УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ … dr Jelena Popovic... · 3...

1

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ–ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

ИЗБОРНОМ ВЕЋУ

Предмет: Реферат за избор наставника у звање и на радно место ванредног професора за

ужу научну област Хемија. Одлуком Изборног већа Пољопривредног факултета Универзитета у Београду бр. 400/6–3/2 од 30.03.2017 године, именовани смо у Комисију за припрему извештаја о научним, педагошким и стручним квалификацијама кандидата за избор једног наставника у звање ВАНРЕДНОГ ПРОФЕСОРА за ужу научну област Хемија. Одлуком Декана факултета бр. 137/1 од 21.03. 2017 године, објављен је Конкурс у публикацији "Послови", бр. 719 од 29. марта 2017. године године. У законском року на расписани конкурс се јавио један кандидат: др Јелена Поповић–Ђорђевић, доктор хемијских наука, доцент на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду. На основу поднетог и прикупљеног материјала о кандидату и личним сазнањима, а у складу са Статутом Пољопривредног факултетa, Правилником о избору наставника и сарадника на Пољопривредном факултету и Упутством за писање реферата, подносимо следећи:

И З В Е Ш Т А Ј

1. БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ

Др Јелена Поповић-Ђорђевић, рођена је 30.04.1965 године у Београду. Средњу школу, смер Техничар за генетику и оплемењивање биљака, уписала је у Гимназији у Чачку, да би 1983. године завршила Гимназију у Санта Барбари, Калифорнија, САД. Дипломирала је 1989. године на Хемијском факултету Унверзитета у Београду, са просечном оценом 8,32. Магистрирала је 2001. године на Катедри за органску хемију, Хемијског факултета у Београду, чиме је стекла звање магистра хемијских наука. На истој катедри одбранила је докторску тезу 2010. године и стекла звање доктора хемијских наука. Академску каријеру започела је 1989. године када је као сарадник била ангажована на Хемијском факултету за извођење вежби на предмету Квалитативна хемијска анализа. За асистента- приправника за предмет Органска хемија на Пољопривредном факултету у Београду изабрана је 01.01.1993 године, а за асистента за исти предмет 2002. године. У току 2009. године боравила је на стручном усавршавању у оквиру пројекта BASILEUS-Acаdemic staff exchange programme на Универзитету у Генту (Faculty of Bioscience Engineering, Ghent) у Белгији. За доцента из уже научне области Хемија, на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду, изабранa је 2011. године. Кандидат говори енглески језик и поседује вештине у раду на рачунару: корисник Microsoft OfficeTM пакета, програми за молекулско едитовање (ChemBioOffice, ISIS Draw и ACDLABS) програми за графичкo уређивање (Adobe Photoshop) он-лине претрага литературе (SciFinder)

2

2. МАГИСТАРСКЕ И ДОКТОРСКЕ ТЕЗЕ

Магистарска теза: "Нова метода синтезе супституисаних петочланих и шесточланих имида и одговарајућих цикличних амина", Универзитет у Београду Хемијски факултет у Београду, Катедра за органску хемију, октобар 2001 године; Докторска дисертација: "Развој нових метода за синтезу бицикличних и спиробицикличних система са глутаримидним прстеном", Универзитет у Београду Хемијски факултет у Београду, Катедра за органску хемију, мај 2010 године;

3. ОБАВЕЗНИ УСЛОВИ

3.1. Наставни рад

3.1.1. Ангажман у настави

Од избора у звање доцента, др Јелена Поповић-Ђорђевић је ангажована за извођење предавања и вежби из обавезних предмета на oсновним академским студијама, као и на извођењу наставе на изборном предмету на специјалистичким и докторским студијама Пољопривредног факултета, Универзитета у Београду (ужа научна област Хемија): Основне академске студије (ОАС) 2013-2014 Основи органске хемије (3+2) – предавања: Студијски програми: Зоотехника и Биљна производња (модули: Воћарство и виноградарство, Хортикултура). Од 2015–

Органска хемија (2+2) – предавања и вежбе; Студијски програм Биљна производња (модули: Воћарство и виноградарство и Хортикултура).

Специјалистичке академске студије (САС) (од 2014–): Хемијска анализа воде (2+2)–предавања; Студијски програм Прехрамбена технологија– модул Хемија хране.

Докторске академске студије (ДС) (од 2015–): Хемијске и биохемијске трансформације производа биљног порекла (3+3) – предавања и СИР; Студијски програм Прехрамбена технологија.

Од избора за асистента приправника кандидат др Јелена Поповић-Ђорђевић је са пуним фондом часова водила лабораторијске вежбе (експерименталну наставу) из предмета Општа и неорганска хемија, Органска хемија (на два различита курса) и Хемија природних производа на више одсека: Општа и неорганска хемија; Биљна производња – одсеци: Ратарство и повртарство, Сточарство, Воћарство и виноградарство и Заштита биља и прехрамбених производа.

Органска хемија; Биљна производња – одсеци: Ратарство и повртарство, Сточарство, Воћарство и виноградарство и Заштита биља и прехрамбених производа.

Органска хемија: Прехрамбена технологија: Технологија биљних производа и Технологија анималних производа.

3

Основне академске студије (ОАС) (2007–2010):

Органска хемија; Студијски програм Прехрамбена технологија: модули: Технологија анималних производа, Технологија конзервисања и врења, Технологија ратарских производа и Управљање безбедношћу и квалитетом у производњи хране.

Хемија природних производа; Студијски програм Прехрамбена технологија; модули: Технологија анималних производа, Технологија конзервисања и врења, Технологија ратарских производа и Управљање безбедношћу и квалитетом у производњи хране.

Рад на модернизацији наставе Др Јелена Поповић-Ђорђевић је као асистент, у сарадњи са предметним наставником, радила на модернизацији наставе и увођењу нових курсева. Активно је учестовала у конципирању и припремању наставних садржаја и програма за експерименталне вежбе из предмета:

Општа и неорганска хемија за студенте одсека: Ратарство и повртарство, Сточарство, Воћарство-виноградарство и Заштита биља и прехрамбених производа

Органска хемија за студенте одсека: Ратарство и повртарство, Сточарство, Воћарство-виноградарство и Заштита биља и прехрамбених производа,

Хемија природних производа за студенте студијског програма Прехрамбена технологија (уведен као нов предмет на реформисаном студијском програму акредитованом на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду 2008. године).

Као наставник др Јелена Поповић–Ђорђевић је активно учествовала у осмишљавању и писању програма наставе и вежби на предметима који су уведени као нови у поступку акредитације Факултета 2013. године:

Хемија на основним академским студијама на Студијском програму Зоотехника Хемијска анализа воде на специјалистичким академским студијама на студијском

програму Прехрамбена технологија, Органска хемија на основним академским студијама на студијском програму Биљна производња

Кандидат др Јелена Поповић-Ђорђевић показала је смисао за организовање наставе, предавања и експерименталнe вежбe, информишући студенте о њиховом садржају и литератури за учење, инсистирајући на усвајању знања и вештина које воде осамостаљивању студената у раду. У настави примењује савременe облике представљања градива, презентације у Power Point-u, које су доступне студентима. Активно обнавља програм предмета и наставни материјал а о питањима наставе дискутује са колегама. Интерактивни рад са студенатима у настави и учењу остварила је кроз предавања, ангажовањем студената на припреми презентација на задату тему (преко 100 успешно урађених и одбрањених презентација) и менторски рад. У протеклом периоду организовала је консултације и изводила наставне тестове и колоквијуме за 150–250 студената годишње. Посебну пажњу посветила је одабиру стручне и научне литературе најпогодније за потребе струке на Пољопривредном факултету.

4

За предмете на Основним академским студијама кандидат је обезбедио материјал за припрему тестова и испита: предавања из Органске хемије у електронском облику и практикум из органске хемије (са задацима), намењени студентима ради лакше савлађивање градива. 3.1.2. Оцена педагошког рада у студентским анкетама Др Јелена Б. Поповић–Ђорђевић је савесно и успешно испуњавала све обавезе везане за реализацију наставног програма и остварила добру сарадњу са студентима и са колегама. Успешно је сарађивала са асистентима на предметима које води. Према извештају Комисије за организовање и спровођење студентског вредновања наставника и сарадника Пољопривредног факултета (подаци достављени из студентске службе) у анкетама је оцењена просечним оценама за предмет Основи органске хемије на одсецима Хортикултура, Воћарство и виноградарство и Зоотехника 2012/2013 – 3.67, 2013/2014 – 2.79; на одсецима Хортикултура и Воћарство и виноградарство: 2014/2015 – 4.13, 2015/2016–3.60.

3.1.3. Обезбеђење наставно-научног подмлатка на Универзитету у Београду Др Јелена Поповић-Ђорђевић је ментор једног дипломског рада на основним академским студијама (ОАС) Пољопривредног факултета Универзитета у Београду:

"Одређивање садржаја макро- и микроелемената у плоду малине сорти Meeker и Willamette гајених на подручју Топличког округа", 2017, кандидат Стефан Јевремовић, ВВ 13/389. Члан је две Комисије за оцену пријаве и оцену и одбрану мастер рада на мастер академским студијама –(МС) Пољопривредног факултета Универзитета у Београду:

"Утицај органског и конвенционалног система гајења на садржај макро- и микроелемената у зрну пшенице", 2017, кандидат Смиљана Жунић РА 16/0019;

"Утицај система гајења и агроеколошких услова на квалитет кромпира сорте Desiree", 2017, кандидат Милош Несторовић ОП 16/0084.

