1

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ Комисија за утврђивање испуњености услова за избор др Јелене Лазаревић у звање научни сарадник

НАСТАВНО-НАУЧНОM ВЕЋУ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ПРЕДМЕТ: Извештај Комисије за оцену испуњености услова за избор др Јелене Лазаревић у звање научни сарадник.

Наставно-научно већe Шумарског факултета Универзитета у Београду је нa седници одржаној 28.09.2016. године, донело одлуку (бр. 01-745/2) о покретању поступка за избор др ЈЕЛЕНЕ ЛАЗАРЕВИЋ у звање научни сарадник. На истој седници одређена је Комисија за оцену испуњености услова за избор у наведено звање у саставу:

1. Др Ненад Кеча, редовни професор Универзитета у Београду-Шумарског

факултта; 2. Др Слободан Милановић, доцент Универзитета у Београду-Шумраског

факултета; 3. Др Драгана Стојичић, ванредни професор Универзитета у Нишу-Природно

математичког факултета.

За састављање овог извештаја Комисија је имала на располагању Уверење о стеченом академском називу доктора наука, потребне податке (опште, биографске) и списак објављених научних и стручних радова. На основу приложене документације Комисија је спровела одлуку Наставно-научном већу Шумарског факултета Универзитета у Београду, обавила анализу научне и стручне активности кандидата и сачинила следећи

И З В Е Ш Т А Ј

I) БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ: Име и презиме: Jeлена Лазаревић Датум и место рођења: 25.октобар 1971., Аранђеловац, Србија

2

Образовање:

Институција Диплома и звање

1996. година Универзитет у Београду, Шумарски факултет - Одсек пејзажна архитектура, 18. јануара 1996 одбранила је Дипломски рад под називом »Заштита и унапређење предела око манастира Старе и Нове Павлице« Диплома бр.297, издата 23.01.1996 године, издата од Шумарског факултета.

Дипломирани

инжењер шумарства за

пејзажну архитектуру

2001. година Универзитет у Београду, Шумарски факултет- група за Заштиту шума и украсних биљака, 10. октобра 2001. године одбранила је Магистарску тезу под називом: »Bioekologija fitopatogene gljive Herpotrichia juniperi (Duby) Petrark«, Диплома бр.33, издата 16.10.2001 год. од Шумарског факултета.

Магистар

шумарских наука из области

шумарства

2013. година Универзитет у Београду, Шумарски факултет – Катедра заштите шума, 4. јула 2013. године одбранила је докрорску дисертацију под називом »Ektomikoriza četinrskih vrsta drveća u Crnoj Gori sa posebnim osvrtom na mikorizu munike- Pinus heldreichii Christ.« Диплома бр. 14861, издата 14. априла 2014. године, издата од Шумарског факултета Универзитета у Београду.

Доктор

биотехничких наука из области

шумарство

Радно искуство и основне активности и одговорности:

март 1996. - октобра 2001. године - стипендиста Министарства за науку и технологију на пројекту »Унапређење и оптимално коришћење шумских потенцијала и функција шума и шумских подручја Србије«

школске 1999/2000 и 2000/2001 - предавач на предмету Ботаника у Вишој пољопривредној школи- Неготин (наставне базе у Зрењанину и Бачкој Тополи).

Март 2002. - април 2003. године - стручни сарадник у Савезном министарству привреде и унутрашње трговине, у сектору за виноградарство, воћарство, шумарство и прераду.

Април - октобар 2004. године - стручни сарадник у Министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства Р Србије у сектору за аналитику, економику и аграрну политику.

Од октобра 2004. године ради у Биотехничком институту у Подгорици. Кључне области рада: - Шумска фитопатологија; - Микологија и микориза; - Микоризација у расадничкој производњи.

II НАУЧНА КОМПЕТЕНТНОСТ А) БИБЛИОГРАФИЈА

ВРСТА И КВАНТИФИКАЦИЈА ИНДИВИДУАЛНИХ НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИХ РЕЗУЛТАТА

3

Ред бр

СПИСАК ОБЈАВЉЕНИХ НАУЧНИХ И СТРУЧНИХ РАДОВА ПО „М“ КАТЕГОРИЈАМА

Категорија публикације

Бр. поена

M 20 - Радови објављени у научним часописима међународног значаја M 22 - Рад у истакнутом међународном часопису

1 Drenkhan R., Tomešová-Haataja V., Fraser S., Bradshaw R., Vahalik P., Mullett M., Martín-García J., Bulman L., Wingfield M., Kirisits T., Cech T., Schmitz S., Baden R., Tubby K., Brown A., Georgieva M., Woods A., Ahumada R., Jankovsky L., Thomsen I., Adamson K., Marcais B., Vuorinen M., Tsopelas, P., Koltay A., Halasz, A; La Porta N., Anselmi N., Kiesnere R., Markovskaja S., Kačergius A., Papazova-Anakieva, I., Risteski M., Sotirovski K., Lazarević J., Solheim H., Boroń P., Bragança H., Chira D., Musolin D., Selikhovkin A., Bulgakov T., Keča N., Karadžić D., Galovic V., Pap, P., Markovic M., Polaković-Pajnik L., Vasić V., Ondrušková E., Piskur B., Sadikovic D., Diez J., Solla A., Millberg H., Stenlid J., Angst A., Queloz V., Lehtijärvi A., Doğmuş-Lehtijärvi H. T., Oskay F., Davydenko K., Meshkova V., Craig D., Woodward S., Barnes I. (2016): Global geographic distribution and host range of Dothistroma species: a comprehensive review. Forest Pathology 46(5): 408-442, DOI: 10.1111/efp.12290

M22 5/(1+0,2 x

(66-7))

0,39

2 Bulman, Lindsay; Bradshaw, Rosie; Fraser, Stuart; Martín-García, Jorge; Barnes, Irene; Musolin, Dmitry; La Porta, Nicola; Woods, Alex; Diez, Julio; Koltay, András ; Drenkhan, Rein; Ahumada, Rodrigo; Polaković-Pajnik, Leopold ; Queloz, Valentin; Piskur, Barbara; Doğmuş-Lehtijärvi, H. Tuğba; Chira, Danut ; Tomešová-Haataja, Vera; Georgieva, Margarita ; Jankovsky, Libor; Anselmi, Naldo; Markovskaja, Svetlana; Papazova, Irena; Sotirovski, KIril; Lazarević, Jelena; Adamčíková, Katarina; Boroń, Piotr; Bragança, Helena; Vettraino, AnnaMaria; Selikhovkin, Andrey; Bulgakov , Timur ; Tubby, Katherine"A worldwide perspective on the management and control of dothistroma needle blight", Forest Pathology 46(5): 472-488 DOI: 10.1111/efp.12305

M22 5/(1+0,2 x

(32-7))

0,83

M 23 – Рад у међународном часопису 3 Lazarević J., Keča N. Martinović A. (2012). Mycorrhization of containerized Pinus

nigra seedlings with Suillus granulatus under open field conditions, Forest Systems 2012 21(3),498-507

M23 3

4 Lazarević J., Stojičić D., Keča N.(2016): Effects of temperature, pH and carbon and nitrogen sources on growth of in vitro cultures of ectomycorrrhizal isolates from Pinus heldreichii forest, Forest Systems, 25(1), e048, 10 pages (2016), eISSN: 2171-9845, http://dx.doi.org/10.5424/fs/2016251-07036

M23 3

М 30 – Зборници међународних научних скупова М33 – Саопштење са међународног скупа штампано у целини

5 LAZAREVIĆ S., KovaČević M., JELISAVČIĆ L., LAZAREVIĆ J., (1996): Control of terms by network diagram in ornamental plant production. Second Scientific Conference, International plant propagators society ”Propagation of Decorative Plants”, Sofia, 82-87.

M33 1

6 CVEJIĆ J., LAZAREVIĆ S., AVRAMOVIĆ M., LAZAREVIĆ J. (1997): Valorization of vegetation in the park of the Bukovička spa and its protection covering both protection and development of urban and suburban areas of Aranđelovac town, Proceedings of he 3rd International conference on the development of forestry and wood science/tehnology, volume II, Beograd 313-321.

