Табела 5.2. Спецификација предмета › files › 2019 › 04 › ... ·...

Табела 5.2. Спецификација предмета

Студијски програм : МАС ЖИВОТНА СРЕДИНА И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ

Назив предмета: Методологија научних истраживања

Наставник: Станишић М. Немања

Статус предмета: Обавезни

Број ЕСПБ: 6

Услов:/

Циљ предмета

Циљ предмета јесте да се студенти упознају са кључним активностима у процесу истраживања у

областима друштвених наука:прикупљањем, коришћењем и правилним навођењем литерарних извора,

дефинисањем истраживачких хипотеза, прикупљањем, процесирањем и анализом података и извођењем

адекватних закључака. Такође,циљ је да студенти стекну вештине ефективне писане комуникације,

аргументације стручних и научних ставова икоришћења савремених софтвер- ских решења за потребе

истраживачког рада.

Исход предмета

Очекује се да студент буде оспособљен да самостално (уз коришћење адекватне литературе) и правилно

изведе све итера- ције процеса научног истраживања.

Садржај предмета

Теоријска настава

Преглед литературе.Критичка анализа и оцена кредибилитета научних студија. Дефинисање циља

истраживања. Дефи- нисање истраживачких хипотеза. Прикупљање емпиријских података (укључује

правилну припрему интервјуа и форме упитника). Избор адекватног статистичког теста. Извођење

закључака на бази резултата истраживања. Препознавање и обелодањивање ограничења истраживања.

Академско писање.

Практична настава

Коришћење алата за претраживање литературе (Google Scholar).Проналажење секундарних података на

интернету. Припре- ма емпиријских података за анализу (визуализација и трансформација промењивих).

Коришћење статистичког софтвера (MS Excel Data Analysis ToolPak и SPSS) за извршење статистичких

тестова. Правилно извештавање резултата статистичких тестова. Обезбеђивање репродуцибилности

(поновљивости) истраживања коришћењем дигиталних платформи (Mendeley Data).

Литература

1. Bailey, S. (2014). Academic writing: A handbook for international students. New York: Routledge.

2. Field, A. (2017). Discovering Statistics Using IBM SPSS Statistics: North American Edition. London: SAGE.

3. Fink, A. (2015). How to conduct surveys: A step-by-step guide. Los Angeles: Sage Publications.

4. Kothari, C. R. (2016). Research methodology: Methods and techniques. London: New Age International.

5. Sayer, A. (2010). Method in social science. London: Routledge.

Број часова активне

наставе: 4 Теоријска настава: 3 Практична настава: 1

Методе извођења наставе

Предавања, вежбе, семинарски и пројектни рад, анализа случаја, симулација, интерактивна дискусија,

колоквијуми, писмени испит.

Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе поена

Завршни испит поена

pедовно похађање наставе 10 испит (писмени/усмени) 30

kолоквијум I 25

kолоквијум II 25

семинарски рад 10


Назив предмета: Савремене методе обраде података из животне средине

Наставник: Стојић М. Андреја, Станишић М. Светлана



Услов:/


Циљ предмета је упознавање студената са савременим статистичким методама и методама вештачке

интелигенције имплементираних кроз алгоритме машинског учења како би се унапредило разумевање

физичко-хемијских процеса који утичу на стварање, еволуцију и судбину загађујућих супстанци у

животној средини, климатски систем и здравље људи.


Очекује се да ће студенти бити способни да разумеју и примене савремене статистичке методе и

алгоритме машинског учења и интерпретирају добијене резултате што ће омогућити да боље разумеју

анализиране феномене и сложеност процеса у животној средини.



Комплексност оптерећења животне средине. Базе података концентрација загађујућих супстанци и гео

физичких параметара. Програмски језици Python и R. Препроцесирање података. Савремене статистичке

методе и њихова примена у екологији. Методе анализе временских серија. Методе анализе просторних

података. Основе машинског учења. Методе интерпретације модела добијених применом алгоритама

машинског учења и њихова примена у екологији. Повезаност и интеракције фактора животне средине.

Хемодинамика процеса трансформација и деградација загађујућих супстанци. Утицај физичко хемијских

особина и гео-физичких параметара. Аеросоли. Неоргански гасни оксиди. Испарљива органска

једињења. Полициклични ароматични угљоводоници. Полихлоровани бифенили. Диоксини и фурани.

