Скрипта из Ловства

Мирослав Ракита и Радован Столић

1. Појам и опште карактеристике ловства

Ловство је еколошка, економска, друштвено корисна и образовно-научна дјелатност која је у функцији интегралне заштите, узгоја, одрживог кориштења, и сталног побољшања квалитета ловног фонда, станишта и других ловних ресурса.

Дивљач је добро од општег интереса и ужива посебну бригу и заштиту Републике Српске.

2. Лов у историјском периоду

Лов као дјелатност стар је колико и човјек. Сматра се да је човјек у старијем каменом добу био биљојед, али да се у средњем каменом добу ранио искључиво од ловине. У борби за опстанак он се прво бранио од звијери да би са развитноком разума изградио у ловца на њих

за потребе исхране, склоништа, одјеће и слично. Најстарији цртежи и мотиви из пећина увијек садрже цртеже животиња. Након што је увидио да се месо брзо квари, човјек је почео да их хвата живе, чиме је ударен први темељ у припитомљавању дивљих животиња.

На самом почетку лов је извођен каменом, који је ради лакшег бацања добио дрвену дршку-топуз, Након тога су настала копља, лук, стријела те савременија оружја. У случају исувише брзе и крупне дивбљачи прављене су замке у виду јама или мрежа, гдје је касније убијана ударцима. Тада као и данас човјек је морао добро познавати дивљач да би је са успјехом ловио.

3. Ловно законодавство у Републици Српској

Правно уређење ловства на нашим подручјима датира још од Рима и касније од Душановог царства. Укидањем феудалног права лова 1848. ловство је било правно регулисано на различите начине:

-Закупни систем: право лова припада власнику земље

-Регални систем : право лова припада држави

-Турски систем : право лова дозвољено сваком

Данас је на територији Републике Српске закон о ловству који је донијела Народна скупшитна РС, на приједлог Владе: при чему је дивљач државна својина и добро од општег интереса. Садржи 12 поглавља.

1. Оште одредбе : дефиниција ловства и ловачког друштва. Дивљач-државна својина.

2. Заштита дивљачи : дефинисана ловна дивљач и трајна и привремена забрана лова. Привремену забрану потписује министар на одређеном подручју у случају мале бројности или угрожености. (Мрки медвјед је трајно заштићен само у ловиштима, а изван њих је незаштићен). Забрањено је хватати и држати дивљач, уништавати легла и др.

3. Ловиште : министар успоставља ловиште које се даје на газдовање једном кориснику, а може и да му га одузме у случају неправилног газдовања.

4. Катастар : мора да се води у сваком ловишту и садржи све битне податке о њему.

5. Газдовање : у складу са ловном основом која се доноси на свако 10 година за свако ловиште. Усваја је министарство. На годишњем нивоу се креира годишњи план газдовања.

6. Лов и кориштење дивљачи : цјеновници одстрела, лов дозвољен само ловачким оружјем и када се смије ловити. Овдје су обрађени трофеји од дивљачи и да је врхунске трофеје забрањено износити из државе.

7. Штете за трајно заштићену дивљач : надокнађује држава, а у другим случајевима држава, општина и организација у различитим омјерима.

8. Чување ловишта : врше чувари, са оружјем, ознакама и униформом.

Осим закона прописани су подзаконски акти (посебна ловишта, вријеме ловостаја, висина штете).

4. Ловиште (дефиниција и врсте)

Ловиште је територија омеђена природним границама на којем постоје услови за живот дивљачи и успјешан развој ловства. Ловиште чини ловна и неловна површина. Ловиште може бити отворено и ограђено.

С обзиром на надморску висино ловишта могу бити:

-Низијска: су ловишта на којима је најмање 70% површине испод 400 метара надморске висине. (минимална површина 3000 хектара)

-Брдска: су ловишта на којима је најмање 70% површине између 400 и 1000 метара надморске висине. (минимална површина 5000 хектара)

-Планинска: су ловишта на којима је најмање 70% површине изнад 1000 метара надморске висине. (минимална површина 8000 хектара)

5. Бонитет и бонитирање ловишта

Бонитирање ловишта је утврђивање реалних могућности одређеног станишта за задовољење животних захтјева појединих врста дивљачи.

Бонитирају се само ловно продуктивне површине ловишта за одређену врсту јер само на њима можемо газдовати са дивљачи.

Бонитет или квалитет неког ловишта је скуп оцјена основних елемената који условљавају опстанак и размножавање одређене врсте дивљачи у том ловишту. Основни елементи о којима зависи опстанак дивљачи у једном ловишту су:

Храна и вода

Довољне количине, разноврсне и током цијеле године дивљачи лако доступне хране представља фактор од којег зависи квалитет дивљачи и капацитет ловишта. Вода је за све врсте дивљачи витална потреба, те се о томе мора водити рачуна код одређивања прикладности неког ловишта.

Вегетација

Има своју важност као основни фактор не само као давалац хране и неопходног заклона него и регулатор микроклиме и свјетла.

Тло

Зависно од врсте којој припада дивљач на тлу проводи цијели или дио живота, те према томе тло непосредно утиче на опстанак и размножавање појединих врста дивљачи. Земљиште има и посредан утицај као носилац биљног покрова, односно хране и заклона.

Клима

Утицај може бити непосредан ствареањем бољих или лоших услова за опстанак дивљачи и посредан утицајем на стварање биљног покрова као основног извора хране и заклона.

Конфигурација терена

Утицај конфигурације је вишеструк, одређује га надморска висина, експозиција инклинација, а одражава се непосредно на климу и квалитет тла, а тиме и посредно на остале факторе од којих зависи прикладност ловишта за живот појединох врста дивљачи.

Мир у ловишту

За успјешно размножавање и задржавање дивљачи у ловишту нужну је обњзбједити потпун, или дјелимичан мир. Дивљач иако се привикне на повремена узнемиравање, не трпи стално и интезивно узнемиравање нарочито ако долази од људи. Вриједност фактора се цијени за сваку врсту дивљачи посебно, собзиром на различите захтјеве дивљачи.

Општа прикладност ловишта

Међусобни однос свих наведених основних фактора утиче на оцјену овог фактора. Довољно је да један од фактора не одговара условима опстанка дивљачи па да и фактор општа прикладност буде слабије оцјењен.

Сваки од наведених услова добија оцјену од 1 до 5, према томе колико третирано станиште удовољава захтјевима врсте за коју се бонитирање врши. Тако добијене оцјене треба помножити са константом добијеном стручном процјеном сваког од побројаних елемената укупној доброти ловишта.

20-36 пети ботнитетни разред

37-52 четврти бонитетни разред

53-68 трећи бонитетни разред

69-84 други бонитетни разред

85-100 први бонитетни разред

6. Економски и биолошки капацитет ловишта

Капацитет ловишта означава густину, оптималне насељености неке врсте дивљачи на површини ловишта.

Економски капацитет је онај број дивљачи који се на јединици површине ловишта може узгајати без осјетних штета за друге привредне гране, а да се при том одржава жељени квалитет грла и добро здравствено стање. Одређује се за сва ловишта у којима се проводе и друге привредне активности, а сматра се нормалним капацитетом.