Тренутно је ангажована у изради још једног завршног рада на мастер студијама на Пољопривредном факултету и докторске тезе на Хемијском факултету Универзитета у Београду. Поред наведеног помагала је у изради завршног рада на основним академским студијама на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду који је одбрањен 2016. године (ментор: проф. М.Б. Рајковић). Кандидат Др Јелена Поповић–Ђорђевић је на листи наставника ангажованих на програму докторских студија који могу да буду ментори од 2016. године. 3.1.4. Уџбеници, збирке задатака, практикуми

после избора у звање доцента

Практикум из органске хемије (прво издање), Др Јелена Б. Поповић–Ђорђевић, Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2014, (ИСБН 978-86-7834-195-3) [Практикум из органске хемије (друго издање), Др Јелена Б. Поповић–Ђорђевић, Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, 2017, ИСБН 978-86-7834-195-3].

5

пре избора у звање доцента Практику из опште и неорганске хемије са квалитативном и квантитативном анализом, Др Милан Пешић, Др Милош Рајковић, Др Никола Ристић, Мр Софија Ђорђевић, Мр Евица Стојилковић, Јелена Поповић, Малиша Антић, Студентски културни центар, Београд 1996, (Одлука одбора за издавачку делатност Пољопривредног факултета бр. 148/1-3 од 07.03.1996). Питања и задаци из хемије са решењима – за припрему класификационог испита, Др Милан Пешић, Др Милош Рајковић, Др Никола Ристић, Др Нада Мошорински, Др Александар Јокић, Др Драгутин Величковић, Мр Малиша Антић, Мр Јелена Ђорђевић, Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2002, (ИСБН 86-80733-22-9).

Хемија природних производа-практикум (скрипта за интерну употребу за студенте Пољопривредног факултета), Мр Јелена Поповић–Ђорђевић, 2008 година.

3.2. Научно-истраживачки рад

Кандидат др Јелена Поповић–Ђорђевић је током досадашњег рада остварила запажене резултате у научном и стручном раду. Поред магистарске и докторске дисертације, у сарадњи са другим ауторима, Кандидат је објавила 25 оргиналних научних радова у иностраним часописима са рецензијом, сви са SCI листе: један у међународном часопису изузетних вредности (М21a), пет радова у врхунским међународним часописима (М21), пет радова у истакнутим међународним часописима (М22), четрнаест радова у међународним часописима (М23).

Поред тога резултате својих истраживања саопштила је на међународним и националним скуповима: коаутор је три предавања по позиву на скуповима националног значаја штампаних у целини (М61) и 18 саопштења на мађународним и 24 саопштења на домаћим скуповима, штампаних у целини или изводу. Аутор је једног рада у водећем часопису националног значаја (М51) и четири рада у научном часопису (М53).

Радови и саопштења односе се на области синтезе органских молекула који поседују биолошку активност или су прекурсори билошких активних једињења, испитивање биолошке активности новосинтетисаних једињења и хемију природних производа (воћа, поврћа и житарица). У скорије време, заједно са колегама са Катедре, развила је истраживања у области хемије воде.

Области истраживања којима се бави показују јасну посвећеност и прилагођеност установи у којој ради. Осим са колегама са Катедре за хемију и биохемију остварила је успешну сарадњу и са колегама са других катедри Одсека за прехрамбену технологију и биохемију, као и Одсека за хортикултуру, Одсека за ратарство и повртарство, Одсека за агроекономију и Одсека за земљиште и мелиорације на Пољопривредном факултету.

У току научно-истраживачког рада др Јелена Поповић-Ђорђевић учествовала је у сарадњи са следећим институцијама:

Тhe University of Аdelaide, School of Agriculture, Food and Wine, SA, Australia Хемијски факултет, Универзитет у Београду Институт за хемију, технологију и металургију–ИХТМ, Универзитет у Београду Институт за мултидисциплинарна истраживања–ИМСИ, Универзитет у Београду Институт за онкологију и радиологију Србије Иновациони центар Хемијског факултета Универзитет у Београду

6

Од недавно је успоставила научно-истраживачку сарадњу са колегама са Института за технологију нуклеарних и других минералних сировина (ИТНМС) у Београду и колегама са Агрономског факултета у Чачку Универзитета у Крагујевцу.

Укупна вредност М коефицијената кандидата (не рачунајући одбрањену магистарску тезу) је 153,8 од чега после избора у звање доцента 95,9 (Табела 1, стр.24).

Научни радови др Јелене Поповић–Ђорђевић, према базама података Science Citation Index 1994-1995 и Web of Science од 1996 до децембра 2016, цитирани су 68 пута (без аутоцитата), h-индекс=5 (према Web of Science) (подаци добијени из Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић" у Београду).

3.2.1. Објављени и саопшени научно-истраживачки радови 1. Монографије, монографске студије, тематски зборници, лескикографске и картографске публикације међународног значаја (М10) – Нема публикација овог типа. 2. Радови објављени у научним часописима међународног значаја; научна критика; уређивање часописа (М20) 2.1. Научни радови објављени у врхунским међународним часописима (М21a=10)


2.1.1. Mudrić S.Ž., Gašić U.M., Dramićanin A. M., Ćirić I. Ž., Milojković-Opsenica D. M., Popović-Djordjević Jelena B., Momirović N.M., Tesic Z. The polyphenolics and carbohydrates as indicators of botanical and geographical origin of Serbian autochthonous clones of red spice paprika. Food Chemistry, 2017, 217: 705–715.

(JCR IF2015=4.052, Chemistry, Applied; 7/72)

2.2. Научни радови објављени у врхунским међународним часописима (М21=8)


2.2.1. Popović-Djordjević Jelena, Jevtić I., Grozdanić N., Šegan S., Zlatović M., Ivanović M., Stanojković T. Alpha-glucosidase inhibitory activity and cytotoxic effects of some cyclic urea and carbamate derivatives. Journal of Enzyme Inhibition and Medicinal Chemistry, 2017, 32: 298–303. (JCR IF2015= 3.428, Chemistry, Medicinal; 11/59)

2.2.2. Popović-Djordjević Jelena B., Klaus A.S., Žižak Ž.S., Matić I.Z., Drakulić B.J. Antiproliferative and аntibacterial аctivity of some glutarimide derivatives. Journal of Enzyme Inhibition and Medicinal Chemistry, 2016, 31: 915–923. (JCR IF2015= 3.428, Chemistry, Medicinal; 11/59)

2.2.3. Pantelić M., Dabić Zagorac D., Natić M., Gašić U., Davidović S., Vujović D., Popović-Djordjević Jelena, Impact of clonal variability on phenolics and radical scavenging activity of grapes and wines: A study on the recently developed Merlot and Cabernet Franc clones (Vitis vinifera L.). PLоS ONE, 2016, 11(10):e0163823. doi:10.1371/journal.pone.0163823 (JCR IF2014= 3.234, Multidisciplinary Sciences; 9/57)

2.2.4. Vujović D., Maletić R., Popović-Djordjević Jelena, Pejin B., Ristić R. Viticultural and chemical characteristics of Muscat Hamburg preselected clones grown for table grapes.

7

Journal of the Science of Food and Agriculture, 2017, 97: 587–594. (JCR IF2015=2.076, Agriculture, Multidisciplinary 6/57)

пре избора у звање доцента

2.2.5. Popović-Djordjević Jelena B., Ivanović, M.D., Kiricojević, V.D. A novel tandem process leading to functionalized glutarimides. Tetrahedron Letters, 2005, 46(15): 2611-2614.

2.3. Рад у истакнутом међународном часопису (М22=5)


2.3.1. Popović-Djordjević Jelena, Stepanović S., Došen-Mićović Lj., Ivanović E., Ivanović M.D. High-yielding method for preparation of carbocyclic or N-containing heterocyclic β-keto esters using in situ activated sodium hydride in dimethyl sulphoxide. Green Chemistry Letters and Reviews, 2016, 9(1): 61–68. (JCR IF2015=1.512, Chemistry, Multidisciplinary; 88/163)

2.3.2. Kostić A. Ž., Pantelić N.Đ, Jonaš J. P., Kaluđerović L.M., Dojčinović B.P., Popović-Djordjević Jelena B. Physicochemical properties of waters from southern Banat (Serbia); potential leaching of some trace elements from ground and human health risk. Exposure & Health, 2016, 8(2): 227–238. (JCR IF2015=1.692, Water Resources; 32/85)

2.3.3. Vujović D.S., Žunić D. M., Popović B.S., Pantelić M.M.,Popović-Djordjević Jelena B. Agrobiological and wine quality traits of Vitis vinifera cv. Merlot clones selected in Serbia. Journal International des Sciences de la Vigne et du Vin, 2015, 49(4): 267–274. doi:10.20870/oeno-one. 2015.49.4.1 (JCR IF2013=0.804, Horticulture; 16/34)


2.3.4. Mićović I. V., Roglić G. M., Ivanović M. D., Došen-Mićović Lј., Kiricojević V. D., Popović Jelena B. The synthesis of lactam analogs of fentanyl. Journal of the Chemical Society, Perkin Transactions 1: Organic and Bio-Organic Chemistry, 1996, 16: 2041–2050.