Пестициди.


Обрада података из постојећих база. Демонстрација примене савремених статистичких метода и

алгоритама машинског учења. Интерпретација и дискусија резултата кроз студије случаја.


1. McElreath, Richard. Statistical rethinking: A Bayesian course with examples in R and Stan. Chapman and Hall/CRC, 2015.

2. S.E. Manahan, Toxicological Chemistry and Biochemistry, CRC Press Company, 2003.

3. Witten, Ian H., et al. Data Mining: Practical machine learning tools and techniques. Morgan Kaufmann, 2016.

4.

aspects. In: A Closer Look at Urban Areas, Editor: Sahar Romero, Nova Science Publishers, NY, USA, ISBN: 978-1-63485-

375-0. pp. 69-123.

Број часова активне наставе:

4 Теоријска настава: 3 Практична настава: 1


Предавања, интерактивна дискусија, рачунске вежбе, тестови за проверу знања, консултације,

колоквијуми за проверу знања, усмени испит.


Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена

активност у току предавања 10 усмени испит 30

практична настава

колоквијум-и 60

семинар


Назив предмета: Нове технологије у еколошком инжењерингу и менаџменту

Наставник: Дражић Д. Гордана

Статус предмета: обавезан


Услов:/


Циљ предмета је стицање знања о примени нових технологија у инжењерству животне средине са

акцентом на оне које се заснивају на биолошким механизмима. Студенти ће бити упознати са новим

технологијама, главним правцима равоја са посебним освртом на област заштите животне средине.

Предмет ће студентима пружити знања из области савремене биотехнологије и примењених наука на

које се ослања, могућности њене примене у пречишћавању земљишта, воде, пољо- привреди и употребе

отпада као обновљивог ресурса.


Студент ће савладати главне приступе и принципе у савременој технологији, управљањем знањем и

иновацијама у области биотехнологије. Студенти ће овладати главним аспектима примене

биотехнологије у заштити животне средине као што су биоремедијација, фиторемедијације,

биофертилизери и биопродукција из отпада. Студенат ће бити оспособљен да препоз- на могућности и

ограничења технологија ремедијације и ренатурализације, као и да планира и прати процесе

ремедијације и ренатурације екосистема.



Екологија и животна средина; Загађење животне средине; Технологија и класификација технологија;

Знање, иновације и технологија; Управљање знањем за иновацију; Биотехнологија у заштити животне

средине; Биоремедијација – стратегије и принципи; Биоремедијација – механизми, примена и

ограничења; Фиторемедијација – стратегије и принципи; Фиторе- медијација – механизми, примена и

ограничења; Биотехнологије у пољопривреди и генетски инжењеринг; Индустријски отпад као

обновљиви ресусрс; Концепт ремедијације и ренатурализације екосистема; Ренатурализација предела у

циљу ефикасног коришћења екосистемских услуга; Примери примене нових технологија у пракси у РС,

управљање животном средином.


Радионица – од изолације до примене; Радионица – екодизајн система за фиторемедијацију; Анализа

примера из праксе; Посете компанијама и научно-истраживачким установама које у оквиру своје

делатности истражују, развијају и примењују нове технологије у области заштите животне средине;

Семинарски рад.


1. Evans, G.M., Furlong, J.C. Environmental Biotechnology Theory and Application, John Wiley & Sons Ltd,

England, 2013

2. Surjait, D. et al Heavy Metals and Hydrocarbons: Adverse effect and Mechanisms of Toxcity, Microbial Biodegradation and Bioremediation, Elsevier Inc, Netherlands, 23-54. 2014

3. Saradroon et al An Itroduction in Bioremedation, Fungi as Bioremediators, Soil Biology 32, Springer Vertlag-Berlin, Heilderberg, 3-27. 2013

4. Roychowdhury, D. et al A Review of the Effect of Biofertilizers and Biopesticides on Rice and Tea

Culltivation and Productivity.

International Journal of Science, Technology and Engineering. 2014, 2, 96-106.

Itelma, J.U. et al Bio-fertilizers as key player in enhancing soil fertility and crop productivity: A Review, Direct

Research Journal of Agriculture and Food Science. 2018, 6, 73-83.

