj može dospjeti. L e n n a n d e r , B r e n- t a n o i B a r k e r upozoruju, da treba pretražiti subphrenički predjel, M o- r i s o n , da treba pregledati svu periionealnu šupljinu do u zdjelište.

Nastaje pitanje ima li se tib u h očistiti na suho sterilnim , aseptičnim kom- presama i tam ponim a ili imade li se izprati peritonealna šupljina.

L e n n a n d e r , R e h n i K ö r t e zagovaraju izoiranje peritonealne šupljine,dok L e D e n t u, B a r k e r, B e c k, S c h u c h a r d t. W a l l i s daju prednostsuhom čišćenju. N avadja se, da se izpiranjem raznašaju klice. B e c k misli, da peritonealno izpiranje uviek sliedi neki shock, dočim suho brisanje prouzročuje samo prolaznu i ograničenu mehaničku iritaciju peritoneja. W a i t z napro tiv pripisuje stim ulirajuće djelovanje izpiranju toplom slanom vodom. F. B r u n n e r je kušao, da brojevim a pronadje vriednost ovih dviju m etoda čišćenja peri­toneja. Od 58 bolestnika, koji su suho čišćeni, ozdravila su 42 t . j. 73% , a od 195 izpiranih 109 t . j. 56%. Ovi bi brojevi dali prednost suhom čišćenju,nu p'sac pravom iz t’če, da su m edju izpiranim većinom teži slučajevi, pa dase za to ove dvie statisk tike ne mogu sravniti.

Svakako imade svaka m etoda svoje prednosti, pa treba prem a okolnostima postupati. Ako je afekcija peritoneja još ograničena ili ako ima mnogo ad- haezija, to će se izbrisati, da se ne razširi infekcija, a ako je peritonitis ge- neralizovana, to ^e se izpirati, da se izprazni sve zakutke i zatone. Izpirati treba vrlo obilno toplom (37—40°) sterilnom običnom ili slanom vodom. Voda se ulieva u trbuh i vadi, te izbrisuje sterilnim kompresama.

Drugo je pitanje treba li drainirati. Theoretski bi bila drainaza suvišna u slučajevima, gdje se uspjeio trb u h na suho ili izpiranjem očistiti i aseptičnim učiniti ( G r o ss ) . F e r g u s o n , W i l s o n , P o w e r . W a i t z , M o o r e i R i c e operirali su iza 3 , 4, 5, 21, 24 i 27 sali, očistili i sašili trbuh bez drainaže, te izliečili bolestnika. F. B r u n n e r je sbrojio 32 operacije, gdje je trbuh zatvoren "bez drainaže s 23 izliečenja i 9 sm rti. Uzprkos tim jamačno povoljnim rezulta­tim a u većini je slučajeva učinjena drainaža. A sigurno je, da će drainaža b iti tim nuždnija čim više je bila poplavljena trbušna utlina i čim teži su bili peritonealni symptomi. D rainirat će se mjesto perforacije u slučaju, da se chir- urgu ne čini šav dosta sigurnom, nadalje će se drainirali svi najniži predjeli, te svi predjeli, gdje je bilo znatnijeg nakupljanja tekućine. D rainira se t r a ­

Strana 354 L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. Broj 12.

kovima gazea, te cievima od gume ili stakia. Najčešće se je drainiralo gornji dio trbuha, pengastritični predjel oko šavi,. predjel je ta ia , subphrenički prostor. Često se je drainiralo gornji dio trbuha i ujedno produljilo zarez na dolje, te uveo drugi drain u Douglas ( G r o s s ) ili iznad sym phyze učinilo zarez na koji se je uvelo drugi drain u Douglasov prostor ( H o r r o c h s ) . L e n n a n d e r i W e i r drainirali su doljnji trbuh na vaginu. H i l d e b ; a n d t drainirao je obj> stiane trhuha. U nekim slučajevima bila je nuždna više komplicirana drainaža. C r o i s i e r drainirao je u sredini i u obje fossae iliacae. W i e s i n g e r je učinio stražnju transcostalnu drainažu. S c h u c h a r d t je drainirao prednji trbušni predjel trakovim a gazea stavljenim m edju je tra i ženidac, subphrenički prostor drainim a od gume, koji su izvedeni na otvore na strani na thoraxu, a um etnuti desno medju je tra i ošit, a lievo medju želudac i o š i t ; on osim toga preporuča drainirati stražnji peritonealni prostor zarezom učinjenim lievo od hrbtenjače. L e n n a n d e r drainirao je s prieda s dva draina, od kojih je jednoga umetnuo medju ošit i je tra , a drugoga medju ošit i želudac, osim toga drainirao je slabine s dva lum barna zareza, zatim fossae iliacae i hypo- gastrični predjel. T u f f i e r i G u i b a l drainirali su desni i lievi hypochondrium, desnu i lievu fossu iliacu, predjel nad symphyzom i Douglasov prostor na vaginu. Konačno su H i l d e b r a n d t , S c h l o f f e r i W i e s i n g 'e r trbuh široko otvoren ostavili i svega iztamponirali gazeom.

Iza operacije treba collaps pobijati injekcijam a stim ulancija (aethera, kam- phera) i slane vode. Velika većina opereteura hrani bolestnike za prvih^danafsamo rectalno, jedini S c h u c h a r d t daje od prvoga dana hranu na usta. F u r n e r načinio je jejunostom iju za hranjenje bolestnika. Kano prvu hranu na usta daje se tekućine, krupne hrane ne daje se prije trećega tjedna. Proti obstipaciji daju se klysm ata, laxancija im adu se bezuvjetno zabaciti.

Tečaj poslije operacije može biti dobar.i jednostavan. Po B r u n n e r o v o j statistici bio je takav 64 pu ta od 162 slučaja ; to su bili malne svi slučajevi, koji su operirani poprečno 11 sati iza perforacije. Nu ima i slučajeva, koji su kasnije operirani, pa je ipak postoperativni tečaj bio jednostavan i bez svake komplikacije (M a c 1 a r e n). U nekim slučajevima zabilježeni su za prvih dana peritonealni pojavi : nadutost, bljuvanje, visoki puls, slabcća, kadkada i vrućica. Kao kod svake laparotomije može doći do abscesa trbušnih stienka. Mnogo teža kompli­kacija je intraperitonealni absces, i to najčešće subphrenički (B a r k e r, C. B r u n - n e r, H a h n). Može se dogoditi, da želudačna šav ne drži, pa da dodje do želu- dačne fistule ; W e b e r o v i N o o r d e n o v bolestnik je umro, dočim je W o e 1 f- l e r o v ozdravio. Vrlo česte su pleuro-pulmonalne komplikacije. Kod K ö r t e - o v o g bolestnika se je pjeuralni izljev sam resorbirao, F u r n e r ga je punk tirao, a H e u s s n e r je morao operirati empyem. G r i f f i t h s u se je subphrenički absces izpraznio na pluća. B a r 1 i n g je napro tiv našao gnoja u stolici kao znak, da se je intraperitonealni absces izpraznio na crievo. Kano komplikacije opažala se je još parotitide, upale srednjeg uha i phlebitide poglavito lieve femoralne vene. B o w 1 b y i W i e s i n g e r opažali su pojave nutarnje, incarceracije, koje su ope­racijom izliečili. Konačno treba još spomenuti one slučaje, gdje se je iza operacije pojavio opet sličan nastup, kao onaj. radi kojega se je operiralo, gdje-se je dakle

Broj 12. L IJE Č N IČ K I V I J E S T N I K 1907. S trana 355

moralo misliti na ponovnu perforaciju, te otvorilo tib u h . Tako je J o w e r s 12. dan otvorio trbuh radi iznenadnih jakih boli, našao adhaezije želudca s trbušnim stienkam a, odriešio ih i zatvorio trbuh . U nekim slučajevima učinjena je naknadno gastroenterostom ija, jer su se pojavili znakovi ulcusa (R o u x, T r i c o m i) ili ste­noze pylora (C o n n e 1). C a p a n i n učinio je gastroenterostom iju radi krvarenja-

Definitivni rezultati operacije perforiranoga čira želudca slabo su poznati- H a r t m a n n, V i l l a r d , H e a t o n , K i e f e r vidjeli su svoje bolestnike iza nekoga vremena, te našli da su zdravi. Naprotiv je bolestnik C. B r u n n e r a i dalje imao boli, A t h e r s o n o v je 9 mjeseci iza operacije dobio haem atem ezu i pleuritis, te umro. Uviek se dakle m ora bojati još i kasnih pojava bilo od perfo­racije, bilo od čira, pa s toga treba da bolestnik ostane pod pažnjom, ma i nepo­sredni rezultati iza operacije bili skroz povoljni.

Preostaje mi još, da se osvrnem na naše slučaje. Opažali smo 4 slučaja, gdje je radi perforacije želudačnoga čira operirano i jedan slučaj, gdje je učinjena dia­gnoza perforacije, a bolestnik je ozdravio bez operacije. Operirani bili .cu 3 m už­karca i 1 žena, neoperirani mužkarac. Od operiranih dva su mužkarca dala tipičnu anamnezu za ulcus ventriculi, isto taico i neoperirani bolestniK. Operirana žena i jedan operirani m užkarac dao je anamnezu, koja je više govorila za stenozu crieva ; mužkarac je de facto imao osim želudačnog čira još i stenozu ciieva. Perforacija nastala je 2 pu ta izvan bolnice, a 3 pu ta u bolnici. U prvom slučaju (operirana žena) nije moguće ustanoviti, kada je nastala perforacija ; vjerojatno je, da je ulcus perforirao 3 dana prije, kada je prestalo bljuvanje i grčevi. U drugom slu- čalu (operirani mužkarac) nastala je perforacija u bolnici kod bolestniKa, koji je bio m eteorističan od istodobne obturacije stenoze crieva ; perforacija je odmah opažena. U trećem slučaju (operirani mužkarac) bilo se je upozoreno na prieteću perforaciju, koja je nastala u bolnici, te je odmah opažena isto tako i u četvrtom slučaju (operirani m užkarac). Neoperirani m užkarac došao je u bolnicu po pr. 10 sati iza perforacije.

Kod prvoga slučaja bila je kod dolazka u bolnicu obća peritonitis već pod­puno razvita, te nije učinjena diagnoza koji organ je perforirao. U drugom slu­čaju takodjer nije učinjena diagnoza perforiranog organa, jer je anam neza govo­rila za stenozu crieva, jer je inicialna bol bila oko pupka, a najjača osjetljivost izpod pupka. U trećem, četvrtom i petom (neoperiranom) slučaju učinjena je dia­gnoza perforacije želudca,. jer je sve govorilo za nju. U anamnezi nalazimo po­jave ulcusa, bolestnici iznenada zadobe silnu bol u epigastriju ili im se znatno pojača postojeća bol. Svi im adu kruto napete trbušne mišice, jaku bol i osjetljivost u epigastriju, izginula je je tarna muklina, u slabinama se nalazi abnorm alna muklina. Obće je stanje jako poremećeno, bolestnici su bliedi i propali, bilo slabo i znatno povišeno.

Kod prvoga slučaja čini se, da su boli postojale već prije perforaci je. U drugom slučaju imao je bolestnik dva dana velike boli, koje su se u času perforacije silno, pojačale. U trećem i četvrtom slučaju dobivao je bolestnik danomice boli, koj su se kao i u drugom slučaju u času perforacije silno pojačale. Jed :no u petom (ne­operiranom) slučaju došla je perforäciona bol iznenada kod osobe, koja se je u to doba sasvim zdrava ćutila.

Strana 356 L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. Broj 12.

Operacija učinjena je u prvom slučaju 3 dana iza perforacije, u drugom slu­ča ju 3 , u trećem 4, u četvrtom -10 sati iza perforacije. U svim slučajevima (osim u trećem) nadjeni su u trbušnoj utlini slobodni plinovi. U prvom slučaju postojala je obća gnojna peritonitis, u drugom slučaju bila je peritonitis takodjer već dosta razvita, što bi govorilo za to, da je penoracija nastupila ipak prije onih silnih boli u 4 s. po p. ili da je bio sadržaj želudca vrlo infekciozan. U trećem slučaju peri­tonitis još je dosta ograničena, te tekućina još zaudara kiselo po želudačnom sa­držaju. U četvrtom slučaju još tekućina zaudara po želudačnom sadržaju, tanko je crievo naduto i nešto injicirano, dakle je i ovdje već počela peritonitis.