2.3.5. Mićović I.V., Ivanović, M. D., Roglić G. M., Kiricojević V. D., Popović Jelena B. Preparation of secondary amines by reductive amination with metallic magnesium. Journal of the Chemical Society, Perkin Transactions 1: Organic and Bio-Organic Chemistry, 1996, 3: 265–269.

2.4. Радови у међународном часопису (М23=3)


2.4.1. Vitnik Z.J., Popović-Djordjević Jelena B., Vitnik V. D. Structural and vibrational analyses of new potential anticancer drug 2-(phenylmethyl)-2-azaspiro [5.11] heptadecane-1,3,7-trione, Journal of Molecular Structure, 2017, 1137: 97–108. (JCR IF2015 = 1.780, Chemistry, Physical; 94/144)

2.4.2. Jelena Popović-Djordjević, Pejin B., Dramićanin A., Jović S., Vujović D., Žunić D., Ristić R., Wine Chemical Composition and Radical Scavenging Activity of Some Cabernet Franc Clones, Current Pharmaceutical Biotechnology, 2017, 18.

doi: 10.2174/1389201018666170313100919 (JCR IF2015 = 1.802, Biochemistry & Molecular Biology; 218/289)

2.4.3. Pejin B., Stanimirovic B., Vujovic D., Popovic Djordjevic Jelena, Velickovic M., Tesevic V. The natural product content of the selected Cabernet Franc wine samples

8

originating from Serbia: a case study of phenolics. Natural Product Research, 2016, 30(15): 1762–1765. (JCR IF2015=1.057, Chemistry, Applied; 44/72)

2.4.4. Vujovic D., Pejin B., Popovic Djordjevic Jelena*, Kosovic A., Velickovic M., Tesevic V. Аn insight into selected properties of Мerlot wines obtained from three new clones. Revista de Chimie, 2016, 67:998–1000. (JCR IF2015=0.956, Chemistry, Multidisciplinary; 121/163)

2.4.5. Vujović D., Pejin B., Popović-Djordjević Jelena B., Veličković M., Tešević V. Phenolic natural products of the wines obtained from three new Merlot clones. Natural Product Research, 2016, 30 (8), 987–990. (JCR IF2015=1.057, Chemistry, Applied; 44/72)

2.4.6. Popović-Djordjević Jelena B.., Vitnik V.D., Vitnik Ž.J., Ivanović M. D. Glutarimides: Biological activity, general synthetic methods and physicochemical properties. Hemijska industrija, 2015, 69: 523–536. (JCR IF2013=0. 562, Engineering, Chemical; 103/133)


2.4.7. Popović-Djordjević Jelena B., Došen-Mićović Ljiljana I., Juranić Ivan O., Branko J. Drakulić. Antiproliferative activity of NCI-DTP glutarimide derivatives. An alignment independent 3D QSAR study. Journal of the Serbian Chemical Society, 2010, 75(9): 1167–1179.

2.4.8. Vitnik V. D., Ivanović M. D., Vitnik Ž. J., Dorđević Jelena B., Žižak, Z. S., Juranić, Z.

D. Juranić, I. O. One-step conversion of кetones to conjugated аcids уsing bromoform. Synthetic Communications, 2009, 39(8): 1457-1471.

2.4.9. Ivanovic M. D., Mićović I. V., Vučković S., Prostran M., Todorović Z., Ivanović E. R., Kiricojević V.D., Djordjević Jelena B., Došen-Mićović, Lj. The synthesis and pharmacological evaluation of (±)-2,3-seco-fentanyl analogues. Journal of the Serbian Chemical Society, 2004, 69(11): 955–968.

2.4.10. Ivanović M. D., Mićović I. V.,Vučković S., Prostran M., Todorović Z., Kiricojević V. D., Djordjević Jelena B., Dosen-Mićović Lj. The synthesis and preliminary pharmacological evaluation of the racemic cis and trans 3-alkylfentanyl analogs. Journal of the Serbian Chemical Society, 2004, 69(7): 511–526.

2.4.11. Kiricojević V. D., Ivanović M. D., Mićović I. V., Djordjević Jelena B., Roglić G. M., Došen-Mićović Lj. An optimized synthesis of a key pharmaceutical intermediate: methyl 4-[(1-oxopropyl) phenylamino]piperidine-4-carboxylate. Journal of the Serbian Chemical Society, 2002, 67(12): 793–802.

2.4.12. Micovic I.V., Roglić G. M., Ivanović M.D., Došen-Mićović Lj., Kiricojević V.D., Popović Jelena B. The synthesis of 3,3-dimethylfentanyl and its lactam analog. Journal of the Serbian Chemical Society, 1996, 61(10), 849–857.

2.4.13. Mićović I. V., Ivanović M. D., Lećić V.M., Roglić G.M., Kiricojević V. D., Popović Jelena B. The preparation of N-alkyl acyclic imides. Journal of the Serbian Chemical Society, 1996, 61(2): 69–76.

2.4.14. Mićović I.V., Ivanović M.D., Roglić G.M., Kiricojević V.D., Popović Jelena B. An examination of the reductive alkylation of amines with carbonyl compounds utilizing various dissolving metals. Journal of the Serbian Chemical Society,1994,59(12): 949–57.

Приказ радова

У протеклом периоду др Јелена Б. Поповић-Ђорђевић се веома успешно бавила научно-истраживачким радом у области синтезе органских једињења и испитивања биолошке

9

активности новосинтетисаних једињења, хемије природних производа и хемије воде и животне средине.

А. Радови који се односе на синтезе органских молекула који поседују биолошку активност или су прекурсори билошких активних једињења, и испитивање активности новосинтетисаних једињења (2.2.1., 2.2.2., 2.2.5., 2.3.1., 2.3.4., 2.3.5., 2.4.1., 2.4.5., 2.4.7.–2.4.14). Посвећена је значајна пажња изналажењу нових метода за формирање везе угљеник-азот, као и метода за добијање различито функционализованих цикличних и ацикличних амина, амида и имида. У новије време синтетизовани су бројни препарати са петочланим или шесточланим имидним прстеном који се употребљавају као антагонисти адреногених рецептора, антиинфламаторни агенси, анксиолитици, антивиротици, антибиотици и агенси који спречавају раст појединих врста тумора. Различити имидни деривати такође су важни прекурсори многих лекова новије генерације. Развијена је нова тандем Michael–ова реакција којом је синтетизована серија спиро–бицикличних и 3–супституисаних система са 2,6–пиперидиндионским (глутаримидним) прстеном. Реакција обухвата базно–катализовану Michael–ову адицију активних метиленских једињења на секундарне коњуговане амиде праћену интрамолекулским N–ациловањем карбоксамидо групе. Метода представља једноставан општи поступак за добијање корисних синтетичких интермедијера и потенцијално активних фармаколошких једињења. Синтетизована спиробициклична једињења представљају нову класу супституисаних имида. За сет деривата глутаримида према осам ћелијских линија хуманих тумора одређен и однос структуре и антипролиферативне активности (3D–QSAR). Подаци су преузети из базе података националног института за рак САД. Коришћењем програма Pentacle направљени су 3D QSAR модели који описују однос тродимензионалне структуре једињења и антипролиферативне активности за 22 глутаримида према ћелијским линијама: к562 (леукемија), A549atcc (тумор плућа), малме 3–М (меланом), COLO205 (тумор дебелог црева ), UO31 (тумор слезине), U251 (тумор централног нервног система), IGROV1 (тумор јајника) и MFC7 (тумор дојке). Анализом модела одређен је распоред фармакофорних тачака карактеристичан за најактивнија једињења. Коришћени су GRIND дескриптори који се у савременим истраживањима користе за описивање односа структуре и биолошке активности једињења. Изведени закључци коришћени су за одабир синтетизованих глутаримидних деривата за њихово in vitro тестирање на одређене хумане туморе. Испитана је цитотоксичност девет глутаримидних деривата према три ћелијске линије хуманих канцера, HeLa, K562 and MDA–MB–453 употребом MTT теста. 2–бензил–2–аза–спиро [5.11] хептадекан–1,3,7–трион, који садржи 12–члани прстен са кето групом, испољава највећу активност према свим испитиваним ћелијским линијама (IC50=9–27 μM). Прелиминарни скрининг антибактеријске активности диск дифузионом методом показао је да су Грам–позитивне бактерије подложније тестираним једињењима него Грам–негативне бактерије. Методом микроразређења медијума и одређивањем минималне инхибиторне концентрације (MIC), потврђено је да седам једињења инхибира раст свих тестираних Грам–позитивних и неких Грам–негативних бактерија. Најјача антибактеријска активност постигнута је са етил 4–(1–бензил–2,6–диоксопиперидин–3–ил)бутаноатом према Bacillus cereus (MIC 0.625 mg/mL; 1.97×10–3 mol/L). Молекуларни дескриптори изведени из 3D структура испитиваних једињења и модела структура/активност заснованог на молекуларној интеракцији поља (MIF), обрачуната методом GRIND, рационализовали су структурне карактеристике повезане са најактивнијим једињењима. Уочено је да једињења са волуминозним хидрофобним групама удаљеним од глутаримидног прстена испољавају најбољу антипролиферативну активност у оквиру испитиване серије.