M33 1

7 MILIJAŠEVIĆ T., MARKOVIĆ Č., STOJANOVIĆ A, LAZAREVIĆ J. (1998): The most important pests and diseases in ornamental and forest nurseries in Serbia. IPPS in Bulgaria- Third Scientific Conference Propagation of ornamental Plants, Sofia, pp. 95-100

M33 1

8 Lazarević J. (2008). Possibilities of hardwoods and coniferous seedlings mycorrhization in the field conditions in Podgorica, Medjunarodna naučna konferencjija »Forestry in achieving Millenium Goals«, Institute of lowlаnd Forestry

M33 1

4

and enviroment, Novi Sad. Proceedings, pp. 331-337 9 LAZAREVIĆ J., PERIĆ O., PERIĆ B. (2008). Decay fungi of Mediteranean part of

Montenegro, Interrnational scientific Conference »Forestry in achieving Millenium Goals«, Institute of lowlаnd Forestry and enviroment, Novi Sad. Proceedings 349-355.

M33 1

10 LAZAREVIĆ J., PERIĆ O., PERIĆ B. (2009). Basidiomicetes in Pine Forests In Montenegro, V International conference “The study of fungi in Cenosis”, Perm, Russia, p. 135-138.

M33 1

11 LAZAREVIĆ J. (2010). Seedlings mycorrhization under the treat of climate changes, International Scientific Conference, Forest Ecosystems and Climate Changes, Маrch 9-10, 2010 Belgrade Proceedings, Volume 2, pp. 221-226.

M33 1

12 LAZAREVIĆ J. 2010. Mycorrhization of containerized Pinus nigra seedlings with autochthonous Pisolithus arhizus, Proceedings First Serbian Forestry Congress “Future with Forests", 454 Faculty of Forestry University of Belgrade, Belgrade (Serbia) November 11–13. pp. 348-354.

M33 1

M 34 – Саопштење са међународног скупа штампано у изводу 13 LAZAREVIĆ J., (2003): Brown felt blight in Montenegro, Third International Balcan

Botanical Congress, Sarajevo. p. 65. M34 0,5

14 LAZAREVIĆ J (2007). Distribution and host plants of brown felt blight in montenegrin mountains, International symposium „Natural and cultural values of Dinaridi ecosystems), 25-27 maj 2007, Berane, Andrijevica, Plav, Book of apstracts, p. 82.

M34 0,5

15 LAZAREVIĆ J., PERIĆ O., PERIĆ B. (2007). Distribution and diversity of ectomycorrhizal fungi in Montenegro, XV Congress of European Mycologists, Saint Petersburg, Russia, Abstracts, p. 131.

M34 0,5

16 Lazarevic J. (2009) Fungi from Montenegro potentially valuable in mycorrhization of coniferous, V Balkan Botanical Congress, Belgrade, Book of abstracts, 90-91.

M34 0,5

17 LAZAREVIĆ J. (2010). On the physiology of Chalciporus amarellus (Quél) Bataille, IX International mycological Congres, 1-8 august 2010, Edinbourgh. p. 4.112.

M34 0,5

18 Lazarević J. (2011). Inoculation of containerized Pinus nigra seedlings with “native” ectomycorrhizal fungi in Montenegro, XVI European Mycollogical Congress, Book of Abstracts. p. 241.

M34 0,5

19 Lazarević J., 2013. Brown felt blight in mountain and high mountain forests in Montenegro-p127.IUFRO 2013 working party 7.02.02.Foliage, shoot and steam diseases of Forest trees, conference: Biosecuity in natural forests and plantations, genomics and biotechnology for biosecurity in gorestry, May 20-25, 2013, Brno and Cerna Hora, Czech Republic, Book of Abstracts. p. 127.

M34 0,5

20 Lazarević J., Davidenko K., Milberg, H., 2015: Occurrence of Dothistroma septosporum on high altitude pine forests in Montenegro, Joint IUFRO Working Party meetings, 7-12 June, 2015 in Uppsala, Sweden 7.02.02 "Foliage, shoot and stem diseases of forest trees" & 7. 03.04 "Diseases and insects in forest nurseries, p. 76.

M34 0,5

21 Lazarević J., Keča N., Mycorrhization for improvement conifer seedlings quality in Montenegro, Joint IUFRO Working Party meetings, 7-12 June, 2015 in Uppsala, Sweden 7.02.02 "Foliage, shoot and stem diseases of forest trees" & 7. 03.04 "Diseases and insects in forest nurseries”, p. 77.

M34 0,5

22 Lazarević J., 2015. Application of autochtonous fungi for mycorrhization of conifers –trials in Montenegro, EUFORIA European Forest research and Inovation Area, The Final UFORINNO Conference, 31-August- 4 September 2015, Rogla, Slovenia, Programme and Book of abstracts, p. 69. http://euforinno.gozdis.si/data/upload/ZBORNIK_NET.pdf

M34 0,5

23 Lazarević J., Bojović D. Olgica Perić O, 2015. : Wild edible mushrooms and medical herbs on Montenegrin mountains and katuns, EUFORIA European Forest research and Inovation Area, The Final UFORINNO Conference, 31-August- 4 September 2015, Rogla, Slovenia, Programme and Book of abstracts, p. 68. http://euforinno.gozdis.si/data/upload/ZBORNIK_NET.pdf

M34 0,5

24 Grebenc T, Martin M. P., Sulzbacher M., Karadelev M., Benucci G.M. N, Ballian D., Lukić T, Lazarević J, Kraiger H, 2015 Hypogeus fungi diversity and ecology in SE

M34 0,5

5

Europe, EUFORIA European Forest research and Inovation Area, The Final UFORINNO Conference, 31-August- 4 September 2015, Rogla, Slovenia, Programme and Book of abstracts, p. 55. http://euforinno.gozdis.si/data/upload/ZBORNIK_NET.pdf

25 Lazarević J., 2015: Application of autochthonous fungi and forest soil for seedling mycorrhization - trials in Montenegro, Soil Biological Communities and Aboveground Resilience, COST Action FP1305 BioLink:Linking belowground biodiversity and ecosystem function in European forests, Proceedings of the 3rd Annual Meeting, Rome, 17-19 November 2015, p. 54

M34 0,5

26 Lazarević J., Laković I., Kapetanović A., Marković M. (2016). The landscape of seasonal mountain settlements–katuns - in se montenegro - from natural to cultural landscape and back: World Congress Silvo-Pastoral Systems 2016, Portugal, Evora, 27th-30th September 2016, book of abstracts, p.44.

M34 0,5

27 Lazarević J., Perić B., Perić O., Rimvydas V., Audrius, М. (2016) Fungal biodiversity associated with endemic Pinus heldreichii forests in se Montengrin mountains, World Congress Silvo-Pastoral Systems 2016, Portugal, Evora, 27th-30th September 2016, book of abstracts, p. 228.

M34 0,5

28 Lazarević J., Stojanović I., Spanu I., Piotti A., Bagnoli F., Vendramin G. G. 2016: Genetic characterization of Pinus heldreichii populations from Montenegro International Conference: Sustainable development of mountain areas - Experiences, challenges and perspectives, Žabljak, September 14-16, 2016, Book of abstracts, p. 64.

M34 0,5

29 Lazarević J., Davidenko K., Vasaitis R., Menkis A., 2016: Forest site drives diversity and composition of fungal communities associated with fine roots of Pinus heldreichii: International Conference: Sustainable development of mountain areas - Experiences, challenges and perspectives, Žabljak, September 14-16, 2016, Book of abstracts, p. 62.

M34 0,5

30 Lazarević J., Grebenc T., 2016. Ecology of hypogeous fungi in montenegro and their culitvation potential, International Conference: Sustainable development of mountain areas - Experiences, challenges and perspectives, Žabljak, September 14-16, 2016 Montenegro, Book of abstracts, p. 63.

M34 0,5

31 Grebenc T., Lazarević J., 2016. Distribution and diversity of hypogeous fungi in south-eastern Dinaric Alps (Montenegro), International Conference: Sustainable development of mountain areas - Experiences, challenges and perspectives, Žabljak, September 14-16, 2016 Montenegro, Book of abstracts, p. 49.

M34 0,5

M 50 – Радови у часописима националног значаја M 52 – Рад у истакнутом националном часопису

32 LAZAREVIĆ J. (2001): Nalaz gljive Herpotrichia coulteri (Peck) Bose na Durmitoru, Mycologia Montenegrina III (1): 197-203.

М52 1,5

33 LAZAREVIĆ J. (2003): Contribution to the study of phisiological characteristics of the pathogenic fungus Herpotrichia juniperi, Agriculture and Forestry (Podgorica), 49 (3-4) 95-109.