U p rv o m slučaju učin jena je radi slaboće sam o tam p o m ad a perforacije, te d ra in irano pod je tra , pod slezena i u m alo zd je lište . U drugom se je slučaju p e r­fo rac ija sašila s nekoliko široko zahvaćajućih šavi i učinila W ö l f l e r o v a g a ­s troen tero stom ija . D rainaža trb u h a pod je tra i u obje s tran e slabina. U trećem se slučaju kušalo š iva ti, ali je r sve šavi p ro rezu ju , to se perforacija tam ponirala i učinila W ö l f l e r o v a g as tro en te ro sto m ija s en teranastom ozom . D rainaža trak o v im a sterilnoga gazea na perforaciju , p rem a lievim slab inam a, p rem a py- loru i pod želudac. U če tv rto m slučaju su šavovi prorezali, za to se perforacija za tvo rila s nekoliko široko zah v aća ju ć ih šavi tak o da se s jedne i druge s tran e želudačna stienka kano nabor položila preko perforacije ; iza to g a g as troen te ro ­stom ija po H a c k e r u. T am ponada perforacije, trak o v i sterilnoga gazea u sla­b ine i u zd je liš te . T rb u šn a u tlin a se je u svim slučajev im a drain ira la , je r je šav perforacije dvo jbena bila, a kada se je u obće trb u h m orao o tvoren o s tav iti, drai- nirali su se i najn iži predjeli ili opet onaj dio, gd je je bilo najv iše tekućine . T rbuh se je u svim slučajev im a sam o suho izbrisao.

Od 4 operiranih umrla su 3, a ozdravio samo 1 . Prvi slučaj donešen je u bol­nicu sasvim coilabiran, s obćom gnojnom peritonitidom . U drugom i tiećem slu­čaju generalizovala se je peritonitis, te su i ovi bolestnici podlegli obćoj peritonitidi. I u četvrtom slučaju postojali su već peritonitični pojavi, ali se je upala potrbuš- n ice dala savladati.

U petom (neoperiranom ) slučaju im ali smo sve po jave perforacije (inicialnu bol, nape to st trb u šn ih m išica, pom an jkan je je ta rn e m ukline, abnorm alnu m uklinu- u slab inam a i visoki puls). P eriton itičn i po jav i nisu se p roširili, već su brzo prošli, a to je moglo b iti sam o ako je na perfo raciju izašlo sam o m alo želudačnoga sa d rža ja , te se rupa brzo za tvo rila (coagulom ili fibrinom ), a želudačni sadržaj nije bio infekciozan.

L i t e r a t u r a . -

M i k u l i c z . U eber L aparo tom ie bei P erfo ra tio n des M agens u n d D arm es. 57. V ersam m lung d eu tsch er N atu rfo rsch er u n d A erz te 1884. — S c h u c h a r d t . Die B ehand lung d e r du rch ru n d es M agengeschw ür v e ran lass ten P erfo ra tions- p e r ito n itis A rchiv f. k lin . Chir. Bd. 50.1 895- — L e n ­n a n d e r . U eber die B ehand lung der p erfo rirenden M agen- u n d D uodenalgeschw üre. M itthe ilung aus den G renzgeb ie ten d er M edicin u n d Chirurgie . Bd. IV. 1898. — T e r r i e r et H a r t m a n n . C hirurgie de 1’ estom ac 1899- — C. B r u n n e r . K linische B eobach tungen ü b e r A etiologie u n d ch iru rg ische T herap ie der M agen- D uodem unperfo ra tion u n d M agenperiton itis. B eiträge zu r klinischen C hirurgie. Bd. 31- 1901. — K ö r t e u n d H e r z f e 1 d. Die ch iru rg ische B eh an d lu n g des M agen­geschw ürs u n d se iner F o lgezustände. A rchiv fü r k lin ische C hirurgie Bd. 63. 1901. — S c h l ö f f e r, D ie an der W ölflerschen K lin ik se it 1895- o p e rirte n Fälle v o n g u ta r tig e n M agenkrankheiten . Bei­träg e z u r klin . C hirurgie Bd. 32. 1902. — F. B r u n n e r . D as a c u t in die fre ie B auchhöhle perfori-

Broj 12. L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. iStrana 357

ren d e M agen- u n d D uodenalgeschw ür. D eutsche Z eitsch rift fü r Chirurgie. Bd. 69. 1903. — F. W i r n e c k e . U eber die Ind ica tionen z u r o p e ra tiv en B e h an d lu n g des Ulcus ven tricu li u n d seiner C om plica tio n en , n e b s t e iner Z usam m enste llung der d u rch die versch iedenen O p era tionsm ethoden e rz ie lten Erfolge. 1903.— F. e t G. G r 0 s s. P erfo ra tio n de 1’ es to m ac p a r ulcere. Revue de Chirurgie 1904. — V i l l a r d e t P i n a t e l l e . De la P erfora tion des u lccres de la p e tite co u rb u re (perfora- t io n s hautes). Revue de Chirurgie. 1904.

Razpravne vijesti.R edovita m jesečna skupština slbora lije č n ik a k ra ljev in a H rvatske i

S lavon ije dne 29. studenoga 1907.

P r i s u t n i : p red sjed n ik dr. I. K o s i r n i k , ta jn ic i dr. D. S c h w a r z i dr. R. pl. M a r - k o v i ć, o d b o rn ik dr. J . v it. T h i e r r y 1 red o v iti č la n o v i : dr. E. B r e b e r i n, dr. F. D u r s t ,d r. V. F 1 o r s c h ü t z, dr. I. F o d o r, dr. L. G u t s r h y , dr. K. H ü h n, dr. V. J e 1 o v š e k,dr. M. J o a n o v i ć, dr. F. J u r č i ć, dr. S. N e m i č i ć, dr. F. P a r t s c h, dr. V. S c h o 11 e r,d r. M. S c h w a r t z, dr. B. S u n a j k o v i ć, dr. J . V o n d r a č e k, dr. O. W e i s s, dr. P. Z e ci 'g o s t dr. S e l a k.

P r e d s j e d n i k : Im a li p rigovora zap isn iku prošle sk u p š tin e ? B udući da prigovora nem a, zap isn ik se ov jerov lju je .

N a p red sjed n ič tv o stig la je slijedeća z a h v a ln ic a :S arajevo .

S l a v n o d r u ž t v o !U im e svoje i svo jih s inova zah v a lju jem n a jisk ren ije n a saučešću u žalosti za m ojim p o ­

k o jn im m užem .O s ta t će nam u v ijek u častno j uspom eni, ko ju s te m om e poko jnom u m užu izkazali izab rav ši

g a za počastn o g a člana to g a slavnoga d ružtva .S odličnim što v a n je m

P a u l i n a G l ü c k .O d k r. zem . v lad e stigao je slijedeći dopis :

Br. 67.043. Z a g r e b , 24. s tu d en o g a 1907.S b o r u l i j e č n i k a k r a l j e v i n a H r v a t s k e i S l a v o n i j e

u Z a g r e b u .Kr. ova zem aljska v lad a odjel za u n u ta rn je poslove kan i iz ra d iti p rem a b ruseljsko j k o n v en ­

c iji novo treće izd an je h rvatsko-slavonskog lje to p isa te ga s ta v iti n a u red o v n u p o rabu liiečn ic im a i ljekarn ic im a p ak se to g a rad i ta j sb o r poziva, d a se iz iav i glede on ih lijekova, sa d rža n ih u d rugom izd an ju h rvatsko -slavonskog lje to p isa od godine 1901., za ko je ta j sb o r ev en tu a ln o m nije , d a n isu shodn i za to , da se p rim e u treće izd an je rečenog d je la a u jedno navede one ljekarije , ko je s m a tra za p rik ladne, da se u v re te u treće iz d a n je h rvatsko -slavonskog ljekopisa. G ornje o č ito v an je nek a ta j sb o r am o do i . o žu jka 1908. podnese.

Za b a n a :* V * kr. b an sk i s a y j e t n ik :

* -5 > .F o d r o c * y .

P r e d s j e d n i k : P redlažem , da se sa s ta v i o dbor sborov ih članova, i to d ri V. S c h w a r z, M. pl. Č a č k o v i ć i Fr. G u t s c h y , ko ji se m ože p rem a p o treb i n ad o p u n iti, a ko ji će p ita n je , p ro u č iti i 0 svom m n ijen ju za v rem ena o b av ije s titi sbor.

P rim a li s la v n a sk u p š tin a ta j predlog ? (P r im i.)Dr. I. F 0 d o r ;

P re d s ta v lja b o lesn ika s ovom anam n ezo m : I. M., 42 god. s ta r , po ljod je lac , b io je navodno p r i je u v iek zdrav . U o b ite lji n ije b ilo n ijed n o g slu č a ja tu b erk u lo ze . L uetičnu in fekciju bolesnik negira. Po n jegovom p rip o v ije d a n ju započela je b o les t tim e , da se je p rije 2 godine na s tra ž n jo j s t r a n i desnog stegna, n eš to izn ad g lu tea lnog n ab o ra p o jav io p r iš t , oko kojega se je koža zažarila.

Strana 358 L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. Broj 12.

T a je eflorescenca im ala isp rv a su h u i h ra p a v u p o v rš in u u velič in i jed n o g filira. T ek u jesen i ove god ine počela se je nag lo š ir it i , a u z to se p o jav ila o b ilna i z au d a ra ju ća sekrecija . S ta tu s p raesens i Č ovjek sred n je veličine, sred n je jak . N ad desn im v ršk o m p lu ća je z v u k n eš to p rik raćen , m jestim ice se ču ju v lažn i ronchi, n ad lijev im v ršk o m n eo dred jeno d isan je . O sta li su o rgan i u redn i. P rom jena,, ko je bi dale n as lu ć iv a ti lues, ne im a. S tra g a n a desnom stegnu n alaz i se od p rilike 3 d lan a velik i čir n ep rav ilnog ob lika , crveno-sm edje bo je , k o ji je od okolice o š tro o g ran ičen o d eb ljan im rubom . S asta v ljen je od m nožine s ićušn ih , n a b ra d a v k e n a lik ih ekskrescenca, ko je su m jestim ice p o k rite sined jim k ras tam a . K raj ovog velikog č ira n a laze se d v a posve slična , no m a n ja , a ispod sc ro tu m a sv ježa eflorescenca u velič in i g rah a , k o ja ali n e secernira.

S lučaj je za to z a n im iv , je r n jem u v rlo slične slike p ru ž a ju lues, u lcus rodens, lep ra i b las to - m ycosis.

Polagan i ra z v ita k i n ik ak v a te n d en c ija za cije len je , kao i m a n jk a n je o s ta lih p o ja v a govore p ro tiv luesa. Iz p o to n jeg a se raz loga dade i lep ra isk lju č iti. K od ulcus ro densa na laz im o reg io n arn ih m e ta s ta z a , osim to g a d ad u se is tisn u ti m ase, ko je su n a lik n a com m edone. T eža je d iagnoza n a ­p ra m a b las to m y co z i. 1 p o to n ja p rav i posve slične p ro m jen e , no ip ak se b rže širi, nego tu b e rk u lo z a .

D iagnozu o d lu č it će m ik roskopsk i na laz , kao i reak c ija n a s ta r i K ochov tu b e rk u lin , o čem u će se n a slijedećoj sjednic i izv ijestiti.

Dr. V. F 1 o r s c h ii t z :D ozvolom p rim a rn o g liječn ik a T. W i k e r h a u s e r a p o k a z a t ću p re p a ra t go rn jega dije la

ko sti n a d la k t ic e T T re p a ra O a i^ T ä c im f l- iK L n e d a v n o ^ v e ^ e n e ^ u d lö e n e ^ z u d b e ! ^Dne 7. stu d e n o g a 1907. b io je p rim ljen u boln icu m ilosrdn ih se s la ra A. k.., "poljodjelac, 28 g.

s t ., ko ji je nesrećom n a lovu p r ije nekoliko d an a n as trije ljen . B olesnik je b lijed , za s tra šen , bilo ne d ad e se n i p o v rh a. caro tis p ip a ti. Ic tu s cord is -120 u m in u ti. T je le sna to p lin a 38.1. B olesnik b lju je i tu ž i se, da ga boli cijelo tije lo . L ijeva g o rn ja o k ra jn ica natečen a , po prilic i 3 p u ta ta k o debela kao lijeva . K oža n a n jo j je b lijed a , h lad n a , a od p r itisk a p r s ta o s ta je rup ica (oedem ). O edem p ro ­teže se i n e š to p reko ax illa rn o g a zgloba. N a p red n jo j s tra n i ax illam o g zgloba m a la ok rug la ran ica , c rno o b rub ljena . N a tu ran icu iz laz i n eš to žu to g a serum a. R anica p o tiče od z rn a sačm e, ko jim je b o lesn ik pogodjen . Povezali sm o ra n u i odredili sm o strog i m ir, je r sm o p o znakov im a m islili, da se ovd je rad i 0 tro m b o z i ko je vene, te se je b ilo b o ja t i em bolije. T u n a šu su m n ju n a tro m b o z u i ev en tu a ln u k o n se k u tiv n u em boliju p o tv rd io je jo š i n ač in bo lesn ikove sm rti. B olesnik je naim e jo š is te noći u sta o s k rev e ta i p ao m r ta v n a zem lju . D ozvan i liječn ik m ogo je sam o k o n s ta tira ti sm rt. B ila je o d red jen a su d b e n a ra z u d b a . K od ove isp o s tav ilo se, d a k akvo j tro m b o z i ili em boliji nem a ni tra g a . Ž ilje o k ra jn in e bilo posve neozledjeno. R anica v od ila je k ro z m išič je u ram en i zglob, u ko ji je p ro d rla izm ed ju tu b ercu lu m m aju s i m inus k ra j te tiv e m. b icepsa, te vodi da lje u k o st c a p u t hum eri. K ad se c a p u t hum eri p rop ili, n a ila z i se n a k ra ju 2 i po l cm . dugoga k an a la jed n o zrno sačm e (N° 00), nekoliko d lač ica od od ije la , te n e š to gno ja . U okolin i k o st zacrv en jen a , rare - fic irana , g n o jn a (osteom yeütis). O sim to g a sm o k o n s ta t i r a l i : P leu ritis e x u d a tiv a fib rin o sa b ila te ­ralis ; srce lijevo k o n trah iran o , desno m lohavo , p razn o , te p o k azu je znakove p arch y m ato zn e , de­generacije ; tu m o r lienis acu tus. Bolesnik dak le n ije pog inuo , kako sm o m i m islili od em bolije, nego od k ljen u ti srca uslijed o tro v a n ja k rv i (sepsis). (D em onstrira p r e p a r a t ) . ^

Dr. M. J o a n o v i ć izv je šću je o p o p rav c im a Z avrlićev e ško lske k lu p e i p red laže , d a sa d a sb o r iz d a povo ljno m nijen je . D em o n s trira k lupu .