10

У прегледном раду дат је приказ метода за синтезу шесточланих цикличних имида, њихова спектрална анализа (FT–IR i NMR) ради потврде стуктуре, као и анализа граничних молекулских орбитала која даје приказ електронских својстава ових молекула што је важно због њихове биолошке активности. Представљен је и молекулски електронски потенцијал (MEP) из претходно оптимизоване геометрије репрезентативног примера терт–пентил–1–бензил–4–метил–глутаримид–3– карбоксилата (ПБМГ) како би се приказала хемијска реактивност глутаримида. β–кето–естри су важни интермедијери у синтези спиро–бицикличних и 3–супституисаних молекула са 2,6–пиперидиндионским прстеном. С тога је развијена модификована метода за синтезу β–кетоестара применом in situ генерисане смесе NaH/алкоксид, која омогућава веома брзо и потпуно депротоновање и ациловање различитих цикличних кетона помоћу алкил карбоната на собној температури. Реакцијом Dieckmann–ове кондензације под наведеним условима добијени су карбоциклични и хетероциклични β–кетоестари са азотом у високим приносима. Хетероциклична Dieckmann–ова кондензација извршена је на моларној скали што указује на применљивост методе на различитим количинама супстрата. Употреба диметилсулфоксида као нетоксичног, релативно јефтиног и еколошки безопасаног растварача указује на предност методе у односу на већ познате. Фентанил је синтетички наркотички аналгетик велике јачине који је у широкој клиничкој употреби. Синтетисан је велики број његових аналога од којих суфентанил и алфентанил имају клиничку употребу као анестетици. Многа једињења која су структурно слична фентанилу (дроперидол, лоперамид, лоркаинид и астемизол) испољавају потпуно различиту фармаколошку активност. У циљу испитивања фармаколошке активности једињења структурно сличних фентанилу, синтетисана је серија лактамских аналога фентанила (4–пропионанилидо–2–пиперидони и 4–пропионанилидопиперидини) као нове класе једињења. Поред потенцијалне терапеутске употребе добијени аналози могу пружити увид у однос структура/активност (SAR), механизам везивања за рецептор, као и поређење са различитим теоретским моделима. За добијање различитих ацикличних 1,3–диамина, који представљају потенцијалне комплексирајуће агенсе и прекурсоре за синтезу аза–крунских етара (aza–crown ethers), развијен је ефикасан синтетички поступак у пет фаза. Поступак је примењен у синтези нове класе аналога фентанила са отвореним ланцем. Нови ациклични деривати синтетизовани су са циљем да се испита значај пиперидинског прстена за активност анилидо–пиперидина као опиоидних аналгетика. Синтетисана је и серија аналога 3–алкилфентанила тј. цис и транс 3–алкил–4–анилидопиперидина, при чему је развијен општи метод (у пет фаза) за њихово добијање. Од дванаест синтетисаних 3–алкилфентанила, десет једињења (два позната и осам нових) прелиминарно је тестирано као аналгетици на пацовима, поредећи активности са фентанилом. (±)–цис–3–метил фентанил и (±)–цис–3–етил фентанил (ново једињење) показали су 8 односно 1,5 пута већу активност у поређењу са фентанилом, док су сви остали били мање активни или неактивни. За добијање кључног интермедијера у синтези нове генерације високо активних наркотичких аналгетика као што је ремифентанил а такође и нових класа аналога фентанила, метил 4–(фенил–пропионил–амино)–пиперидин–4–карбоксилат развијен је нови ефикасан синтетички поступак пролазећи од 1–бензил пиперидин–4–он–1. За добијену серију деривата урађенe су прелиминарне анализе односа структуре/активност (SAR). За добијање секундарних амина редуктивним аминовањем карбонилних једињења са примарним аминима rазвијен је нов и ефикасан поступак. Метода је јефтина, релативно

11

брза, оперативно једноставна и применљива на већим скалама. Поред тога представља једноставан начин за одвајање примарних и секундарних амина. Серија α,β–незасићених карбоксилних киселина, добијена је у новој фазно–катализованој рекацији кетона са бромоформ и воденим раствором литијум хидроксида у алкохолном растварачу. Испитана је антипролиферативне активност добијених киселина према малигним ћелијским линијама. Резултати су показали да испитивана једињења не утичу на пролиферацију здравих периферних мононуклеарних ћелија у људској крви али да сва испитивана једињења утичу на преживљавање ћелија рака грлића материце (HeLa). Карбамати и урее су важне хемијске структуре које се могу наћи у великом броју биолошки активних једињења. Тринаест једињења из наше "лабораторијске колекције" изабрано је за in vitro испитивање инхибиторне активности према α-глукозидази (α–Gls). Сва тестирана једињења показала су већу инхибиторну активност (IC50) у односу на стандардни антидијабетски лек акарбозу. Цитотоксичност испитиваних једињења тестирана је на три ћелијске линије хуманих канцера HeLa (аденокарцином цервикса), A549 (карцином плућа) и MDA–MB-453(карцином дојке) коришћењем МТТ теста. Умерену активност испољило је четири једињења, а међу њима, транс–5–фенетил–1–фенилхексахидро–1H–имидазо[4,5-c]пиридин–2(3H)–он испољио је најјачу активност према MDA–MB-453 (IC50=83.41±1.60 μM). С обзиром на добре прелиминарне резултате као инхибитора α-глукозидазе, циклични урее и карбамате треба даље тестирати као потенцијалне антидијабетичке лекове. У развијеним синтетским поступцима структуре свих новосинтетисаних једињења одређиване су савременим инструменталним методама: инфрацрвеном спектроскопијом (IR), нуклеарно магнетном резонанцом (1H,13C NMR, 2D NMR) и масеном спектроскопијом (МS).

Б. Радови који се односе на биоактивне супстанце у природним производима (2.2.3., 2.3.3, 2.4.2.–2.4.5.; 2.2.4.; 2.1.1.). Сорте Мерло (Мерлот) и Каберне фран (Cabernet Franc) су веома заступљене сорте у Републици Србији и њихова клонска селекција урађена је по први пут у нашој земљи. У току вишегодишње клонске селекције сорте Мерло у испитиване су хемијске особина грожђа и хемијско-технолошке карактеристика вина издвојених клонова. Најважнији елементи квалитета грожђа су садржај шећера и укупних киселина. У одговарајућим винима испитани су садржаји етил алохола, укупног екстракта, укупних полифенола и антоцијана, као и боја вина. Одабрани клонови окарактерисани су добрим квалитетом грожђа и вина. Побољшани агробиолошки параметри, у односу на сорту стандард (матична лоза), указали су на потребу за даљим испитивањем хемијског састава грожђа и вина, са циљем да се боље проучи квалитет одабраних клонова и као њихов потенцијал за пласман на тржиште. Квалитет и специфичне карактеристике вина са географским пореклом важни су параметри како за произвођаче, тако и за потрошаче.

У периоду 2009–2012, испитиван је квалитет Мерло вина добијених од три нова клона. Одређени су следећи параметри: Folin-Ciocalteu (FC) индекс, pH вредност, укупнe киселине, испарљиве киселине, алдехиди, естри, релативна густина и пепео. У поређењу са стандардним Мерло вином (пореклом од матичне лозе), Folin-Ciocalteu индекс и резултати дегустације били су бољи за вина сва три испитивана клона. Поред наведених параматера, у испитиваним винима одређен је садржај укупних полифенола (Ribereau-Gayon–Maurié–јева методом), антоцијанина (pH диференцијалном методом), танина (поступком Negre–а), као и садржај одабраних фенолних киселина користећи UPLC/MS хроматографију. У поређењу са стандардним Мерло вином (од матичне винове лозе) и вина добијених од друга два клона кандидата, утврђено је да вино клона 022 има највећи

12

садржај укупних полифенола, укупних антоцијана и танина, као и шест фенолних киселина укључујући и галну киселину. У периоду 2008–2012. испитиван је садржај одабраних природних фенолних производа у узорцима вино од три нова клона сорте Каберне фран (02, 010 и 012) и матичне лозе која је коришћена као релевантни стандард. У поређењу са свим осталим узорцима установљено је да вино клона 010 има највећи садржај укупних полифенола и антоцијана. Поред тога, вино наведеног клона издвајало се међу испитиваним узорцима по највећем Folin-Ciocalteu индексу, као и обогаћеном садржају елагинске и галне киселине, катехин и епикатехина. На основу добијених резултата, клон 010 развијен у Србији, има потенцијал за производњу новог Каберне вина са географским карактеристикама. Грожђе представља значајну компоненту у људској исхрани и винској индустрији због богатства у фенола. Ова једињења су секундарни метаболити који су одговорни за различите функције у биљкама. Синтетишу се у различитим деловима бобице грозда и прелазе у вино током процеса винификације. Органолептичка својства вина углавном зависе од садржаја шећера и укупних киселина, али у значајној мери и од садржаја полифенолних једињења. Полифеноли утичу на астрингенцију, горчину и боју вина. У светлу ових чињеница постоји повећано интересовање за производњу вина са вишим садржајем полифенолних једињења и већом биолошком вредности. Да би се боље спознао квалитет клонова Мерло (Nо. 022, 025 и 029) и Каберне фран (No. 02, 010 и 012) недавно селекционисаних у Србији, извршено је испитивање садржаја фенолних једињења и антиоксидативне активности грожђа и одговарајућих вина наведених клонова. Матичне сорте грожђа и вина коришћене су као релевантни стандарди. Посебна пажња је посвећена полифенолном саставу грожђа и вина због одговарајућих антиоксидативних својстава полифенола и њихових позитивних ефеката на здравље људи. Ово је прво истраживање о полифенолном профилу грожђа клонова по први пут добијених селекцијом сорти Мерло и Каберне фран у Србији. У петогодишњем периоду извршена су исптивања агробиолошких параметара и хемијског састава грожђа клонова Мускат Хамбурга (Muscat Hamburg) које се превасходно употребљава за потрошњу у свежем стању. Сорта је цењена због свог пријатаног укуса и може се користити у винарству за производњу розе или десертних вина. У грожђу стандарда и највећег броја проучаваних клонова уочене су значајне разлике у садржају шећера и укупних киселина. Добијени резултати за хемијски састав грожђа указују на повољне услове гајења за Мускат Хамбурга у Вршком виноградарском региону. На основу приноса, тежине грозда, броја бобица по грозду, садржаја шећера и проценту грожђа прве класе дискриминтном анализом је утврђено да је 14 од 35 клонова испољило најбоље резултате. Изабрани клонови ће бити уведени у наредну фазу клонске селекције. Паприке су популарно поврће у исхрани јер имају високу хранљиву вредност што је последица садржаја биоактивних једињења и антиоксидативних својства. У раду су приказани резултати добијени за садржај полифенолних једињења и угљених хидрата у аутохтоним клоновима две црвене зачинске паприке, Лемешке и Лакошничке, произведених на подручју Србије, како би се боље разумели њихов квалитет и фитохемијски састав. Лемешка и Лакошничка паприка се широко користе у традиционалној кухињи. У узорцима паприке идентификовано је укупно четрдесет девет полифенола помоћу савремене аналитичке технике UHPLC (ultrahigh-performance liquid chromatography coupled to LTQ OrbiTrap mass analyzer). Двадесет пет је квантификовано коришћењем расположивих стандарда, а остала једињења су потврђена преко масе својих депротонованих молекула [M–H]- и њихове фрагментације MS4. Пет полифенолних једињења је по први пут идентификовоно у паприци. Резултати анализе