М52 1,5

34 LAZAREVIĆ J. (2004): Inonotus hispidus as a cause of decay on some decidious tree species on urban green areas,, Agriculture and Forestry (Podgorica) 50 49 (1-2) 105-116.

М52 1,5

35 LAZAREVIĆ J., 2004. Pinus heldreichii as host of brown felt mold (Herpotrichia juniperi ) in Montenegro, Mycologia Montenegrina VII: 77-89.

М52 1,5

36 LAZAREVIĆ J. (2004): Contribution to the study of phisiological characteristics of the pathogenic fungus Herpotrichia coulteri,; Mycologia Montenegrina VII, 47-52.

М52 1,5

37 PERIĆ B., LAZAREVIĆ J. (2006). Due interessanti specie del genere Perenniporia in Serbia e Montegro: P. ochroleuca e P. fraxinea. Micologia e Vegetazione Mediterranea 21 (1): 41-52.

М52 1,5

38 LAZAREVIĆ J., PERIĆ O., PERIĆ B. (2006). Phellinus torulosus as decay fungus on evergreen broadleaves in Montenegro. Mycologia Montenegrina IX: 25-33.

М52 1,5

39 LAZAREVIĆ J. (2006). Decay fungi of Topčiders Park in Belgrade Mycologia М52 1,5

6

Montenegrina IX: 55-623. 40 LAZAREVIĆ J. (2009).Phoma glomerata on Cycas revoluta on Montenegro coast,

Mycologia Montenegrina XII: 85-90. М52 1,5

41 Lazarević J., Perić O., Perić B. (2011). Ektomikorizne gljive u Crnoj Gori-diverzitet i distribucija, Mycologia Montenegrina XIV (2011): 85-115.

М52 1,5

42 LAZAREVIĆ J. (2012). Genetic resources in forestry sector of Montenegro, International Conference: Role of research in sustainable development of agriculture and rural areas, Agriculture & Forestry (Podgorica), Vol 57 (51-71).

М52 1,5

43 LAZAREVIĆ J., KEČA N., 2014: In vitro cultivation of mycelium of mycorrhizal fungi: Pisolithus arhizus and Scleroderma sp. Mycologia Montenegrina XVI (2013)2014: 95-105.

М52 1,5

44 LAZAREVIĆ J., Davidenko K., Millberg H., 2015: Incindence of Dothstroma septosporum in different pine forests in Montenegro, Mycologia Montenegrina XVII (2014) 2015: 119-131.

М52 1,5

45 Perić B., Nicolas Van Vooren N., Healy R. & Lazarević J, 2015: Une Trichophaea rare récoltée en france et au Monténégro: T. flavobrunnea comb. nov. (Pezizales), Mycologia Montenegrina XVII (2014) 2015: 65-87.

М52 1,5

46 Lazarević J., Keča N., Viotić D. (2015): Mycorrhization and use of super absorbent polymers in targeted production of hardwoods planting material, Agriculture and Forestry (Podgorica) Vol 61. Issue 1, 295-307. DOI: 10.17707/AgricultForest.61.1.37 http://www.agricultforest.ac.me/paper.php?id=2405

М52 1,5

M 60 – Зборници скупова националног значаја M 63 – Саопштење са скупа националног значаја штампано у целини

47 LAZAREVIĆ, J. (1996): Zaštita i unapređenje predela oko manastira Stare i Nove Pavlice. Planiranje i uređenje predela, Udruženje urbanista Srbije, rad je saopšten na naučno-stručnom skupu ¨Planiranje i uređenje prirodnih predela, 27.-29.mart 1996. Kopaonik, 213-223 str.

M63 0,5

48 Lazarevic S, Lazarevic J (2004) Bolesti lukovičastih vrsta cveća kao limitirajući faktor njihove proizvodnje; VIII symposium Biotehnology and Agroindustry, (VIII naučno stručni simpozijum Biotehnologija i Agroindustrija), Velika Plana 1-03 novembar, 2004, Zbornik radova, 337-343.

M63 0,5

49 LAZAREVIĆ J. , LAZAREVIĆ S. (2010). Possibilities for production and application of native Cyclamen neapolitanum in landscape architecture and horticulture, 10th SFSES 17-20 june 2010, Biologica Nyssana 1(1-2), 105-109.

M63 0,5

M 64 – Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу 50 CVEJIĆ J, LAZAREVIĆ S, AVRAMOVIĆ M., LAZAREVIĆ J. (1998): Inventarizacija i

valorizacija vegetacije parka Bukovičke Banje. Prirodne i kulturno istorijske vrednosti Aranđelovca, Naučni simpozijum, Aranđelovac, p. 43.

M64 0,2

51 MARKOVIĆ Č., KARADŽIĆ D., GRAORA D.,. LAZAREVIĆ J, (1999). Bolesti i štetočine na biljkama u enterijeru Sava Centra, XIII jugoslovenski simpozijum o zašita bilja, Zlatibor., p. 105.

M64 0,2

52 LAZAREVIĆ J. (1999): Bolesti cikasa (Cycas revoluta Thunb.) XIII jugoslovenski simpozijum o zašita bilja, Zlatibor, p. 106.

M64 0,2

53 LAZAREVIĆ J. (2001): Ugroženost visokoplaninskih šumskih ekosistema Crne Gore patogenom gljivom Herpotrichia juniperi, Naučni skup sa međunarodnim učešćem: Prirodni potencijali kopna, kontinentalnih voda i mora Crne Gore i njihova zaštita, Žabljak , p. 158.

M64 0,2

54 LAZAREVIĆ J., KARADŽIĆ D, (2001):Lignikolne gljive kao indikator zdravstvenog stanja drvoreda u Beogradu, XV jugoslovenski simpozijum o zašita bilja, Zlatibor, p. 65.

M64 0,2

55 LAZAREVIC J., (2002): Truležnice vrste Prunus pissardii u parkovima u užem centru Beograda, XVI jugoslovenski simpozijum o zašita bilja, Zlatibor, p. 64.

M64 0,2

56 LAZAREVIĆ J., (2003): Inonotus (Basidiomycetes, Hymenomycetales, Hymenomycetaceae) vrste u Beogradu, VI savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, p. 71.

M64 0,2

57 LAZAREVIĆ J., (2006). Truležnice platana (Platanus x acerifolia) u gradskim M64 0,2

7

sredinama, VIII savetovanje o zaštiti bilja , Zlatibor, 27.11.-1.12. 2006., Zbornik rezimea, 129-130.

M 70 – Одбрањена докторска дисертација 58 »Ektomikoriza četinrskih vrsta drveća u Crnoj Gori sa posebnim osvrtom na

mikorizu munike- Pinus heldreichii Christ.« M70 6

Укупно: 56,32

Б) АНАЛИЗА ОБЈАВЉЕНИХ РАДОВА Кандидат се у својим радовима бавила различитом проблематиком:

У својој докторскoj дисертацији (58) мр инж. Јеленa Лазаревић се бавила „Ектомикоризом четинарских врста дрвећа у Црној Гори са посебним освртом на микоризу мунике – Pinus heldrechii Christ.“ Дисертација а садржи 210 страница текста. У оквиру текста дато је: 28 табела, 15 фототаблица и једна карта. Списак коришћене литературе износи 204 наслова страних и домаћих аутора. Материјал дисертације је подељен у 8 поглавља.

На основу истраживања обављених за потребе израде докторске дисертацијем, објављен је већи број радова:

У радовима 15 и 41 кандидат је на основу прегледа истраживања која су до сада обављена у Црној Гори, где је до сада регистровано више од 1.000 врста, и нижих таксономских јединица макромицета, на основу праћења појаве плодоносних тела, издвојила родове и врсте ектомикоризних гљива. Иако је, осим у случају појединих родова, специфичност ектомикоризних гљива према домаћинима ниска, постоје и други фактори спољашње средине који утичу на појаву и распрострањење гљива. Подаци о њиховом распрострањењу, посматрано на нивоу врста и таксона у односу на различите екосистеме, могу да допринесу бољем познавању екологије и физиологије гљива и пруже вредне информације о шумским екосистемима у целини. Они посредно могу да укажу и на очуваност, или степен поремећаја шумских екосистема.

Анализа диверзитета и распрострањења ектомикоризе значајна је за разумевање њене еколошке улоге, јер одражава хетерогеност различитих хранљивих материја у различитим земљиштима и доприноси стабилности биљних заједница. Досадашњим истраживањима је на основу праћења појаве плодоносних тела забележено 48 родова ектомикоризних гљива: 12 родова Аscomycota и 38 родова Basidiomycota. Укупан број претпостављено микоризних таксона је 317, што представља око трећину макромицета забележених у Црној Гори. Од тога 267 таксона припада Basidiomycota-ма, a 50 Ascomycota-ма.