Биолошки капацитет је престављен оним бројем дивљачи коју је могуће узгајати на јединици површине, а да се при том код ње не констатује опадање квалитета или погоршање здравственог стања. Овај капацитет је примјењив само у специјалним резерватима или код дивљачи којој пријети изумирање. Штете које та дивљач чини, свјесно прихватамо.

7. Ловна основа

Ради се за свако ловиште као дугорочни план газдовања у којем морају бити процјењене природне могућности ловишта и дат што потпунији приказ задатака који води достзању жељеног циља у газдовању ловиштем. Прво се утврђује почетно стање у ловишту, а на основу њега се процјењују објективне могућности у наредном периоду које је обично за 10 година. Ловну основу ради управљач ловишта, а одобрава је оснивач.

Дијели се на 4 поглавља:

Почетно стање ловишта:

-општи подаци

-природни услови ловишта

-стање мира у ловишту

-почетно прољетно стање дивљачи

-уређеност и техничка опремљеност ловиштем

-однос ловства са другим привредним гранама

Будуће стање ловишта:

-основе будућег газдовања

-узгој дивљачи

-динамика популације

-заштита дивљачи

-исхрана дивљачи у ловишту

-удружење и опрема ловишта

-коришћење ловишта

-организација ловишта и служби у њему

-динамика уређења

-динамика улагања и прихода

Управљање ловиштем:

Утврђује се начин управљања ловиштем и начини праћења свих промјена које се у њему збивају кроз плански период.

Карта ловишта:

Ради се у размјери до највише 1:50000. Садржи границе, комуникације и значајне ловне објекте.

8. Годишњи план газдовања ловиштем

На бази одредби ловне основе и утврђеног бројног стања дивљачи на почетку године, доноси се годишњи план газдовања. Годишњи план газодвања у ловишту доноси управљач ловишта и то за период од 1. априла текуће године до 31. марта наредне године (ловна година). Он се састоји и неколико поглавља од којих су најважнији:

-план узгоја и заштите

-план уређења ловишта

-план кориштења ловишта

-финасијски план

Сви планови морају бити усвојени од стане управних органа ловишта након чега су обавезни за извршиоце. О извршењу планова се воде уредне евиденције, на основу којих се подноси годишњи извјештај на годишњој скупштини у ловачким друштвима.

9. Научна подјела ловне фауне (систематика)

Дивљач се дијели на: кољена, разреде, редове, породице, родове и врсте; унутар којих постоје: подкољена, подразреди, подредови, подпородице, подврсте и варијације, а основа му је у утврђеним анатомским особинама јединке.

10. Законско и ловно разврставање ловне фауне

Закон дивљач дијели на заштићену и незаштићену. У групи законом заштићене дивљачи налазе се врсте под трајном, привременом и повременом заштитом.

Трајно заштићене су врсте дивљачи које се не смију ловити. Њихова бројност је у правилу мала. Све штете коју ова дивљач учини, надокнађује држава.

Привремено заштићена је она дивљач која се на одређеном ловишту кроз ограничен број година не смије ловити. Накнаду за штете сноси онај који је забрану утврдио.

Повремено заштићена је она дивљач која се не смије ловити у одређеном периоду године. Ова заштита се најчешће утврђује за период репродукције и одгоја младунаца како би тај процес протекао што повољније за дивљач. Штете које направи ова група дивљачи надокнађује корисник ловишта.

Незаштићена дивљач преставља оне врсте на које је дозвољен лов у току цијеле године. Углавном су то дивљачи које чине осјетне штете, а бројност им је знатна. Штете које направи ова дивљач се не надокнађују.

Дивљач високог лова: убрајамо врсте код којих се прије одстрела мора пажљиво извршити осматрање јединки. Одстрел се врши пушком кугларом. То је углавом крупна длакава и перната дивљач.

Дивљач ниског лова: све остале врсте, углавном ситније дивљачи чији се одстрел врши пушком сачмарицом и код које нисмо у стању утврдити у слободној природи квалитет, пол итд.

11. Класа сисара (Mammalia) – опште карактеристике

Најочитија карактеристика сисара је длака, која често формира густ крзнени прекривач. Сисари су топлокрвне животиње које имају сталну тјелесну температуру која се креће од 36 до 37 степени целзијуса. Карактеристична је појава лојних, знојних и млијечних жлијезда. Младунци у првим данима живота храну добијају преко мајчиног млијека.

Имају развијене хемисфере великог мозга и комплексно понашање. Велика диференцираност зуба у подјели радa, чиме су прилагођени разним врстама исхране. Срце се састоји од двије коморе и двије преткоморе, а има и лијеви аортни лук. Добро су развијена чула. Хенлијева петља у бубрегу. Три слушне кошчице у унутрашњем уху: чекић, наковањ и узенгија.

12. Класа птица (Aves) – опште карактеристике

Птице су двоножни кичмењаци које карактеришу перје и шупље кости. Поред слијепих мишева, оне су једини кичмењаци који активно лете.

Данашње врсте птица се карактеришу присуством перја, специјалне диференцијације коже. Поседују кљун без зуба, лагане али чврсте кости, срце са две коморе и две преткоморе, висок интензитет метаболизма, полажу јаја са чврстом љуском. Већина врста има предње екстремитете модификоване у крила и способност летења, иако су неке групе секундарно изгубиле ову способност. Интересантна карактеристика великог броја врста птица је њихова миграција. Имају сталну телесну температуру од 42 степена целзијуса. Развијено је чуло вида и чуло слуха. Предњи удови су преображени у крила. Митарење је појава када птице збацују перје. За разлику од сисара птице не уринирају. Црвена крвна зрнца код птица имају једро.

Сем морфоанатомских постоје и бројне физиолошке адаптације птица.

13,14,15. Морфолошко-анатомске карактеристике и екологија важнијих врста сисара и птица као и њихово размножавање и начин живота

Европски јелен:

-Висок до 150 цм, од 2 до 2,75м, до 300 кг тежак. Женке мање и лакше. Рогови до 14 килограма. Коштаног су поријекла и одбацују се сваке године. Имају до 26 парожака. Боја длаке љети је рђасто црвена, а зимска сивкаста у различитим нијансама.

-Станиште им је ритски предјел, у РС нису сталне већ се јављају послије поплава на Козари, Просари и Мотајици. Хране се травом младицама и шумским плодовима, а непријатељи су вукови и пси луталице.

-Паре се од краја увгуста до краја септембра, рађају 1-2 млада у мају или јуну. За вријеме парења долази до борбе међу мужјацима. Карактеристична болест је бедреница.

Јелен лопатар:

-Мужјак нарасте до 110 цм у висину, 140 цм дужине а тежи и до 100 кг. Женке су по правилу нешто мање и лакше. Боја им је рђасто-црвена са свијетлим пјегама. Доња страна трбуха и испод репа је свјетлије боје. Зимска длака је једнолично сива. Роговље се изнад другог парошка шире у облику лепезе.

-Најповољнија станишта су им у равничарским и брдским подручјима под шумским и обрадивим културама. Хране се као и обични јелени,али су скромнији.

-Паре се у октобру а младе доносе у јуну. Непријатељи су им вукови и пси луталице.

Муфлон:

-Висина до 175 цм, дугачак до 120 цм, тежак до 50 кг. Женка нешто мања и лакша. Тијело им је покривено оштром длаком, тијело је кестенасте боје а зими тамно смеђе. Глава, доњи дио врата и груди су црне боје. Ован има сиво седло на ребрима које је зими скоро бијело. Мужјак носи рогове сличне домаћим али знатно веће.

