Сарадња породице и школе

Јелица Радовић

Факултет техничких наука, Чачак

Техника и информатика

jecapb@live.com

Ментор рада:. др Вељко Алексић, доцент

Апстракт — Узимајући у обзир савремене услове живота у којима данашња породица функционише

поставља се питање колико су родитељи посвећени својој деци и колико су усмерени ка школи, односно

сарадњи са наставницима свог детета. Овај рад пре свега говори о томе да је данас потреба, а не жеља за

остварењем успешне форме сарадње породице и школе, првенствено за добробит ученика, а затим и школе.

Кључне речи: породица, школа, успех у школи, неуспех у школи, даровити ученици, ученици са посебним

потребама.

1 Увод

Породица и њена делатност (породично васпитање), неопходан је услов развоја деце. Узимајући у

обзир савремене услове живота које карактеришу: брз развој и напредак науке, технологије, производње, убрзан

темпо живота и рада, улога породице у васпитању деце постаје све важнија. Структуру рада чине две целине.

Теоријски део рада обухвата неколико детаљно обрађених целина, одређена питања о томе како препознати

неуспех код ученика и како га елиминисати, а са друге стране како реаговати на успехе ученика. Суштина рада

јесте свесност о томе колико успешна сарадња школе и родитеља може позитивно утицати на правилан

васпитно-образовни процес детета и формирање његове личности. На самом крају теоријског дела рада

обрађене су две веома важне теме са којима се све чешће сусрећете, односно на који начин да организујете свој

рад и сарадњу са породицом чије дете има посебне потребе или са даровитом децом.

У методолошком приступу истраживања дефинисани су предмет и значај истраживања, као и циљ,

задаци и варијабле истраживања. Описана је организација и ток истраживања као и начин обраде података.

2 Преглед истраживања

Сарадња породице и школе почиње са поласком детета у школу и сарадња и контакт са породицом

траје до краја школовања. У већини случајева сарадња почиње индивидуалним контактима између родитеља и

наставника и даље се остварује кроз родитељске састанке. Сваки облик сарадње је од великог значаја како за

дете, тако и за наставнике и родитеље. Значај сарадње се огледа у размени информација о детету, односно

родитељ ће наставника упознати са особинама, навикама и здравственом стању свог детета, док ће родитељи

добити информације о томе како се њихово дете сналази у школи, дисциплини, напретку у учењу и о томе на

шта треба обратити посебну пажњу и дати детету додатну подршку.

Оно што је веома важно јесте сагласност родитеља и наставника, морају доћи до заједничких решења и

ставова, јер дете се може наћи у дилеми уколико се ставови родитеља и наставника разликују. Родитељ у

сваком тренутку мора бити свестан шта је добро за његово дете и уколико се не слаже са ставовима наставника

то не сме да испољава у дететовом присуству. На основу великог броја истраживања која су спроведена

претходних година извучен је закључак да је сарадња породице и школе најинтензивнија док је дете у нижим

разредима. Док у периоду када сарадња треба да буде на највишем нивоу, односно у периоду пубертета детета,

долази до смањења интензитета сарадње која се своди само на површне разговоре између родитеља и

наставника.

Заједнички родитељски састанци се посвећују колективним проблемима разреда, док се конкретни

проблеми једног ученика решавају индивидуалним састанцима са могућношћу укључивања осталих родитеља

уколико је то потребно. Суштина успешне сарадње огледа се у степену ангажованости родитеља, односно

родитељи треба што више да буду укључени у целокупан систем у школи, без обзира да ли дете има неки

проблем родитељи чешће треба да разговарају са наставником и педагогом, да заједно реше проблем, уколико

постоји, или да родитељи изнесу различите предлоге и идеје за ваннаставне активности. У току овог

истраживања примећен је веома слаб одзив родитеља на родитељским састанцима, било да је у питању средња

или основна школа родитеља на родитељском састанку је мало. У разговору са одељењским старешинама

показало се да је, нажалост, устаљена логика родитеља да родитељи деце која имају одличан успех ређе долазе

на састанке, а такође и родитељи који су свесни да им дете има проблем у школи беже од одговорности и веома

ретко долазе у школу, а самим тим и на родитељске састанке.