На основу спроведене анализе, најбројнији ектомикоризни родови међу Basidiomycota-ма у Црној Гори су: Lactarius (30), Russula (27), Amanita (26), Boletus (26), Tricholoma (18), Cotinarius (17), Hygrophorus (16), Inocybe (11), Entoloma (12), Chantharellus (11). Међу Ascomycota-ма, то су: Peziza (18), Helvella (11) и Geopora (5).

У медитеранским шумама борова забележено је 73 таксона, у термофилним храстовим шумама забележен је 131 таксон, у шумама букве 159 таксона, у шумама смрче и јеле 79 таксона и у шумама мунике и молике забележено је 22 таксона претпостављено ектомикоризних гљива.

8

Расположиви подаци представљени и анализирани на нивоу климатогених шумских заједница омогућавају добар увид у заступљеност и значај појединих таксона група таксона или родова у одговарајућим шумским заједницама.

Рад 10 такође представља прегледни рад где се кандидат са коаутрима обрађује диверзитет Basidiomyceta у различиим типовима борових шума у Црној Гори, при чему је обрађено распрострањење сапротрофних, микоризних и патогених врсте, на основу забележеног диверзитета у медитеранским шумама и културама борова, културама и природним шумама црног бора, и белог бора, и високопланиским реликтним шумама мунике и молике. У саопштењу 27, кандидат са коауторима даје преглед диверзитета гљива које се јављају у заједници са муником, на основу евидентирања појаве плодоносних тела, затим присуства патогена четина, и симбионата који се јављају на корену, што је постигнуто применом савремених молекуларних метода истраживања, као и 4 врсте Askomyceta (морфолошке) нове за науку, описане у заједници са муником. У саопштењу 23 кандидат се бави распрострањењем јестивих гљива и лековитог биља у високопланинским пределима црне Горе, третирајући врсте које су од значаја за сакупљање. Такође се даје преглед заштићених врста гљива које се јављају у овим пределима, као и недавно описаних нових врста за науку (7 врста). Сви ови налази су из високопланинских екосистема и детерминација њиховог распрострањења је у току.

Даље, када се говори о истраживањима везаним за микоризне гљиве, кандидат се

бавила утицајем неких физиолошких фактора на развој ектомикоризних гљива, што је описано у радовима 4, 43 и 17.

Различити еколошки и физиолошки фактори утичу на пораст микоризних гљива, као и на микоризну синтезу и функције у природи. У првом реду, то су влажност, pH и структура земљишта, као и друге физичке и хемијске особине земљишта, расположиве хранљиве материје, а посебно извори угљеника и азота. Сви ови фактори значајно утичу и на раст ектомикоризних гљива у контролисаним лабораторијским условима.

Улога биљке у ектомикоризној симбиози је да обезбеди гљиву са угљеником, који везује у процесу фотосинтезе.

Најважнији нутријенти, који представљају ограничавајући фактор за раст дрвећа на многим стаништима и шумама умереног региона јесу азот и фосфор. Већина хранљивих материја је везана у органским макромолекулима, тако да ектомикоризне гљиве треба прво да деградирају ове компоненте.

Циљ истраживања која су представњена у радовима 4 и 17 је упознавање са неким основним физиолошким карактеристикама гљива чија се плоносна тела најчешће срећу у шумским екосистемима мунике. Оно истовремено треба да представља допринос упознавању функционалног диверзитета ектомикоризних гљива у овим шумама. У раду 43 испитиване су физиолошке карактеристике микоризних врста гљива које су изразито погодне за микоризацију садница (Pisolithus и Scleroderma) у раним развојним фазама.

Испитиван је утицај температуре и различитих pH на развој мицелије наведених изолата ектомикоризних гљива, затим утицај различитих извора угљеника (6) и азота (3) на брзину пораста мицелије.

9

Кандидатово истраживање се у исто време може сматрати покушајем оптимизације гајења микоризних врста гљива in vitro и очекује се да добијени резултати могу да помогну превазилажењу проблема њихове култивације.

Спроведени огледи показују да постоје разлике у изгледу култура исте гљиве када се она развија на различитим температурама, различитим изворима азота, као и очигледно различите реакције врста гајених на одређеним угљеним хидратима. Оне се односе на општи изглед, развијеност и боју култура, и последица су неких специфичних биохемијских реакција до којих долази у одређеним комбинацијама.

Испитивани изолати пореклом из шуме мунике најбоље расту на температури од 22°C, док изолати P. arhizus и Scleroderma sp. боље расту на 25°C.

Сви испитивани изолати добро су расли на расли на pH између 4 и 7,5. Показало се да су сви испитивани изолати могли да користе амонијачни, нитратни

и протеински (органски) азот, као и да су практично сви имали способност да користе различите угљене хидрате као изворе хранљивих материја, мада су ове способности варирале између врста.

Микоризација у расадничкој производњи је следећа тема којом се кандидат бави у следећим радовима и саопштењима: 3, 8, 11, 12, 16, 18, 21, 22, 25 и 46. Бројне студије бавиле су се оптимизацијом расадничке производње која има за циљ производњу високо квалитетних садница, које би могле да унапреде пошумљавања у семи-аридној зони Медитерана, субмедитерана, као и сувих континенталних климата (Rincon et al., 2007). Истовремено пре-селекција микоризних гљива представља важан корак за оснивање програма инокулације садница у шумским расадницима.

Истраживања која имају за циљ да оцене различите врста аутохтоних ектомикоризних гљива, ради одабирања (селекције) и њихове касније употребе у производњи микоризираних садница борова у шумским расадницима, представљена су у радовима 8, 11 и 16. Рад 11 образлаже значај микоризације под притиском климатских промена и оцењује потенцијал изолата различитих аутохтоних врска ектомикоризних гљива, за микоризацију у условима расадничке производње у Подгорици.

Следе радови 3, 18, 21, 22, 25, у којима се представљају резултати инокулације садница црног бора различитим аутохтоним ектомикоризним изолатима, са циљем да се одреди да ли су одабране врсте/изолати аутохтоних ектомикоризних гљива:

1) способне да изврше инокулацију контејнерских садница аутохтоног црног бора под модификованим пољским условима у Подгорици;

2) да се упореде ефекти инокулације спорама и мицелијом за поједине врсте; 3) утицај различитих концентрација оба типа инокулума на формирање

ектомикоризе и пораст садница. Спроведена истраживања показују да третмани спорама P. arhizus, S. granulatus, S.

collinitus, X. rubellus (106, 107 i 108 спора/садници), B. luridus, B. fechtneri и B. aestivalis (107

спора/садници), као и вегетативним инокулумом P. arhizus, S. granulatus, Scleroderma spp. (1:16, 1:8 i 1:4) могу да се примењују за добијање микоризованих контејнерских садница P. nigra.

Третмани различито утичу на промену морфометријских параметара садница у односу на контролне саднице.

10

Показало се да је пречник садница у врату корена прилично уједначен. Висине и масе надземног изданка су веће приликом инокулације мицелијом него спорама, као и маса корена. Висина и маса надземног изданка садница инокулисаних спорама S. granulatus и S. collinitus je најмања.

После 11 месеци, све саднице инокулисане спорама, као и инокулумом мицелије наведених ектомикоризних гљива су биле колонизоване са око 100% микоризних завршетака корена. На основу визуелне процене ектомикоризне морфологије, најбоље развијена микориза забележена је на садницама третираним инокулумом спора P. arhizus, S. granulatus и S. collinitus.

Због горе наведеног, као и због једноставности примене и ниске цене, може се препоручити примена инокулума спора ових врста у расадничкој производњи црног бора, и то 106 - 107спора P. arhizus и 106 спора S. granulatus и S. collinitus по садници.

Једном усвојена методологија рада и стечена искуства у раду са једном врстом (црним бором као моделом) лако могу да се пренесу и прошире на друге врсте борова и шумског дрвећа у целини када се за тим укаже потреба.