-Насељавају шумовите предјеле низијских и брдско планинских подручја гдје су се одлично прилагодили. Посебно у условима херцеговачког крша. Хране се травама, пуповима и избојцима дрвећа и грмља. Радо узимају со. Непријатељи су им вуци а за младе су опасни лисице и орлови.

-Паре се у октобру и новембру, женка доноси у марту или априлу по једно или два јањета. У крдима живе посебно женке са младунцима а посебно мужјаци. За вријеме парења се дијеле у групе које предводи ован. Послије парења се мужјаци поново издвајају.

Козорог:

-Мужјак висок од 80-100 цм, дуг до 150 цм, а тежак до 90 кг. Женке мање. Љети су црвенкасто сиви, док је длака зими дужа и гушћа. Мужјаци имају браду која може бити дуга 4-5 цм. Имају сабљасте рогове до 100 цм, који почињу расти већ прве године.

-У европи се налази у Апенинима, Алпима и Пиринејима. Некада су живјели у нашим крајевима. Одлично подносе најниже температуре. Хране се травом пуповима и избојцима.

Непријатељи су им вукови а за младе орлови.

-Живе у крдима, паре се у децембру и јануару, а млади стижу у јуну. Из крда се одвајају само старији мужијаци. Одлични су пењачи и врло лако се крећу и по најтежим теренима. Имају одличан вид, слух и њух.

Дивокоза:

-Расте до 80 цм у висину, 110 цм у дужину, а јачи мужијаци теже и преко 40 кг. Женке су за око 10 кг лакше и нешто мањих димензија. Зими им је боја тамносива, скоро црна, а љети жућкасто-црвенкаста. Глава је свијетло смеђе боје са тамном пригом око очију до губице. Од потиљка до репа има тамну пругу. На леђима је длака дужа. Боје мужија су за нијансу тамније него код женки. Рогове имају мужијаци и женке, али су код мужијака, јачи и повијенији. Мужијаци имају кичицу на трбуху. Рогови не одпадају, и сваке год расту за извјесну дужину.

-Насељавају планинске масиве и кањоне планинских водотока са већом амплитодом надморске висине. Може насељавати и предјеле мањих надморских висина, ако су јужно експонирани. Отпорни су на суву климу и оскудну храну. Њена плементост се састоји из чињенице да у својим природним стаништима, никоме никакве штете не прави. У храни је необично скромна. Со из солола врло радо узима.

-Парење дивокоза се назива прск и одвија се у новембру. Тада најјачи мужијак тјера све конкуренте далеко од женки и истовремено настоји да што више женки окупи у крдо и да му ни једна не одлута. Мужијак роговима присили женку на послушност ако покуша да побјегне. Женке се јаре у мају. Младунци су за кратко вријеме у стању да прате мајку. Јарићи су пепељасто сиве боје и дуге длаке све до пола љета. Воле мир, а узнемирена ловишта напуштају. Кад осјети опасност звиждуком упозорава остале. Непријатељ им је вук, а за младе орлови. Женке и мужијаци су полно зрели у трећој години.

Срна:

-У висину до 70 цм, до 120 цм дужине и тежина од 30 до 35 кг. Мужијаци носе рогове који опадају сваке године. Раст рога се завршава у априли. Женке немају рогова, изузев баш старих примјерака. Љети им је боја црвенкаста, а зимска сива са израженом бјелином испод репа. Младунци у почетку имају тамне пјеге које се у јесен изгубе.

-Налазимо их у готово свим предјелима изузев на висинама већим од 1500 м и у камењарима и мочварама. Најбоља станишта су мјешане шуме четинара и лишћара са обиљем ливадских и обрадивих површина између њих. Воли топла и оцједита тла. Хладноћу добро подноси, а дебели и сухи сњегови могу да је угрозе. Храни се шумским подрастом и ливадским биљкама.

-Парење срна почиње у другој половини љета до средине августа, понекад код неких и током јесени. Мужијак остаје у парењу 3-4 дана и онда тражи другу женку. Лањење крајем маја и почетком јуна. Срна доноси на свијет једно до три ланета који су у првој недјељи непокретни и леже на скровитом мјесту. Полна зрелост у другој, а тјелесна у трећој. Зимују у крдима.

Медвјед:

-Нарасте у дужину до 220 цм. Висок до 130 цм. Тежак и до 300 кг. Тијело је складно грађено. Глава врат, труп и ноге су изразито снажне. Зуби су им подешени за биљну храну осим очњака који представљају снажно оружје. Ноге завршавају канџама којима се одлично служи при храњењу. Густа црна длака, скоро мрке боје. Са старошћу длака постаје рјеђа и краћа.

-Станишта чине пространа планинска подручја под шумом. Медвјед је сваштојед, од биљне хране једе надземне дијелове биљака, плодове биљака и разне житарице. Од хране животињског поријекла, једе инсекте, лешине и глодаре. Зна напасти и домаћу стоку кад нема хране.

-Медвјед живи самостално, мужијаци прилазе женкама у периоду април-мај ради парења, а затим се поново одвајају. Женка се коти у јануару или фебруару, најчешће два младунца који су први мјесец слијепи. Сишу прва четири мјесеца. У одбрани подмлатка је врло опасна. Женка се пари сваке друге године. Млади су полно зрели друге године. Преспавају зимски период. Пред јачи снијег се склања у склоништа у којима уз смњене животне функције и уз кориштење масних залиха у полусну проводи зиму. Станишту није вјеран и прелази велика пространства.

Јазавац:

-Дуг 90 цм, на реп отпада 15 цм, а висок 30 цм. Тежак до 20 кг. Тамно сиве боје са тамно дугим осима на леђима. Глава бијела са двије тамне пруге. Има 5 цм дуге канџе које служе за копање. Под репом има смрадне жлијезде.

-Живи у свим крајевима наше земље, храни се храном биљног и животињског поријекла. Храну тражи ноћу, а преко дана мирује у брлогу.

-Пари се од априла до августа. Коти се у марту и то 3-5 слијепих младунаца који прогледају кроз 35 дана и сишу 2 мјесеца.

Куна златица:

-Дужина 80 цм, реп 53 цм. Висина до 20 цм. Тежина 1,5 кг. У горњем дијелу и ногама је тамно мрке, а по трбуху је свијетле боје. Под вратом и на предњим ногама је златно-жута. Табани су обрасли длаком.

-Живи у дупљама дрвећа или у пукотинама стијена, лови ноћу, а храни се ситнијим глодарима, птицама и њиховим јајима. Одличан је пењач.

-Пари се у јулу и августу. У леглу буде 3-5 младих који су слијепи 35 дана. Сишу 2 мјесеца, а самостални су исте јесени. Полно зрели друге године.

Видра:

-Дужина 150 цм, реп 55 цм. Тежина до 15 кг. Боје тамно кестењасте. Тијело издужено и витко. Одлично плива и рони, јер међу прстима има кожиицу. Ноге кратке и снажне.

-Настањује подручја око потока, ријека, језера и рибњака. Склоништа су таква да им је прилаз испод воде. Храни се рибама, раковима, прицама и др.

-Пари се најчешће у децембру и марту и јуну или јулу. Женка носи 63 дана и коти 2-4 млада, који сишу 9 недјеља. Полно зрели са 2-3 године.