T b L e r a . p e u . t s k : e c r t i c e .

D r . E i c L n v a l d . 0 djelovanju fersana.Pisac izv ješću je 0 s lu č a jim a chloroze, n eu rasth en ije , tu b e rk u lo ze , dyspepsije i h y p ac id ite ta ,

k o d k o jih se je od p o d a v a n ja fersanovog p ra šk a , poslije 6— 8 tje d a n a , dnevno dv ije žličice za kav u u m lijek u ili ru d n icam a , z n a tn o povećao b ro j crven ih k rv n ih z rn aca i haem oglobin . N aročito b ilo je n ao č ito , da se fersan o v i p re p a ra ti lako re so rb ira ju i. k o d b o lestn ika . s a ; slab im želudcem , a tak o -

Broj 12. L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. Strana 359

dje r snažno d je lo v an je na p o d izan je tek a . K od žena i djece vrlo su p rik la d n e fersanove p as tile ,0 podne i na večer po-tri. P isac v id i u fe rsan u k ao u sp o ju že ljeza s ac idalbum inom z n a tn i n a p re d a k u p r ip ra v lja n ju lijekova.

Dr. Y. H erlin g . Iskustva s jod- fersan-pastilama. (Klinisch-therapeutische W ochenschrift 1907 No 10).

H. izv je šću je o svo jim o p a ž a n jim a o d je lo v an ju jo d -fe rsan -p astila kod luesa i kožn ih bo ­lesti, k o jim a je povod u sla b o k rv n o s ti i zlohranici. B olestn ici d o b iv ah u dnevno 3 p u t po 3— 4 p a ­stile v iše tje d a n a . U sug lasju s p rofesorom B enninghofenom u B erlinu u s ta n o v lju je p isac u p rv o m red u lak u u p o jn o s t jo d -fe rsa n -p astila , b udući da se k ra tk o poslije u z im a n ja n ašao jo d u m okraći1 u p ljuvačk i. U spjesi, š to su p o stig n u ti poslije v išem jesečnog o p ažan ja i s jo d -fe rsa n -p astila m a , u tv rd ju ju n a z o r p iščev , da je jo d k a li u spo ju s fersanom d je lo tv o rn iji i u sp je šn iji lijek nego jo d k a li sam , a d a nem a neugodn ih n u zg red n ih u č in ak a , je r se n igda n ije o p ažala akne ili k ih av ica od joda. H. izv je šću je n apokon o većem b ro ju bo les tn ik a , ko jim je u z im a n je jo d -fe rsa n -p as tila povelo često z am jern o p o b o ljšan je , tečn o s t i k a d š to z n a tn u pov išicu tje lesn e težine.

B . K roen ig - C. J. Grauss (Freiburg). Anatomska i pJugsiološka opa­žanja kod prve tisuće hrbtenjačnih anaesthezija. (Münchener medizinische W o­chenschrift 1907 No 41).

K od lum balne an aesth ez ije p o treb n a je p r ije i za u š trc a v a n ja cjevčica, k o ja p o k azu je m ijene su b a rac h n o id a ln e tekućine . Za d je lo v an je an aes th ez ira ju će tekućine od lučna je n jez in a speci­fična tež in a i to p lin a , kod ko je se u š trc a je . A n aesthezije v iših d ije lova h rb ten jače ne v a lja p o sti­z a v a ti kosim povišen im po ložajem zdjelice, nego izp rav n im izborom dovoljno g ustih anaesthe- z ira ju ć ih raz to p in a . Koso povišen položaj zdjelice du lje v rem ena i poslije u š trc a v a n ja jo š je po­g ibeljan , je r je m oguće, d a an aes th e ticu m dopre do m edulla ob longata . D a bude a n a es th ez ira ju ća ra z to p in a kem ijsk i č is ta , tre b a jo j d o d a ti sup ra ren in te k t ik p rije porabe. Već gotove am pule, k a k o se k u p u ju , s an aes th ez ira ju ć im raz to p in am a , u k o jim a im a su p raren in a , ne v a lja rab iti.

F. P ort (Chemnitz). Otrovanje maretinom. (Deutsche medizinische W ochen­sch rift 1907 No 35).

U jednom slučaju došlo je od u z im an ja m a re tin a do težke anaem ije sa z n a tn im m orpholožk im p ro m jen am a crven ih k rv n ih zrnaca. K ad se izostav io m are tin , jo š se n ek o lik o d an a anaem ija p o ­goršala . T reb a se za to k a n iti o d red jiv a ti m a re tin du lje vrem ena, pa ni u m alen im dav k am a. Pogi­b eljno i š te tn o d je lo v an je po tječe od kum ulacije , ko ju m ogu dakako i m alene davke po v rem en u povesti.

F isc lller (Heidelberg). O uspjesima i pogiblima alkoholovih uštrcaja kod neuritida i neuralgija. (Münchener medizinische W ochenschrift 1907 No 33).

F. p riopću je uz neke povoljne slučaj e i v iše nepovoljn ih , kod ko jih je u slijed u š trc a v a n ja a lk o ­holom došlo do podpune uzm e s iz ro d ja jn o m reakcijom . Iz to g a slijed i, da k a d š to u š trc a v a n je a lk o ­holom ra z v ija žestoku toksičku d je la tn o s t alkohola. S toga je F. nap u stio u š trc a v a n ja alkoholom kod razb o lja m ješo v itih i n io to ričn ih živaca , i to ne sam o rad i d v o jb en o sti u sp je h a , nego i r a d i liječnikove odgovornosti u slučaju ta k o pogubnih učinaka.

V. Balbes-A. V asilin (B ukarest), Liječenje pelagre atoxylom. (Berliner klin. W ochenschrift 1907 No 38).

L iječen je a toxy lom p o stiza v a kod sv ježih s lu ča ja i m lad ih ljudi b rze usp jehe, povo ljno d je lu je n a sve p o jave . N aročito je sko ra pobo ljšica i o zd rav a očita kod djece. Ali i’ kod od raslih ljud i došlo je u popriječno 14 dan a do ozdrave. Za liječenje a toxy lom ne p r is ta ju obćenito slučaji s težk im d u še v ­n im sm e tn ja m a i drugim kom plikacijam a (m ala rija ), ali je ip ak i kod nek ih tak o v ih slučaja n as ta lo p o bo ljšan je . D ok je u z liječen je atoxy lom od 65 slučaja n jih 35 poslije nekoliko tje d a n a izliječeno, a o sta li su se izim 6 zn a tn o poboljša li, t ra je d rugo sta rije liječenje bez a to x y la obično m jesece i p o sti­zav a sam o u je d v a polovici slučaja o zd rav u ili z n a tn u poboljšicu , a veća po lovica, naro č ito s lu ča ji s liap redovalim d uševn im sm e tn jam a , o s ta je go tovo ili posve nep rom ijen jena . Kod većeg b ro ja

Strana 360 L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. Broj 12.

s lu č a ja razb o lja se zad ržala kod n e z n a tn e poboljšice ili je n ap redovala . Za liječen je atoxy lom po­t r e b a n je b o ra v a k u bolnici od popriječno 34 dan a , za liječen je d o sad ašn jim načinom od popriječno 63 dan a .

B endersky (Kiev). Masaža u vodi. (W iener Med. Presse 1907).B. opisu je svo ju m e to d u m as iran ja u vod i i ind ikacije . O sn iva tu m eto d u na dokazano j č in je­

n ici, da je m ed ju stan ičn i p r itis a k u tk iv u p o d vodom z n a tn o u m an jen , te se m išičje uslijed toga o m ekšava. O d velike je k o ris ti t a oko lnost u d iagnostičke sv rh e , je r je n a v la s tito p a lp a c ija trb u šn ih o rgana o lakoćena. U p o treb lju je n ježn u m asažu većinom effleurage, te je u sv im slu ča jev im a došao do zak ljučka , da se pog lav ito to m m etodom u b lažu ju boli, s to g a ju i n az iv lje p h y sik a ln im analge­tikom . Ne sam o da u m a n ju je boli, već n arav n o posp je šu je i reso rb iran je . O sim m asaže povoljno d je lu je i k u p k a uslijed svoga d je lo v a n ja n a periferno živčevlje. I z v a d ja t se m ože u svakoj kaci, a k u p k a im a b iti sredn je to p lo te , t r a ja t i 20— 30 časaka. d. Altman (T o p u sk o ).

L uisada: Poliomyelitis i liječenje elektricitetom. (Po Zeitschrift f. diät. u. phys. Therapie. 1907.)

O pisu juć i p o ta n je p e t slučaja p o liom yelitisa k o d djece, ko ju je bo lest liječio elek tric ite tom , p r i čem u je k lje n u t za k ra tk o v rijem e m alo ne posvem a izčezla , ističe au to r, d a je p ovo ljan uspjeh sje g u ran , ako se začm e e lek tro th e rap ijo m već p rv ih 14 d an a te bolesti. N av las tito tv rd i, d a t a t h e r a - p ija n ikako oboljelo j h rb ten jač i ne m ože n a u d iti m a k a r je is ta u s ta d iju upale.

D. Altman (Topusko).

D iilger : Liječenje trachoma radijem. (Po Zeitsch. f. diät. und. physik. Therapie 1907.)

D. op isu je 16 s lu ča ja trach o m a , od ko jih je 7 posve ozdrav ilo , a liječio ih je sam o radijev im z ra k a m a , i to d v a p u ta ned je ljno s 5 m g. rad ijev a b rom ida , a k asn ije m jesec dan a 1 p u t nedjeljno

s 10 mg. L iječen je tra ja lo je u svem u tr i m jeseca. D. Altman (T o p u sk o .)

Laquer. Hydrotherapeutsho liječenje kod tabes dorsalis. (Zeitsch. f. diät, u. phys. Therapie 1907.)

L. liječio je svoje ta b e tič a re am b u la to rn o , te je u p o tre b lja v a o t . zv. po lovične kupelji i k u p e lji ugljičnom k iselinom . Ističe , da je kod ta b e sa n a jv a ž n ijja do za u th e ra p iji, dočim je fo rm a, u kojoj se k u p e lji p o d av a ju , n u zg red n a t . j. svak i jač i pod ražaj bilo th e rm ič k i, m ehaničk i ili kem ijski, b o ­lesn iku škodi. N ajlakše čin i m u se d o z iran je kod polovičnih k u p e lji, te je u 6 0 % postigao lijepih poboljšica. D. Altman (T op u sk o ).

Oppenheimer. Sunčane kupelji Icod peritonitis tub erculosa. (Zeitschrift f. diät, und physik. Therapie 1907).

P e rito n itis tu bercu losa liječi se n a jv iše laparo to m ijo m , akoprem im ade ch iru rga , k o ji nagin ju , d a je in terno liječenje bolje n. pr. B orchgrevink i Rose. U čem u za p rav o lap a ro to m ija d jelu je, nije sjegu rno , ali se za sad a u z im a kao agens liječenja uslijed lap aro to m ije n as ta la h y peraem ija . O. p o k u ­ša o je sunčane kupelji, te opisuje u tan č in e tr i s lučaja , u k o jim a je ek la ta n ta n u sp jeh postigao i p rip i­su je izliječenje u p rvom redu h y p e raem iji, k o ju je to p lin a sunca uzro k o v a la , a u drugom redu ke­m ijsk o m d je lo v an ju sunčan ih zraka. A scites je u sv a t r i slučaja postepeno n azadovao , dočim je tje le sn a tež in a bo lesn ika postepeno rasla , a bolesnici, ko ji su u p očetku te th e ra p ije izgledali kao te ž k o bolesni, za 14 d an a posta li su živ lji, b ili su dobre vo lje i hvalili se svojom poboljšicom . O. ne p ra v i već iz t a t r i slučaja konačn i zak lju čak , a li p repo ru ču je tu th e ra p iju š to v iše pokusa radi.