У раду 46 кандидат са коауторима истражује могућност употребе комерцијалних

препарата за микоризацију садница различитих врста лишћара (Acer dasycarpum, Ulmus holandica, Platanus acerifolia, Quercus ilex) и четинара (Pinus nigra) са комерцијалним инокулумом италијанског произвођача Sygenta. Препарат Aegis (aрбускуларна микориза) коришћен је за инокулацију Acer dasycarpum, Ulmus holandica, Platanus acerifolia, при чему је испитиван утицај различите инокулационе дозе препарата на пораст садница у току 3 године, на контејнерским садницама у условиа отвореног поља у Подгорици. Такође је истраживан утицај апсорпционих полимера у свим третманима. За Quercus ilex и Pinus nigra коришћен је препарат Aegis-ecto (eктомикоризни препарат). Суперапсорпциони полимери коришћени су у третманима са Quercus ilex. Примењени третмани били су ефикасни за све лишћаре, осим Q. Ilex у средње примењеној дози, при чему је, зависно од врсте постизана и 2-3 пута већа биљна маса садница.

Саопштење 29 односи се на микоризне гљиве које се јављају на корену мунике на

основу морфолошке анализе коренова (тзв. morphotyping) прикупљених у природним популацијама. Оваква анализа даје прецизније информације о квантитативном присуству одређених врста у екосистему. Присуство ектомикоризних гљива у корену домаћина, oдређено је применом молекуларних метода истраживања. Заједница мунике проучена је на три локалитета, која се разликују на основу физичких и хемијских карактеристика земљишта, при чему је утврђено да се ове заједнице разликују по саставу и структури.

На основу истраживања обављених за потребе израде магистарске тезе, објављен је

већи број радова (33, 35, 36) и саопштења на међународним скуповима 13, 14, 19 и 53. У раду 32 представљен је први налаз врсте H.coulteri на Дурмтору на локалитету Црвена Греда. Ово је трећи налаз ове врсте у Европи, која је широко распрострањена на северноамеричком континенту. Од врсте H. јuniperi ова врста се разликује на основу морфолошких карактерисика (изглед спора) , као и на основу особина мицелије у култури, о чему говори рад 36. Праћен је пораст мицелије и клијање спора обе врсте у култури. У

11

раду 33 представљне су физиолошке карактеристике изолата врсте H. јuniperi пореклом из различитих домачина (муника, планински бор, смрча и клека). Праћен је утицај темперауре на пораст мицелије гљиве у култури. Изолати су се разликовали у брзини пораста мицелије, што се може довести и у везу са патогеношћу појединих изолата. У раду 35 анализирана је угроженост мунике од H. јuniperi, као и физиолошке особине изолата из мунике у односу на остале изолате. Показало се да је патогеност изолата из мунике према планинском бору у природним условима знатно израженија него она коју су испољили други изолати, што је коментарисано у светлу порекла изолата (особина домаћина). Картирано је распрострањење патогена на локалитету Соврх (Жијево) са приказом утицаја на природно подмлађивање мунике.

Радови који се односе на диверзитет и екологију гљива трулежница у Црној

Гори, као и у урбаним срединама у Србији (у Београду) су: 9, 34, 37, 38, 39, 54, 55, 56, 57 (објављени у периоду 2001- 2008), док су у саопштењима 39, 54, 55, 56, 57 представљене најчешће врсте трулежница на појединим домаћинима. У радовима 9, 37, 40 и 41 обрађена је дистрибуција, морфолошке карактеристике и екологија/значај ретке трулежница из рода Perenioporia (37), као и фреквентне трулежнице Inonotus hispidus (34) и Phellinus torulosus (38) на различитим домаћинима.

У периоду 1996-1998, кандидат је објавила коауторски рад (6) и саопштење (50) која се односе на снимање вегетације парка Буковичке бање. Обављено истраживање представљало је значајно полазиште за рад у припреми документације за добијање статуса Споменика природе (Заштићено подручје регионалног, односно, великог значаја, II категорија), који је Парк Буковичке Бање стекао 2011. године. Овај пројекат представљен је и на Урбанистичком салону у Нишу 99, где је добио Трећу награду у категорији (MLADENOVIĆ A., TALIĆ B., CVEJIĆ J., LAZAREVIĆ S., AVRAMOVIĆ M., LAZAREVIĆ J. (1999): Rekonstrukcija, revalorizacija i zaštita parka Bukovičke Banje u Aranđelovcu).

Радови о пределу. У раду 47 објављени су резултати истраживања обављеног за

потребе израде дипломског рада кандидата (1996). Околина манастира Старе и Нове Павлице део је подгорине Копаоника и долине Ибра. Извршена је анализа предеоних елемената и оцена, као и SWОТ анализа. Предео се одликује великом хетерогеношћу, а посебну вредност у биоеколошком погледу представља очуваност предеоне структуре и екстензиван начин његовог коришћења. У раду су предложене мере за очување и унапређење стања: мере за спречавање ерозије, превођење шуме у виши узгојни облик, ојачање појаса приречне вегетације, формирање заштитних појасева и живица уз путеве где недостају, уређење најближе околине манастира, као и отварање визура ка манастирима. Пределима се, слично претходном раду, кандидат бави у раду број 26. Високопланинска подручја Црне Горе карактеришу се комбинацијом шуме и пашњака и традиционално су коришћени а летњу испашу. Сагледана је улога шуме, која је у данашње време знатно деградирана у овом подручју, а посебна пажња посвећена је катунима, који су осликавали све културне, социјалне и економске тенденције становништва. У циљу заштите културног наслеђа, обављен је прецизан и сеобухватни инвентар живих и напуштених катуна Кучке планине (више од 1.600 објеката на 2.200 km2). Формирана је

12

база података у GIS-у која се односи на главне природне и културне категорије и треба да послужи као основа за израду развојне стратегије региона.

Радови који се баве проблематиком болести украсног биља и производње украсног биља су 5, 7, 40, 18, 49 као и саопштења 51, 52. Рад 7, бави се најзначајнијим штеточинама и болестима у расадницима украсног биља, као и у шумским расадницима у Србији у периоду до 1998. У раду 48 представљени су резултати проучавања појаве болести током производње луковичастих врста цвећа (лала, нарцис, зумбул и гладиола), као и последице које су констатоване на биљкма. Анализа узрока појаве болести указује на недовољну прецизност у примени агротехничких мера, а првенствено мера фитопатолошке заштите, што не само да смањује рентабилност производње, већ може довести до потпуног пропадања гајене културе. У раду 5 представљено је мрежно планирање, и његов зачај за производњу украсног биља. Истраживања су спроведена у стакленицима »Зелениа« Београд . Техника мрежног планирања примењена је на врсту Begonia tuberhybrida. Рад 49 бави се могућношћу производње и примене аутохтоне Cyclamen neapolitanum у хортикултури и пејзажној архитектури. Семе цикламе сакупљено је на два природна налазишта у Црној Гори (Подгорица и Петровац) и једном у Србији (Предејане). Проучаване су карактеристике семена (број семенки у плоду, маса семена и карактеристике клијање семена). Пораст биљака (надземног дела ) и формирање тубера праћено је у 4 вегетациона периода на два тресетна супстрата. Семе са сва три локалитета испољило је висок степен клијавости (преко 80%) и добар развој биљака, и може се препоручити произвоња биљака генеративном репродукцијом. Бољи резултати постигнут су на супстрату са додатком вермикулита.

Радови 44, 22, 1 и 2 баве се проблематиком распрострањења црвене прстенасте пегавости (DNB) у Црној Гори. У раду 47 представљено је распрострањење гљиве Dothistroma septosporum. Употребом молекуларних метода истраживања и прајмера специфичних за врсту, D. septosporum je детектована на Pinus nigra Arn., Pinus nigra ‘Dalmatica’ (Visiani) Franco, Pinus sylvestris L., Pinus mugo Turra, Pinus heldreichii H. Christ, Pinus peuce Griseb. и Picea abies Karst, на бројним локалитетима (28). Oво је први налаз DNB на смрчи у Црној Гори. Употребом прајмера специфичних за врсту, Dothistroma pini je детектована на белом бору у околини Пљеваља. Oво је први налаз D. pini у Црној Гори и значајан податак о растпрострањењу врсте у Европи.

Taкође, D. septosporum je детектована у природним шумама мунике и молике (што је посебно обрађено у саопштењу 20), што је први налаз на овим врстама у природи. Климатски услови и надморска висина на којима се D. septosporum јавља је већа од висине на којој се раније јављала у овом региону. Интензитет болести у Црној Гори је већином низак услед преовлађујућих климатских услова који нису погодни за развој болести.

Радови 1 и 2 настали су као резултат интензивног рада и међународне сарадње на проучавању распрострањења и екологије врсте Dothistroma septosporum, која је остварена и подржна и кроз COST пројекат FP1102 DIAROD.