Вук:

-Дужина до 150 цм, висина до 90 цм. Тежине 50 кг. Боја зими сива, а љети рђасто-сива. На предњим ногама има обавезно црну пругу. Испод врата има дуже длаке. Глава врло снажна. Лови све што може савладати. Месојед.

-Насељава све шумовите предјеле брдско планинских подручја.

-Током зиме се удружује у чопоре ради парења, а касније се мужијаци одвајају. Парење се одвија у јануару или фебруару. Женка носи 63 дана и окоти 4-8 слијепих младих који прогледају након 3 седмице. Полно су зрели са двије године. Нема природних непријатеља у животињском царству.

Шакал:

-Дужина до 100 цм. Висина 50 цм. Тежак до 15 кг. Боја рђасто-сива, а по трбуху бјелкаста.

-Насељава подручје Херцеговине, али се може наћи и у континенталним предјелима. Једе храну животињског поријекла, али једе и неке плодове.

-Живи у паровима, пари се у фебруату или марту. Женка носи 63 дана и носи од 3-8 слијепих чтенаца који сишу прва два мјесеца и полно су зрели већ следеће године.

Лисица:

-Дужина са репом 130 цм, реп 50. Висина 40. Тежина до 10 кг. Боја рђасто-црвена, са црнилом на неким дјеловима, и бијелом кићанком на завршетку репа.

-Живи у свим крајевима наше земље без обзира на висину. Храни се разним ситним животињама па све до домаће перади. Од биљне хране узима неко воће.

-Пари се у фебруару, живе појединачно, а женка носи 55 дана и окоти 3-8 младунаца, који након три седмице прогледају. Сишу први мјесец дана и осамостаљују се са 4 мјесеца, а полно су зрели са 10 мјесеци. Непријатељи су јој малобројни.

Дивља мачка:

-Дужина до 90 цм, висина 45. Тежине до 10 кг. Длака густа, сива са попречним црним пругама. Реп са 8 црних прстенова.

-Настањује низијска и брдско планинска подручја. Храни се месом животиња и прица, те јајима. Живи у дупљама дрвећа.

-Пари се у фебруату, женка носи 9 недјеља, и доноси 2-4 слијепих младунаца који прогледају након 15 дана. Сишу мјесец дана и осамостаљују се након 4 мјесеца.

Рис:

-Дуг око 130 цм, висок 75 цм. Тежак до 40 кг. Реп кратак. Длака свиленасто мека, рђасто-плава, покривена тамним пјегама. По трбуху је свјетлији. Учи имају чуперак длака до 5 цм.

-Настањује брдско планинска продручја, гдје живи појединачно. Храни се месом дивљачи и птица.

-Пари се у фебруару и коти 2-3 млада.

Зец:

-Дуг 80 цм, висок 35. Тежак до 5 кг. Боје рђасте а по трбуху је бијел. Реп са горње стране црн као и рубови ушију. Длака мекана.

-Насељава све дијелове земље, а највећа густина у низијама. Степска хе животиња. Једе све врсте траве, кору младих биљака.

-Пари се у јануару и траје до касне јесени. Женка носи 42 дана и коти 2-4 младунца. Сишу 2 недјеље и након тога се осамостаљују и репродукују се већ следеће године. Имају бројне непријатеље.

Дивља свиња:

-Висина 100цм, дужинаб 150цм, тежак 220 кг. Женке мање и лакше. Тијело прекривено јаким чекињама испод које је у зимском периоду густ слој вунасте поддлаке. Боја варира од тамно сиве до црне. Мужјак има очњаке до 28 цм дужине.

-Насељава све краје наше земље а иде све до горње границе шумске вегетације, данас их има чак и у приморју. Храни се храном животињског и биљног поријекла.

-Парење се одвија у новембру и децембру. Крмаче носе 16 недјеља и у марту и у априлу прасе од 4-13 прасића који сишу 3 мјесеца. Прасиће се са 6 мјесеци осамостаљују.Храну траже ноћу а дању мирују.

Велики тетријеб:

-Дужина до 1 м, тежина до 4 кг. Кога је свуда рђастосиве боје са црним шарама а мужјак има црн врат са зеленим преливом. Ноге су обрасле перјем. На очима има црвену ружу.

-Насељава врхове високих масива обрасле шумом. Храни се пуповима сјеменима и инсектима, а зими четинама и пуповима.

-Пари се крајем априла, почетком маја. Мужјак настоји да скупи што више кока које након оплођења носе 12 јаја на којима леже 28 дана. Пилићи су са 9 недјеља полетарци. Непријатељи су им дивље мачке, куне, лисице и сове.

Мали тетријеб(ружевац)

-Распон крила 1 м, а тежина 2 кг. Женка је једноставније сиве боје са затвореним пругама и пјегама. Код мужјака су глава и врат црни а леђа плавкасто црна. На очима има меснати црвене руже, по чему је добио има.

-Становник је високих планинских предјела. Храни се пуповима и осталом биљном храном.

-Пари се у априлу и мају. Након борбе мужјака женка снесе 12 јаја на којим алежи 28 дана. Понекад се пари са великим тетријебом али потомци нису даље плодни. Непријатељи су им сви длакави и пернати грабежљивци.

Љештарка

-Дуг 40 цм, тежина до пола кг. Боје рђасто сиве са свијетлим трбухом. На глави има круницу.

-Становник је шусмко планинских предјела наше земље. Храни се животињском и биљном храном.

-Пари се крајем априла и почетком маја. Женка носи 18 јаја на којима лежи 22 дана. Мужјаци су врло ратоборни.

Фазан

-Дужина са репом до 1 м, а тежак до 2 кг. Мужјак црвено смеђ са тамним пјегама а глава и врат модри. Женка свјетло смеђе боје са тамним пјегама.

-Унесена је дивљач која се добро прилагодила низијским подручјима наше земље. Хране се биљном и животињском храном. Користан је за пољопривреду.

-Парење почиње у рано прољеће, након борбе мужјака јачи мужјак окупља 4-5 фазанки које у мају снесу до 18 јаја на којима женка лежи 25 дана. Пилићи одмах прате мајку.

Пољска јаребица:

-Дугачка је 25 а тежине до 400 грама. Распон крила 50 цм. Тешко се разликују полови. Боје рђасто сиве а на прсима црвенкасте.

-Насељава све равничарске предјеле и крашка поља. Храни се биљном и животињском храном.

-Живе у паровима који се образују у фебруару самоизбором, и након парање женка формира гњездо од 18 јаја на којима лежи 24 дана. Млади од првог дана прате мајку.

Препелица:

-Распон крила 30 цм, тешка 150 грама. Боја је смеђа са уздужним тамним пругама.

-Не живи стално код нас већ због гнијежђења долази крајем априла. Храни се инсектима и житарицама.

-Пари се у мају. Женка снесе 15 јаја и лежи на њима 20 дана. Мужјак је невјеран. Непријатељи су јој сви длакави и пернати грабежљивци.

Патка глувара:

-Распон крила 95 цм, тежина 1,5 кг. Са горње стране рђасто смеђ а са доље бијел. Мужјак има модро зелену главу. Женка кестењасте боје са тамним пјегама.

-Гнијезди се у низијским мочварним предјелима, спада у селице.