Број часова активне наставе: 4 Теоријска настава:3 Практична настава:1

Методе извођења наставе предавања, семинарски рад, колоквијуми, студијске посете, усмени испит


Предиспитне

обавезе

поена Завршни

испит

поена

активност у току

предавања

10 усмени испит 30


колоквијуми 60

семинари


Назив предмета: Прилагођавање и ублажавање последица климатских промена

Наставник: Миловановић-Радисављевић М. Јелена

Статус предмета: Изборни


Услов:/


Упознавање са политиком, легислативом и методама адаптације врста на промене услова средине и

митигације последица климатских промена. Упознавање са неопходношћу интервенције човека у циљу

унапређења адаптабилности биљних и животињских врста, као и ублажавања последица промена климе

за одрживи развој.


Студенти су оспособљени да препознају и разумеју значај одрживог газдовања природним ресурсима у

циљу прила- гођавања и ублажавања последица климатских промена. Студенти поседују знања о значају

интервенције човека у циљу унапређења одрживости популација, као и о постојећим приступима и

методама за остварење овог циља.



Прилагођавање и ублажавање последица климатских промена као међународна обавеза. Обавезе

Републике Србије према Уједињеним Нацијама. Обавезе Републике Србије према Европској Унији.

Национални план адаптације на климатске промене. Процена рањивости на климатске промене и

акциони план адаптације Града Београда. Палеоклиматологија и филогеографија у планирању мера

адаптације и митигације. Мере адаптације и митигације у сектору пољопривреде и управљања

земљиштем. Мере адаптације и митигације у сектору водопривреде и управљања водним ресурсима.

Мере адаптације и митигације у сектору шумарства. Мере адаптације и митигације у заштити природе и

очувању биодиверзи- тета. Генетички ресурси и адаптација. Адаптација, митигација и рурални развој.

Родна равноправност, социјална инклу- зија и климатске промене. Примена еколошког моделовања у

планирању мера адаптације и митигације.


Студијски истраживачки рад на изради процене утицаја климатских промена на одабране ресурсе,

локације или делат- ности. Практични рад на рачунарима применом софтверских пакета за процену и

моделовање биолошких коридора и других мера адаптације и митигације врста.


1. J., U. (2014): Ekoklimatologija (skripta za int. upotrebu). Univerzitet Singidunum. 147 str.

2. J., Ministarstvo prosvete, nauke i razvoja i Univerzitet Singidunum Beograd. 407 str.

3. Ministarstvo poljoprivrede i sredine (2015): Drugi aj Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih Nacija o promeni klime.

4. Grad Beograd, GIZ (2014): Procena ranjivosti na klimatske promene i Akcioni plan adaptacije. 76 str.

5. - M., J., M. (eds)(2019): Forests of Southeast Europe under a Changing Climate: Conservation of Genetic Resources. Springer International Publishing AG, -book ISBN 978-3-319-95267-3, Hardcover ISBN 978-3-319-95266-6

6. U. i J. (2014): modelovanje. U: Primenjena ekologija - Green Limes, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Ministarstvo poljoprivrede i sredine, str. 333-371.

7. J., - Western Balkans. Faculty of Applied Ecology Futura Singidunum University Belgrade. 244 pp. ISBN 978-86-86859-52-5

- M., J., M. (2014): Conservation of Forest Genetic Resources. In: Ahuja, M.R. & Ramawat,

K.G. (eds.): Biotechnology and Biodiversity. Springer. pp: 103-128.



Методе извођења наставе Интерактивна предавања, аудио-визуелне вежбе, рад у малим групама,

партиципативно учење, колоквијум и писмени испит.





предавања




семинари


Назив предмета: Еколошка безбедност

Наставник: Мохора З. Емилијан



Услов:/


Упознавање студената са савременим аспектима еколошке безбедности у контексту одрживости

интегритета животне средине и квалитета живота, спречавања и реаговања на еколошки генерисане

процесе уз превенцију и спречавање негативних последица по животну средину.


Студенти ће бити оспособљени да препознају и прецизно класификују и карактеризују индикаторе

еколошке безбедности, али и да се оспособе за праћење, сагледавање и решавање широког спектра

безбедносних изазова и претњи, пре свега опасности по животну средину са политичким, економским и

другим импликацијама везаним за коришћење природних ресурса, лепезу загађивања и др.