Кандидат је коаутор на раду из области таксономије у микологији (45) који се бави врстом Trichophaea flavobrunea. У раду је дат детаљан морфолошки опис који прате

13

илустрације врсте, као и приказ њених станишта. Врста је поново пронађена и обрађена 130 година после првог налаза на четинама (из стеље) клеке чемпреса у Црној Гори и Француској. Након поређења са великим бројем релевантних колекција, направљена је нова таксономска комбинација Trichophaea flavobrunea Priou, Perić, Van Vooren & Hairaud comb.nov– Mycobank MB 812164. Припадност врсте роду Trichophea потврђена је и ДНК анализом.

У саопштењима 24, 30 и 31 приказани су резултати првих истраживања диверзитета и екологије хипогеичних гљива у Црној Гори. Хипогеичне гљиве су углавном ектомикоризне врсте које расту у заједници са ектомикоризним домаћином. Прва систематска истраживања хипогеичних гљива започета су у Црној Гори 2014. Током неколико теренских обилазака, где су обухваћени различити шумски екосистеми И ектомикоризни домаћини, забележене су врсте из 11 различитх родова: Balsamia, Gautieria, Genea, Hymenogaster, Labyrinthomyces, Melanogaster, Pachyphloeus, Rhizopogon, Sclerogaster, Stephensia, Tuber. Врсте су детерминисане морфолошки и касније путем ДНК анализе. Анализирана је њихова појава у односу на различите домаћине. Од комерцијално значајних врста забележени су тартуфи (Tuber sp.), који се јављају на бројним стаништима и са различитим домаћинима од приморских шума до шума мунике на горњој граници шумске вегетације (налаз на 1300 м нв.). Забележене су врсте: Tuber aestivum/uncinatum у асоцијацији са Quercus cerris, Corylus avellana или Tilia cordata, мада период посматрања/узорковања није био погодан за ову врсту. Комерцијални црни тартуф Tuber brumale забележен је само у заједници са Tilia cordata, мада је било очекивано љегово шире присутство. Трећа комерцијана врста Tuber cf. borchii забележена је једино са Corylus avellana. Може се очекивати да већи део Црне Горе представља погодно подручја за развој тартуфа, на основу присуства потенцијалних домаћина И путем сакупљања потврђеног присуства комерцијалних врста. У овом подручју може се обављати и култивација врста које су до сада забележене.

Коначно, радови 28 и 42 баве се генетичким ресурсима у шумарству у Црној

Гори. Рад 42 је прегледни рад који се бави досадашњим стањем и организацијом заштите шумског генетиког диверзитета у Црној Гори. Шуме Црне Горе поседују изузетно вредне генетичке ресурсе. С обзиром на евидентно богатство диверзитета шумског дрвећа и биодиверзитета у целини, неопходно је да се предузму напори ради његове конзервације, као и презентације. Неопходно је боље упознавање стручне и шире јавности у Црној Гори са богатством и значајем шумских генетичких ресурса ипотребом њихове конзервације. Шумски генетички ресурси Црне Горе нису представљени на међународном плану на одговарајући начин, па је потребно што хитније укључивање Црне Горе у међународне иницијативе на пољу заштите генетичких ресурса. Делимична in situ заштита шумских генетичких ресурса у Црној Гори остварује се кроз мрежу заштићених зона у националним парковима изаштићеним зонама. Као специфичан облик еx situ конзервације, потребно је успоставити банку семена шумског дрвећа, за шта се могу искористити постојећи капацитети у оквиру Банке семена пољопривредних култура (Црногорска банка биљних гена на УЦГ – БТФ у Подгорици).

14

У саопштењу 28 представљени су прелиминарни резултати добијени радом на генетичкој карактеризацији 3 одабране популације мунике у Црној Гори. За оцену ССР полиморфизма коришћено је 8 нуклеарних И 8 хлоропластних молекуарних маркера. Добијени подаци придpужени су постојећем сету података CNR-IBBR-a за мунику, који су добијени на основу претхоно спроведених истраживања у Италији и другим балканским популацијама мунике. КРАТКА АНАЛИЗА РАДОВА Кандидат је укупно објавиo 62 радова и то у следећим категоријама:

Врста научног резултата Укупан учинак

Категорија Поени Број radova

Укупно

M22 5 2 1,22 M23 3 2 6 M33 1 8 8 M34 0,5 19 9,5 M52 1,5 15 22,5 M63 0,5 3 1,5 M64 0,2 8 1,6 M70 6 1 6

Укупно: 58 56,32 III ЦИТИРАНОСТ ОБЈАВЉЕНИХ РАДОВА

Кандидат је на почетку своје каријере и за сада према резултатима Web of Science (Тhomson Reuters) има 2 хетероцитата. IV УЧЕШЋЕ У ПРОЈЕКТИМА

Пројекат »Унапређење и оптимално коришћење шумских потенцијала и функција шума и шумских подручја Србије«, Шумарском факултет, Универзитет у београду (1996.-2001.). стипендиста Министарства за науку и технологију;

Пројекат: “Угроженост и заштита четинарских шума у северном шумском подручју Црне Горе” (2005-2007), Универзитет Црне Горе, Биотехнички факултет, истраживач;

Пројекат:Основа за природну валоризацију шума НП Биоградска гора (2008-2010), Универзитет Црне Горе, Биотехнички факултет, истраживач;

15

Пројекат:Ектомикоризација садница у расадничкој производњи у шумарству у Црној Гори (2012-2015), Универзитет Црне Горе, Биотехнички факултет, истраживач.

Учешће у међународним пројектима:

- FP7 Regpot 2010-5: Унапређење научне основе за одрживи развој црногорске пољпривреде – AgriSciMont (Fostering a science based development of a sustainable Montenegrin agriculture -AgriSciMont (2010-2013) (Заменик руководиоца);

- Члан Управног одбора COST Aкцијe FP 1102: Utvrđivanje invazivnog potrencijala rizika od Dothistroma-e (DIAROD) (Determining Invasiveness And Risk Of Dothistroma-DIAROD) (2011-2015) (координатор за Црну Гору);

- Члан Управног одбора COST Aкцијe FP 1103: Fraxinus dieback in Europe: elaborating guidelines and strategies for sustainable management - FRAXBACK (2012-2016) (координатор за Црну Гору);

- Члан Управног одбора COST Aкцијe FP 1305: Linking belowground biodiversity and ecosystem function in European forests -BioLink (2014-2018);

- Члан Управног одбора COST Aкцијe FP 1305 FP 1401: A global network of nurseries as early warning system against alien tree pests - Global Warning (2015-2019);

- FOPER Project: Citizens and urban forest governance in South East Europe: Case studies in selected cities -FORCITY- (2011-2013) (национални координaтор за Црну Гору);

- MNE HERIC -81180 –KATUN “Valorising the Montenegrin Katuns through sustainable development of agriculture and tourism-KATUN” (2015-2017), менаџер пројекта и истраживач за шумарство.

Учешће у пројектима билатералне научне сарадње:

- Пројекат билатералне сарадње (Словенија, Шумарски институт Словеније): Дистрибуција хипогеичних гљива југоисточних Динарида и методе култивације кoмерцијалних врста (тартуфи-Tuber sp.) (2014-2015) (руководилац за ЦГ);

- Пројекат билатералне сарадње (Italia, CNR, Институт за бионауке и биоресурсе): Фрагментиране популације шумског дрвећа из рефугијалних подручја: анфиадијатичка веза (Tree fragmented populations from refugial areas: the anfiadriatic connection (2015-2016) (руководилац за ЦГ);

- Пројекат билатералне сарадње (Italija –CNR, Институт за бионауке и биоресурсе): Адаптивни одговори мунике (Pinus heldreichii) на сушу дуж висинског трансекта на Апенинима и на Блакану (Adaptive responses to drought in Pinus heldreichii along altitudinal transects in the Apennines and the Balkans.) (2017-2019) (руководилац за ЦГ);

- Пројекат билатералне сарадње (Aустрија- HBLFA Francisco Josephinum)- Упоредно проучавање петоигличавих борова у Аутрији и Црној Гори (Comparative studies on native five needle pines in Austria and Montenegro (2017-2019) (руководилац за ЦГ).

Јелена Лазаревић је члан редакције часописа Mycologia Montenegrina oд 2012.

године. Рецензира радове за научне часописе Poljoprivreda i šumarstvo (Agriculture and Forestry), Baltic Forestry и Mycorrhiza.