3 Методологија

Проблем истраживања: За успех или неуспех ученика није одговоран само ученик, већ и наставници и

родитељи. Веома важан фактор за успех ученика јесте сарадња породице и школе која се индиректно преноси

на дете, уколико су родитељ и наставник сагласни ученик ће исти третман имати код куће и у школи, међутим

када не постоји сагласност ученик ће различито радити код куће и у школи и може се наћи у дилеми кога

послушати. Због тога је сарадња породице и школе од изузетног значаја.

Предмет истраживања: Овај истраживачки рад бави се испитивањем степена сарадње породице и

школе. Сарадња породице и школе, из угла родитеља, обрађена је кроз неколико група питања. Односно питања

о информисаности, условима школе, понашању, безбедности и сарадњи са одељењским старешином.

Циљ истраживања: Утврђивање степена сарадње, информисаности и поверења између породице и

школе.

Основна хипотеза овог истраживања: Велики број родитеља сарадњу са школом, првенствено са

одељењским старешином, схватају олако и не посвећују довољно пажње тој сарадњи, несвесни чињенице да

успешна сарадња доноси позитивне резултате у васпитно-образовном процесу свог детета као и креирање

личности детета. Међутим, успешна сарадња треба да буде двосмерна, односно да исти степен ангажовања

имају и родитељи и наставник. За низак степен ангажованости родитеља претпоставља се да је узрок

неинформисаност

родитеља о условима у којима се школује њихово дете, нити они имају увид у наставне и ваннаставне

активности.

За прикупљање података примењена је техника анкетирања. Први део је упитник са питањима

затвореног и отвореног облика намењен за прикупљање података о образовним и демографским варијаблама.

Други део садржи скале самопроцене (петостепене, 1-Потпуно се слажем, 2-Углавном се слажем, 3-Делимично

се слажем, 4-Не слажем, 5-Не знам) за утврђивање степена сарадње породице и школе кроз различита питања.

Узорак: родитељи ученика петог и седмог разреда О. Ш. „Бранко Радичевић“ Прибој и родитељи ученика првог

разреда Машинско-саобраћајне и уметничке школе у Чачку што је приказано Графиконом 1.

Графикон 1. Структура узорка

4 Резултати и дискусија

Истраживање је спроведено у Машинско-саобраћајној и уметничкој школи у Чачку и у О. Ш „Бранко

Радичевић“ у Прибоју чији су резултати обрађени у наставку извештаја.

У истраживању је учествовало 76 родитеља, од тога су 22 родитељи девојчица, а 54 родитељи дечака.

Графикон 2. Приказ резултата добијених на групу тврдњи које се односе на сарадњу са школом у средњој

школи.

Графикон 3. Приказ резултата добијених на групу тврдњи које се односе на сарадњу са школом у основној

школи.

На основу добијених резултата који се могу видети у Графикону 2 и 3 можете закључити да су родитељи чија

деца похађају основну школу, много више задовољнији сарадњом са школом, и да има мање неинформисаних

родитеља него у средњој школи.

Графикон 4. Правовремено информисање родитеља у средњој школи.

Графикон 5. Правовремено информисање родитеља у основној школи.

Резултати који су приказани Графиконом 4 и 5 показују да се рузултати у основној школи подударају

са резултатима из средње школе. Највећи број родитеља има позитивна искуства са информисањем о

постигнућима и понашању своје деце. Док је веома мали број родитеља незадовољан начином на који их школа

информише.

Графикон 6. Сарадња родитеља са одељењским старешином у средњој школи.

Графикон 7. Сарадња родитеља са одељењским старешином у средњој школи.

На основу Резултата приказаних на Графикону 6 и 7 потврђено је да одељењске

старешине врло озбиљно и одговорно схватају своју функцију. Са понуђеним тврдњама које

се односе на сарадњу са одељењским старешином, у просеку, потпуно сложило 80%

родитеља. Незадовољство радом одељењског старешине потврдио је мали број родитеља.