13

главних компоненти (PCA) указали су на значајне разлике између Лемешке и Лакошничке паприке.

Ц. Рад из хемије воде и животне средине (2.3.2). У раду су приказани резултати проучавање садржаја елемената у траговима и физичко-хемијских особина узорака воде са подручја јужног Баната и Земуна (Србија). За одређивање садржаја метала коришћена је аналитичка техника индуктивно куплована плазма са оптичком емисионом спектрометријом, ICP-OES (eng. Inductively coupled plasma - optic emission spectrometry). Поред тога, одређени су и типични параметри коришћењем стандардних аналитичких метода. Садржај елемената у свим испитиваним узорцим био је у оквиру максимално дозвољених концентрација (МАК) утврђених националним прописима о квалитету воде за људску употребу, осим садржаја Na, Fe, B, Mn, As и Co. Највише концентрације метала забележене су у узорцима из области Зрењанина, са посебним освртом на повећане концентрације арсена. Осим тога, више концентрације гвожђа и мангана су пронађене у узорцима из Земуна односно Ковачице. Добијени резултати указују да геологија терена може бити главни узрок повишених концентрација гвожђа, бора, арсена и мангана у испитиваном подручју. Недељни и дугорочни потенцијални ризик по здравље људи одређен је и изражен је кроз процену ризика изложености. Утврђено је да је само арсен представља велики краткорочни ризик. На дугорочној основи, потрошња воде са повишеним концентрацијама бора и мангана може се сматрати високим ризиком по здравље. Испитивање указује да је потребно урадити процене оба ризика како би се боље разумео реалан ризик од повећане концентрације штетних елемената на људско здравље.

3. Зборници међународних научних скупова (М30) 3.1. Саопштења са међународног скупа штампана у целини (М33=1)


3.1.1. Vitnik V.D., Popović-Djordjević Jelena B., Vitnik Ž.J., Ivanović M. D., Juranić I.O. Rotational isomers, NMR and reactivity analyses of tert-pentyl-1,1-benzyl-4-methyl-2,6-glutarimide-3-carboxylate (PBMG). Proceedings of the 11th International Conference on Fundamental and Applied Aspects of Physical Chemistry, September 24–28, 2012, Belgrade, Serbia, 88–90. ISBN 978-86-82475-27-9

http://www.ffh.bg.ac.rs/Dokumenti/Nauka/Final%20Program%20PC2012.pdf


3.1.2. Marković A., Zdravković M., Čakmak D., Antić M., Popović Jelena. Heavy metal pollution in the soils near Pancevo industrial zone. Journal of Environmental Protection and Ecology, 2003, 4(2), 311–315.

3.1.3. Marković A., Zdravković M. Antić M., Popović Jelena, Jovanović B., Čakmak D. Organic and inorganic colloids as potential inhibitors of soil contamination. Journal of Environmental Protection and Ecology, 2002, 3(1), 81-84.

3.1.4. Marković A., Zdravković M., Popović Jelena, Antić, M. Protection of agroecosystem as one of the most important phase in environmental protection. Proceedings of the 5th International Conference on Fundamental and Applied Aspects of Physical Chemistry, September 27–29 2000, Belgrade, Yugoslavia, J3-P, pp. 538–540.

3.1.5. Marković A., Zdravković M., Antić M., Popović Jelena, Čakmak D. Some interactions between heavy metals and organo-mineral colloids in soil. Proceedings of the 5th

14

International Conference on Fundamental and Applied Aspects of Physical Chemistry, September 27–29 2000, Belgrade, Yugoslavia, J11-P 562–564.

3.2. Саопштења са међународног скупа штампана у изводу (М34=0,5)


3.2.1. Jevtić I., Popović–Djordjević Jelena, Grozdanić Stanisavljević N., Šegan S., Zlatović M., Ivanović M., Stanojković T. Carbamates and cyclic ureas as inhibitors of α-glucosidase: in vitro activity testing and QSAR study. The International Bioscience Conference and the 6th International PSU-UNS Bioscience Conference – IBSC, September 19–21 2016, Novi Sad, Serbia. Book of Abstracts pp. 199–200.

3.2.2. Kostić A. Ž., Jevtić I. I., Špirović–Trifunović B. D., Popović–Djordjević Jelena B., Pešić M. B., Mačukanović–Jocić M. P. Fatty acid’s profile of pollen collected from six different Serbian maize hybrids. The International Bioscience Conference and the 6th International PSU-UNS Bioscience Conference – IBSC, September 19–21 2016, Novi Sad, Serbia, Book of Abstracts pp. 322–323. https://ibsc2016.pmf.uns.ac.rs/program/

3.2.3 Marković G., Pantović J., Popović-Đorđević Jelena, Šarac M. Contents of Copper and Zinc in some types of fruit brandies. VII International Scientific Agriculture Symposium "Agrosym 2016", October 06–09 2016, Jahorina, Bosnia and Herzegovina, Book of Abstracts pp. 537. ISBN978-99976-632-6-9

http://www.agrosym.rs.ba/agrosymdownload/agrosym_jahorina/AGROSYM%202016%20PROGRAM.pdf

3.2.4. Tešić Ž., Mudrić S., Gašić U., Popović–Djordjević Jelena, Momirović N. The polyphenolic profiles of Serbian autochthonous clones of spice paprika. 21st International Symposium on Separation Sciences. June 30 – July 3 2015, Ljubljana, Slovenia, Book of Abstracts pp. 131.

http://www.isss2015.si/index.php/programme/poster-presentations 3.2.5. Vujović D., Pejin B., Popović–Djordjević Jelena B., Veličković M., Tešević V. An

insight into polyphenolic compounds of wines obtained from three Merlot varieties in the clonal selection lasting 18 Years. International Society for Horticultural Science, III Balkan Symposium on Fruit Growing, September 16–18 2015, Belgrade, Serbia, Book of Abstracts pp. 160. ISBN 978-86-7834-171-7

3.2.6. Vujović D., Pejin B., Popović–Djordjević Jelena B., Veličković M., Tešević V. The clonal Cabernet Franc variety No. 010 may offer wine with improved phenolic acids content. International Society for Horticultural Science, III Balkan Symposium on Fruit Growing, September 16–18 2015, Belgrade, Serbia, Book of Abstracts pp. 161. ISBN 978-86-7834-171-7


3.2.7. Đorđević Jelena B., Ivanović M.D.. Tandem process leading to novel aza-spiro systems. 4th International Conference of the Chemical Societies of the South-East European Countries, Belgrade, Serbia and Montenegro, July 18-21 2004, Book of Abstracts I, pp.129.

3.2.8. Ivanović M.D., Đorđević Jelena B., Kiricojević V.D. A significantly improved procedure for the preparation of cyclic β-keto esters. 4th International Conference of the Chemical Societies of the South-East European Countries, Belgrade, Serbia and Montenegro, July 18-21 2004, Book of Abstracts I, pp.142.

3.2.9. V.D. Kiricojević, Jelena B. Đorđević, Željko Vitnik, Milovan D. Ivanović. One-step conversion of ketones to 2-hydroxy carbocyclic acids using halomethane reagents, 4th International Conference of the Chemical Societies of the South-East European

15

Countries, Belgrade, Serbia and Montenegro, July 18-21 2004, Book of Abstracts I, pp.147.

3.2.10. Antic M., Djordjevic Jelena, Antic V., Lacnjevac C., Chawla D. Change the composition of organic coatings and the influence of their properties. 55th Annual Meeting of the International Society of Electrochemistry, September 19–24 2004, Thessaloniki, Greece, Book of Abstracts II, pp.1035.