D. Altman (Topusko).

K .d t f t r f c n ic h i t i d e n a r o č i t o e m p h y z e m a t i č a u : Rp. H erb, ro sm arin . s ilv es tr. 5,0"— f ia t infus. ad colat. 120,0 — liq. am m on. anis. 4 ,0 — syr. a lth eae ad 150,0 . S. S v ak a 2 sa ta p u n u žlicu. (H ilbert.)

K od b r o n c h i t i s s u b a c u t a s obiln im izk aš lja je m : Rp. E ucalyp to l. — tin c t. aconit. tu b e r , aa g tt . 1. — codein. 0,01 — te rp in . h y d ra t. — n a tr i benzoic. ili pyrenol. aa 0 , 1. M. f. pilul. No. I. D. t. dos. No. XL. S. 2— 5 p u t na d an sa t p rije ili 2 sa ta poslije je la pilulu.

Broj 12. L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. Strana 361

K o d c a r b u n c u l a : Rp. Acid. salicylic. 2 ,0 — m ellis crud . 20,0 — ex tr. arnic. flor. 10,0 Farin. tr it ic . q. s. u t f. ung. molle. D. S. Izvana. T a se p o m as t sv a k a 24 sa ta sv ježe n a m a z a n a na b o rlin t s ta v i n a carb u n cu l i p reko n je p am u k i g u ttap e rch a -p ap ir. Ako se u ca rb u n cu lu već nekoliko m jes ta p rovalilo , tre b a ih p o k riti s b o rlin to m nam očenim u 3 % raz to p in u carbo lovu , a te k p reko toga na široko g o rn ja p o m as t i pam uk . Svaki dan tre b a carbuncu l što snažn ije (?) iz tisn u ti i carbolovom vodom izč is titi. K ad se n ek ro tičk i čep odbio, tre b a o tv o r jodoform ovim ili v ioform ovim gazom na rah lo iz p u n iti i p rek o to g a povoj pam ukom . K ad su g ranu lac ije dosegle raz kože, m ijen ja se dnevno p o m ast 0 ^ 1 0 % xeroform lanolina s 5% glycerinom , da se brže pokoži. (S trö ll.)

K m v o m i t u s g r a v i d a r u m : Rp. M enthol. 1,0 — solve in šp irit, rectific. 30,0 — d e in d e adde syr. cort. au ra n t. 30,0. M. D. S. 2— 3 sa ta ča jsku žličicu. — Rp. Cocain, hydroch lor. 0,1 — (chloral. h y d ra t. 3,0) — aq. dest. 150, 0 — aq. c innam om . ad 200,0. M. D. S. 2— 3 sa ta veliku žlicu.

K od b l e p h a r i t i d e : Rp. Thigenol. — vaselin . aa 5,0 — cerae albae 2,5 u t f ia t ung. consist. com m un. D. S. N a večer u m a z a ti u rubove v ed ja , pošto su se m lakom raz to p in o m borovom u k lo ­nile k raste . (A. del M onte.)

K od h y d r o p s a s c i t e s : Rp. Fol. d ig ital, pulv . 0,1 — d iu re tin . K noll 1,0 — sacchar. 0,3. M. f. p. D. ta l. d. No. X. S. 3 p ra šk a n a dan u oštiji. (E ichhorst).

K od u l o g a : Rp. Colchicin. M erck 0,05 — ex tr. liqu irit. — pulv. liquirit. aa 1,5. M. f. pil. No. X X . S. 2— 4 pilu le u 2 dan a da se sp riječ i n ap ad a j.

K od h a e m o r r h o i d a : 1. Rp. E x tr. secal. co rn u t. 0 ,2 — m orph ii m u ria t. 0,01 — b u ty r . cacao 1,5 M. f. suppos, anal. ta l. No. X.

2. Rp. E x tr. secal. co rnu t. 0,3 — anaesthesin . 0,5 — b u ty r . cacao 1, 5- M. f. suppos, anal. ta l. No. X.

K od h a e m o p t o e : Rp. E rgo tin . — sacch. lac t. aa 1,0 — opii pulv . 0 ,05. M. f. p. Div. in d. aeq. No. V. D. ad c h a r ta m cera t. S. Svaki sa t p ra ša k (ne kod trudn ica!). Iza to g a 1— 2 sa ta 10- kap i ex tr. fluid, h y d ras t. canad . na žlici sladke vode. (S tröll).

Kod a n g i n a t o n s i l l a r i s (phlegm onosa): 1. Rp. 01. cro ton . g t ts VI. — ol. oliv. 6 ,0 D. S. Za v a n jsk u po rabu . To u lje tre b a n a tr i p u t (s ju t r a , 0 podne i n a večer) s v a to m n a m a z a ti u če lju stn i k u t. (H elbing.)

2. Rp. Resin. guajac . 0,2 D. t. d. No. X. S. S v aka d v a sa ta p rašak . (M ackenzie).Kod a n g i n a c a t a r r h a 1 i s : 1. Rp. Em uls. oleos. 150,0 — syr. am ygd. 20,0 M. D. S. Svaki

s a t žlicu. (B üchner).2. Rp. Sol. resorcin i 2,5-aq. destill. ad 500,0 D. S. G rgljača.

Kod h e r p e s z o s t e r : Rp. M enthol. ! ,0 — alcoh. — aq. carbolis. aa 25,0 D. S. Izv an a(S trö ll.)

Kod 0 s p i c a : Rp. N atr. benzoic. 5,0 — aq .fdest. 100,0 — syr. ipecac. ad 125,0. M. D. S. S v a k a 2 s a ta d ječ ju žličicu. (S trö ll.)

K od p n e u m o n i a c r o u p o s a : Rp. A n tip u n n . 2 ,0 — aq . dest. 120,0 — tin c t. m yr-rh ae 4 ,0 — syr. ipecac. ad 150,0 . M. D. S. S vak a 2 sa ta žlicu. (S tröll).

K od e r y s i p e 1 a : Rp. Acid. carbolic. — tin c t. jo d i — glycerin . aa 1,0 — m ucilag. gum m i a rab . 5,0 — alcohol. ad 20,0. M. D. S. S v aka 2 sa ta n am a z a ti crveni p red je l dok ne p ro d je crvenilo i o tek lina .

K od p l e u r i t i s i n c i p i e n s : Rp. Vini s tib ia ti 5,0 — aq. dest. 100,0 — tiilc t. opii sim pl.1,0 — syr. a lth eae ad 125,0. M. D. S. S vaka 2 sa ta žlicu. (König).

K od c h o l e l i t h i a z e : Rp. E unatro l. 15,0 — tin c t. va lerian . 10,0 — eSS. an an as g t ts X X — aq. m en th . pip. ad 200,0. M. D. S. T ri žlice n a dan. (E hre t).

K od f i s s u r a a n i : Rp. E x tr . b e lladonnae 0,5 — cocain. m ur. 0,05 — am m on. su lfo ichthyol. ad 6 ,0 M. D. S. P rije p o rabe p rig rija ti i p ro tep sti. D va p u t 11a d an u v esti p am u k to m raz to p in o m n a k v ašen . (K atzen ste in .)

K od h y p e r e m e s i s g r a v i d a r u m : Rp. T inc t. nuc. vom ic. 3 ,0 — n a tr . b icarb . 8 ,0 — aq. dest. 150,0 — syr. c innam . 30 ,0 M. D. S. S v aka 2— 3 sa ta žlicu. (O ehlschläger).

K od b r o n c h i t i d e : 1. Rp. Sol. py reno li 10,0 : 200,0 — syr. ru b i idaei 20 ,0 D. S. T rido če tiri žlice n a d an (kod odraslih).

2. Rp. Sol. py reno li 3 ,0 : 100,0 — syr. ru b i idaei 20 ,0 D. S. 4— 6 žličica za čaj n a dan (kod djece).

Strana 362 L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. Broj 12.

K od c h o r e a m i n o r : Rp. Acid. carbol. c rysta ll. 1,5 — glycerin . 5,0 — aq. dest. steril.45 .0 . D. S. 2— 3 u š trc a ja P ra v azo v e š trc a ljk e na d an u g lu tea ln i p red jel. K od djece izpod 10 godina 1 % ra z to p in a pheno la . (M auro.)

K od p s o r i a z e : Rp. Acid. salicylic. 10,0 — ch ry saro b in . — ol. rusci aa 20 ,0 — sapon. v irid . — vaselin . aa 25,0 . M. f. u. D. S. S ju t r a i s večera u m a z a ti k istom od če tin ja . Poslije neko. še st d an a t r i d an a redom to p la kupelj i 1— 3 p u t dobro u m a z a ti vaselina. T aj tu rn u s od od prilike 8 d a n a o p e tu je se 1— 3 i v iše p u ta . (D reuw .)

K od i c t e r u s c a t a r r h a l i s : Rp. N atr. salicyl. 5,0 — aq. dest. 100,0 — syr. cort. au ran t.20.0. M. D. S. 3— 4 žlice n a dan. (S tiller).

Kod d i p h t h e r i j e : l . Rp. T inc t. m y rrh . — glycerin . aa 8 ,0 — aq. dest. ad 200, 0. D. S. Za p rv e d v ije god ine svak i sa t (u težk im s lu č a jim a sv a k a pol sa ta ) žličicu za k a v u ; od 3.— 15. godine sv a k i sa t d ječ ju žličicu ; kod o d raslijih svak i sa t žlicu, d a n ju i noću. (S trö ll.)

2. Rp. T hym ol. 0,5 — alcoh. absol. 1,0 — aq. dest. ad 500,0 D. S. Za ud isan je .

K od a n g i n a u l c e r o s a : l . Rp. N atr. benzoic. 8 ,0 — resorcin. 6 ,0 — an tip y rin . 4 ,0 — glycerin . ad 250,0. M. D. S. Žličicu za k av u u pol čaše m lake vode za g rg ljan je .

2. Acid. carbolic. c ry st. 0,6 — m orph . hydrochloric . 0,25— 0,5 — cocain. hydroch loric . 0,5— 1,0— m en tho l. 1,0 — glycerin . 50,0 — aq. dest. ad 500, 0. M. D. S. Sa sp rayovom sp rav o m ra z p rš iti n a oboljele žabice. (M enthol tre b a p r ije sam za se u n eš to šp ir ita o to p iti, f i lt r i ra ti i ta d dodati).

3. Rp. A n tipy rin . — n a tr . b ro m a t. aa 5,0 — cocain. hydroch loric . 0,5 — glycerin . 50,0 — šp irit, m en th . 5,0 — aq. dest. ad 500,0. M. D. S. 3— 4 p u t n a d an p rije je la sa sp ray o v o m spravom r a z p rš i t i 11a oboljele žabice.

4 . Rp. A naesthesin . — d ijodoform . aa 5,0 — m en tho l. 1,0. M. f. p. D. S. Z a u p u h av an je .

K od d i a r r h o e e i n o ć n o g z n o j e n j a p h t h i z i č a r a : Rp. P lum bi acetic.-— pu lv . rad . a lth eae aa 5,0 — syr. sim pl. q. s. u t f. pil. No. L. Consp. lycopod. D. S. 3 pilule n a dan . (Fouquier). S v ak a p ilu la sa d rža je 0,1 ! p lum b. acetic. = : m ak sim aln a p o jed in a davka).

K od 1 u p u s a : Rp. Phenol, m onoch lora t. — lanolin . — vaselin . — am yl. aa 10,0. M. f. pas ta . D. S. Za m azan je . P a s ta o s ta je 10— 12 sa ti n a m a z a n a ; ta d se obriše , a razb o lje li p red je l nam aže p o m as ti sa licy love kiseline. T reći d an o p e t se n am aže p as ta . Poslije nekoliko ta k o v ih o p e to v an ja p rilijep i se ljep ivo od sa licy la i sa p u n a , dok p o d raža jn i znaci ne p ro d ju . (E isenberg).

O d r e d j i v a n j e l e c i t h i n a k o d d j e c e : Rp. L ecith in . 5,0 — rad . a lth eae pulv. e t šp irit, v in i (ili g lycerin .) q. s. u t f. pil. No L. Consp. lycopodio. D. S. 3 pilu le n a dan p rije jela. (M inde).

K od d y s p e p s i j e s p r o l j e v o m : Rp. Aq. calcariae 80,0 — syr. sim pl. 20,0 . M. D. S. S v ak a 3 s a ta d ječ ju žlicicu. (M ayr).

K od ž e l u d č a n o g k r v a r e n j a : Rp. F erripy rin . 1,0 — aq. dest. 130,0 — syr. cort. a u ra n t. ad 150,0. M. D. S. Polovicu odm ah , d rugu poslije 2 sa ta . (Liebreich i L angaard).