-Парови се формирају у фебруару а затим долази до парења па женка снесе од 8 до 14 јаја на којима лежи 26 дана.

Сури орао:

-Распон крила 220 цм, тамно смеђ са жутим завршецима пера на глави. Има бијели реп.

-Живи у планинским предјелима, гњезди се на литицама. Храни се месом ситније дивљачи.

-У прољеће женка снесе двоје јаја и лежи на њима 44 дана. Млади су двије седмице слијепи, а пера добију након 12 недјеља.

Орао крсташ:

-Нешто је мањи од сурог а разликује се по бијелој пјеги на крилу. Животне навике и храна су исти као код сурог само што бира ситније животиње као плијен.

Сиви соко:

-Женка већа од мужјака. Дуга 47 цм, боје је сиве. Са доње стране са тамним врховима перја. Кљун са црним врхом, а ноге жуте.

-Храни се птицама, а напада и веће птице од себе и то увијек напада у лету а ако промаши ријетко кад нападне још једном исти потенцијални плијен.

-Женка прави гнијездо на стијени гдје снесе 3-4 јаја у марту. Ако је прво гнијездо уништено снесе у мају друга јаја.

Јастреб:

-Дуг је до 60 цм, распон крила 120 цм. На леђима пепаљасто сив а на трбуху бјелкаст. Преко репа има 5 попречних пруга.

-Становник је свих наших крајева. Храни се сисарима и птицама које може савладати.

-Живи у паровима. Гнијезди се на високим стаблима гдје женка снесе 2-5 јаја на којима сједи 30 до 35 дана.

Гавран:

-Распон крила 120 цм, боја црна као и кљун.

-Храни се лешинама и ситнијим животињама.

-Гнијезди се у стијенама или високим стаблима, гдје женка снесе 4-6 јаја на којима сједи 21 дан. Код нас је заштићен.

16. Ловни објекти

Развојем ловства наметала се и потреба за усавршавањем постојећих и конструкцијом и градњом нових објеката, тако да данас у функцији савременог ловног газдовања користи читав низ објеката које једноставно називамо ловни објекти.

Значај ловних објеката у данашњем ловству је толики да практично чине мјерило интензитета ловног газдовања. Њихова градња и примјена постала је строго намјенска, па се према томе свставају у двије основне групе и то ловно-узгојне и ловно-техничке објекте.

Групу ловно-узгојних објеката чине ловни објекти намјењени за побољшање услова опстанка, развоја и репродукције дивљачи, тј.у функцији су узгоја дивљачи (солила, појилишта, хранилишта, засади и др.)

Групу ловно-техничких објеката, чине ловни објекти намјењени за осматрање и праћење општег стања дивљачи у ловипшту, кориштењу дивљачи и ловишта те смјешта ловаца у ловишту (засједе, чеке, стазе, ловачке куће, домови и др.)

17. Ловно-узгојни објекти

Производни објекти:

Имају за циљ побољшање прехрамбене базе у ловишту, што значи побољшање природних услова планском интервенцијом корисника ловишта. То се постиже мелиорацијом постојећег или садњом квалитетног биљног састава што називамо биотехничким мјерама.

Мелиорација ливада: се ради у циљу добијања квалитетније прехрамбене базе, првенсвено за испашу дивљачи али и убирање хране за додатну исхрану у периодима када је у ловишту недостаје.

Вјештачке ливаде: се подижу у ловиштима ради уношења оних смјеса трава који у себи имају више крмног биља као што су дјетелине, луцерке и грахорице.

Њиве за дивљач: се обрађују као и у пољопривреди јер се у њима узгајају културе које дивљач радо узима.

Засади плодонсног дрвећа и грмља: значајно се побољшава прехрамбена база у ловишту. За садњу се користе све врсте дивљих воћкарица. Врши се садња појединачно и у скупинама, равномјерно заступљена по цијелом ловишту.

Објекти за складиштење хране

Складишта за кабасту храну: служе за складиштење и чување од пропадања сијена, дјетелине и лисника. Сијено је најбоље складиштити у стоговима да се сачувају природна својства сијена. За исхрану дивљих папкара храна се може силирати. Користе се једноставни силоси који су јефтинији а у исто виријеме задовољавају потребе ловног газдовања.

Складишта за зрнасту храну: најчешће се складиште житарице те кукуруз у клипу за који се граде посебни кошеви плетени од прућа.

Складишта за гомољасту храну: кромпир, репа итд. Складиште се у траповима који се граде у земљи чије димензије зависе од количине хране која се складишти.

Објекти за понуду хране

Хранилишта: објекти у ловишту који служе за смјешта и излагање хране којом се прихрањује дивљач. Битно је да хранилиште обезбједи заштиту хране од пропадања. Имамо: импровизована хранилишта, наткривене стогове, хранилишта у виду јасала, хранилишта са сјеником, дрвене аутоматске хранилице, хранилица од тракторске гуме, метална хранилица, бетонска аутоматска хранилица, и мобилна аутоматска хранилица од цијеви.

Солила: то су објекти у ловишту који се граде ради подмирења потребе за соли: срнеће, јеленске, муфлонске и дивокозје дивљачи. Имамо два типа солила: из којих дивљач узима со директним лизањем (ниска солила, солила на земљи, пању и сл.) и солила из којих дивљач узима со након отапања под утицајем атмосферских падавина (висока солила).

Објекти за понуду воде (појилишта)

Једоставно појилиште: гради се на непропусном земљишту прављењем удубљења у земљи а потом набијањем земље ради ојачавања непропусног слоја гдје се акумулира вода из падавина која је доступна дивљачи на дужи период.

Бетонско појилиште: користе се гдје је могуће акумулирати веће количине воде.

Појилишта са PVC фолијом: користе се на пропусним земљиштима

Дрвено појилиште: користи се дрвено корито најчешће издубљени дио стабла и поставља се тако да је одвојено од земље.

Лимено појилиште: гради се у условима као и дрвено само што се користи лимено буре.

Објекти за спречавање штета од дивљачи

Електрична ограда: све више налази примјену у ловном газдовању. Предности: вишеструко боље учинке од механичке ограде, једноставна за постављање и премјештање, дуг вијек трајања, исправност се лако контролиште, погодна за тешко доступне терене и релативно ниска цијена.

Прихватилишта

Прихватилишта за пернату дивљач: основна намјена је прихват, заштита и држање на окупу вјештачких узгојених пилића у периоду подовљавања. Имамо привремена и стална прихватилишта.

Прихватилишта за длакаву дивљач: дивљач се у прихватилиште уноси у јесен и задржава до наредног прољећа када подмладак унешених женки достигне старост од најмање два мјесеца.

18. Ловно-технички објекти

Објекти за комуникацију

Ловачке стазе: мора да обезбјеђује максималну скривеност ловаца при кретању, кретање ловачком стазом мора бити угођај, а не напор. Мора бити одређене ширине да се може сигурно и нормално кретати. Треба да рационалније повезује мјеста гдје се налазе други ловни објекти. Приликом прављења стазе морамо обухватити мјеста одакле се пружа лијеп панорамни поглед на ловиште.

Објекти за осматрање и лов (чеке)

Засједи: су пактичне и једноставне чеке. Користи их углавном стручно особље. Могу бити стабилни и покретни-који се преносе по потреби на различите локације.