Графикон 8. Правила понашања и равноправност у средњој школи.

Графикон 8. Правила понашања и равноправност у основној школи.

Половина анкетираних родитеља је упозната са правилима понашања, а мали број родитеља је

одговорио негативно, односно да се не слажу са тврдњом или да уопште нису упознати са правилима

понашања и да ли правила понашања постоје што је потврђено Графиконом 7 и 8.

Графикон 9. Безбедност деце у средњој школи.

Графикон 9. Безбедност деце у основној школи.

Оно што је најбитније за школу као васпитно-образовну институцију јесте да су деца која

похађају одређену школу безбедна. На основу Табеле 1.14 можете закључити да се већина потпуно

или делимично слаже са тврдњама које се односе на безбедност њихове деце у школи.

Статистички приказ одговора родитеља на тврдњу „Задовољан/а сам целокупним радом

школе“.

Након обрађених и приказаних резултата, као и на основу дискусије може се закључити да је

хипотеза која се односи на успешну сарадњу родитеља и наставника као и посећеност школи

потврђена малим одзивом родитеља на родитељске састанке. Други део хипотезе који је посвећен

неинформисаности родитеља о школи коју похађа њихово дете је, такође, потврђена на основу

добијених резултата.

5 Закључак

У животу детета на првом месту су родитељи као примарни учитељи. Уз помоћ њих

деца стичу разна знања и способности потребне за активан приступ у друштвену средину.

Међу основне способности спадају - способност храњења, облачења, комуникације

чије корене дете носи из породице. Способност комуникације дете даље развија и

продубљује у неким другим институцијама, а једна од њих је и школа која заједно са

породицом чини стуб развоја личности.

Склад у сарадњи ове две институције доприноси да дете прихвати школски рад као

област у којој може да развија и шири своје образовне потенцијале и видике, а да при том

школу не доживи као обавезу. Да је заинтересовано за наставни рад и активно се укључује у

њега. Узајамном сарадњом породице и школе може се константно пратити рад и постигнућа

ученика. При том и једна и друга установа имају јасан преглед о напредовању ученика.

Сарадњом се доприноси отклањању узрока који су довели до неуспеха, ученицима се

пружа неопходна помоћ у раду, указује им се на евентуалне грешке и пропусте у раду.

У оквиру рада налази се истраживање у коме је учествовало 76 родитеља средње и основне

школе, тачније, анкетирана су 42 родитеља чија су деца први разред Машинско-саобраћајне

и уметничке школе у Чачку, и 34 родитеља основне школе „Бранко Радичевић“ у Прибоју, од

тога 16 родитеља деце која су пети разред и 18 родитеља деце која су седми разред.

Истраживање је спроведено у априлу 2018. године на тему сарадња породице и школе.

ЛИТЕРАТУРА(ИЗБОР ИЗ ЛИТЕРАТУРЕ КОРИШЋЕНЕ ЗА МАСТЕР РАД)

Вдовић, Љ. и Михаиловић, Б. (2015). Одељењски старешина. Београд: Издавачко предузеће

Едука д.о.о.

Дивљан, С., Неговановић, М., Поповић, В. и Топаловић, М. (2010). Програм радионица за

рад са родитељима, Београд.

Зуковић, С. (2013). Партнерство породице, школе и заједнице. Годишњак Филозофског

факултета Нови Сад. Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду.

Половина, Н., Богуновић, Б. (2007) Сарадња школе и породице. Београд: Институт за

педагошка истраживања.

Радосављевић Б. (2016). Корак напред у сарадњи са родитељима. Водич за одељењске

старешине, Београд: Педагошко друштво Србије.

Институт за педагошка истраживања (1967). Педагошки речник I и II. Београд: Завод за

издавање уџбеника.

Институт за педагошка истраживања (2006). Сарадња породице и школе, резимеи, зборник

Института за педагошка истраживања. Београд: Институт за педагошка истраживања.

Максић, С. и Мирков, С. (2018). Сарадња школе и породице у подстицању талената и

креативности младих. Зборник Института за педагошка истраживања. Београд: Институт

за педагошка истраживања.