I Kod S p Ä l j a n s k e t u b e r k u l o z e : l. Rp. A naesthesin . 20 ,0 — m entho l. 10,0— 20,0— ofcwÄÜvSr. 100,0. M. D. S. Za inhalac iju . Oči i nos tre b a p rek riv an jem z a š t i t i t i od d ražen ja m entho lom . (Kassel).

2. Rp. A naesthesin . 3,0 — šp irit. 45 ,0 — aq. dest. ad 100,0. M. D. S. Za inhalaciju , (pl. N oorden).

Kod o t e k l i n a ž l i j e z d a : Rp. A m m on. ch lo rat. 5,0 — cam phorae 1,0 — lanolini30.0. M. f. 1. a. u. D. S. M ast. (G uepin).

Kod n e s a n i c e o d b o l i : Rp. A m ylen. h y d ra t. 6,0 — m orph ii hydrochlor. 0,02— 0,03— aq. dest. 60,0 — ex tr. liqu irit. 10,0. M. D. S. N a večer polovicu, (pl. Mering).

L a n d o l f i j e v a p a s t a iz jed a ju ć i kod c a rc in o m a : Rp. A uri ch lorat. — zinc. chlorat.— brom . ch lo ra t. — liq. stib ii ch lo ra t. aa 3,0 — pu lv . radie, liqu irit. q. s. u t f. p a s ta mollis. P asta se nam aže kak o je debeo h rb a t nožev n a p la tn o i n jim p okrije o ran jen p red je l ; ond je osta je , dok ne odpadne za jedno s obam rlim tk ivom .

K od b r 0 n c h i t i d e i p n e u m o n i j e d j e c e : Rp. Infus. rad . ipecac. 0,4 : 100,0 —- ta r ta r . s tib ia t. 0,04 — m eth y la tro p in . b ro m at. 0 ,003— 0,005 — a n tip y r in . 0,4 — syr. sim pl. 20,0. M. D. S. 3 žličice za čaj ili d ječ je n a dan. (A ronheim ).

Kod h r i p a v c a : Rp. P ilocarpin, hydroch lor. 0,025 — šp irit, v in i cognac 5,0 — aq. dest.

Broj 12. L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. Strana 363

70 ,0 — syr. cort. a u ra n t. ad 100,0. M. D. S. U 24 s a ta n a žličice za čaj do velike žlice p o tro š iti. (A lbrecht).

S t o m a t h i c u m : Rp. Pulv. rad . rhei -— pulv . rh iz . zingib. aa 10,0 — sacch. 80,0 -— m ucil. gum m i arab . q. s. u t f. troch isci No C. D. S. 3— 4 p a s tile n a dan . (L iebreich i L anggaard ).

K od d y s p e p s i j e : Rp. N atr. b icarb . — elaeosacch. foem cul. aa 12,5 — pulv . rad . rhei— pulv . rh iz . zingib. aa 2,5. M. f. p. D. in sca tu la . S. N a šiljk u noževu.

L a x a n s : Rp. P u lp .ta m a rin d . c ru d . 30,0 — fol. sennae 10,0 . Coque c. aq. dest. q. s. u t colat.s i t in qua solve n a tr . sulfuric. 30,0. D. S. S vak i sa t do d v a p u n u žlicu.

M azan je i c h t h y o l o m k o d š k r l e t a : Rp. Ich thyoli 2 ,5 — aq. d e s t.— glycerin . aa 25 ,0. D. S. Za m a z a n je u 2 dana . (Law row ).

Kod p r u r i t a : Rp. A cid. cyanhydr. offic. — h v drarg. b ichlor. aa 0,5— 1,0 — cupr. sulfuric. 1,0— 5,0 — ol. carbol. 5,0— 10,0 — resorcin. 5,0— 20,0 — chloral. 5,0— 25,0 — kal. b rom at. 5,0— 50,0— aq. 1000,0. D. S. Za p ran je . (Trem olieres).

K od e c z e m a s e b o r r h o i c u m : Rp. Lanolin . — aq. calcis — aq. cham om ill. — ungt. zinci aa 10,0 — sulfur. p raecip it. 2 ,0 — pyrogallol. o x y d a t. 0 ,4 . M. f. 1. a. ji. S. M ast, k o ja hladi. (U nna).

K od p r u r i t u s a n a l i s ili v a g i n a l i s : Rp. B u ty r. cacao 3,0 -— cocain. m u ria t. — m orph . m u ria t. aa 0,02— 0,03. M. D. S. Za je d a n vag in a ln i ili analn i supposito rium .

K od l i e h e n a : 1. Rp. N aphto l. 1,0 — glycerin . 10,0 — šp irit, v in i rectif. 90,0. M. D. S. S p iritus . (W eyl).

2. Rp. Ung. glycerin. n eu tra l. 60,0 — acid. salicylic. 2 ,0 — acid. ta r ta ric . 3,0 — acid. carbolic.1,0. M. f. 1. a. u. S. M ast. (Brocq).

3. Rp. Aq. calc. — adip. suill. aa 100,0 — acid. carbolic. 10,0 — kaolin . 60,0. M. f. 1. a. u. S. M ast. (U nna).

M a s t k o j a h l a d i : Rp. Acid. salicylic. -— acid. carbolic. — naphto l. aa 0,5 — lanolin.— vaselin. aa 30,0 — aq. — acet. aa 15,0. M. f. 1. a. u. (K rom ayer).

W i l k i n s o n o v a p o m a s t : Rp. Sulfur, p raecip . 20 ,0 — sap. v irid . 5,0 — ol. cadin.‘(an th raso l.) 10,0 — p a s ta zinci 65,0 . M. f. 1. a. u.

Za m a z a n j e k i s t o m ž d r i j e l n e , n o s n e i g r k l j a n s k e s l u z n i c e n a ­b ra ja S tru em p e l ove lije k o v e :

Arg. n itric . 1 ,0 :1 5 ,0 — 50,0 aq. dest.A laun i acid. tann ic . 5,0 : 25,0 aq. dest.T inct. jod i č is ta ili. raz rijed jen a s alkoholom .Boracis 5,0 : 25,0 glycerini.Čisti alkohol.Jod-g lycerin : Rp. Jo d . pur. 0,5 — kal. jo d a t. 2,5 — glycerin . 25,0. M. D. S. Izvana. E r g o t i n k a o k l y s m a : Rp. E rgo tin . dialys. 5,0 — aq. dest. 35,0 — acid. salicylic. 0,1

-— glycerin. 10,0. S. Žličicu za k av u n a 2 žlice m lake vode pom oću b alona jed an p u t n a d an (n a j­b o lje poslije izp ražn jiv an ja ). (Schauta).

K od k r o n i č n i h c r i j e v n i h č i r o v a : Rp. B ism uth . su b n itr . 0, 5— 1,0 — opii 0,2— sacch. 0,3. M. f. p. D. t. dos. No X II. S. 2— 3 p ra šk a n a dan. (pl. S truem pel).

' K o d , , a k - u t n e i k r o n i č n e d y s p e p s i j e : Rp. Resorcin. p u ri 2 ,0 — aq. dest. 180,0— syr. sim plic. ad 200,0 . M. D. in v itro n igro. S. S v aka 2 sa ta žlicu.

K od b r o n c h o b l e n o r r h o e e : Rp. Ferri sulfuric. 1,25 — kalii carbonic. 1,5 —- aq. m en th . crisp. 250,0 — m yrrh . 4 ,0 , an te a c. sacch. alb. co n tr it. aa 15,0 . M. D. S. P ro tepeno 4 p u t na d an 1— 2 žlice. ( G riffith).

N e r v i n u m : Rp. A conitin. 0,05 — ex tr. hyosciam . 1,0 — succ. liqu irit. dep. 4 ,0 . M. f. p l. No L. S. 2 p u t n a d an 1— 2 pilule.

K od h a e m 0 r r h 0 i d a : Rp. C hrysarobin . 0,8 — jodofan . 0,3 — ex tr. belladon. 0 ,6 —vaselin . 25,0. M. f. 1. a. u. S. M ast.

K od a r t e r i o s k l e r o z e : l . Rp. Kal. (N atr.) jo d a t. 6 ,0— 8,0 — na tr. n itros. 1,0— 2,0 — aq. dest. ad 200,0 . D. S. 3 žlice na dan. (Senator).

2 . Rp. T inc t. jo d i 1,0 — spir. aether, n itros. 30,0. D. S. 3— 4 p u t n a d an X X — X X X kapi.(S enato r).

Strana 364 L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. Broj V i.

3. Rp. A n tisk le ro s in -tab le ttae . Tub. orig. Izp rv a na dan dv ije , postepeno v iše do 6 n a d a n , izo s ta v lja ju ć i po l — 2 dana. (Senator).

K od s r č a n e a r y t m i j e i ž i v č a n i h s m e t n j a s u b r z a n i m i n e j e d n a k o b r z i r.i b i 1 o m : 1. Rp. D ig ita ly sa t. B uerger-validol. aa 10,0. D. S. 3 p u t n a dan po X X V kapi.

2. Rp. D ig ita ly sa t. B uerger-tinct. va lerian . ae th . aa 10,0. D. S. 3 p u t n a d an po X X V kap i. Kod e n d o m e t r i t i s c h r o n i c a s čestim k rv o to č jem : Rp. E rgo tin . b is depur. 15,0 —

pulv . rad . a lth eae — pulv. liqu irit. aa 2 ,0 — cacao sine oleo q. s. u t f. pil. No C. D. S. Ju tro m i na večer po 3 pilule. (S chau ta).

K od bolnih erekcija z a g o n o r r h o e e : 1. Rp. E x tr . opii 0,75 — cam phor. tr i t . 6,0 — m u- cilag. gum m i arab . q. s. u t f. pil. No X X X . D. S. N a večer 2 pilule. (R icord).

2. Rp. G landul. lupul. — sacchar. aa 4,0. M. f. p. Div. in p. aeq. No V III. D. S. S vak a 2— 3sa ta p ra šak , (pl. S igm und).

3. Rp. L upulin . — cam phor. tr i t . aa 2 ,0 — dig ita l. 0,008. M. f. p. Div. in p. aeq. No V III. D- S. N a večer p rašak . (G erh a rd t) .

Kod g a s t r i t i s c h r o n i c a : Rp. Pepsin. 5,0 — acid. hydroch lor. 1,0 — tin c t. a u ra n t .5.0 — syr. sim pl. 20 ,0 — aq. dest. ad 200,0 . M. D. S. S vak a 2 sa ta žlicu.

K od p r o s t a t i t i d e : Rp. Ich th y o l. 0,5 — ex tr. belladon. 0,15 — b u ty r . cacao 15,0 . M.f. supposit. No X. S. Čepići.

Za u s m r ć e n j e z u b n o g ž i v c a : Rp. Acid. arsenicos. — tropacocain . hydroch lo r. aa 1,0 — eugenol. 0,2 — ta lc . venet. — zinc. o x y d a t. q. s. u t f. p a s ta mollis. (D orn).

Kod <^,&>fcp>-a c i j e : 1. Rp. P odophyllin . 0,4 — ex tr. rhe i — ex tr. aloes aa 3,0 — pulv . e tex tr. liqu irit. q. s. u t f. pil. No XL. D. S. N a večer 1— 2 pilule. (S ch roetter).

2. Rp. Podophyllin . — ex tr. belladon. aa 0,3 — pulv . radic. liqu irit. 5,0 — ex tr . rhe i com p.4 .0 . M. f. pil. No L. Consp. lycopod. D. S. 3 p u t n a d an po 2 pilule.

3. Rp. Folior. sennae 15,0 — rhizom . zingiberis 2 ,0. Inf. a q .f e rv . q. s. u t s it co la t. 150,0 . Inaq. solve n a tr . su lfur. — syr. sim pl. aa 20,0. M. D. S. S vak i s a t do d v a p u n u žlicu.

Kod n e p h r i t i d e : Rp. Fol. m en th . pip. — rh izom . calam i aa 30,0 — fru c t. jun iper.15.0 — fol. sennae 12,0. Cone. cont. M. f. species. D. S: Za čaj. (Frerichs).

Kod c y s t i t i d e : Rp. L upulin , pur. 1.0 — m orph . m u ria t. 0,05 — sacch. 3,0 . M. f. p. D iv.in d. aeq. No V III. D. S. 3— 5 p ra ša k a n a dan.

Kod e c z e m a , p r u r i g o , s c a b i e s , e r y s i p e l a s : Rp. Thigenol. 4 ,0 — zinc. oxyd. — am yl. aa 3,0 — glycerin . — aq. dest. aa 1,0 — un g u en t, glycerin . 8,0. M. f. p as ta . D. S. Za v a n jsk u po rabu . T h igeno lova p as ta . (Jaq u e t).