Савремено поимање глобалних безбедоносних и еколошких ризика и претњи; Карактеризација

индикатора еколошке безбедности; Међународне конференције о специфичним еколошким проблемима

са којима је суочена планета Земља (суша, губитак биодиверзитета, пренасељености, климатске

промене); Еколошка безбедност – интегрисани систем опасности; Спречавање и реаговање на еколошки

генерисане процесе; Стратегије и доктрине о еколошкој безбедности ЕУ; Колоквијум

– провера знања; Еколошки изазови који превазилазе класичне безбедносне изазове; Нова безбедност –

еколошки контекст изазова; Превентива и санација негативних последица оружаних сукоба по животну

средину; Безбедност сукоба – извесност еколошких ратова; Планетарно смањивање и убрзано

нарушавање биолошке разноврсности; Комуницирање у условима еколошке угрожености; Колоквијум –

провера знања.


Изучавање узрока настанка безбедоносних изазова и претњи, симулације сценарија ланца догађаја који

доводе до последица неравнотеже устаљеног стања, студијске и стручне посете организацијама за

праћење, изучавање и превенцију еколошких акцидената у земљи.


1. M., bezbednost, Univerzitet Singidunm, Beograd, 2019. (Skripta, u izradi)

2. Price Smith A. T., Contagion and Chaos. Disease, Ecology and National Security in the era of globalization. Massachusetts Institute of Technology, USA, 2009.

3. V., Bezbednost sredine, evaluacija i savremeni pristupi. Edukons Univerzitet. Sremska Kamenica, 2013.

4. Hughes, P., Ferret, E., Introduction to International Health and Safety at Work: The Handbook for the NEBOSH International General Certificate, Routledge, 2010.

R., S., Teorija konflikata, Fakultet bezbednosti, Beograd, 2007.

Број часова активне наставе: 4 Теоријска настава: 2 Практична настава: 2


Предавања, вежбе, семинарски радови, анализа студија случаја, интерактивна дискусија, колоквијуми,

усмени испит. Постигнућа студената врше се у току наставе и на усменом делу испита.






колоквијум-и 40

семинар-и 20


Назив предмета: Савремене методе осматрања животне средине

Наставник: Мијић Р. Зоран



Услов:/


Упознавање студената са основним принципима савремених метода за мерење и даљинско осматрање

параметара квалитета животне средине на локалном и глобалном нивоу, у циљу разумевања стања

животне средине и процене утицаја климатских промена.


Теоријска и практична оспособљеност студената за разумевање појединих савремених мерних метода за

процену стања у животној средини, као и за проналажење, коришћење и анализу доступних база

података.



Основни принципи савремених мерних метода и анализа специфичних загађујућих супстанци у

приземним слојевима атмосфере. Методе даљинске детекције стања животне средине. Простирање

електромагнетног зрачења кроз атмосферу, сензори и принцип детекције, платфморме. Сателитска

осматрања (присуство загађујућих супстанци у атмосфери; осматрање акцидентних ситуација, пожара и

поплава; просторно-временска резолуција, доступност и квалитет података). Технике за комбиновање

података добијених мерењем у приземним слојевима атмосфере и методама даљинске детекције ради

бољег разумевања стања у животној средини.


Показне и практичне вежбе мерења концентрација загађујућих супстанци коришћењем савремених

мерних метода и метода даљинске детекције. Анализа доступних база сателитских осматрања, њихово

коришћење и поређење са мерењима у приземним слојевима атмосфере; анализа временских серија;

транспорт загађујућих супстанци у атмосфери; процена индекса квалитета ваздуха. Упознавање са

актуелним моделима и сценаријима за процену утицаја загађења на климатске промене и животну

средину.


1. Emilio Chuvieco, (2016): Fundamentals of Satellite Remote Sensing: An Environmental Approach, Second Edition, CRC

Press,

2. Claus Weitkamp, (2014): Lidar Range-Resolved Optical Remote Sensing of the Atmosphere, Springer, New York.

3. U.S. Environmental Protection Agency (https://www.epa.gov/)

4. Bhaskar Ramachandran, , Christopher O. Justice, Michael J. Abrams, (2011): Land Remote Sensing and Global

Environmental Change, NASA's Earth Observing System and the Science of ASTER and MODIS, Bhaskar Ramachandran, ,

Christopher O. Justice, Michael J. Abrams, Springer-Verlag New York

5.