3.2.11. Marković A., Zdravković M., Antić M., Popović Jelena, Jovanović B., Čakmak D. Organic and inorganic colloids as inhibitors of soil contamination. 3rd International Conference of the Chemical Societies of the South-East European Countries, November 22–25 2002, Bucharest, Romania.

3.2.11. Marković A., Zdravković M., Antić M., Kljujev I., Popović Jelena, Jovanović B., Čakmak D. The estimation of soil contamination degree by total contents of trace elements as the first phase in evaluation of the ecological convenience of its use. 2nd International Conference of the Chemical Societies of the South-Eastern European Countries, June 6–9 2000, Halkidiki, Greece, Book of Abstracts, pp. 240.

3.2.12. Mićović I.V., Popović Jelena B., Ivanović M.D., The synthesis of substituted 2,6-piperidinediones and piperidines. 1st International Conference of the Chemical Societies and Industry of the South-Eastern European Countries, Halkidiki, Greece, June 1–4 1998, Book of Abstracts I, PO231.

4. Научни радови објављени у часописима националног значаја (М50)

4.1. Рад у водећем часопису националног значаја (М51=2)


4.1.1. Vujović D.S., Žunić D.M., Pejin B.M., Popović-Djordjević Jelena B. Ampelographic description of cluster, berry and seed of Merlot cultivar (Vitis vinifera L.) and its selected varieties. Journal of Agricultural Sciences, 2016, 61, 45–55. 4.2. Рад у научном часопису (М53=1)


4.2.1. Поповић-Ђорђевић Јелена, Јевтић Ивана, Флавоноиди – природни производи биљног порекла као фактор очувањa здравља, Хемијски преглед, 2015, 56, 119–123. YU ISSN04406826.

4.2.2. Поповић-Ђорђевић Јелена, Витник Весна, Циклични имиди: општи поступци за затварање имидног прстена примењени у синтезама биолошки активних једињења. Хемијски преглед, 2014, 55, 117–126. YU ISSN04406826

4.2.3. Поповић-Ђорђевић Јелена, Афлатоксини – канцерогени агенси из лабораторије природе. Хемијски преглед, 2013, 54, 119–124. YU ISSN04406826

4.2.4. Поповић-Ђорђевић Јелена, Фармаколошко дејство природних имида. Хемијски преглед, 2012, 53, 12–16. YU ISSN04406826

5. Предавања по позиву на скуповима националног значаја (М60)

5.1. Предавања по позиву са скупа националног значаја штампано у целини (М61=1,5)


16

5.1.1. Marković G.S.,Popović–Đorđević Jelena B, Pantelić N.Đ., Dojčinović B.P., Kostić A.Ž., Ispitivanje odabranih fizičko–hemijskih osobina i sadržaja makro- i mikroelemenata u vodi jezera Gruža, XXII Savetovanje o biotehnologiji sa međunarodnim učešćem. 10-11. Март 2017, Čačak, Srbija, Zbornik radova 1 str. 297-302. http://afc.edu.rs/files/data/sb/sb2017/Program_rada_-_SoB2017.pdf

5.1.2. Popović–Đorđević Jelena, Kostić A., Pantelić N., Dojčinović B., Lačnjevac Č. Uticaj makro i mikroelemenata na kvalitet pijaće vode na području Dolova (opština Pančevo). Prva naučno-stručna konferencija ARA, Zaštita životne sredine i turizam. 13-14. Maj 2016, Aranđelovac, Srbija. Zbornik radova str. 243–249. ISBN 978-86-81089-02-6 COBISS.SR-ID 223229964

5.1.3. Kostić A., Lačnjevac Č., Pantelić N., Popović–Đorđević Jelena, Procena potencijalnog zdravstvenog rizika usled prisustva makro- i mikroelemenata u pijaćoj vodi sa područja Dolova (opština Pančevo). X Naučno savetovanje po pozivu–Održivi razvoj raničevskog okruga i energetskog kompleksa Kostolac, 19. Maj 2016, Kostolac, Srbija. Zbornik radova str. 91–94. ISBN 978-86-912927-5-1

https://sites.google.com/site/savetovanjeukostolcu/home/radovi/s16-procena-potencijalnog-zdravstvenog-rizika-usled-prisustva-makro-i-mikroelemenata-u-pijacoj-vodi

5.2. Саопштења са скупа националног значаја штампана у целини (М63=1)


5.2.1. Marković G., Mašković J., Popović-Đorđević Jelena, Pantović J., Kekerić K., Kvalitet vode za piće naselja Žiča (Kraljevo), XXII Savetovanje o biotehnologiji sa međunarodnim učešćem. 10–11. Март 2017, Čačak, Srbija, Zbornik radova 1 str. 395-400. http://www.afc.kg.ac.rs/files/data/sb/zbornik/Zbornik%20radova%20Knjiga%201-SB%202017.pdf

5.2.2. Popović–Đorđević Jelena, Vujović D., Ristić R., Žunić D., Dramićanin A., Pejin B. Osvrt na hemijski sastav vina odabranih klonova sorte Merlo. XXI Savetovanje o biotehnologiji sa međunarodnim učešćem. 11–12. Март 2016, Čačak, Srbija, Zbornik radova str. 761–765.

http://www.afc.kg.ac.rs/files/data/sb/zbornik/Zbornik_radova_SB2016_-_2.pdf 5.2.2. Pantelić N., Kostić A.Ž., Lačnjevac Č., Popović-Đorđević Jelena B. Fizičko–hemijska

karakterizacija vode sa teritorije Rasinskog okruga XXI Savetovanje o biotehnologiji sa međunarodnim učešćem. 11–12. Март 2016, Čačak, Srbija, Zbornik radova str. 335–340.

http://www.afc.kg.ac.rs/files/data/sb/zbornik/Zbornik_radova_SB2016_-_1.pdf 5.2.3. Vujović D. S., Popović–Đorđević J. B., Kosović A. M., Kozarski M. S. (2015):

Enološke karakteristike vina sorte Merlot (Vitis vinifera L.) i klonova selekcionisanih u Srbiji. XX Savetovanje o biotehnologiji sa međunarodnim učešćem. 13–14. март, Čačak, Srbija, Zbornik radova str. 185–189.

http://www.afc.kg.ac.rs/files/data/sb/zbornik/Zbornik_radova_XX_SB2015.pdf 5.2.4. Vujović D. S., Popović–Đorđević Jelena B., Žunić D., Popović B., Pantelić M. Osobine

kvaliteta grožđa i vina sorte Merlot (Vitis vinifera L.) i klonova selekcionisanih u Srbiji. XX Savetovanje o biotehnologiji sa međunarodnim učešćem. 13–14. Март 2015, Čačak, Srbija, Zbornik radova str. 191–196.

http://www.afc.kg.ac.rs/files/data/sb/zbornik/Zbornik_radova_XX_SB2015.pdf

17

5.3. Саопштења са скупа националног значаја штампана у изводу (М64=0,2)

после избора у звање доцента 5.3.1. Popović–Đordjević Jelena, Pantelić M., Natić M., Dabić-Zagorac D., Gašić U., Vujović

D. Sadržaj polifenola u grožđu različitih klonova sorte Cabernet Franc selekcionisanih u Srbiji. XXI Savetovanje o biotehnologiji sa međunarodnim učešćem. 11–12. Mart 2016, Čačak, Srbija, Zbornik radova, str. 805–807.

http://www.afc.kg.ac.rs/files/data/sb/zbornik/Zbornik_radova_SB2016_-_2.pdf 5.3.2. Jevtić I.I., Ivanović M.D., Popović–Đorđević Jelena, Ivanović E.R. Sinteza novih

anilidopiperidina kao potencijalnih opioidnih agonista. 53. Savetovanje Srpskog hemijskog društva. 10–11. Jun 2016, Kragujevac, Srbija, Kratki izvodi radova, str. 111.

http://www.shd.org.rs/53SHD/53_Savetovanje%20SHD_Book_of_abstracts.pdf 5.3.3. Jevtić I.I., Popović–Đordjević Jelena, Grozdanić N., Stanojković T. In vitro

proučavanje citotoksičnih efekata odabranih karbamata i urea. Četvrta konferencija mladih hemičara Srbije. 5. Novembar 2016, Beograd, Srbija, Kratki izvodi radova, str. 73. http://www.shd.org.rs/4KMHS/4KMXC_2016.pdf

5.3.4. Pantelić N., Popović–Đordjević Jelena, Kostić A.Ž., Dojčinović B. Određivanje sadržaja vanadijuma u veštačkim jezerima u Srbiji. Četvrta konferencija mladih hemičara Srbije. 5. Novembar 2016, Beograd, Srbija, Kratki izvodi radova, str. 23.

http://www.shd.org.rs/4KMHS/4KMXC_2016.pdf 5.3.5. Pantelić N., Kostić A., Jonaš J., Popović–Đorđević Jelena, Analiza sadržaja rastvorenog

kiseonika i organskih supstanci u realnim uzorcima vode sa područja Banata i Zemuna. 7th Symposium Chemistry and Environmental Protection with international participation. June 9–12 2015, Palić, Serbia, Book of Abstracts, pp. 243–244.

http://www.envirochem.rs/res/EC2015_Book_of_Abstracts.pdf 5.3.6. Popović–Ðorđević Jelena, Kozarski M., Jevtić I., Ivanović M. Screening of antioxidant

activity of some n-alkylaryl-3- or 4-substituted glutarimide derivatives. 3rd Congress of Serbian Society for Mitochondrial and Free Radical Physiology–Redox medicine. September 25–26 2015, Belgrade, Serbia, Book of Abstracts, pp. 48.