V i n u m d i u r e t i c u m kod v i t i u m c o r d i s i n e p h r i t i s g r a n u l o s a : Rp. Fol. d ig it. pulv . 10,0 — bulb . scill. conc. 20 ,0 — sem in. ros. canin . — fru c t. ju n ip e r. aa 30,0. M. f. species. D. S. 2 d an a m acerira j u litr i b ije log v ina. 2 žlice n a dan. (G erhard t).

K od t y p h u s a b d o m i n a l i s i sv ih za razn ih ra z b o lja c r i je v a : Rp. C am phor. tr i t . — chin in . hydrochlor. — n ap h th a lin . puriss. aa 0,15 — ich ta lb in . 0 , 55- M. f. p. D. ta l. d. No X. ad capsul. am ylac. S vak a 3 sa ta ; i noću p rem a žes tin i razb o lje 4— 6.

Istodobno : Rp. D ecoct. salep. 200,0 — b ism u th . salicyl. 6 ,0. (K od p ro fu zn o g p ro lje v a i k rv o - to č ja p lum b. acetic. 0 ,6 ). D. S. S v aka 3 sa ta p u n u žlicu ; i noću p rem a žestin i razb o lje 4— 6.

O ba lijeka p o d av a ju se izm jen ice , dak le svak i p o d ru g sa t. (B eldau).B r o o k - o v a p a s t a kod s y k 0 s i s p a r a s i t . : Rp. H ydrarg . oleinic. 28 ,0 — zinc-

oxyd . — ta lc . venet. a a 7,0 — vaselin 14,0 — ich th y o li — acid. salicylic. aa 1,0. M. f. p as ta .K od h r i p a v c a m ale djece : Rp. Rad. be lladon . — rad . ipecac. aa 0,1 — su lfu r. depur.

2 .0 — sacch. lact. 0 ,6 . M. f. p. Div. in p. aeq. No VI. D. S. 4 p ra šk a u zaslad jeno j vodi. (K opp).K od a c n e v u l g a r i s : Rp. Flor, su lfur. — ta le . ven e t. aa 10*0 — ba lsam . peruv . — re-

sorcin. aa 1,5 — spir. sapon. kalin . 20,0 — spir. v in i gallici 100,0. D. S. T alog n a m a z a ti. (R iehl).Kod c o l i c a s a t u r n i n a : Rp. E x tr . belladon . 0,3 — ex tr. s try ch n i 0,15 —- ex tr. opii

0,3 — pulv . rad . e t suce. liqu irit. q. s. u t f. pil. No X X X . Consp. D. S. 2— 3 pilu le n a dan. (Leyden). K od t a b e t i č n i h b o l i : Rp. V era trin . 0,3 — Chloroform. 15,0 — m ix t, oleoso — balsam .

30.0. M. D. S. Za m azan je . Poslije m a z a n ja tre b a m jesto p re k riti neprom očivom tk an in o m . (Fr. M üller).

.K od u l c u s e r u r i s : Rp. Sacchar. pulv . 2 ,0 — cerae alb. 5,0 — mel. ro sa t. 8 ,0 — oL oliv.

Broj 12. L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. Strana 365

alb, — sebi bov in i aa 15.0 . M. f. u. S. M ast. Svježu m a s t tre b a n am aza ti debelo kako je debeo h rb a t nožev na tan k o p la tn o i tim čirov it predjel pokriti. P reko to g a laki povo j, kod varices osim toga nogavicu od gum e. Povoj tre b a s ju tr a i večera m ijen ja ti. (B eldau).

K n j i ž n i c a .

O d i . lis to p ad a do 15- prosinca p rim ila je kn jižn ica ova d je la :O d d ra. F. G u n d r u m a :Dr. F. G u n d r u m . 0 -produljenju %ivota. S. 221. 8°- Zagreb. 1907.O d k r . z e m a l j s k e v l a d e o d j e l a z a u n u t a r n j e p o s l o v e :Dr. V. K a t i č i ć. S b irka zakona i naredaba tičućih se zdravstva i zdravstvene službe.

D odatak II. S. 86. 8° Zagreb. 1907.O d r a v n a t e l j s t v a k u p a l i š t a D a r u v a r :Dr. S. B o š n j a k o v i ć . K em ijsko is traživan je term alnih voda i blata kupa lišta

D aruvara. S. 10. 8° Zagreb. 1906.O d r a v n a t e l j s t v a kr . z e m a l j s k o g z a v o d a z a u m o b o l n e u S t e n j e v c u :Z dravstveno izvješće kr. zem aljskog zavoda za um obolne u S ten jevcu za god. 1906 .Od nak lad n e kn jiža re A. S t u b e r u W ü rzb u rg u :Dr. J . B o e k e l m a n . E pilepsie u n d E pilepsiebehandlung. W ü rzb u rg er A bhandlungen aus

dem G esam tgeb ie t der p rak tisch en M edizin. VII. Bd. 12. H. Lex. S. 13. W ürzburg . A. S tuber. 1907.Dr. H. B o l l e n h a g e n . Schw angerschaft u n d Tuberkulose. W ü rzb u rg er A bhand lungen aus

dem G esam tgeb ie t d er p rak tisch en M edizin. V III. Bd. 1. H. Lex. S. 24. W iirzburg . A. S tuber. 1907.O d dra. J o v a n a D a n i ć a u B eogradu :Z d r a v l j a k . K alen d ar za n a ro d za g o d in u 1908. God. II. S astav ili dr. J o v a n D anić i dr.

D obr. Popović. 80 S. 16°. B eograd 1907.O d n ak la d n e k n jiža re A. S t u b e r u W ü rz b u rg u :Dr. J e s s n e r ’ s d e r m a t o l o g i s c h e V o r t r ä g e f ü r P r a k t i k e r . H. 2.

D i e A k n e ( a k n e v u l g a r i s , a k n e r o s a c e a e t c . ) u n d i h r e B e h a n d l u n g III. Aufl. S. 36. 8 . W ürzburg . A. S tu b e r’s V erlag (C. K abitzsch). 1907.

Dr. J e s s n e r s' s d e r m a t o l o g i s c h e V o r t r ä g e f ü r P r a k t i k e r . H. 3— 4 . J u c k e n d e H a u t l e i d e n . III. Aufl. S. 122. 8 . W ürzburg . A. S tu b e rs’s V erlag (C. K a­b itzsch). 1908.

Dr. J e s s n e r ’ s d e r m a t o l o g i s c h e V o r t r ä g e f ü r P r a k t i k e r . H. 17. K o s m e t i s c h e H ä u t l e i d e n . II, Aufl. S. 124. 8 °. W ürzburg . A. S tu b e r’s V erlag (C. K abitzsch). 1908.

U Z agrebu, dne 15. prosinca 1907. Dr. M. pl. Č a č k o v i ć,z. s. knjižničar.

Sitne vijesti.S v e u č iliš tn e v ije s t i . Beč. Privatni docent izvanredni profesor dr. N.

O r t n e r imenovan je redovitim profesorom i ravnateljem medicinske klinike u Innsbrucku, a privatni docent dr. R. M a t z e n a u e r izvanrednim profesorom i ravnateljem klinike za dermatologiju i syphilis u Grazu. — Lvöw. Bivši profesor sveučilišta u Pisi dr. K. K w i a t n i e w s k i imenovan je izvanrednim profesorom kom paritivne anatomije. — KraM w. Profesor prim aljstva 11a primaljskom učilištu dr. A. R o s n e r imenovan je redovitim sveučilištnim profesorom prim aljstva i gy- naekologije. — Prag. Privatni docent dr. S. R u ž i č k a imenovan je izvanrednim profesorom hygiene, a privatni docent dr. R. J e d l i č k a izvanrednim profesorom chirurgije na češkom sveučilištu. — Beč. Redoviti profesor sveučilišta u Heidel- bergu D r. A. vi t . R o s t h o r n imenovan je nasljednikom prof. R. (Jhrobaka. — Marburg. Dr. W. S t o e c k e l imenovan je redovitim profesorom prim aljstva i gy- naekologije i ravnateljem klinike. — Greifswald. Dr. M. H e n k e l imenovan je redovitim profesorom i ravnateljem ženske klinike.

U m rli. Jena. Ravnatelj sveučilištne klinike za usne bolesti, izvanredni profesor dvorski savjetnik dr. J. K e s s e l . —- Washington. Znameniti am erikanski bakteriolog dr. J. C a r o l l . — Toulouse. Profesor hygiene dr. G u i r a n d . — Lille. Profesor chiruržke klinike na medicinskom fakultetu dr. F o l e t .

3

Strana 366 t.i j e č r t č k i v i j e s t n i k 1907. Broj 12.

K retanje priljepčiT ih b o lesti u grada Zagrebu tečajem m jeseca studenoga 1907.

B o l e s t

I. kotar II. kotar III. kotar IV. kotar Ukupno

4-302O 1 obo

ljelo

ozdr

avilo

umrl

oos

taje _o

c302O ob

olje

looz

drav

iloum

rlo

osta

j e 0

GQO obol

jelo

i

ozdr

avilo

umrl

oos

taje 0

"03+3mO ob

olje

lo

[oz

drav

iloum

rlo

osta

je 0"čj+303O ob

olje

looz

drav

iloum

rlo

osta

je

Diphtheritis . . . 1 _ 1 — 1 1 2 — — 1 1 — — 1 1 — 3 2 5 —Pertussis . . . . 1 1 1 1Typhus abdominalis — 4 — 1 3 1 1 1 — 1 8 1 2 2 4 6 1 3 6Typhus exanthemat.Dysenteria . . . .V a r io la — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — —Scarlatina . . . . 10 9 2 4 13 5 7 3 — 9 3 1 2 — 2 4 8 1 — 11 22 25 8 4 33M o rb illi — — — — — 1 — 1 — 1 — 1 — —

Lepsis puerperahs . 1 1 1 1

P. n. gdi članovim a sbora !Iz pop isa u p la ta , priloženih br. 1., 4 ., 7. i 11. „L . V .” o. g. r a z a b ra t se m ože, da novčan i

p rinosi koli sboru toli p ripom oćnoj b lagajn i ne dolaze ta k o redovito , kak o bi prem a prav ilim a, a i za u sp ješno d je lo v an je teći m orali.

Po p rav ilim a (§ 10.) p laća se č lan arin a u n ap rijed , a isto ta k o i p rinos pripom oćno b la ­gajn i. — Bro u 1. „L . V .” od 1908. p rilo ž it će se izk az u IV. če tv rtg o d iš tu 1906. i izkaz sv ih dužnika. — P rim jeću jem o, da up isn in a izn aša 4 K, č lan arin a za članove u Z agrebu 12 K, a za one izv an Zagreba^K M C, da je u tem e ljite ljn i p rinos za p ripom oćnu b lag a jn u 200 K, p la tiv n a je d a n p u t ili u obrocim a tečajem 15 m jeseci, a n a jm a n ji go d išn ji p rin o s 6 K.

Gg. članovi, s ta n u ju ć i u H rv a tsk o j i S lavon iji te U garskoj, p laća ju svoje prinose k ovom ub ro ju priloženom u p la tn ico m kr. ug .-h rv . p o št. šted ion ice kod sv o jih p o š ta n sk ih u red a , dočim gg. č lanovi, s ta n u ju ć i u zem ljam a zas tu p an im u carev inskom v ijeću i u Bosnoj i Hercegovini pošt. napu tn icom na b lag a jn ik a g. d ra . M ilana F iga tn era u Zagrebu. — Te u p la te ne će se sv a ­kom pojedinom članu napose p o tv rd jiv a ti, već koncem svakog č e tv r tg o d iš ta u „L . V .” ob je lodan iti.

Gg. članovi, u ko jih sv o js tv u se je teča jem o. g. sgodila k ak o v a p ro m je n a (im enovanje , o d likovan je , p rem ješten je , u m irov ljen je , p reseljen je itd ), a da is ta n ije ja v lje n a u osobnim v ije s tim a u „L iječn ičkom V ije s tn ik u ” , neka to izvole ja v it i podp isanom u ta jn ik u što prije , ali n a j k a s n i j e d o 25- p r o s i n c a , kak o b i se m ogao iz p ra v iti i m e n i k č l a n o v a ,koji će se p rilož iti br. 1. „L . V.” od 1908. i ad rese za „L . V .” .

U Z a g r e b u , dne 15. p rosinca 1907- Dr. M ilan F i g a t n e r, Dr. Iv an K o s i r n i k , Dr. R a d o v an pl. M a r k o v i ć,

b lagajn ik . p redsjedn ik ta jn ik .