Број часова активне наставе:

4 Теоријска настава: 2 Практична настава: 2


Предавања, вежбе, семинарски рад, симулација, колоквијуми, писмени испит







семинари


Назив предмета: Управљање урбаним пределима

Наставник: Вујчић-Тркуља Р. Маја



Услов:/


Циљ предмета се односи на стицање практичног и оперативног знања са посебним освртом на

комуникативан и партиципа- торски приступ, као везу између планирања и управљања урбаним

пределима са посебним освртом на заштићена природна добра у урбаном контексту. Упознавање

студената са моделима и методама управљања урбаним пределима. Оспособљавање студенaта да

повезују теоретска становишта, практично деловање и да уз примену савремених стручних схватања

приступe решавању проблематике управљања урбаним системима.


Управљање урбаним пределима истиче учење на терену са посебним акцентом на пракси и акцији.

Омогућава студентима да на професионалан начин сарађују са локалним заједницама, различитим

интересним групама и другим експертима. Сту- дент ће бити оспособљен да на индивидуалном плану и

кроз тимски рад учествује у формулисању стратегије и планирању развоја система отворених простора

града, са аспекта заштите животне средине.



Предмет интегрише теоријска и практична знања из области управљања предела и урбаних екосистема

фокусирајући се на контекст, концепт и методе; Од градског ка руралном; Заштита и

мултифункционалност у планирању градских средина; Управљање урбаним пределом у складу са

развојем социјалних и културних циљева и њихове повезаности са биодиверзи- тетом и културном

баштином. Заштићена природна добра. Партиципација у управљању заштићеним природним добрима.

Институционални и правни оквир у области заштите природе. Схватање урбаних предела и њихових

вредности. Заштита и развој урбаних предела кроз процесе планирања и управљања природним

ресурсима, са посебним освртом на планирање и заштиту природе.


Израда SWOT анализе и концепта. Анализа савремених емпиријских доказа о управљању урбаним

системима и заштити природе. Кључне речи: enhanced ecosystem services; urban landscape management;

environmental protection; landscape planning; sustainable development; participation. Дискусије и радионице

на тему идентификовања предности и недостатака у процеси- ма управљања урбаним пределима.

Студијско истраживачки рад; Рад на терену – студија случаја. Израда и презентовање семинарских

радова.


1. Jansson and Lindgren, 2012. A review of the concept management in relation to urban landscapes and green spaces: Toward a holistic understanding. Urban Forestry & Urban Greening, 11, 139 145.

2. Hauru et al., 2012. Closure of view to the urban matrix has positive effects on perceived restorativeness in urban forests in Helsinki, Finland. Landscape and Urban Planning, 107, 361 369.

3. Smith et al., 2014. The governance of open space: Decision-making around place-keeping. Dempsey, Nicola, Smith, Harry, and Burton, Mel, eds. Place-Keeping : Open Space Management in Practice. Florence, KY, USA: Taylor and Francis, 2014.

4. Fors et al., 2015. User participation in urban green spaces For the people or the parks? Urban Forestry & Urban Greening, 14, 722 734.

5. Bennett, NJ. 2016. Using perceptions as evidence to improve conservation and environmental management. Conservation Biology, 00 (0). DOI: 10.1111/cobi.12681

6. Hewlett et al., 2017. Broadly engaging with tranquillity in protected landscapes: A matter of perspective identified in GIS. Landscape and Urban Planning, 158, 105 118.

7. Dronova, I. 2017. Environmental heterogeneity as a bridge between ecosystem service and visual quality objectives in management, planning and design. Landscape and Urban Planning, 163, 90 106.

8. Raymond et al., 2017. A framework for assessing and implementing the co-benefits of nature-based solutions in urban areas. Environmental Science and Policy, 77, 15 24.

9. Keesstra et al., 2018. The superior effect of nature based solutions in land management for enhancing ecosystem services.

Science of the Total Environment, 610 (611), 997 1009.