Чека на земљи: гради се на терену који омогућава посматрање одабраног терена са земље. Састоји се од носећих стубова, ограде, клупе и крова. Користе се приручни материјали: стубови и полуоблице.

Чека на стаблу: користи се за осматрање и лов најчешће срнеће дивљачи и свиња.

Преносива висока чека: користи се за осматрање и одстрел дивљачи на паши и прелазима.

Висока затворена чека: намјењена за осматрање и лов дивљих свиња. Чине је носива конструкција, кабина, тераса и мердевине.

Висока затворена чека за лов на медвједа: најквалитетнији вид чеке користи се за лов и праћење стања медвјеђе дивљачи (може и за остале врсте). Користи се у свим временским условима, па у складу са тим мора испуњавати одређене захтјеве. Гради се код сталних хранилишта у блинзини камионског пута, проходног током цијеле године да би се храна могла несметано дотурати.

Објекти за обраду и чување одстрељене дивљачи

Мора да испуњава одређене услове везане за хигијену и чување меса. Треба да има комплет месарских ножева, пилу итд. Треба да има довод чисте воде. Кориси се за обраду трофеја итд.

Смјештајни објекти

Ловачке колибе: служе да се особље ловишта или ловац у случају невремена склонити и преноћити па и остати неколико дана приликом извршења лова. Гради се од дрвета и треба да се уклапају у традиционалну народну арихтектуру подручја у ком се граде. Унутрашњост се састоји од једне или евентуално двије просторије, са шпоретом, плакаром, креветом и другим основним намјештајем.

Ловачке куће: су већи смјештајни објекти неопхподни у ловиштима гдје је ловни туризам трајна орјентација. Служе смјештај ловаца за вријеме боравка у лову па су углавном намјенског карактера. Треба избјегавати употребу вјештачких материјала, а намјештај треба

да је таман и без сјаја. Уз ловачку кућу треба да се нађе простор за смјештај ловачких керова.

Остали објекти

Мјеста за пробање оружја: обично су у близини ловачке куће, гдје су ловци смјештени. Простор иза мета мора да буде чист без тврдих предмета да би се избјегла могућност рикошета зрна.

Излетишта: израђују се са циљем да се излетници не угрожавају мир у ловишту, а тиме се обогаћује туристичка понуда одређеног краја. Потребно га је обиљежити, изградити мјеста за отпатке и мјеста за паљење ватре, клупе, столови, путокази и осталог.

19. Штете од дивљачи у пољопривреди

Штете које дивљач прави у пољопривреди обично се догађају из разлога пренамножења одређене врсте дивљачи на неком простору, а која се храни културама које се узгајају у пољопривреди. Дивљач тражи храну на пољопривредним парцелама при недостатку исте у шуми. Штете се могу спријечити довођењем бројности дивљачи у одређене границе, или њеном прихраном. Такође се користе и ограде (електричне и механичке) које спречавају кретање дивљачи на одређеном правцу.

Најчешће штете праве срнећа дивљач на засадима житарица или дивље свиње на ражи, кукурузу, кромпиру и др. Такође и зечеви могу да изазову штете на просторима гдје се узгајају купус, прква и остале врсте.

Све штете које направи заштићена дивљач надокнађује организација или удружење која је ту врсту заштитила. Штете од незаштићене дивљачи се не надокнађују.

20. Штете од дивљачи у шумарству

Као и у пољопривреди одређене врсте при недостатку хране чине штете на шумским културама гуљењем коре са стабала, одгризањем подмлатка, и др. Ово се може спријечити прихраном и контролисањм бројности дивљачи. Штете које дивљач прави у шумарству обично нису велике, али се треба свести на што мањи ниво разним узгојно-техничким мјерама које проводе ловне организације.

21. Штете на дивљачи у пољопривреди

На простору гдје се одвијају пољопривредне активности, а гдје обитава одређена дивљач долази до честог сусрета са машинама и људима који врше обраду земље са самом дивљачи. Том приликом дешава се до уништења гнијезда, јаја, подмладка најчешће ситне длакаве и пернате дивљачи. Неке врсте дивљачи изузетно воле да настањују простор око пољопривредних површина из разлога стално и лако доступне хране па се стога и дешавају оређене штете на дивљачи. Мјере заштите које се могу спревести нису једноставне, али се требју примјењивати из обостране користи тако што ћемо удаљити дивљач из рејона пољопривредних површина.

22. Штете на дивљачи у шумарству

Приликом извођења радова у шуми (сјече, транспорта, дознаке, изградње шумских комуникација, извођења таксације и др.) долази до узнемиравања дивљачи и нарушавања мира у ловишту који је неопходан за нормално размножавање и одвијање основних функција дивљачи. Дивљач може да се дејчимично проивикне на мала узнемиравања, али интензивна и честа узнемиравања тјерају дивљач са тог простора. Неке врсте су прилагодљивије, док неке траже порпуни мир (попут дивокоза нпр.).

Сјечом стабала на којима се налазе гнијезда пртица, или у чијим шупљинама се налазе станишта неких врста долази до њиховог уништавања и самим тим смањења бројоности дивљачи директно.

23. Болести длакаве дивљачи (према урочницима)

Болести дивљачи као и код човјека можемо подијелити на органске, паразитске и заразне. Карактеристика болести код дивљачи је немогућност лијечења, али се правилним поступцима може спријечити њено даље ширење. Приликом уочене болести ловац је дужан пријавити болест ветеринарској служби, али мора и бити свјестан да се неке болести могу пренијети и на човјека. Уобичајена обољењња код дивљачи су упале различитих органа, механичка оштећења и она су карактеристична за све животиње. Међутим неке специфичне болести су везане само за одређене врсте и могу бити опасне као нпр:

Туларемија зечева: болест коју преносе крпељи, ваши и гриње. Лешине се не смију дирати рукама. Зечеви обољевају још и од зечије куге токсоплазмозе, бруцелозе, метиљавости, тракавичавости, кокцидиозе итд.

Трихинелоза дивљих свиња и медвједа: је опасна болест која се преноси једући заражено месо. Трагови болести нису видљиви оком и обвавезно се мишићни дио диајафрагме шаље на преглед код ветринара прије конзумације. Дивље свиње често обољевају од метиљавости и тракавичавости.

Бедреница срна, јелена и дивокоза: препознаје се по црвенкастој текућини на разним природним отворима код јединке. Преноси се на човјека конзумацијом меса. Они још обољевају од метиљавости, црвљивости, носног штрка, угричавости, шуге, брадавичавости и сл.

Бјеснило код звијери: најчешће код лисица је опасна заразна болест која се преноси уједом заражене животиње.

24. Болести пернате дивљачи (према узрочницима)

Перната дивљач: фазани, јаребице, камењарке и препелице обољевају од скоро истих заразних болести као и домаћа перад. Од паразитских обољења јавља се сингамоза коју узрокују ваљкасти црви у душнику и бронхијама. Болест настаје узимањем заражене хране, најчешће пужића и чланконожаца. Месо је јестиво, али постоји опаснос од заразе на другу перад.

Од осталих заразних болести треба напоменути кокошији тиф, колеру перади, хроничну респираторну болест и туберкулозу које се рјеђе јављају у природи. Месо заражено тим болестима није за људску исхрану.