http://ssmfrp.edu.rs/assets/uploads/ssmfrp-conference2015-book.pdf 5.3.7. Vujović D., Dramićanin A., Pejin B., Popović–Đorđević Jelena, An insight into

polyphenolic compounds of wines obtained from three Cabernet Franc clone candidates. 3rd Congress of Serbian Society for Mitochondrial and Free Radical Physiology–Redox medicine. September 25–26 2015, Belgrade, Serbia, Book of Abstracts, pp. 24.

http://ssmfrp.edu.rs/assets/uploads/ssmfrp-conference2015-book.pdf 5.3.8. Vujović D., Dramićanin A., Pejin B., Popović–Đorđević Jelena, Evaluation of

polyphenolic compounds in wines obtained from Merlot clone candidates. 3rd Congress of Serbian Society for Mitochondrial and Free Radical Physiology–Redox medicine. September 25–26 2015, Belgrade, Serbia, Book of Abstracts, pp. 25.

http://ssmfrp.edu.rs/assets/uploads/ssmfrp-conference2015-book.pdf 5.3.9. Petrović P., Klaus A., Vunduk J., Kozarski M., Nikšić M., Popović–Đorđević Jelena,

Ivančević B., Bugarski B. Radical scavenging activity of puffballs: phenols vs glucans. 3rd Congress of Serbian Society for Mitochondrial and Free Radical Physiology–Redox medicine. September 25-26 2015, Belgrade, Serbia, Book of Abstracts, pp. 81.

http://ssmfrp.edu.rs/assets/uploads/ssmfrp-conference2015-book.pdf 5.3.10. Jevtić I.I., Popović–Đorđević J., Stepanović S. M., Ivanović M. D. Dobijanje

petočlanih i šestočlanih heterocikličnih β–keto-estara modifikovanom Dieckmann–ovom kondenzacijom. Treća konferencija mladih hemičara Srbije. 24. Oktobar 2015, Beograd, Srbija, Kratki izvodi radova, str. 32. http://www.shd.org.rs/3KMHS/

18

5.3.11. Jevtić I.I., Popović–Đorđević Jelena, Ivanović M. D. Poboljšana metoda za sintezu β–keto-estara uz pomoć in situ aktiviranog natrijum hidrida u dimetil sulfoksidu. Treća konferencija mladih hemičara Srbije. 24. Oktobar 2015, Beograd, Srbija, Kratki izvodi radova, str. 33. http://www.shd.org.rs/3KMHS/

5.3.12. Jevtić I.I., Popović–Đorđević Jelena, Ivanović M.D., Ivanović E.R. Hofmann-ovo premeštanje primenom N-bromacetamida. Treća konferencija mladih hemičara Srbije. 24. Oktobar 2015, Beograd, Srbija, Kratki izvodi radova, str. 34.

http://www.shd.org.rs/3KMHS/


5.3.13. Kiricojević V.D., Jelena B. Đorđević, Vitnik Ž.J., Ivanović M. D. Bromoform kao reagens u novoj sintezi konjugovanih kiselina iz ketona. XLI Savetovanje Srpskog hemijskog društva. 23-24 Januar 2003, Beograd, SCG, Izvodi radova, str. 193.

5.3.14. Đorđević Jelena B., Ivanović M.D., Kiricojević V.D. Sinteza funkcionalizovanih glutarimida tandemskom reakcijom. XLI Savetovanje Srpskog hemijskog društva. 23-24 Januar 2003, Beograd, SCG, Izvodi radova, str. 194.

5.3.15. Mićović I.V., Kiricojević V.D., Ivanović M.D., Roglić G.M., Popović Jelena B. The synthesis of 4-(propionamido)-4-carbometoxy-N-benzyl piperdine. XXXVIII Meeting Of the Serbian Chemical Society, June 6–8 1996, Belgrade, Serbia and Montenegro, Book of Abstracts, pp. 66.

5.3.16. Mićović I.V., Ivanović M.D., Roglić G.M., Popović Jelena B., Kiricojević V.D. The synthesys of (±)cis and (±) trans-3-carbometoxy fentanyl-iso-carfentanyl. XXXVIII Meeting Of the Serbian Chemical Society, June 6–8 1996, Belgrade, Serbia and Montenegro, Book of Abstracts, pp. 65.

5.3.17. Micović I.V., Ivanović M.D., Roglić G.M., Popović Jelena B., Kiricojević-Berdić V. N-fenylation of secandary aliphatic amides. XXXVII Annual Meeting of the Serbian Chemical Society, June 1–3 1995, Novi Sad, Serbia and Montenegro, Book of Abstracts, pp. 70.

5.3.18. Mićović I., Ivanović M.D., Roglić G.M., Kiricojevic-Berdić V.D., Popović Jelena B. The preparation оf primary amines by reductive amination of carbonyl compounds. XXXVII Annual Meeting of the Serbian Chemical Society, June 1–3 1995, Novi Sad, Serbia and Montenegro, Book of Abstracts, pp. 76.

5.3.19. Mićović I.V., Ivanović M.D., Roglić G.M., Kiricojević-Berdić V., Popović Jelena B. Reduktivno aminovanje pomoću metalnog magnezijuma u puferovanoj sredini. XXXVI Annual Meeting of the Serbian Chemical Society, June 1–3 1994, Belgrade, Serbia and Montenegro, Book of Abstracts, pp. 55.

6. Одбрањена докторска дисертација (M70=6) Јелена Поповић–Ђорђевић: "Развој нових метода за синтезу бицикличних и спиробицикличних система са глутаримидним прстеном", Универзитет у Београду, Хемијски факултет у Београду, Катедра за органску хемију, 2010 године. 7. Техничка решења: Нема резултата у овој области.

8. Патенти: Нема резултата у овој области.

9. Остали видови ангажовања

19

9.1. Учешће у пројектима Др Јелена Поповић–Ђорђевић је континуирано учествовала у реализацији националних пројеката које је финансирало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, и тренутно је ангажована на два пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије: 9.1.1. Проучавање односа структуре и активности новосинтетисаних биолошки активних супстанци; Програм основних истраживања – ОИ172032; 2011–

9.1.2. Унапређење и развој хигијенских и технолошких поступака у производњи намирница животињског порекла у циљу добијања квалитетних и сигурних производа конкурентних на светском тржишту; Програм суфинансирања интегралних и интердисциплинарних истраживања – ИИИ46009; 2011–

пре избора у звање доцента 9.1.3. Нови синтетички приступи, молекулско моделовање и фармаколошко испитивање хетероцикличних система са азотом; Програм основних истраживања – 142074 (2006–2010). 9.1.4. Стереоселективне синтезе, фармакологија и теоријско моделовање функционализованих пиперидина; Програм основних истраживања – 1733 (2000–2005). 9.1.5. Алтернативни скробни производи и заслађивачи; Национални програм биотехнологија у агроиндустрији – БТН.7.2.1.0712 (2002–2004). 10. Испуњеност услова да буде ментор за вођење докторске дисертације Кандидат др Јелена Поповић–Ђорђевић испуњава услове да буде ментор за вођење докторске дисертације јер има 25 радова објављених у часoписима са SCI листе и учествовала је у пет (тренутно је ангажована у два) пројекта које финансира МПНТР Републике Србије (ОИ172032 и ИИИ46009).

4. ИЗБОРНИ УСЛОВИ

Кандидат Др Јелена Поповић-Ђорђевић је у протеклом периоду остварила следеће изборне услове: 4.1. Стручно-професионални допринос

4.1.1. Рецензије радова

Рецент је радова у међународним часописима (М20):

Molecules (IF2015=2.465, Chemistry, Organic; 24/59);

Јournal of Аgricultural Science and Technology (IF2015=0.816, Agriculture, Multidisciplinary; 23/57);

Natural Product Research (IF2015=1.057, Chemistry, Аpplied; 44/72);

Letters in Drug Design & Discovery (IF2015=0.974, Chemistry, Мedicinal; 52/59) (Прилози 1–4)

20

4.1.2. Председник или члан организационог или научног одбора на научним скуповима националног или међународног нивоа.

На скупу XXII Саветовање о биотехнологији са међународним учешћем, одржаном 2017. у Чачку, др Јелена Поповић–Ђорђевић је била председавајући секције Заштита биља, производа и животне средине. (Прилог 5)

http://www.afc.kg.ac.rs/files/data/sb/sb2017/Program_rada_-_SoB2017.pdf

4.1.3. Председник или члан комисија за израду завршних радова на академским основним, мастер или докторским студијама.

Ментор је дипломског рада на основним академским студијама (ОАС), на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду. (Прилог 6)

Члан је две Комисије за оцену пријаве и одбрану мастер рада на мастер академским студијама– (МС) на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду (2017). (Прилози 7 и 8)

4.1.4. Сарадник у реализацији пројеката

Проучавање односа структуре и активности новосинтетисаних биолошки активних супстанци; Програм основних истраживања – ОИ172032; 2011–

Унапређење и развој хигијенских и технолошких поступака у производњи намирница животињског порекла у циљу добијања квалитетних и сигурних производа конкурентних на светском тржишту; Програм суфинансирања интегралних и интердисциплинарних истраживања – III46009; 2011–

Нови синтетички приступи, молекулско моделовање и фармаколошко испитивање хетероцикличних система са азотом; Програм основних истраживања – 142074 (2006–2010).