10. Vujcic, M., Tomicevic-Dubljevic, J., Grbic, M., Lecic-Tosevski, D., Vukovic, O., Toskovic, O. 2017. Nature based solution for improving mental health and well-being in urban areas. Environmental Research, 158, 385 392.

11. Fors, H. 2018. User Participation in Public Urban Woodland Management: Drivers and Impact on Green Space Quality. Doctoral Thesis. Acta Universitatis agriculturae Sueciae 2018:64.



Методе извођења наставе Предавања, вежбе, семинарски рад, анализа случаја, симулација,

интерактивна дискусија, колоквијуми, писмени испит.





предавања




семинари


Назив предмета: Зелена инфраструктура

Наставник: Вујчић-Тркуља Р. Маја



Услов:/


Циљ предмета je упознавање студената са основним значајем зелене инфраструктуре која представља

алтернативно решење за поновно успостављање еколошке равнотеже и одговор на климатске промене,

користећи природне ресурсе као вид ум- режавања и подршке урбанизованим срединама, обезбеђујући

на тај начин различите економске, еколошке и социјалне ко- ристи. Упознавање са теоријском и

емпиријском анализом функција и значаја зелених површина у урбаним срединама. На основу обрађеног

проблема са практичне наставе студент је оспособљен за писање и одбрану завршног рада на студијама.


Обучавање студената да са теоријског и практичног аспекта идентификују и анализирају значај и намену

зелених просто- ра у градској средини. Разумевање утицаја квалитета зелених површина на социо-

економске користи урбане популације. Студент ће бити оспособљен да кроз самосталан рад и

савладавање вештина употпуњених активном наставом, примени стечена знања из области урбаних

екосистема и зелене инфраструктуре на конкретним студијама случаја.



Социјалне последице технолошког, индустријског и друштвено-економског развитка градова. Супресија

биолошког енти- тета средине и оштећења материјалних добара. Последице савремених животних

трендова на квалитет здравља и благо- стања становништва. Савремени стресори и утицај средине.

Ментални поремећаји као водећи узрок инвалидитета у раз- вијеном свету. Концепт одрживог развоја у

градској средини. Зелена инфраструктура као развојни механизам у процесу превенције и унапређења

квалитета јавног здравља. Социјалне функције урбаних зелених простора. Историјски осврт на генезу

развоја урбане зелене инфраструктуре. Концепт природе као ‘’живе лабораторије’’ сагледан кроз призму

савремених теоријских основа и принципа. Класификација досадашњих емпиријских доказа, приказ

савремене праксе - студије случаја.


Анализа савремених емпиријских доказа о социо-економским функцијама урбаних екосистема и зелене

инфраструктуре. Кључне речи: nature-based solutions; green infrastructure; ecosistem services; nature-based

interventions; physical and mental well-being; urban green spaces; restorative urban environment. Дискусије и

радионице на тему идентификовања социјалних, економских и здравствених функција зелене

инфраструктуре. Студијско истраживачки рад; Рад на терену – студија случаја; Систематска анализа и

евалуација зелених простора на одабраним локацијама у граду. Израда и презентовање семинарских

радова.


1. Irvine et al., 2009. Green space, soundscape and urban sustainability: an interdisciplinary, empirical study. Local Environment, 14 (2), 155 172.

2. Lucius et al., 2011. Green Infrastructure: Sustainable Investments for the Benefit of Both People and Nature. SURF-nature project. European Regional Development fund.

3. Civic, K. and Siuta, M. 2014. Green Infrastructure Training manual for trainers. ECNC, Tilburg, the Netherlands and CEEweb for Biodiversity, Budapest, Hungary. Copyright © 2014 ECNC and CEEweb

4. Elmqvist et al., 2015. Benefits of restoring ecosystem services in urban areas. Current Opinion in Environmental Sustainability, 14, 101 108. http://dx.doi.org/10.1016/j.cosust.2015.05.001

5. Carrus et al., 2015. Go greener, feel better? The positive effects of biodiversity on the well-being of individuals visiting urban and peri-urban green areas. Landscape and Urban Planning, 134, 221 228.