25. Врсте и значај ловачких трофеја

Ловачким трофејима се сматрају обрађани дијелови или цјелокупни дермо-пластични препарати одстријељених примјерака дивљачи. Лијепо уређени, они представљају украс и подсјетник на тренутке из лова.

Правилно обрађени трофеји равноправно улазе у конкуренцију при оцјењивању и нуде реалну слику о квалитету дивљачи.

Дијелови који нам служе као трофеји зависе од врсте дивљачи а то је:

-код срндаћа: рогови

-код јелена обичног и лопатара: роговље, и зуби очњаци

-код дивокозе: рогови и дуге длаке са хрпта

-код козорога и муфлона: рогови

-код вепра: кљове

-код медвједа: крзно, лобања, очњаци или кост из спловила

-код вука: крзно, лобања, очњаци или кост из спловила

-код лисице: очњаци, крзно и лобања

-код зеца: длаке из бркова

Велики и мали тетријеб могу се препарирати цијели или само реп и глава са вратом (уколико је при одстрелу уништен труп).

Да би могли да извршимо упоредбу вриједности појединих трофеја неопходна су јединствена мјерила за све категорије ловачких трофеја. У том циљу је 1937. Међународни ловачки савјет израдио јединствене формуле по којима се врши оцјењивање трофеја. Основно код тих формула је то да се оцјена изражава у бројкама, при чему је субјективизам сведен на минимум.

26. Расе ловачких паса (препознавање и намјена)

Сви пси се дијеле на ловне и неловне. Ловни пси подјељени су у следеће пасминске групе:

Гоничи

То су најстарије расе ловачких паса. Сви имају заједничке особине: истраживање трага и проналажење дивљачи, те гласно гоњење. Корисни су за брдске и покривене терене гдје друге расе усљед специфичности терена нису употребљиве. Код нас су најчешћи:

Српски гонич: висина 44-56 цм, дужина 10% од висине; тежина око 20 кг; снажан пас, средње величине, складно грађен. Основна боја је рђасто-црвена са црним плаштом преко леђа и црним заслисиман сљепочницама. Длака кратка и густа.

Посавски гонич: висина 46-58 цм, дужина већа од висине за 11-13%, обим груди већи од висине за 10 цм. Снажан, мишићав и чврст пас. Боја му је пшенично жута са бијелим флекама на прсима, шапама и репу. Длака кратка, густа и тврда, а по бутинама и репу нешто дужа.

Југословенски тробојни гонич: висина 45-55 цм, снажан мишићав, више четвртаст пас. Боја рђасто-црвена са црним плаштом на леђима. Бијела лиса на глави, бијеле шаре на прсима, шапама и репу. Длака кратка.

Истарски краткодлаки гонич: висина 44-56 цм. Витак пас, племенитог изгледа, уске главе. Боја бијела са жутим ушима и неколико флека по ребрима и у корјену репа. Длака фина густа и лијепо налијеже.

Истарски оштродлаки гонич: висина 46-58 цм. Пас средшег раста јаке конструкције и мишићав. Боја бијела са жутим ушима. Жута боја не смије да преовлађује. Длака дуга од 5 до 10 цм. Реп ношен равно.

Алпинац: висина 45-55 цм, снажан мишићав. Боја црна, длака кратка и прилегла.

Брак јазавичари

Настали мјешањем јазавичара и дугоногих гонича. Свестрани употребљиви пси. Употребљиви су за рад по крвном трагу.

Алпски брак јазавичар: висина 34-42, јак мишичав пас. Боја црна или смеђа. Длака густа, јака и прилегла. Предње ноге праве.

Велстфалски брак јазавичар: разликује се само по боји и обично је тробојан са бјелинама по њушки, по прсима и изнад врата.

Јамари

Главна особина им је рад под земљом.

Јазавичар: типичан јамар, ниског раста, дугачак и витак, са кратким ногама. Боја рђасто-жути. Могу бити краткодлаки или дугодлаки.

Ловни теријер: висина 34-40 цм, црна боја са црвеним ознакама. Длака кратка оштра и полегла.

Цуњавци (шапанијели)

Имају врло развијен њух, и необичну страс за ловом. Врло лако проналазе дивљач. Упорно

траже и изгоне дивљач из гстог растиња и осталих тешких терена, па се користе за лов на зеца, шљуку, фазана и мочварицу.

Њемачки препеличар: Сличан је њемачком дугодлаком птичару. Страсно тражи у најгушћем грмљу, риту или води. Гласно диже а дивљач кратко гони. За рад на откривеном терену није подесан, јер не маркира дивљач него је разгони.

Крвосљедници

За проналажење рањене високе дивљачи по трагу крви користе се крвосљедници као што су: хановерски и баварски крвосљедник.

Птичари

Сви птичари имају заједничек особине и то: траже дивљач у трку, мање или више дигнуте главе, упијајући мирис донешен вјетром. Маркирају дивљач и тако ловцу показују гдје се налазе. Он мора извршавати наређења ловца и нису погодни за покривене терене јер их ловац не може видјети кад маркирају дивљач.

Поентер: врло лијеп, мишићав пас, висине 60-67 цм. Боја бијела са смеђим шарама. Може бити једнобојан. Длака кратка и густа. Сигурно је најбољи птичар па је служио за прављење бројних раса.

У групу неловних паса поред осталог спадају службени пси (шарпланинац, њемачки овчар, доберман и други) и овчари.

27. Кинолошке организације и манифестације

Кинолошке приредбе одржавају овлаштене организације. На њима се врши оцјењивање изгледа и постигнутих резултата у одгајивању паса. Смотре, узгојне смотре, ревије и изложбе су приредбе на којима се оцјењују успјеси кинолога и ловаца у одгоју расних паса према

стандардима. На утакмицама или испитима урођених особина се испитује употребна вриједност и степен обучености паса. Свака кинолошка приредба мора бити под заштитом надлежне кинолошке организације.

Кинолошка унија. Кинолошки савез Републике Српске.

28. Врсте и намјена ловачког оружја

Ловачко оружје је основни прибор за обављање лова. Оно се дијели према врсти метака, у двије групе: сачмарице и кугларе.

Сачмарице: ловачке пушке за гађање покретних циљева, углавном ситне дивљачи, широким снопом сачме. Постоји више система сачмарица које се разликују по броју цијеви(једноцијевке и двоцијевке...), по положају цијеви (обичне сачмарице, бокерице), механизму за окидање (са орозима изван главе и са орозима унутар главе) итд.

Кугларе: ловачко оружје са изолученом цијеви. Раде се у облику ловачких карабина, у облику двоцијевки, троцјевки итд. Основна разлика је у цијевима. Калибар кугларе је пречник зрна изражен у милиметрима. Код цијеви куглара лежиште метка је прилагођено муницији која се у њима употребљава. Лежиште је глатких стијена на које чаура метка налијеже по цијелој својој дужини. Даље према устима цијеви лежиште зрна које је на конусном прелазу у цијеви ижљебљено. Углавном се користи за одстрел високе дивљачи.

Пушке малокалибарке: Спадају пушке са глатким цијевима али исто тако пушке са изолученим цијевима калибра мањим од 6 мм. Користе се за одстрел ситније дивљачи.

29. Главни дијелови пушака сачмарица и ловачких карабина

Главни дијелови сачмарице су: цијеви, глава, кундак и кундачић.