Стереоселективне синтезе, фармакологија и теоријско моделовање функционализованих пиперидина; Програм основних истраживања – 1733 (2000–2005).

Алтернативни скробни производи и заслађивачи; Национални програм биотехнологија у агроиндустрији – БТН.7.2.1.0712 (2002–2004). (Прилог 9)

4.1.7. Писма препоруке

Студенту докторских студија Ивани И. Јевтић, мастер хемије, написала је писмо препоруке за учешће у конкурсу фонда Ненада М. Костића за најбоље мастер или дипломске радове из свих области чисте и примењене хемије 2016. године. (Прилог 10)

4.2. Допринос академској и широј заједници

4.2.1. Председник или члан органа управљања, стручног органа, помоћних стручних органа или комисија на факултету или универзитету у земљи или иностранству.

Кандидат др Јелена Поповић-Ђорђевић је члан Комисије за обезбеђење квалитета и самовредновање (КОКС) на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду и подкомисије за праћење, унапређење и контролу квалитета научно-истраживачког рада (у оквиру КОКС-а Пољопривредног факултета Универзитета у Београду) (2015–2018). (Прилог 11)

21

Била је члан Комисије за акредитацију факултета на нивоу Института за прехрамбену технологију и биохемију за дипломске академске студије–мастер (2012). (П рилог 12)

Била је члан Комисије за избор једног наставника у звање доцента за ужу научну област Хемија на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду (кандидат др Александар Костић, дипл. хемичар, 2016). (Прилог 13)

Обављала је дужност секретара Катедре за хемију у биохемију у периоду 1999–2000 и 2004–2005 година. Веома савесно је извршавала све задатке које јој је поверавала Катедра за хемију и биохемију на којој је запослена.

4.2.2. Учешће у наставним активностима ван студијских програма високошколске установе (перманентно образовање, курсеви у организацији професионалних удружења и институција, програми едукације наставника) или у активностима популаризације науке

Учесник је скупа Food Chemistry Day, University of Belgrade – Faculty of Chemistry, 2016, Belgrade, Serbia. (Прилог 14)

Учесник је у SCIEX семинару: Одређивање резидуа пестицида и антибиотика у храни и животној средини, LC-MS/MS техником, 2017, Београд. (Прилог 15)

Учествовала је на скупу Конференција студената пољопривреде – КОНСПО (стручни семинар студената Пољопривредног факултета, под називом "Перспектива и развој пољопривреде у Србији у наредној деценији"), који је одржан 2013. године на Златибору са постерским презентацијама радова студената прве године Пољопривредног факултета Универзитета у Београду (студијски програми Зоотехника и Биљна производња–модули: хортикултура и воћарство и виноградарство). (Прилог 16)

Написала је рецензију за научно дело (монографију) под називом "Могућности коришћења неких дивљих и култивисаних биљака за ремедијацију земљишта", аутора Др Мирославе Марић, за конкурс Задужбине Андрејевић (2016). (Прилог 17)

4.2.3. Социјалне вештине (поседовање комуникационих способности, способности за презентацију, способности за тимски рад и вођење тима).

Поседује комуникационе способности, способности за презентацију као и способности за тимски рад. 4.3. Сарадња са другим високошколским, научно-истраживачким установама у земљи и иностранству

4.3.1. Руковођење или чланство у органима или професионалнм удружењима или организацијама националног или међународног нивоа

Члан је Српског хемијског друштва, Српског друштва за заштиту вода и Associate Editor у De Gruyter Open. 4.3.2. Учешће у програмима размене наставника и студената

Basileus Erasmus Mundus External Cooperation-academic staff exchange programme - Faculty of Bioscience Engineering, Ghent, Belgium (2009). (Прилог 18)

22

5. ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕ КОМИСИЈЕ На основу анализе поднетог материјала и личног увида у рад кандидата Комисија је

констатовала да кандидат др Јелена Поповић-Ђорђевић испуњава све законске услове предвиђене конкурсом за радно место наставника у звању ванредног професора за ужу научну област Хемија.

Др Јелена Поповић–Ђорђевић је постигла запажене резултате у наставном и научно-истраживачком раду. У настави је остварила успешан рад са студентима. Значајно је допринела унапређењу наставе хемије својим радом у осмишљавању експерименталних вежби на предметима Општа и неорганска хемија и Органска хемија (за студенте смера Биљна производња). Активно је учествовала у увођењу курса и писању програма вежби за предмет Хемија природних производа на студијском програму Прехрамбена технологија, који је уведен као нов предмет на реформисаном студијском програму акредитованом на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду 2008. године. Учествовала је у писању програма наставе и вежби за предмете Хемија на основним академским студијама на студијском програму Зоотехника и Хемијска анализа воде на специјалистичким академским студијама на студијском програму Прехрамбена технологија, који су уведени као нови предмети у поступку акредитације Факултета 2013. године.

Кандидат др Јелена Поповић–Ђорђевић је аутор једног практикума и ко-аутор практикума и збирке задатака за студенте Пољопривредног факултета из уже научне области за коју се бира. Ментор је једног завршног рада на основним академским студијама и члан две комисије за оцену и одбрану завршних радова на мастер академским судијама Пољопривредног факултета Универзитета у Београду.

Др Јелена Поповић–Ђорђевић је објавила 25 научних радова са SCI листе, од чега 11 у водећим међународним часописима (категорије М21 и М22) и 14 у међународним часописима (М23). У осам радова је била аутор за коресподенцију. Поред наведених радова, објавила је 5 радова у националним часописима (М50) и 45 саопштења на домаћим и међународним научним скуповима.

У периоду од избора у звање доцента објавила је 14 научних радова у међународним часописима, од тога 1 у међународном часопису изузетних вредности (М21а), 4 у врхунским међународним часописима (М21), 3 у истакнутим међународним часописима (М22) и 6 у међународним часописима (М23), као и 1 рад у водећем часопису националног значаја (М51) и 4 рада у научном часопису (М53). На скуповима националног значаја одржала је 3 предавања по позиву (М61) и саоштила 27 радова штампаних у целини или изводу (7 на међународним и 20 на домаћим научним скуповима). Радови др Јелене Поповић-Ђорђевић су према према базама података Science Citation Index и Web of Science цитирани 68 пута без аутоцитата, а вредност h индекса је 5. Укупни коефицијент научне компетентности износи 153,8.

др Јелена Поповић–Ђорђевић се бавила истраживачким радом у оквиру више националних научних пројекта. Тренутно је ангажована на два пројекта (у оквиру програма Основних истраживања и Интегрисаних интердисциплинарних истраживања) које финасира Министарство за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије. Стручно усавршавању у оквиру пројекта BASILEUS-Acаdemic staff exchange programme обавила је на Универзитету у Генту (Faculty of Bioscience Engineering, Ghent) у Белгији. Остварила је успешну сарадњу са више научно-истраживачких организација у земљи и иностранству.

23

Имајући у виду све што је изнето, Комисија је утврдила да су испуњени сви услови дефинисани Законом о високом образовању (чланови 64 и 65) и Статутом Пољопривреног факултета (чланови 104–105) па стога са изузетним задовољством предлаже Изборном већу Пољопривредног факултета Универзитета у Београду и Већу природних наука Универзитета у Београду, да подржи предлог Комисије за избор др Јелене Б. Поповић–Ђорђевић у звање и на радно место ванредног професора за ужу научну област Хемија. У Београду 24 .04.2017 године

Др Часлав Лачњевац, редовни професор Пољопривредни факултет Универзитета у Београду

(ужа научна област Хемија)

Др Живослав Тешић, редовни професор Хемијски факултет Универзитета у Београду

(ужа научна област Аналитичка хемија)

Др Гордана Ушћумлић, редовни професор Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду

(ужа научна област Органска хемија)

Др Никола Ристић, професор емеритус Универзитет у Београду

(ужа научна област Хемија)

24

Табела 1. Преглед научних резултата др Јелене Поповић-Ђорђевић

Научни резултат* До избора у доцента

После избора у доцента

Категорија M Број Број

радова Број бодова

Број радова

Број бодова

Укупно бодова

Рад у врхунском међународном часопису

M21а=10 1 / / 1 10 10 M21=8 5 1 8 4 32 40

Рад у истакнутом међународном часопису M22=5 5 2 10 3 15 25

Рад у међународном часопису M23=3 14 8 24 6 18 42

Саопштење са међународног скупа штампано у целини M33=1 5 4 4 1 1 5

Саопштење са међународног скупа штампано у изводу M34=0,5 13 7 3,5 6 3 6,5

Рад у водећем часопису националног значаја M51=2 1 / / 1 2 2

Рад у научном часопису M53=1 4 / / 4 4 4

Предавање по позиву са скупа националногзначаја штампано у целини

M61=1,5 3 / / 3 4,5 4,5

Саопштење са скупа националног значаја штампано у целини

M63=1 5 / / 5 5 5

Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу

M64=0,2 19 7 1,4 12 2,4 3,8

Одбрањена докторска дисертација M70=6 1 6 6

Укупан број научних резултата

76 29 56,9 46 96,9 153,8

*По Правилнику о поступку и начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача, Министарства просвета, науке и технолошког развоја Републике Србије („Сл. гласник РС”, br. 24/2016).

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ … dr Jelena Popovic... · 3...

Documents

Transcript of УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ … dr Jelena Popovic... · 3...