6. WHO, 2016. Urban Green Spaces and Health. A Review of Evidence. WHO Regional Office for Europe, Copenhagen.

7. the Green Infrastructure of Belgrade: The Importance of Community Greening. Sustainability 2017, 9, 1183. doi:10.3390/su9071183

8. Terkenli, T; - T; Straupe, I; Toskovic, O; Kristianova, K;

http://dx.doi.org/10.1016/j.cosust.2015.05.001

Straigyt Use of Urban Green Infrastructure: The Perspective. In: Pearlmutter, D; Calfapietra, C; Samson, R; L; Krajter S; Sanesi, G; Alonso del Amo, R (Eds.), The Urban Forest: Cultivating Green Infrastructure for People and the Environment, 191-216; Springer International Publishing, Heidelberg, Germany.

9. Vujcic, M., Tomicevic-Dubljevic, J., Zivojinovic, I., Toskovic, O. (2018): Connection between urban green areas and physical and mental well-being, Urban Forestry & Urban Greening. https://doi.org/10.1016/j.ufug.2018.01.028

10. - M. (2018): Uticaj zelenila na zdravlje urbane populacije. Zbornik predavanja,

127.

11. Lafortezza et al., 2018. Nature-based solutions for resilient landscapes and cities. Environmental Research, 165, 431-441.




Предавања, вежбе, семинарски рад, анализа случаја, симулација, интерактивна дискусија, колоквијуми,

писмени испит.





предавања




семинари


Назив предмета: Студијско истраживачки рад

Наставник: одабрани наставник



Услов:/


Циљ студијског истраживачког рада је да студент, применом стечених научних сазнања, способности и

академских вештина на мастер академским студијама, спроведе истраживање у области заштите

животне средине, посебно на плану анализе нових технологија у еколошком инжењерству и менаџменту,

прилагођавању и ублажавању последица климатских промена, улоге и значаја зелених инфраструктура,

екосистемским услугама и вредновању природних ресурса, система еколошке без- нбедности,

управљање урбаним и руралним пределима и заштићеним подручјима, као и изради завршног мастер

рада. У оквиру СИР-а студент изучава проблем, његову структуру и сложеност и на основу спроведених

анализа изводи закључке о могућим начинима његовог решавања. Проучавајући литературу студент се

упознаје са најновијим сазнањима из области истраживања, али и методама које могу да се примене за

решавање сличних проблема.


Очекује се да кроз студијски истраживачки рад студент успешно:

1. идентификујe проблем истраживања у оквиру одабране теме за израду завршног мастер рада;

2. примени научне методе истраживања у циљу изналажења адекватних праваца решавања

проблема;

3. компетентно, научно и аргументовано истражује и презентује резултате свог рада;

4. истражи релеватну литературу и одговарајуће научне изворе о проблематици која је предмет

истраживања . Оспособљеност студента за укључивање у научно-истраживачки рад, анализу и обраду

добијених резултата истраживања, писање и саопштавање семинарских радова, научних и стручних

радова и израду завршног мастер рада.


Израда нацрта научне замисли, формулација проблема, одређивање предмета истраживања. Избор и

формулација теме. Хипотетички оквир истраживања. Планирање и организација истраживања.

Прикупљање и обрада литературе. При- купљање података. Извори података и класификовањe извора

података. Сређивање и обрада података. Анализа резултата истраживања.


/

Број часова активне наставе: 14 Теоријска настава: Практична настава:



Током реализације студијског истраживачког рада, ментор у договору са студентом врши избор теме за

истраживања, даје потребна објашњења у циљу лакшег разумевања материје: даје упутства студенту у

вези претраживања, анализе и обраде стручне и научне литературе и резултата истраживања у циљу што

квалитетније припреме за израду и одбрану завршног мастер рада.


Назив предмета: Стручна пракса

Број часова (п+в): 90 сати током семестра

Наставник/наставници:


Број ЕСПБ:3

Услов: нема посебних услова за полагање овог предмета


Циљ праксе је да студент примени знање које је стекао током студијског програма на решавање

стварних проблема у животној средини - процене стања, мониторинга загађења и модерних технологија

и приступа у третирању загађења и ремедијацији. Такође, овај предмет има за циљ да унапреди

способности студената за успешну примену академског знања и вештина у области методологије,

успостављању истраживања и приказа добијених резултата, њихивој анализи и тумачењу.