Такође, била је члан програмског комитета и уредник књиге абстракта Међународне научне конференције “Role of research in sustainable development of agriculture and rural areas”, Подгорица, 23-26. May 2012; као и члан научног и

16

организационог одбора међународне научне конференције “Sistainable development of mountain areas-Experiences, challenges and perspectives-, Жабљак, 14-16. Септембар 2016.

V НАУЧНО УСАВРШАВАЊЕ У периоду од 2011-2017 обављала је стручно усарвршавање током 6 студијских

боравака (2 x 2 месеца и 4 x 1 месец) на Шведском Универзитету пољопривредних наука – Департман за шумску микологију и фитопатологију у Упсали, Шведска, у оквору програма европске сарадње у науци и технологији (COST) и других истраживачких пројеката (AgriSciMont и KATUN). ЗАКЉУЧАК И ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ

Полазећи од наведене и анализиране документације кандидата др Јелене Лазаревић, Комисија је закључила да је она у досадашњим активностима показала изражен смисао и склоност за научно истраживачки рад, што показује број референци (укупно 58 референци), карактеризација и сума бодова објављених и саопштених радова. У досадашњем научно-истраживачком ангажовању кандидат др Јелена Лазаревић одбранила је докторску дисертацију (М70) и објавила: 4 рада у научним часописима међународног значаја (М22-23); 8 саопштења са међународних скупова штампаних у целини (М33), 19 радова са међународних скупова штампаних у изводу (М34); 15 радова у истакнутим националним часописима (М52), 3 саопштења са скупа националног значаја штампаних у целини (М63), 8 саопштења са скупа националног значаја штампаних у изводу (М64) (укупно 58).

Укупна научна компетентност кандидата др Jeлене Лазаревић, исказана кроз вредности коефицијента „М“ („Правилник о поступку, начину вредновања и квантитативним исказивању научноистраживачких резултата истраживача‟, Сл. гласник РС, бр. 21/2017), износи 56,32, од чега:

- 12 у категоријама М10+М20+М31+М32+М33+М41+М42+М51+М80+М90+М100, и - 4 у категоријама М21+М22+М23. У складу са Правилником о поступку, начину вредновања и квантитативном

исказивању научно-истраживачких резултата (Сл. гласник РС, бр. 21/2017), кандидат др Јелена Лазаревић у потпуности испуњава квантитативне захтеве за стицање звања научни сарадник, што је приказано у табели:

Диференцијални услов–од првог избора у претходно звање до научни сарадник

Неопходно Остварено

Укупно 16 56,32 М10+М20+М31+М32+М33+М41+М42+М51+М80+М90+М100 9 15,22 М21+М22+М23 5 7,22

17

Из објављених резултата научних истраживања др Јелене Лазаревић види се да кандидат поседује висок ниво теоријског знања и његова истраживања обухватају актуелну научну и стручну проблематику која је од значаја за шумарство (Научна дисциплина – Заштита шума и украсног биља). Резултати истраживања представљају допринос познавању различитих врста патогена, али и диверзитета гљивичних, посебно микоризних, организама у аутохтоним шумама и у парковима у Србији и Црној Гори. Рад кандидата у расадничкој производњи, може се искористити за унапређење производње садног материјала микоризом, што би имало за резултат бољи пријем и преживњавање биљака на терену.

Анализа научног и стручног рада потврђује да је кандидат др Јелена Лазаревић овладала научним методама у истраживању и препознавању научне и стручне проблематике коју треба решавати, што ће јој омогућити да у свом даљем научно-истраживачком раду доприноси решавању постојећих проблема.

У области свог научно-истраживачког рада кандидат је остварио континуитет у коме се развио у научног радника који потпуно влада материјом у области својих истраживања, те је признат као истрживач у стручној и научној јавности у земљи и иностранству.

На основу увида у изборни материјал и оцене стручне и научно-истраживачке активности, Комисија сматра да кандидат др Јелена Лазаревић испуњава услове предвиђене Законом да буде изабран у звање научни сарадник и предлаже Научном већу Шумарског факултета Универзитета у Београду, да усвоји овај извештај и предлог да се др Јелена Лазаревић, изабере у звање научни сарадник. У Београду, 20.04.2017. год. Чланови комисије:

1. Др Ненад Кеча, редовни професор, Униветзитета у Београду-Шумарски факултет, Београд 2. Др Слободан Милановић, доцент, Униветзитета у Београду-Шумарски факултет, Београд 3. Др Драгана Стојичић, ванредни проф., Униветезита у Нишу, Природно математичког факлутета, Ниш

18

1

Универзитет у Београду Шумарски факултет

РЕЗИМЕ ИЗВЕШТАЈА О КАНДИДАТУ ЗА СТИЦАЊЕ НАУЧНОГ ЗВАЊА

I. Општи подаци о кандидату:

Име и презиме: Јелена Лазаревић Година рођења: 25.10.1971. ЈМБГ: 2510971715257 Назив институције у којој је кандидат стално запослен: Биотехнички факултет Универзитета Црне Горе, Подгорица Дипломирао: 23.01. година: 1996. факултет: Шумарски факултет, Београд Докторирао: 04.07. година: 2013. факутлет: Шумарски факултет, Београд Постојеће научно звање: - Научно звање које тражи: научни сарадник Област науке у којој се тражи звање: Ботехничке науке Грана науке у којој се тражи звање: Шумарство Научна дисциплина у којој се тражи звање: Заштита шума и украсног биља Назив матичног одбора којем се захтев упућује: Матични научни одбор за биотехнологију и пољопривреду

II. Датум избора-реизбора у научно звање:

Научни сарадник: - Биши научни сарадник: -

III. Научно-истраживачки резултати (Прилог 1 и 2 правилника):

1. Moнографије, монографске студије, тематски зборници, лексикографске и картографске публикације међународног значаја (уз доношење на увид) (М10):

број вредност укупно М11= / 14,0 / М12= / 10,0 / М13= / 7,0 / М14= / 4,0 / М15= / 3,0 / М16= / 2,0 / М17= / 3,0 / М18= / 2,0 /

2

2. Радови објављени у научним часописима међународног значаја, научна критика;

уређивање часописа (М20): број Вредност укупно

М21а= / 10,0 / М21= / 8,0 / М22= 2 5,0 1,22 М23= 2 3,0 6 М24= / 3,0 / М25= / 1,5 / М26= / 1,0 / М27= / 0,5 /

3. Зборници са међународних научних скупова (М30):

број Вредност укупно М31= / 3,5 / М32= / 1,5 / М33= 8 1,0 8 М34= 19 0,5 9,5 М35= / 0,3 / М36= / 1,5 /

4. Монографије националног значаја (М40):

број Вредност укупно М41= / 7,0 / М42= / 5,0 / М43= / 3,0 / М44= / 2,0 / М45= / 1,5 / М46= / 1,0 / М47= / 0,5 / М48= / 2,0 / М49= 1,0

5. Радови у часописима националног значаја (М50):

број Вредност укупно М51= / 2,0 / М52= 15 1,5 22,5 М53= / 1,0 / М54= / 2,0 / М55= / 1,0 / М56= / 0,3 / М57= / 0,2 /

6. Предавања по позиву на скуповима националног значаја (М60):

број Вредност укупно

3

М61= / 1,5 / М62= / 1,0 / М63= 3 0,5 1,5 М64= 8 0,2 1,6 М65= / / / М66= / 1,0 / М67= / / / М68= / / / М69= / / /

7. Одбрањена докторска дисертација (М70):

број Вредност укупно М70= 1 6,0 6,0

8. Техничка решења (М80):

број Вредност укупно М81= / 8,0 / М82= / 60 / М83= / 4,0 / М84= / 3,0 / М85= / 2,0 / М86= / 1,0 / М87= / 0,5 /

9. Патенти (М90):

број Вредност укупно М91= / 16,0 / М92= / 12,0 / М93= / 9,0 / М94= / 7,0 / М95= / 12,0 / М96= / 8,0 / М97= / 5,0 / М98= / 3,0 / М99= / 2,0 /

10. Изведена дела, награде, студије, изложбе, жирирања и кустоски рад од међународног

значаја (М100): број Вредност укупно

М101= / 8,0 / М102= / 5,0 / М103= / 3,0 / М104= / 2,0 / М105= / 1,0 / М106= / 0,5 / М107= / 0,5 /

4

11. Изведена дела, награде, студије, изложбе од националног значаја (М100)

број Вредност укупно М108= / 4,0 / М109= / 2,5 / М110= / 1,5 / М111= / 1,0 / М112= / 0,5 /

12. Документи припремљени у вези са креирањем и анализом јавних политика (М120):

број Вредност укупно М121= / 3,0 / М122= / 2,0 / М123= / 1,0 / М124= / 1,0 /

IV. Квалитативна оцена научног доприноса (Пролог 1 правилника

1. Показатељи успеха у научном раду: (Награде и признања за научни рад додељене од стране релевантних научних институција и друштава; уводна предавања на научним конференцијама и друга предавања по позиву; чланства у одборима међународних научних конференција; чланства у одборима научних друштава; чланства у уређивачким одборима часописа, уређивање монографија, рецензије научних радова и пројеката)

Др Јелена Лазаревић је била је члан програмског комитета и уредник Књиге абстракта Међународне научне конференције “Role of research in sustainable development of agriculture and rural areas”, Podgorica, 23-26. May 2012.