M jesečna skupštinas b o r a l i j e č n i k a k r a l j e v i n a H r v a t s k e i S l a v o n i j e u Z a g r e b u bitiće n p e t a k dne 27. prosinca 1907.u 6 sati poslije podne na kr. sveučilištuu higienskom zavodu) s ovim dnevnim redom :

1. Izvješće predsjednika.2. Demonstracije bolestnika i preparata.3. Eventualni predloži. Odbor.

N a š i O g la s i: Sanator, W ittek, Alboferin, Gonosan, Spirosal, Hoffmann-La Roche & Co., Trpinac, Kalle & Co. Heyden, Ilidže, Gleichenberg, Gayer, Pohtšek, T rpinac, Vichy, Odda, Perdynam in, T rpinac, Boehringer & Söhne, Camphoromenthol, Meister

Lucius & Brüning, Sanatogen, Knoll & Co., Merck, Acidol, Fersan, Rogatae.Vlastnik i izdavatelj „Sbor liječnika kraljevina Hrvatske i Slavonije“.

Urednik dr. R. pl. Marković. Tisak Dioničke tiskare u Zagrebu.

Broj 12. L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. Strana 371

I. Kazalo stvarno.(B ro jev i strana orig inaln ih radnja tiska n i su k ru p n im slovima.

A bd o m en a p a lp ira n je 89. A bdom ena se n sib ilite t i Mac

B u rn ey ev a to č k a 18. A bdo m in a ln a a rte rio sk le ro z a 258 A dd isonova b o le s t 290. A drenalin s cocainom kod pro-

s ta tič a ra 241.

A lb u m in ičara v la d a n je 211. A lb u m in u rija ju v e n iln a phy-

s io ložka 184.

A lkohol, d je lo v an je na želudac 212 .

A lkohol k o d pn eu m o n ije 122. A lkohol kod n eu ritid a 359. A m p u tac ija tro s tru k a fo e ta ln a

197.

A n aes th ez ija lokalna na oku 330

A n aes th ez ija lu m b a ln a 55, 359- A nalgezija sp in a ln a 149. A ntisepse 4 0 -god išn jica 10S. A n tise p tičn o d jelo v. m enstr.

k rv i na u lcus m olle 118.

A p p en d ic itis 323.A rth ritič n e a tro p h ije m išič ja 212

A rth ritis defo rm an s ju v en ilis coxae 263.

A scaris 284.

A toxyl kod p a ra ly z e 294. A toxy l kod pellagre 295 , 359. A to x y l kod sy p h ilisa 328. A toxy lom o tro v a n je 329. A u tan 120.A u to in fek c ija iza p o ro d a 243.

B a k te riaem ija trb u šn o -p o ša lin -

ska 253.B asedow , ch iru rg ija 150. f B e rg m an n E. pl. 108.

t B e rth e lo t M. P. E. 107.

B e zk rv n o s t p o g u b n a . . . 210 ,256 .

B ierova z a s ta ja k rv i u o to log iji 288.

Bilo j e ta r a n e g a tiv n o 258. B io fe rrin 123.B iv stv o i liječen je p ro b a v n ih

sm e tn ja 184.

B len n o rrh ag ija gu zn o g a crijeva

253.B lennorrhoea n eo n a to ru m , pro-

p h y lak sa 155.t B ošn jakov ić Srećko 298.B ubreg cy stičn i desne s tra n e

313.

B ubreg kod tru d n o ć e i ek lam p- sije 151.

B ubrežne bo les ti 206.B ugarsk i fe rm en t i m lijeko 260.Calom el s d rug im lijekov im a 122.

C am p h o ro m en th o l 295.C hinirt, up liv na tru d o v e 122,

293.C hloroform 123.C irkven ica 96.C irrhoza je ta r a 85, 258.C o lity p h u s i razb o lje žučn ih

iz v o d n ik a 260.C orpus alienum tonsillae d. 180.

C ran ia S a lo n ita n e a 266.će la v o s t 119.Ć uška, u z ro k o titid e 142.

D egeneracija čov ječeg p o k o len ja 98, 133.

D iab e tes m ellitu s i n jegovo liječen je 319.

D iae ta b ilin sk a . . 323.D iaeta kod p lu ćn ih bo lesn ik a

123.D iag n o za difer. ben igne i m a ­

ligne ste n o ze p y lo ru sa 229.

D iagnoza difer. ep ilep tičnog i h y ste ričn o g n a p a d a ja 254.

D iagnoza d ifer. p ad a v ic e i m a-te r n ič a v o s t i . . . 292 .D iag n o za difer. ra z b o lja b u b reg a

i p e r i ty p h li t id e 2 1 .D iagnoza težk o g z g n ječen ja t r ­

b u h a 2 ).D iagnoza že lud ačn ih i c rijev n ih

ra z b o lja rö n tg en o m 289-D iagnoza že lu d ačn o g č ira 250 .D ig ita lis 122.D ip h th e r itič n a kožna p h leg m o n a

328 .

D ječak u b o jica 93.

D nevni i noćn i sa n 265.D ra in aža 20 .D y sen te rie to x in 87.E k to g a n 89.E m b ry o m a cy sticum ovarii 306.

E n d o card itičn i tv rn i šum 290 .F ersan 123, 358, 359.F ieberlehre allgem . 84.F luor a lb u s kod tro g o d išn je

d jevo jč ice 179.

F o rm a m in t- ta b le te 89.F ran jev c i ra n a rn ic i i ljekarn ic i

8, 35, 66, 111.

t G lück L avoslav 297.G onorrho ična a r th r i t id a 118.

G onorrho ična p h o sp h a tu rija

329,G radski l i je č n ik za djecu u

Z agrebu 200.G u akam pho l 243.H aem atu rija kod prim . tu b e r ­

kuloze b u b reg a 54.H ernije i nezgode 20.H onth in 243-H rb ten ice tip ičn a razb o lja 289-H ydrocephalus 282.

H ydrogenium h y p eroxyd . kod razb o lja želudca 88.

H yperostoza go rn jih če lju sti 288.Im m u n ite t od an tid ip h te ri-

tičnog sera 261.Im m u n iza c ija , nov i način 119-Inosk o p ija 86.Irrigacije i k lysm e 157-Iz lječ ivost ukočenosti šije 250.Iz tra ž iv a n je g rla 215.Iz tra ž iv a n je kem ičko-m ikro-

skopsko že ludačnog sa d rža ja 61.

iz tra ž iv a n je k rv i 211, 259-Izv ješća bo ln ička 124, 216.Jod fersan 122.K am enac u m jeh u ru zap rek a

p o roda 153.Kisik, up liv na posljed ice chlo-

ro form a 255.K o n g resn ied ju n a r. d em o g rap h ie

i hygiene 308.

Strana '372 L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. Broj 12.

Kozice k rav lje o rig inarne na čov jeku 84.

Kožne zvan ične bo lesti 121.Krvi p ro m jen e kod pogubnih

n o v o tv o rin a 257.K rv o tv o rb a kod težk ih slučajeva

b ezk rv n o sti i b ije lo k rv n o sti 209-

L ab y rin th , gn o jen je 288.L a 'parotoniije kod irrepon ib le

re tro flek sije i — v erz ije gra- v idnog u te ra 157.

L e ta rg ija 85.L iječen je acne v u lg a r is 118.

„ a k u tn e n ed o s ta tn o sti srca lijekov im a 158.

L iječenje a k u tn e razh lad e atro- p inom 89-

L iječenje a k u tn o g rh eu m atizm a sglobovnog . . . 328.

L iječenje a k u tn o g sep tičn o g pe- r ito n itisa 150.

L iječenje ap p en d ic itid e n u ta rn je 2 1 2 .

Liječenje ascaris lum brico id . 57.L iječenje cerebrosp in . m enin-

g itide an tim en ing . serom 211.L iječenje b a b in jih p ad av ičas tih

grčeva 293.L iječenje bedren ice . . . 294.L iječenje ch iru ržk o necarcinom .

ra z b o lja želudca 56.L iječenje ch iru ržk o pes p lanusa

321.L iječenje c y s titid e alkoholom 21L iječen je d o b r a c a . . . 262L iječenje d y se n te rije dječje

serom 214.Lij ečenj e ep id id y m itid e gon. 121.L iječen je f ra c tu ra h u m eru sa e

p a r tu 183.L iječenje f ra c tu ra o p e ra tiv n o 55Liječenje g lavobolje vap n ik o v im

solim a 292.L iječenje h rip av ca arsenom 216.L iječen je h y d ro th e ra p . k o d t a ­

b es dorsalis 360.L iječenje ischiasa 84, 158.

„ k lim ak te rija vodom 326 .

L iječen je k ro n ičn e o b stip ac ije

209.L iječen je k rv o to č ja želudčanoga

i c rijev n o g a gela tin o m 216.

L iječen je lu m b ag a 210.„ m as titid e Bierovom

zas ta jo m k rv i 294.L iječenje p adav ice . . . 209, 215.

„ p e r ito n itid e 243.„ p hysik . a k u t, upa la

sg lobova 158.L iječenje p ro d era pupko v in e

184.L iječenje pso riaze i ekzem a

rö n tg en o m 264.L iječenje pu erp era ln e sepse . . .

326.

L iječenje rad ik a ln o šu ljev a 148. ,, sc o rb u ta 262.„ sisan jem kod razb o lja

nosa 120.L iječenje syphilisa novo 294.

,, te ta n u s a 253, 261.,, tu b e rk . a r th r i t id a m a ­

sažom 22, 149

Liječenje tu b erk . g rk lja n a 210,

255.L iječenje tu b e rk . kom b in iran o

57.L iječenje tu b e rk . k o š ta n e i

sglobne hyp eraem ijo m 287.

L iječenje tu b e rk . tu b e ra lo m 197.

„ „ v an jsk e 20„ „ ž lijezda 149., vodom m orskom 262.„ zm ijinog u g riza 295. „ že lu d ačn ih bo lesti 186. „ že ludačnog v r ije d a

87, 213.

L iječnikovi zapisci 76.L ijekovi kod g a s tr it is chron ica

157.L ijev o stran e p o jav e kod peri-

ty p h li t id e 149-L isterov 80-rod jendan 105.

L uxatio m e tacarp o p h a lan g ea 238.

L uxatio tib iae 238.

L ym phango itis rheum . chron. 148.

M aretin , o tro v a n je 359.M asaža jak o m s tru jo m zrak a

265.M asaža u vodi 360-M eckelovog d iv e rtik u la invagi- - n ac ija I.

M edjice o b ran a 326.

M ekokostnosti ae tio log ija 185>327.

M eningitis tu b e rcu lo sa 179.

M lijeko h aem o sta tic u m 22 .M lijeko kod k ožn ih bo lesti 121.M lijeko, z a raza p rim a rn e tb c

p ro b av ila u d je t in js tv u 184.JVlorJbus m acu losus W erlhofii 179.

M orphij~”kod astlinTe““29'4'r 'M yasthen ična p se u d o p ara ly za

129.

M yo card itid a i razb o lje žilja kod djece poslije a k u tn ih bo lesti 213.

M yom , m oderne operacije 293.N apor i čovječi o rgan izam 119.N arkoza kod um j e tno u m an j enog

o b to k a k rv i 289.N euralg ija 83, 88, 291.N iko tin , u p liv n a u s tro je k rv o ­

to k a 290.N iko tina , kav e i č a ja u p liv 11a

p ro b a v u 291.0 p ro d u lje n ju ž iv o ta 321.O d h ran jiv an je h ran jen čad i 184.O k re t p ro p h y lak tič n i 151.O m orol kod ang ine 157-O peracija po A lexander-A dam su

155.O peracija x y p h o p ag u sa 1840,

262.Opij kod a k u tn e p e rity p h litid e

295.O steom a m uscu la re tra u m a tic u m

25.O tro v an je , slučaj su m n je 140.

O tv rd nućem k u cav ica izazv an o šenuće 256.

O zaen a 121.O zljeda s tr ije ln a c rijev a i m je ­

h u ra 241.O zljede, u p liv na h rb te n ja č n e

i m o žd jan sk e bo les ti 316.O zljede lu b an je i m ozga, hy-

p era lgetičn i p o jav i 322.P adav ica , p o v red e m ozga 241.P ad av ica i vap n en e soli 292 .P a th o g en eza k o litid e i s to m ati-

tid e od žive 255.P a th o lo žk a p o treb a m o k ren ja

kod žena 153-Perforacije tan k o g a crijeva 221.

Perfo racija želudačnog č ira 333.

P erhydrase-m lijeko 185.

Broi 12. L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. Strana 373

P erh y d ro l M erck u gynaekologiji88.

P erin ep h ritid a 210.Perosm ijeva kiselina kod neu-

ra lg ija V. 54.P h im oza 328.Pijav ice u gynaekologiji 152.P lacen ta p raev ia , s ta tis t ik a 155.P le th o ra v era i po lycy th aem ia

211.P n eu m o th o ra x iza u b o d a 311.Pobol ško lske djece n a lad an ju

69.

P okus m eth y len -m odrilom po R usso-u 87.