Очекује се да ће студент бити оспособљен да осмисли и реализује приступ везан за конкретан проблем у

области заштите животне средине. Студент ће кроз примере из праксе бити оспособљен да дефинише

методологију, дизајнира експериментални план и поступке који су неопходни за за праћење одређеног

типа загађења у животној средини, као и праћење ризика од загађења.


Практични аспекти наука о заштити животне средине; Законска легислатива везана животну средину,

привреда и стање у РС; Конкретни примери из праксе у области мониторинга; Конкретни примери из

праксе у области процене ризика од задађења; Конкретни примери из праксе у области савремених

технологија за ремедијацију екосистема; Поставка проблема; Планирање истраживања; Дефинисање

методологије, доступност података; Експериментални план; Анализа добијених резултата, извођење

закључака и препорука.


Број часова активне наставе Теоријска настава: Практична настава:


Предавања, вежбе, консултације, менторски рад, пројектни задаци, испит.


Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена

Присуство на пракси и

пројектни рад из праксе 70 Одбрана пројектног рада 30

Укупно: 70 Укупно: 30


Назив предмета: Завршни мастер рад

Наставник/наставници: изабрани наставник



Услов: положени сви испити предвиђени наставним планом


Израда и јавна одбрана мастер рада је показатењ стечених компетенција потребних за самосталан

истраживачки рад и ана- литичку оспособљеност и практичан рад у широком спектру области и

институција чији је примарни предмет делатности и активности усмерен на превенцију и заштиту

животне средине.


Мастер радом студент интегрише и примењује знања стечена у образовном процесу у решавању

конкретних проблема унутар образовно-научног поља студијског програма. Одбраном мастер рада

процес стицања неопходних стручних знања о техникама рационалног одлучивања, као и

логичким/нормативним и психолошким/емпиријским аспектима доношења одлука у различитим

друштвеним и пословним окружењима се уобличава и студент овим радом показује да је у стању да

изложи материју и кључне закључке стручној, али и широј јавности.


Мастер рад представља стручну, писмену обраду одређене теме применом истраживачких техника и

научно-истраживач- ких метода. Пријава мастер рада је чин и поступак који следи након што студент

положи све испите предвиђене настваним планом, на прописаном обрасцу. Консултације у вези са темом

мастер рада студент обавља са изабраним ментором. Након одлуке Већа департмана за последипломске

студије Универзитета, које оцењује подобност кандидата и теме мастер рада и које одређује ментора и

састав комисије за јавну одбрану мастер рада, студент приступа изради мастер рада, под надзором

ментора, а приступа јавној дбрани након што Комисија поднесе а Веће департмана за последипломске

студије Универзитета Извештај о мастер раду и оцeни да је исти израђен у складу са Стандардима које

усваја Универзитет. Након одбране мастер рада студент стиче звање „мастер аналитичар заштите

животне средине“, право на диплому и додатак дипломе (диплому суплемент у којој се истиче образовни

профил стручњака у области заштите животне средине и одрживог развоја).


Број часова активне наставе Теоријска настава: Практична настава:


Студент и ментор размењују мишљење и утврђују договор о реализацији теме мастер рада. За време

израде мастер рада ментор даје сугестије студенту и усмерава га да лакше отклони недостатке у одабиру

техника и методологије истраживања, сугерише литературни оквир и литературне јединице. Мастер рад

садржи: садржај, увод, разраду, закључак, литературу, прилоге (ако их има), у обиму од 50 до 100

страница. Приликом израде мастер рада студент користи адекватан методолошки инструментарујум:

методе анализе и синтезе, индукције и дедукције, компаративну методу, квантиутативне методе, посеб-

не методе истраживања и лабораторијских испитивања и др. Студент мастера, након успешно

спроведене провере рада на плагијаризам, а уз сагласност ментора, предаје 5 примерака мастер рада,

укориченог и приређеног у складу са стандардима и другим техичким карактеристикама утврђеним

општим актом Универзитета.

Оцењивање завршног мастер рада (у поенима)

60

40

100

Табела 5.2. Спецификација предмета › files › 2019 › 04 › ... ·...

Documents

Transcript of Табела 5.2. Спецификација предмета › files › 2019 › 04 › ... ·...