Кандидат је као била члан научног и организационог одбора међународне научне конференције “Sistainable development of mountain areas-Experiences, challenges and perspectives. Жабљак, 14-16. Септембар 2016.

Др Јелена Лазаревић је члан редакције националног часописа Mycologia Montenegrina oд 2012. године.

Рецензира радове за међународне часописе Baltic Forestry ( IF – 0,530) и Mycorrhiza (IF – 3,252) и научни часопис Poljoprivreda i šumarstvo (Agriculture and Forestry).

2. Ангажованост у развоју услова за научни рад , образовању и формирању научних кадрова:

(Допринос развоју науке у земљи; менторство при изради мастер, магистарских и докторских радова, руковођење специјалистичким радовима; педагошки рад; међународна сарадња; организација научних скупова)

Др Јелена Лазаревић је школске 1999/2000 и 2000/2001 била- предавач на предмету Ботаника у Вишој пољопривредној школи- Неготин (наставне базе у Зрењанину и Бачкој Тополи). Такође је ангаживана у периоду март 2002.–април 2003. године –као стручни сарадник у Савезном министарству привреде и унутрашње трговине, у Сектору за виноградарство, воћарство, шумарство и прераду и у периоду април - октобар 2004. године

5

- стручни сарадник у Министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства Републике Србије, у Сектору за аналитику, економику и аграрну политику.

Од октобра 2004. године Др Јелена Лазаревић ради на Биотехничком институту, а затим и Биотехничком факултету Универзитета Црне Горе у Подгорици.

Др Јелена Лазаревић је остварила интензивну сарадњу са великим бројем институција у Европском истраживачком простору (ЕRA), што показује њено активно учешће у 4 COST Aкције, као члан управног одбора и заједничким радовима са истраживачима на овим акцијама.

Кандидат је такође остварио сарадњу са Универзитетом пољопривредних наука у Упсали Шведска, што је потврђено са 6 њених боравака у Департману за шумску микологију и фитопатологију.

3. Организација научног рада: (Руковођење пројектима, потпројектима и задацима; технолошки пројекти, патенти, иновације и резултати примењени у пракси; руковођење научним и стручним друштвима; значајне активности у комисијама и телима Министарства за науку и технолошки развој и телима других министарстава везаних за научну делатност; руковођење научним институтцијама)

Др Јелена Лазаревић учествује на пројектима који су финансирани од националних и међународних институција. Такође, се појављује као руководилац пројеката билатералне сарадње на различитим проблемима из области Заштите шума и украсних биљака. На овим пројектима сарађује са институцијама из различитих земаља:

Пројекат билатералне сарадње (Словенија, Шумарски институт Словеније): Дистрибуција хипогеичних гљива југоисточних Динарида и методе култивације кoмерцијалних врста (тартуфи-Tuber sp.) (2014-2015) (руководилац);

Пројекат билатералне сарадње (Italia, CNR, Институт за бионауке и биоресурсе): Tree fragmented populations from refugial areas: the anfiadriatic connection (2015-2016) (руководилац);

Пројекат билатералне сарадње (Italija –CNR, Институт за бионауке и биоресурсе): Adaptive responses to drought in Pinus heldreichii along altitudinal transects in the Apennines and the Balkans. (2017-2019) (руководилац);

Пројекат билатералне сарадње (Aустрија- HBLFA Francisco Josephinum)- Comparative studies on native five needle pines in Austria and Montenegro (2017-2019) (руководилац).

4. Квантитет научних резултата (Утицајност; параметри квалитета часописа и позитна цитираност кандидатових радова; ефективни број радова и број радова нормираних на онсову броја коаутора; степен самосталности и степен учешћа у реализацији радова у научним центирма у земљи у иностранству; допринос кандидата реализацији коауторских радова; значај радова).

Приложена библиографија и приказ радова др Јелене Лазаревић показују разноврстан карактер научно-истраживачког рада, који обухвата укупно 58 референци. У категорији радова објављених у часописима међународног значаја (М20) кандидат је као коаутор објавио 2 рада у М22 часописима и 2 рада као први аутор у међународним М23 часописима. На међународним научним скуповима презентовала је 8 радова (М33), који су штампани у целини и 19 радова (М34) који су штампани у изводу. У категорији радови штампани у часописима националног значаја кандидат је објавио 15 радова (М52). Три

6

саопштења са скупова националног значаја су штампана у целини (М63), док је 8 саопштења штампано у изводу (М64).

Према критеријумима Правилник о изменама и допунама Правилника о паоступку, начину вредновања и кванитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача (Сл. гласник РС, бр. 21/2017) радови кандидата су вредновани са укупно 56,22 поена. Кандидат је остварио следећи број бодова у појединим категоријама:

- М20: 7,22 поена; - М30: 8,0 поена; - М50: 22,5 поена; - М60: 3,1 поена.

Кандидат је први аутор у 47 радова, а у осталим је коаутор. Анализа научног и

стручног рада потврђује да је кандидат др Јелена Лазаревић овладала научним методама у истраживању и препознавању научне и стручне проблематике коју треба решавати, што ће јој омогућити да у свом даљем научно-истраживачком раду доприноси решавању постојећих проблема у области за коју се бира.

Из објављених резултата научних истраживања др Јелене Лазаревић види се да кандидат поседује висок ниво теоријског знања и његова истраживања обухватају актуелну научну и стручну проблематику која је од значаја за шумарство (Научна дисциплина–Заштита шума и украсног биља). Резултати истраживања представљају допринос познавању различитих врста патогена, али и диверзитета гљивичних, посебно микоризних, организама у аутохтоним шумама и у парковима у Црној Гори и Србији. Рад кандидата у расадничкој производњи, миже се искористити за унапређење производње садног материјала микоризом, што би имало за резултат бољи пријем и преживњавање биљака на терену.

У складу са Правилником о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научно-истраживачких резултата (Сл. гласник РС, бр. 21/2017), кандидат др Јелена Лазаревић у потпуности испуњава квантитативне захтеве за стицање звања научни сарадник, што је приказано у табели: Диференцијални услов – од првог избора у претходно звање до научни сарадник

Неопходно Остварено

Укупно 16 56,32 М10+М20+М31+М32+М33+М41+М42+М51+М80+М90+М100 9 15,22 М21+М22+М23 5 7,22 V. Oцена Комисије о научном доприносу кандидата, са образложењем:

На основу приказане анализе научних раодва и на основу увида у остале расположиве податке о кандидату, који је поднео захтев за избор у звање научног сарадника на Унивезитету у Београду-Шумарском факултету, Комисија је закључила да др Јелена Лазаревић има потребне научно-истраживачке резултате и располаже одговарајућим знањем за бављење самосталним научно-истраживачким радом.

7

У области свог научно-истраживачкомг рада кандидат је остварио континуитет у коме се развила у научног радника који потпуно влада материјом у области својих истраживања, те је призната као стручњак и научник у домаћим и светским научним круговима.

На основу увида у изборни материјал и оцене стручне и научно-истраживачке активности, Комисија сматра да кандидат др Јелена Лазаревић испуњава услове предвиђене Законом да буде изабрана у звање научни сарадник и предлаже Наставно-научном већу Шумарског факултета–Универзитета у Београду, да усвоји овај извештај и да предлог да се др Јелена Лазаревић изабере у звање научни сарадник.

У Београду, 20.04.2017. године ПРЕДСЕДНИК КОМИСИЈЕ: ______________________________ др Ненад Кеча, редовни професор, Универзитет у Београду-Шумарски факултет