Pokus s p lu ć im a . . . 120.P o liom yelitis 36O.P o lym yositis b lennorrh . 254.P om or novorod jenčad i u bolnici

185.P orod ja j ob razo m neobičan 154.P ospanost, b o rba p ro ti 82.P o v raćan je novorod jenčad i 328.P ra n je m jesečno zam jen ju juće

152.P re d stav k a sbo ra n a sa b o r 39.P re p a ra ti s la d a 123.P ro h o d n o s t p ro b av ila za b a k ­

te r ije 86.P rom jene k ron. u, s lu z n ic i,g rk ­

l ja n a od guše 288.- P rom jene želudca i bližeg d roba

k od ty p h a 324.P ro phy laksa grčeva kod tru d n ic a

325.P ro s ta tit is chron ica „cy sto p a-

re tic a ” 19.

P u n jen je m okraćnog m jeh u ra k isikom 265.

P y e litid a 290.P yreno l 215,R adij, liječenje trach o m a , 360 .R ad ij, up liv n a tije lo 121.R ad ijev a em an ac ija 330.R a d io th e rap eu tsk o d je lo v an je

in d ife ren tn ih th e rm a 157.R ak, iz lječ iv o st 55.R ak re k ta ln i, ra n a d iagnoza

53, 289.R ak g rla , ra d ik a ln a o p e rac ija

razcjepom g rla 19.

R ak jez ik a , liječen je 21.R ak sise, ra n a sp o z n a ja 148R egenerol 243.R esekcija tu m o ra coecum a i

co lona 56.R esekcija želudca rad i rak a 322.R etencija p lacen te , g lavn i uzro k

155.R e tencija p lo d n jih ovo ja 153,

154.R öntgen-nalaz i rijedk i 2£<L_R ö n tg en o -th erap ija sa rcom a i

ra k a 289.R öntgenovim z rak am a liječenje

m ed ias tin a ln ih tu m o ra 20.Sajod in 157-S akag ija , d v a s lu ča ja kod čo­

v jek a . . . 245.S a n a to r ija p liv a ju ć i 266.S asta n ak obć. liječn ika žup.

srijem ske 234. ‘S a v je to v a liš ta za m ajke 185.Seljaci m rtv o z o rn ic i 199.

Ser M arm orekov kod ch iru ržke tu b e rk u lo z e 53, 84.

Ser s trep tococcn i kod sep tičn ih p e rity p h litid a 53.

Skleroza a r te r ija m ate rice kao u z ro k n eu tišivom k rv a re n ju

153.S m rt u slijed pokusnog p roboda

p o g ru d ja 251.S m rznuće, p o sta n a k i liječenje

hyperaem ijom 288.S p iro ch ae ta pallida 328.S rca ran e , uspjesi šav i 19, 241.S rčana sla b o st 251.S rčane snage izp itiv a n je 213.S ta tis tik a gonorrhoee 265.S ta tis tik a i n jego v an je djece

185.S te rilizac ija k a te t r a 267.S tid n ice rez 327.S to m atitid e n ek ro tiz ira ju će 291.S ubphren ičn i p o d k o žn jak 322S unčane k u p e lji kod periton i-

tis 36O.Sunčan ica, p o sta n ak 290.S u p ra ren in u po ro d n ič tv u 327-Syphilis čes titih žena 263.S yphilis n erv o sa 264.

Syphilis p a ro tisa 329.Syphilis srca 329.Široko o tvo ren j e pogrudnice 243.Šivaći m a te rja l 149.Š krle t 161, 189.

Š ljivov ica n a ra v n a sad rža je b a k ra 178.

T aeniol 243-T etan ičn i to k sin i cen tr. nerv.

su b s ta n c ija 260.T h y m u s kod Basedow a 291.T je lesna lak a o zljeda i z lo stava

33.

T riferrin 215.T ru d n o ća i sušica 151.T u b erku lin - d iagnostika 252,. 259, 291.T uberku loza , b o rb a p ro tiv 78.T u b erk u lo za i ško la 214.T u b erk u lo za m okraćnog m j e ­

h u ra 21.T u b erk u lo za p lućna , n a s ta ja n je

i liječen je 292.T u b erk u lo zn a m en in g itid a 256.T u d ja tje le sa u trb u h u 150.T um ori m aligni ovarij a i želudca

154.Ubodi perfo rira ju ć i u trb u h 301.

U k lo n je n je šu p ljin a u operacio- n im ran am a 52.

U m obolnik ženo- i sam oubo jica3.

U terus un icorn is c. ru d im en to cornu a lte r iu s 64.

Uzroci i liječen je o tv rd n ic a k u cav ica 254.

V ena sa p h en a k o d g u k av o sti podgoljen ica 150.

Z a s ta ja k rv i, d je lo v an je n a zaražene ran e 20.

Z aštitn o odijelo 255.Zdjelica tije sn a i p o rod 275.

Z dje liš ta m jeren je 325.Zubi hom o p rim igen iusa 267.Z vekast n a p ad ač 27.

Ž eludčane erozije 257.Živci v itiča s te srčan e kucavice

252.Ž u tica tru d n ic a 152.Y ohim bin 89.

4

btrana 374 L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. Broj 1 2.

II. Kazalo im ena.(B ro jev i sirana orig inaln ih radnja tiska n i su k ru p n im slovim a).

A hlfeld F. 325.A lb rech t 256 .A lexander W. 84.A lm agia G. 260, 261.A lpar A. 122.A ltm an D. 88, 89, 119, 120,

123, 124, 157, 158, 186, 212, 243, 330, 360.

A lqu ist J . 255.A rchangelsk^ K. 252.A ronsohn E. 84.A sk an azy O. 54.

B abes 251, 295, 359- B akes J . 56.B aldes 119- B a lth u z a rd F. 121.B andelie r 252.B a rad u lin G. 257.

B arlach 294.B arle J . 8, 35, 66, I I I .Barw ell 255.B ehla R. 255.B ehring 79.B eloh lavek F. 78— 84, 87, 88,

107, 118, HO, 148— 152, 153, 159, 209, 210, 2 1 2 ,- 2 1 5 ,

242, 250— 253, 255— 257, 262, 263, 267, 275, 289, 290 , 292— 294, 308, 311, 322— 327, 330.

B endersky 36O.B erger 20, 55, 257- f B ergm ann E. pl. 108.

B e rn a rd 157- f B e rth e lo t 107.

B e rtra n d G. 260.B ilh au t M. 123.B lum berg M. 323.B lu m en th a l 89, 260.B oas J . 53- B oehm e 185- B oenninger 251.B onček 158.B ond 150.B ou ch ard C. 121.B ruen ing 57- B ru n s 19- B runsw ic 253.B udin 151.

B ulk ley L. D. 121.B uerger 155, 327- B u e ttn e r 151- B u rk h a id t L. 149, 265- C alot 20.C aplescu 148.C arracido R. 122.C heatle G. H. 148.C hm ela R. 263 .C h ro b ak R. 20.C lark 293- C laus 329- C lo e tta M. 122.C olom bani F. 25.

C rkvenac M. 179.

C ulek A. 54, 69, 197, 282,

Č ačković A'„ pl. 105, 108, 269.

333.

D ed ju rin P. I. 118.D e te rm an n 322.D eu tsch laen d e r K. 287- D iem K. 266.D inger 360.D oerr R. 87.D o en itz 149- Dogiel J . 252.D rew 289.D ünger R. 87.D urlach er 155-D u s t F. 153, 154, 155, 156,

157-E ich en g rü n A. 120.E ichw ald 358.E isen h u th K. 178.

E itn e r E. 328.E lischer 20 .E ngel 20.E ngelho rn 154.E rb W. 265.E rh a rd t O. 328.

Esser 185, 327.E u le n b u rg 85- E w ald P. 316.F ieb iger J . 184.F ied ler L. 184.F isch ler 359.F lo rsch ü tz V. 7 7 ,2 2 1 ,2 8 9 ,3 1 9 ,

320, 321.

F ock 122.F ourn ie r 21 , 263.F raenkel A. 158.F ried laen d er 89.Qauss 359.Geigel R. 290.G eiger 154.G elpke 56.G erönne 157.G ierke E. 291 .G oldberg 19.G o ld sch m id t 294 .G ordon 83, 326.G o rjan o v ić 73, 267.G raf 155- G raf H. 259 .G ran i G. 319.G rassm an n K. 290.

G ru zd ev 150.G u n d ru m 21, 73— 76, 84, 85,

119, 120, 121, 151, 152, 211, 241, 250, 253, 254, 258, 261, 264, 265, 265, 266, 267, 321.

G u tsch y F. 129,

G u tsc h y L. 86, 87. 259, 260, 261.

H am m ersch lag 54.

H ard ie 325- H eine B. 288.H em m e te r J'. 250.H erling 359.H erzog R. 329.H ill 262.H lad ik 120.H ochm eier F. 55- H offa A. 53- H o ffm ann E. 328.H o rv a th A. 266.H o ttin g e r 267.H ovorka O. pl. 243, 254, 263,

320.H u eb n er A. 264.H uellen A. v. 53, 84.H y nek K. 254.Ja g ić N. pl. 85, 258.J a n s k y J . 254, 292.Ja w o rsk i 152.Je n se n O. 18.

Broj 12. L IJE Č N IČ K I V IJE S T N IK 1907. Strana 375

Jo k o v ić R. 76. M ašek D. v it. 76. S en a to r 254.Jo lla sse 289 . M aürer A. 293. S enftleben 290 .Jo se p h 20 . M ayer L. A. 152. S igris t A. 330.Jo v a n e 262 . M eisels 262 . S ilvestri 292.Ju rč ić F. 64, 306. M endes 261. S irugue 121.

K elling G. 18. M enzel 288. S itt le r 261.

K ieffer 262. M ilobar K. 61, 229. S neguirev 152.

K lapp 265, 289. M ilovidov D. 118. Solowij 153-

K lebs E. 57- 292. M osetig v. 52- S olt P. 22.

K lem perer G. 324. M üller R. 259 . S o ltm an n 0 . 185-

K n o rr R.: 153- N astase N. 256 . N em ičić 245.

S on d erm an n R. 120.

K och R. 82. S p ae th 155.

K o h n s ta m m 89. N eu M. 327. S p ie lm ayer 294.

K o h o u t B. 98, 133. N ovak 88. S taehelin 32'3.

K o llb ru n n er 267 . N ow ikof N. 88. S te rn b e rg 157.

K o n in d jy P. 22, 149. O ppenheim M. 329. S to u z v. W. 123.

K ossm ann R. 265 . O ppenheim er 36O. S tu ch le rn W. R. 253.

K raem er C. 291 . P ävec V. 256. S tu h l G 183.

K roen ig B. 359. Peiser J . 328. S tu rsb e rg H. 290 .

K roner 329. Pel P. 295 . Š am anek 151.

K učera V. 254. P e rits G. 291. T a llq u is t T. W. 256.K u es tn e r 157- P e ru tz 258. T aussig V. 238.

L aem in erh irt 123. P e te rsen O. pl. 118. T e rrie r 150.

L ag riffo n t A. 86. P fa u n d le r M. 184. T off E. 326.

L aquer 158, 36O. P irq u e t v. 259. U ffenheim er A. 86.

Laser 123. P o en aru 148. U h len h u th P. 328.L assar 119, 328. P o lano 0 . 265. U lm ann R. 184-L e n h a rtz H. 290. P o lla tschek 89. Ulrici H. 123-L engem ann 255. P o r t F. 359. V allee H. 259-L en o rm an t C. 19- P o th e ra t 253 . V aschide N. 265.Leriche 322. P ro sk an er A. 324. V asilin A. 295, 359-L erm oyez M. 121. R anzi E. 55. V elden R. v. d. 122,Lesser E. 294. R iehl 295- V ie tt 157-L e u te rt 288. R issm ann 153- V illiam s 289-Levi 121. R it te r K. 288. V ollm er 84.Lew in W. 184. R odari 157. V o rsch ü tz 322.L is te r 105. R oscher K. 328. V ulpius 0 . 316.Loeffler 119- Ross G. 292. W aelsch L. 329.L oew en thal 330. R ovsing T. 21. W ag n er 153-Loew y 89- S arvey 293 . W alliczek K. 288.L u isada 360. S chauz A. 288. W alte r H. 88.

M aenzer A. 122. S ch erb er G. 291. W ederhake 149-

M arfan A. B. 185- Schiff 186. W eisw eiler G. 260.

M arković A. pl. 33. S ch ind ler 121. W eiss D. 322

M arković R. pl. 18— 23 , 52— 57, Schlesinger A. 21. W iesner A. 123.

76, 77, 84, 88, 120— 123, Sch lossm ann A. 185. W ilm s 148.

149, 161, 184, 185, 189, S ch m id t 21, 87, 264. W itzen h au se r 328.

200, 214, 215, 2 5 8 ,2 6 4 ,2 6 5 , S chneider 154. Z acharias P. 294.

287— 291, 294— 296, 297, 298, Schw arz D. 1, 301. Ziegler 0 . 291.

327— 329, 358. Schw erin 53- Zweig 326.

M arnoch 148. Seefelder 155- Ž irovčić I. 3, 27, 93.

M arušić F. 76. S eligm ann E. 329.

M arx H. 120. Seilei J . 21.