Цијеви: Израђене су од квалитетних челика и различитих су калибара. У њиховој унутрашњости имамо лежиште метка, прелазни конус и на крају благо сужење (чок). Цијев је са унутрашње стране глатка и полирана. Код сачмарица двоцјевки обје цијеви нису једнако чокиране.

Подкундак: Учвршћује цијев за главу пушке и служи за држање при гађању.

Кундак: Усађен је са благим нагибон на доље што се назива кривина кундака. Дужина кундака зависи од дужине руке корисника. Кундак има и потков који може бити од метала пластике или гуме.

Главни дијелови кугларе: Цијев, кундак, систем за нишањење, систем за окидање.

Код цијеви куглара лежиште метка је прилагођено муницији која се у њима употребљава. Даље према устима цијеви је лежиште зрна које је на конусном прелазу у цијев ижлијебљено. Код карабина имамо и магацин у којем се осим лежишта за муницију, налази уграђено лежиште затварача, затим затварач, механизам за окидање и кундак. Кундак карабина је рађен од дрвета и пластике. На задњем дијелу кундака се налази потков као и код сачмарице.

Систем за нишањење састоји се од нишана и мушице а код неких и оптичка нишанска справа.

30.Калибар сачмарице и кугларе

Сачмарице

Калибре цијеви сачмарица су различити и означавају се бројевима: 4, 8, 12, 16, 20, 24, 28, 32, 36. Они не говоре о пречнику цијеви него колико се кугли истог пречника може излити из једне фунте олова. Нпр.пречник цијеви калибра 12 једнак је пречнику сваке од 12 једнаких кугли изливених од једне фунте олова. Већи број калибра има мањи пречник цијеви.

Кугларе

Калибар куглара је пречник зрна изражен у милиметрима. Калибри куглара енглеске и америчке производње мјере се у цолима и тако се означавају. Тако имамо да ознака 7x57R говори да је цијев конструисана на муницију калибра 7 мм, а чија је дужина чауре 57 милиметара, а уз то завршава вијенцем. На цијеви може бити још ознака S која упућује на шире бушење цијеви у којима се може користити само муниција са таквом ознаком.

31. Муниција за пушке сачмарице

Имамо двије врсте: Пуњење са сачмом или са куглом. Муниција пуњења сачмом може бити пуњена на класични или савременији начин. Метак са сачмом пуњен на класичан начин састоји се из:чауре, упаљача, барутног пуњења, чепа, сачме и поклопчића.Затварање метка се вршило завртањем. Метак пуњен сачмом на савременији начин састоји се из: Пластичне чауре, упаљача, барутног пуњења, пластичног чепа без поклопчића. Затварање метка врши се у облику звијезде.

Чауре се раде у двије основне димензије од 65 и 70 милиметара.

Упаљач је мала менсигана чаура у којој се налази чаура за паљење барута која се пали ударом игле у дно и пламен преноси на барутно пуњење.

Барут има улогу да при запаљењу створи велику количину гасова који усљед наглог ширења потискују чеп и сачму из цијеви и дају сачми потребну брзину. Постоје црни(димни) и бездимни барут.

Чеп може бити од хартије или од плуте. Посљедњих година највише се примјењује пластични чеп. Улога чепа је да прими цијели притисак барутних гасова и да га равномјерно пренесе на сачму.

Сачма је од олова и може бити мека или тврда. Тврда сачма је произведена са малим додатком антимона. Она је боља јер се не деформише при проласку кроз цијев.

Када изађе из цијеви сачма наилази на отор ваздуха при чему се постепено разилази и лети у облику лијевка који се шири све више. Чокирана пушка сужава промјер лијевка.

32. Муниција за ловачке карабине

Метак за ову пушку се састоји из: Металне чауре, каписле, барутног пуњења и зрна.

Чауре са ради по стандардно утврђеном облику и дужини за одређене калибре.

Барут за кугларе је специфичних састава и својстава те одговара само за пушке са изолученим цијевима.

Зрно се састоји из оловног језгра и кушуљице. Његова конструкција је веома разнолика од чега зависи учинак на циљу.

Муниција за изолучене цијеви се купује готова. Дејство ловачког зрна у односу на војно је знатно веће код истих калибара, што омогућује његова конструкција подешена да се при удару у циљ деформише или распрсне и тиме оствари очекиван учинак. Због тога и лошије погођена дивљач нема прилику да оде далеко од мјеста гађања.

33. Одржавање и чување ловачког оружја

Ловачко оружје као основно средство у лову, морамо чувати опрезно и са посебном пажњом јер је врло опасно ако се не чува по пропису. Да би задржало свој квалитет и увијек било спремно, оружје се након сваког лова очисти и подмаже специјалним мастима за оружје.

Чува се ван домашаја дјеце и на различитој локацији од муниције. Пушка увијек треба да је празна. Обично се чувају у специјалним ловачким ормарићима дизајнирам за више пушака.

34. Безбједно руковање ловачким оружјем

Лов је изузетно опасан уколико му се не приступа правилно и уколико се не поштују правила прописана законом. Због тога приликом употребе и ношења ватреног оружја у лов, по сваку цијену смањити могућност незгоде тако што ћемо пушке држати са цијевима упереним у ваздух и закоченим, а сачмарице треба да су расклопљене.

Муниција треба да је чиста и исправна да не би дошло до експлозије. Након лова се оружје испразни. Не треба уперати оружје ни према коме. Приликом лова пуца се само по онапред одређеном и договреном правцу.

35. Ловна етика, понашање и обичаји

Ловачка етика представља скуп искуством стечених правила лијепог и корисног понашања ловаца. Ловачку етику групишемо у више скупина:

Ловац и природа: Ловци морају бити чувари и љубитељи природе и њених законитости. У циљу побољшања одржавања природне равнотеже, чије је човјек неизоставан дио.

Ловац и дивљач: Ловци се морају према дивљачи односити према етичким и законским актима. Ловити се може само онај дио прираста који настаје у нормалном бројном стању. Узгој и брига према дивљачи у критичним периодима је обавеза сваког ловца. Лови се само у дозвољено вријеме и дозвољени средствима. Улов дивљачи прати различити обичаји, узимање трофеја и сл. Чиме се одаје почаст уловљеној дивљачи.

Ловац и опрема: Оружје се чисти и подмазује послије сваког лова каго би било спремно за наредне изласке. Муниција се држи на сигурном мјесту у током лова се не позајмљује. У лов се иде у групама минимално 5 људи од којих бар један није родбински везан са осталима и бира се лововођа коме се сви покоравају. У лов се не одлази под дејством алкохола, болестан или не наспаван. Пушка се носи са цијевима према горе и никад се не смије пуцати у различитим правцима већ смијер пуцања унапријед мора бити познат. Не командује се туђем псу нити му се даје храна.

Ловац према самом себи: Мора бити одлучан да постане ловац и никако се не смије водити материјаном користи од лова.

Ловац и ловачке организације: Испуњавати захтјеве које пред ловца поставља ловачка организација.

Ловац и обиљежје: Ловац треба да носи значку друштва на ловачком одјелу а на свечаностима и одликовања.

Свака ловачка организација има суд части пред којим одговара ловац који је прекршио ловачки кодекс.

Cime se hrani medvjed poslije zimskog sna?Koja je razlika izmedju vuceta I lisceta?

Kako razlikovati srndaca I srnu zimi?